Павле Антонијевић

Граматика за Латински језик 2

Компарација придева
1. Компаратив

основа придева + -IOR (m. f.), -IUS (n.) oснова се добија oд gen.

пр. clarus, 3 - clari (gen.) - clar + ior (m,f), clar + ius (n)

Meња се по III деклинацији сугласничке основе. Са собом вуче abl. ili quam (пр. него)

2. Суперлатив

основа придева + -issimus (m), -issima (f), -issimum (n)

када се придев завршава на –ЕR, на цео придев се лепи -rimus, -rima, -rimum

3. Суперлатив посебних придева

основа придева + -limus (m), -lima (f), -limum (n)

Постоје шест придева са овим наставком (сви са 2 завршетка III деклинације):

facilis, -e (лак), difficilis, -e (тежак)

similis, -e (сличан), dissimilis, -e (различит)
gracilis, -e (танак)
humilis, -e (низак, понизан)

4. Неправилна компарација

bonus, 3 – добар; melior (m,f), melius (n); optimus, 3

malus, 3 – лош; peior (m,f), peius (n); pessimus, 3
magnus, 3 – велики; maior (m,f), maius (n); maximus, 3
parvus, 3 – мали; minor (m,f), minus (n); minimus, 3
multus, 3 – бројан, / , plus (gen. Sg. pluris), plurimus, 3 (Pl)

5. Описна компарација

Придеви на –ius, -ens, -uus

пр. necessarius, 3; idones, 3; vacuus, 3

1
Павле Антонијевић
Прављење прилога од придева
Прилози од придева I и II деклинације се граде на тај начин што се на основу придева дода
наставак –E

пр. eaquus, 3 (једнак, исти, праведан) - eaqu_us – eaqu + E - eaque (једнако, исто – прилог)

Прилози од придева III деклинације се граде тако што се на основу придева (gen. Sg.) дода
наставак –ITER (нпр. acriter, utiliter, feliciter). Jeдина два изузетка су: difficulter (тешко) i
audacter (смело, дрско). За облик sapiens, sapientis уместо –ITER се додаје –ЕR.

Неправилни глаголи
 volo, velle, volui – хтети, желети
 nolo, nolle, nolui - не хтети, не желети
 malo, malle, malui - више хтети, више желети

Сва времена осим презента се мењају као глаголи III и IV конјугације

Sg. презента Pl. презента Sg. презента Pl. презента Sg. презента Pl. презента
volo volumus nolo novumus malo malumus
vis vultis no vis no vultis mavis mavultis
volut volunt no vult nolunt mavult malunt

Аблатив апсолутни
Koнструкција у којој је субјекат увек у аблативу (једнине или множине), а предикат је
изражен партиципом презента или партиципом перфекта који се слаже у роду, броју и
падежу са субјективом. Партицип презента и перфкета не означавају да се радња одвија у
прошлости или садашњости, већ означавају однос у радњи између главне и зависне
реченице (код презента се одвијају ИСТОВРЕМЕНО, а код перфекта се радња у зависној
одиграла ПРЕ). Постоји и аблатив без партиципа (због тога што глагол esse нема партицип
презента), у којем је субјекат у аблативу, а од предиката ће постојати само његов именски
део (именица или придев). Најчешће се среће у случају држ. функције и животног доба.

Партицип презента:

през. основа + -NS – I и II конјугација (gen. Sg. –ntis)

през. основа + -ENS – III и IV конјугација (gen. Sg. –entis)

Meња се по III деклинација као придев са 1 завршетком (у abl. је само –Е уместо –I).
Везник који се уводи код превода је ДОК. Koд партиципа перфекта је превод ПОШТО

2
Павле Антонијевић
Инфинитиви
Активни инфинитив презента

Други облик глагола – audio, audire, audivi, auditum - audire инф. акт. презента

Пасивни инфинитив презента

I, II и IV конјугација – исто као инфинитив активног презента, само се E замени са I

нпр. audire – audir_E-I – audiri

III конјугација – през. основа + I

нпр. lego, legere, legi, lectum – leg_ere + i = legi

Aктивни инфинитив перфекта

перф. основа + ISSE

нпр. debeo, debere, debui, debitum – debu_i + isse = debuisse

Пасивни инфинитив перфекта

партицип пасивног перфекта + ЕSSE

нпр. debeo, debere, debui, debitum – debitum, 3 esse (debitum esse, debitus esse, debita esse)

Aктивни инфинитив футура

партицип футура + ESSE

партицип футура? партицип пас. перфекта + URUS, URA, URUM
нпр. faco, facere, feci, factum – fact_um + urus, ura, urum – FACTURUS(ura, urum) ESSE

Пасивни инфинитив футура

средњи род партиципа пас. перфекта + IRI

пример: debeo, debere, debui, debitum – DEBITUM IRI

Aкузатив са инфинитивом
Конструкција која одговара зависно-исказној реченици у српском. Субјекат конструкције
је акузатив, а предикат је у инфинитиву. У преводу се уводи везник ДА.

3
Павле Антонијевић
Депонентни и семидепонентни глаголи
Има их у свим конјугацијама. Наводе се у три облика: у I лицу једнине индикатива
презента пасива, пасивном инфинитиву презента и I лицу једнине индикатива перфекта
пасива). Нпр. conor, conari (1), conatus sum.

To су глаголи који имају искључиво пасивне облике, али активно значење те их увек и
преводимо активно. Императив депонентних глагола има II лице једнине и II лице
множине. II лице једнине граматички је једнако хипотетичком (а непостојећем)
инфинитиву активног презента, а II лице множине гради се од през. основе и наставака:
-MINI за I, II и IV конјугацију
-IMINI за III конјугацију

Семидепонентни глаголи су они чији су сви облици презентске основе активни, док су им
облици перфекатске основе (перфекат, плусквамперфекат и футур други) искључиво
пасивни, али имају активно значење. Нпр. аudeo, 2 (audere), ausus sum