Patrik Marber, Bliže

LICA:
ALISA, devojka iz grada. Malo više od dvadeset godina.
DAN, čovek iz predgrađa. Tridesetih godina.
LARI, fovek iz grada. Oko tridesete.
ANA, žena iz provincije. Oko tridesetpete godine.

Scene:
Komad se dešava u Londonu 1993-1997.
Prva scena: januar 1993.
Druga scena: jun, 1994.
Treća scena: januar 1995.
Cetvrta scena, januar 1995.
Peta secena: jun 1995.
Sesta scena: jun 1996.
Sedma scena: septembar 1996.
Osma scena: oktobar 1996.
Deveta scena: novembar 1996.
Deseta scena, decembar 1996.
Jedanaesta scena: januar 1997.
Dvanaesta scena: jun 1997.
Ovi datumi služe samo kao informacija. Ne treba da budu uključeni u program ili da budu zastupljeni u predstavi.

PRVI ČIN

PRVA SCENA

Bolnica. Rano jutro. ALISA sedi. Obučena je u crni kaput. Pored nje je ranac, kao i mrka kožna tašna. Svlači čarapu. Ima
posekotinu na nozi. Prilično krvari. Razgleda posekotinu. Izvlači vatu iz rane. ALISA vadi iz ruksaka kutiju šibica. Pali
šibicu, gleda kako gori i gasi je. Gleda tašnu. Razmišlja. Posmatra oko sebe. Otvara tašnu. Nešto traži u njoj. Vadi
sendviče upakovane u aluminijumsku foliju i zelenu jabuku. Otvara sendviče i gleda od čega su. Osmehuje se. Vraća
sendviče. Briše jabuku. Grize je. Kad ona počne da žvaće jabuku, ulazi DAN. On je u odelu i kaputu. Zastaje i posmatra je
kako jede jabuku. U ruci drži neko vrelo piće u plastičnoj čaši.
ALISA: Izvinite. Tražim cigaretu.
DAN: Ostavio sam pušenje.
ALISA: Izdržite.
DAN joj pruža čašu.
ALISA: Da li znate kuda ćete?
DAN: Na posao. Nisu vam se dopali moji sendviči?
ALISA: Ne jedem ribu.
DAN: A zašto?
ALISA: Ribe pišaju u vodi.
DAN: Kao i deca.
ALISA: Ne jedem ni decu. Čime se bavite?
DAN: Novinarstvom.
ALISA: Kojom vrstom?
DAN: Nekrolozima.
ALISA: Je l’ vam se sviđa... taj mrtvački posao?
DAN: Svako je osuđen na mrtvačke poslove.
ALISA: Osim mrtvaca. (Pauza) Da li mislite da će doktor doći?
DAN: Valjda će se smilovati. Da li boli?
ALISA: Preživeću.
DAN: Da li da vam podignem nogu?
ALISA: Zašto?
DAN: To se radi u ovakvoj situaciji.
ALISA: Kakva je ovo "situacija"?
Pauza.
DAN: Da li želite da vam podignem nogu?
ALISA: Da, molim vas. (On joj podiže nogu na stolicu). Ko vam je skinuo krastu?
DAN: Ja.
ALISA: Da li vam je mama skidala krastu kad ste bili mali?
DAN: Koliko se sećam, jeste.
ALISA: Trebalo je da pojedete svoju krastu.
DAN: Trebalo bi da prestanete da pušite. (Pauza) Imam mobilni. Da li želite nekome da se javite?
ALISA: Ne znam nikoga. Hvala vam što ste me pokupili sa puta.
DAN: Bilo mi je drago.
ALISA: Vi ste vitez.
DAN je posmatra.
DAN: Damo! (Pauza) Zašto ne pazite?
ALISA: Nikada ne pazim kud idem.
DAN: Pogledao sam vas u oči, a onda ste zakoračili na put.
ALISA: I onda?
DAN: Ležali ste na zcmlji, ufiksirali me i rekli: "Zdravo, stranče!".
ALISA: Kakva kurva!
DAN: Primetio sam da ste posekli nogu.
ALISA: Jeste li primetili moje noge?
DAN: U kom smislu?
ALISA: U smislu "dobrih nogu".
DAN: Sasvim je mogućno.
ALISA: I onda?
DAN: Taksist je izašao. Prekrstio se. I rekao: "Hvala kurcu, već sam pomislio da sam je ubio". Ja sam rekao: "Da je
odvezemo u bolnicu". On je počeo da okleva. Uplašio se da će se praviti zapisnik i da će ga okriviti. Ja sam onda rekao,
prezrivo se osmehujući: "Molim vas, samo nas odbacite do bolnice".
ALISA: Pokažite mi taj prezrivi osmeh.
DAN se prezrivo smeši.
ALISA: Vrlo dobro.
DAN: Stavili smo vas u taksi i dovezli se ovamo.
ALISA: Šta sam ja radila?
DAN: Vi ste mrmljali: "Veoma mi je žao što vas mučim". Ja sam vas zagrlio, a vi ste držali glavu na mom ramenu.
ALISA: Da li mi se glava... "oklembesila"?
DAN: Baš to.
Pauza.
ALISA: Vi imate najbedniju zemičku koju sam ikada videla. Dajte mi jednu.
DAN otvara svoju tašnu.
ALISA: Zakasnićete na posao.
DAN: Hoćete, u stvari, da kažete da želite da odem?
ALISA: Ne.
Ona stavlja ruku u njegovu tašnu.
DAN: Možete da uzmete pola. (Vadi zemičku, lomi je na pola i počinje da jede.) Šta ste tražili na Blekfrajers mostu?
ALISA: Igrala sam u jednom klubu blizu Smitfilda. Pošla sam pešice. Da vidim kako se istovaruje meso.
DAN: Mrcine?
ALISA: Da.
DAN: Zašto?
ALISA: Jer su odvratne. Onda sam našla neki parkić... ujedno i groblje. Poštarev park. Je l’ ga znate?
DAN odrično odmahuje glavom.
ALISA: Tamo je i spomenik običnim ljudima koji su poginuli spasavajući tuđe živote. Veoma zanimljivo. Onda sam
odlučila da odem do Boroa... I zato sam otišla do Blekfrajers mosta da bih prešla reku.
Pauza. DAN joj pruža drugu polovinu zemičke.
ALISA: Jeste li sigurni?
DAN: To je bajati kolač od juče. (Pauza) Taj park... je l' blizu?
ALISA klima glavom
DAN: Je l’ tamo jedna statua?
ALISA: Minotaura.
DAN: Znam ga... tamo smo sedeli... (majka mi je umrla)... moj otac i ja smo sedeli to popodne kad je ona umrla... Samo
što je umrla... Mnogo je pušila. Otac je... jeo... sendvič sa jajima... sećam se ruke su mu drhtale od žalosti... komadi jaja
padali su po travi... puter na gornjoj usni... a memorijala... memorijala se ne sećam.
Pauza.
ALISA: Da li vam je otac još živ?
DAN: Živ je. U jednom domu.
ALISA: Kako ste spali na pisanje nekrologa? Šta ste, zapravo, hteli da budete?
Pauza.
DAN: Ah... Sanjao sam da budem pisac. Ali nisam imao - ono. Nisam imao talenta... I tako sam završio u Sibiru
novinarstva.
ALISA: Kažite mi, šta radite. Želela bih da vas zamislirn u Sibiru.
DAN: Stvarno?
ALISA: Da.
DAN: Pa... tako mi zovemo "mrtvačku stranicu". Ima nas trojica: ja, Hari i Grejam. Najpre što neko pita - a to je obično
Grejam: "Ko je otegao papke?". Zapravo, da li je tokom noći umro neko od poznatih. Stvarno te to zanima?
ALISA: Da.
DAN: Ako je neko umro, idemo do "zamrzivača", do kompjutera koji sadrži sve nekrologe i tamo nalazimo biografiju
pokojnika.
ALISA: Šta? Napisani su nckrolozi o živim ljudima!
DAN: Da. Ako nije umro niko zaista važan, onda Hari - a on je urednik - odlučuje koji će od pokojnika biti prvi. Tada mi
proveravamo činjenice, teiefoniramo, popravljamo tekst. Nekada sam ja zadužen za udovicu ili udovca. Oni nas ubeđuju
da objavimo nekrolog o njihovim ženama ili muževima. Smatraju da ponižavamo njihova voljena bića ako ih ne
objavimo... ali... u većini slučajeva... završi se na tome da nema mesta. U šest se svi okupimo oko kompjutera i čitamo
sutrašnju stranu, obavljamo završne izmene i, zabave radi, dodamo po neki eufemizam...
ALISA: Na primer?
DAN: "Bio je veoma društven" - znači da je bio alkoholičar. "Držao je do svoje privatnosti" - znači da je bio gej. "Uživao je
u svojoj intimi" - znači da je bio živa tetka. "Bila je gostoljubiva domaćicu" ...
ALISA: Da li to znači da je bila ortodoksna kurva?
DAN: Tačno.
Pauza. ALISA miluje DANOVO lice. Onje iznenađen, ali mu nije krivo.
ALISA: A kako bi glasio eufemizam uvezi s tobom?...
DAN: Sa mnom?
ALISA: Aha.
DAN: Bio je... "rezervisan".
ALISA: Usamljeni matori momak?
DAN: Možda.
ALISA: Aja?
DAN: Vi ste... "razoružavajuća".
Pauza.
ALISA: Kako si dobio taj posao?
DAN: Traže da napišeš sopstveni nekrolog... i ... ako je zgodan, primljen si.
Oni su blizu jedno drugom i gledaju se. LARI prolazi u belom mantilu. DAN ga zaustavlja.
DAN: Oprostite. Dosta dugo već čekamo. Šta mislite, da li će neko skoro doći?

LARI: Žao mi je, ali ja nisam... (Sprema se da prođe. Pogleda za trenutak ALISU. Zgodna devojka. Zastaje.) Šta se desilo?
ALISA: Udarila su me kola.
DAN: Bila je bez svesti deset sekundi.
LARI: Da li dozvoljavate? (Nežno joj spušta nogu.) Da li osećate jeste na nozi?
ALISA: Da.
LARI: Šta je to?
ALISA: Ožiljak.
LARI (smeje se): Da, vidim da je ožiljak. Kako ste ga dobili?
ALISA: U Americi. Od kamiona.
LARI: Gadna stvar.
ALISA: Bila sam bogu iza leđa.
LARI: Sve će biti u redu.
ALISA: Mogu li jednu?
LARIJe pogleda.
ALISA: Cigaretu...
Ona potapše njegov džep. LARI vadi kutiju cigareta i pruža joj.
LARI: Nemojte ovde da pušite.
DAN: Hvala.
LARI izlazi.
DAN: Šta ste radili tamo, bogu iza leđa?
ALISA: Putovala sam.
DAN: Sama.
ALISA: Sa... muškarcem.
DAN: Šta se desilo tom... muškarcu?
ALISA: Ne znam. Pobegla sam.
DAN: Kuda?
ALISA: U Njujork.
DAN: Tek tako.
ALISA: To je jedini način. "Ne volim te više i - zbogom".
DAN: A ako ih još voliš?
ALISA: Onda ih ne ostavljam.
DAN: Nisi nikada ostavila nekog koga još voliš?
ALISA: Nisam.
Pauza.
DAN: Kada si se vratila?
ALISA: Juče.
DAN: Da li voliš Njujork?
ALISA: Naravno.
DAN: Da li si... studirala?
ALISA: Ne, svlačila. (Pauza. ALISA se smeši.) Kako su ti se samo skupile okice!
DAN: Ne vidim svoje okice.
ALISA: Ispadaju. Stvarno si crtani film.
DAN: Jesi li bila kako valja?
ALISA: Izuzetna.
DAN: Otkud znaš?
ALISA: Znam šta muškarci žele.
DAN: Stvarno?
ALISA: Da, da.
DAN: Pričaj...
ALISA: Muškarci vole devojke koje liče na dečake. Oni vole da je štite, ali da ona pobeđuje. Ona mora da svršava... kao
lokomotiva... ali sa clegancijom. (Pauza) Šta ti želiš?
Pauza.
DAN: Ko je bio taj... muškarac?
ALISA: Mušterija. Ali kada sam mu pripala, više nije voleo da se svlačim.
DAN se smeši.
ALISA: Da li imaš devojku?
DAN: Rut. (Pauza) Šta ti želiš?
ALISA: Da budem voljena.
DAN: Tako malo?
ALISA: To je velika želja.
DAN: Gde su tvoje stvari?
Ona pokazuje ruksak.
ALISA: Ja sam siroče. Da li budim u tebi tvoje muške instinkte?
DAN (smeši se): Da, budiš.
ALISA: Da li hoćeš da me zaštitiš od nevolja ovoga sveta?
DAN: Možda.
ALISA: Stani u red, kretenu.
Pauza.
DAN: Da l’ hoćeš da se nademo posle posla?
ALISA: Naravno. Zašto ne uzmeš slobodan dan? Ja ću ih pozvati i reći da si bolestan.
DAN: Ne mogu.
ALISA: Možeš, možeš. Ne budi takva pička!
DAN: Otkuda znaš ko sam ja. Možda sam neki manijak.
ALISA: Sretala sam ja manijake. Ti nisi.
DAN: Možda si ti.
ALISA: Znaš da nisam. (Ona reži.) Telefon.
Dan joj pruža mobilni.
DAN: Memorija broj jedan.
Ona pritisne dugme.
ALISA: Sa kim pričam?
DAN: Sa Hari Mastersom.
ALISA: Zvoni... kako se ti zoveš?
DAN: Gospodin Danicl Vulf. A kako je tvoje ime?
ALISA: Alisa. Zovem se Alisa Ers.

SCENA DRUGA
ANIN atelje. Kasno po podne. ANINA kamera je na tronošcu. DAN sedi na visokoj stolici. ANA namešta lampu.
DAN: Šta je bilo u ovoj zgradi?
ANA: Pansion za posrnule devojke.
DAN: Da nije tu bila reka?
ANA: Potok. Počeli su nad njim da grade u osamnaestom veku.
DAN: Zatrpali su reku.
ANA: Ako stanete na Blekfrajers most, možete da vidite gde izvire.
DAN: Pogledaću.
ANA prilazi DANU sa svojim svetlomerom.
ANA: Obavezno pogledajte. Ona je povod jedne urbane legende - kao one o aligatorima u Njujorku. Narod je živeo u
uverenju da se svinje razmnožavaju u kanalizaciji. Jednog dana debeli vepar je isplivao iz Temze i uputio se kejom.
DAN: Znači, to je bila istina.
ANA: Ne, pobegao je iz Smitfilda.
DAN: Svinje znaju da plivaju?
ANA: Neverovatno dobro. (Oni se pogledaju. Strasno se ljube.) Izvinite. To je bilo veoma neprofesionalno. Ja se ne
ljubim s nepoznatim muškarcima.
DAN: Ni ja. (Ponovo se ljube.) To je letnje ludilo.
ANA: To je vaša knjiga. Ja krivim vašu knjigu.
DAN: Čitali ste je?
ANA: Vaš izdavač mi je poslao rukopis. Čitala sam je noćas. Kada će izaći?
DAN: Iduće godine. (Ljube se.) Šta je knjiga kriva za ovo?
ANA: Vaša anonimna junakinja... da li je ona ličnost iz stvarnog života?
DAN: Da, to je neka koja se zove Alisa...
ANA: To je njena greška. Ona radi što želi...
Ljube se.
DAN: Ti si lepa.
ANA: Ne, nisam. (Ona se polako vraća svojoj kameri.) Ne mičite se... (Snima.) Pomakli ste se.
DAN: Izvinite.
ANA: Trgli ste se. (Vraća se do DANA. Zastaje.) Da li vi i ta... Alisa... živite zajedno?
Pauza.
DAN: Da.
ANA: Ona je imala jednu adresu u svom imeniku; a našu pod slovom D - za dom".
DAN: Izbacio sam tu rečenicu.
ANA: Zašto?
DAN: Suviše je sentimentalna. (Pauza) U stvari, ona će skoro doći ovamo da mi se pridruži. Vrlo brzo.
ANA: Kako ona gleda na to što joj vi "kradete" život?
DAN: Pozajmljujem njen život. Njoj sam posvetio knjigu. To joj je drago.
ANA: Vi ste srećni?
DAN: Ona je dostojna velike ljubavi. Nju je ncmogućno ostavili.
ANA: U redu, idemo... (Počinje da ga fotografiše.) Podignite bradu... Kakav ste vi to sporać... Osmeh... prema meni...
poluosmeh... trepnuli ste. Usredsredite se na moju ruku... a sad, pogledajte u objektiv... dobro. Odmorite se... Moram
da promenim fllm.
DAN: Da li ste vi udati?
ANA: Da... ne... da... razvedena.
DAN: Da li imate dece?
ANA: Nemam.
DAN: Da li biste voleli da ih imate?
ANA: Da, ali ne danas.
Pauza.
DAN: Mogu li da pušim?
ANA: Da.
DAN pali cigaretu. Posmatra kako ona stavlja film.
DAN: Da li izlažete?
ANA: Idućeg leta.
DAN: Portrete?
ANA: Da.
DAN: Čije?
ANA: Nepoznatih ljudi.
Pauza.
DAN: Kako se taj nepoznati svet oscća kad im kradete život?
ANA: Pozajmljujem. Sliku.
DAN: Da li sam ja neznanac?
ANA: Ne. Vi ste posao.
DAN: Vi ste fantastični.
ANA: Rekla sam: vi ste posao. Sa devojkom.
Pauza.
DAN: Da li imate nešto da mi kažete... o mojoj knjizi?
ANA: Naslov...
DAN: Da?
ANA: Govno.
DAN (osmehuje se): Imate li bolji?
ANA: "Akvarijum".
DAN: Volite akvarijume?
ANA: Ribe su lekovite.
DAN: Da li u dokolici buljite u akvarijum?
ANA: Kad mogu.
DAN: Dobro mesto da se zakači neki stranac, zar ne?
ANA: Fotografišem nepoznate ljude. Prvu svoju fotografiju napravila sam u londonskom zoološkom vrtu.
DAN: Malo mračno mesto za fotografisanje.
ANA: U pitanju je samo ekspozicija.
DAN: A da li vam se sviđa knjiga?
ANA: Mogla bih da je izgustiram.
DAN: Zašto vam se dopadala?
ANA: Bila mi je... optimistička.
Pauza.
DAN: Bio sam zaljubljen.
Pauza.
ANA: Muškarci su govna.
DAN: Svejedno...
ANA: I još su govna.
DAN (približava se): Vi ste mi uništili život.
ANA: Preživećete. (Gledaju se. Čuje se interfon.) Vaša muza.
Pauza. DAN izlazi da otvori vrata. Zvono ponovo zvoni. ANA počinje da pakuje svoje stvari. DAN ulazi sa ALISOM. Kosa
joj je drugačije obojena nego u Prvoj sceni.
DAN: Alisa... Ana.
ANA: Zdravo.
ALISA gleda ANU
ALISA: Zdravo. Izvinite ako još radite.
ANA: Ne, baš smo završili.
Pauza.
ALISA: Da li je bio pristojan?
ANA: Prilično. Hoćete li malo čaja?
ALISA: Ne, hvala. Pila sam ga ceo dan. Gde je ovde...?
ANA: Skroz tamo.
ALISA izlazi. Pauza.
ANA: Ona je lepa.
DAN: Da, lepa je. Moramo ponovo da se vidimo.
ANA: Ne.
Pauza.
DAN: Zašto se ponasaš... tako sestrinski.
ANA: Ja se ne ponašam sestrinski. Ja samo neću nikakve frke.
DAN: Kakva sam ja frka!
ANA: Iznenađen si?
DAN: Morao sam da te vidim.
ANA: Strašno!
Pauza. ALISA ulazi.
ALISA: Smrzla sam se. (Odlazi do DANA, kojije masira.) (ANI) Hoćete li da me fotografišete? Nikada me nije fotografisao
profesionalac.
ANA: Ali, ja...
ALISA: Mogu da vam platim.
ANA: Ne... ne... vrlo rado ću vas fotografisati.
ALISA (DANU): Ako ti nemaš ništa protiv.
DAN: Zašto bih imao?
ALISA: Zato što u tom slučaju moraš da odeš. (ANI) Ne želimo da on bude tu dok mi radimo, je l' tako?
Pauza.
DAN: Pričekaću u pabu na uglu. (Ljubi ALISU.) Uživajte. (ANI) Hvala. Mnogo sreće sa izložbom.
ANA: Mnogo sreće sa knjigom.
DAN: Hvala.
DAN izlazi.
ALISA: Imaćete izložbu?
ANA: Sasvim malu. (Bavi se kamerom. ALISA je posmatra.) Da li biste hteli da sednete... ovde. (ALISA seda.) Čitala sam
Danove knjige. Vi živite... super.
ALISA: Hvala. (Pauza) Neudati ste?
ANA: Da...
ANA proba svetlost na ALISI.
ALISA: Ko je bio vaš poslednji momak?
ANA: Moj muž.
ALISA: Šta se dogodilo s njim?
ANA: "Dogodila se mlada".
ALISA: Šta je radio?
ANA: Pravio je pare. U Sitiju.
ALISA: Takve smo nalazili po klubovima... Volstrit momci.
ANA: Znači... po... luksuznim klubovima?
ALISA: Da... Ali ja sam više volela ćumeze.
ANA: Zašto?
ALISA: Siromašni su velikodušniji.
ANA: ... kakvi su?
ALISA: Nikakvi. Ali znate, kao dete imali ste običaj da lažete i kradete. To je bilo uzbudljivo. Volela sam da budem neka
druga. Varka vas čini živom.
Pauza, ANA se bavi kamerom.
ANA: Izgledate odlično. (Pauza) Kako gledate na to što je Dan iskoristio vaš život za svoju knjigu?
ALISA: Šta vas briga!
Pauza.
ANA: Izvinite.
Pauza.
ALISA: Kad me je pustao na stepeništu da uđem, on je... ovako... izgledao. Čula sam vaš razgovor.
Tišina.
ANA: Ne znam šta da kažem.
Pauza.
ALISA: Snimaj!
ANA fokusira kameru.
ANA: Prema meni. Ja nisam lažov, Alisa. (Fokusira) Gore glavu. Izgledate divno. Veoma sporo se okrećite prema meni...
Ona snima nekoliko fotosa. Gledaju jedna drugu. Zatamnjenje.

SCENA TREĆA
Prvi sumrak. DANje u svom stanu za kompjuterom. Na njegovom stolu je "Njutnova kolevka". Ne piše mu se. LARI sedi
za svojim pisaćim stolom za kompjuterom. Oni su u posebnim odeljenjima. Scena je nema. Njihov "dijalog" se pojavljuje
ispisan na velikom ekranu.
DAN: Zdravo.
LARI: Hi.
DAN: Da li si ovde često?
LARI: ?
DAN: Net.
LARI: 1 x
DAN: Devica. Dobrodošao. Ime?
LARI: Lari? A ti?
Pauza.
DAN: Ana.
LARI: Nice 2 meet U.
Pauza.
DAN: Volim KITU
Pauza.
LARI (govori): Dobro veče. (Kuca.) Youre v. forward.
DAN: Ovo je web fuck site. Hoćete sex?
LARI: Da, gde odgovori?
DAN: London.
LARI: Opiši sebe.
DAN: Tridesetak godina tamna kosa velika usta epske sike
LARI: Definišite epske.
DAN: Želim da ti sisam, bezdušniče.
LARI: Budi mi gost.
DAN: Lizaćeš muda.
LARI: Ok.
DAN: Dobro parče?
LARI: 9 funti. (Govori) Sranje.
DAN: Izađi.
Pauza. LARI razmatra predlog. Zvoni telefon na LARIJEVOM pisaćem stolu. Glasno. On skače.
LARI (glasno): Čekaj. (Piše) Čekaj. (Diže slušalicu).
DAN (pali cigaretu. Guta gutljaj iz konzerve. Govori): Zdravo. Kakav je histološki nalaz? Progresivan? Ne, rekao bih pre
da je atropija. Ćao! (Spušta slušalicu i vraća se kompjuteru. Udara loptice na "Njutnovoj kolevci")
LARI: Izvini, zvonio je telefon.
DAN gleda u svoj ekran.
LARI: Zdravo?
DAN gleda u svoj ekran.
LARI (govori): Drkanje! (Ponovo piše) Ana.
DAN gleda u ekran.
LARI (piše): Ana? Gde ćemo?
DAN: Hej, kuronjo, o čemu ti to drkaš?
LARI (govori): Izjasni se.
LARI (piše): O bilo čemu?
DAN: Npr.?
LARI: Eks-ribe.
DAN: Šta ti rade?
LARI: Vcžu me, zajebavaju me, ne daju da svršim. Bore se oko mene, 6 jezika na mojoj kiti, jajima itd.
DAN: Svaka čast, Sultanu od Pizdi.
LARI se smeje.
LARI: Ana, šta se ti to izdrkavaš?
Pauza. DAN razmišlja.
DAN: O perverznjacima.
LARI: Hoću detalje...
DAN: One naprave red a onda ih primam kao gladna kučka. I u sve rupe i obe šake.
Pauza.
LARI: 5?
DAN: Aha.
Zvoni LARIJEV telefon. Skida slušalicu i ne odgovara. Spušta je kraj aparata.
LARI: Onda?
DAN: Svršavaju mi u usta dupe sise pičku bruce.
LARI (govori): Isuse!
LARI (kuca): A onda sve to poližem, kurveiina kakva sam. Čekaj, moram da kucam jednom rukom. Sad baš svršavam...
(Kuca jednom rukom) Ohohohohoooooooooooooj67r87078 rt7uy45wsbteh4mijykolhgu
giyykjns5rbyuhkgl,ov6tk8ijmogjulbl hhhhhhhhhhu fkkkgmig.
Pauza.
LARI: Je li bilo dobro?
DAN: Neverovatno.
LARI: Ja sam šokiran.
DAN: Raj mora biti šokantan.
LARI: Misliš ozbiljno?
DAN: Da... da se sretnemo.
LARI: Ozbiljno?
DAN: (*)
(!) i
LARI: Hvala, baj ana
DAN: Baj lari xxxxx
LARI: xxxxxxxxxxxx
Pogledaju na svoje ekrane. Zatamnjenje.

SCENA ČETVRTA
Akvarijum. Popodne. LARI čeka u zamračenoj prostoriji. Gleda na sat. Posmatra ribe. Gleda na sat. Hoće da ode. ANA
ulazi. Nosi kameru. LARI raskopčava mantil i ostavlja ga raskopčanog. Ispod je njegov beli mantil.
LARI: Imam mantil...
ANA: Da, vidim...
LARI: Beli mantil...
ANA: Vidim, vidim.
LARI: Ja sam Lari... doktor.
ANA: Zdravo, doktore Lari.
LARI: Ne mogu da verujem da se događaju takve stvari. Mislio sam... ako se pojaviš... da će to biti neki gabor... a ti si
mnogo zgodna. Imaš kameru? Da fotografišeš "nepoznate"?
ANA: Da...
LARI: Više bih voleo da ostanem anoniman.
ANA: Važi.
Pauza.
LARI: Da li voliš ribe?
ANA: Volim.
LARI: Romantično, zar ne? Da li je to pastrmka?
ANA: Štuka.
LARI: Riba kao riba. Sve su jednake. Ali, ipak, zaslužuju svako poštovanje.
ANA: Znači, poštuješ ih?
LARI: Naravno. Mi smo bili ribe. (Pauza) Nekada davno. (Pauza) Pre nego što smo bili majmuni. (Pauza) Pomenula si
hotel... ali nema žurbe. (Pauza) U stvari, ja moram da budem u bolnici oko tri.
ANA: Operisaće te?
LARI: Ne, ja ću da operišem.
ANA: Koga?
LARI: Lekarska tajna.
ANA: Neću da te vređam, ali da l’ ti imaš ime i prezime?
LARI: Da... Ali zovi me "Sultan".
On joj pruža svoj novčanik. Ona gleda njegovu ličnu kartu.
ANA: Stvarno si doktor?
LARI: Rekoh da sam doktor. Ti si Ana?
ANA: Da. Izvini, da li smo se mi već negde sreli?
LARI: Nemoj da se zezamo, ti nimfo intemeta, Velika usta sa Epskim Sifonima. Bila si juče, u pičku materinu, bestidna.
ANA: Zaista?
LARI: "Nosi moje vlažne gaćice". "Sisaj mi, bestidnice". "Ja sam kurvetina koja kuca jednom rukom..,". (Pauza) Ne znam,
ali odjednom se osećam kao ncki pervcrznjak.
ANA: Ja mislim da si ti žrtva neke glupe šale svojih kolega.
LARI se zamisli nad tim.
LARI: Drkadžije. Šalu na stranu, razgovarali smo preko intemeta... Sad si me videla... ako nećeš - dobro, u redu. Neću se
zbog toga sekirati.
ANA: A zašto si onda uzbuđen?
LARI: Nisam, već sam razočaran.
ANA: Ja čak i nemam kompjuter. Ja sam fotograf.
LARI: A zašto si mi onda dozvolila da lupam o seksu kao neki ludak?
ANA: Jer sam mislila da si ludak.
LARI: Gde si bila juče između 5,45 i 6,00 po podne?
ANA: Bila sam u kafiću da se vidim sa... nekom poznanicom.
LARI: Kako se zove?
ANA: Alisa Ers.
LARI: Kakav posao si imala sa njom?
ANA: Fotografisanje. A gde si ti bio u to vreme?
LARI: Za kompjuterom u razgovoru sa tobom.
ANA: Ne...
LARI: U redu, u razgovoru sa nekom..
ANA: Koja bi trebalo da budem ja. (Pauza. Smeši se.) Razgovarao si sa Danijelom Vulfom.
LARI: Sa kim?
ANA: To je Alisin dečko. Ona mi je juče rekla da se igra na internetu. To je on.
LARI: Ne. Razgovarao sam sa ženom.
ANA: Otkuda znaš?
LARI: Jer je... veruj mi... bila... žensko. Siguran sam da je bila žensko.
ANA: Otkud znaš?
LARI: Nije bila?
ANA: Nije.
LARI: Kakva pizdarija! Izvini.
ANA: Ja sam odrasla. Samo ti raspali.
LARI: Hvala. (Pauza) Taj tip...
ANA: Danijel Vulf...
LARI: Odakle ga znaš?
ANA: Zapravo ga ne znam. Ja sam ga fotografisala za njegovu knjigu.
LARI: Nadam se da je to propalo.
ANA: Na najboljem je putu.
LARI (likujući): Ima pravde na svetu. Kako se ovo zove?
ANA: "Akvarijum".
LARI (besno): Kakav kurajber. Kakvo paradiranje. (Pauza) Zašto se predstavlja kao ti?
ANA: Ja mu se sviđam.
LARI: Neobičan način da se to pokaže. Zar ti nije mogao poslati cveće?
LARI snuždeno izvlači jednu ružu iz svog mantila. Daje je ANI.
ANA: Hvala.
Pauza.
LARI: Da li je on zaljubljen u tebe?
ANA: Ne znam. Nije.
LARI: Da li si ti zaljubljena u njega?
ANA: Jedva ga znam. Ne, nisam.
LARI: Ali te nekako... zanima.
ANA: Ne, ja zanimam njega. (Pauza) Divna stvar taj internet.
LARI: Da, da.
ANA: Mogućnost istinske globalne komunikacije. Poslednji vcliki demokratski medijum.
LARI: Apsolutno. To je budućnost...
ANA: Dva momka koji drkaju na sajbernctu.
LARI: On je drkadžija. Ja to kažem u njegovo ime. (Pauza) Iskreno se izvinjavam za... verbalno... seksualno
uznemiravanje. (Pauza) A otkud vi ovde?
ANA: Posmatram ribe.
LARI je gleda.
LARI: Je l’ ti dobro?
ANA kliinne glavom.
LARI: Kaži slobodno.
ANA: Zato što si lekar?
LARI: Zato što sam tu. (Pauza) Dozvoljeno je i plakanje.
ANA: Ali ja ne dozvoljavam. U svakom slučaju, hvala.
LARI: Ja sam poznat po svojim samarićanskim manirima.
Pauza.
ANA (podiže kameru): Osmeh, molim!
LARI (pokriva lice): Nemoj. Na fotografijama izgledam kao kriminalac.
ANA: Molim te, danas mi je rođendan.
LARI (otkriva lice): Stvarno?
ANA ga snimi.
ANA: Da, stvarno.
Pauza. Posmatraju jedno drugo.
LARI: Srećan rođendan!

SCENA PETA
Galerija. Veče. ALISA gleda svoju ogromnu fotografiju. Drži bocu lakog piva. Obučena je u crnu haljinu. DAN drži čašu
vina. On je upomalo iznošenom crnom odelu. Posmatra ALISINU fotografiju.
DAN: Živeli! (Ona se okreće. Piju.) Toplo kao... mokraća. (DAN gleda fotos.) Dobro izgledaš. Izgledaš ludo. Izgledaš
fantastično.
ALISA: Ovde sam.
DAN pogleda ALISU. Smeši se.
ALISA: Danas je neki čovek ušao u kafić i rekao: "Konobarice, šta čekaš ovde?"
DAN: Idiot!
ALISA: A ja sam rekla: "Čekam momka da dođe i da me potuca iza šanka".
DAN: Poručio je čaj sa dve kocke šećera.
Pauza.
ALISA: Tebe čekam.
DAN: Šta da radim?
ALISA: Da me ostaviš.
DAN: Nemam nameru da te ostavim. Ja te mnogo volim.
ALISA: Onda mi, molim te, dopusti da dođem...
DANse okreće.
ALISA: Želim da budem tamo zbog tebe. Zašto me se stidiš?
DAN: Ne stidim se. Rekao sam da želim da budem sam.
ALISA: Zašto?
DAN: Da patim... da razmišljam.
ALISA: Volim te, jebaču, zašto me ne ostaviš na miru?
DAN: Vikendje.
ALISA: Nikada nismo proveli vikend u prirodi.
DAN: Pa... ima vremena. (Pauza) Hari je ovde, pijan kao majka. Hoće da me nagovori da se vratim nckrolozima. Kaže,
nedostaju mi.
ALISA: Jadni Hari. Je l' ti znaš da je on zaljubljen u tebe?
DAN: Ne, nije. Ili jeste?
ALISA: Jeste. Hoćeš se vratiti?
DAN: Bedni smo.
ALISA: Kako tvoje pisanje?
DAN sleže ramenima.
DAN: Vidi... Idem da se pozdravim sa Anom i kažem joj zbogom. Onda ću uzeti taksi do stanice. OK. Sestro.
DAN je ljubi u čelo.
ALISA: Poljubi me u usta...
DAN: Izvini. (Poljubi je u usta.) Pozvaću te čim stignem.
DAN izlazi. ALISA pali cigaretu. Ulazi LARI u kašmirskom džemperu. Nosi bocu vina i čašu. Pripit je. ALISA ga radoznalo
posmatra.
LARI: Veče.
ALISA: Da li ste vi konobar?
LARI: Ne, ja sam izbeglica... iz sjajnih brbljarija. (Gleda svoj katalog izložbe sa cenama.) A vi ste... "Mlada žena, London".
ALISA klima glavom.
LARI: Fantastičan fotos. Da li vam se sviđa?
ALISA: Da.
LARI: Tužan u pičku materinu. Zašto ste bili lako tužni?
LISA: Život.
LARI: Šta hoćete time da kažete?
ALISA (smeši se): Želite da pricamo o umetnosti?
LARI: Znam da je prosto raspravljati o "delu" na otvaranju. Ali neko mora. Ne, ozbiljno, šta mislite o njemu?
ALISA: To je laž. Gomila nepoznatih lepo slikanih. I sve te jebane parajlije koji se razumeju u umetnost kažu da je to lepo
jer žele to da vide. A ljudi na slikama su tužni i usamljeni, a slike čine da svet izgleda divan. Znači, izložba diže moral, a to
je'laž i svi vole veliku, masnu laž.
LARI: Ja sam momak umetnice.
ALISA: Kopile jedno!
LARI: Lari.
ALISA: Alisa. Vi ste Anin dečko?
LARI: Princeza može da voli žapca.
ALISA: Kreketušu.
LARI: Žapca.
ALISA: Kreketušu.
LARI: Jebi ga - žabac, kreketuša, vidra. Sve ti je to isto.
ALISA: Koliko furate?
LARI: Četiri meseca. Tek smo počeli. Još je super. Sve moje loše navike nju zabavljaju.
ALISA: Zajebi.
LARI: Ja sam lekar. To meni dolikuje.
ALISA: Hoćeš jednu?
LARI: Ne. Da. Jebi ga, hoću. Ne. Ostavio sam. (On gleda kako ona puši.) Zadovoljstvo i samouništavanje. (Ona ga
posmatra. Zna da on flertuje sa njom.) Ana mi je rekla da je tvoj tip napisao knjigu.
ALISA: Naravno.
LARI: O tebi. Je l' tako?
ALISA: Donekle.
LARI: A šta je izostavio?
ALISA: Istinu.
Pauza.
LARI: Jel' to on? Tvoj tip.
Pauza.
LARI: Da. Priča sa tvojom ptičicom. (Pauza) I tako... Ti si bila striptizeta?
ALISA: Da. I tu je priči kraj.
LARI ugleda ožiljak na ALISINOJ nozi.
LARI: Nećeš zameriti ako te upitam kako je došlo do toga?
ALISA: Već si me to pitao.
LARI: Kada?
ALISA. Pre dve... ne, pre dve i po godine. Prcgledao si mi nogu u stanici hitne pomoći.
LARI: Kako me se, jebi ga, sećaš?
ALISA: To je dan koji se pamti. Nisi hteo da se zaustaviš, ali jesi. Bilo je to dok si pušio u potaji. Ponudio si mi cigarctu.
LARI: A sad ne pušim. Ni ti ne bi trebalo.
ALISA: A ti si imao običaj da odeš da popušiš... kriomice.
LARI: Da, u parkiću kraj bolnice.
ALISA: U Poštarevom parku?
LARI: To je prvo... A šta je... sa ožiljkom?
ALISA: Revolveraš neke mafije mi je slomio nogu.
LARI: Stvarno?
ALISA: Apsolutno.
LARI: Ne izgleda kao prelom... Kao da je od noža...
ALISA: Kad sam imala osam godina... ncki metal mi se zabio u nogu. Bilo je to kad su moji roditelji imali saobraćajku i...
poginuli. Jesi li sada zadovoljan?
LARI: Izvinite. To me se ne tiče. Ne ordiniram.
ALISA: Znači, dobro si?
LARI (osmehujući se) Ne, nisam dobro. Sutra imam svog prvog privatnog pacijenta. Reci mi da nisam drkadžija.
ALISA: Nisi drkadžija.
LARI: Mnogo hvala. Pazi se.
ALISA: Hoću. I ti takode.
ALISA izlazi. LARI gleda za njom. LARI izlazi dok DAN ulazi iz drugog pravca. DAN je u mantilu i nosi malu tašnu. Čeka.
Ulazi ANA.
ANA: Ne mogu dugo da pričam.
DAN je gleda.
DAN: Snobovski događaj, zar ne?
ANA: Jeste. Mrzim ih.
DAN: Ali si u njima kao riba u vodi.
Pauza.
ANA: Žao mi je zbog tvoje knjige.
DAN: Hvala ti. Ja krivim naslov.
ANA: Moraćeš da napišeš drugu.
DAN: Zašto promašaj ne bi mogao da bude koristan?
ANA: Ali to nije promašaj.
DAN: Trebalo je da bude. I zato jeste. Meni je patetično bio potrcban uspeh. Pravi pisac je... iznad takvih briga.
ANA: Glupi romantizam.
DAN: Jesi li ikada imala loše kritike? Nisi. E, onda ćuti! (Pauza) Jesi li sa Larijem pričala o fotografiji? Da li on voli Men
Reja ili Karša? (Pauza) On će te ugnjaviti.
ANA: Ne, neće. Ne gnjavi me. (Pauza) Kako je Alisa?
DAN: Ona je odlično. Da li ga voliš?
ANA: Da.
DAN: Da se možda nećeš udati za njega?
ANA: Ne znam.
DAN: I nemoj. Udaj se za mene. Deca i - tako to. Nećeš valjda njegovu decu... Tri mala mamlaza u belim mantilima.
Nemoj da se udaješ za njega. Udaj se za mene. Dočekaj starost sa mnom. Umri sa mnom. Nosi pohabani mantil na obali
Bornmauta... Udaj se za mene.
ANA: Ja te ne poznajem.
DAN: I te kako me poznaješ. Ne bih mogao da osećam to što osećam, a da i ti to isto ne osećaš.
ANA: Nisam te videla godinama.
DAN: Jesi, jesi. Mi smo se sudarili na ulici, dva puta. Jednom si ti naletela na mene, drugi put ja na tebe.
ANA: A ti si samo klimnuo glavom.
DAN: Plašio sam se da i ti to ne osećaš. Ana, mi se volimo, to nije naša krivica. Ne troši njegovo vreme.
ANA: Ja ga volim. On je dobar čovek. On neće da me ostavi.
DAN: I ja neću da te ostavim. (Pauza) Ja volim to što radiš. To je tragično.
ANA: Hvala.
Pauza.
DAN: Znam da nije... zgodno. Idem na očevu sahranu - podi sa mnom.
ANA: Ma nemoj! Otac ti je umro?
DAN: Odlično! Mrzeo sam ga. Ne, ne, nisam. Uostalom, to nije ni važno. Važno mi je ovo drugo. Pođi sam nom. Provedi
vikend sa mnom. A onda se odluči.
ANA: A šta ćemo sa Alisom?
DAN: Preživcće. Ne mogu više da joj budem otac. Nećeš da mi vcruješ kad kažem da je on... jedan... Ne, to nije realno. Ti
se loga bojiš.
ANA: To nije "toga". Ja ga volim, on je dobrica.
DAN: Nemoj ti meni "ljubazan". "Ljubazan" je glupo. "Ljubazno" će te ubili. Alisa je "ljubazna", čak sam i ja "ljubazan".
Svako može biti, u pičku materinu, "ljubazan". Ja ne mogu da živim bez tebe.
ANA: Možeš, i živećeš.
DAN: To nisam ja. Ja nisam to. Zar ne vidiš? Sav taj jezik je star, nema novih reči... Ja te volim... Ja te volim, volim te. Jebi
ga, potrcbna si mi. Ja ne mogu da mislim, ne mogu da radim, ne mogu da dišem. Molim te. Spasi me. Pogledaj me. Ti me
ne voliš, je l’ tako?
Ona ga gleda. Pauza.
ANA: Ja te ne volim.
Pauza.
DAN: Sad si slagala. Dodi mi naredne nedelje. Molim te, Ana... Preklinjem te... Ja sam tvoj "nepoznati"... Skoči...
Tišina. LARI ulazi. Gleda ih. DAN mu klinta glavom. LARI uzvraća. DAN odlazi ka izlazu.
ANA: Tvoj matnil.
DAN uzima svoj numlil i tašnu. Izlazi.
LARI: Zdravo, "neznanče"!
ANA: Zdravo.
LARI: Žešći razgovor?
ANA: Umro mu je otac. (Pauza) Špijunirao si, je li?
LARI: Posmatrao sam s ljubavlju. Teleskopom. On je veći nego njegova fotografija.
ANA: Njegov foto-portret.
LARI: Da, znam. Njegova glava pretpostavlja kratko telo. A, u stvari, njegova glava je razočaravajuća.
ANA: Razočaravajuća?
LARI: Da, jer on zapravo ima dugačko telo. (Pauza) Mogao sam da ga pređem...
ANA: Šta?
LARI: Da sam se zakačio sa njim, ja bih ga prešao.
ANA se smeši.
LARI: Jesi li mu rekla da ga zovemo Kupidon?
ANA: Ne, to je naša šala.
Ona ga tapše po džemperu.
LARI: Nikada nisam nosio kašmir. Hvala ti. Ja sam Pepeljuga na balu.
ANA (šarmirana): Kakav si ti geak!
Pauza.
LARI: Razgovarao sam sa malom Alisom.
ANA: Ona je čudo, zar ne?
LARI: Da. Ali ne kao ti.
ANA: Zašto?
LARI: Ti si žena... ona je devojka. Njena lepota je glupa lepota balavice... ona se opredelila.
ANA: Ona je, čini mi se, veoma otvorena prema meni.
LARI: Želi da se takva predstavi. Zaboravila si da imaš posla sa kliničkim posmatračem ljudskog karnevala.
ANA: Je P tako?
LARI: Da, da.
ANA: Višc mi ličiš na mačku koja je dobila sir. Baš bi mogao da prestaneš da se ližeš.
Pauza.
LARI: To je najveća svinjarija koju si ikada rekla o meni.
ANA: Bože, oprosti mi. Rekla sam strašnu stvar. Baš mi je žao. Tu pred porodicom i prijateljima... Nemam nikakvog
opravdanja.
LARI: Izvini. Znam šta si htela da kažeš. Prestaću da te napaljujem. (Pauza) Upoznao sam tvog tatu.
ANA: Znam. Rekao je: "Sviđa mi se". Nikada tako nešto nije o nekom rekao. Svi te obožavaju. Moja maćeha smatra da si
ti prcdivan. "Kakve divne ruke", kaže ona. "Možete li sebi da predstavite kako on zašiva ranu, tako nežno".
LARI: Znači ne misle da sam... moron?
ANA: Ne. Nisi... Ti si ti. Ti si čudo prirode.
LARI: Znači, sviđaju ti se moji? Oni te obožavaju.
ANA: Tvoja majka ima tako... milo lice.
Gledaju jedno drugo.

SCENA ŠESTA
Domaći enterijer. Ponoć. ANA sedi na šezlongu. ALISA sedi na maloj soji. Na sebi ima prugastu pidžamu. Pokraj nje je
poslužavnik sa kriškama jabuke. Umače jabuke u teglu sa medom i jede ih, polako. One su u odvojenim sobama. DAN
ulazi. Nosi braon tašnu koju smo videli u Prvoj sceni.
ALISA: Gde si? Brinula sam se. (Pauza) Šta je bilo?
DAN: Posao. Zatim sam bio na piću sa Harijem. Nikada nisi bila na piću sa Harijem?
ALISA: Da li si jeo? Napravila sam neke sendviče. Samo od sredine.
DAN: Nisam gladan.
Pauza.
ALISA: Šta hoćeš da mi kažeš?
DAN: Zaboleće te. Bio sam sa Anom. (Pauza) Ja sam u vezi sa Anom. Vidamo se već godinu dana.
ALISA izlazi. Rukama pokriva usta. Na drugom delu scene ulazi LARI. LARI ima tašnu, kese iz duty-free shopa.
LARI: Ne mici se. Hoću da ovaj trenutak zapamtim zauvck. Prvi put sam prošao kroz vrata sa službenog puta, i pozdravlja
me moja žena. To je trenutak mog odrastanja. (Ljubi ANU.) Hvala što si me čekala, draga. Ti, moja boginjo. Nedostajala
si mi. Isuse, ala sam baldisao!
ANA: Nisi psovao u avionu?
LARI: Ne. Jer je pored mene jedan nakolmovani Švaba hrkao kao Messerschmitt. Koliko je sati?
ANA: Ponoć.
LARI: Sedam... Vreme... kakav mali zajebant! Glava mi puca. Mozak boli.
ANA: Hoćeš nešto da pojedeš?
LARI: Ne. U avionu sam prezalogajio. Osećam potrebu da se okupam.
ANA: Hoćeš da ti napunim kadu?
LARI: Ne, istuširaću se. Ti si dobro?
ANA: Aha.
LARI: Izvini nisam te zvao telefonom. U stvari, zvao sam te, ali nisi bila kod kuće.
LARI uzima bocu viskija iz velike djutifri kese i nategne iz boce.
ANA: Kakav je bio hotel?
LARI: Neko mi reče... da je ono divno osoblje iz Paramount hotela: recepeioner, liftboji i devojke, ne znam da li si to
znala, da su svi kurva do kurve.
ANA: To se zna.
LARI: Ja nisam znao. Hoćeš malo?
ANA odrično maše glavom.
LARI: Obožavam Njujork. Kakav grad: dvadeset četiri sata igranka bez prestanka u stilu "Izbaci govna iz glave". A slave
opštu rasprodaju. To je ona usrana Pepeljava sreda opšte degradacije. A onda se vratiš na naš Hitrou. I prvo naletiš na
onaj tepih... neverovatni tepih... Kakav zajebani tepih na aerodromu Hitrou! Nisu smeli tamo da ga stave pa da stranci
odmah vide kako smo neozbiljna zemlja. Bože, ala baljezgam!
ANA: Je l' ti dobro?
LARI: Nadam se da ne očekuješ prijateljsku vatačinu.
ANA: Malopre sam se okupala.
LARI: Onda ću sam u kupatilo u "Elle" stilu.
ANA: Ti si ga izabrao.
LARI: U pravu si. Kad god se u njemu okupam, ja se osećam prljav. Čistije je od mene. Uobrazilo se! A ogledalo mi kaže:
"Koji si mi pa ti"!
ANA: Ti si ga izabrao.
LARI: To ne znači da mi se svida. Nije trebalo da imamo... sve ovo.
Gestom pokazuje nešto neodređeno po sobi.
ANA: Je l’ ti to možda imaš neko malograđansko osećanje krivice?
LARI: Ne, već osećunje krivice radničke klase. (Pauza) Zašto si obučena? Zar se nisi maločas kupala?
ANA: Treba nam mleka.
Pauza.
LARI: Stvarno? Ti si OK.
ANA: Aha. A ti?
LARI: Jesam.
LARI izlazi. ALISA ulazi. Ima na sebi crni kaput iz Prve scene. I ranac iz iste scene.
ALISA: Odlazim.
DAN: Žao mi je,
ALISA: Nije važno. Šta ti je žao?
DAN: Što te napuštam.
ALISA: Zašto mi nisi rekao ranije?
Pauza.
DAN: Kukavičluk.
ALISA: Je l’ to zato što je ona pametna?
DAN: Ne, zato... što joj ja nisam potreban.
ALISA: Dovešćeš je ovamo?
DAN: Da.
ALISA: Zar ona nije udata?
DAN: Onda je prestala da me posećuje.
ALISA: Je l’ to bilo kad smo otišli na selo. Da proslavimo trogodišnjicu našeg braka.
DAN: Da.
ALISA: Imao si muda da me gledaš, pizdo!
DAN je gleda.
ALISA: Da li si je zvao telefonom? Da li si je molio da se vrati?
DAN: Da.
ALISA: Ti si obično govno.
DAN: Priznajem, razočaranje je veliko.
ALISA: Kako... kako je to mogućno!... Kako možeš da to nekom uradiš?
DAN: Ne znam.
ALISA: To nije dogovor. Odlazim.
DAN: Kasno je. A napolju nije bezbedno.
ALISA: A ovde je bezbedno?
DAN: Šta ćeš sa svojim stvarima?
ALISA: Nisu mi potrebne "stvari".
LARI ulazi. Na sebi ima šlafrok. Pruža ANI kutiju sa cipelama.
LARI: "Sultan" se vratio sa darovima.
DAN: Kuda ćeš?
ALISA: Nestaću.
ANA: Lepe su. Hvala ti.
LARI: Možeš ih obuti za prijem u petak.
ANA napravi grimasu.
LARI: Ja se mogu tamo pojaviti samo za trenutak. Imam pacijenata više nego BUPA. Da li ćemo u petak jesti pre ili posle
prijema?
ANA: Posle.
LARI: Htela si da probaš to novo mesto, zar ne? To je nekada bila crkva.
ANA: Kako ti kažeš.
LARI: Obezbediću rezervaciju. Kako se zove?
ANA: Crkva.
DAN prilazi ALISI.
ALISA: Ne približuj mi se. Ne približuj mi se, govno jedno.
LARI: Znaš šta se desilo? Alisa je bila u Hotel Paramountu.
ANA: I?
LARI: Prodavali su umetničke dopisnice u foajeu. Ja sam kupio jednu da bih podržao tvoju prodaju. (Nalazi jednu u tašni i
čita tekst na poleđini.) "Mlada žena, London". (Pružaje ANI.) I... tražio sam da li se u Muzeju moderne umetnosti prodaje
tvoja knjiga. Neko šašav je kupio, jedan "umetničar" sa smešnim naočarima. Drkao je na tvoju fotku... maštajući o tebi,
jadni dečko. Bio sam tako ponosan na tebe. Ti si oborila Njujork.
ANA: Ti si fantastičan.
LARI: Nemoj to nikada da smetneš s uma.
LARI izlazi.
ALISA: Predomisli se. Molim te, predomisli se. (Pauza) Da li ću moći da te vidim? (Pauza) Dan, da li ću moći da te viđam?
Odgovori mi, jebo te bog!
DAN: Ja ne mogu da te viđam. Ako te budem viđao, nikada te neću ostaviti.
ALISA: Šta ćeš raditi ako ja nađem nekog drugog?
DAN: Biću ljubomoran.
ALISA: Da li još maštaš o meni?
DAN: Naravno.
ALISA: Da li želiš da me tucaš?
DAN: Želim.
Pauza. Ona odmahuje glavom.
ALISA: Da. Bila sam "ti". (Pauza)
DAN je grli.
ALISA: Da li me voliš?
DAN: Ja ću te uvek voleti. Ti si promenila moj život. Ne volim da ti zadajem bol.
ALISA: A zašto onda to radiš?
DAN: Jer mislim da ću sa njom biti srećniji.
ALISA: Nećeš. Nedostajaću ti. Niko te neće voleti kao ja.
DAN: Znam.
ALISA: Zašto ljubav nije dovoljna? (Pauza) Ja sam ta koja ostavljam. Ja treba tebe da ostavim. Ja sam ta koja ostavljam.
(Pauza) Skuvaj mi čaj. Prdonjo.
DAN izlazi. ANA i ALISA su same. LARI ulazi. Onje obučen za izlazak.
LARI: Hoćeš li kafu?
ANA: Zašto si se tako obukao?
LARI: Možda nameravaš da me napustiš. Neću da me zateknu u penjoaru. (Pauza) Tucao sam u Njujorku. Kurvu. Izvini.
(Tišina.) Molim te, ne ostavljaj me.
ANA: Zašto?
LARI: Nemoj zbog seksa. Bilo mi je do seksa. Imao sam kondom.
ANA: Je li bilo dobro?
LARI (hukće i brekće.): Da. Bilo je.
ANA: Paramauntska droca?
LARI: Ne... polovnjača... uličarka.
ANA: Kud ste otišli?
LARI: Kod nje.
ANA: Je li lepo kod nje?
LARI: Nije kao kod nas. Jebi ga, zaista mi je žao.
ANA: Zašto si mi rekao?
LARI: Ne mogu da te lažem.
Pauza.
ANA: Baš lepo.
LARI: Stvarno? A zašto?
ANA: Jer... (Posmatra svoje cipele.) Poklon iz osećanja krivice.
LARI: Iz ljubavi. Nešto nije u redu...
ANA: Nije.
Pauza.
LARI: Da li me ostavljaš? (Ona klima glavom.) Zašto?
ANA: Zbog Dana.
Pauza.
LARI: Kupidona? One naše šale.
ANA: Volim ga.
Pauza.
LARI: Da li se viđaš sa njim?
ANA: Vidam.
LARI: Otkada?
ANA: Od otvaranja moje izložbe prošle godine. Odvratna sam.
LARI: Fenomenalna si... Ti si pametna, k'o pčelica. (Pauza) A zašto si se onda, jebi ga, udavala za mene?
ANA: Prestala sam da se vidam s njim. Želela sam da mi radimo.
LARI: Zašto si govorila da želiš decu sa mnom?
ANA: Zato što sam ih i želela.
LARI: A sad želiš decu sa njim?
ANA: Da. U stvari, ne znam. Izvini.
Pauza.
LARI: Zašto?
ANA: On mi je potreban.
LARI: Šta to, jebi ga, znači?
ANA: On me razume.
LARI: Luda ženo! Mi smo srećni. Zar nismo?
ANA: Jesmo.
LARI: Je l’ prelaziš kod njega?
ANA: Da. Ti ostani tu, ako želiš.
LARI: Boli me uvo za... "odštetu".
ALISA ustaje i izlazi.
LARI: To si mi uradila čim smo se sreli; došlo mi je da se obesim, ponizila si me iz čistog zezanja. Zašto mi nisi rekla istog
trenutka kad sam se pojavio na vratima?
ANA: Plašila sam se.
LARI: Ti si kukavica. Kurva pokvarena.
LARI krene ka njoj. DAN ulazi sa dve šolje čaja. Vidi da je ALISA otišla. On polazi za njom.
LARI: Jesi li se obukla zato što si mislila da ću te ja izbaciti? Šta ti misliš o meni?
ANA: Ja sam prva izbačena.
LARI: Nisam te ja izbacio. (Pauza) Je l’ on dobar jebač?
ANA: Nemoj to da mi radiš?
LARI: Odgovaraj na pitanje? Da li je dobar?
ANA: Da.
LARI: Bolji od mene.
ANA: Drukčiji.
LARI: Bolji?
ANA: Nežniji.
LARI: Šta to, jebi ga, znači?
ANA: Znaš ti šta to znači?
LARI: Kaži mi.
ANA: Neću.
LARI: Da li te ja tretiram kao kurvu?
ANA: Katkada.
LARI: Šta li to znači?
Tišina.
ANA: Žao mi je. Ali gotovo je. Ti si suviše...
LARI: Samo mi, samo mi, jebi ga, nemoj reći: "Ti si suviše dobar za mene". Ja jesam, ali, jebi ga, nemoj mi to reći. Praviš
životnu grcšku. Ti me napuštaš, jer misliš da ne zaslužuješ sreću. Ali ti je zaslužuješ, jebeš ga, zaslužuješ. (Pauza) Da li si
se okupala zato što si imala seks sanjim?
ANA: Da.
LARI: I tako nisi mirisala na njega? Tako si se osećala manje krivom.
ANA: Da.
LARI: I, kako se sada osećaš?
ANA: Krivom.
LARI: Da li me voliš?
ANA: Da.
LARI: Zajebano. (Pauza. DAN ulazi u drugom delu scene. Seda). Da li ste to tu radili?
ANA: Nismo.
LARI: A zašto?
ANA: Da li bi želeo da jesmo?
LARI: Samo mi kaži istinu?
ANA: Da, tu smo to radili.
LARI: Gde.
ANA: Svugde.
LARI: Tu? I tu?
ANA: Da.
LARI: Gde?
ANA: Ovde.
LARI: Na ovome?
ANA: Da. (Pauza) Kada? Kada ste to ovde radili? Odgovori na to jebeno pitanje!
LARI: Mi smo se tu prvi put potucali. (Pauza) Sećaš li se? (Pauza)
ANA: Večeras.
Pauza.
LARI: Jesi li svršila?
ANA: Zašto mi to radiš?
LARI: Zato što hoću da znam.
ANA: Da, svršila sam.
LARI: Koliko puta?
ANA: Dvaput.
LARI: Kako?
ANA: Najpre mi je prišao odozdo i onda smo se jebali.
LARI: Ko je gde bio?
ANA: Najpre sam bila odozgo, a onda me je jebao od pozadi.
LARI: Je l’ onda kad si drugi put svršila?
ANA: Da. Zašto je odjednom, seks tako važan?
LARI: Zato što sam ja zajebani pećinski čovek. Je li masturbiraš pred njim?
ANA: Katkada.
LARI: A on?
ANA: Radimo sve što ljudi rade u seksu.
LARI: Da li voliš da mu pušiš?
ANA: Da.
LARI: Da li voliš njegov kurac?
ANA: Volim ga.
LARI: Voliš li da ti svršava po licu?
ANA: Da.
LARI: Kakav mu ima ukus?
ANA: Kao i tvoj, samo slađi.
LARI: To je sperma! Hvala ti. Hvala ti na iskrenosti. A sad, odjebi i crkni, ti kurvo jebena!

DRUGI ČIN

SCENA SEDMA

"Lapdance" klub. Kasna noć. LARI sedi. U odelu je. Pije neko piće. Već je popio nekoliko čaša. ALISA stoji. Na sebi ima
haljinu i crne antilopske cipele sa visokim potpeticama. Nosi periku. Ima podvezice oko butina. U podvezici ima
gotovine. U separeu su. U daljini - muzika. LARIje posmatra. Ona se smeši. Ljubazna je s njim.
LARI: Ja te volim.
Pauza.
ALISA: Hvala.
LARI: Kako se ova soba zove?
ALISA: Rajski apartman.
LARI: Koliko ovde ima rajskih apartmana?
ALISA: Šest.
LARI: Da li treba da ti platim da razgovaraš sa mnom?
ALISA: Ne, ali ako hoćeš da mi daš napojnicu, to zavisi od tvoje dobre volje.
(On vadi banknotu od dvadeset funti i stavlja je u njenu podvezicu.) Hvala ti.
LARI: Ne smeš da primaš gotovinu?
ALISA: Tačno.
LARI: A ako sakriješ novac?
ALISA: Moramo da nosimo podvezice. To je malo elegantnije nego da novac trpamo u gaćice.
LARI: Ako hoćeš moje pare da sakriješ u gaćice, samo izvoli.
ALISA: Hvala.
LARI: Da li možete sve da zadržite?
ALISA: Preporučuju nam da častimo Di Džeja i obezbeđenje.
LARI: Odlazio sam na takva mesta u Njujorku. Ovo je prava stvar. Pornografija je ovde postala pitanje snobizma. Živela
Engleska! Dolazio sam ovamo i pre dvadeset godina.... Tada je to bio pank-klub... Scena je bila... U stvari, sve se
promenilo. (Ispija gutljaj.) Kakav haotični, smešni univerzum. Drži ga gomila pizdi. Koliko ti je bilo pre dvadeset godina?
ALISA: Tri.
LARI: Ja sam bio već u dugim pantalonama kad si ti bila u pelenama.
ALISA: Moje pelcne su bile duge.
LARI: Da li si videla onaj članak u "Sandeju"... Jebi ga! Neko kretensko trućanje o lepdansingu... Kao, reč je o "novom
rokenrolu". Baljezganja. Da, da, napreduje se krupnim koracima, zar ne?
ALISA: Engleska oduvck uvozi ono najbolje iz Amerike.
LARI: Imaš lice jebenog anđela.
ALISA: Hvala.
LARI: Kakav je ukus tvoje pičke?
ALISA: Zaboga!
LARI: Otkad ovo radiš?
ALISA: Tri meseca.
LARI: Čim te je on napustio?
ALISA: Niko mene nije napustio.
Pauza.
LARI: Bio je već neko noćas?
ALISA: Jeste.
LARI: Ko...
ALISA: Jedan par. Čovek i žena.
LARI: Šta si radila?
ALISA: Svlačila sam se. Igrala. Trćila se.
LARI: Uzbudila si ih?
ALISA: Mislim da jesam.
LARI: Bili su zadovoljni?
ALISA: Jesu.
LARI. Kakve naivčine! O čemu ste pričali?
ALISA: O tome zašto ovo radim, o ceni usluga, o nedostatku džeparca, o tome da li u ovome uživam ili ne.
LARI: Jesi li govorila istinu?
ALISA: I da i ne.
LARI: Da li meni govoriš istinu?
ALISA: Da.
LARI: I ne?
ALISA: Tebi govorim istinu.
LARI: Zašto?
ALISA: Jer to je ono što ti želiš.
LARI: Da, to želim. (Pauza) Lepa perika. (Pauza) Da li te to uzbuđuje?
ALISA: Katkada.
LARI: Lažljivice. Rekla si da te uzbuđuje, jer misliš da je to ono što ja želim da čujem. Ti misliš da se ja uzbuđujem time
što te uzbuđujem.
ALISA: A da li te uzbuđuje pomisao na to da se ja ponižavam kad se skidam pred stranim ljudima?
LARI: Kad se tako predstavi... da. Ali samo do izvesne tačke. Više me uzbuđuje pomisao da prelaziš ljude: kao, ti uživaš, a
u stvari samo ti je stalo do para. Pali cigaretu.
ALISA: Ja želim njihov novac.
LARI: Znači, nije u pitanju seks?
ALISA: Kakav seks!....
Pauza.
LARI: Da li ti flcrtuješ sa mnom?
ALISA: Možda.
LARI: Da li ti je dopušteno da flertuješ sa mnom?
ALISA: Naravno.
LARI: Stvarno?
ALISA: Ne, nije mi dozvoljeno. Ja kršim sva pravila.
LARI: Ti me zezaš.
Ona seda naspram njega.
ALISA: Da, dopušteno mi je da flertujem.
LARI: Da mi izvlačiš pare.
ALISA: Da bih od tebe izvukla pare, mogu da govorim i radim šta mi je volja.
LARI: Osim dodira.
ALISA: Dodiri nam nisu dozvoljeni.
LARI: Šta misliš je l' to dobro pravilo?
ALISA: A, pa da!
Pauza.
LARI: Raširi noge. Više. (Pauza. Gleda je između nogu.) Šla bi se desilo kad bih te sada takao?
ALISA: Pozvala bih obezbeđenje.
LARI: I, šta bi oni uradili?
ALISA: Naložili bi ti da odeš i da više ne dolaziš.
LARI: A ako bih ja odbio da odem?
ALISA. Silom bi te odvukli. Ovde je postavljeno providno ogledalo. (Gleda u pravcu publike) A na tavanici su ugrađene
kamere.
Pauza.
LARI: Čini mi se da je bolje da te ne dotičem. Podigni suknju. (Pauza) Voleo bih da te dodirnem... kasnije.
ALISA: Ja nisam kurva.
LARI: Platiću. (Pauza). Zašto te je on, jebi ga, ostavio?
ALISA: Čime se ti baviš?
LARI: Pitanje. Da li si me ti nešto pitala?
ALISA: I?
LARI: To ti je slaba tačka.
ALISA: Nemam ja slabu tačku.
LARI: Imaš, imaš. Ja živim od ljudske kože.
ALISA: Vlasnik si strip-klubova?
LARI: Da li ja izgledam kao neko ko drži strip-klubove?
ALISA: Da.
LARI: Definiši taj izgled.
ALISA: Bogat.
LARI: Skupi noge. Ja nemam strip-klubove.
ALISA: Da li imaš golf-klubove?
LARI: Znaš ti šta ja radim? Zašto sebe zoveš Džejn?
ALISA: Jer mi je to ime.
LARI: A oboje znamo da nije. Ti kriješ svoj identitet. Devojka koja sebe ovde zove Venera, kakvo je njeno pravo ime?
ALISA: Pluton.
LARI: Ti si drska.
ALISA: Da li želiš da prestanem da budem drska?
LARI: Ne.
Pauza.
ALISA: Kako se ti zoveš?
LARI: Danijel.
ALISA: Danijel Dermatolog.
LARI: Doktor Danijel.
ALISA: Doktor Danijel Dermatolog.
LARI: Uporna si. (Pauza) Nikada ti nisam rekao čime se bavim.
ALISA: Slutila sam.
LARI: Ima tu jedna (sudeći po ožiljcima, pacijent je doktora Sikice) koja sebe naziva Kupidon. Ko bi rekao da je Kupidon
bio muško?
ALISA: Nije on bio muško. On je bio mali dečko.
Pauza.
LAR: Voleo bih da mi kažeš svoje ime. Molim te.
Daje joj dvadeset funti.
ALISA: Hvala ti. Zovem se Džejn.
LARI: Tvoje pravo ime.
Daje joj dvadeset funti.
ALISA: Hvala ti. Moje pravo ime je Džejn.
LARI: Pazi.
Daje joj dvadeset funti.
ALISA: Hvala. I dalje je Džejn.
LARI: Tvoje ime...
Daje joj dvadeset funti.
ALISA: Hvala ti. Džejn.
Pauza.
LARI: Imam kod sebe još pet stotina fiinti. (Vadi novac) Zašto ti ne bih dao sav ovaj novac, a ti da mi kažeš svoje pravo
ime, Alisa.
On joj pruža novac. Ona pokušava da ga uzme. On to sprečava.
ALISA: Obećala sam...
On joj daje novac.
ALISA: Moje prvo ime je obično... Džejn... Džons.
LARI: Možda sam bogat, ali nisam glup.
ALISA: Kakva šteta, doktore. Volim te bogate i glupe.
LARI: Ne zajebavaj me.
ALISA: Izvinjavam se.
LARI: Prihvatam. Sve cure u ovom paklu, ti pneumatični roboti, naduvane lutkice i ti - sve ste vi iste. Svaka ima
umetničko ime. Kao fol, vi ste neke druge. I bez stida i srama pokazujete svoje ribice i bulju da bi mušterijama priredili
potpuniju jebačinu. A ja ovde pokušavam da razgovaram.
ALISA: Nemaš više para, naivčino.
LARI: Platio sam za sobu.
ALISA: To se posebno plaća.
LARI: Sreli smo se prošle godine.
ALISA: Grešiš.
LARI: Znam da si tužna. Znam da si... razorena. Pričaj.
ALISA: Jesam.
Tišina.
LARI: Nisam znao da ću te tu zateći. Znam ko si. Volim tvoje ožiljke. Volim sve ranjivo što je u vezi s tobom. (Počinje da
plače) Ona mi nedostaje. Ja je volim. Pričaj sa mnom. (Jeca) Ti isto osećaš. Znam da isto osećaš.
ALISA: Ne smeš tu da plačeš.
LARI: Zagrli me. Dozvoli da te zagrlim.
ALISA: Nije nam dozvoljeno da se dodirujemo. (Pauza) Ne budi slab, Lari. Bori se za nju.
Pauza. LARI je posmatra.
LARI: Dođi sa mnom kući, Alisa. Biće ti lepo. Brinuću o tebi.
ALISA: Nemam potrebe da neko brine o meni.
LARI: Svako ima potrebe.
ALISA: Neću da se tucam da bi se ti nekom svetio.
LARI: Platiću.
ALISA: Ne treba mi tvoj novac.
LARI: Dobila si moj novac.
ALISA: Hvala ti.
LARI: Hvala ti, hvala. Je l' to neko pravilo?
ALISA: Ne, samo sam učtiva.
LARI: Da l' mnogi muškarci dolaze ovde da bi se dobro isplakali.
ALISA: Opasnost je moje zanimanje.
Pauza.
LARI: Da li si ikada poželela neku mušteriju?
ALISA: Jesam.
LARI: Uteši me... Reci da li me... želiš? Bio sam, jebi ga, dosta iskren kad su u pitanju moja osećanja prema tebi.
ALISA: Tvoja osećanja?
LARI: Nazovi to kako hoćeš.
ALISA: Ne, ja te ne želim.
Tišina,
LARI: Hvala ti. Hvala ti na iskrenosti. A sad, sledeće pitanje... Da smo ono što nismo... kad ja ne bih bio ja, a ti ti... kad
bismo bili... "stranci"... kad ne bi bilo prcthodne priče... da li bi se tucala sa mnom'?
Pauza.
ALISA: Ne bih.
LARI: Da li misliš da je mogućno da me shvatiš kao nešto drugo, a ne kao automat koji bljuje pare?
ALISA: To je transakeija, Lari.
LARI: Kud ti ode! Mi smo u strip-klubu. Ncmoj da raspravljamo o seksualnoj politici.
ALISA: A ovo je rasprava?
LARI: A šta bi htela: da malo duvamo, lepotice.
ALISA: Ne, ne bih.
Pauza.
LARI: Ali, lepa jesi.
ALISA: Hvala.
Pauza.
LARI: Hoćeš da mi pozajmiš za taksi?
ALISA (smeje se): Neću.
LARI: Sutra ću ti vratiti.
ALISA: Politika naše kompanije je da vi nama dajete novac.
LARI: A šta dobijamo za uzvrat?
ALISA: Mi smo ljubazne sa vama.
LARI: A mi možemo da vas gledamo gole.
ALISA: Pa to je divno.
LARI: Samo je važno... da živite u uverenju da niste dalc ništa od sebe. Mislite: kad nas ne volite, ne želite, pa čak vam se
i ne sviđamo, da ste pobedile.
ALISA: To nije rat.
LARI (smeje se) Ali vi dajete nešto od sebe: dajete nam sliku, predstavu... a sa njom možemo da radimo šta hoćemo.
(Pauza) Vi ne shvatate teritoriju. jer vi ste teritorija. (Pauza) A sad bih mogao da zatražim da se skineš.
ALISA: U redu.
LARI: Hoćeš li?
ALISA: Naravno. Hoćeš?
LARI: Ne. Alisa, da li si mi rekla jednu jedinu intimnu ili istinitu stvar? Da li te je ovaj razgovor išta koštao?
ALISA: Ti si mušterija, a ja na službi.
LARI: Reci mi nešto istinito.
ALISA: Laganje je najbolje zezanje koje devojka može da priredi, a da se ne svlači. Mada je svlačenje bolje.
LARI: Ti si hladna, u pičku materinu. U duši zajebano hladna. (Pauza. Bulji u lažno ogledalo.) Šta čovek ovde treba da radi
da bi dobio malo topline?
ALISA: Pa, možda ću do sledećeg susreta raditi malo na toplini.
LARI: Ne. Reći ću ja tebi šta ćemo mi sada da radimo. Radićemo to da se ti sada lepo svučeš, da se veoma polako obrćeš,
a onda sagneš do ovog jebenog poda, a ja da gledam i uživam.
ALISA: To želiš?
LARI: A šta bih drugo mogao?
Gleda ga pravo u oči. Počinje da se svlači. Polako.

SCENA OSMA
Crkva. Veče. Vreme večere. DAN sedi za stolom, uz kafu. Puši. ANA mu se pridružuje.
ANA: Izvini. Zaista mi je žao.
DAN: U redu je. Jeo sam.
ANA: Kakoje bilo?
DAN: Usamljenički. Tako...
ANA: Mi smo ručali...
DAN: Gde?
ANA: Tu.
DAN: Tu? A zašto?
ANA: Vica radi. On mrzi ovo mesto.
DAN: I ja. I onda?
ANA: Onda smo otišli.
DAN: I?
ANA: Nema "i'".
DAN: Niste se videli pet meseci. Mora biti neko "i". O čemu ste pričali?
ANA: O njemu, o nama. Znaš već.
DAN: Kako je on?
ANA: Strašno.
DAN: Kako njegov posao?
ANA: Prešao je u "privatne".
DAN: Kako je to uskladio sa svojim političkim uverenjima?
ANA: Politika ga trenutno mnogo ne zanima.
DAN: Znači, nedostaješ mu?
ANA: Da.
DAN: Je l’ cmizdrio svuda naokolo?
ANA: Pokatkad.
DAN: Jadnik... Je l’ bio nesnosan?
Pauza.
ANA: Da l’ se ljutiš? Videla sam ga.
DAN: Ne. Samo ne shvatam zašto si to radila. Nisam video Alisu.
ANA: Nisi mogao da je vidiš. Ne znaš gde je.
DAN: Nisam ni pokušavao da je nađem.
ANA: Mesecima je molio da se sretnemo. Znaš zašto sam se nalazila sa njim? Da bi potpisao.
DAN: Mogla si da mu pošalješ.
ANA: Slala sam mu, a on mi je vraćao.
DAN: Znači, potpisao je?
ANA: Da.
DAN: Čestitam. Sad si raspuštenica. Dvostruka. Izvini, kako se osećaš?
ANA: Umorno.
DAN: Volim te... i piški mi se.
DAN izlazi. ANA pretura po svojoj tašni i vadi dokumenta o razvodu. LARI ulazi. Izgleda - ne može biti bolje.
LARI (seda): Izvini, kasnim.
ANA: Ja sam OK. Dobro izgledaš.
LARI: Dobro sam. (Pauza. Gledaju se.) "Crkva". U jednoj smo se venčali, a sad ćemo se u drugoj razvesti. Baš divno!
ANA: Mislila sam da će te to zabavljati.
LARI: Sranje od zabave! Ha-ha-ha!
ANA: Bar je u centru.
LARI: Mrzim centar. Centar Londona je pravi luna-park. Mrzim "retro" i mrzim budućnost. Gde me to situira? (Pauza)
Vrati se.
ANA: Obećao si da nećeš o tome.
LARI: Molim te. Ludim. Vrati se.
ANA: Kako poslovi?
LARI: O, bože. Posao je sranje. Kapiraš. Totalno sranje. (Osvrće se i traži konobara.) Da li tu ima kelnera ili bar dečaka iz
crkvenog hora da nas posluže?
ANA: Zauzeti su.
LARI: Volim te. Ludo te volim. Vrati se.
ANA: Ne vraćam se. Potpiši tu.
Širi pred njim dokumenta za razvod.
LARI: Nemam pero.
ANA mu pruža pero.
ANA: Evo pero. (Strpa mu u ruku. Vodi mu ruku.) Vrati mi moju ruku. (On popušta.) Potpiši.
LARI: Potpisaću pod jednim uslovom; da zajebemo večeru, odemo do moje tihe male hirurške ordinacije i da osvetimo
pacijentov bolnički krevet našom oproštajnom vatačinom. (Pauza) Znam da nećeš. Znam da misliš da sam dosadan zato
što to zahtevam, ali zahtevam. Zbog starih uspomena, zbog toga što sam opsednut tobom, zbog toga što mogu da se
smirim jedino ako se povatamo, zbog toga, pošteno govoreći, što ti meni poncšto i duguješ šti si me tako savršeno...
obmanula. (Pauza) Zbog svega toga, ja te molim da mi daš svoje telo. Budi moja kurva, a za uzvrat dobićeš od mene
slobodu. Ako to uradiš, ja te više neću tražiti. Znaš da sam čovek od reči. Daću ti razvod, a na vreme razmotri mogućnost
prijateijstva. Idem do bara. Gde je? (Ona mu pokazuje.) Pretpostavljam da još piješ votka-tonik?
ANA: Da.
LARI izlazi. Ulazi DAN.
DAN: Da l’ hoćeš nešto da pojedeš?
ANA: Nisam gladna.
Pauza. DAN je gleda.
DAN: Odjebala si ga, zar ne?
Pauza.
ANA: Da. Danas u podne. Izvini.
Pauza.
DAN: Šta očekuješ da uradim?
ANA: Shvati...
Pauza.
DAN: Zašto si me lagala?
ANA: Nikada ne želim da te lažem.
DAN: Zašto je istina nešto veliko? Istina ranjava ljude. Pokušaj da lažeš, promene radi. Laž je svetska valuta.
ANA: Jedno drugom smo obećali da ćemo uvek govoriti istinu. Sredila sam tako da nas ostavi na miru. Nisam mu ništa
dala.
DAN: Svoje telo?
ANA: Pre tebe bilo je drugih muškaraca. Pretraži manastire, Dan, nađi sebi devicu.
DAN: To je drugo.
DAN uzima cigaretu.
ANA: Ako bi ti došla Alisa... očajna, sva u suzama, i kad bi ti ona rekla da si joj ti potreban da se potucaš sa njom, da li bi
to uradio? Dobro, ne bi mi bilo baš pravo, ali ja bih ti oprostila, jer to je... jebačina iz milosrđa, jebačina iz sažaljenja.
Moralno silovanje. Svi to rade. To je ljubaznost.
Pauza.
DAN: Ne, to je kukavičluk. Nemaš tri čiste da izdržiš njegovu mržnju. (Pauza) Da li si ti uživala?
ANA: Nisam.
DAN: Znači, mrzela si svaki trenutak sa njim? Da li si mu... pušila?
Pauza.
ANA: Da.
Pauza.
DAN: Da li bi svršila?
ANA: Ne.
DAN: Da li bi se pravila da jesi?
ANA: Da.
DAN: Zašto?
ANA: Da bi mislio kako sam uživala. Šta ti misliš zašto?
DAN: Ako si mu bila samo kurva, zašto si mu pružala zadovoljstvo da misli da si uživala?
ANA: Ne znam. Prosto sam tako uradila.
DAN: Da li si se i sa mnom pretvarala?
ANA: Da, jesam... Jednom na tri puta.
DAN: Stvarno?
ANA: Nisam brojala.
DAN. Reci istinu.
ANA: S vremena na vreme... Pravila sam se. Nije to važno. Ti me ne dovodiš do svršavanja. Ja svršavam, a ti mi... na tom
terenu... pružaš... vrednu pomoć.
DAN: Ali ti me dovodiš do svršavanja.
ANA: Ti si muškarac. Dovoljno je da ti vila ispod uzglavlja namigne, ti već svršavaš.
DAN se osmehuje.
ANA: Dan, budi, veliki, ne budi ljubomoran! Budi veliki!
DAN: Ne seri. Budi veliki.
Pauza.
ANA: Zašto me ne ljubiš kad se tucamo? Tebi se čak ne dopada kad ti kažem da te volim. (Pauza) Ja sam na tvojoj strani.
Govori!
DAN: To me vređa. Stidim se. Znam da je to nelogično. Ja to razumem, ali ja te mrzim. (Pauza) Ja te volim. I ne sviđa mi
se da te tucaju drugi muškarci. Da li je to nešto neobično?
ANA: Ne. Da. Bio je to samo seks.
DAN: Ako još možeš da se sa njim tucaš, onda ga ti nisi ostavila. (Pauza) Gotovo je... nismo više nevini.
ANA: Nemoj da prestaneš da me voliš. Vidim da se to u tebi gasi. (Pauza) Izvini. To sam glupo uradila. Nisam time ništa
misliia. Ako me dovoljno voliš, oprostićeš mi.
DAN: Da li ti mene stavljaš na probu?
ANA: Ne. Ja te razumem.
DAN. Ne, ne razumeš ti mene. On razume. On je sve i svja za tebe. On je pametan. On je tvoj bivši muž. Ja mu se prosto
divim.
Tišina.
ANA: A gde si ti? Kod Alise?
DAN: Jednom sam čitao novine. Htela je da privuče na sebe pažnju. Čučala je ispred mene i počela da piški po tepihu.
Zar to nije nešto najsimpatičnije što si ikada čula?
ANA: Ja sam bila očarana pohabanim kaputom na plaži. Zašto si se zakleo na večnu ljubav kad ti je samo stalo da se
jebeš?
DAN: Nisam želeo da se jebem, već tebe.
ANA: Želeo si uzbuđenje. Ljubav te gnjavi.
DAN: Ne, razočarava me. (Pauza) Mislim da si ti uživala. On te namami u krevet... otrcani štosovi neobične intimnosti...
gde je to bilo?
ANA: Na njegovom novom hirurškom odeljenju.
DAN: Je l’ bilo lepo?
ANA: Sasvim u redu.
DAN: Mislim da si ti, prosto, imala strahovito mnogo vrcmena. A istina je... Nikada neću saznati, osim ako budem njega
pitao.
ANA: A zašto da ne?
LARI se vraća za sto noseći dva pića. Votka-tonik za ANU. Viski i dry martini za sebe.
LARI: Sto pizdi u baru, a služi samo jedna. Mrzim ovo mesto. Neki krele mi je na uši govorio nešto o ragbiju.
ANA: Ispij svoje piće, pa da idemo. (Pauza) To radim zato što se osećam krivom i što te žalim. Jesi li svestan toga?
LARI: Jesam.
ANA: Da li se dobro osećaš?
LARI: Ne.
DAN (ANI): Izvini.
ANA (DANU): Nisam to uradila da bih tebe povredila. Nisi ti u pitanju.
DAN (ANI): Znam. Idem kući. Račun uzimam na sebe.
DAN odlazi. LARI seda.
LARI: Hoćeš li mu reći?
ANA: Ne znam.
LARI (hoće da pomogne): U takvim situacijama čovek mora da bude iskren.
ANA: Potpiši.
LARI: Opraštam ti.
ANA: Potpiši.
LARI potpisuje.

SCENA DEVETA
Muzej. Posle podne. Kabinet sa vitrinama sa modelom deteta iz viklorijanskog perioda. Devojčica u ritama. Iza nje je
maketa londonske ulice iz 1880-ih godina. ALISA je sama. Na sebi ima kašmirski džemper. Gleda izložbu. Nosi mali
paket. Ulazi LARI. Gleda je.
LARI: Zdravo, lepotice.
ALISA: Kasniš, matori prdonjo.
LARI: Izvini. (Ljube se, toplo.) Nevaljalice jedna!
ALISA: Zašto?
LARI povuče džemper na njoj.
ALISA: Sveti džemper. Vratiću ti.
LARI: Dobro ti stoji. Zadrži ga.
ALISA mu pruža paketić.
ALISA: Srećan ti rođendan.
LARI: Hvala. (Pauza) Kasnim jer sam došao ovamo preko Poštarevog parka. Pogledao sam memorijalni spomenik...
ALISA: Oh!
LARI: Da... oh.
Pauza. LARI razgleda izložbu. Smeši se na ALISU.
ALISA: Da li me mrziš?
LARI: Ne, ja te obožavam.
ALISA: Da li treba da razgovaramo o onome?
LARI: Ne, ako ti nećeš.
ALISA (ljubi ga): Hvala ti! Imam za tebe iznenađenje.
LARI: Puna si iznenađenja.
ALISA gleda na LARIJEV sat.
ALISA: Pričekaj ovde.
ALISA izlazi. LARI seda. Otvara svoj paket. Gleda unutra i osmehuje se. Ulazi ANA i gleda na svoj sat. Drži muzejski
katalog i kameru. Ima na sebi cipele koje joj je dao LARI u Sedmoj sceni. Ugleda LARIJA.
LARI: Ah, jebi ga!
ANA: Hvala. Šta radiš ovde?
LARI: Plandujem u subotu po podne. A ti?
ANA: Ja imam sastanak sa Alisom.
LARI: Sa Alisom?
ANA: Sa Danovom Alisom, eks-Alisom. Telefonirala mi je jutros na atelje... Hoće njene negative.
LARI: A, tako...
Pauza.
ANA: Ti ne posećuješ muzeje...
LARI: Iz priloženog se vidi suprotno.
Pauza.
ANA: Je l’ kod tebe sve u redu?
LARI: Da, a kako si ti?
ANA: Dobro sam. A danas ti je rođendan.
LARI: Znam.
ANA. Mislila sam na tebe od jutros.
LARI: Kako sam ja srećan.
ANA: Pa, srećan rođendan!
LARI: Hvala ti.
ANA. Poklon?
LARI: Da.
ANA: Šta je to?
LARI: "Njutnova kolevka".
ANA: Od koga?
LARI: Od mog oca.
ANA: Džoa?
Tisina.
LARI: To je od Alise. Ja je jebem... zato sam ovde. Ja jebem Alisu. Ona nam je namestila susret. Pojma nisam imao da
treba da se ovde nađete.
Pauza.
ANA: Dovoljno si star da možeš da joj budeš deda.
LARI: Tako je. Odvratno, zar ne?
ANA: Treba da se stidiš.
LARI (smešeći se): I stidim se.
ANA: Kako si je...?
LARI: Pa... ona je... Ja sam otišao u klub i ispalo je da je ona tamo.
ANA: Klub?
LARI: Da, klub.
ANA: Ti ne ideš po klubovima.
LARI. Vraćam se u mladost.
ANA: Je l’ to bio neki strip-klub?
LARI: Pa, vidiš, ne mogu da se setim. Ljubomorna? (Pauza) Pa eto...
ANA: Kada je to počelo?
LARI: Prošlog meseca.
ANA: Pre ili posle moje posete tvom hirurškom odeljenju.
LARI: Bilo je noć pre toga. Ona je pravila strip-tiz za mene.
ANA: Ne želim to da znam.
LARI: Znam.
ANA: Ti si podmukao.
LARI: Jesam li? (Pauza) Voliš svoje kataloge. Izgledaš kao turist.
ANA: Tako se i osećam. Molim te, nemoj da me mrziš.
Pauza.
LARI: To je lakse nego da te čovek voli. (Pauza) Ja i Alisa... to nije ništa.
ANA: Divno, ništa?
LARI: Veoma. Kako tvoja srodna duša?
ANA: OK.
Ulazi ALISA.
ALISA: Zdravo! Nadam se da se vi znate.
LARI: Ja ću vas, mislim, sada ostaviti same.
ALISA: Dobra ideja. On nam nije potreban dok radimo. Je l’ tako?
LARI (ANI): Zbogom! (On Ijubi ALISU.) (ALISI) Kasnije, lopužo. (ANI) Slatke cipele, uzgred budi rečeno.
On izlazi.
ANA: Kako si postala tako surova?
ALISA: Poživela sam malo.
ALISA povlači džemper. ANA je posmatra.
ANA: Ti si primitivna.
ALISA: Jesam. Kako je Dan?
ANA: Fino.
ALISA: Baš fino.
ANA. Dobro je. Postao je urednik.
ALISA. Čitulja?
ANA: Da.
ALISA: Kako se to desilo?
ANA: Prethodni urednik je umro.
ALISA: Hari Masters?
ANA: Da. Trovanje alkoholom. Dan je bio veoma uzbuđen. Bio je pored njega nedelju dana dok je umirao.
ALISA: Da li si mu rekla da je trebalo da se vidimo?
ANA: Nisam.
Pauza.
ALISA: Da li mu skidaš koru sa hleba?
ANA: Molim?
ALISA: Da li mu skidaš koru sa hleba?
ANA: Šta hoćeš od mene?
ALISA: Hoću moje negative.
ANA joj daje veliku mrku kovertu.
ALISA: Koji je tvoj poslednji projekt, Ana?
ANA: Napuštene zgrade.
ALISA: Kako je to divno: lepota ružnog!
ANA: Šta ti radiš sa Larijem?
ALISA: Priređujem mu prijatne trenutke.
ANA: Gde živiš?
Pauza.
ALISA: U hotelu. Nećeš reći da ti je žao?
ANA: Žao mi je.
ALISA: Opet se skidam.
ANA: Znam.
ALISA: Trcba da dođeš koji put u klub da pokažemo šta si dobila. (Pauza) Lari ima običaj da se tu mota kao zombi i
cmizdri u pepeijaru. Mi smo ga prozvale "Talični Lari". Volela bih da to vidiš. Možda bi ti to probudilo savest.
ANA: Ja znam šta sam uradila.
ALISA: Njega sada najviše brine što mu je familija van sebe. Očigledno, oni te obožavaju. Ne razumeju zašto si ti sve
razorila. Provodi sate tako što mi zuri u bulju. Kao da se tamo krije neki odgovor. (Pauza) Zašto mu se ne vratiš pa da
opet svi budete srećni.
ANA: A onda - da se Dan vrati tebi?
ALISA: Možda.
ANA: Pitaj njega.
ALISA: Nisam prosjak.
ANA: Dan je tebe ostavio. Ja ga nisam nagovaraia da ode.
ALISA: Da, ali si sebe namestila nadohvat ruke. Ncmoj da se iz toga izvlačiš.
ANA: Taj jebeni Lari bioje velika greška.
ALISA: Tako je. Svi ovde jebu Larija.
ANA. Ti si Danova mala devojčica. Njemu se to ne bi dopalo.
ALISA: Onda nemoj da mu kažeš. Mislim da mi toliko duguješ. (ANA okreće glavu.) Izgledaš prekrasno čak i kad plačeš.
Savršena žena.
ANA: Prestani da zajebavaš!
ALISA: Razgovaramo.
ANA: Zašto sada? Zašto sa mnom sada?
ALISA: Jer sam se osetila dovoljno jakom. Trebalo mi je pet meseci da ubedim sebe da ti nisi ništa bolja od mene.
ANA: Ovo nije takmičenje.
ALISA: Jeste.
ANA: Ja neću borbu.
ALISA: Onda odustani. (Pauza) Zašto si to uradila?
ANA (odsečno): Zaljubila sam se u njega, Alisa.
ALISA (smejući se): To je najgluplja rečenica na svetu: "Zaljubila sam se". Kao da nisi imala izbora. Bio je trenutak, uvck
je neki trenutak kad mogu da to uradim, da se tome predam ili tome suprotstavim. Ne znam kada je bio taj tvoj
trenutak, ali kladim se da je postojao.
ANA: Da, postojao je.
ALISA: Nisi se ti zaljubila. Ti si se predala iskušenju. Mene nemoj lagati.
ANA: I ti si se u njega zaljubila.
ALISA: Ne, ja sam ga izabrala. Pogledala sam u njegovu tašnu... našla onaj... sendvič.... i pomislila: pružiću svu svoju
ljubav tom glupom, dosadnom, dragom čoveku koji skida koricu hleba. Ja se nisam zaljubila, ja sam izabrala.
ANA: Dan je surov, a ti obmanuta.
ALISA: On nije surov, već nesrećan. On je kao ja: nema nikoga.
ANA: Ti ga i dalje želiš, posle svega što ti je učinio?
ALISA: Ncćeš razumeti, on će me... oterati u grob.
ANA. Dobro jutro!
ALISA: On me briše, čini me nevidljivom.
ANA: Šla ti kriješ?
ALISA: Sve. Sve je laž, ništa nije važno.
ANA: Sranje. Uprošćuješ stvari. Izvlačiš se na mladost.
ALISA: Da, da, ti si stara.
Pauza.
ANA: Izvini. Imala sam priliku i odlučila da budem sebična. Izvini.
ALISA: Svako je sebičan. Preotela sam Dana od... kako joj beše ime?
ANA: Rut.
ALISA: Zar nije to najružnije ime na svetu?
ANA: To je lepo ime.
ALISA. Rasturila se kad ju je on ostavio.
ANA: Da li te je ikada potražila?
ALISA: Nije. Ona je bila slabić, a ne borac.
Pauza.
ANA: Ja sam ga preotela od tebe. Nisam htela da te povredim.
ALISA: Svejedno.
Pauza.
ANA: Lari mi je rckao kako si govorila o mojoj izložbi.
ALISA: Najzad, tvoje fotografije su bolje od Danovih glupih romana. Gomila gluposti. Čak je i naslov sranje.
ANA: Tako to misliš?
ALISA: Zašto nije pisao o nečemu što ga muči? Takav je slabić da ne sme da se sebi približi.
ANA: Lako je to reći. Neću da se ponašam pokroviteljski, ali ti si pravo dete.
ALISA: Ponašaš se pokroviteljski.
ANA: A ti i jesi dete. Ne osećaš da ti vreme prolazi.
Pauza.
ALISA: Šta ćeš da radiš?
ANA: Razmisliću. (Pauza) Da li je Lari dobar sa tobom, u krevetu.
ALISA: U redu je. Dan je bolji.
ANA: Gluposti. Lari je bar tu.
ALISA: I Dan je tu, na svoj tihi način.
ANA: Ceo svoj život su se ševili, a nikada nisu znali da vode ljubav.
ALISA: A ti onda predi na ribe!
ANA: Bilo je i toga.
Pauza.
ALISA: Imam ncke ožiljke na nozi. Lari ludi za njima. Liže ih kao blesav. Šta veliš?
ANA: Dermatologija? Bog bi znao. Ali o tome je i reč: mi dođemo sa svojim prtljagom i za trenutak je sve sjajno, oni su
naši nosači prtljaga. Mi pitamo: "Gde je vaš prtljag?". Oni nemaju pojma. Otkud njima neki prtljag. I taman se vi
opustite, kad - eto stiže šleper sa njihovim prtljagom. (Pauza) Oni vole način na koji mi u njima izazivamo oscćanja, a ne
nas. Oni vole snove.
ALISA: I mi takođe. Potrebno je smanjiti iščekivanja.
ANA: Koje"šmokijan"?
ALISA: "Šmokljan"? Nemam pojma.
ANA: On ga pominje u snovima.
ALISA: Moram da idem.
ANA: Nemoj da zaboraviš svoje negative.
ALISA: A da! Hvala. (Ona pruža ANI koverat.) Moram da jurim. Pazi se, Ana.
ALISA izlazi. ANA gleda koverat.

SCENA DESETA
LARIJEVA hirurška ordinacija. Kasno popodne. Na LARIJEVOM pisaćem stolu leptop kompjuter, telefon i "Njutnova
kolevka". U sobi je i hirurški ležaj. LARI sedi za svojim pisaćim stolom. DAN stoji potpuno raslresen. Tišina.
LARI: I...
DAN: Hoću da mi se Ana vrati.
LARI: O tome je, dakle, reč?
Pauza.
DAN: Dugujem ti jedno izvinjenje. Ja sam se zaljubio u nju. Moja namera nije bila da ti nanesem patnju.
LARI: Gde je tu izvinjenje, pičko?
DAN: Izvinjavam se. (Pauza) Ako je voliš, treba da je pustiš da ode i da bude srećna.
LARI: Ona ne želi da bude srećna.
DAN: Svako želi da bude srećan.
LARI: Depresivci ne. Oni žele da budu nesrećni da bi potvrdili da su deprcsivni. Kad bi bili srećni, ne bi više mogli da budu
nesrećni. Morali bi da izađu u svet i da žive... što može da bude... depresivno.
DAN: Ana nije depresivna.
LARI: Zar nije?
Pauza.
DAN: Jaje volim.
LARI: A-u, pa i ja je volim! Ti ne voliš Anu, ti voliš sebe.
DAN: Grešiš. Ja sebe ne volim.
LARI: Voliš, voliš. Ti si svestan toga da pobeđuješ. I kao svi scbični ljudi, smatraš da svet pripada tebi. Zar to nije divno!
DAN razgleda ordinaciju.
DAN: Lepa ordinacija. Ona se vratila, jer nije mogla da podnese tvoju pažnju. Ti ne znaš ko je ona. Ti je voliš kao što pas
voli svoga vlasnika.
LARI: A i vlasnik voli psa zato što ga pas voli - partnerstvo uvek trijumfuje nad "strašću".
DAN: Ti ćeš je raniti i nećeš joj oprostiti.
LARI: Naravno da ću joj oprostiti. Samo divljak ne prašta!
DAN: Ti si je sreo zahvaljujući meni.
LARI: Na tome ti hvala.
DAN: Ja se Šalim. Tvoj brak sa njom je šala.
LARI: Ja volim šale. Evo jednc: ona nikada nije svom advokatu poslala dokumenta o razvodu. (Pauza) Tebi,
monumentalnom romantičnom heroju, ja delujem, bez svake sumnje, kao ncko sasvim običan. Uprkos tome, ona je ipak
izabrala mene. A mi moramo da poštujemo šta ta žena želi. Ako joj se približiš, ja ti obećavam... (Zvoni telefon.) Ja ću te
ubiti. (Diže slušalicu. Ljubazno.) Zdravo! A-ha! U redu! (Spušta slušalicu.) Moram da primim pacijenta.
LARI skida sako.
DAN: Kad je dolazila ovamo, šta misliš: da li je uživala?
LARI: Ja je nisam jebao da bi joj priredio zadovoljstvo. Ja sam je jebao da bih tebe odjebao. Prava borba nikada nije
čista. Da, uživala je. Ona je katolik. A to znači voli tucanje sa osećanjem krivice.
LARI se mršti.
DAN: Pravi si životinja!
LARI: Da. A šta si ti?
DAN: Ti misliš da je ljubav nešto jednostavno. Ti misliš da je srce kao dijagram.
LARI: Da li si ikada video čovekovo srce? Izgleda kao krvava pesnica. Jebi se!... Ti, pasji - lažovčino! Idi, proveri neke
činjenice, dok nisam uprljao ruke.
DAN: Ona mrzi tvoje ruke. Ona mrzi tvoju prostotu.
Pauza.
LARI: Vidi! Ja sam prošlu nedelju provco pričajući o tebi. Ana kaže da si je jebao sklopljenih očiju. Kaže da ti, mamina
mazo, još cmizdriš za svojom majkom. (Pauza) Hoćemo li da prestanemo sa tim? (Pauza) Ti ne znaš ono osnovno o
ljubavi, jer ne znaš za kompromis. (Pauza) Ti čak ne znaš da Alisa...
DAN pogleda na gore.
LARI: Šta misliš kako je ona dobila one njene ožiljke?
DAN: Kad si je video?
Pauza.
LARI: Na Aninoj izložbi. Sećaš se? Ožiljak u obliku upitnika. Reši misteriju.
DAN: Zadobila ih je kad su joj roditelji imali saobraćajnu nesreću.
LARI: Kad pođeš... sigurno ćeš primetiti lepu devojku u čekaonici. Ona je moj naredni pacijent. Boluje od dermatitis
artefacta. To dolazi od mentalnog poremećaja koji se manifestuje na koži. Pacijent proizvodi svoju sopstvenu kožnu
bolest. Posipa belilo po koži, buši je i ubacuju u nju svoju mokraću ili, čak, izmet. Stvara svoju bolest sa istom
dijaboličnom pažnjom za pojedinosti kao neki umetnik ili ljubavnik. (Pauza) Bolest izgleda "realna", ali je zapravo
prevara. (Pauza) Naša plot je strašna, naše telo će nas ubiti, a kosti nadživeti. (Uzima rolnu hartije i prostire novu
papirnatu podlogu po hirurškom stolu.) Ja mislim da Alisa masturbira. To je normalno za osobe koje rano izgube
roditelje. Njih grize savest i poremećene su.
DAN: Alisa nije poremećena.
LARI: Ne, ne, poremećena je. Ti si bio zaokupljen preživljavanjem svojih velikih umetničkih "osećanja", tako da nisi video
šta iraaš pred sobom. Devojka je krhka, nežna. Ona nije želela da je neko opiše u knjizi, već da je voli.
DAN: Otkud znaš?
LARI: Klinička zapažanja. Ne viči na mene.
Pauza.
DAN: Izvini. Ne znam šta da radim.
LARI: Hoćeš moj savet? Vrati joj se.
DAN: Nikad me ne bi primila. Nestala je.
LARI: Nije. Našao sam je... slučajno. Radi u nekom... klubu. (Pauza) Ne, nisam je tucao.
DAN: Razgovarao si sa njom?
LARI: Jesam.
DAN: O čemu?
LARI: O tebi. (Zvoni telefon. LARI polazi ka telefonu i daje znak DANU da sedne. LARJ diže slušalicu.) Da. A-ha. Trenutak.
(Ostavlja slušalicu. Piše.)
DAN: Kako je ona?
LARI: Ona te voli... neopisivo te voli. Ovo je... tvoj recept. Tamo radi. Idi do nje.
DAN: Hvala ti. (Pauza. DAN gleda "Njutnovu kolevku".) Otkuda ti to?
LARI: Poklon. (Pauza) Još se zajebavaš sa internetom?
DAN: U poslednje vreme - ne.
LARI: Sviđaju mi se tvoje knjige, uzgred budu rečeno.
DAN: Zaista?
LARI: Nisam se baš navikao na tvoj književni kurac, ali sviđa mi se tvoja knjiga jer je "humana". Dojadile su mi nehumane
stvari. Sve što miriše na sajber, dođe mi da pucam.
DAN: Ti i ja smo se sreli u sajber-prostoru.
LARI: A, zbog toga sam hteo da te ubijem.
DAN: Mislio sam da hoćeš da me karaš?
LARI: Nemoj da si bezobrazan. Treba da napišeš još jednu knjigu.
DAN: Nemam temu.
LARI: Kad sam imao devet godina, jedan policajac me je pipao. Zapravo, bio je to moj ujak. I sad je još - moj ujka Ted.
Simpatični tip, oženjen, lud za dartom. Nemoj da kažeš da nemaš temu. Svaki život sastoji se od milion priča. Hvala bogu
da život ima kraj, inače se to ne bi moglo preživeti. Je l’ još pišeš nekrologe?
DAN: Pišem.
LARI: Da l’ imaš mnogo posla?
DAN: Imam. Star svet umire zimi.
LARI: Mi smo stari, Dan. Starci koji vitlaju pesnicama oko žena - kao u nekom drevnom ritualu. Valjalo bi da se vratimo
akvarijumu i da evolucija počne iznova. Od Velikog praska do umorne ševe, cela istorija čovečanstva.
DAN se smeši.
LARI: Ako bi nas žene samo za trenutak videle u našim najintimnijim trenucima, kakve nam sve govnarije prolaze kroz
glavu, obesile bi nas za muda.
Pauza. Gledaju se. DAN posmatra "Njutnovu kolevku".
DAN: Alisa mi je dala jednu od tih...
LARI: Stvarno?
Pauza.
DAN: A koja su tvoja?
LARI: A... to je tatina.
DAN: Tvog oca?
LARI: Da, on je obožavao stare drangulije. (Stavlja loptice u pokret) Čudno, sve što su nam roditelji govorili da je dobro
za nas, ubija... sunce, mleko, meso... ljubav. Nije trebalo da petljaš sa Anom.
DAN ustaje.
DAN: Znam. Izvini. I hvala ti.
LARI: Na čemu?
DAN: Što si bio ljubazan.
LARI: Ja sam ljubazan čovek. Tvoja faktura je na pošti.
DAN se sprema da ode.
LARI: Dan...
DAN se okreće.
LARI: Lagao sam te. (Pauza) Jebao sam Alisu. Žao mi je što ti to kažem. Ja prosto nisam dovoljno veliki da bih ti oprostio.
(Pauza) Jebi se... mamlaze!
Tišina. Gledaju se. Zatamnjenje.

SCENA JEDANAESTA
Hotelska soba. Kasna noć. DAN leži na krevetu. Gasi cigaretu u pepeljari. ALISA je u kupatilu van scene.
ALISA (van scene): Šta laje i jebe se kao tigar?
DAN: Šta?
ALISA glasno laje.
DAN: Dva sata je ujutro. Probudićeš sve u hotelu.
ALISA (ulazi u prugastoj pidžami.): Pobesneli pas. (Skače u postelju.) Jebi me...
DAN: Opet? Moramo da ustanemo u šest ujutro.
ALISA: Kako neko može tako neprestano da razočarava!
DAN: To je moj šarm.
ALISA legne i DAN je zagrli.
DAN: Pa... kud to mi idemo?
ALISA: Moj stil, moje praznično iznenađenje, moja pravila.
DAN: Daj mi bar neki putokaz.
ALISA: Njujork.
DAN: Stvarno? Sjajno. Koliko traje let?
ALISA: Sedam sati.
DAN: Ja ne mogu da letim sedam sati.
ALISA: Leteće avion. A ja ću ti ugadati.
DAN: Kako?
ALISA: Besplatnim pićem. Nemoj da se plašiš leta.
DAN: Ne plašim se leta, plašim se pada. Plašim se da nam se na mom sedištu ne pomešaju dve raspolućene glave. (Ljubi
je) Da li si se setila da spakuješ moj pasoš?
ALISA: Naravno. Tvoj pasoš je sa mojim.
DAN: A gde su?
ALISA: Tamo gde ne možeš da ih vidiš. Niko neće videti moju fotografiju. Kad uđemo u avion, bićemo već četiri sata
zajedno. Srećan rođendan, čoveče.
DAN: A šta ćemo sa vremenom... koje nismo proveli zajedno.
ALISA: Bili smo zajedno, u duhu.
Pauza.
DAN: Idem da izvadim oči.
ALISA: Operi i zube.
DAN: Šta je bilo u mom sendviču?
ALISA: Tunjevina.
DAN: Kakve je boje bila moja jabuka?
ALISA: Zelena.
DAN: Bila je crvena.
ALISA: Bila je zelena. Ja sam je pojela, znam. kakve su boje bile stolice?
DAN: Crvene?
ALISA: Narandžaste. Pokaži prezir!
DAN (s prezrivim izrazom lica.): Kojim rečima si mi se prvi put obratila?
ALISA: "Zdravo, neznanče!". Gde sam to bila?
DAN: Igrala si na Smitfildu i na reci ponornici.
ALISA: Na čemu?
DAN: Bila si na Blekfrajars mostu da vidiš gde izvire reka Flit. Sa svinjama koje plivaju... i tako to.
ALISA: Izdaje te pamćenje, deko. (DAN odlazi u kupatilo) Nešto si zaboravio. Otišla sam u park sa memorijalom.
DAN (spolja): Pih!
ALISA: Park u kom si jednom, sa tatom, jeo sendvič sa jajima. A on je imao putera na bradi.
DAN (spolja): Kako pamtiš takve stvari?
ALISA: Zato što moja glava nije puna intelektulanih sranja. Koji beše onaj tvoj fini izraz?
DAN (spolja): Bezecovan. A tvoj?
ALISA: Polažem oružje. Da li je tvoj uštipak bio sa pekmezom ili sa majonezom?
DAN ulazi. Stavio je naočare.
DAN: Nemam pojma.
ALISA: Jadac! Nije bio u pitanju uštipak, već kolač.
DAN: Ti si jadac. Da li se sećaš doktora?
ALISA: Ne... kakvog doktora?
DAN: Bio je doktor. Dao ti je cigaretu.
ALISA: Nije. (Pauza) Ja nikada nisam odlazila na odmor.
DAN: Odlazili smo u unutrašnjost.
ALISA: To se ne računa. Podlo je zivkati tu kalašturu! ... Da joj ne pominjem ime!
Pauza.
DAN: Misliš da su oni srećni?
ALISA: Ko?
DAN: Ana i... Lari.
ALISA: Ne. Kip?
DAN: Puši mi se. Kako si uspela da ostaviš cigarete?
ALISA: Velika unutrašnja snaga.
Pauza. DAN dodiruje njenu nogu.
DAN: Kako si to zaradila?
ALISA: Znaš ti kako.
DAN: Kako?
ALIS: Pala sam sa bicikla, jer nisam htela da koristim kočnicu.
DAN: Stvarno?
ALISA. Znaš ti kako sam to dobila.
Pauza.
DAN: Jesi li to sama uradila?
ALISA: Ne.
Pauza.
DAN: Pokaži mi svoj pasoš.
ALISA: Neću. Ružna sam.
DAN: Ncću da gledam tvoju fotografiju. (Pauza) Kad ćeš prestati da se baviš striptizom?
ALISA: Uskoro.
DAN: Postala si zavisna od toga.
ALISA: Ne, nisam. Ja to plaćam.
DAN: Reci mi šta se to desilo...
ALISA: Dan... nemoj.
DAN: Što god rekla, neće me povrediti. Ja te volim. Ti si bezbedna.
ALISA: Ništa se nije dogodilo.
DAN: Ali on je došao u klub.
ALISA: Toliko ljudi dolazi u klub. I ti si došao u klub. Jedan pogled na tvoje lice.
DAN: Jedan pogled na tvoje lice. Kakvo lice! Kakva perika! Volim tvoje lice... Ugledao sam tvoje lice. Tu viziju... i tad si se
ti našla na mom putu. To je bio trenutak mog života.
ALISA: To je bio trenutak tvog života.
DAN: Bila si savršena...
ALISA: I sad sam.
DAN: Znam. (Pauza) Na putu za bolnicu... dok ti se glava oklembesila... poljubio sam te u čelo.
ALISA: Ti, životinjo!
DAN: Taksista je video kako te ljubim... i upitao: "Je l' vaša?", a ja sam odgovorio: "Da... moja je". (Ljubi je) Znači, on je
došao u klub, pogledao tvoj striptiz, malo s tobom porazgovarao i na tome se završilo.
ALISA: Da.
DAN: Ti nemaš poverenja u mene. Ja te neću ostaviti. Ja te više nikad neću ostaviti. Kaži mi da znam. Hoću da te
razumem.
ALISA: Ti me razumeš.
DAN: Onda mi veruj. Ako si se tucala sa njim, tucala si se. Samo hoću da znam.
ALISA: Zašto?
DAN (nežno): Zato što volim sve da znam. Što sam lud. (Pauza) Kaži mi...
Pauza.
ALISA: Ništa se nije desilo. Živeo si sa nekom drugom.
DAN: Šta ti to opravdavaš?
ALISA: Ja ništa ne opravdavam. Ja samo kažem.
DAN: Štakažeš?
ALISA: Ništa ne kažem. Molim te, ne plaši me.
DAN: Ja samo hoću istinu.
ALISA: Ja ti i govorim istinu.
DAN: Ti i istina ste stranci. Da li mu uvek daješ poklon?
ALISA: Ne. Dođi u krevet.
DAN: Idem po neke cigarete.
ALISA: Sve je zatvoreno.
DAN: Otići ću na stanicu. Brzo ću se vratiti. (Ustaje i oblači kaput.) Kad se vratim, molim te, reci mi istinu.
ALISA: Zašto?
DAN (besno): Zato što sam lud za istinom. Bez nje smo životinje. Veruj mi, volim te.
ALISA (spokojno): Ja te više ne volim.
DAN: Šta?
ALISA: Čuo si.
DAN: Znaš... Izvini.
ALISA: Ne, promenila sam temu. Ja - tebe - više - ne volim.
DAN: Otkada?
ALISA: Od sada. Upravo od sada. Molim te, idi. (Prebira po ruksaku i vadi pasoš.) Neću da lažem. A istinu ne mogu da ti
kažem. I onda je gotovo.
DAN: Ti me ostavljaš?
ALISA: Ostavljam te. Odlazim. Više te ne volim. Zbogom!
DAN: Zašto?
ALISA: Dosadilo mi je da volim govno.
DAN: Zašto mi ne kažeš istinu?
ALISA: Možeš da me mrziš. Tucala sam se sa Larijem. Mnogo puta. Uživala u tome. Došla ovamo. Opredelila se za tebe.
A sad, idi!
Pauza.
DAN: Znao sam to. On mi je rekao.
ALISA: Znao si?
DAN: Imao sam potrebu da mi ti to kažeš.
ALISA: Zašto?
DAN: Jer bi on mogao da laže. Morao sam to da od tebe saznam.
ALISA: Nisam htela da ti kažem, jer sam znala da mi nikada ne bi oprostio.
DAN: Bih. Oprostio sam ti.
ALISA: Zašto ti je on rekao?
DAN: Zato što je đubre.
ALISA: Kako je mogao?
DAN: Zato što je hteo da se ovo dogodi.
ALISA: Ali zašto si mene stavljao na probu?
DAN: Zato što sam jebeni idiot.
ALISA: E, pa, dosta mi je da volim idiota! Ti si mene ostavio, Dan. Ti si napustio brod. Ne bih htela da te volim zauvek.
Bila sani sama, jebala se s njim, s tobom. Izlazi.
DAN: Nemoj to da radiš, Alisa. Razgovaraj sa mnom.
ALISA: Razgovaram. Odjebi.
DAN: Izvini. Pogrešno si me shvatila. Nisam to mislio.
ALISA: Jesi.
DAN: Ja te volim.
ALISA: Gde?
DAN: Šta?
ALISA: Pokaži mi gde je tvoja ljubav. Ne vidim je, ne mogu da je dodirnem, ne mogu da je osetim, ne mogu da je čujem.
Čujem neke reči, ali ne mogu ništa da uradim sa tim tvojim olako izgovorenim rečima. I zato... izvoli izlazi ili ću ja izaći,
što, jebi ga, ne bi bilo u redu, jer ovo je u moju čast.
DAN: Molim te, saslušaj me.
ALISA: Što god rekao, kasno je.
DAN: Molim te, nemoj to da radiš.
ALISA: Gotovo je. Molim te, idi ili ću pozvati... obezbeđenje.
DAN: Nisi u strip-klubu. Ovde nema obezbeđenja.
Ona pokušava da zgrabi telefon. DAN je obara na krevet. Bore se.
ALISA: Šta ćeš sada da radiš? Da me biješ? Siluješ? Ubiješ?
DAN: Zašto si se jebala sa njim?
ALISA: Htela sam to.
DAN: Zašto?
ALISA: Želela sam ga.
DAN: Zašto?
ALISA: Ti nisi bio tu.
DAN: Zašto sa njim?
ALISA: Lepo me je zamolio.
DAN: Ti si lažljivica.
ALISA: Je l’ tako?
DAN: Jebi ga, ko si ti?
ALISA: Ja nisam niko. (Pljuje mu u lice. Tišina.) Hajde, udari me. To želiš. Udari me, idiote!
Tišina. DAN je udara. Tišina. Ona halji u nj'ega. On skreće pogled.
ALISA: Da li ti imaš bar jednu originalnu ideju u toj tvojoj glavi?
Zatamnjenje.

SCENA DVANAESTA
Poštarev park. Posle podne. Letnji dan. ANA razgleda memorijal. U ruci drži vodič. LARI stoji, držeći lekarski mantil u
ruci. U rukama su mu dve plastične čaše. Posmatraje. Ona se osvrće.
ANA: Špijunčino! (Pauza) Imaš mantil...
LARI: Da, imam ga.
ANA: Beli mantil.
LARI: Ja sam Lari, doktor.
ANA: Zdravo, doktore Lari.
LARI pruža ANI čašu.
ANA: Hvala. Da li si čitao ovo?
Vraća se do memorijala. LARI seda na klupu u parku i pali cigaretu.
LARI: Znao sam da će ti se svideti.
ANA (čita): "Elizabela Boksa iz Belnal Grina... Umrla od rana zadobijenih prilikom pokušaja da spase dete ispred konja u
galopu. 20. jun 1888." (Okreče se ka njemu.) Kako je Poli?
LARI: Poli je odlično.
ANA: Oduvek sam znala da ćeš završiti sa nekom lepom dadiljom.
LARI: Da? A kako si znala?
ANA: Prosto, znala sam.
LARI: A zašto i ne bi?
Pauza.
ANA: Nisam dobro rekla. Znala sam da ćeš izgubiti volju kad se pojavi neka zgodna mala. Je l’ ona taj slučaj?
LARI: Ne znam... Nije. Svako se uči, niko ne menja.
ANA: Ti se ne menjaš.
Pauza.
LARI: Je l’ viđaš... nekoga?
ANA: Ne. Imam psa.
LARI: Je li? Koje rase?
ANA: Mešanac, kučka lutalica. Našla sam je na ulici, bez ogrlice, bez ičega. (Pauza) U stvari... ne viđam nikoga. Imam
dosta susreta.
LARI: S kim? Ubiću ga.
ANA: On je marveni.
LARI: Eto, ne možeš da izbegneš medicinare... Da l’ puši lulu?
ANA: Ne puši. (Pauza) Da l’ izgledam OK?
LARI: Izgledaš fantastično. Baš bih te opalio.
ANA: Ne počinji ponovo.
LARI: Zaista bih... Ozbiljno kažem.
ANA: Jebi se i crk'o dabogda! Ti, zajebani kurvaru.
ANA se smeši.
LARI: Nikada ti tako nešto nisam rekao... Kad sam hteo da prekoračim... one noći u kupatilu - nekog slomljenog kolosa,
odalamio sam koleno o tvoju porcelansku super modernu đakuzi kadu. Usrano kupatilo me je čekalo u zasedi. Dok sam
se previjao od bola, ti si plakala u dnevnoj sobi. Ogledalo ti je, boga mi, imalo dan pun divnih uzbuđenja. (Pauza) Milo mi
je što te vidim. I nadam se da ćeš proći bedno sa onim tvojim uštirkanim veterinarom.
ANA: Ja sam uverena.
Pauza.
LARI: Kako poslovi?
ANA: Na odmoru sam. Psa sam odvela kod roditelja. Idemo na dug put.
LARI: Dobra ideja. (Pauza) Nemoj da postaneš... tužna osoba.
ANA: Neću. I nisam. Jebi se!
On je posmatra.
LARI: Ncmoj svoju ljubav da pružiš psu.
ANA (oporo): Ti je, na kraju, nisi želeo. Uvek postoji neko mlađi.
Tišina. Posmatraju spomenik.
LARI: Kako je umrla?
ANA: Ne znam. Danje jutros telefonirao... Samo je rekao: "Alisa je sinoć umrla u Njujorku". Rekao je da danas putuje i da
želi da nas pre toga vidi.
Pauza.
LARI: Znači, nisu bili zajedno?
ANA: Ne, rastali su se u januaru.
LARI: Kako su ga pronašli?
ANA: Verovatno se upisala u njegov pasoš kao bliski rodak. Ti si još u mom pasošu, u slučaju smrti. Moram te izbrisati.
(Pauza) Jesi li zadovoljan što si se vratio Bartsovima?
LARI: Jesam. Ali, Poli je odbila da imamo scks dok ne ostavim privatnu praksu. I šta čovek onda da radi?
Pauza. ANA čita vodič. Podiže pogled.
ANA: Ko je to ovde podigao?
LARI: Džordž Vots.
ANA: Umetnik?
LARI: Da, to je Votsovo delo.
ANA: Ne, mislila sam da ii su to podigle porodice?
LARI: Pretpostavljam. To je kao što polažu cveće pored druma. Svet ima potrebu da se seća. Čoveku se čini da su stvari
onda manje... proizvoljne. (Pauza) A, u stvari, ja mrzim memorijalne spomenike.
ANA: Zašto?
LARI: To su tipični sentimentalni postupei viklorijanskih filantropa. Scćamo se mrtvih, a zaboravljamo da živimo.
ANA: Ti si patetična pičketina. Pauza.
LARI: A ti si neizlečivi romantik. (Pauza) Pronađi šta piše o Alisi Ers.
ANA: Lari, to je užasno.
LARI uzima knjigu. Nalazi stranicu.
LARI (čita): "Alisa Ers, kćerka zidarskog radnika, koja je neustrašivim postupkom spasila troje dece iz kuće zahvaćene
plamenom u Junion ulici, Borou, po ceni svog sopstvcnog živoia. 24. april 1885." (Pauza) Pravila se važna!
ANA (čita): "Spasila je tri deteta, onda se pojavila na prozoru kuće u plamenu... Masa je preklinjala da skoči...
Ošamućena i malaksala, promašila je i pala na neku ogradu". Natakla se. (Pauza) "Izlažući nacionalni memorijalni
spomenik običnom svetu, Vots je isticao primer Alise Ers... 'Ta dela, nimalo obična, više će nego išta drugo u dalckoj
budućnosti podržati našu težnju da nas smatraju plemenitim narodom. Nacionalna dobra nacije nisu trajni posed,
njihovadelajesu'."
LARI: On je bio njom inspirisan... devojkom u zgradi u plamenu... Romantična smrt. Da li je on bio dobar umetnik?
ANA: Baš i nije.
LARI: Nisam neosetljiv, ali treba da pregledam dosta pacijenata. Izvini me kod Dana. Nisam baš najbolji u ovim tužnim
prilikama.
ANA: Ti si kukavica.
LARI: Znam.
ANA: Slušaj... (Čita) "Vots je želeo da podigne slične memorijale i u drugim gradovima, ali nije uspeo. Ovaj je jedini. Još
je preostalo devedeset mesta." (Pauza) Da li me se sećaš?
Gledaju se. DAN ulazi sa malom tašnom u rukama (kakvu je imao u Petoj sceni) i sa buketom cveća.
DAN: Nisam mogao da odem s posla. Izvinite.
LARI: Dan... ja moram...
DAN: U redu...
LARI izlazi.
DAN: Dobro izgledaš.
ANA: I ti takođe.
DAN posmatra memorijal.
DAN: Ona ga je pominjala.
ANA: Dodi i sedi
Pauza.
DAN: Tu smo mi sedeli.
ANA: Ko?
DAN: Ja i moj otac. Nisam ti to rekao?
ANA: Nisi. Izbavio si mu devojku. Rekao si Alisi.
DAN: Džejn. Zvala se Džejn Džons. Telefonirala mi je policija. Rekli su mi da je neka koja se zvala Džejn umrla... Našli su
njen telefonski imenik. Ja sam rekao da to mora da je neka greška... Morali su da mi je opišu. Nije bilo nikog drugog da
identifikuje telo... Oborila su je kola... na uglu 43. ulice i Medison avenije. Ne znam zašto je umrla. Ne znam da se nije...
Išao sam danas na posao... hteo sani da se ponašam kao da je sve normalno. Grejam je rekao: "Ko je danas na tapetu?"
Izašao sam na požarna i plakao kao malo dete. Pokrio sam lice... Zašto smo takvi? Umro je čovek iz Državne blagajne.
Ceo dan sam mu pisao nekrolog. Nema prostora. Nema dovoljno prostora. Onda je zazvonio tolefon. Opet policija. Rekli
su mi da nema podataka o smrti njenih roditelja... I da pokušavaju da im uđu u trag... Pala je sa bicikla... Odbila je da
upotrebi kočnicu. Rekla je da se zaljubila u mene jer sam odstranjivao koru sa hleba... Ali to je bilo samo taj dan... Jer se
hleb slomio u mojoj ruci. Hvala što si došla. Žao mi je. Tako mi je žao. (Pauza) Banuo sam kod Rut prošle nedelje. Ona je
beskrajno srećna. Udata je, ima jednog klinca, a drugi je na putu. Udala se za nekog španskog pesnika. Prevodila mu je
pesme i zaljubila se u njega. Zaljubila se u zbirku jebenih pesama. A znaš kako se zbirka zove? "Samoća". (Smeju se. DAN
čvrsto drži cveće u ruci.) Buket ću staviti na most Blekfrajers. Moram da idem. Zakasniću na avion. (Staje. Gledaju se.
Pauza.) Zbogom!
ANA: Da. Zbogom!
DAN i ANA izlaze, svako na svoju stranu. Svetlost se postepeno gasi.

KRAJ