STATISTIČKO ZAKLJUČIVANJE:

TESTIRANJE HIPOTEZA
VEŽBE - ŠESTA NEDELJA
___________________________________________________________________________
Najpre pročitajte teorijski deo iz školske knjige (str 88-99). Obratite pažnju na postupak
testiranja statističkih hipoteza (naučite ga napamet kako bi mogli da radite zadatke iz ove
oblasti). Zadatke iz ove oblasti (testiranje hipoteza), IMATE i na ispitu i na
testu/kolokvijumu i odnose se na sledeće uže celine:
1. Testiranje hipoteze o vrednosti aritmetičke sredine skupa na bazi uzorka kada je
varijansa osnovnog skupa nepoznata
2. Testiranje hipoteze o proporciji osnovnog skupa na bazi uzorka
3. χ test oblika rasporeda
2

4. χ test nezavisnosti obeležja

2

Po meni ovo je najteža oblast iz knjige. Nećete moći da radite zadatke iz ove oblasti ukoliko
niste razumeli pojedine delove iz statističkog ocenjivanja (vežbe peta nedelja). Najpre, dobro
pročitajte tekst zadatka kako bi znali šta uopšte testirate:
1. aritmetičku sredinu – ukoliko se u tekstu zadatka spominje neki PROSEK nečega (jer
aritmetička sredina predstavlja prosek), ili
2. proporciju – ukoliko se u tekstu zadatka spominje neko UČEŠĆE/UDEO nečega u nečemu.
Test oblika rasporeda i test nezavisnosti obeležja se lako prepoznaju na osnovu teksta
zadatka. Objasniću kasnije na primeru.
___________________________________________________________________________

1. Testiranje hipoteze o vrednosti aritmetičke sredine skupa na bazi

uzorka kada je varijansa osnovnog skupa nepoznata

Koristim 3. zadatak iz školske zbirke na str 48. i dajem postupno objašnjenje ovog zadatka i svakog
drugog zadatka u kome se radi o testiranju hipoteze o aritmetičkoj sredini osnovnog skupa, bez
obzira na veličinu uzorka i pojavni oblik nulte i alternativne hipoteze.

TEKST ZADATKA:
Na osnovu podataka o potrošnji šećera u kilogramima:
a) Odredite prosečnu potrošnju šećera i odstupanje od prosečne potrošnje šećera.
b) Uz rizik greške 0,05 ispitati pretpostavku da prosečna potrošnja šećera nije veća 15 kg.

Potrošnja
10 - 12 12 - 14 14 – 16 16 - 18 18 i više ∑
šećera

Broj lica 12 16 17 23 19 87

REŠENJE:
 a) Data vam je intervalna serija podataka, uzorak od 87 lica, i treba da pronađete prosečnu
potrošnju šećera – aritmetičku sredinu uzorka odnosno m, i odstupanje od prosečne
potrošnje šećera - standardnu devijaciju uzorka odnosno Sn . Sve ovo smo radili na
prethodnim vežbama i neću se zadržavati na ovome. Koristim gotove rezultate iz zbirke za
pod a):

x f Xs f*Xs Xs2 f*Xs2

10 – 12 12 11 132 121 1452

12 – 14 16 13 208 169 2704

14 – 16 17 15 255 225 3825

16 – 18 23 17 391 289 6647

18 i više 19 19 361 361 6859

Σ 87 - 1347 - 21487

m=
∑ f i∗x s = 1347 =15,48
∑ fi 87

Sn =
√ ∑ f i∗x 2s −m2=
∑ fi √ 21487
87
−15,48 2=√7,35=2,71

b) Napomena* Morate da nađete aritmetičku sredinu i standardnu devijaciju uzorka, tj.

da uradite zadatak pod a) da bi uopšte mogli da radite zadatak pod b) – testiranje
hipoteze. Međutim, moguće je da vam ove veličine budu date u samom tekstu
zadatka što znači da bi ste odmah mogli da radite pod b).

Primetite da se radi o testiranju hipoteze o aritmetičkoj sredini (ne o proporciji) jer se u

tekstu zadatka spominje ’’PROSEČNA potrošnja šećera’’. Ne spominje se nikakav
udeo/učešće potrošnje šećera u nečemu (onda bi se radilo o testiranju proporcije).

Postupak testiranja hipoteze (skraćena verzija iz knjige) je sledeći:

1. Formulisanje nulte H0 i alternativne (ili istraživačke) hipoteze H1 na osnovu teksta

zadatka. Uvek se prvo formuliše alternativna hipoteza. Kad jednom formulišete
alternativnu hipotezu, lako će te formulisati nultu hipotezu (jer je ona samo suprotna
alternativnoj). Generalno, postoje tri varijante (oblika) H 0 i H1, a vi treba da izaberete
pravu na osnovu toga šta se od vas traži u zadatku (odnosno šta treba da opovrgnete
ili da dokažete).
Prilikom testiranja hipoteze o vrednosti aritmetičke sredine osnovnog skupa, varijante H0 i
H1 su sledeće:

Prva varijanta:

H0 : ≥ 0

H1 : < 0

Prepoznaćete je tako što u tekstu zadatka obično piše: npr. ispitati/proveriti/dokazati da

PROSEČNA proizvodnja/potrošnja/uvoz/izvoz…. nečega NIJE VEĆA (pa zbog NIJE VEĆA
imamo znak < u alternativnoj hipotezi) od neke hipotetičke pretpostavljene vrednosti 0 koja
je data u zadatku. Zbog ovoga ’’NIJE VEĆA’’, H 1 glasi H1: < 0, dok H0 glasi suprotno od H 1,
H0: ≥ 0.

Druga varijanta:

H0 : ≤ 0

H1 : > 0

Prepoznaćete je tako što u tekstu zadatka obično piše: npr. ispitati/proveriti/dokazati da

PROSEČNA proizvodnja/potrošnja/uvoz/izvoz…. nečega NIJE MANJA (pa zbog NIJE MANJA
imamo znak > u alternativnoj hipotezi) od neke hipotetičke pretpostavljene vrednosti 0 koja
je data u zadatku. Zbog ovoga ’’NIJE MANJA’’, H1 glasi H1: > 0, dok H0 glasi suprotno od H1,
H0: ≤ 0.

Treća varijanta (dvosmerna hipoteza):

H0 : = 0

H1 : ≠ 0

Prepoznaćete je tako što u tekstu zadatka obično piše: npr. ispitati/proveriti/dokazati da li

se PROSEČNA proizvodnja/potrošnja/uvoz/izvoz…. nečega RAZLIKUJE/ODSTUPA (pa zbog
RAZLIKUJE/ODSTUPA imamo znak ≠ u alternativnoj hipotezi) od neke hipotetičke
pretpostavljene vrednosti 0 koja je data u zadatku. Ili, u tekstu zadatka može i da piše: npr.
ispitati/proveriti da li PROSEČNA proizvodnja/potrošnja/uvoz/izvoz… nečega
IZNOSI/JEDNAKA JE nekoj hipotetičkoj pretpostavljenoj vrednosti 0. Zbog ovoga
’’RAZLIKUJE/ODSTUPA ili IZNOSI /JEDNAKA JE’’, H1 glasi H1: ≠ 0 , dok H0 glasi suprotno od
H1, H0: = 0 .
U našem zadatku piše ‘’ispitati pretpostavku da prosečna potrošnja šećera nije veća od 15
kg'', što znači da u ovom zadatku, zbog ''NIJE VEĆA'' (a što u stvari znači da mi želimo da
ispitamo da li je prosečna potrošnja šećera MANJA od 15kg) koristimo H1: < 0 što
odgovara prvoj varijanti, odnosno:

H0 : ≥ 0

H1 : < 0

Dakle, Mi u stvari želimo da ispitamo da li je prosečna potrošnja šećera manja od 15kg i to

formulišemo kroz alternativnu hipotezu H1.

0je hipotetička (pretpostavljena) vrednost koja je data u zadatku, u ovom slučaju iznosi
15kg. Konačno, nulta i alternativna hipoteza glase:

H0: ≥ 15

H1: < 15
2. Pitamo se koliki ja naš uzorak (koliko podataka se nalazi u uzorku). U ovom slučaju
raspolažemo sa 87 podataka (n=87) što znači da se radi o velikom uzorku (30 i više
elemenata smatramo velikim uzorkom) pa koristimo Z test statistiku koja ima oblik:
m−❑0
Z= Da se radilo o malom uzorku (koji ima manje od 30 elemenata, npr.
S n / √n−1
zadatak 7 na str 52. u zbirci) koristili bi t test statistiku koja ima oblik:
m−❑0
t=
S n / √ n−1

3. Pronalazimo tabličnu (zove se još i kritična) vrednost Z rasporeda za rizik greške koji
je dat u tekstu zadatka. U ovom zadatku rizik greške iznosi α=0,05.

- Za prvu varijantu H0 i H1 (što je slučaj u ovom zadatku) potrebno je da

nađete -Z1-α (vodite računa imate minus ispred).
- Za drugu varijantu H0 i H1 (što nije slučaj u ovom zadatku) potrebno je da
nađete Z1-α (nemate minus ispred).
- Za treću varijantu H0 i H1 (što nije slučaj u ovom zadatku) potrebno je da
nađete Z1-α/2 (vodite računa imate alfa pola, ne celo alfa)

Dakle u ovom zadatku: -Z1-α = -Z1-0,05 = -Z0,95 . 0,950 (ili 0,95 ili 0,9500) nalazite u
tablicama normalnog Z rasporeda (postupak nalaženja objasnio sam prilikom
statističkog ocenjivanja – vežbe prethodna nedelja). Odgovarajuća tablična (ili
kritična) vrednost za 0,950 iznosi 1,65 i potrebno je još (samo kod prve varijante H0 i
H1) da stavite minus ispred ove vrednosti, dakle -1,65 iznosi negativna tablična
vrednost za rizik greške 0,05 i prvu varijantu H0 i H1.
 -Z0,95 = -1,65.

Da je naš uzorak bio manji od 30 elemenata (npr. zadatak 7 na str 52. u zbirci)
koristili bi tablične (kritične) vrednosti t rasporeda, pa bi tražili:

- Za prvu varijantu H0 i H1 potrebno je da nađete -tn-1;α (vodite računa imate

minus ispred).
- Za drugu varijantu H0 i H1 potrebno je da nađete tn-1;α (nemate minus
ispred).
- Za treću varijantu H0 i H1 potrebno je da nađete tn-1;α/2 (vodite računa imate
alfa pola, ne celo alfa)

4. Izračunavamo Z test statistiku i formulišemo kritičnu oblast:

m−❑0 15,48−15 0,48 0,48

Z= = = = =1,655
S n / √n−1 2,71/ √ 87−1 2,71/9,27 0,29

Dakle, izračunata vrednost Z test statistike iznosi 1,655 dok negativna tablična (ili
kritična) vrednost iznosi -1,65.

Da je naš uzorak imao manje od 30 elemenata, računali bi t test statistiku.

Formulisanje kritične oblasti u slučaju kada koristimo Z raspored i Z test statistiku:

- Za prvu varijantu H0 i H1 (što je slučaj u ovom zadatku) kritična oblast
izgleda ovako: K = (-∞; -Z1-α): radi se o intervalu koji ide od minus
beskonačno pa sve do negativne tablične vrednosti.
U slučaju ovog zadatka kritična oblast glasi: K = (-∞;-1,65).
- Za drugu varijantu H0 i H1 (što nije slučaj u ovom zadatku) kritična oblast
izgleda ovako: K = (Z1-α; +∞): radi se o intervalu koji ide od pozitivne
tablične vrednosti pa u pozitivnu beskonačnost.
- Za treću varijantu H0 i H1 (što nije slučaj u ovom zadatku) kritična oblast
izgleda ovako: K = (-∞; -Z1-α/2) U (Z1-α/2; +∞): radi se o intervalu koji ide od
minus beskonačno pa sve do negativne tablične vrednosti unija (U se čita
unija što znači da se interval nastavlja) od pozitivne tablične vrednosti pa u
pozitivnu beskonačnost. (vodite računa imate alfa pola)

Da je naš uzorak imao manje od 30 elemenata (npr. zadatak 7 na str 52. u zbirci) ,
kritične oblasti bi izgledale ovako:
 - Za prvu varijantu H0 i H1 kritična oblast izgleda ovako: K = (-∞; -tn-1;α): radi
se o intervalu koji ide od minus beskonačno pa sve do negativne tablične
vrednosti.
- Za drugu varijantu H0 i H1 (što nije slučaj u ovom zadatku) kritična oblast
izgleda ovako: K = (tn-1;α; +∞): radi se o intervalu koji ide od tablične
vrednosti pa u pozitivnu beskonačnost.
- Za treću varijantu H0 i H1 (što nije slučaj u ovom zadatku) kritična oblast
izgleda ovako: K = (-∞; -tn-1;α/2) U (tn-1;α/2; +∞): radi se o intervalu koji ide od
minus beskonačno pa sve do negativne tablične vrednosti unija (U se čita
unija što znači da se interval nastavlja) od pozitivne tablične vrednosti pa u
pozitivnu beskonačnost. (vodite računa imate alfa pola).
5. Primenjujemo pravilo odlučivanja koje glasi: Ukoliko izračunata vrednost Z test
statistike pripada kritičnoj oblasti onda prihvatamo alternativnu H1 hipotezu i
odbacujemo nultu H0 hipotezu. I obrnuto, ukoliko izračunata vrednost Z test statistike
ne pripada kritičnoj oblasti onda odbacujemo alternativnu H1 hipotezu i zadržavamo
nultu H0 hipotezu.

U ovom zadatku izračunata vrednost Z test statistike (1,655) ne pripada kritičnoj

oblasti K = (-∞; -1,65), te stoga odbacujemo alternativnu H1 hipotezu i zadržavamo
nultu H0 hipotezu. To znači da uz rizik greške 0,05 tvrdimo da je prosečna potrošnja
šećera veća od 15kg.
___________________________________________________________________________

Testiranje hipoteze o proporciji osnovnog skupa na bazi uzorka

Koristim 11. zadatak iz zbirke na 56 str.

Starost lica u
20 – 29 30 – 39 40 – 49 50 – 59 60 i više
prosveti

Broj
250 200 130 100 70
anketiranih

Uz rizik greške α=0,05 odredi da li može da se prihvati hipoteza:

a) relativno učešće mlađih od 40 godina nije manje od 84%;

v) relativno učešće starijih od 30 godina iznosi 55%.

Primetite da se radi o testiranju hipoteze o proporciji jer se u tekstu zadatka spominje

''UČEŠĆE'' nečega (mlađih od 40, starijih od 30), a treba da ispitate (proverite) da li je njihovo
učešće veće od 84%, odnosno da li iznosi tačno 55%.
Ponovo, imamo tri varijante H0 i H1 a vi treba da prepoznate pravu na osnovu teksta zadatka
(ista logika kao kod testiranja hipoteze o aritmetičkoj sredini).
Prva varijanta:
H0: p ≥ p0
H 1 : p < p0
Druga varijanta:
H0: p ≤ p0
H 1 : p > p0
Treća varijanta:
H0: p = p0
H1: p ≠ p0
U ovom zadatku pod a) koristili bi drugu varijantu jer se od nas traži da ispitamo da li je
učešće mlađih od 40 god veće od 84%, da li važi H1: p > p0 (ovo ’’nije manje’’ u tekstu
zadatka, upisujete kao veće > u H1,) od unapred postavljene hipotetičke vrednosti p0 koja u
ovom slučaju iznosi 84% (ili 0,84). H0 glasi suprotno od H1. Dakle:
H0: p ≤ 0,84 (ili H0: p ≤ 84% jer 84% dobijamo kada 0,84 pomnožimo sa 100 pa izrazimo u %)
H1: p > 0,84 (ili H1: p > 84%)
Dalje, pitamo se koliki je uzorak. n = 750. To znači da se radi o jako velikom uzorku.
Posledica, koristimo Z test statistiku.
p−p 0
Z test statistika: Z=

√ p 0∗(1− p0 )
n
p je proporcija uzorka. Izračunava sa na osnovu samog teksta zadatka. U tekstu zadatka kaže
da ispitate da li je učešće mlađih od 40 godina veće od 84%… Vi se onda pitate koliko ima
onih koji su mlađi od 40 godina u vašem uzorku. Takvih ima 250 + 200 = 450 (250 uzrasta 20-
29 i još 200 uzrasta 30-39), svi ostali imaju više od 40 godina. Sada kada znate koliko ima
mlađih od 40 godina (450), treba da nađete njihovo učešće (njihov procenat učešća) u vašem
uzorku. Pošto imate 750 osoba u uzorku, kada podelite osobe koje su mlađe od 40 godina sa
ukupnim brojem osoba u uzorku, dobićete učešće osoba mlađih od 40 godina u uzorku
(450/750=0,6 ili 60%). To je vaša proporcija uzorka p u ovom slučaju.

Sledeći korak (isti postupak kao kod testiranja hipoteze o aritmetičkoj sredini). Pronalazimo
tabličnu vrednost Z rasporeda za rizik greške koji je dat u tekstu zadatka. U ovom zadatku
rizik greške iznosi α=0,05. Za drugu varijantu H0 i H1 potrebno je da nađete Z1-α (nemate
minus ispred). Z1-α pronalazimo u tablicama za 0,950. Z1-α iznosi 1,65.
Dalje. Izračunavamo Z test statistiku i formulišemo kritičnu oblast:

p− p0 0,6−0,84 −0,24 −0,24 −0,24 −0,24

Z= = = = = = =−18,04

√ p 0∗( 1− p0 )
n √ 0,84∗( 1−0,84 )
750 √ 0,84∗0,16
750 √
0,134 √ 0,000179 0,0133
750

Kritična oblast za drugu varijantu nulte i alternativne hipoteze izgleda ovako:

K = (Z1-α; +∞)
Odnosno, u slučaju ovog zadatka pod a),
K = (1,65 ; +∞)
Na kraju, primenjujemo pravilo odlučivanja tj. pitamo se da li izračunata vrednost Z test
statistike (-18,04) pripada kritičnoj oblasti K = (1,65 ; +∞). Očigledno je da ne pripada.
Posledica, odbacujemo H1 i prihvatamo H0. Tvrdimo, uz rizik greške 0,05 da je učešće mlađih
od 40 godina manje od 84% (H0: p ≤ 0,84).
___________________________________________________________________________
11. zadatak iz zbirke na 56 str.

Starost lica u
20 – 29 30 – 39 40 – 49 50 – 59 60 i više
prosveti

Broj
250 200 130 100 70
anketiranih

Uz rizik greške α=0,05 odredi da li može da se prihvati hipoteza:

v) relativno učešće starijih od 30 godina iznosi 55%.

Koristimo treću varijantu jer se od nas traži da ispitamo da li učešće starijih od 30 godina iznosi tačno
55%.

Postavljanje hipoteza:
H0: p = 0,55
H1: p ≠ 0,55
Naša hipotetička ili pretpostavljena vrednost sada iznosi 0,55 (ili 55% u procentima)
Koristimo Z test statistiku jer je uzorak veći od 30.
Nalazimo tabličnu vrednost za rizik greške 0,05 i treću varijantu nulte i alternativne hipoteze:
Z1-α/2
Z1-α/2 = Z1-0,05/2= Z1-0,025 = Z0,975
U tablicama Z rasporeda za 0,975 nalazimo vrednost od 1,96.
Proporcija uzorka p sada iznosi:
p = 500/750 = 0,67
jer sada imamo 500 osoba koje su starije od 30 godina, i njih delimo sa veličinom uzorka
(750).
Izračunavamo Z test statistiku:
p−p 0 0,67−0,55
Z= =6,67

√ √
p 0∗(1− p0 ) = 0,55∗(1−0,55)
n 750

Kritična oblast za treću varijantu nulte i alternativne hipoteze glasi:

K = (-∞; -Z1-α/2) U (Z1-α/2; +∞)
Odnosno, u ovom slučaju: K = (-∞; -1,96) U (1,96; +∞)
Pitamo se da li izračunata vrednost Z test statistike 6,67 pripada kritičnoj oblasti. U ovom
slučaju 6,67 pripada kritičnoj oblasti, pa zbog ovoga prihvatamo H 1 i odbacujemo H0.
Tvrdimo, uz rizik greške 0,05 da se učešće starijih od 30 godina razlikuje od 55%.
___________________________________________________________________________

χ2 test oblika rasporeda

Test oblika rasporeda se lako prepoznaje na osnovu teksta zadatka. Uvek kada se od vas traži
da ispitate/proverite DA LI SE EMPIRIJSKI (ILI STVARNI, OSTVARENI) RASPORED
(proizvodnje/potrošnje/prihoda…) razlikuje/odstupa od OČEKIVANOG/PLANIRANOG
RASPOREDA (proizvodnje/potrošnje/prihoda…), radimo χ2 test oblika rasporeda.
Koristim 2. zadatak iz školske zbirke na str. 63.
U tabeli je prikazana ostvarena proizvodnja košulja u komadima i planirana proizvodnja u
procentima fabrike po pogonima. Ispitaj da li postoje značajna odstupanja ostvarene
proizvodnje od planirane sa rizikom greške od 0,05.

Pogon Planirana proizvodnja u % Ostvarena proizvodnja

A 40 650

B 20 500

V 15 300

G 15 200

D 10 350
 ∑ 100 2000

1. Postavljanje hipoteza:

Kod hi kvadrat testa oblika rasporeda (bar u zadacima koje mi radimo) nulta hipoteza H 0 uvek glasi:

H0: empirijski (ostvareni) raspored je u skladu sa očekivanim (planiranim)

dok alternativna H1 hipoteza uvek glasi:

H1: empirijski (ostvareni) raspored nije u skladu sa očekivanim (planiranim)

To znači da ne morate da vodite računa o varijantama nulte i alternativne hipoteze kao što je to bio
slučaj kod testiranja aritmetičke sredine i proporcije osnovnog skupa.

2. Kod ovih zadataka uvek koristimo χ2 test statistiku (NE Z i NE t statistiku kako što je to bilo
kod testiranja aritmetičke sredine i proporcije).
3. Pronalazimo tabličnu vrednost hi kvadrat rasporeda za r-1 stepeni slobode i za rizik greške
koji je dat u tekstu zadatka. r je broj modaliteta posmatrane slučajne veličine, u praksi to je
broj redova u tabeli u našem zadatku (bez naslova u prvom redu i bez sume u poslednjem
redu, tj. r je broj pogona u ovom zadatku). Rizik greške iznosi α=0,05.

Potrebno je da nađemo tabličnu vrednost za χ2r-1; α tj. χ25-1; 0,05.

Tabličnu vrednost za χ24; 0,05 pronalazimo u tablici hi kvadrat rasporeda na kraju školske knjige
na str 294. U prvom redu je rizik greške. U prvoj koloni je broj stepeni slobode. Tabličnu
vrednost za 4 stepeni slobode i rizik greške 0,05 nalazimo u preseku petog reda i šeste
kolone i čitamo je 9,488.
Dakle χ24; 0,05 = 9,488.

4. Izračunavamo hi kvadrat test statistiku i definišemo kritičnu oblast.

' 2
( f i−f i )
χ 2=∑ '
fi

fi su empirijske frekvencije koje su date u zadatku (to su vrednosti iz treće kolone za svaki
pogon).

f 'i su planirane (očekivane) frekvencije izražene u apsolutnim jedinicama na osnovu vrednosti

koje su date u drugoj koloni (vrednosti u ovoj koloni su date u procentima), obračunate na
sledeći način:
U zadatku vam je data planirana (očekivana) proizvodnja u procentima % (druga kolona) i
ostvarena proizvodnja u apsolutnim jedinicama (treća kolona). Potrebno je da planiranu
(očekivanu) proizvodnju koja je data u % pretvorite u apsolutne jedinice. Pretvarate je tako
što za npr. pogon A, 40% planirane proizvodnje (ili 0,4) množite sa ukupnim brojem
proizvedenih jedinica kojih u ovom zadatku ima 2000 (suma treće kolone). Dakle, planirana
ili očekivana proizvodnja za pogon A iznosi: 0,4 * 2000 = 800 jedinica. Za pogon B: 0,2 * 2000
= 400 jedinica i tako redom za svaki pogon. Ove vrednosti upisujete u novoj koloni koju
otvarate (četvrta kolona koji označavamo sa fi’).
'
Dalje, da bi izračunali test statistiku otvarate novu petu kolonu (f i−f i) koja predstavlja
' 2
razliku vrednosti treće i četvrte kolone. Zatim, otvarate šestu kolonu (f i−f i) koja predstavlja
vrednosti iz pete kolone dignute na kvadrat. I na kraju, vrednosti iz šeste kolone delite sa
' 2
( f i−f i)
vrednostima iz četvrte kolone i to upisujete u novu sedmu kolonu ' . Suma sedme
fi
kolone predstavlja izračunatu hi kvadrat test statistiku.
2.
3. 4.
1. 5. 6. 7.
Planirana Očekivane
Ostvarena
Pogon proizv. u fi - fi’ (fi - fi’)2 (fi - fi’)/fi’
proizv. (fi) fi’
%

A 40 650 800 -150 22500 28,125

B 20 500 400 100 10000 25

V 15 300 300 - - -

G 15 200 300 -100 10000 33,33

D 10 350 200 150 22500 112,5

Σ 100 2000 2000 - - 198,955

χ 2=198,955
Kritična oblast testa glasi: K= (χ2r-1; α ; +∞).
U slučaju ovog zadatka: K= (9,488 ; +∞).
5. Pravilo odlučivanja (koje je isto u svim zadacima). Pitamo se da li izračunata vrednost hi
kvadrat test statistike pripada kritičnoj oblasti. 198,955 pripada intervalu (9,488 ; +∞) pa
zaključujemo da prihvatamo H1 i odbacujemo H0. Pošto smo prihvatili alternativnu hipotezu
tvrdimo da, uz rizik greške 0,05 , empirijski raspored nije u skladu sa očekivanim.
__________________________________________________________________________________

χ test nezavisnosti obeležja

2

Test nezavisnosti obeležja koristimo kada želimo da ispitamo da li postoji zavisnost ili
nezavisnost između modaliteta dva obeležja. Npr. da li izbor brenda cigareta zavisi od pola,
da li izbor marke automobila zavisi uzrasta kupaca, da li izbor brenda telefona zavisi od
prihoda kupaca itd.
Zadatak na str. 66 iz školske zbirke.
Uz rizik greške od 0,05 ispitajte da li izbor vrste cigareta zavisi od pola.
Pol (y) r Vrsta cigareta

s Duge 100 s Standardne Tanke Slims Σ

Ž 40 80 30 150

M 30 120 50 200

Σ 70 200 80 350

Rešenje:

Imate dva obeležja. Prvo je pol (muški/ženski znači dva modaliteta). Drugo je vrsta cigareta
(duge/standardne/slim znači tri modaliteta)

1. Korak:

Postavljamo nultu i alternativnu hipotezu. Kod ove vrste testa nulta i alternativna hipoteza glase
uvek:

H0: modaliteti prvog obeležja ne zavise od modaliteta drugog obeležja

H1: modaliteti prvog obeležja zavise od modaliteta drugog obeležja

U ovom zadatku konkretno:

Ho: Izbor vrste cigareta ne zavisi od pola.

H1: Izbor vrste cigareta zavisi od pola.

2. Korak:

Kod ovih zadataka uvek koristimo χ2 test statistiku.

3. Korak:

Pronalazimo tabličnu vrednost hi kvadrat rasporeda za (r-1)*(s-1) stepeni slobode i za rizik

greške koji je dat u tekstu zadatka. r je broj modaliteta prvog obeležja, s je broj modaliteta
drugog obeležja, u praksi to su broj redova i broj kolona u tabeli u našem zadatku (bez
naslova u prvom redu i bez suma u poslednjem redu i poslednjoj koloni, tj. r je broj vrsta
cigareta (imamo tri – tanke, standardne, slim), s je broj polova (imamo dva – muški i ženski).
Rizik greške iznosi α=0,05.

Potrebno je da nađemo tabličnu vrednost za χ2(r-1)*(s-1); α tj. χ2(3-1)*(2-1); 0,05 tj. χ2(2)*(1); 0,05 tj. χ22; 0,05
Tabličnu vrednost za χ22; 0,05 pronalazimo u tablici hi kvadrat rasporeda na kraju školske knjige
na str 294. Objasnio sam kako se pronalazi u prethodnom delu. χ22; 0,05 = 5,99.

4. Korak:

Izračunavamo hi kvadrat test statistiku i definišemo kritičnu oblast.

' 2
( f ij −f ij )
χ 2=∑ '
f ij
fij su date u tekstu zadatka. Te vrednosti unosite u prvoj koloni u novoj tabeli koju formirate.
fij’ izračunavamo redom za svaku vrednost (iz prve kolone novoformirane tabele) i to: množenjem
zbira kolone u kojoj se ta vrednost nalazi (iz polazne tabele zadatka) sa zbirom reda u kome se ta
vrednost nalazi (iz polazne tabele zadatka) i na kraju deljenjem tog proizvoda veličinom uzorka
(n=350).

1. 2. 3. 4. 5.

fij fij’ fij-fij’ (fij-fij’)2 (fij-fij’)2/fij’

40 30 10 100 3,33

80 85,71 -5,71 32,6 0,38

30 34,29 -4,29 18,4 0,54

30 40 -10 100 2,5

12
114,29 5,71 32,6 0,29
0

50 45,71 4,29 18,4 0,4

Σ - - - 7,44

Vrednosti fij’ u drugoj koloni su izračunate na sledeći način:

70*150/350=30
200*150/350=85,71
80*150/350=34,29
70*200/350=40
200*200/350=114,29
80*200/350=45,71

Dalje, otvarate novu 3. kolonu f ij-fij’ koja predstavlja razliku vrednosti prve i druge kolone. Zatim
otvarate 4. kolonu koja predstavlja kvadrat vrednosti iz treće kolone. I na kraju otvarate 5. kolonu čije
vrednosti dobijate tako što vrednosti iz 4. kolone podelite vrednostima 2. kolone. Suma 5. kolone
predstavlja izračunatu vrednost hi kvadrat test statistike. χ 2=7,44
Kritična oblast testa uvek glasi: K= (χ2(r-1)*(s-1); α ; +∞).
U slučaju ovog zadatka: K= (5,99 ; +∞).
5. Pravilo odlučivanja (koje je isto u svim zadacima). Pitamo se da li izračunata vrednost hi
kvadrat test statistike pripada kritičnoj oblasti. 7,44 pripada intervalu (5,99 ; +∞) pa
zaključujemo da prihvatamo H1 i odbacujemo H0. Pošto smo prihvatili alternativnu hipotezu
tvrdimo da, uz rizik greške 0,05 , izbor vrste cigareta zavisi od pola.
___________________________________________________________________________
Zadaci za samostalnu vežbu (ne treba da mi ih šaljete na mejl, oni su urađeni postupno u
školskoj zbirci, predlažem da probate sami da ih rešite pa da vaše rešenje upredite sa onim u
zbirci:
BILO KOJI ZADATAK U ŠKOLSKOJ ZBIRCI NA STR. 45-70. Imate različite varijante i
provežbajte ih sve. Neki zadaci su vezani za testiranje aritmetičke sredine, drugi za testiranje
proporcije. Neki koriste Z raspored, drugi koriste t raspored, a poslednji koriste hi kvadrat
raspored. Bilo koji od ovih zadataka možete imati na ispitu ili drugom domaćem zadatku (isti
tekst zadatka, samo druge brojke). Srećno vežbanje. Pitajte šta vam nije jasno, ili putem
mejla ili dođite na konsultacije u školu.