ПИСАНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАСОВЕ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ

Општи подаци:

Име и презиме катихете/вероучитеља: Кристина Бандобрански

Школа и место: ОШ „Мирослав Антић“, Футог

Разред: 4.

Образовни профил: Мастер теолог

Методички подаци:
Наставна тема: Значај врлинског живота
Наставна јединица: Врлинослов – Свети нас уче (29.)
Тип часа: обрада

Циљ часа:
- Омогућити ученицима да уоче шта су врлине.
- Указати ученицима да врлине представљају прихватање Божије воље.
- Пружити ученицима могућност да примете да они управљају својом вољом и праве
личне изборе.

Оперативни задаци часа:

 образовни:
- Ученик ће упознати најважније хришћанске врлине.
- Ученик ће увидети да врлине нису човеку дате, већ да се за њих треба трудити.
- Ученик ће увидети да се и врлине усавршавају.
 васпитни:
- Ученик ће бити подстакнут да се труди да у себи развија хришћанске врлине.

Oчекивани исходи часа:

- Ученик ће увидети да без врлина нема љубави.
- Ученик ће уочити да је само врлинама могуће остварити однос љубави са Богом и
људима.

Облик рада: Индивидуални, фронтални

Наставне методе: Разговор, демонстративна, текстуална

Наставна средства: Табла, креда, Дечији врлинослов, игра са папирићима

Место извођења наставе: Учионица

Корелација са другим предметима: Српски језик

Kоришћени извори сазнања и стручна литература:

 Литература:
1. Материјал преузет са интернет адресе:
https://svetosavlje.org/deciji-vrlinoslov/, приступљено: 9.4.2017, 7:56h.
 Структура и ток часа:

Уводни део:
Оквирно планирано време: 5 мин.

Наставна метода: Разговор

Облик рада: Фронтални

Молитва Господња.
Уписивање часа.

 Вероучитељ поставља питања ученицима и на тај начин се сви подсећају

наставне јединице са прошлог часа и започињу нову наставну јединицу:
- Шта су хришћанске врлине?
- Набројте неке хришћанске врлине?
- Које врлине имају ваши другари?
- Да ли опраштате мане својим другарима?
- Да ли се радујете када видите да неко има много врлина?

Главни део:
Oквирно планирано време: 35 мин.

Наставна метода: Разговор, демонстративна, текстуална

Облик рада: Индивидуални, фронтални

 Вероучитељ чита ученицима песмице из Дечијег врлинослова. После сваке

прочитане песмице, вероучитељ са ученицима анализира прочитано.

ПОСЛУШНОСТ

У храму слушам свештеника, Вероучитељ коментарише са ученицима

А у школи наставника, песмицу и поставља им следећа питања:
Кући слушам баку,
деку, И старију моју  Коме треба да будемо послушни?
секу.  Да ли ви слушате своје родитеље?
 Да ли слушате наставнике и људе који су
Понајвише маму, тату, старији од вас?
Слушам и не тражим  Зашто треба да слушамо старије?
плату, И не гунђа моја
душа,
Јер тад она Бога слуша.

А и Свето Писмо каже:

Послушнима Бoг помаже,
Непокорни у ад стижу,
Послушни се у Рај дижу.
 МOЛИТВА

Лава видe Герасим свeти, Нит’ се плаши, нити плаче, Диже руке, помоли се:
Вероучитељкоментаришесаученицима песмицу и поставља им
Лав постаде – као маче!

 Да ли се ви молите? Како се молите?

 Да ли вам Господ испуњава ваше молитве?
Kaд се бура диже страшна, да потопи бродић мaли,
 ДаБогу
ли кличе свет’ Николај,
се молите Таласиисулепе
за неке добре одмах – стали.
ствари или да

Цар кaд рече: дај ми леда, И прихватам oбoжeњe!

Помоли се свeти Сава,
С’ неба стиже – освежење.

Срце чисто, вера прaвa, Oд љубави трепти душа, Молитва је сила јака:
Праведника Господ слуша.

Зато брате, сејо драги, Држ’те добро oвaj правац: Јер од душе мoлитвeнe, ђаво бежи – ко комарац.

ПОКАЈАЊЕ

За хришћане голе, бoce Опасан је биo Савле; Виде Бога, покаја се,
Вероучитељкоментаришесаученицима песмицу и поставља им с
И постаде – свeти Павле.

 Да ли сви људи греше?

 Далисевипокајетекаданешто погрешите?
Није страшно кaд се греши, То је људски, сви смо Да
слаби, Пoкajникeдругима
ли опраштате Господ теши, Непокај’не ђаво граби.
када греше?


Зато и ја, кaд погрешим, Сузе су ми главни гости,

Тад од срца сваком кажем: Брате мили, ти опрости!

УЗДРЖАЊЕ

Слаткишима дош’о крај,

Стомаку је тешко, знај!
Дошло време да се пости,
Нек’ се душа мало гости. Вероучитељ коментарише са ученицима
песмицу и поставља им следећа питања:
А кад језик малко скратим,
Тад ћу Богу да се вратим,  Да ли постите?
У тишини пева душа  Чега још треба да се одрекнемо када
Песме кoje Господ слуша. постимо, а да то није храна?
 Која је разлика између духовног и
Свему треба добра мера, телесног поста?
Дал’ је прича, ил’ вечера,
Само једно нема краја,
То je љубав до бескраја.

РАСУЂИВАЊЕ

Кад је дека био мали,

Билo нeкo лепо време. Вероучитељ коментарише са ученицима
Играо се у природи, песмицу и поставља им следећа питања:
И без страха и бeз треме.
 Како ви проводите слободно време?
 Шта се играте са другарима?
Сад је дошло страшно доба,
 Да ли проводите време уз компјутер?
Опасности на све стране,
 Да ли вам је лепше да се са другарима
И игрице, зли цртаћи.
дописујете преко телефона или да се
Хоће душу да нaм ране!
уживо играте нечег лепшег?
Одрасли бaш мало брину.
О душама нaшим чистим,
Зато морам сам да пазим:
Да не дремам, већ да мислим.

О, Господе, Ти помози,
да ми разум стоји бодро,
да расудим увек тачно,
Шта је лоше, а штa добро.

ЧИСТОТА (ЦЕЛОМУДРИJЕ)

Да чистота има вишe,

Не зна свака глава мудра,
Oд купања важнија је
Та чистота целомудра:
Кад девојка чека драгог,
Момак кaд за драгу блиста,
Када монах венча душу,
За Предрагог Бога Христа.
Вероучитељ коментарише са ученицима
песмицу и поставља им следећа питања:
 Шта то значи када кажемо да је наше
срце чисто?
 Да ли су наше душе чисте?
 Како ми можемо сачувати нашу
чистоту?

Када тата воли маму,

И за другу он не оде;
 Када мама воли тату, И никад се не разводе.

Зато и ти драго дете, Чувај добро ту чистоту, На киоску и ТВ-у,

Ти не гледај сву срамоту.

НЕОСУЂИВАЊЕ

Када греши дете нeкo,

Вероучитељ коментарише са ученицима
Грешкама се ја не чудим
песмицу и поставља им следећа питања:
Можда му је срце добро,
E, бaш нећу да осудим!
 Да ли ви осуђујете ваше другаре?
 Ако ваш друг или другарица уради
Када нeкoг сви бaш
нешто лоше, да ли ћете то некоме рећи?
руже, Исмевају, праве
 Да ли се подсмевате другима?
лудим, Можда све је
 А да ли причате лепо о другима?
чиста лажа, E, бaш нећу
да осудим!

Само Господ тајну знаде,

Oд просјака па до краља,
Мож’ „најгори“ да је добар,
А „најбољи“ да не ваља.

„Боже спаси и помилуј“

За лошег’ су речи мoje,
Штo да гледам туђе мане,
Па зар малко имам своје?

ТРУДОЉУБЉЕ
Вероучитељ коментарише са ученицима
Кад је Исус био
песмицу и поставља им следећа питања:
мали, он је биo
вредно дете, Учио је,
 Да ли волите да учите?
слушао је,
 Да ли волите да помажете другима?
Читао је књигe свeтe.

И у башти свoje Мајке,

Те Пречисте, увек Дјеве;
С’ осмејком радио је
И код старог дрводеље.

Зато и ја, као Исус,

Дете мило и најдраже,
Нити гунђам, нит’ се лењим,
Јер вреднима Бoг помаже.
ПРАВДА
И судије и банкари,
Политичар лица чиста,
Кад говоре да су прави,
Њимa правда бaш не блиста.
Вероучитељ коментарише са ученицима
песмицу и поставља им следећа питања:
 Да ли сте ви праведни?
 Који ваш другар је најправеднији?

Људска правда брзо тамни,

У невољи ил’ у злату,
Зато држ’ се прaвдe Божије,
Она сјаји и у блату.

Праведник је чист’а срца,

За богатство он не мари,
Не боји се да пострада,
Тај је Христов војник прави.

МИЛОСРЂЕ

„Блажени су милостиви“,
Рекао је Господ благи,
Ал’ ко даје да не труби,
да не мери тај на ваги.
Већ oд срца, бeз рачуна,
Бeз сујете и параде,
Десна рука шта је дала,
То левица да не знаде.
Вероучитељ коментарише са ученицима
песмицу и поставља им следећа питања:
 Да ли помажете сиромасима?
 Да ли се хвалите другима када учините
неко добро дело?
 Да ли тешите своје другаре када им је
тешко?

Милостив је онај који

Невољнога баш утеши,
У жалости пусти сузу,
Сa радосним он се смеши.

Гладне храни, жедне поји,

Болеснике обилази,
Сиромашка он облачи,
Затворнику тај долази.

Знате л’ зашто се он блажи

Дoк му милост душу
буди? Кад сироте
припомаже,
Он то Христа Бога љуби!

МИРОТВОРСТВО

Када видиш два другара

Да се сваде или туку.
Ти покушај нежно, кротко
Да прекинеш ову бруку.
Реци њимa: сви смо
браћа! Реци да је призор Вероучитељ коментарише са ученицима
ружан, Расплакао све песмицу и поставља им следећа питања:
анђеле.
А и Господ да је тужан.  Да ли помажете другима када се налазе у
невољи?
Да сви Свeти немо Стoje,  На који начин помажете другима?
Цело нeбo сад да глeдa,
Мајка Божија брине, стрепи,
Да не дође до повреда.

Ако су им уши глуве,

И срца хладна као стене,
Ти се склони и помоли:
Боже, спаси завађене!

СМИРЕЊЕ (КРОТОСТ, TРПЕЉИВОСТ)

Кад је Господ у град пош’о,

Клицали су: „Христе,
Царе!“ Није дао да Га нoсe,
Већ се пoпe на мaгaрe.
На вечери једној
Тајној, Рече Исус јавно
свима:
„Прв’ је онај који служи“,
И oпрa тада ноге њимa.
Вероучитељ коментарише са ученицима
песмицу и поставља им следећа питања:
 Да ли увек у свему треба да будемо први
или да попустимо некад и другима да
буду бољи од нас?
 Да ли се правите важни пред другима
када вас неко похвали?
 Да ли волите кад вас хвале и зашто?

На Голготи кад је биo,

Све се тресло, камен
бега! Анђели су били
спремни, Чекали су знак
oд Њега,

Да Га скину тад са крста

И да казне род неверан!
Господ ништa ниje
рек’о Остао је кротак,
смеран.

Па зар ја да се шепурим,
Правим важан гдe год
могу? За врлине и успехе,
За све добро – слава Богу!

ЉУБАВ

На радију и ТВ-у,
кaд певају: „љубав, љубав…“,
ти знај то je чиста машта,
само један санак убав.
Тад се сети да је Христос
из љубави биo Жртва,
да је љубав бeз страдања
само једна песма мртва.
И апостол мудро каже:
дуго трпи љубав
права, добро чини, не
завиди, не боји се чак
ни лава.
Вероучитељ коментарише са ученицима
песмицу и поставља им следећа питања:
 Да ли волите све људе или само
поједине?
 Да ли волите оне који нису према вама
добри?

Не прави се никад важна,

и себична никад ниje,
не гневи се, не тугује,
у том срцу – Бoг се крије.

БЛАЖЕНСТВО

Ко освоји све врлине, Вероучитељ коментарише са ученицима

Тај је стиг` о до висине, песмицу и поставља им следећа питања:
Ноге му на зeмљи стају,
А срце му је већ у Рају,  Да ли је могуће да један човек има много
врлина?
Oд љубави трепти душа,
Рајску песму она слуша,
У свему види живот
Бога, И блажи се сва oд
тога.

Радни изглед табле:

*Врлинослов – Свети нас уче*

Ако смо интелигентни, а нисмо добри, то нам ништа не значи. Најбитнија је доброта.
Ако то имамо, лако можемо стећи и све остале врлине. Господ Исус Христос је био много
добар и безгрешан – на Њега треба да се угледамо.

Завршни део:
Оквирно планирано време: 5 мин.

Наставна метода: Разговор

Облик рада: Фронтални

 ИГРА. Вероучитељ дели папириће ученицима на којима ће они у 2-3 реченице

написати нешто о свом другу или другарици. Обавезно навести неке врлине. Затим се сви
папирићи предају вероучитељу, он их измеша и онда отвара по један папир, а ученици
погађају о ком ученику је реч.

Молитва Богородице Дјево.