Standardi

u grejanju,
hlađenju i
Standardi
klimatizaciji
u grejanju,
hlađenju i
klimatizaciji

VDI 2167
GREJANJE, VENTILACIJA I
KLIMATIZACIJA U BOLNICAMA
3. Opšti deo
Predmet Uputstva Udruženja nemačkih inženjera čiji prevod objavljujemo, tiče se porojektovanja, funkci-
onisanja i praćenja sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije u prostorima u kojima se obavljaju speci-
fične bolničke intervencije koje traže visok stepen sterilnosti. U njemu se govori o definisanju projektnog
zadatka, normativima koji se moraju primenjivati, o predviđanjima kontrole i upućivanju osoblja na za-
hteve sistema KGH kao i njihovom održavanju i nadgledanju pojedinih elemenata sistema.
Zbog obimnosti rukopisa, objavljujemo ga podeljenog u dva dela, od kojih je prvi u ovom broju, a drugi
će biti u broju 1/2008. „KGH“

Tri su kriterijuma merodavna za korišćenje sistema greja-
nja, ventilacije i klimatizacije u bolničkim prostorima:
– fiziologija (ugodnost),
– specifična higijena vazduha u bolničkim prostorijama
(prevencija infekcije),
– zahtevi tehničkih procesa i proizvoda (funkcionisanje i
bezbednost).
Do sada objavljena uputstva i standardi koji se tiču sistema
KGH u bolnicama zasnovani su na tradicionalnim konce-
ptima KGH. Na primer, velike količine vazdušnog toka ko-
rišćene su za odvođenje viška toplote, i delovalo je logično
da se one takođe koriste za razblaživanje koncentracija če-
stica u vazduhu i održavanje utvrđenog zaštitnog natpriti-
ska. Sa stanovišta higijene u bolnicama, nije bilo razloga da
se smanji količina ovog toka, čak i sada kada se manja pa-
žnja usmerava na kontrolu mikroba u vazduhu, osim u ope-
racionim salama. Povoljna sporedna pojava bila je visoka
razblaženost koncentracija mikroba.
Međutim, tehnologija KGH je podložna promenama, a za-
datak grejanja i hlađenja sada imaju površine koje se gre-
ju ili hlade vodom u okviru građevinskih elemenata, čime
se znatno smanjuje potreban protok vazduha. Ta vazdušna
struja se tako može ograničiti na onu količinu koja je potre-
bna za higijenu. Sobna temperatura na radnom mestu, po-
željna iz fizioloških razloga (ugodnost), može se obezbediti
dodatnim protokom vazduha, kao i ranije, ili korišćenjem
termoaktivnih građevinskih elemenata.
Namena ovog uputstva je da omogući odgovarajuću pri-
menu novih rešenja KGH u bolnicama. Ovaj pristup je za-
snovan na zahtevima koji se tiču higijenskih karakteristika
vazduha u bolnicama, po reviziji tri lekarska društva (Öster-
reichische Gesellschaft füt Hygiene, Mikrobiologie und Prä-
ventiv-medizin – ÖGHMP; Deutsche Gesellschaft für Kran-
kenhaushygiene – DGKH; Schweizerische Gesellschaft für
Spitalhygiene – SGSH), i na pojednostavljenju klimatizaci-
onih sistema sa aspekta bolničke higijene. Veliki i najve-
ći zahtevi koji se odnose na nisku koncentraciju mikroba i
zaštitnog dejstva vazduha odnose se samo na neposrednu
blizinu mesta gde se odvija invazivna operacija, nega bole-
snika sa imunosupresijom, terapija u kojoj su uključene šte-
tne supstance koje se prenose vazduhom i nega bolesnika
koji moraju biti izolovani. Stoga higijena u modernim bolni-
cama zahteva vazduh sa najnižom mogućom koncentraci-
jim mikroba u definisanim prostorijama. Zahtevi zavise od
funkcije i razlikuju se od prostorije do prostorije.
Uzimajući u obzir sve puteve koji vode do zaraze, klimati-
zacione mere koje se danas preduzimaju van operacionih
sala u cilju smanjenja koncentracije mikroba u vazduhu pro-
storija u mnogim slučajevima deluju nepodobno. To se po-
sebno odnosi na investicione i naknadne troškove.
Rizik od postoperativne infekcije rane u velikoj meri zavisi
od vrste operacije. Uticaj mikroorganizama koji vazduhom
dospevaju do rane znatno se razlikuje od vrste operacije.
Operacija pri kojoj se implantira strani materijal (npr. vešta-
čki zglob ili srčani zalistak) opasnija je u pogledu rizika od
infekcije od operacija u anatomskim regijama koje su već
fiziološki kontaminirane, jer već mala kontaminacija mikro-
bima može da dovede do infekcije u regiji veštačkog im-
plantata u endoprotetičkoj operaciji.
Pod pretpostavkom da terminalni filteri dovode u prostorije
vazduh bez mikroba, glavni izvori mikroorganizama su me-
dicinski tim koji obavlja operaciju, osoblje koje neguje bo-
lesnika, sam bolesnik, ali i oprema (koja je, pak, najvažni-

57 4 • 2007 kgh
ja kao izvor toplotnog opterećenja). Održavanje statičkim je crevna flora). U tom slučaju kvalitet vazduha u prosto-
zaštitnim pritiskom nije dovoljno da spreči prodor kontami- riji u kojoj se vrše hirurške intervencije je od sekundarnog
niranog vazduha iz spoljnih izvora opterećenja. Ne samo značaja. Međutim, sterilnost instrumenata i izbegavanje
operacioni sto, već i sto sa instrumentima treba da budu kontaminacije instrumenata putem vazduha predstavljaju
na zaštićenom mestu, kako bi se smanjio rizik kontamina- standardne zahteve koje moderna hirurgija mora ispuniti i
cije instrumenata. pri intervenciji na intestinalnom traktu.
Zbog toga, kada se vrši procena operacionih sala, ne sme Tabela 1. Primena zaštitnih mera za prostorije i vazduh
se zaboraviti da je obim ventilacije samo jedan od ključnih
kriterijuma po kojima se procenjuje kvalitet celokupnog re-
Namena prostorije Napomene/zahtevi Zaštitne mere
šenja prevencije. Naročito pri operacijama sa ugradnjom
veštačkih implantata, od ključnog značaja su i druge mere Operaciona sala za operaci- Treba sprečiti da se prostor u Rad difuzora
opreza, kao što su čaršavi i prekrivači, odeća (uniforme) je u kojima se implantira stra- kojem se vrši operacija i stra- punom
ni materijal. ni materijal koji se implantira snagom
koju nosi osoblje, disciplina u operacionoj sali, preoperati- – ortopedska hirurgija kontaminiraju bakterijama iz (100% protoka
vna profilaksa antibioticima, preoperativna dezinfekcija bo- – kardiovaskularna hirurgija vazduha primenom odgovara- vazduha)
lesnikove kože, preoperativna dezinfekcija ruku hirurga i – hirurgija jućih mera. Osnovna mera je
druge higijenske mere. Sto sa instrumentima treba da sto- ventilacija, uz sterilnost tkani-
ji u zaštićenom delu prostorije kako bi se smanjio rizik od ne, odeće i dezinfekciju.
kontaminacije instrumenata na stolu. Među daljim merama Operaciona sala za operacije Koža bolesnika predstavlja Rad difuzo-
opreza koje treba rutinski primenjivati je i pravilo da se broj na sterilnoj površini, bez im- primarni izvor rizika od infe- ra sa smanje-
osoba u operacionoj sali mora ograničiti na neophodni mi- plantiranja stranog materijala kcije. Mikrobi koji se preno- nim protokom
nimum. – neurohirurgija se vazduhom i dalje mogu da vazduha, ako
– kardiohirurgija predstavljaju problem. Zahtevi postoji mogu-
Pored uslova koji su karakteristični za bolnice, sistemi KGH – artroskopija su stoga donekle stroži nego ćnost (neopho-
moraju takođe da ispune “opšte” uslove. U suštini to se – minimalno invazivna hirur- za intervencije na površinama dan je poseban
odnosi na minimalno korišćenje energije za postizanje utvr- gija koje su već kontaminirane. dokaz o zašti-
đenog cilja, rekuperaciju toplote optimiziranu za rekupera- – porođaj carskim rezom tnom efektu).
ciju neto energije, funkcionalnu pouzdanost i protivpožarnu Hirurški MRI
zaštitu, ugodnost, optimizirane troškove ulaganja i održava- – operacija tumora na mozgu
uz pomoć MRI
nja i neometan rad.
Operaciona sala za interven- Mikrobi koji se u operativni
cije na površinama koje su prostor unose putem vazduha
4. Klasifikacija prostorija već kontaminirane bakteri- jesu od sekundarnog značaja,
jama u poređenju sa postojećom lo-
4.1. Opšte – intestinalna hirurgija kalnom florom. Ipak, koncen-
Zahtevi za sprečavanje infekcije treba da se ispunjavaju lo- – urologija tracija mikroba koji se prenose
kalno. To omogućava bolju kontrolu i lakšu prilagodljivost – ORL vazduhom treba da bude što
je moguće manja.
kasnijim promenama.
Osnovna lokalna mera koju ovo uputstvo utvrđuje za opera-
Tehničkim merama treba u najvećoj mogućoj meri da se
cione sale i druge prostorije u kojima se vrše hirurške inter-
smanji ulazak mikroba u ranu tokom operacije. Stoga se va-
vencije je striktna primena dinamičkog koncepta testiranja
zduh koji se dovodi u operacionu salu i druge prostorije za
koji obuhvata uvođenje jednosmernog toka u prostor koji
hirurške intervencije mora filtrirati pomoću filtera za vazduh
treba zaštititi u operacionoj sali i kontrolisanog ubacivanja
koji zadržava i najmanje čestice. Preko takozvanog difuzo-
u druge prostorije koje su povezane vratima. Pored prosto-
ra dovodnog vazduha sa jednosmernim tokom, u zaštiće-
ra u kome se vrše operacije, potrebna je zaštita i sledećih
ni prostor se dovodi stabilan vetikalni vazdušni tok kojim se
elemenata koji se nalaze u tom prostoru:
prostor dinamički štiti od nadolazeće kontaminacije.
– odeća pacijenta,
– otvoreni materijali i sto sa instrumentarijem, Minimalna veličina difuzora dovodnog vazduha sa jedno-
– medicinsko osoblje koje nosi sterilnu zaštitnu odeću. stranim tokom treba da bude 9 m2. Potrebno je dobiti dokaz
o dovoljnoj zaštitnoj delotvornosti. Manji difuzori, ili zaštitni
Tamo gde se penetracija kontaminacije iz okolnog prostora modeli, mogu se postavljati u specijalizovanim klinikama
u zaštićeni prostor sprečava dinamičkim skriningom, pret- gde se vrše samo one vrste operacija koje ne zahtevaju ve-
hodni koncept razblažene ventilacije, uključujući veliki pro- liki difuzor vazduha na tavanici operacione sale.
tok vazduha i skupe filtere za vazduh, nisu više potrebni za
celokupni okolni prostor van operativnog prostora. Samo u kombinaciji sa gore pomenutim dinamičkim reše-
Potrebna ventilacija za sobe u kojima su bolesnici bez po- njem zaštićenog prostora sa difuzorima vazduha sa jedno-
sebnog rizika jeste standardna. Potreba za ugodnošću smernim tokom u operacionim salama biće jednostavni i
ovde ima najvažniju ulogu. Drukčije su sobe u kojima su bo- jeftini sistemi KGH prihvatljivo rešenje sa aspekta higijene.
lesnici sa smanjenom imunološkom odbranom, ili u kojima Iako prva procena faze planiranja novih operacionih sala
se neguju i leče bolesnici sa infektivnim bolestima koje se nije pokazala da nameravane hirurške intervencije zahte-
prenose vazduhom. Takve sobe moraju da zadovolje pose- vaju veći prostor s jednosmernim tokom, veći prostor treba
bne zahteve prikazane u tabelama koje slede. videti kao pogodnost, imajući u vidu dugotrajno korišćenje
ovih sala. Ako tokom godina određena vrsta operacije po-
stane od većeg značaja, operacione sale koje imaju veliki
4.2. Operacione sale i druge prostorije prostor s jednosmernim tokom bolje su priprmljene za nove
za hirurške intervencije zadatke bez modifikacija na ventilacionom sistemu. Tako
Cilj svih zaštitnih mera koje se preduzimaju u vezi sa hirur- strateško planiranje podrazumeva zaštitu investicije, te ova
škim intervencijama je da smanje rizik od postoperativnih prednost potire veće inicijalne troškove. Smanjene potrebe
infekcija. Ovaj rizik u velikoj meri varira i zavisi od vrste hi- za kvalitetom vazduha koje mora da zadovolji ventilacioni
rurške intervencije. Većinu postoperativnih infekcija izazi- sistem omogućava da moderni sistemi rade sa smanjenim
va flora koja se nalazi na ili u samom bolesniku (na koži ili protokom vazduha, što svakako takođe doprinosi smanje-
drugim organima koji su po prirodi kontaminirani, kao što nju celokupnih troškova.

kgh 4 • 2007 58
4.3. Postojeći sistemi u operacionim salama
I u postojećim sistemima gde nedostaju zaštitna rešenja
opisana u ovom uputstvu, mogu se primeniti testovi i propi-
si o ocenjivanju iz ovog uputstva. Budući da se zahtev pri-
menjuje i na postojeće objekte, on i dalje važi jer se rizik od
infekcije koju izazivaju mikroorganizmi koji se unose u ope-
racioni prostor (ili na sterilne instrumente) mora svesti na
najmanju moguću meru. Stoga se preporučuje analiza rizi-
ka uz konsultaciju sa stručnjakom za higijenu u bolnici i uzi-
manje u obzir vrste operacije koja se izvodi.
Ova analiza rizika može da zahteva dalja ispitivanja (npr.
izjava o zaštitnim efektima).
U zavisnosti od rezultata, moguće je uz primenu manje za-
htevnih mera nastaviti sa operacijama u starim operacionim
salama, pod uslovom da su ispunjeni minimalni zahtevi za
higijenom u bolnici.

4.4. Druge prostorije sa povećanim zahtevima za higijenom

Tabela 2. Primena zaštitnih mera za prostorije i vazduh
Namena prostorije Napomene / zahtevi Zaštitna mera
Sterilna nega U sterilnim prostorijama za negu leče se imunosupresivni bolesnici. Najveći rizik predstavljaju spore gljivica >100 m3/(h∙P)
u vazduhu. Primena sistema sa jednostranim tokom donela je značajno smanjenje učestalosti infekcija i sto-
ga se mora smatrati standardom za takve prostorije. Opasnost od infekcije je znatno veća za bolesnike koji- Vidi Aneks A9
ma je transplantirana koštana srž nego za druge bolesnike kod kojih je izvršena transplantacija (srce, bubreg,
pluća, jetra).
Magacin za sterilnu opremu Opterećenje bacilima u vazduhu mora biti malo da bi se smanjila sekundarna kontaminacija materijala u maga- >100 m3/(h∙P)
Sterlini hodnik cinu. Treba imati u vidu emisiju štetnih gasova prilikom izbora protoka vazduha.
Angiografija Iz bezbednosnih razloga, sale za angiografiju i laboratorije za kateterizaciju srca gde se ugrađuju implanta- Filtriranje vazduha F9.
Laboratorija za kateterizaci- ti (kao što su koronarni stentovi, TIP, endoaortalna proteza) zahtevaju veći protok vazduha od sala u kojima se Dovoljan je ne-jedno-
ju srca na ugrađuju implantati. Hirurška angiografija će imati sve veći značaj u budućnosti. Konkretno, očekuje se po- strani tok.
Hirurška angiografija gde se većanje mogućnosti implantacije stranog materijala. Po pravilu, ovi strani predmeti se ne mogu ponovo ukloniti. Ventilacija s pozitivnim
manjim hirurškim intervencija- Stoga je od izuzetnog značaja da se optimizira prevencija infekcije. Izvori infekcije su koža bolesnika i mikro- pritiskom.
ma implantira strani materijal bi koji se unose putem vazduha. Filtriranje F9
Minimalna invanzivna hirurgija
>100 m3/(h∙P)
Prostorije za prijem bolesnika Vazduh u ovim prostorijama ne bi trebalo da sadži spore gljivica. Prostorija se održava pod pozitivnim pritiskom Ventilacija s pozitivnim
posle operacije (srca, bubre- u odnosu na okolinu. Preporučuje se pristup putem pasivne vazdušne ustave. To treba učiniti tokom građevin- pritiskom.
ga, pluća, jetre itd.) skih radova u bolnici. Međutim, čak i tokom rutinskog servisiranja, potrebno je da prostor bude bez mikroba zbog Filtriranje F9
sezonske varijacije u koncentracijama aspergilusa u vazduhu. Umesto toga, dovoljna zaštita obične bolesničke
sobe postiže se recirkulacijom vazduha, kao što je prikazano u dodatku A, na grafikonu A1. >100 m3/(h∙P)
Sterilna intenzivna nega, uklju- Rizik od infekcije putem vazduha je mali u jedinicama intenzivne nege, uz izuzetke kada su u takvim jedinicama
čujući neonatologiju hospitalizovani bolesnici koji boluju od infektivnih bolesti koje se mogu prenositi putem vazduha (aerosol ili po-
nekad kapljice). Primer su tuberkuloza i primarna infekcija varičelom. Stoga se preporučuje izolacija takvih bo-
lesnika u odvojenim delovima intenzivne nege.
Endoskopska dijagnostika, Tokom bronhoskopije se ispušta velika količina aerosola. Tuberkuloza se često dijagnostikuje uz pomoć bron-
konkretno: bronhoskopija hoskopije. Ventilacija treba da zadovolji sledeće zahteve:
– najbrže moguće razblaživanje mikroba u vazduhu kako bi se zaštitilo osoblje,
– vazduh iz prostorije gde se obavlja pregled ne sme da ulazi u susedne prostorije,
– vazduh u prostoriji bi trebalo da bude odvojen od ventilacionog sistema ostalog dela bolnice, ili se mora filtri-
rati na odgovarajući način (videti takođe ankes A6) pre odvođenja.
Prostorije za izolaciju Zaštita medicinskog osoblja je glavni prioritet. Videti Aneks A9
– tuberkuloza Kontaminirani vazduh iz ovih prostorija ne sme da ulazi u susedne prostorije (negativan pritisak), niti u ventila-
– varičela cioni sistem bolnice (filtriranje odvodnog vazduha). Razmena vazduha u prostoriji bi trebalo da se obavlja što je
– ebola brže moguće, kako bi se smanjila koncentracija mikroba (videti takođe Aneks A6) 1)
– drugo
Sobe za inhalaciju visoko de- Zaštita medicinskog osoblja je glavni prioritet. …
lotvornih lekova Retko se koriste (specijalizovane klinike). Takođe se može ispustiti bacil tuberkuloze.

1) Suva Publication 2869/35D. Tuberkuloza na radnom mestu – prevencija i rizik (samo na nemačkom).
2) Suva Publication 2869/32D. Lečenje aerosolom sa pentaminidom (samo na nemačkom).

4.5. Druge prostorije u kojima je značajna higijena

Tabela 3. Namena prostorije – cilj zaštite
Namena prostorije Napomene/zahtevi Cilj zaštite
Bolesnička soba Obična bolesnička soba treba da zadovolji samo zahteve navedene u tački 8.3. Pored toga, preporučljivo (Videti tačku 8.3)
je, naročito na odeljenjima, obezbediti prostorije za izolaciju bolesnika koji boluju od infektivnih bolesti koje
se prenose putem vazduha (kao što je tuberkuloza). (Videti aneks 7, Sobe za izolaciju)
Prostor za intervencije npr.: Rizik od infekcije je relativno mali, te u principu ne postoje specijalni zahtevi koji se tiču ventilacije.
– manji hirurški zahvati,
– dermatologija,
– zbrinjavanje rane
Urgentno odeljenje U dnevnim sobama i posteljama za urgentne slučajeve nije potrebno ispuniti posebne zahteve koji se tiču
ventilacije. Dovoljna je oprema navedena u tački 8.3, s izuzetkom prostorija gde se očekuju manje hirurške
intervencije. Te prostorije treba da budu ventilirane kao što je opisano u tački 6. Budući da se bolesnici s ak-
tivnom tuberkulozom pluća i drugim infektivnim bolesnicima često dijagnostikuju na odeljenjima za urgentnu
medicinu, u planovima za jedinice urgentne medicine treba predvideti sobe koje su odvojene od drugih pro-
storija vratima. Ova prostorija treba da bude ventilirana onako kao što je opisano za sobe za izolaciju (vidi
tačku 6). Za manje hirurške zahvate (zbrinjavanje rana), videti tačku 6

59 4 • 2007 kgh
 Namena prostorije Napomene/zahtevi Cilj zaštite
Soba za oporavak i opservaciju bole- Za kvalitet vazduha u ovim sobama nije potrebna povećana bolnička higijena. (Videti tačku 8.3)
snika Protok odvodnog vazduha od 150 do 200 m3/h potrebna je ukoliko se koristi inhalaciona narkoza (Suva) 3)
Porođajna sala Ventilacija za ugodnost je dovoljna za porođajnu salu. Budući da carski rez predstavlja veći hirurški zah-
Sala za carski rez vat, treba ga obavljati u konvencionalnoj operacionoj sali sa odgovorajućom ventilacijom (jednosmerni tok,
smanjeni protok vazduha)

3)
Suva Publication 2869/35D. Postupak sa gasovima za anesteziju (samo na nemačkom).
* Cilj zaštite:
Da bi se postigla zaštita, mogu se preduzeti razne mere koje se tiču ventilacije i klimatizacije (izvorna ventilacija, visokoefikasni nejednosmer-
ni tok, lokalni jednosmerni tok, izolatori, itd). U rešavanju ovog problema treba imati u vidu zahteve koji se odnose na bolesnika i medicinsko
osoblje. Konkretno, treba uzeti u obzir aspekte kao što su akustika, svetlo, ugodnost (klima u prostoriji), materijale (higijena) i pristupačnost.

5. Struktura zahteva koji se tiču planiranja, nedostataka i spoljnih zahteva za izgradnju, modifikaciju,
uklanjanje, stavljanje van funkcije ili proširenje.
konstrukcije i funkcionisanja
5.2.2. Utvrđivanje osnove
5.1. Faze i ciljevi projekta
Usklađenost sa zahtevima ovog uputstva koji se tiču pla- Prihvatanje stvarnih uslova i njihova analiza čine uslov za
niranja, konstrukcije i funkcionisanja zahteva da u proces utvrđivanje osnova.
planiranja budu uključena sva lica koja učestvuju u projektu Konkretno, radi se o sledećim elementima:
(korisnik, planer, građevinski preduzimač, stručnjak za higi-
– opis funkcija, aktivnosti,
jenu, šef izgradnje) i da sva lica imaju iste informacije. Op-
– opis procesa,
šta odgovornost ostaje na korisniku.
– relevantni propisi, standardi, uputstva,
U interdisciplinarnom projektu, od suštinskog je značaja – izvori,
da pojedinačni koraci u planiranju i odlučivanju slede stro- – izbor lokacije za ugradnju, kubatura, infrastruktura,
gu strukturu i da budu adekvatno dokumentovani. Tabela 4 – perspektive (legalni uslovi, standardi, promene u leče-
ilustruje postupak definisan u ovom uputstvu. Svaka faza nju).
projekta je potpuni modul koji treba započeti s potrebnim
dokumentima. Ovaj dokument će jasno ukazati na polje na- 5.2.3. Izjava o nameri
dležnosti i odgovornosti svakog uključenog lica. Faza „analize“ zaključuje se izjavom o nameri, koja služi
Pre zaključivanja modula, njegovih ciljeva koji su definisa- kao osnova za definiciju ciljeva.
ni na početku, modul treba proveriti, to jest svaki modul tre-
ba savesno zaključiti (formalno zaključivanje) pre rada na 5.3. Cilj projekta
sledećem modulu. Kod provere ciljeva često se javljaju po- 5.3.1. Preduslovi
navljanja i interferencije, koji su nužni i mogući u praktičnim
primenama. Stoga je dat spisak informacija potrebnih za Sledeća dokumenta treba pribaviti i sledeće uslove treba
započinjanje svakog modula. ispuniti na početku ove faze:
– izjava o nameri,
Tabela 4. Vodič za planiranje, konstrukciju i funkcionisanje – poznavanje propisa, uputstava i preporuka,
Ciljevi
– medicinski zadatak,
– zahtevi koji se tiču korisnika,
1. Analiza – Određivanje stvarnih uslova
– Utvrđivanje osnove
– okvirni rokovi.
– Izjava o nameri 5.3.2. Specifikacija zadatka projekta
2. Definisanje – Preduslovi
Specifikacija zadatka projekta, koju priprema naručilac po-
ciljeva projekta – Specifikacija karakteristika
– Zaključivanje faze definisanja ciljeva sla zajedno sa stručnjacima, obezbeđuje informacije o pro-
jektu u sledećim oblastima:
3. Planiranje – Preduslovi
– Prenošenje specifikacija karakteristika u planiranje – definicija projekta,
– Zaključivanje faze planiranja – organizacija projekta i upravljanje kvalitetom (generalni
4. Realizacija – Preduslovi plan za upravljanje kvalitetom),
– Primena specifikacije karakteristika – nameravana upotreba,
– Kvalifikacija sistema – definicija prostorija (tabela o prostorijama); tabela treba
– Dokumentacija
najmanje da sadrži sledeće podatke:
– Zaključivanje faze realizacije
– higijensku klasifikaciju,
5. Funkcionisanje – Preduslovi
– koncept zaštite i natpritiska,
– Obuka osoblja
– Ažuriranje i dopunjavanje dokumentacije za sistem – klasifikacija električne bezbednosti,
– Upravljanje održavanjem – zahtevi klime u prostoriji koje treba da zadovolji sistem
– Odstranjivanje potrošnih elemenata KGH (min/max temperatura; min/max vlažnost; max
6. Ponovna – Ponovna kvalifikacija nivo buke i pritiska),
kvalifikacija – Optimizacija rada – materijali koji se koriste (zidovi, pod, tavanica, oprema,
– Postojeći operacioni uređaji itd.),
– operativne pogodnosti,
5.2. Analiza – definicije karakteristika,
– energija i merenje,
5.2.1. Određivanje stvarnih uslova – uputstvo o bezbednosti i zaštiti životne sredine,
Preduslov faze analize je određivanje stvarnih uslova i – način ispitivanja (kvalifikacija sistema),
utvrđivanje potrebe za merenjima KGH, kao i utvrđivanje – protivpožarna zaštita,

kgh 4 • 2007 60
– kutija sa protivpožarnim aparatom, izlaz u slučaju poža-
ra, odvod dima, evakuacija,
– sistem uklanjanja otpada,
– odobrenja,
– vremenski plan,
– procena troškova.
5.3.3. Zaključivanje faze definisanja ciljeva
Faza definisanja ciljeva zaključuje se kada sva lica koja su
uključena u definisanje ciljeva odobre specifikaciju karakte-
ristika projekta. Ona služi kao osnova za planiranje.
5.4. Planiranje
5.4.1. Preduslovi
Sledeća dokumenta treba pribaviti i sledeće uslove treba
ispuniti na početku faze planiranja:
– specifikacija karakteristika projekta,
– poznavanje propisa, uputstava i preporuke,
– osnovno arhitektonsko rešenje (nacrti projekta, vrednost
toplotne izolacije, rešenje zasenčenja, materijali koji će
biti korišćeni itd.),
– specifikacija prostorija,
– odobrenje/dozvola za planiranje.
5.4.2. Prebacivanje specifikacije karakteristika u plani-
ranje
Ciljevi projekta definisani u specifikaciji karakteristika mora-
ju se prebaciti u sistem rešenja i planiranje. Pri tome je po-
trebno obuhvatiti odredbe za kvalifikaciju sistema. Sledeće
elemente treba uzeti u obzir prilikom planiranja:
– građevinske mere,
– mere koje se odnose na ugradnju,
– mere koje se odnose na električnu energiju, merenje,
osiguranje, regulaciju,
– mere koje se odnose na osoblje i organizaciju,
– čišćenje i pogon,
– kvalifikacija, ponovna kvalifikacija,
– preventivne mere,
– zatvaranje, zastoj i ponovno puštanje u rad,
– modifikacija i stavljanje van funkcije, odstranjivanje,
– greške ili kvarovi (sigurnosni koncept).
Perimetre higijene i bezbednosti kao i uticaja koji deluju na
sve prostorije treba označiti na crtežima na odgovarajući
način (po mogućnosti, šematski). Definisani ciljevi koji se
odnose na higijenu i bezbednost služe za:
– proveru mera KGH,
– komponentne sistema KGH u kontekstu kvalifikacije si-
stema,
– proveru instalacije,
– kvalifikaciju sistema prilikom prijemnih ispitivanja.
5.4.3. Zaključivanje faze planiranja
Faza planiranja zaključuje se procenom planiranja koje slu-
ži kao osnova za realizaciju.
5.5. Realizacija
5.5.1. Preduslovi
Sledeća dokumenta treba pribaviti i sledeće uslove treba
ispuniti na početku faze realizacije:
– kvalifikacija planiranja, uključujući izveštaj,
– uzimanje u obzir svih relevantnih propisa, uputstava i
preporuka,
– odobrenje, ako je neophodno.
5.5.2. Primena specifikacije karakteristika
Provere navedene u specifikaciji karakteristika treba kon-
tinualno obavljati tokom faze realizacije. Ove provere kon-
kretno obuhvataju:
– konstrukciju i materijale koji su korišćeni u građevinskim
elementima i komponentama,
– vod, sistem cevi i druge komponente sistema,
– korišćenje i primenu odgovarajuće opreme za merenje i
metode za ispitivanje.
5.5.3. Kvalifikacija sistema
Potrebno je obezbediti dokaz da je svaki deo celokupne
instalacije izveden kao što je planirano. Elementi sistema
treba da rade kao što je predviđeno, bilo pojedinačno ili u
interakciji.
Struktura kvalifikacije sistema je sledeća:
– provera instalacije,
– funkcionalna provera i
– procena rada uključujući prijemna ispitivanja.
Podaci o obimu ovih ispitivanja dati su u tačkama 7 i 8.
Kvalifikacija sistema se završava formalnim odobrenjem
(prihvatanjem).
5.5.4. Dokumentacija
Konkretno, dokumentacija obuhvata sledeće:
– opis strukture i funkcionisanja sistema,
– sve crteže, blok-dijagrame, uključujući podatke o kara-
kteristikama, dijagrame, specifikacije i operativne poda-
tke (evidenciju) od faze planiranja do faze kvalifikacije
sistema,
– plan za higijenu, čišćenje i održavanje,
– vrstu i obim mogućih rizika,
– električnu šemu,
– planove funkcije instrumentacije i regulacije uključujući
tačke merenja,
– spisak adresa i spisak preporučenih rezervnih delova.
Dalje, treba proveriti da li su u dokumentaciji za sistem utvr-
đene aktivnosti koje se odnose na rad, provere i održavanje
potrebne za nesmetano, energetski optimalno funkcionisa-
nje sistema.
5.5.5. Zaključivanje faze realizacije
Faza realizacije se zaključuje kvalifikacijom sistema i do-
kumentacijom.
5.6. Funkcionisanje sistema
5.6.1. Preduslovi
Sledeća dokumenta treba pribaviti i sledeće uslove treba
ispuniti na početku faze funkcionisanja sistema:
– zaključena realizacija,
– kompletirana dokumentacija,
– kvalifikacija sistema i dozvola uključujući izveštaj (evi-
denciju),
– uzimanje u obzir relevantnih propisa, uputstava i prepo-
ruka,
– odobrenja za rad.
5.6.2. Obuka osoblja
Odgovarajućim upravljanjem obuke osoblja, korisnik obe-
zbeđuje da će osoblje biti obučeno za nesmetan i optima-
lan rad.
5.6.3. Ažuriranje i dopunjavanje
dokumentacije za sistem
Treba obezbediti da dokumentacija za sistem bude upotpu-
njena detaljnim ažuriranjem u pogledu svih izmena i dopu-
na. Odgovornost za to snosi korisnik.
5.6.4. Upravljanje održavanjem
Preduslovi. Planirano održavanje zahteva strategiju odr-
žavanja, dokumentaciju za sistem, preventivno održava-
61 4 • 2007 kgh
nje, planove za inspekciju i popravke i sistem za utvrđiva-
nje komponenti.
Održavanje sistema za opsluživanje zgrade. U zavisno-
sti od veličine preduzeća, preporučuje se računarski pro-
gram (softver) za održavanje zasnovan na elektronskoj
obradi podataka, koji pruža informacije o:
– planiranju održavanja,
– istoriji sistema,
– planiranju ulaganja, održavanja i popravki,
– dokumentaciji.
Upravljanje sistemima za opsluživanje zgrade. Ovo je
nezaobilazan instrument za funkcionisanje velike zgrade,
konkretno tamo gde postoji veza za podacima o održava-
nju (Upravljanje objektom, videti takođe VDI 6009). To pred-
stavlja osnovu za sledeće zadatke:
– detekcija kvarova, alarme i automatski nalog za mere
održavanja,
– automatski nalog za mere održavanja,
– procena i optimizacija ekonomičnosti mera za održava-
nje,
– procena svih poruka iz sistema i evidencije razvoja,
– analizau slabih tačaka,
– upravljanje energijom,
– kontrola,
– eliminisanje slabih tačaka, sa odgovarajućom optimizaci-
jom.
5.6.5. Uklanjanje potrošnog materijala
Korisnik sistema, u saradnji sa snabdevačima, utvrđuje sle-
deće parametre za potrošni materijal u dosijeu održavanja:
– vrsta, oblik, kvalitet i količina konkretnog potrošnog ma-
terijala,
– vrsta i stepen kontaminacije,
– zaštita osoblja i okoline,
– uputstva za uklanjanje, mesto za uklanjanje.
5.7. Ponovna kvalifikacija i optimizacija
5.7.1. Optimizacija rada
Pojedinačno se navode mere kojima se vrši optimizacija
rada, kao što je smanjenje protoka vazduha, podešavanje
utvrđenih vrednosti temperature i vlažnosti i vremena rada
(uključujući isključivanje sistema).
5.7.2. Ponovna kvalifikacija
Ponovnu kvalifikaciju sistema treba vršiti u intervalima utvr-
đenim u specifikaciji karakteristika i u dokumentaciji za
sistem. U slučaju odstupanja, ili tamo gde se zahtevi me-
njanju, činiti kao što je navedeno u tački 5.5.
Korisnik ne dobija važne informacije samo iz postojećeg
kvaliteta, već i iz njegovih promena, koje mogu da ukažu na
skrivene mane. Stoga je potrebno periodično ispitivanje.
Preporučuju se mesečni testovi pravca i brzine vazdušne
struje pomoću jednostavnog anemometra na tačkama gde
je utvrđen preliv. Ispitivanja propusnosti filtera i zaptivenosti
perifernih filtera treba da se vrši na dve godine i nakon in-
tervencije koja može da utiče na filtere.
Ponovna kvalifikacija sistema zasnovana je na proverama
prilikom puštanja sistema u rad (vidi tačku 7). Nije potrebno
ponavljati merenja propuštanja prašine.
Takođe je za rad bez problema potrebno periodično pro-
veriti dodeljene zadatke i motivaciju osoblja stalnim infor-
misanjem.
5.7.3. Postojeći sistemi u operacionim salama
Treba proceniti postojeće sisteme KGH u operacionim sa-
lama. Za instalacije koje ne pružaju dovoljnu zaštitu, treba
kgh 4 • 2007 62
doneti odluku o organizacionim i/ili tehničkim merama (re-
noviranje) kako bi se poboljšao zaštitni efekat sistema.
6. Kriterijumi projektovanja i komponente
6.1. Kriterijumi projektovanja
6.1.1. Zapreminski protok vazduha
Sisteme KGH obično treba dimenzionisati za osnovnu ra-
zmenu vazduha koja se odnosi na ljude, pri čemu je pu-
šenje uglavnom zabranjeno, osim u nekoliko slučajeva
(psihijatrija i određene prostorije za pušenje).
Osim prostorija sa većim higijenskim zahtevima, moraju se
oceniti ekološki i ekonomski aspekti, kako bi se izabrala je-
dna od dve alternative: ”prozorska” ventilacija i ”mehanička
ventilacija sa rekuperacijom toplote”. Po pravilu, postavlja-
nje mehaničkog ventilacionog sistema za obnavljanje va-
zduha sa rekuperacijom toplote ima smisla sa aspekta
uštede energije.
Sledeće minimalne vrednosti protoka svežeg vazduha pre-
poručuju se na osnovu DIN EN 13779 (RAL 2 – RAL3).
– Prostorije – opšte namene. 36 m3/(h∙ osoba)(zabranjeno
pušenje).
– Prostorije u kojima se puši. 72 m3/(h∙ osoba)(100% puša-
či).
– Psihijatrija. 72 m3/(h∙ osoba)(100% pušači).
Zapreminski protok vazduha se kontroliše pomoću senzora
za kvalitet vazduha ili, u slučaju da u njima borave lica, po-
moću vremenskog prekidača.
6.1.2. Temperatura dovodnog vazduha
u operacionoj sali
Temperatura dovodnog vazduha jednosmernog toka treba
u svakom trenutku da bude slobodno podesiva radi optimal-
ne ugodnosti tima koji vrši operaciju u opsegu od 21ºC ±3,0
K. Pored toga, podešavanja temperature dovodnog vazdu-
ha planira se od nivoa koji je dat u uputstvu.
Radi sprečavanja prehlađivanja bolesnika, treba koristiti
odgovarajući sistem za grejanje.
Uređaji sa jednosmernim tokom ne smeju se koristiti za za-
dovoljenje potrebe toplotnog izlaza. Stoga treba izbegavati
da dovodni vazduh bude više temperature od temperature
vazduha koji izlazi iz prostorije, a ako se to desi, za to bi tre-
balo da postoji odgovarajući pokazatelj.
6.1.3. Vlaženje
Tamo gde prirodna ventilacija predstavlja alternativu, nije
potrebno vlaženje, čak ni u slučaju kada postoji i mehani-
čka ventilacija. S pretpostavkom da se dovodni vazduh do-
bro filtrira i da postoji preporučeni protok svežeg vazduha,
retko se mogu očekivati pritužbe na suv vazduh.
Tamo gde je vlaženje potrebno iz konkretnih medicinskih
razloga, treba težiti vrednosti od 30% rel. vl. na temperaturi
od 22ºC. Lokalne više zahteve za vlaženjem kod pojedina-
čnih bolesnika treba zadovoljiti pomoću medicinskih ovlaži-
vača vazduha.
Probleme sa statičkim naelektrisanjem lica i opreme i njiho-
vo pražnjenje treba rešavati pomoću odgovarajućeg uze-
mljenja za pod, građevinske elemente i korisnike uređaja.
Takođe treba slediti uputstvo VDI 6022 i njegove zahteve.
6.1.4. Sušenje
Posebno smanjenje vlažnosti je potrebno samo za opera-
cione sale sa strogim zahtevima koji se tiču odeće otporne
na mikrobe i za prostorije za negu gde se nosi odeća koja
štiti od rendgena. Treba obezbediti vrednost od max. 50%
rel. vl. na temperaturi od 22ºC.
U sistemima u kojima vazduh recirkuliše, spoljašnji vazduh
koji se dovodi treba hladiti i na taj način sušiti, do mere u
kojoj se sprečava kondenzacija na hladnjacima recirkulaci-
onog vazduha (suvo hlađenje).
6.2. Komponente
6.2.1. Filteri
Dovoljno je dvostepeno filtriranje sa F9 terminalnim filteri-
ma (takođe videti VDI 6022) za sve primene osim za pro-
storije koje zahtevaju viši stepen higijene.
U većini slučajeva, filteri klase F6 mogu se koristiti kao pret-
hodni filteri za spoljašnji vazduh. U zavisnosti od sastava
prašine, takođe mogu biti ekonomični filteri klase F5 ili F7
(optimizirani radni vek u oba stepena (faze), gubici pritiska,
potrošnja energije, troškovi zamene).
Za terminalne filtere u sistemima sa jednosmernim tokom,
koriste se filteri klase H13.
6.2.2. Rekuperacija toplote
Svaki sistem za rekuperaciju toplote je odgovarajući osim
kada je odvodni vazduh kontaminiran (sobe za izolaciju,
nuklearne laboratorije, kuhinje itd.). Izbor zavisi od zahte-
va koji se tiču samog prostora, dimenzionisanja prema cilj-
nim temperaturama.
Optimizacija novih sistema treba da teži optimalnoj rekupe-
raciji neto energije, to jest najboljem mogućem elektro-to-
plotnom dobitku.
Za više informacija, videti uputstvo VDI 2071.
6.2.3. Vlaženje
Sistemi za vlaženje vazduha mogu predstavljati povećani
rizik sa aspekta higijene. Treba slediti upustvo VDI 6022 u
pogledu dezinfekcije i inspekcije.
Međutim, ušteda energije moguća je ograničavanjem vla-
ženja samo na nekoliko prostorija gde je to potrebno i
ograničavanjem vlaženja na vrednost od min. 30% na tem-
peraturi od 22ºC.
Drugi filter treba postaviti posle ovlaživača. Time se spreča-
va rast mikroorganizama usled vlažnog medijuma na filteru.
Tamo gde to nije izvodljivo, deo izduženja ovlaživača treba
da bude dovoljno dugačak.
6.2.4. Usisni otvor za svež vazduh/otvor
za izlazni vazduh
Prilikom postavljanja usisnog otvora za svež vazduh, najve-
ću pažnju treba posvetiti uticaju glavnog pravca vetra i tur-
bulencije na kvalitet vazduha u prostoriji, kao i na dovoljnu
visinu iznad poda ili iznad ravnih krovova (videti VDI 6022).
Odvodni vazduh treba odvoditi vertikalnim mlazom na što
veću visinu (videti takođe DIN EN 13779, VDI 3803 i VDI
6022).
6.2.5. Kanali za vazduh
Kanali za vazduh treba da budu planirani i izrađeni u skla-
du sa DIN EN 1507 ili DIN EN 12237 i VDI 3803, VDI 2087
i VDI 6022. Potrebno je potvrditi neophodnu zaptivenost za
sve klase. Pored gore pomenutih standarda i uputstava, po-
trebno je voditi računa o sledećim elementima:
– kanali za dovod i odvod vazduha treba najmanje da za-
dovoljavaju klasu zaptivenosti C prema DIN EN 13779
(probni pritisak 1000 Pa);
– kanali u plenumu iznad tavanice prostorija u kojima se
obezbeđuje određena higijena i kanali posle terminalnih
filtera za vazduh ne smeju imati curenje veće od 30% od
vrednosti za klasu C (ekvivalentna klasi D);
– specijalni kanali za kontaminirani odvodni vazduh (npr.
laboratorije, dezinfekcija) moraju imati zaštitu od korozije
u skladu sa zahtevima same primene.
6.2.6. Prigušivači
Prigušivači treba da budu mehanički otporni. Vlakna se ne
smeju odvajati do brzine strujanja od 35 m/s. Primena sta-
klene vune nije dozvoljena. Prigušivači za dovodni vazduh
trebalo bi da budu postavljeni posle poslednjeg filtera.
6.2.7. Hladnjaci za vazduh i separatori kapljica
Oni se postavljaju i povezuju tako da budu pristupačni sa
obe strane, ili da mogu lako da se demontiraju, čime se omo-
gućava jednostavno čišćenje i zamena u slučaju kvara.
Prilikom izbora i postavljanja hladnjaka za vazduh, treba
obezbediti potpuno izdvajanje kapljica i odvođenje konden-
zata. Moraju se postaviti sifoni vodeći računa o statičkom
pritisku i zaštiti od isušivanja. Oni se ne smeju direktno po-
vezivati na sistem za odvodnu vodu.
Hladnjaci za vazduh bi trebalo da budu prevučeni (glatki i
otporni na koroziju) za kondenzaciju vlage svežeg vazdu-
ha. Kućište, posuda za otapanje i separator kapljica mora-
ju biti otporni na koroziju.
Sušenje svežeg vazduha bi trebalo po mogućstvu da se de-
šava tokom obrade svežeg vazduha.
Vlažne rashladne površine omogućavaju rast mikroba. Sto-
ga bi trebalo da budu postavljeni nizvodno od drugog, ali
uzvodno od trećeg filtera, ako ih ima.
6.2.8. Otvori za ulaz i izlaz vazduha
Šupljine u objektu, kao što su one u plenumu spuštenih ta-
vanica, ne smeju se direktno koristiti za dovod i odvod va-
zduha.
Otvori za ulaz i izlaz vazduha, uključujući i sve specijalne
instalacije, treba da budu pristupačni za čišćenje i dezin-
fekciju. Materijali treba da budu otporni na dezinfekciona
sredstva.
6.2.9. Modularna oprema
Oprema treba da bude modularna. Treba obezbediti dovolj-
no prostora za održavanje komponenti opreme.
Materijali i otpornost na koroziju opreme biraju se prema
primeni sistema, ali najmanje treba da budu u skladu sa
uputstvom VDI 3803, tačkom 5.
Za specijalne sisteme (npr. tamo gde je odvodni vazduh ko-
rozivan), treba izabrati klasu kvaliteta 4 (VDI 3803 ili SWKI
92-2B).
Ventilatori i ovlaživači moraju imati providno staklo od oko
30 cm prečnika. Prostor gde se nalazi ventilator i ovlaživač
mora imati osvetljenje koje se može isključivati.
Radi lakše dezinfekcije i čišćenja, unutrašnjost opreme tre-
ba da bude glatka, bez adsorptivnih površina.
Dozvoljena su samo kućišta sa dva sloja sa srednjom to-
plotnom izolacijom. Hladni delovi opreme treba da imaju
okvire sa toplotnom izolacijom. Treba izbegavati toplotne
mostove.
(Kraj u sledećem broju)
63 4 • 2007 kgh