Последице Великог рата

~Последице Првог светског рата

-потписивањем примирја између држава савезница и Немачке од 11.новембра
1918. године – формално завршен Први светски рат
-у том, до тог тренутка, највећем ратном сукобу, који обухватио готово читав
свет – било мобилисано преко 65.800.000 људи
-рат – својим страхотама најдиректније утицао на психологију савременика и
одразио се на општи поглед на живот, схватање уметности и политичке идеје
-последице Првог светског рата – биле бројне и далекосежне:
1. свет – из рата изашао подељен на победнике и поражене
чланице савеза „Антанте“ (Француска, Велика Британија, САД, Италија и
Јапан) – биле силе победнице
чланице савеза „Централних сила“ (Немачка, Аустро-Угарска, као и Бугарска
и Турска) – доживеле пораз
међу државама победницама – била и Србија
2. у Еропи – отпочела свој живот прва социјалистичка држава; бољшевичком
револуцијом – нису само ударени темељи прве социјалистичке државе у свету
већ и „отворено“ основно политичко питање читавог 20. века  сукоб два
политичка система: капитализма и социјализма
3. разарања која рат донео – учинила да Европа изгуби економски примат у
свету
4. САД (Сједињене Америчке Државе) – из рата изашле као највећа светска
економска сила, а убрзани економски развој доживеле  Канада, Јапан и
Аустралија
у ратним годинама – додатно устаљено мишљење да САД имају обавезу да
помажу у остваривању „слободе и независности“ и изван својих граница
5. у ратним условима, услед опште мобилизације мушког становништва, жена –
преузела многе послове за које се мислило да их једино мушкраци могу радити
на тај начин, положај жене у друштву – доживео праву еманципацију
6. рат – ојачао улогу државе, што се одразило на повећање њених
унутрашњеполитичких и спољнополитичких надлежности у будућем периоду
на томе се заснивала снага тоталитарних држава
7. рат – проузроковао масовна померања становништва (миграције);
формирањем нових држава и повлачењем политичких граница после Мировне
конференције у Средњој Европи, део становништва – нашао се изван својих
матичних домовина
избеглиштво и емиграција – постале масовне појаве; померања становништва
– проузроковали и друштвени немири, економске кризе, гладне године,
револуције и ратови
8. рат – утицао да уметност, мимо реалности коју чинило послератно време
испуњено тешко премостивим супротностима, изграђује самосталан свет облика,
боја, звукова, речи
рат – такође, утицао на развој науке, али и на њену усмереност да служи
интересима политике
~Мировна конференција у Паризу
-крајем октобра 1918. године, док рат још трајао, представници сила Антанте –
састали се у дворцу Тријанон крај Париза и постигли договор о основним
принципима који суштински одредили будућност света
-Конференција мира у Паризу – отпочела са радом јануара 1919. године; у
њеном раду – учествовале само државе победнице у Првом светском рату
-сви учесници у раду Конференције мира – били подељени у две групе
1. прву групу – чиниле мале и средње земље, чија права у раду Конференције
мира била ограничена и није им омогућено да учествују у доношењу одлука
2. другу групу – чинило пет великих сила: Француска, Велика Британија, САД,
Италија, Јапан; њихови представници – били укључени у највише тело Мировне
конференције  Врховни савет, и оне одлучивале о свим питањима мира
-све најважније одлука на Конференцији мира – доносили шефови делегација
„велике четворице“ (САД, Француска, Велика Британија и Италија)
-током рада Конференције – појавила се неслагања око више важних питања;
кључно питање – било кажњавање Немачке као главног виновника рата
-Француска – инсистирала на најоштријем кажњавању Немачке, подели њених
територија, разоружању, наметању високе ратне одштете, док Велика Британија
– предлагала умеренију казну
-САД – истрајавале на начелима која 8. јануара 1918. године прокламовао Вудро
Вилсон, у документу „Програм светског мира у четрнаест тачака“; САД –
сматрале да будући мир мора да буде базиран на правди, која поред осталог,
подразумева и право нација на самоопредељење
-председник Вилсон – заступао мишљење да Немачку не треба понижавати
условима мира
-Конференција у Паризу – утврдила услове мира са пораженим државама;
потписани мировни уговори – представљали темељ новог политичког поретка у
Европи (тзв. „Версајски поредак“)
~Мировни уговор у Версају
-по одредбама мировног уговора, потписаног 28. јуна 1919. године у Версају,
Немачка – морала да врати Француској Алзас и Лорен (области које присвојила
после рата из 1870-1871)
-Сарска област, као и град Данцинг (Гдањск) – стављени под управу Друштва
народа; Немачкој – наметнута обавеза да демилитаризује десну обалу Рајне
-део Пруске са Познањом – припао Пољској, а Шлезвинг-Холштајн – Данској;
Немачкој – одузете све колоније и наметнута тешка обавеза да исплаћује велике
ратне репарације
-њена оружана сила – ограничена на 100.000 војника и 4.000 официра; флота –
сведена на мање ратне бродове, а подморничке снаге – укинуте
-ваздухопловство, тешка артиљерија и оклопне јединице – биле забрањене
~Мировни уговор у Сен Жермену
-мировни уговор у Сен Жермену (10. септембар 1919. године) – значио за
Аустрију губитак 70% некадашње територије, свођење оружаних снага 30.000
војника и забрану уједињења са Немачком
~Мировни уговор у Неију
-уговором из Неија (27. октобар 1919. године) – Бугарској одузета Западна
Тракија, Добруџа и делови територије уз границу са Краљевином СХС, а војска
ограничена на 20.000 војника
~Мировни уговор у Тријанону
-Тријанонским мировним уговором (4. јун 1920. године) – Мађарска остала без
60% некадашње територије, док јој оружане снаге ограничене на 35.000 војника
~Мировни уговор из Севра и споразум из Лозане
-мировним уговором из Севра (10. август 1920. године) – Османлијско царство
нило у обавези да се одрекне свих претензија на нетурске просторе, што чинило
4/5 њене територије
-у европском делу, Турска – би задржала само Цариград; избијање револуције –
онемогућило ратификацију и примену мировног уговора из Севра и он ће бити
замењен Споразумом из Лозане потписаним 24. јула 1923. године
услови мира, наметнути у Версају – били тешко оптерећење за Немачку и
државе губитнице у рату; отуда се реакција на диктат мировних уговора –
огледала у сталној тежњи за њиховом променом (ревизијом) и реваншизмом
према победницама
-незадовољство постојећим стањем – допринело јачању екстремних
националних снага и тоталитарних идеја које довеле на власт Адолфа Хитлера и
биле један од узрока избијања Другог светског рата
-одлукама Конференције мира у Паризу – нису биле задовољне ни земље
победнице, попут Италије, које нису успеле да остваре оно што им било обећано
тајним мировним уговорима склопљеним током Првог светског рата
~Нестанак царстава и стварање нових држава
-крај Првог светског рата – значио крај једне историјске епохе и почетак новог
историјског раздобља; на крју пута – пропале четири царевине (Русија,
Хабзбуршка монархија, Османлијско царство, Немачка)
-слабљење монархизма 1918. године – није било само последица победе сила
Антанте и САД у Првом светском рату; рушењу монархизма – допринели
покрети који се борили за националну слободу, републиканско уређење државе
и социјалистички преображај друштва
-револуција у Немачкој – била последица тешког социјалног стања у земљи,
нагомиланог незадовољства и губитка перспективе коју произвео пораз у рату
-немири који имали револуционарни карактер – започели 1918. године у октобру
-пораз на фронтовима, анархија, опште незадовољство, социјални протести међу
којима био позив на генерални штрајк – приморали немачког цара Вилхелма
Другог на абдикацију и напуштање земље
-република – проглашена 9. новембра 1918. године; интервенцијом војске,
револуционарни покрети – угушени маја 1919. године чиме онемогућено
успостављање диктатуре пролетаријата
-после пораза револуције, Немачка – формирана као република са
парламентарном и демократском влашћу (тзв. Вајмарска република)
-на крају рата, у Европи – настало више нових држава: Финска, Естонија,
Летонија, Литванија, Пољска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и
Словенаца
-из језгра некадашње Хабзбуршке монархије – настале две националне државе:
Аустрија и Мађарска
-револуционарна превирања – захватила почетком 1919. године и Мађарску; под
утицајем ратног пораза, тешког социјалног стања у земљи и идеја Октобарске
револуције, социјалдемократи и комунисти – преузели власт у земљи и 21. марта
1919. године прогласили Мађарску совјетску републику
-после 133 дана трајања – угушена Мађарска совјетска република војном
интервенцијом суседних земаља (Аустрија, Чехословачка, Румунија и
Краљевина СХС)
-осим промена насталих формирањем Краљевине СХС, на Балкану – очувана
ситуација створена балканским ратовима (1912-1913)
-Бугарска – уз мање корекције границе према Краљевини СХС, задржала све
своје територије
-Грчка – није успела да реализује територијална проширења на рачун Турске
која јој гарантовао уговор о миру из Севра
-свој територијални обим – сачувала и Албанија
-Турска – мимо одредба мировног уговора у Севру, на Балкану  сачувала део
своје територије
-град Ријека, око кога се спориле Италија и Краљевина СХС – добио статус
слободног града  државе
-револуционарна превирања у Турској – имала превасходно национални
карактер; превирања – била проузрокована одбијањем мировног споразума из
Севра којим било предвиђено да Турска изгуби 80% својих територија
-на челу националног покрета – био Кемал Ататурк; после успешног рата с
Грчком (1918-1923), Турска – на конференцији у Лозани успела да ревидира
мировни уговор из Севра
-после збацивања последњег султана 1923. године – укинута монархија и
проглашена република; за првог председника Турске – изабран Кемал Ататурк
-велике промене – догодиле се и на простору Балтика
-после Првог светског рата, ваневропски свет – морао да се суочи са неуспесима
европског колонијализма; највећа колонијална сила света – и даље била Велика
Британија
-бројне колоније – имале и друге европске државе попут Француске, Холандије,
Белгије и Португалије; Немачкој – после Првог светског рата одузете све
колоније и подељене између сила победница
-под утицајем промена које иницирале рат и слабљење колонијалних сила –
појавили се национални и антиколонијални покрети; један од најзначајнијих,
предвођен Махатмом Гандијем – проповедао пружање мирног отпора
британској власти у Индији
-већих промена није било – код мањих и средњих држава у западним деловима
Европе; мапа европског континента – није се мењала до 1938.године
~Лига народа
-оснивање Лиге народа (Друштва народа) – био један од најзначајнијих
резултата Конференције мира у Паризу; идеју о формирању институције у којој
би међудржавни сукоби били решавани мирним путем – дао председник Вудро
Вилсон
-одлука о оснивању Лиге народа – донета јануара 1919. године на првој
пленарној седници Конференције мира; априла 1919. године – усвојени Пакт о
Лиги народа и Статут
-организација – отпочела са радом јануара 1920. године; средиште јој било – у
Женеви; Краљевина СХС – била један од оснивача Лиге народа
-структуру Лиге народа – чинило више тела:
1. Скупштина – чине све чланице организације; свака земља – имала један глас,
одлуке – доношене једногласно
2. Савет министара – најважније тело у коме доношене одлуке, на принципу
једногласности (консензус)
3. Секретаријат Лиге народа – имао улогу својеврсног сервиса грађана
4. Међународни суд правде – доносио одлуке о правним питањима и односима
међу земљама
5. Међународни биро за рад
-основни задатак Лиге народа – било очување светског мира; функционисање
организације – било засновано на идеји „колективне безбедности“
-више чинилаца – утицало на успешност рада Лиге народа; САД –
најистакнутија држава света, која пресудно утицала на формирање Лиге народа,
није била њена чланица
-Немачка и СССР – биле њене чланице само кратко; чињеница да одлуке у раду
Скупштине и Савета Лиге народе морале бити донесене једногласно – стварала
бројне тешкоће, успоравала, а често и онемогућавала ефикасно функционисање
и деловање
-Лига народа – није имала своје војне формације које би силом спроводиле
донете одлуке на спречавању конфликта и очувању светског мира
-најстрожа казна коју тела Лиге народа могла да изрекну – биле економске
санкције, које, најчешће остајале без жељених резултата
-формирање Лиге народа – био први покушај стварања система колективне
безбедности у Европи и свету; ипак, Лига народа, у свом раду – није била
успешна, па у деценији пред Други светски рат  њен углед и утицај опао
-без инструмената којима би спроводила примену својих начела, одлуке Лиге
народа – имале само „моралну снагу“