ПИСАНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАСОВЕ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ

 
Општи подаци:

Име и презиме катихете/ вероучитеља: Дејан Корцеба

Школа и место: ОШ ''Вук Караџић'' Србобран
Разред: трећи
Образовни профил: основношколско образовање

Методички подаци:
 
Наставна тема: Бог је створио јединствени свет и то као многе конкретне
врсте ни из чега (бр. 2)
Наставна јединица: Свет је створен ни из чега (бр. 3)
Тип часа:  обнављање

Циљ часа:
- Понављајући библијски опис стварања света, упоредити га са савременим научним
теоријама о настанку Сунчевог система и тиме пружити ученицима целовито сазнање
о настанку света у ком живимо,
- развити свест код ученика да вера и наука нису супротстављене једна другој

Оперативни задаци часа:

образовни:
- предочити ученицима да наука и Свето Писмо нису супротстављени једно другом
- предочити ученицима помоћу видео презентације основна научна сазнања и занимљивости
о Сунчевом систему;
функционални:
- развијати код ученика радозналост, жељу за новим сазнањима, потребу за изучавањем
науке и дубљем разумевању основних истина и порука Светог Писма.
васпитни:
- развијати доживљај Бога као Онога који је створио свет за вечност и дао нам га на дар.
 
 Oчекивани исходи часа:
- Ученици ће увидети лепоту света који је Бог створио и дао нам га на дар
- Ученици ће разумети потребу и за научним сазнањима
- Ученици ће обновити своје знање о библијском опису стварања неба и земље
- Ученици ће научити неке најосновније чињенице о Сунчевом систему и објектима у њему

Облик рада: фронтални

Наставне методе: илустративно - демонстративна
Наставна средства: PowerPoint презентација, кратки видео клип, видео пројектор
Место извођења наставе: учионица
Корелација са другим предметима: свет око нас
Kоришћени извори сазнања и стручна литература:
 Извори: ''Свето писмо Старог и Новог завета'', у преводу Ђуре Даничића и Комисије
САСинода СПЦ
 Литература: Интернет за фотографије и податке коришћене за израду презентације,
као и за кратак видео клип коришћен на крају часа

1
Kључни појмови планирани за обраду на часу:

појам Опис појма

Библија или Свето писмо (од грчке речи βιβλια, (ta) biblia у значењу
«књиге») назив је за хебрејску Библију, и хришћанску коју чине Стари завет
и Нови завет. Свето Писмо је Богочовечанско дело и основни извор наше
вере који нам сведочи откровења Божија. Свето Писмо је историја спасења
и учи нас односу према Богу, другим људима и свету који нас окружује и у
Свето Писмо коме живимо. Основна порука и смисао Светог Писма јесте како да живимо
да бисмо задобили живот вечни у Царству Божијем. Свето Писмо, према
томе, није уџбеник билогије, астрономије, геологије или било које друге
науке и погрешно је користити га на такав начин. Треба увек у њему
пронаћи дубљи и узвишенији смисао, јер основни, површни смисао није
једини који постоји (овде се не мисли на буквално и алегоријско тумачење).
Књига Постања (хеб. ‫ בראׁשית‬Берешит; грч. Γένεσις; лат. Genesis), је
хебрејски религијски спис који говори о стварању света. Постање је прва
књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. Пошто се
Постање ауторство традиционално приписује Мојсију, позната је и као Прва књига
Мојсијева (односно прва књига Мојсијевог Петокњижја).
Постање је такође и синоним за пре две главе Књиге Постања у којима се
описује Стварање света и човека. Користи се још и израз Шестоднев.
Наука (лат: scientia - знање; грчки: "episteme"; француски и енглески:
"science") је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених
знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или
аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода и система,
истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и
наука
систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама
у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим
експериментом и ваљаним размишљањем. Наука је систематски подухват
прикупљања знања о свету и организовања и сажимања тог знања у законе
и теорије који могу бити проверавани.
Астрономија (старогрчки: αστρον + νόμος и у преводу значи закон звезда) је
наука која проучава објекте и појаве изван Земље и њене атмосфере. Она
проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства, кретање, као и
астрономија процесе који се одвијају на небеским телима (као што су планете, звезде,
звездани системи, галаксије...), појаве као што је космичко позадинско
зрачење, и настанак, развој и судбину свемира. Особе које се баве
астрономијом зову се астрономи.

Структура и ток часа:

Уводни део:
                                                                                   Оквирно планирано време: 3 мин.    
Наставна метода: дијалошка или монолошка
Облик рада: фронтални
Молитва. Најава наставне јединице која се (најава) може реализовати или кратким
излагањем наставника или кроз неколико питања: О чему смо причали прошли час? Колико
дана је Бог стварао свет према опису из Светог Писма? Шта је створио на самом почетку,
првог дана? А четвртог?

2
 Данас ћемо о стварању света говорити на мало другачији начин, да видите сву лепоту
створеног света, али и да увидите шта су све људи захваљујући развоју науке успели да
сазнају о настанку наше планете и сунца.

Главни део:
                                                                                         Oквирно планирано време: 40 мин.  
Наставна метода: демонстративна
Облик рада: фронтални

Покретање PowerPoint презентације* која је дата у прилогу.

У презентацији су приказана научна сазнања о настанку и особинама објеката

Сунчевог система, а последњих неколико слајдова приказују објакте који се налазе изван
Сунчевог система. Ти објекти дубоког свемира нису детаљно образлагани јер је за то
потребно боље познавање закона физике, а за то уопште нема потребе на овом нивоу.
Последње фотографије објеката дубоког свемира приказују занимљиве објекте у свемиру и
довољно је да вероучитељ прочита само њихов назив, фотографија говори сама за себе.
Међутим, последњи слајд који носи наслов: ''Најважнија фотографија икада
снимљена: Хаблово ултра дубоко поље'' захтева једно објашњење. Хабл је свемирски
телескоп који је послат у свемир 1990. године да га фотографише из Земљине орбите. На тај
начин, фотографије су далеко квалитетније јер на њих не утичу атмосферске прилике,
прашина у ваздуху, светлосно загађење и др.
Астрономи су 1995. године одлучили да упере свемирски телескоп Хабл у један део
неба у сазвежђу Великог медведа који је деловао потпуно празан и без било каквих звезда
или неких других објеката. Хабл је снимао тај ситни делић неба од 18. до 28. децембра и
када је фотографија развијена, показала је да се тамо налази чак 3000 галаксија од која свака
има неколико стотина милијарди звезда. Та фотографија, позната као Хаблово дубоко поље
је у потпуности променила слику о нашем схватању свемира.
Неколико година касније, одлучено је да се понови такво снимање свемира, али у
другом сазвежђу и да буде далеко детаљније. Телескоп Хабл је био усмерен ка пустом делу
неба у сазвежђу Форнакс. Обухваћена је површина од тек десетеог дела угаоног пречника
пуног Месеца. Снимање је вршено од 24. септембра 2003. до 16. јануара 2004. године. Било
је потребно начинити 800 експозиција током 400 Хаблових орбита око Земље. Укупно,
снимање је трајало 11,3 дана. И као последица овако детаљног снимања настала је још
детаљнија фотографија позната као Хаблово ултра дубоко поље. На тој фотографији, која је
приказана у презентацији, налази се око 10.000 галаксија од којих свака има неколико
стотина милијарди звезда и од којих су неке старе и 13 милијарди година.
Ова фотографија на изванредан начин може да прикаже величину Божијег стварања,
али и вечност Божију. Када ученици увиде колико је свемир огроман, тада их подсетити на
икону Божију са почетка презентације на којој је приказан Бог како ствара свет и држи у
свом длану универзум. Тиме се на очигледан начин ученицима може приказати и
узвишеност Божија наспрам творевине, и величина саме творевине, и унижење Божије
приликом Оваплоћења, али и вечност и бескрај Царства Божијег. Питање ученика: ''Ако сви
васкрснемо, где ћемо стати?'' са овом фотографијом добија потпуни и недвосмислени
одговор и свако разјашњење.
Након одгледане презентације ученицима пустити кратак видео клип са интернета
који на врло занимљив начин пореди величине планета и звезда у нашој галаксији. Видео
клип се може погледати и преузети на овом линку:
https://www.youtube.com/watch?v=HEheh1BH34Q

3
 *Напомена у вези са презентацијом: Презентација је првобитно направљена за
потребе ученика 3. разреда основне школе за тему о стварању света са циљем да се
ученицима кроз квалитетне фотографије приближи сва величанственост и фасцинирајућа
лепота Божије творевине. У обради ове теме, руководим се описом премудрости дела
Божијих у 103. Псалму, али исто тако и Шестодневом Св. Василија Великог који тумачећи
Постање заправо описује сву лепоту света који нас окружује на основу тада њему познатих
чињеница.
Сматрам да је ово корисно из више разлога: осим што следимо библијски и
светоотачки пример тумачења Постања, оваквим приступом приближавамо ученицима
нижих разреда тумачење стварања, јер су теоријска философско-богословска тумачења
превише апстрактна за њихов узраст. Из искуства се показало да их овакав приступ
одушевљава и подстиче радозналост и детаљније изучавање света око нас, али подстиче у
њима и захвалност према Богу за живот и свет који нам је дат на дар. Осим тога, овакав
приступ користим и да бих спречио појаву јаза у свести ученика када у старијим разредима
добију више предмета који изуавају научни приступ свету. Лоше је ако ученици бирају да ли
ће прихватити библијски опис или научно објашњење. Треба од почетка развијати свест да
је неопходно и једно и друго, само што треба на правилан начин разумети и веру и науку, и
помоћи ученицима да помире два наизглед супротстављена описа.
Иако је презентација првобитно намењена најмлађем узрасту, због квалитета
фотографија које су у њој коришћене, она се може искористити и на часовима географије у
5. разреду (могуће је направити и час корелације верске наставе и географије). Ми смо је у
нашој школи приказали и на Данима космоса који су били у исто време када и Дечија
недеља, и који су организовани у сарадњи са другим наставницима у школи, с тим да због
научног карактера те манифестације нисмо приказали прве и последње слајдове који су
прикладни само за часове верске наставе. Такође, постоји могућност да се иста презетација
користи и у средњој школи на часовима географије. Направљена је да буде универзална и
са обиљем података, па се подразумева да ће вероучитељ у 3. разреду основне школе
ученицима саопштити само најзанимљивије податке, а не све исписане на
презентацији. Вероучитељ не треба да чита сав текст са свих слајдова, већ да на основу
њега исприча поједностављену причу. У презентацији су најважније фотогрфије.

Завршни део:
                                                                                     Оквирно планирано време: 2 мин. 
Наставна метода: дијалошка
Облик рада: фронтални

Истицање најважнијих момената часа (кратак резиме). Омогућити ученицима да

питају шта им није јасно и питати их да понове најважније са часа. За домаћи рад им задати
да у свескама нацртају било шта од онога што су видели на презентацији приказаној на часу.

Молитва на крају часа.

СОПСТВЕНА ПРОЦЕНА ЧАСА _________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________