Prvi ministar inostranih poslova – Miljko Radonjic

Misija Prote Matije Nenadovića u Rusiji od septembra 1804. do januara 1805. smatra se početkom
srpske diplomatske akcije.

Ickov mir :

Zaoštreni sukobi na evropskoj sceni su uticali na Tursku da se polovinom 1806.god odluči na snažne
pohode protiv Srbije iz dva pravca- Turska poražena na Mišaru i Deligradu 1806.god  Turci nisu
uspeli da slome srpski ustana, već su se poraženi povukli. Nakon čega dolazi do pregovora o
okončavanju sukoba i izmeni položaja Srbije u okviru Turskog carstva. Sa srpske strane vodio ih je
vešti i okretni trgovac Petar Ičko. Turska je prihvatila najvažnije zahteve pobunjene Srbije: 1. Srbi će
ostati podanici sultana kome će plaćati godišnji danak 2. Sultanovu vlast u Srbiji predstavljaće vezir s
vojnim posadama utvrđeni u gradovima, bez prava da njihovi odredi borave u srpskim selima. 3. sve
carske odluke po srpskim nahijama sprovodiće sami Srbi 4. svi odmetnici biće proterani iz Srbije, a
granice Srbije od njihovog povratka čuvaće Srbi. (od Janičara i krdžalije). Turci su u martu 1807.
dogovorene odluke potrvrdili formalnim ugovorom koji je u srpsku istoriju ušao pod nazivom Ičkov
mir. Nakon čega je Turska objavila rat Rusiji 28. decembra 1806.god Srbija se odazvala pozivu Rusije
da povedu borbu za državnu nezavisnost i odbacila Ičkov mir.

Mir u bukurestu

Mir u Bukureštu, potpisan 28. maja 1812.god. Među ratnim tekovinama kojih je Rusija u Bukureštu
morala da se odrekne bila je i samostalnost Srbije pod njenim protektoratom. Ostaje činjenica da je u
njegovoj famoznoj 8. tački Turska obavezana na priznavanje srpskog pitanja i određenih, makar
ograničenih povlastica za ustaničku Srbiju: 1. -amnestija učesnika ustanka 2. -obaveza da poruše
svoja utvrđenja i da propuste turske posade do utvrđenih gradova 3. -da uredno izvršavaju
materijalne obaveze prema državi i spahijama

8. tačka je sadržala i neke dalekosežne obaveze Turske na kojima će počivati čitav status autonomne
Srbije sve do 1878.god)

1814-1815, bečki kongres i prota matija, 1814 hadži prodanova buna, 1815 drugi srpski ustanak

1879 godine srbija u rusiji otvara prvo predstavništvo

Do Berlinskog kongresa Srbija je imala samo 3 predstavništva

(od 1878. god na ovim funkcijama su): 1. Carigrad- KAPUĆEHAJA (nekadašnji predsednik vlade Filip
Hristić) 2. Beč- AGENT (nekadašnji ministar finansija Kosta Cukić) 3. Bukurešt (1879. god- Milan
Petronijević (Avramov sin)-ministar rezident)

Jovan Ristić-ministar inostranih dela- 18. januar 1879. god dao predlog za usvajanje Zakona o
diplomatskim zastupništvima i konzulatima srpskih u inostranstvu-temelj moderne demokratije u
Srbiji

1879 otvoreno 8 novih predstavništava, 1881. Otvoreno predstavništvo u rimu a 1897 u Cetinju.

Prvi karijerni konzulat Srbije otvoren je u Budimpešti 1882.god-prvi generalni konzul Petar Stajić

Poslanik u Parizu 1879.god bio je Jovan Marinović-poslat u tajnu misiju kod cara Napoleona III

Vladan Đorđević-srpski poslanik u Atini (1891-1893) i u Carigradu (1894-1897)  Prvi srpski školovani
hirurg, formirao prvu zdravstvenu službu, prvi vojni sanitet, osnivač Crvenog krsta
1886 donesen zakon o ustrojstvu ministarstava inostranih dela, diplomatskih zastupnistva I
konzulata srbije u inostranstvu.

Političko propagandno odeljenje

U ministarstvu je 1890.god formirano POLITIČKO-PROPAGANDNO ODELJENJE (PP-poverljiva

propaganda)-imalo je propagandno obaveštajni karakter i kontrolisalo je naše konzulate u Turskoj
(cilj PP bio j

e zaštita agenata iz Makedonije i Stare Srbije)  Srpsko ministarstvo inostranih dela imalo je posebna
„ISTOČNA“ odeljenja koja su se bavila praćenjem stanja u Otomanskom carstvu i na Balkanu

Pitanje železnice

 AU ministar na Berlinskom kongresu 1878.god izneo je 3 uslova koja Srbija treba da ispuni

- Sklapanje trgovinskog sporazuma (1881)

- Izgradnja železnice kroz Srbiju
- Regulisanje prolaza Đerdapom

 Srbija postepeno sve manje zavisna od AU zbog čega joj je 1906.god AU objavila CARINSKI RAT
(trgovinski rat)-AU je često Srbiji branila izvoz svinja i zatvarala je svoje granice

 Izgradnja železnice 1881.god podrazumevala je davanje novca koji je odobren Francuskoj banci
„Generalna unija“ koju su AU i rimokatolički kapital kontrolisali-banka 1882.god bankrotirala što
je izazvalo nezadovoljsvo u Srbiji=ceo slučaj poznatiji je kao Bontuova afera

 U Parizu 1906.god Srbija pozajmljuje novac za nabavku oružja i izradu železnice-veliki udar za
AU koja je insistirala da Srbi topove nabavljaju od njihove firme „Škoda“ ili od Nemačke firme
„Krupa“

 TOPOVSKO PITANJE je označilo početak CARINSKOG RATA (1906-1911) između AU i Srbije  U

periodu Carinskg rata Srbija sklapa mnoge trgovinske sporazume-VB, FR, Italija, Švedska,
Švajcarska..

 Tokom rata AU je 1908.god anektirala BiH-najavila je izgradnju železnice kroz Novopazarski

sandžak koja bi povezala bosansku železnicu sa Kosovskom Mitrovicom preko Skoplja sve do
Soluna-ovaj plan potpuno je isključivao Srbiju

 Srbija je uz pomoć Rusije podnela plan za izgradnju jadranske železnice-od rumunske granice
(Prahovo) do Bara (Crna Gora) Rusija, Francuska, Italija-pomagale Srbiji da izgradi železnicu
Dunav-Jadran

1811. spoljna politika i diplomatska služba ustaničke Srbije dobila je osnivanjem Popečiteljstva
inostranih dela u okviru Praviteljstvujuščeg sovjeta, prvu institucionalnu organizaciju

Konferencija Rusije i Turske održana je u gradiću Akarman na Dnjestru , a završena je Akermanskom

konvencijom od 7. oktobra 1826. godine. Na Srbiju se odnosio 5. član kojim se Turska obavezala da
će za 18 meseci sprovesti sve odredbe 8. tačke iz Bukureškog ugovora o autonomiji Srbije koja će pri
tom ostati lojalni podanik Turskog carstva. Na jedrenskom miru 1829 , turska ispunila odredbe
akermanske konvencije.
Odsustvo miloša obrenovića - Vlast u zemlji preuzelo je Namesništvo, sastavljeno od najistaknutijih
Miloševih protivnika: Tome Vučića-Perišića, Avrama Petronijevića i Jevrema Obrenovića. Oni i
njihove pristalice su nazvali sebe ustavobraniteljima.

Mihailo 1840. Proglašen za kneza

1844. Katanska Buna

Izrada tajnog Garašaninovog plana Načertanije 1844

Načertanije

Formulisao je naime onaj cilj koji je vodio celokupnu srpsku nacionalnu revoluciju od 1804- 1914:
oslobođenje i ujedinjavanje okupljanjem oko Srbije svih srpskih zemalja na Balkanu koji su bile pod
Osmanskom vlašću. Reč je bila o BiH, CG i Staroj Srbiji.

Garašanin je u prvoj deceniji namesničkog režima formulisao i usmeravao aktuelne pravce spoljne
politike Srbije. On je u Austriji video istorjiskog neprijatelja Srbije ali je smatrao da prema njoj treba
voditi opreznu politiku izbegavanja bilo kakvih izazivanja sukoba s obzirom na ogromne nesrezmere
snaga i značaja Srbije i Austrije na evropskoj sceni.

Na Rusiju je gledao kao na neophodnog zaštitnika prema kojem ipak treba čuvati distancu da se ne
bi palo u njen gušeći zagrljaj i sprovodioca njenih interesa. Turskoj treba biti lojalan, ali koristiti njeno
slabljenje tražiti od nje 1 po 1 povlasticu sve do pokušaja da se ubedi kako bi bilo za nju samu korisno
da Srbiji kao svom vazalu priljubi i druge srpske oblasti na Balkanu i tako stvori jak srpski bedem kao
svoju zaštitu od drugih moćnih neprijatelja.

1848

Srbija je tokom evropskih revolucionarnih potresa 1848-1849 , morala da se opredeljuje I dela prema
srpskom nacionalnom pokretu u ugarskoj, što je značilo I prema habzburškoj monarhiji. Pre toga
Ustavobranitelji su morali da se odbrane od pokušaja kneza Miloša da se pod okriljem revolucije
vrati u Srbiju. To im je uspelo uz pomoć Ljudevita Gaja 1848.god uhapsio Miloša u Zagrebu I njegov
povratak u austriju. 1848 sazvana petrovdanska skupština. U vreme krize, I turski paša I ruski konzul
uputili su poruke srbiji da bude mirna, ali to nije sprečilo garašanina da u carigradu uputi svoj veliki
plan. U srbiji raslo je raspoloženje za pomoć braći u južnoj ugarskoj, pa su tako kretali ka sremu I
banatu . Bilo je pregovaranja I želja da se pokret oslobođenja prizna, što je naišlo na veliko
neodobravanje od strane austrougarske. Iako željni za uspehom, srpski pokret je ubrzo stavljen pod
austrijsku komandu I tako izgubio svaku samostalnost I nacionalni karakter.

Dopuniti

Drugo teško i složeno pitanje sa kojim se Srbija suočila u vreme ustavobranitelja bio je Krimski rat
1853- 1856, i pretnje koje su se tada nad njom nadavijale. Car Nikolaj I je smatrao da je trenutak
povoljan za rešavanje Istočnog pitanja u korist Rusije i njeno konačno izlaženje na topla mora. Kad je
reč o Srbiji on je u vladi želeo Rusiji odane ljude. Tad se na čelu vlade nalazio Ilija Garašanin, koji je
posle smrti Avrama Petronijevića 1852.god imenovan za kneževog predstavnika i popečitelja
inostranih dela. Rusiji smeta Garašaninovo fraknofilstvo i njegova poseta Parizu 1853.god nakon čega
knez na njegov položaj dovodi Aleksu Simića. Tokom Krimskog Rata politika je bila neučestvovanje i
neutralnost koju su joj savetovale sve velike sile saveznice Turske.
Pariski mir (1856)

Pariski mirovni ugovor koji je završen Krimski rat 1856. u znatnoj meri izmenio raspored snaga
između velikih evropskih sila, naročito ondnose i uloge u rešavanju Istočnog pitanja. Status Srbije i
prava ali i obaveze prema sizerenu nije štitila samo Rusija već ih je garantovalo 6 velikih sila (Evropski
koncert)-Velika Britanija, Francuska, Rusija, Pruska i Sardnijia (od 1861 Kraljevina Italija)-Obavezale
su s druge strane na striktno poštovanje statusa quo u Istočnom pitanju.

Svetoandrejska skupština 1858, napuštanje prestola od strane kneza Miloša

1875. Nevesinjska puška

1876- prvi srpsko turski rat, poraz kod đunisa

1877- drugi srpsko-turski rat, plevna kao tačka uključenja srbije

1877. potpisan san stefanski mir

1878. B kongres, srbija nezavisna, ne učestvuje, ali ristić poslat

1881. trojecarski savez, trgovinski ugovor, tajna konvencija,

1882. srbija postaje kraljevina

1883. veridba između karađorđevića I petrovića, timočka buna

1885. Plovdivski prevrat, ujedinjenje bugarske I istočne rumelije, objavljivanje rata bugarskoj, poraz
kod slivnice

1886 – ugovor o miru u bukureštu

1888 – ustav , demokratizacija navodno

1889 – akt o abdikaciji u korist Aleksandra

Aleksandar

Novo namesništvo – kosta protić, jovan ristić I jovan belimarković. Tokom aleksandrove vladavine
vraćen ustav iz 1869, zatim oktroisan novi ustav 1901. 1903 – majski prevrat. Vraćanje karađorđevića
na presto, makedonsko pitanje. Ustav iz 1903 uveo partijski režim.

Za vreme Petrove vladavine pitanje Makedonije ulazi u novu fazu-u I fazi Bugari, Grci i Srbi pokušali
su da putem crkava i škola privuku što više hrišćana iz Makedonije, na koju sva 3 naroda polažu
pravo . Grci imaju pod upravu carigradsku patrijaršiju-pokušali su jelinizaciju naroda=došlo do otpora
Slovena i traže stavranje svoje pravoslavne crke koja nastaje uz pomoć Rusije-ali ubrzo se našla u
rukama Bugarske . Bugarska je ovo koristila kao sredstvo za bugarizaciju-organizuju čete naoružavaju
ih i šalju u Tursku i na sve načine pomažu rad svojih crkava-vrhunac terora=bombe u Solunu . Srbi na
ovom prostoru u najgorem položaju-kasno počinju sa osnivanjem škola i crkava.

Oktobar 1903.god sporazum u MIRCŠTEGU između ruskog i austrijskog cara-reforme u Turskoj=zbog

ovog sporazuma PORTA prima 2 civilna agenta kao pomoć glavnom inspektoru u kosovskom,
solunskom i bitoljskom vilajetu na period od 2 godine .Stara Srbija-nadzor austrijskih oficira-ovim je
AU odvojila Srbiju i CG-veliko nezadovoljstvo-cilj AU je da ne dozvoli stvaranje velike srpske države
niti ulazak Rusije u Carigrad=AU zbog ovoga podržava Tursku , namerava da stvori veliku Grčku,
Rumuniju i Bugarsku , i slobodnu Albaniju, a da Srbija i CG ostanu što manje. Italija se u
međuvremenu interesuje za Balkan, podržava ga i savetuje ujedinjenje; zatežu se odnosi sa AU pa se
Nemačka umešala.

Konferencija u kanlidži 1862. Kada je postojalo I kada nije postojalo ministarstvo za vreme nekog
mandata ? Dimitrije Davidović, ko je bio u misijama kaon pr Avram Petronijević

Ocena politike kralja Aleksandra – uspesi I neuspesi, ocene politike. Poltiika prema bugarskoj, prema
crnoj gori. Podaci o razvoju diplomatske službe.(kroz pravni mehanizam) Zakoni.

Konzularna konvencija I gde su otvarani konzulati.

Konzularna konvencija -

Konferencija u kanlidži – konferencija 6 sila I turska protiv ponovnog otvaranja istocnog pitanja I
iseljavanja stanovnistva iz srpskih gradova.

Bukureški I londonski mir (balkanski ratovi)