UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU
DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU
I TELEKOMUNIKACIJE

Maričić Gojko

Korišćenje hibridnog sistema za

napajanje prečistača otpadnih voda u
Rumenci

MASTER RAD
- Мaster akademske studije -

Мentor: prof. dr Vladimir Katić

Novi Sad, 2020
 UNIVERZITET U NOVOM SADU⚫FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
21000 NOVI SAD, Tr gDositeja Obradovića 6a

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Rednibroj, RБR:
Identifikacioni broj, IBR:
Tip dokumentacije, ТD: MONOGRAFSKA PUBLIKACIJA
Tip zapisa, ТZ: TEKSTUALNI ŠTAMPANI MATERIJAL
Vrsta rada, VR: MASTER RAD
Аutоr, АU: Gojko Maričić
Меntоr, МN: Prof. dr Vladimir Katić
Naslov rada, NR:
KORIŠĆENJE HIBRIDNOG SISTEMA ZA NAPAJANJE PREČISTAČA
OTPADNIH VODA U RUMENCI

Jezik publikacije, ЈP: SRPSKI

Jezik izvoda, ЈI: SRPSKI
Zemlja publikovanja, ZP: SRBIJA
Uže geografsko područje, UGP: VOJVODINA
Godina, GО: 2020.
Izdavač, IZ: AUTORSKI REPRINT
Mesto i adresa, МА: NOVI SAD, TRG DOSITEJA OBRADOVIĆA 6a
Fizički opis rada, FО: 10/81/53/13/43/30/0
(poglavlja/strana/ citata/tabela/slika/grafika/prilogа)

Naučna oblast, NО: ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO

Naučna disciplina, ND: Elektroenergetika - Energetska elektronika i električne mašine
Predmetna odrednica/Ključne reči, PО: Obnovljivi izvori energije, fotonaponski sistem, prečistač, biogas

UDK
Čuva se, ČU: BIBLIOTEKA FTN,NOVI SAD,TRG DOSITEJA OBRADOVIĆA 6a

Važna napomena, VN: NEMA

Izvod, IZ: OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE, SUNČEVO ZRAČENJE I STVARANJE

FOTONAPONA, FOTONAPONSKI SISTEMI, PREČISTAČ OTPADNIH
VODA, BIOGASNO POSTROJENJE, TROŠKOVI INSTALIRANJA I
ODRŽAVANJA, ISPLATIVOST. TENHO-EKONOMSKA ANALIZA.

Datum prihvatanja teme, DP: mart.2020.

Datum odbrane, DO: 28. oktobar.2020.
Članovi komisije, КО: Predsednik: prof. dr Branka Nakomčić Smaragdakis

Član: prof. dr Zoltan Čorba Potpis mentora

Član, mеntor: prof. drVladimir Katić

ObrazacQ4.НА.04-06 - Izdanjе 1

1
 UNIVERZITET U NOVOM SADU ⚫FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
21000 NOVI SAD, Tr g Dositeja Obradovića 6a

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: MONOGRAPHIC PUBLICATION
Type of record, TR: TEXTUAL MATERIALS, PRINTED
Contents code, CC: GRADUATE THESIS
Author, AU: Gojko Maričić
Mentor, MN: Prof. VLADIMIR KATIĆ, Ph.D.
Title, TI: HYBRID SYSTEM APPLICATION FOR WASTEWATER TREATMENT
FACILITY IN RUMENKA

Language of text, LT: SERBIAN

Language of abstract, LA: SERBIAN
Country of publication, CP: SERBIA
Locality of publication, LP: VOJVODINA
Publication year, PY: 2020.
Publisher, PB: AUTHOR'S REPRINT
Publication place, PP: FTN, NOVI SAD, TRG DOSITELJA OBRADOVIĆA 6a
Physical description, PD: 10/81/53/13/43/30/0
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

Scientific field, SF: ELECTRICAL AND COMPUTER ENGENEERING

Scientific discipline, SD: Electric Power Engineering – Power Electronics and Electric Machines
Subject/Key words, S/KW: Renewable energy, Photovoltaic systems, Wastewater treatment, Biogas

UC
Holding data, HD: LIBRARY OF THE FACULITY OF TECHNICAL SCIENCES, NOVI SAD, TRG
DOSITELJA OBRADOVIĆA 6a
Note, N: NONE

Abstract, AB: RENEWABLE ENERGY SOURCES, SOLAR RADIATION AND

PHOTOVOLTAICS, PHOTOVOLTAIC SYSTEMS, WASTEWATER
TREATMENT PLANT, BIOGAS PLANT, INSTALLATION AND
MAINTENANCE COSTS. TENHO-ECONOMIC ANALYSIS

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Маrch , 2020

Defended on, DE: October 28th, 2020
Defended Board, DB: President: Prof. Branka Nakomčić Smaragdakis Ph.D.

Member: Prof. Zoltan Čorba Ph.D. Menthor's sign

Member, Mentor: Prof. VLADIMIR KATIĆ, Ph.D.

Obrazac Q2.НА.04-06 - Izdanje 1

2
 UNIVERZITET U NOVOM SADU⚫FAKULTET TEHNIČKIHNAUKA Datum:
21 0 00 N O VI S A D, Trg Dos i te j a O br a dov ić a 6 a .10.2020.

ZADATAK ZA IZRADU DIPLOMSKOG List/Listova:

(BACHELOR) RADA 3/81

(Podatke unosi predmetni nastavnik - mentor)

X Osnovne akademske studije
Vrsta studija:
Osnovne strukovne studije

Studijski program: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Rukovodilac
studijskog programa:

Student: Gojko Maričić Broj indeksa: E1 87/2012

Oblast: Obnovljivi izvori električne energije

Mentor: Prof. dr Vladimir Katić

NA OSNOVU PONETE PRIJAVE, PRILOŽENE DOKUMENTACIJE I ODREDBI STATUTA FAKULTETA
IZDAJE SE ZADATAK ZA MASTER RAD, SA SLEDEĆIM ELEMENTIMA:
- problem – tema rada;
- način rešavanja problema I način praktične provere rezultata rada, ako je takva provera neophodna;
- literatura

NASLOV DIPLOMSKOG (BACHELOR) RADA:

FOTONAPONSKI SISTEM NA PREČISTAČU OTPADNIH VODA U RUMENCI

TEMA ZADATKA:
• UVOD
• FOTONAPONSKI SISTEMI
• PROCENA ENERGETSKOG POTENCIJALA SUNČEVOG ZRAČENJA
• OPIS OBJEKTA
• BIOGASNO POSTROJENJE
• IZBOR OPREME ZA FOTONAPONSKI SISTEM
• TEHNO - EKONOMSKA ANALIZA
• ZAKLJUČAK
• LITERATURA
Rukovodilac studijskog programa: Mentor rada:
prof. dr Vladimir Katić prof. dr Vladimir Katić

Primerak za: - Studenta; -Mentora

Obrazac Q2.НА.15-04 - Izdanje1

3
KRATKA BIOGRAFIJA:

Student-diplomac:

Gojko Maričić je rođen u Gračacu, (Hrvatska) 1987. god.

Srednju školu Mihajlo Pupin, završio je u Novom Sadu, 2006
god. Fakultet tehničkih nauka, studijski program energetika,
elektronika i telekomunikacije upisao je školske 2006/2007. Na
studijama se opredelio za smer elektroenergetika-energetska
elektronika i električne mašine i diplomirao 21. 01. 2013. god.

Mentor:

Vladimir Katić je rođen 1954. god. u Novom Sadu.

Diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom
Sadu 1978. god., a magistrirao i doktorirao na
Univerzitetu u Beogradu 1991. godine. Оd 2002.
godine je redovni profesor u Univerzitetu u Novom
Sadu. Trenutno je i prodekan Fakulteta tehničkih
nauka i šef katedre za energetsku elektroniku i
pretvarače. Oblasti interesovanja su mu energetska
elektronika, obnovljivi izvori električne energije,
električna vozila i kvalitet električne energije.

4
Sadržaj

1. Uvod.................................................................................................................................. 7

1.1 Problemi koji se rešavaju realizacijom projekta...................................................... 7

1.1.1 Potrošnja električne energije i zavisnost od energetske mreže .......................... 7
1.1.2 Globalno zagrevanje........................................................................................... 8

2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ................................................................................ 12

2.1 Energija vetra........................................................................................................... 12

2.2 Energija voda ........................................................................................................... 13
2.3 Geotermalna energija............................................................................................... 14
2.4 Energija biomase ..................................................................................................... 15
2.5 Solarni energetski sistemi ........................................................................................ 18
2.5.1 Sunčeva energija................................................................................................. 18
2.5.2 Fotonaponske ćelije ............................................................................................ 22
2.5.3 Principi rada Si solarne ćelije ............................................................................ 23
2.5.4 Razvoj solarnih sistema u svetu .......................................................................... 29
2.5.5 Fotonaponski solarni sistemi .............................................................................. 32

3. POTENCIJAL SUNČEVE ENERGIJE I SUNČEVO ZRAČENJE U VOJVODINI ...... 39

3.1 Uticaj nagiba prijemne površine na veličinu energije globalnog zračenja .............. 41
3.2 PVGIS kao softver za procenu Sunčevog zračenja ................................................. 42
3.3 PVGIS kao softver za procenu fotonaponske električne energije .......................... 43

4. OPIS OBJEKTA ............................................................................................................... 46

4.1 Izgled, vrste potrošača, instalisana snaga ................................................................ 46

4.2 Biogasno postrojenje ............................................................................................... 51
4.2.1 Uvod.................................................................................................................... 51
4.2.2 Princip rada ........................................................................................................ 51
4.2.3 Procesni deo linije mulja .................................................................................... 53
4.2.4 Postrojenje za kogeneracijsku proizvodnju energije – CHP .............................. 54

5. IZBOR OPREME ZA FOTONAPONSKI SISTEM ........................................................ 56

5.1 Izbor fotonaponskih panela ..................................................................................... 56

5.2 Izbor noseće konstrukcije panela ............................................................................ 57
5.3 Izbor invertora za fotonaponske panele ................................................................... 59
5.4 Izbor zaštitne opreme .............................................................................................. 60
5.5 Izbor kablova ........................................................................................................... 61
5.5.1 Nadzemni kabal .................................................................................................. 61
5.5.2 Podzemni kabal................................................................................................... 61
5
 5.6 Bidirekciono brojilo ................................................................................................ 62

6. PROCENA ENERGETSKOG BILANSA........................................................................ 63

6.1 Procena proizvodnje i potrošnje energije ................................................................ 63

6.2 Procena proizvodnje fotonaponskog sistema SA SOFTVEROM
“PVGIS” .................................................................................................................. 63
6.3 Energetski bilans prema “HOMER Pro Energy” softveru ...................................... 66

7. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA ................................................................................ 69

7.1 Tehno-ekonomska analiza solarnog sistema ........................................................... 69

7.2 Tehno-ekonomska analiza biogasa na PPOV Rumenka .......................................... 73

8. Ekološka analiza ............................................................................................................... 75

9. ZAKLJUČAK ................................................................................................................... 76

10. LITERATURA .................................................................................................................. 78

6
 1. UVOD

Tema ovog rada je analiza izvodljivosti instalacije obnovljivog izvora energije na prečistač
otpadnih voda.

1.1 Problemi koji se rešavaju realizacijom projekta

1.1.1 Potrošnja električne energije i zavisnost od energetske mreže

Prečistaču vode, kao i mnogim drugim pogonima u raznim granama privrede i industrije
neophodan je neprekidan rad tj. neprekidan izvor električne energije. Važan deo procesa razgradnje
materija otpadnih voda zahteva da čitav pogon ne bude bez električne energije duže od nekoliko
sati. Ukupno vreme normalnog rada energetske mreže, kao i stabilnost napona i struje u mreži
zavisi od elektrodistributivnog sistema. Za manje ispade mreže koristi se dizel elektro agregat kao
rezervno napajanje. Dizelagregat koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem u kombinaciji sa
generatorom naizmenične struje. Sagorevanje goriva proizvodi ugljen dioksid ali i druge polutante
štetne po okolinu kao što su ugljen-monoksid, različite hidrokarbone(HC), okside azota(NOx) i
partikulate (PM). Teški metali i druga jedinjenja mogu da se nađu u izduvnim gasovima stvorena
od katalizatora za kontrolu emisija na visokim tempraturama. Katalizatori koji se dodaju u gorivo
sa namenom da regenerišu filtere partikulata su dovedeni u vezu sa toksičnim dioksinima i
furanima [26]. Ugljen dioskid je gas staklene bašte čija koncentracija se u proteklim decenijama
povećava dovodeći do globalnog zagrevanja. Kod nas, električna energija iz mreže u najvećem
delu dolazi iz termoelektrana, koje su upravo jedne od najvećih zagađivača vazduha i životne
okoline.
16 zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja zdravstveno
i ekonomsko opterećenje za celu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova
podnose građani Evropske unije. Ovo je zaključak novog izveštaja koji su zajednički predstavile
organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za
klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i
Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal) [51].
Analiza je zasnovana na usaglašenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i
Evropske komisije. Ona pokazuje da svake godine zagađenje vazduha iz elektrana na ugalj na
Zapadnom Balkanu dovodi do 3.900 preuranjenih smrti, 8.500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao
i do drugih hroničnih oboljenja, čime se u Evropi prouzrokuje do 11,53 milijardi evra ukupnih
zdravstvenih troškova.
Samo u 2016. godini 16 termoelektrana na Zapadnom Balkanu sa ukupno 8 GW emitovalo je
više zagađenja sumpor-dioksidom nego sve evropske termoelektrane na ugalj (250 sa ukupno 156
GW), kao i podjednako zabrinjavajuće nivoe čestica (PM2.5 i PM10) i azotnih oksida, navodi se
u sažetku izveštaja.
Zagađenje vazduha iz ovih termoelektrana se ne zadržava unutar granica Zapadnog Balkana
zbog čega Evropska unija podnosi veći deo zdravstvenih posledica. To podrazumeva 2.013
preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36.400 dana tokom kojih su deca trpela simptome astme,
procenjenih 1.418 bolničkih prijema i preko 600.000 izgubljenih radnih dana.
Zemlje članice EU takođe podnose i veći deo zdravstvenih troškova, i to do 5,89 milijardi
evra, dok je teret zagađenja vazduha iz termoelektrana koji podnose zemlje Zapadnog Balkana
procenjen do 3,64 milijardi evra godišnje [51]. Stare, neefikasne i tehnološki nezadovoljavajuće
termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverovatne količine zagađujućih
materija u vazduh, navode organizacije u zajedničkom saopštenju.

7
 Slika 1.1 Model izloženosti SO2 uzrokovan radom 16 termoelektrana na ugalj na Balkanu

1.1.2 Globalno zagrevanje

Kada kažemo globalno zagrevanje mislimo na fenomen klimatskih promena koje su
primećene u drugom delu dvadesetog i tokom 21. veka. Promene koje su primećene su:
1) povećanje ukupne prosečne godišnje temperature na tlu Zemlje za 1.5°C i 0.5°C na površini
okeana u odnosu na period 1951-1980 koja nije uzrokovana povećanjem solarne iradijanse.

Slika 1.2 y osa prikazuje odstupanje godišnje prosečne temeprature , x osa je godina koje je izmereno,
narandžaste tačke predstavljaju godišnje vrednosti temperature vazduha na tlu, svetlo plave tačke
predstavljaju odstupanje godišnje vrednosti temperature izmerene na površini okeana, crvena linija je
interpolacija temperature na tlu, a plava linija je interpolacija temaperatura u okeanima[33]
8
2) povećanje koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi (eng. greenhouse gasses), pogotovo
CO2 sa 260ppm na trenutnih 414ppm, što se primeti na slici 1.3 preuzete sa [35].

Slika 1.3 Koncentracija CO2 u atmosferi tokom godina

Slika1.4 Uticaj ugljen-dioksida na imalans atmosferske temperature tokom godina [35]

9
 Slika 1.5 Pokazuje nepostojanje korelacije između solarne iradijanse i prosečne globalne
godišnje temperature
3) smanjenje ledenih površina

Slika 1.6 Površina Arktičkog leda u milionima km2 tokom godina

4) povlačenje glečera Grenlanda i Antarktika

10
 Slika 1.7 Promena količine ledene mase Antarktika tokom godina u gigatonama u odnosu na
2002.(levo) i Promena količine ledene mase Grenlanda tokom godina u gigatonama u odnosu na
2002. (desno) [34]
5) Porast nivoa mora od 3.3mm godišnje

Slika 1.8 Porast nivoa mora u odnosu na 1993. god.

6) acidifikacija okeana, smanjenje Ph vrednosti vode u okeanima
Gasovi staklene bašte kao što su vodena para(H2O), ugljen-dioksid(CO2), metan(CH4) azot
oksid (N2O), hlorofluorokarboni(CFC) upijaju određeni spektar sunčevog zračenja i time
zadržavaju toplotu u atmosferi. Bez ovih gasova život bi bio nemoguć. U poslednjih 150 godina
koncentracija ugljen-dioksida je porasla sa 280ppm na 414ppm. Ovo je uzrokovalo porast globalne
temperature, topljenje ledenih površina, porast nivoa mora, acidifikaciju okeana i povećanje
učestalosti nepogoda. Postoji globalni naučni konsensuz sa verovatnoćom od 95% da je porast
koncentracije gasova staklene bašte uzrokovana od strane čoveka [37]. Glavni ljudski faktori su
sagorevanje fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta, deforestacija, stočarstvo i agrikultura. Promena
progresije klimatksih promena u ovakvom trendu zahteva razne pokušaje da se smanji ili bar uspori
porast gasova staklene bašte u atmosferi. Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije
je poželjan korak i podržan od strane naučne zajednice.

11
 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije predstavljaju energetske resurse koji se mogu nadoknađivati

prirodnim procesima i koristiti neograničeno pod uslovom da količina koja se koristi ne premašuje
njihov kapacitet obnavljanja. Ove resurse čine solarna energija, energija vetra, hidroenergija,
energija biomase, energija pokretanja morske vode, geotermalna energija. Obnovljivi izvori
energije postoje u obliku energetskih strujanja koja stalno protiču kroz prirodu, bez obzira da li
čovek ima razvijena sredstva koja ovu energiju mogu da zarobe ili ne. Energetska strujanja na
Zemlji vode poreklo iz tri izvora: sa Sunca, Zemlje i usled planetarnog kretanja. Korišćenje
obnovljivih izvora energije je postalo civilizacijska nužnost sa ekonomskog, bezbedonosnog i
ekološkog aspekta. Sve zemlje su u obavezi da kombinovanjem upotrebe obnovljivih izvora
energije reše svoje energetske probleme i time doprinesu globalnoj borbi za zaštitu životne sredine.

2.1 Energija vetra

Eolska energija ( energija vetra) ne može da zadovolji veći broj potrošača, ali zato može da se
iskoristi kao dopunska energija za manje potrošače. Eolska turbina dobija snagu pretvaranjem sile
vetra u moment obrtanja lopatica. Količina energije koju vetar predaje rotoru zavisi od gustine
vazduha, površine rotora i brzine vetra. Nakon što anemometar izmeri brzinu vetra, kontroler
startuje mašinu pri brzini vetra od 13 do 26 km/h i zaustavlja pri brzini od 100 km/h zbog
mogućnosti pregrevanja. Vetar pokreće lopatice koje preko osovine i menjača pokreću rotor.
Menjač zupčanicima povezuje vratilo male brzine sa vratilom velike brzine i povećava broj obrtaja
od 20 do 60 o/min na 1200 do 1500 o/min. Ovaj broj obrtaja zahteva većina generatora za
proizvodnju električne energije.
Osnovni nedostaci vetra kao energenta su promenljivost brzine i smer vetra. Oscilacije brzine
mogu biti veoma velike i česte, pa se intenzitet vetra ne može smatrati konstantnim ni tokom
jednog časa. Prosečna efikasnost turbina je nešto iznad 20%, ali i ona jako varira u zavisnosti od
brzine vetra. Najveća efikasnost je pri brzini vetra od 32 km/h (9 m/s) i to je projektovani izbor
konstruktora turbine. Na malim brzinama efikasnost nije važna, jer nema mnogo energije za
preuzimanje, dok pri većim brzinama turbina mora trošiti višak energije koju generator ne može
da prihvati. Efikasnost mora biti najveća u delu gde se preuzima najveći deo energije. Izrada
turbina sa većim koeficijentom efikasnosti nije cilj sam po sebi, već pristupačna cena kWh [33].
Pošto je gorivo takoreći besplatno, ne treba ga štedeti, ali s druge strane svaki metar rotora
znatno košta, pa je neophodno preuzimati što više energije iz vetra dok je cena kWh niska. Podaci
iz evropske studije o obnovljivoj energiji pokazuju da vetar može postati jedan od najjeftinijih
obnovljivih izvora energije. Za eolske turbine je procenjeno da će cena padati za 8–15% za svako
udvostručenje proizvodnje.
Rad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenja i štetnih uticaja koji prate rad
nuklearnih elektrana i elektrana na fosilna goriva. Jedan od najnepovoljnijih aspekata eolske
elektrane jeste taj što imaju varijabilnu i stohastičku proizvodnju (proizvodnju koja se ne može
predvideti). Iz ovog razloga, udeo eolskih elektrana ne bi trebalo da pređe 10% u snazi svih
elektrana elektroenergetskog sistema. Ovo nisu striktne vrednosti, jer postoje države gde udeo
elektrana na vetar prelazi 10%, kao na primer u Danskoj. Udeo ovih elektrana je moguće povećati
ako se osigura akumulisanje energije. Neka od mogućih rešenja su kombinovanja eolskih elektrana
sa pumpno–akumulacionim postrojenjima ili solarnim elektranama.
Višak električne energije dobijene iz vetrogeneratora moguće je iskoristiti za kompresiju
vazduha koji se zatim skladišti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogodnom trenutku
taj se vazduh može iskoristiti za pokretanje turbina. Višak električne energije se može iskoristiti i
za elektrolizu vode, a dobijeni vodonik može poslužiti kao gorivo u gorivim ćelijama. Na ovaj
način postiže se vremenska nezavisnost između proizvodnje električne energije u elektro–
12
energetskom sistemu i potrošnji. Međutim ni jedno od ovih rešenja nije povoljno, jer troškovi
uskladištenja energije mogu biti veći od troškova izgradnje same eolske elektrane. Problemi koji
se javljaju u vezi sa radom eolskih elektrana su buka pri prolasku krila kroz zavetrinu stuba i buka
koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh, ometanje elektromagnetnih talasa, mehaničke
vibracije, zauzimanje površine zemljišta.
Prva ispitivanja Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije su pokazala da je potencijal
eolske energije 2000 MW. Vrlo brzo su rezultati ovih ispitivanja demantovani i utvrđeno je da je
stvarni potencijal 1200 MW, ogromna razlika od 40%.
Najveći potencijal za korišćenje eolske energije je u Banatu, 500 MW. Napravljeni su značajni
pomaci u korišćenju ovog oblika energije. Potrebno je pristupiti veoma oprezno, korak po korak,
posebno sa subvencijama. U krajnjem slučaju ovu cenu mora da plati siromašni građanin Srbije.
Njemu je visoka cena i od 0,064€/kWh, jer je prosečna plata izuzetno niska (390€). I u pojedinim
zemljama EU, naročito Nemačkoj, se polako ukidaju subvencije na pojedine OIE (obnovljivi
izvori energije). Prvi korak u Srbiji je inaugurisati EE (energetsku efikasnost). U Novom Sadu je
formiran klaster EE čiji je osnovni cilj uvezivanje firmi radi racionalnog korišćenja energije i
smanjenja energije u jedinici proizvoda [39].

2.2 Energija voda

Energija vodenih tokova se često poistovećuje sa hidroenergijom iako to nije isto. Vekovima
se koristila za dobijanje mehaničke energije (vodenice), a zadnjih 120 godina i za dobijanje
električne energije. Energija sunca isparava vodu iz okeana i reka i podiže je u vidu vodene pare.
Kada vodena para dosegne hladniji vazduh u atmosferi, kondenzuje se i stvara oblake. Vlaga na
kraju pada na Zemlju kao kiša ili sneg, obnavljajući tako vodu u okeanima i rekama. Gravitacija
pokreće vodu sa visokog terena prema niskom. Mana je zavisnost od padavina. Hidroelektrane se
dele na:
➢ Akumulacione hidroelektrane
➢ Reverzibilne hidroelektrane
➢ Protočne hidroelektrane
Akumulacione hidroelektrane-najveći deo hidro električne energije dolazi od potencijalne
energije vode zaustavljene branom, koja pokreće turbinu i generator. Energija izvučena iz vode
zavisi od količine vode i visinske razlike između izvora i istoka vode. Količina potencijalne
energije u vodi proporcionalna je ovoj visinskoj razlici. Brana ima dvostruku ulogu u
hidroelektrani, da poveća ovu visinsku razliku, a da kontroliše protok vode. Ona ispušta vodu kada
je to potrebno za proizvodnju električne energije. Specijalna vrata koja se nazivaju prelivna vrata
ispuštaju višak vode iz rezervoara za vreme jakih kiša.

13
 Slika 2.1. Izgled akumulacione hidroelektrane
Reverzibilne hidroelektrane – proizvode električnu energiju za potrebe najveće dnevne
potražnje tako što premeštaju vodu između rezervoara na različitim visinama. U vreme niske
potražnje za električnom energijom, višak proizvodnih kapaciteta se koristi za pumpanje vode iz
nižeg u viši rezervoar. Kada je potražnja veća, voda se ispušta u niži rezervoar kroz turbine.
Pumpne hidroelektrane predstavljaju komercijalno važno sredstvo masovnog skladištenja energije
i poboljšanja dnevnog kapaciteta proizvodnog sistema.
Protočne hidroelektrane – imaju male kapacitete rezervoara ili uopšte nemaju rezervoar, tako
da voda koja dotiče mora biti iskorišćena za proizvodnju u tom momentu ili mora biti puštena kroz
branu.

2.3 Geotermalna energija

Geotermalna energija je takozvana unutrašnja toplotna energija. Pošto urana, torijuma i
kalijuma ima najviše u granitnim stenama, toplota se nešto više razvija u Zemljinoj kori nego pod
morem i u stenama mlađih geoloških informacija.
Razlikuju se četiri grupe geotermalnih izvora: hidrogeotermalna energija izvora vruće vode,
hidrogeotermalna energija vodene pare, hge vrele vode u velikim dubinama i petrotermička energija –
energija vrelih i suvih stena.

14
 Slika 2.2. Geotermalna elektrana [39]
Vruća voda akumulira energiju vrelih stena i onu koja dolazi iz većih dubina i dostiže
temperaturu oko 400°C. Ako voda pronađe put do površine Zemlje, javlja se u obliku vruće ili
ključale vode (fumarole) ili u obliku pare (gejzir). Voda u velikim dubinama u ranim geološkim
periodima došla je do površine Zemlje i tu ostala zarobljena ispod nepropusnih stena. Ona se tu
nalazi pod pritiskom. Još uvek tehnički nije rešeno iskorišćavanje energije u suvim stenama i u
vodi na velikim dubinama.
Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi
blizu površine naše planete. Na mnogim takvim lokacijama u svetu već postoje postrojenja koja
zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe. U Rejkjaviku postoji najveći sistem
grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Geotermalne elektrane postoje u mnogim zemljama
sveta. Ovi prirodni rezervoari dostižu temperaturu i preko 350°C.
Prema proračunima, do kojih je došla Evropska komisija za istraživanje energije, toplota
Zemljine unutrašnjosti može obezbediti veoma stabilan i dugotrajan izvor energije. Samo 1
km3 užarene mase može davati 30 MW električne energije u periodu od 30 godina.
U našoj zemlji najpoznatiji geotermalni izvori su Bogatić 80°C, Debrec 58°C, Lukovska banja
80°C, Inđija 62°C i Kupinovo 54°C. Rezerve termalne vode su na različitim dubinama: 207m u
Bogatiću, 600-700m u Sremu. Potencijal geotermalne energije u Srbiji je trenutno 0,2 Mtoe.
Ukoliko bi se bušenja izvodila preko 1500 m onda bi potencijal porastao na 0,7 Mtoe.

2.4 Energija biomase

Pod energijom biomase podrazumevamo energiju koja se po pravilu oslobađa sagorevanjem
raznih organskih materijala. Kada se govori o ovim izvorima energije, uglavnom se misli
na biomasu (drvo, kora…), biogoriva (razna ulja i alkoholi), biogas (nusprodukti raspadanja
raznih organskih materija, najčešće na deponijama, velikim đubrištima, na farmama…).

15
 Biodizel je komercijalni naziv za metil-ester koji se dobija esterifikacijom viših nezasićenih
masnih kiselina i alkohola u prisustvu natrijum-metilata kao katalizatora. Više masne kiseline su
ulja i masti različitog porekla, a alkohol je u ovom slučaju metanol. Metil-ester repičnog ulja
najčešće se označava akronimima MERU ili MER, dok se metil-ester suncokretovog ulja označava
akronimom MESU.
Ispitivanja su pokazala da dizel motori sa pogonom na biodizel imaju značajno manju emisiju
dima i čestica. Smanjenje emisije u proseku iznosi oko 47%.
Niža emisija dima i čestica postiže se i pri primeni mešavine konvencionalnog dizel goriva i
MER-a. Slični rezultati se dobijaju i u pogledu redukcije emisije ugljenmonoksida (smanjenje oko
48%) i ugljovodonika (smanjenje oko 67%). Emisija oksida azota pri pogonu dizel motora na
biodizel veća je u proseku za oko 10%. Uzrok ovoj pojavi je hemijski vezan kiseonik u molekulima
MER-a [39].
Značajno je istaći i da je emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika, izrazito
kancerogenih frakcija čestične emisije, niža za oko 80%. Sagorevanje biodizela u motorima ne
povećava emisiju ugljen-dioksida u odnosu na emisiju koja bi nastala u prirodnom životnom
ciklusu uljane repice. Zato je u pogledu doprinosa efektu staklene bašte biodizel neutralan.
Biodizel je ekonomski jeftiniji od komercijalnog fosilnog goriva za oko 10%, a ekološki je
neuporedivo zdraviji i isplativiji.
Biogas je mešavina gasova nastala razlaganjem organske materije u odsustvu kiseonika.
Glavni sastojci biogasa su metan i ugljen-dioksid. Biogas se može porizvesti od sirovih organskih
materija kao što su poljoprivredni otpad, životinjsko đubrivo, gradski otpad, biljni materijal,
kanalizacija, bačena hrana i slično. Biogas nastaje anaerobnom digestijom metanogenih ili
anaerobnih organizama koji vare tj. fermentišu organsku materiju u zatvorenom sistemu. Ovaj
zatvroreni sistem se naziva anarebni digestor ili biodigestor. Proces stvaranja biogasa naziva se
biometanacija. Ove bakterije i arhee (latniski Archea) u složenim hemijskim procesima hidrolize,
acetogeneze, acidogeneze i metanogeneze proizvode biogas. Anaerobna digestija se odvija na
mezofilnim (35°C-45°C) ili termofilnim(50°C-60°C). Obe vrste digestije zahtevaju dodatni izvor
toplote da bi se postigla optimalna temerature. Često se koristi CHP motor (eng. Combined Heat
and Power) za održavanje temperature digestora. Često se organski otpad ostao nakon fermentacije
(mulj) pasterizuje na temperaturi od 90°C i kasnije koristi kao đubrivo visokog kvaliteta [40].
Pošto se biogas proizvodi tamo gde se organski materijal razgrađuje bez vazduha, postoji širok
spektar organskih materija koje su pogodne za anaerobnu razgradnju. Neke od tih materija su:
➢ tečno i čvrsto stajsko đubrivo,
➢ posebno prikupljan biološki otpad iz stambenih delova,
➢ obnovljivi materijali, kao što su kukuruzna silaža, semenke koje se ne koriste za ishranu
itd,
➢ mulj iz kanalizacije i masti,
➢ korišćeni podmazivači,
➢ trava (npr. u EU neobrađena zemlja); drvo nije pogodno za proizvodnju biogasa, jer
bakterije koje proizvode metan ne mogu da svare lignin kojeg ima u drvetu,
➢ biološki otpad iz klanica, pivara, destilerija, prerade voća i proizvodnje vina, mlekara,
industrije celuloze, šećerane…
U industrijskim zemljama nastaje 300-400 kg komunalnog otpada godišnje po osobi. Ovaj
otpad se skuplja i odlaže na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje podrazumevaju zaštitu

16
podzemnih voda, kao i zaštitu vazduha od prljavog i opasnog deponijskog gasa. Deponijski gas
nastaje razgradnjom organskih supstanci pod uticajem mikroorganizama u anaerobnim uslovma. U
središtu deponije nastaje nadpritisak, pa deponijski gas prelazi u okolinu. Prosečan sastav
deponijskog gasa je 35–60% metana, 37–50% ugljen-dioksida, u manjim količinama se mogu naći
ugljen-monoksid, azot, vodonik-sulfid, fluor, hlor, aromatični ugljovodonici i drugi gasovi u
tragovima [35]. Na osnovu navedenog sastava deponijskog gasa, može se uočiti da je on vrlo
opasan, jer je metan u određenim koncentracijama veoma eksplozivan. Da bi se odstranili
negativni uticaji nekontrolisanog širenja deponijskog gasa, izvodi se plansko sakupljanje i prisilno
usmeravanje gasa ka mestu sagorevanja, što takođe pospešuje bržu stabilizaciju svežih delova
deponije, smanjuje zagađivanje otpadnih voda i omogućava korišćenje energije na deponiji
(grejanje, topla voda, struja).
Da bi se spaljivanjem deponijskog gasa dobila energija, potrebno je postaviti vertikalne
perforirane cevi u telo deponije i horizontalno ih povezati. Preko kompresorskog postrojenja
deponijski gas se isisava, sabija, suši i usmerava ka gasnom motoru. Iz sigurnosnih razloga
preporučuje se ugradnja visokotemperaturne baklje koja preuzima viškove proizvedenog gasa.
Deponijski gas sa prosečnim sadržajem metana od 50% ima donju toplotnu moć Hd = 5 kWh/Nm³,
što znači da 1 m³ biogasa sadrži približno istu količinu energije kao 0,6 litara lož ulja ili 0,65 Nm³
prirodnog gasa.
Iz 1 Nm³ deponijskog gasa dobija se 2 kWh električne energije, 2,15 kWh toplotne energije.

Slika 2.3 Osnovna skica rada energetskog i toplotnog sistema pomoću biogasa [41]
Sastav biogasa:

Sastojak Udeo
Metan (CH4) 50-75%
Ugljen-dioksid (CO2) 25-50%
Azot (N2) 0-10%
Vodonik (H2) 0-1%
Vodonik-sulfid (H2S) 0.1-0.5%
Kiseonik (O2) 0-0.5%

Dobijena električna energija koristi se za vlastite potrebe ili se predaje u električnu mrežu.
Proizvedena toplota može se koristiti na deponiji za proizvodnju tople vode, u staklenicima i

17
plastenicima za proizvodnju ranog povrća i cveća, u industrijskim pogonima u blizini deponije, za
grejanje stambenih zgrada i kod drugih potrošača toplote.
Ponekad, kao recimo kod kanalizacionog otpada u prečistaču , u biogasu nastaju siloksani. To
su jedinjenja koja nastaju dekompozicijom supstanci iz sapuna i deterdženata. Prilikom
sagorevanja siloksana oslobađa se silicijum-dioksid(SiO2) i silikati. Ovi beli mineralni depoziti se
akumuliraju i moraju se ukloniti mehaničkim ili hemijskim procesom.
Metan i vodonik su zapaljivi gasovi, što omogućava biogasu da se koristi kao gorivo. Može
da se koristi za grejanje ili kuvanje, ali takođe može da pomoću generatora na gas da se pretvara u
električnu energiju. Biogas se može komrpesovati nakon uklanjanja ugljen-dioksida i skladištiti u
bocama pod visokim pritiskom. Biogas se može dodatno pročistiti da ispunjava standardne
prirodnog gasa. Smatra se obnovljivim izvorom energije jer je ciklus proizvodnje i potrošnje
kontinualan i ne proizvodi se dodatna emisija ugljen-dioksida. Emisija ugljen dioksida prilikom
stvaranja biogasa jednaka je uhvaćenom ugljen-dioksidu prilikom rasta organske materije iz koje
nastaje biogas.
Biogas se može proizvesti prirodno ili industrijski. U prirodi metan uglavnom nastaje pomoću
aerobnih metanotrofa. U industrijski proizveden gas spadaju:
➢ deponijski gas (eng. landfill gass) se proizvodi na deponijama
➢ digestovani gas, proizveden u anaerobnim digestorima
Postoje opasnosti od zagađenja vazduha biogasom. Curenje metana, koji je gas staklene bašte
sa efektom upijanja sunčevih zraka 23 puta jačim od ugljen-dioksida doprinosi efektu staklene
bašte. Toksični vodonik-sulfid predstavlja dodatni rizik u proizvodnji, skladištenju i potrošnji
biogasa. Postoji opasnost od eksplozije mešavine nevidljivog metana i vazduha u odnosu od 1:8
do 1:20. Negativan pritisak gasa u komori može da izazove eksploziju.
Poznati generatori električne energije od biogasa su “Jenbacher“ i “Caterpilar“ [41].

2.5 Solarni energetski sistemi

2.5.1 Sunčeva energija
Jedan od osnovnih izvora energije na planeti Zemlji je Sunce, zvezda čija težina čini 99.86%
težine sunčevog sistema [1]. Sunce se ponaša kao džinovska baterija i ujedno nuklearni generator
koji emituje energiju u vidu fotona. U jezgru Sunca se konstantno odvija proces nuklearne fuzije
gde se 600 miliona tona vodonika spaja u helijum svake sekunde. Tim procesom se 4 miliona tona
materije pretvara u energiju svakog sekunda. Ovoj energiji je potrebno 10 000 do 170 000 godina
da stigne na površinu Sunca kretajući se nasumično i još oko 8.3 minuta da stigne pravolinijski do
površine Zemlje [2]. U ovom procesu Sunce ispušta oko 384.6 jotavata (3.846×1026 W). Da bi se
izračunala količina sunčevih zraka koja stiže do površine Zemlje mora da se uzme u obzir
ekscentričnost eliptične orbite Zemlje i gubitak zračenja u Zemljanoj atmosferi. Ukupna količina
energije koja stigne do površine Zemlje u zenitu je uslovljena rastojanjem od Sunca tj. danom u
godini (oko 3.3% veća od proseka u januaru i 3.3% manja od proseka u julu). Snaga koju sunce
dopremi po kadratnom metru se naziva solarna iradijansa. Ukoliko se govori o energiji zračenja
sunca po kvadratnom metru onda se misli na insolaciju iliti solarnu iradijaciju. Često se u
literaturi koristi i pojam solarna radijacija za insolaciju. Ako solarna iradijansa van Zemlje na
rastojanju 1AU (astronomska jedinica-prosečno rastojanje između Zemlje i Sunca) iznosi 1367
W/m2 (ova konstanta iako blago varira sa intezitetom sunčvog zračenja se naziva totalna solarna
iradijansa - TSI) solarna iradijansa od direktnog zračenja na površini Zemlje iznosi 1050 W/m2 ,
ali ukupna solarna iradijansa iznosi 1120 W/m2 [3].
Pored TSI postoji još varijanti solarne iradijanse:

18
 ➢ Direktna normalna iradijansa(DNI) – meri se na površini Zemlje na određenoj lokaciji
ortogonalno od sunčevih zraka. Računa se kao razlika iradijanse iznad atmosfere i gubitaka
usled apsorpcije atmosfere i rasejavanja zračenja. Gubici zavise od doba dana, oblačnosti,
vlažnosti i zagađenosti vazduha. DNI takođe varira sa danom u godini.
➢ Difuzna horizontalna iradijansa(DHI) – je iradijansa na tlu Zemlje uzrokovana svetlošću
koja se rasejala u atmosferi. Meri se na horizontalnoj površini kada se Sunce zakloni.
➢ Globalna horizontalna iradijansa(GHI) je totalna iradijansa od Sunca na horizontalnoj
površini Zemlje.
𝐺𝐻𝐼 = 𝐷𝐻𝐼 + 𝐷𝑁𝐼 ∗ cos⁡(𝑧) gde z predstavlja ugao solarnog zenita
➢ Globalna ukošena iradijansa(GTI) je globalna iradijansa na tlu sa definisanom
ukošenošću i azimutom. GTI može da se meri ili da se modeluje pomoću GHI,DNI i
DHI[12]. Koristi se kod fotonaponskih sistema napajanja.
➢ Globalna normalna iradijansa(GNI) je totalna iradijansa na površini Zemlje na datoj
lokaciji pod kada je površina na kojoj se meri normalna na Sunce.
Sledeće dve slike prikazuju redom usrednjene vrednosti DNI i GHI na čitavoj Zemlji preuzete
sa [13].

Slika 2.4. Dnevna i godišnja Direktna normalna iradijacija usrednjena na višegodišnjem nivou

19
 Slika 2.5. Dnevna i godišnja Globalna horizontalna iradijacija usrednjena na višegodišnjem nivou

Spektar Sunčevog zračenja je sličan zračenju crnog tela na temperaturi od 5800K [4][5]. Sunce
emituje elektromagnetne talase širom čitavog spektra. Distribucija solarne iradijanse se naziva
spektralna solarna iradijansa(SSI). Deo radijacije čine i gama zraci nastali kao proizvod
nuklearne fuzije. Gama zraci zbog svoje visoke energije se tokom kretanja unutar Sunca pretvaraju
u fotone niže energije tj. niže frekvencije pre nego što stignu do površine Sunca. Iako Sunce ne
emituje gama zrake tokom ovog procesa, gama zraci se emituju usled solarnih oluja [6]. Sunce
takođe emituje X-zrake, UV zrake, vidljivu svetlost, infracrvene zrake i radio talase [7].

Slika 2.6. Spektralna solarna iradijansa (SSI) izvan atmosfere i na površini. Vidi se uticaj
ozona na smanjenje iradijanse niskih talasnih dužina tj. visoke frekvencije

20
Iako je uzrok sunčeve korone radijacija X zraka i UV zraka visoke energije, ovi zraci zapravo čine
dosta mali deo ukupne sunčeve energije, što se može videti na slici 2.6.
Spektar zračenja koji pogađa tlo Zemlje se nalazi u rasponu talasne dužine od 100nm do 1mm.
Ovaj frekvencijski pojas se može podeliti na tri dela:
➢ Ultraljubičasto (UV eng. ultraviolet) zračenje 100nm-400nm, čini 3% do 5% ukupne
solarne iradijanse na površini Zemlje. Deli se na 3 podkategorije u zavisnosti od talasne
dužine pa time i količine energije fotona:
➢ 1a) Ultraljubičasto C zračenje (UVC) - 100nm do 280nm. Termin ultraljubičasto se koristi
jer je frekvencija zračenja veća nego kod ljubičastog svetla (nevidljiva ljudskom oku).
Veoma mala količina ovog zračenja stigne do tla usled apsorpicje u atmosferi. Ovaj deo
spektruma ima germicidno dejstvo i koristi se u sterilizacionim lampama.
➢ 1b) Ultraljubičasto B zračenje(UVB) - 280nm do 315nm. Takođe se uglavnom apsorbuje
u atmosferi i zajedno sa UVC izaziva fotohemijsku reakciju kojom se stvara ozonski
omotač. Oštećuje DNK, izaziva opekotine na koži, ali je važan faktor za stvaranje vitamina
D u koži sisara [8].
➢ 1c) Ultraljubičasto A zračenje (UVA) - 315nm do 400nm. Za ovaj tip zračenja se verovalo
da nije štetan po DNK pa se koristi u solarijumima i kao terapija za psorijazu. Međutim,
sada je poznato da UVA zračenje šteti DNK indirektno formacijom slobodnih radikala i
oksidativnim reakcijama i da je takođe kancerogeno.
➢ Vidljiva svetlost – 380nm do 700nm. Ovaj opseg zračenja je vidljiv golim okom i zauzima
42-43% solarne iradijanse na površini Zemlje.
➢ Infracrveno zračenje – 700nm do 1mm. Čini 52-55% solarne iradijanse na površini Zemlje.
Naučnici dele infracrveno zračenje na tri podkategorije:
Infracrveno-A zračenje: 700 nm to 1400 nm
Infracrveno-B zračenje: 1400 nm to 3000 nm
Infracrveno-C zračenje: 3000 nm to 1 mm.

21
 Insolacija se menja tokom godine jer je
orbita Zemlje oko Sunca promenjiva
elipsa sa orbitalnom ekscentričnošću od 0
do 5% (trenutno 1.67%). Totalna
insolacija za jednu godinu zbog
Keplerovog drugog zakona je otrpilike
konstantna, jer je integral preuzete
količine zrečenja tokom orbitalne
periode(konstanta) konstantan. Insolaciju
na nekoj lokaciji tokom godine je
promenjiva u zavisnosti od godišnjeg
doba, geografske širine, ukošenosti
reljefa, vremenskih uslova i zagađenosti
vazduha. Ova varijacija je drugačija za
različite delove Zemlje što se može uočiti
na slici 2.7.
Vrednosti solarne iradijacije se
koriste za projektovanje solarnih sistema
napajanja. Ove vrednosti se mogu dobiti
Slika 2.7. Solarna insolacija za mesec januar i april
sa insolacione mape ili insolacionih tabela
za poslednjih 30-50 godina. Različite
solarne tehnologije koriste različite
komponente totalne iradijacije. Fotonaponski paneli mogu da proizvedu struju i iz direktne i iz
difuzne iradijacije, dok koncentracione solarne elektrane koriste samo direktnu iradijaciju, što ih
čini pogodnim samo za lokacije sa niskom prosečnom oblačnošću.
Za dobru iskorišćenost solarne iradijacije potrebno je odrediti optimalni ugao za postavljanje
panela kako bi se iradijacija približila vrednosti GTI ( više informacija u poglavlju 2.3) [14].
2.5.2 Fotonaponske ćelije
Fotonaponske ćelije su osnovna komponenta solarnog panela. Matrica solarnih panela čini
solarni sistem. Ilustracija ispod preuzeta sa [18] .

Slika 2.17. Prikazani su redom solarna ćelija, solarni panel i solarni sistem

Sunčeva energija u formi fotona se transformiše u električnu energiju u svakoj ćeliji usled
fotoelektričnog efekta. Fotoelektrični efekat je fenomen gde fotoni dovoljno velike energije tj
dovoljno male talasne dužine pobuđuju elektrone tako da se oslobode iz svoje stabilne orbite.

22
Energija potrebna elektronu da se oslobodi jednaka je energiji kojom je vezan za atom ili molekul
u kom se nalazi. Detaljnije objašnjenje možete naći u [15].
Fotolektrični efekat je otkrio Aleskandar-Edmond Bekerel (otac pionira radioaktivnosti
Henrija Bekerela) 1839-te. Engleski inženjer Viloubi Smit je 1873.-e otrkio da je selen posebno
efikasan u oslobađanju elektrona pomoću fotona. Fotonaponske ćelije na principu selena su imalo
efikasnost daleko manju od 1% [19]. Do tada se smatralo da je svetlost talas, i da podleže
Makesvelovim jednačinama za talase. Nedoumica oko fotoelektričnog efekta koja je postojala u
naučnom svetu je činjenica da na pobuđivanje elektrona nije uticala jačina svetlosti niti dužina
trajanja zračenja, već isključivo talasna dužina svetlosti. Albert Ajnštajn je u svojoj “Annus
Mirabilis“ 1905.-i godini objavio akademski članak u kome je prezentovao dualnost svetlosti kao
talasa i čestice istovremeno i uveo pojam konačnog kvanta svetlosti poznatijeg kao foton. U nameri
da opovrgne ovaj rad Robert Milikan ekperimentalno dokazuje da je Ajnštajnova hipoteza tačna.
Otkriće fotona je započelo razvoj polja kvantne fizike i donelo im je obojici Nobelovu nagradu.
Rasel Ol iz „Bell Labs” slučajno je otrkio 1940.-e godine da dopirani spoj poluprovodnika
proizvodi struju kada je izložen svetlosti. Istraživači labaratorije “Bell Labs” Daril Čapin, Kalvin
Fuler i Džerard Pirson stvaraju prvu fotonaponsku silicijumsku solarnu ćeliju 1954.-te god., sa
efikasnošću od 6% (kasnije poboljšanje donosi 11%) i nazivaju je “solarna baterija”. Kao i ostale
poluprovodničke tehnologije, rasprostranjenost fotonaponskih ćelija se do danas eksponencijalno
povećava, ali ne i efikasnost panela. Važniji događaji u razvoju i primeni solarnih ćelija su:
➢ 1958.: Solarne ćelije su korišćene na svemirskim satelitima “Vanguard”, “Explorer” i
“Sputnik”.
➢ 1962.:Telekomunikacioni satelit “Telstar“ koristi 3600 “Bell Labs” solarnih ćelija.
➢ 1997.: godine vlada Sjedinjenih Američkih Država najavljuje inicijativu “Milion Solarnih
Krovova” za izgradnju milion krovova sa instaliranim solarnim sistemom do 2010.e godine
.
➢ 2002.: NASA lansira “Pathfinder Plus” solarni avion.
➢ 2009.: Naučnici otrkivaju da perovskit kristali poseduju veliki potencijal kao treća
generacija fotonaponskih materijala
➢ 2014.: Naučnici iz Nemačke i Francuske u saradnji stvaraju solarnu ćeliju sa 4 spoja i
efikasnosti od 46%
➢ 2020.: Ćelije od kombinacije perovskita i silicijuma donose nova poboljšanja efikasnosti
ćelije

2.5.3 Principi rada Si solarne ćelije

Silicijum (Si) je hemisjki element IV grupe sistema periodičnih elemenata sa 4 elektrona u
spoljašnjoj orbiti. Silicijum se posebnim tehnološkim procesom pretvara u kristal čistog silicijuma
sa jako malo nečistoća[20]. Ukoliko se proces završi pre Čokralski metode dobija se polikristalni
silicijum tj. silicijum koji ne čini jedan kristal već više kristala, a ćelije dobijene od ovog kristala
se zovu polikristalne ćelije. Čokralski metoda je proces savršene kristalizacije, dobijeni vejfer je
monokristalni tj. sastoji se od jednog kristala silicijuma, a ćelije stvorene od ovog kristala se zovu
monokristalne ćelije.

23
 Svetlost koja nailazi na kristal silicijuma može da se odbije, upije ili prođe neometano kroz
kristal. Jedino svetlost koja se apsorbuje može da stvori fotoelektrični efekat. 30% svetlosti koja
udari u netretirani silicijum se reflektuje. Da bi se smanjila refleksija solarnih ćelija nanosi se anti-
reflektivni sloj SiO (silicijum monoksid) koji smanjuje refleksiju na 10% i još jedan sloj npr. TiO2
(titanijum dioksid) gde ukupna refleksija može da se smanji na 3% [21]. Ako se spoljašnja površina
dizajnira sa neravninama kao na slici 2.18 povećava se šansa da svetlost koja se pri prvom udaru
reflektovala sudari ponovo sa anti-reflektivnim slojem i apsorbuje.

Slika 2.18. Poboljšana apsorpcija svetlosti kod anti-reflektivne površine sa specifičnim neravninama[24]

Kod silicijuma samo fotoni sa energijom 1.1eV ili većom mogu da izazovu električni efekat
jer je tolika razlika između valentnog i konduktivnog nivoa.
𝐸 =ℎ∗𝜈
E je energija fotona, h je Plankova konstanta, 𝜈 je frekvencija fotona , a λ talasna dužina.

𝑐
𝜈 =⁡
𝜆
Pošto foton predaju svu energiju elektronu, možemo da izračunamo da infracrveni talasi sa
dužinom većom od 1110nm ne mogu da izazovu fotoelektrični efekat, već izazivaju zagrevanje
ćelije. Ova energija predstavlja oko 19% energije koja stigne do površine Zemlje. Takođe je važno
primetiti da fotoni veće energije ne proizvode više slobodnih elektrona već elektrona sa većom
brzinom i time stvaraju veću toplotu u materijalu [15]. Ovaj gubitak energije iznosi 33% ukupne
energije dopremljene solarnoj ćeliji. Solarne ćelije dodatno gube na efikasnosti usled povećanja
temperature rada (oko 0.5% za 1°C). U određenim slučajevima isplati se trošiti deo stvorene
električne energije na aktivno hlađenje panela [22]. Silicijum kao element nalazi se na „zlatnoj
sredini” iskoristivosti Sunčevih zraka gde sa jedne strane ne odbacuje previše energije na
infracrvenu svetlost koja ne pobuđuje elektrone a sa druge ne odbacuje previše na neiskorišćenost
fotona previsoke energije i time se približava Šokli-Kvejzerovom limitu koji za solarne ćelije sa
jednim spojem i energetksim skokom(egn. band gap 1.34eV) iznosi 33.16%[23].
Oslobađanje elektrona iz kristala silicijuma ne stvara struju već samo slobodan negativno
naelektrisan elektron i pozitivno naelektrisanu “rupu“ . Da ne bi dozvolili vraćanje elektrona u
rupe napravljena je spoj dva dopirana sloja kristala silicijuma: p-tipa i n-tipa. P-tip silicijumskog
kristala je obogaćen tj. dopiran borom(B) koji je trovalentan i time je stvoren kristal sa koji ima
tendenciju za vezivanje elektrona što se vidi na slici 2.19.

24
 Slika 2.19. P tip silicijuma dopiran borom

Sa druge strane n-tip silicijuma je obogaćen fosforom(P) i time je stvoren sloj koji ima tendenciju
za vezivanje rupa što se vidi na slici 2.20. Sam materijal je ukupno neutralno naelektrisan i u p-
tipu i u n-tipu jer je broj elektrona jednak broju protona u materijalima.

Slika 2.20. N-tip silicijuma dopiran fosforom

Prilikom spajanja ova dva sloja dolazi do popunjavanja rupa u p-tipu elektronima u n-tipu tj. do
prelaska elektrona iz n-tipa u p-tip i to isključivo na dodirnom delu. Ovim prelaskom p-tip postaje
negativno naelektrisan a n-tip pozitivno naelektrisan i između njih se stvara električno polje , tj.
neka vrsta barijere koja ne dozvoljava dalji prelazak elktronima iz n-tipa u p-tip. Ovaj sloj u sredini
se naziva osiromašeni sloj (eng. depletion layer) i može se videti na slici 2.21.

Slika 2.21. p-n spoj sa osiromašenim slojem u sredini nastalim prilikom spajanja
Prilikom udara fotona u elektron u p-tipu elektron može da se spoji sa rupom u p-tipu ili može da
ga uvuče električno polje u osiromašenom sloju na n-tip. Ovo električno polje mu ne dozvoljava
da se vrati nazad u p-tip. Sličan proces se dešava ako foton pogodi n-tip silicijuma i stvori par
25
elektron-rupa. Ovde pozitivno naelektrisana rupa može da se rekombinuje sa elektronom ili da
pređe na p-tip stranu. Ovim procesom se naelektrisanja nakupljaju na odvojenim stranama i time
se stvara potencijalna razlika naelektrisanja tj. napon. Ako se dodaju metalni kontakti sa gornje i
donje strane i spoje u kolo, elektroni će se kretati kroz kolo i rekombinovati sa rupama na drugoj
strani istovremeno snabdevajući kolo strujom. Ovo je glavni princip rada fotonaponske ćelije.
Ovde postoji jedan problem: dodavanjem metalnih spojeva na gornjoj strani solarne ćelije
smanjuje se prostor za ulazak svetla u solarnu ćeliju i time se smanjuje efikasnost ćelije. Ovo je
još jedan problem na koji su inženjeri morali da vode računa: potrebno je dizajnirati gornju
elektrodu tako da se minimizuje gubitak svetlosti usled refleksije, smanji cena izrade elektrode i
minimizuje otpornost kontakta elektrode i silicijuma. Rad [17] se bavi optimizacijom topogije
radi dizajniranja gornje elektrode. Rezultati optimizacije su slični kapilarima lista i daju odlične
rezultate za efikasnost. Međutim, zbog kompleksnosti i cene izrade, ćelije trenutno koriste
pravougaoni mrežni sistem koji je dosta jednostavnije izraditi i stvara gubitke od oko 8%. Na slici
2.22. prikazana je klasična struktura metalne rešetke koja naleže na sloj n-tipa kao i bakarni spoj
kojim se negativni kraj jedne ćelije spaja sa pozitivnim krajem druge tj. ćelije se spajaju redno
[25]. Tanke metalne niti na ćeliji se nazivaju prsti (eng. fingers), a glavne niti se nazivaju
magistrale (eng. busbar). Jedna ćelija sa prozvodi napon do 0.5V. Da bi se povećao napon panela
ćelije se vežu redno, a da bi se povećala struja vežu se paralelno.

Slika 2.22. Spoj dve solarne ćelije redno

N-tip sloj se pravi tanak sa dosta većom koncentracijom dopanta (bora) u ondosu na p-tip iz dva
razloga:
1) kako bi više fotona prošlo kroz n-tip sloj
2) niska koncentracija dopanta u p-tipu omogućuje veću širinu osiromašenog sloja.
Time se povećava šansa da nailazeći foton udari u elektron u osiromašenom sloju i da se dalje
razdvoje elektron u n-tip sloj, a rupa u p-tip sloj. Na ovaj način se povećava efikasnost ćelije.
Na p-n spoj zajedno sa antireflektivnim slojem i metalnim spojevima se sa gornje i donje strane
dodaju EVA folije (etilen vinil acetat) da bi se solarni panel zaštitio od udara, vibracije, prljavštine
i vlage. Na panel se zatim odozgo stavlja ojačano staklo koje štiti solarni panel od nepogoda, donji
reflektivni sloj (uglavnom aluminijum) i aluminijumski okvir. Ovo sve ukupno dovodi
silicijumsku fotonaponsku ćeliju na efikasnost od oko 20%.
Nakon stavljanja u rad efikasnost fotonaponske ćelije ubrzo pada na 18%. Nedavno je detaljno
objašnjen uzrok ovog pada od 2% kao defekt gde bor i kiseonik na suncu stvore dodatnu rupu i
povećavaju šansu elektrona da se rekombinuje [16].

26
 2.5.3.1 Komparacija komercijalnih tehnologija
Uglavnom se komercijalno mogu videti paneli od polikristalno silicijuma i monokristalnog
silicijuma prikazani na slici 11. Glavna razlika je struktura kristala tj način dobijanja kristala
silicijuma. Monokristalni silicijum se dobija do polikristalnog silicijuma dodatnom kristalizacijom
pomoću Čokralski metode. FN ćelije od monokristalnog silicijum postižu efikasnost od 15% do
23% i prosečni životni vek 25-30 godina. FN ćelije od polikristalnog silicijuma postižu efikasnost
od 12% do 18% i prosečni životni vek 23-27 godina, ali manja cena izrade čini ih jeftinijim od
monokristalnih panela. Manja iskorišćenost sunčeve energije prouzrokuje veću refleksiju i daje im
tamno plavu boju za razliku od dosta tamnijih monokristalnih panela.

Slika 2.23. Paneli i pojedinačne ćelije od redom monokristalnog i polikristalnog silicijuma

2.5.3.2 Ostale tehnologije

Postoje razne tehologije koje se trenutno aktivno istražuju širom sveta od kojih se neke mogu
kombinovati zarad boljih performansi krajnjeg solarnog sistema. u nabrojane poznatije tehnologije
i ukratko su objašnjene njihove prednosti i mane.

2.5.3.2.1 Koncentrisane fotonaponske ćelije(eng. concentrator photovoltaics)

Postoje različite optičke metode kojima svetlost pristigla sa Sunca može da se sabira tj.
fokusira u snop svetlosti jačeg inteziteta. Ovi sistemi su izuzetno osetljivi na ugao pod kojim se
nalazi sistem tako da se često impementiraju sa dodatnim kompleksnim sistemom za menjanje
položaja u odnosu na Sunce. Na znatno smanjenje efikasnosti utiču oblaci, zagađenost i zaprljanost
sistema. Uglavnom je potrebno i dodatno hlađenje sistema za rad na optimalnim temperaturama.
Retko se primenjuju se kod klasičnih silicijumskih FN ćelija koje imaju visok temperaturni
koeficijent (smanjenje performansi sa povećanjem temarature) kao i značajnu degradaciju
uzrokovanu visokom temperaturom. Zbog raznih prepreka u razvoju ovih tehnologija trenutno se
retko komercijalno primenjuju, što ne znači da se u budućnosti ovo ne može promeniti [27].

2.5.3.2.2 III-V solarne ćelije i ćelije sa više spojeva

Ovde spadaju razne fotonaponske tehnologije koje koriste elemente iz treće i pete grupe
periodnog sistema elemenata. Elementi koji se koriste su indijum(In), galijum(Ga), arsen(As),
fosfor(P), Germanijum(Ge), Antimon(Sb) i drugi. Različitim kombinacijama ovih elemenata može
da se stvori različita vrednost energetskog skoka elektrona (eng. band gap) i time iskoristi određeni
spektar sunčevih zraka. Glavna prednost ovakvih ćelija je činjenica da se može dizajnirati ćelija
sa više spojeva(eng. multi-junction) sa različitim vrednostima energetskog skoka i time povećati
efikasnost ćelije. Dodatne prednosti ćelija sa više spojeva su niska termalizacija ćelije i niska
otpornost usled niskih proizvedenih struja u ćeliji [29]. Problem ovih ćelija je visoka cena
prouzrokovana kompleksnim tehnologijama nanošenja slojeva i cenom materijala koji se koriste
[28]. Slika 2.24 prikazuje uproštenu strukturu i iskorišćenost spektra solarne iradijanse najčešće
korišćene solarne ćelije sa tri spoja.
27
Slika 2.24. (a) struktura solarne ćelije sa tri sloja (b)iskorišćenost spektralne iradijanse
pomoću date solarne ćelije
Trenutno se razvijaju tehnologije sa 4, 5 i 6 spojeva . U aprilu 2020. u laboratoriji NREL je oboren
rekord za postignutu efikasnost FN ćelije od 39.2% za nekoncentrisano zračenje i 47.1%
efikasnosti pod zračenjem od „143 Sunca”(143 x 1000W/m2) pomoću 6-spojne FN ćelije sa slike
2.25.

Slika 2.25. Strukture 6-spojne FN ćelije laboratorije NREL

2.5.3.2.3 Solarne ćelije tankog filma(eng. thin-film)

Ove vrste ćelija imaju takav naziv jer se napravljene od tankog sloja poluprovodnih materijala
koa što su kadmijum telurid ili bakar-indijum-galijum diselenid ili amorfni silicijum. Debljina ovih
slojeva u ćeliji je svega nekoliko mikrometara. Fleksibilne su i lagane, što ih čini idealnim za
primenu gde se često prenose ili savijaju. Neke vrste FN ćelija tankog filma zahtevaju malo
potrošene energije za izradu i skaliraju bolje od klasičnih silicijumskih ćelija tako da su uprkos
lošijoj efikasnosti od 9% do 14% i kraćem životnom veku našle komercijalnu primenu.

2.5.3.2.4 Perovskit (eng. perovskite)

Perovskit je grupa veštački stovrenih jedinjenja sa istom kristalnom strukturom kao kalcijum-
titanijum oksid mineral poznatog pod istim imenom perovskit. Perovskit jedinjenja su odlična u
pretvaranju fotona u električnu energiju sa trenutnom efikašnošću koja u laboratorijskim uslovima
28
dostiže 20%. Pošto se izrađuju procesom zvanim „rastvorno procesiranje”(eng. solution
processing) sličnom štampanju novina cena izrade je niska, sama proizvodnja je skalabilna.
Posledica ovih odlika je mogućnost razvitka ekonomski povoljnog solarnog sistema. Perovskit se
može štampati na tanak sloj fleksibilne podloge što ga čini još jednom tehnologijom tankog sloja
i povećava primenjivost ove tehnologije. Ova vrsta solarnih ćelija je još uvek u razvojnoj fazi .
Prepreke koje treba prevazići je toksičnost supsatnce Pbl koja nastaje raspadom perovskita kao i
izdržljivost materijala. Jedna od mogućih proizvoda je kombinacija perovskita sa silicijumskom
ili CIGS(bakar-indijum-galijum diselenid) solarnom ćelijom u takozvanu „tandem” solarnu ćeliju
zarad još veće efikasnosti [31][32]. Pored gore navedenih tehnologija poznatije tehnologije su FN
ćelije sa kvantnim tačkama (eng. “quantum dots”), razne organske FN ćelije, neorganske FN ćelije
i hibridne organsko-neorganske FN ćelije. Slika 2.26. prikazuje pregled unapređenja efikasnosti
različitih tehnologija kroz vreme i svedoči potencijalu solarnih fotonaponskih panela da zauzmu
veći udeo u proizvodnji električne energije.

Slika 2.26. Efikasnost različitih FN ćelija kroz vreme

2.5.4 Razvoj solarnih sistema u svetu

Podaci o tržištu solarne energije preuzeti su iz [38]. Solarna energija je najatraktivniji izvor
energije u 2019.oj godini što svedoči slika ispod.

Slika 2.8 Dodata snaga u 2019.oj godini zavisnosti od tehnologije

29
 Slika 2.9. Udeo solarne energije(žuta) i energije svih obnovljivih izvora(zelena) u ukupnoj
proizvodnji energije

Slika 2.10. Cena proizvodnje jednog kWh različitim tehnologijama u proteklih deset godina
(solarna energija je žuta linija)

Slika 2.11. Poređenje cena proizvodnje električne energije redom: kućnog FN sistema,
industrijskog FN sistema(C&I PV), energetskog FN snabdevača, gasne turbine kombinovanog
ciklusa, uglja, nuklerne elektrane, FN energetskog snabdevača sa baterijom i gasa za udarne
sate

30
 Slika 2.12. Cene jednog kWh najpovoljnijih aukcija širom sveta u 2019.

Slika 2.13. Godišnji porast kapaciteta instaliranih FN sistema u GW

Slika 2.14. Solarni kapacitet država po jednom stanovniku tj odnos ukupnog solarnog kapaciteta
i broja stanovnika

31
 Slika 2.15. Predikcija narednih 5 godina razvoja FN tržišta

Slika 2.16. Predikcija narednih 5 godina razvoja kućnih instalacija (levo) i instalacija velikih
energetskih snabdevača
Sa pređašnjih grafikona može se primetiti da u proteklih 20 godina postoji eksponencijalni
rast primene solarnih panela kako malih krovnih instalacija tako i velikih sistema za snabdevanje
električnom energijom. Po poslednjim statistikama covid-19 je usporio rast solarne industrije,
međutim i dalje se predviđa nastavak eksponencijalnog rasta [38].

2.5.5 Fotonaponski solarni sistemi

Fotonaponski solarni sistem može da radi:

➢ nezavisno od elektrodistributivne mreže (autonomni, samostalni ili grid off)
➢ povezan na elektrodistributivnu mrežu (aktivan mrežni sistem ili grid-tie)
➢ kombinovan (pasivan mrežni sistem ili grid connected)

2.5.5.1 Autonomni fotonaponski sistemi

Autonomni fotonaponski sistemi mogu da vrše snabdevanje potrošača jednosmernom i/ili
naizmeničnom strujom. Za snabdevanje potrošača jednosmernom strujom koristi se fotonaponski
solarni sistem koji se sastoji od: solarnih modula, regulatora punjenja akumulatora, akumulatora i

32
potrošača jednosmerne struje. Ovakav sistem je skuplji, bar za 30%, jer baterijska banka dosta
košta i njihov radni vek iznosi 5-15 godina. Koristi se za napajanje tamo gde je nemoguće ili jako
teško dopremiti distributivni sistem.
Osnovni delovi samostalnog fotonaponskog sistema su fotonaponski paneli, akumulatori,
regulator punjenja akumulatora, invertor i potrošač. Invertor ne mora da bude element sistema ako
se snabdevanje potrošača vrši jednosmernom strujom.
Prvi korak u izradi off-grid sistema je proračun potrošnje. Potrebno je uzeti u obzir sve potrošače
i njihovu nominalnu snagu pomnožiti sa vremenskim intervalom za koji se predpostavlja da troše
električnu energiju. Zatim je potrebno odrediti bateriju i napon na kojem radi, vrstu kontrolera za
punjenje, montirati panele i ostalu opremu, povezati sve u celinu i pustiti u rad.
Osnovne prednosti ovog sistema su : fleksibilnost, pouzdanost, mala potreba za održavanjem, ne
ispuštaju štetne materije u okolinu, lako se integrišu sa okolinom (npr. na krovove objekata), ali
su jako zavisni od izvora energije, sunčevog zračenja. Pri dimenzionisanju fotonaponskog sistema
potrebno je poznavati ukupno sunčevo zračenje na datoj lokaciji kao i dužinu trajanja zračenja.
Generisanje i potrošnja energije nisu u principu sinhronizovani procesi, pa je pri projektovanju
sistema potrebno voditi računa o skladištenju energije.

Slika 2.27. Blok-dijagram autonomnog fotonaponskog sistema

Fotonaponski solarni sistem za snabdevanje potrošača naizmeničnom strujom sastoji se od

solarnih modula, regulatora punjenja akumulatora, akumulatora i invertora (pretvarača
jednosmerne u naizmeničnu struju). Kod ovog sistema, preko regulatora punjenja akumulatora, za
akumulator mogu da se povežu i potrošači jednosmerne struje [38].

33
Slika 2.28. Fotonaponski sistem za snabdevanje potrošaća jednosmernom i naizmeničnom
strujom [38]

34
 Slika 2.29. Šematski prikaz povezivanja solarnih modula, akumulatora, regulatora punjenja
akumulatora i potrošača

2.5.5.2 Aktivni fotonaponski mrežni sistemi

Fotonaponski solarni sistemi priključeni za elektrodistributivnu mrežu sastoje se od solarnih
panela, invertora, brojila i priključnih vodova za priključenje solarnog sistema za
elektrodistributivnu mrežu. Kod ovih sistema se proizvedena električna energija predaje
elektrodistributivnoj mreži, to jest mreža predstavlja virtuelnu bateriju. U ove sisteme spadaju
solarne elektrane i elektrane male snage postavljene na privatnim kućama, stambenim i drugim
objektima. Glavna komponenta ovog sistema je invertor. Na ulaz se povezuju solarni moduli, a sa
njegove AC strane pre povezivanja na mrežu se nalazi bidirekciono brojilo. Ovo omogućava
solarnom sistemu da u slučaju da je proizvodnja veća od potrošnje povezanih potrošača višak
distrbuira u mrežu, i obrnuto. Sa obe strane invertora ugrađuje se odgovarajuća zaštitna oprema,
osigurači, prekidači, prenaponska i diferencijalna zaštita.

35
 Slika 2.30. Primer povezivanja FN elektrane na distributivnu mrežu [38]

2.5.5.3 Pasivni fotonaponski mrežni sistemi

Pasivnim fotonaponskim mrežnim sistemom smatra se sistem koji jedan deo proizvedene
električne energije predaje gradskoj mreži, a preostali deo se akumulira u odgovarajućim
akumulatorima i koristi za snabdevanje potrošača u datom objektu jednosmernom ili
naizmeničnim strujom. Pasivni mrežni sistem je kombinacija predhodna dva tipa. Kod ovog
sistema deo električne energije se predaje elektrodistributivnoj mreži preko invertora, strujomera
i odgovarajućih priključaka. Drugi deo energije se preko regulatora punjenja akumulatora predaje
akumulatoru. Za akumulator mogu direktno da se priključe potrošači jednosmerne struje. Ukoliko
se za akumulator priključi invertor, može da se koristi i naizmenična struja.

36
 Slika 2.31. Izgled kombinovanog fotonaponskog sistema [40]

Fotonaponski solarni sistem priključen za elektrodistributivnu mrežu i kombinovani

fotonaponski sistem se zajedno jednim imenom nazivaju on grid. U mnogim zemljama
postoje subvencije, iliti feed-in tarife, za domaćinstva koja žele da postave fotonaponske sisteme
i na taj način rasterete energetski sistem zemlje. Takav način finansiranja daje vreme otplate od 5-
12 godina zavisno od cene struje, instalirane snage.

2.5.5.4 Komponente fotonaponskog solarnog sistema

Osnovni elementi fotonaponskog solarnog sistema su: solarne ćelije, regulator punjenja
akumulatora, akumulator, invertor i potrošači.
Akumulator je elektrohemijski izvor energije čiji se rad zasniva na reverzibilnom
eletrohemijskom procesu konverzije električne energije u hemijsku, i obrnuto. Akumulator se
sastoji od galvanskih elemenata koji imaju po dve elektrode (anodu i katodu) koje se nalaze u
elektrolitu. Serijskim povezivanjem galvanskih elemenata dobija se akumulatorska baterija
nazivnog napona koji odgovarabroju galvanskih elemenata pomnoženim s naponom jednog
elementa. Mogu se podeliti na starter akumulatore i akumulatore sa dubokima pražnjenjem (deep-
cycle). Starter akumulatori su najjeftiniji. Kod fotonaponskih sistema koji nisu vezani za
elektrodistributivnu mrežu najčešće se koriste olovni akumulatori sa dubokim pražnjenjem, gel
akumulatori (gel cell batteries) i AMG akumulator [38].
Regulator punjenja akumulatora automatski reguliše punjenje i
pražnjenje akumulatora. Akumulator može da se ošteti ukoliko se
previše napuni ili isprazni. Kada je akumulator napunjen, regulator
prekida njegovo dalje punjenje, a kada je akumulator ispražnjen do
određene granice, regulator isključuje potrošač od akumulatora. Na
primer, regulatori za akumulatore od 12V obično prekidaju punjenje
akumulatora kad je napon akumulatora dostigao vrednost od oko
14.2V, a isključuju potrošač ako napon akumulatora padne ispod
vrednosti od oko 10.8V.
Invertor je uređaj koje pretvara jednosmerni napon od 12V ili 24 V u nazmenični napon od
220V. Invertori, koji se koriste kod fotonaponskog sistema za snabdevanje potrošača
naizmeničnom strujom, koriste MOSFET-ove (unipolarne tranzistore), čija je izlazna snaga od 100
37
W do 32 kW. U zavisnosti od talasnog oblika izlaznog napona (izlaznog signala), invertori se mogu
podeliti na: invertore pravougaonog izlaznogsignala, invertore modifikovanog pravougaonog
izlaznog signala, invertore modifikovanog sinusnog izlaznog signala i invertore impulsno-širinsko
modulisanog izlaznog signala.
Invertori pravougaonog izlaznog signala spadaju u grupu najjednostavnijih i najjeftinijih
invertora, efikasnosti od 70-98 %. Ovaj tip invertora, jednosmerni napon na njegovom ulazu
pretvara u naizmenični napon pravougaonog talasnog oblika na izlazu i obično se koriste kada
potrošači nisu prezahtevni upogledu čistoće ulaznog signala jer viši harmonici mogu izazvati
probleme u motorima i flourescentnim lampama. Proizvode se do nazivne snage od 1MW, sa
izrazito velikim kapacitetom udarnog opterećenja(do 20 puta).
Primena invertora pravougaonog izlaznog signala je ograničena zbog prisustva viših
harmonika koji dovode do izobličenja (distorzije) izlaznog signala i do 40%. Invertori
modifikovanog sinusnog izlaznog signala imaju izobličenje izlaznog signala oko 5 % i efikasnost
preko 90 %. Slaba strana ovih invertora su male nazivne snage, 300 W - 2500W.
Invertori impulsno-širinsko modulisanog izlaznog signala (napona) daju izlazni signal koji je
po obliku najsličniji sinusnom signalu. Rad ovog tipa invertora zasniva se na impulsno-širinskoj
modulaciji napona (PWM signal). Invertor ovog tipa je složenije strukture, sa najmanjom
distorzijom, manjom od 5% i efikasnosti preko 90%. Ovaj tip invertora ima dobre sposobnosti u
pogledu nazivnih snaga koje idu i do 20 kW po jedinici i dosta se koristi u slučajevima gde je
potrebna dobra preciznost sinusnog talasa [43].
Najkvalitetniji, ali i najskuplji invertori su invertori sa čistim sinusnim talasom. Obično su to
invertori koji se koriste za mrežne
aplikacije fotonaponskih sistema i
pripadaju grupi mrežno komutiranih
invertora. Čistoća sinusnog talasa dobija
se korišćenjem složenih filtera koji
smanjuju efikasnost uređaja ispod 80%.
Nazivne snage se kreću do 2 kW, dok
distorzija je manja od 1%.
Konvertor je elektronsko kolo koje
pretvara jednosmernu struju u
naizmeničnu. Dobio je ime po tome što
obrće (konvertuje) jednosmerni napon,
nasuprot ispravljaču, koji pretvara
naizmeničnu struju u jednosmernu. U
prostom konvertorskom kolu, izvor
jednosmernog napona je povezan na
tranformator preko izvoda na centru
primara. Prekidač se brzo prebacuje iz
jednog položaja u drugi, što omogućuju
električnoj struji da teče nazad do
jednosmernog izvora preko dva alternativna puta, jednim kroz jedan kraj primara, a drugim kroz
drugi kraj primara. Promena smera struje u primaru transformatora proizvodi naizmeničnu struju
u sekundaru. Današnji konvertori ne koriste tranformatore nego se struja prekida snažnim
tranzistorima i MOSFET-ovima. Na tržištu se danas nalaze konvertori jednosmerne u naizmeničnu
struju visokog kvaliteta, čija je izlazna snaga od 100W do 32kW, uz konverzionu efikasnost iznad
90% .

38
 3. POTENCIJAL SUNČEVE ENERGIJE I SUNČEVO ZRAČENJE U VOJVODINI

Sunčevo zračenje zavisi od insolacionih uslova, veličine i karakteristike prijemnika sunčeve

energije, te vremena izlaganja dejstvu sunčevog zračenja. Korisno ozračena količina energije na
jedinicu slobodno orijentisane površine, zavisi od njene orijentacije, od njenog nagiba (poželjno
je da sunčevi zraci dospevaju na prijemnu površinu pod uglom što bliže normalnom, kako bi
ozračenje - gustina snage bila što veća), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika
sunčeve energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova,
eksploatacionih uslova i dr.
Broj sunčanih sati u Srbiji se kreće u proseku od nešto manje od 2.000 sati (na severu) do više
od 2.300 sati (na jugu) [38]. To je veća vrednost nego u većini evropskih zemalja, međutim solarni
potencijal je neiskorišćen. Prosečna dnevna energija globalnog zračenja za ravnu površinu u toku
zimskog perioda kreće se između 1,0 kWh/m2 na severu i 1,7 kWh/m na jugu, a u toku letnjeg
perioda između 5,4 kWh/m2 na severu i 6.9 kWh/m2 na jugu. Srbija ima neke od boljih solarnih
resursa u Evropi. Sunčevo zračenje je u proseku veće za oko 40% od Evropskog proseka.

Slika 3.1. Godišnji i julski prosek dnevne energije globalnog zračenja (u Wh/m2) na horizontalnu
površinu – za Srbiju [43]

U uslovima osunčanosti u Vojvodini - u zavisnosti od godišnjeg doba i stanju atmosfere

intenzitet globalnog zračenja u podnevnim satima može varirati od 200 do 1.000 W/m². Odnos
direktnog i difuznog zračenja zavisi od geografskih i mikroklimatskih uslova. Difuzno zračenje na
nivou celogodišnjeg proseka čini 40-60 % od globalnog zračenja, pri čemu je zimi ovo učešće
veće.
Prosečna dnevna energija globalnog sunčevog zračenja na horizontalnu površinu na teritoriji
Vojvodine se kreće od 1,0 – 1,4 kWh/m² tokom januara, a od 6,0 - 6,3 kWh/m² – tokom jula. Na
teritoriji Vojvodine, godišnji prosek dnevne energije globalnog sunčevog zračenja na površinu
nagnutu prema jugu pod uglom od 30° iznosi od 4,0-4,6 kWh/m² [43].

39
 Slika 3.2. Prosek dnevne energije globalnog zračenja (u Wh/m²) u julu - na površinu nagnutu
pod nagibom koji odgovara uglu geografske širine (levo) i prosek za januar – za površinu nagnutu
pod uglom od 60° - za Srbiju

Slika 3.3. Solarna karta AP Vojvodine sa godišnjim zonama osunčanosti u kWh/m² [43]
40
Tabela 3.1. Prosečne dnevne vrednosti sunčevog zračenja na horizonstalnu povšinu – po mesecima
tokom godine u kWh/m2 – za neka mesta u Vojvodini

3.1 Uticaj nagiba prijemne površine na veličinu energije globalnog zračenja

Najviše energije prima površina kojoj se ugao menja i prilagođava položaju Sunca svakog
meseca ili još više ukoliko prijemna površina svakodnevno "prati" sunčevu putanju. Površina koja
je fiksna prima najviše dozračene energije kada je postavljena pod nagibom koji se računa:
β=0.9*L [°] (L - geografska širina mesta lokacije površine), ukoliko je orijentisana prema
jugu i ne menja joj se ugao [43].
Zračenje zavisi,naravno, od vremenskih prilika, leti je zračenje mnogo veće nego zimi, kada
je vreme oblačno, zračenje je mnogo manje nego na vedar dan.

Slika 3.4. Jačina sunčevog zračenja za različite vremenske prilike

Prijemne površine koje su locirane severno od ekvatora (na severnoj Zemljinoj polulopti), a koje
se nalaze pod nekim nagibom u odnosu na horizontalnu ravan, treba da se orijentišu ka jugu.
Nepokretna površina, tako orijentisana, može da primi tokom dana najviše energije, jer svaka
druga površina iste veličine i sa istim nagibom, čija projekcija normale na horizontalnu površinu
nije orijentisana strogo ka jugu - prima tokom dana manju količinu energije. Ukoliko je to
odstupanje veće, primljena energija je manja. Orijentisanje površina (kolektora) solarnih
instalacija u južnoj Evropi, da bi ih koristili preko čitave godine, najpovoljnije je kada je usmerena
prema jugu i pod uglom od cca 35 do 45°. Ovaj ugao može biti manji ako se želi sistem koristiti
više u letnjim mesecima ili veći, ukoliko se želi sistem koristiti više u zimskim mesecima.
Naravno, najbolja orijentacija je jug, sa maksimalnom mogućnošću odstupanja od 45° na istok ili
zapad.

41
Tabela 4.3.Godišnje sume energije globalnog sunčevog zračenja na horizontalnu i površinu pod
nagibom od 30o i 45o u kWh/m2 - za neka mesta u Vojvodini [43]

3.2 PVGIS kao softver za procenu Sunčevog zračenja

Ova aplikacija omogućava dnevni, mesečni i godišnji prikaz prosečnog globalnog zračenja na
horizontalne i kose površine (optimalni ugao nagiba površine). Procena deficita u godišnjem
sunčevom zračenju zbog senke, nagiba i orijentacije terena takođe je obezbeđena. Podaci ne
moraju biti strogo tačni ali se smatraju dovoljno preciznim da bi se mogli smatrati zvaničnim.
.

Slika 3.5. Izgled fotonaponskog geografskog informacionog sistema PVGIS [44]

42
 3.3 PVGIS kao softver za procenu fotonaponske električne energije
Na sajtu Razvojnog centra Evropske komisije može se naći fotonaponski geografski
informacioni sistem (PVGIS). Ovde možemo pronaći web aplikacije za pregled “GIS” (geografski
informacioni sistem) baze podataka sunčevog zračenja i drugih klimatskih parametara.
Ovaj softver nam takođe omogućava procenu fotonaponske električne energije na bilo kojoj
lokaciji u Evropi, Africi ili jugo-zapadnoj Aziji, tj. sa bilo koje geografske tačke, unošenjem njenih
koordinata ili naziva mesta.
Pored navedenih mogućnosti PVGIS softver omogućava praćenje tipičnih meteroloških
podataka na godišnjem nivou za devet klimatskih promenljivih (temperatura, vetrovitost, vlažnost,
vazdušni pritisak...) [44].
Tabela 4.4.Vrednosti sunčevog zračenja

Mesec Hh Hopt H90 lopt Dif/Glob T24

Januar 34,58 63,68 59,98 62 0,45 1,3
Februar 50,8 71,51 52,34 55 0,59 7,3
Mart 91,566 114,21 89,39 44 0,52 7,8
April 141,41 158,35 130,69 29 0,44 13,9
Maj 168,78 166,87 138,65 17 0,46 16,6
Jun 187,08 179,35 158,39 11 0,41 21,6
Jul 196,52 191,64 181,46 15 0,38 23,2
Avgust 176,26 190,1 178,11 26 0,37 21
Septembar 132,78 165,02 146,86 41 0,39 18,2
Oktobar 68,87 93,99 72,58 54 0,54 10,5
Novembar 51,31 89,46 79,84 61 0,48 6,2
Decembar 39,44 76,6 71,65 64 0,49 -0,6
Godina (2016) 111,6 130,1 113,3 34 0,46 12,2

U tabeli 4.4. prikazane su vrednosti sunčevog zračenja za Rumenku tako da je:

Hh (Wh/m2/day) -zračenje na horizontalnu površinu,

Hopt (Wh/m2/day) - zračenje na površinu pod optimalnim nagibom

H(90) - zračenje na površinu od 90 stepeni

Iopt - optimalni ugao prijemne površine za dati mesec

Dif/Glob – odnos difuznog i glovalnog zračenja

T24 - prosečna dnevna temperatura u datom mesecu

43
Na slici 3.5 su prikazani grafici navedenih zračenja tokom meseci u 2016. godini.

Slika 3.6. Prosečna dnevna ozračenja[44]

Na slici 3.7. se nalazi optimalni mesečni ugao fotonaponskog panela u toku godine. On se
meri u odnosu na horizontalnu površinu. Da bi se sunčevo zračenje iskoristilo maksimalno,
sunčevi zraci treba da padaju na površinu pod pravim uglom. Ako je ovo ispunjeno kaže se da je
panel podešen pod optimalnim uglom.
U toku letnjeg perioda, kada sunčevi zraci padaju pod najvećim uglom, ugao pod kojim panel
treba biti postavljen (optimalni ugao) je najmanji, a zimi je on najveći. Ugao fiksiranog
fotonaponskog panela se postavlja da bude jednak sa srednjom vrednošću optimalnih mesečnih
uglova. Za sistem panela koji se nalazi u Rumenci optimalan fiksiran ugao panela je 36 o, kao što
smo i sračunali na osnovu geografske širine.

44
 Slika 3.7. Optimalni mesečni ugao fotonaponskih panela [44]

Slika 3.8. Prosečne dnevne temperature u pojedinim mesecima [44]

45
 4. OPIS OBJEKTA

4.1 Izgled, vrste potrošača, instalisana snaga

Lokacija: Objekat prečistača otpadnih voda se nalazi u Rumenki na geografskoj dužini i širini:
45.294458, 19.756877 . U odnosu na strane sveta objekat se dužom osom pruža u pravcu
severoistok – jugozapad.

Slika 4.1. Geografski prikaz lokacije PPOV u Rumenki [46]

Objekat je izgrađen i pušten u probni rad sredinom 2015.godine kao jedna od investicija
Zavoda za izgradnju grada, na osnovu odgovarajuće projektne dokumentacije urađene prema
projketnom zadatku u skladu sa urbanističkim uslovima i svim važećim propisima i standardima (
Zakon o planiranju i izgradnji objekata, službeni glasnik RS 72/03.09.2009. ).
Kompletno postrojenje je predviđeno da se gradi u dve faze, s tim da u drugoj fazi koja je
predvićena projektom, samo će biti povećan kapacitet, tj. postojenje će se samo nadograditi.
Postojenje se sastoji od sledećih objekata:
• objekat za grubu rešetku;
• jedinstveni objekat crpne stanice i sigurnosnog bazena;
• prijemna stanica za septički mulj;
• objekat za biološko prečišćavanje – SBR bazeni i silos za mulj;
• mašinska hala;
• upravna zgrada;
• izlivna građevina; i
• šahtne konstrukcije (šaht za uzorkovanje vode, priključni šaht za septički mulj; vodomerni
šaht; šaht za odlaganje masti; elektro šahtovi, tipski revizioni šahtovi).

46
 Slika 4.2. Osnova objekta grube rešetke, crpne stanice i prijemna stanica za septički mulj [47]
Za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Rumenka izabran je tzv. SBR
postupak. Prečišćavanje otpadnih voda predviđa primenu mehaničko-biološkog postupka, uz
potrebnu obradu mulja.
Otpadna voda se, od kraja glavnog kolektora, dovodi gravitacionim putem do postrojenja za
prečišćavanje, do prvog objekta (automatska gruba rešetka), a potom do sigurnosnog bazena i
crpne stanice. Nakon prolaska kroz grubu rešetku, otpadna voda se crpnom stanicom potiskuje
na kompaktno postrojenje za mehanički predtretman (fina rešetka, peskolov i hvatač masti).
Biološko prečišćavanje se zasniva na postupku sa aktivnim muljem (SBR) sa
nitrifikacijom, uklanjanjem fosfora i istovremenom stabilizacijom mulja.U šaržnim reaktorima se
naizmenično odigravaju procesi punjenja, aeracije, mešanja, taloženja i dekantiranja.
Prečišćena voda se putem dekantera odvodi u recepijent, a višak mulja se muljnom pumpom
prebacuje u silos za mulj.
U silosu za mulj se vrši zgušnjavanje i dodatna stabilizacija mulja. Vijčanom pumpom se
ugušćeni mulj odvodi na dehidraciju. Dehidracija se vrši centrifugiranjem. Nadmuljna voda iz
silosa za milj i voda od dehidracije mulja se gravitacionim putem vraća na početak procesa
prečišćavanja.
Za prihvat septičkog mulja se na postrojenju predviđa uređaj za prihvat septičkog mulja i
bazen za njegovo skladištenje. Septički mulj se postepeno, muljnim pumpama ubacuje u proces
prečišćavanja.
Mašinska hala je predviđene u objektu koji je smešten između šaržnih reatora. Komandna
prostorija je smeštena u Upravnoj zgradi.

47
Slika 4.3. Osnova SBR bazena, bazena za mulj i mašinske hale [47]

48
 Slika 4.4. Osnova upravne zgrade, bočni i čeoni izgled zgrade [47]
U sledećoj tabeli dat je prikaz svih potrošača postrojenja po objektima, njihova instalisana i
jednovremena maksimalna snaga.
Tabela 4.1. Spisak potrošača postrojenja po objektima i njihova instalisana snaga [47]

Broj Zajedničk Zajednička Instalisan Vreme

Napomen Nominalna
Broj Oprema komad i rad nom. snaga a snaga rada/da
a snaga [kW]
a [kom.] [kW] [kW] n [h]
CRPNA STANICA
Automatska
1 1 0,75 1 0,75 0,75 6
gruba rešetka
2 Mešalica 1 1,5 1 1,5 1,5 5
Uronjena Frekventn
3 2 7,5 2 15 15 24
muljna pumpa i regulator
Uređaj za
automatsko
4 1 0,8 1 0,8 0,8 1
uzimanje
uzoraka
PRIJEMNA STANICA ZA SEPTIČKI MULJ
5 Mešalica 1 1,5 1 1,5 1,5 5

49
 Stanica za
6 prijem fekalnog 1 1,5 1 1,5 1,5 1
mulja
Elektromotorni
7 1 0,75 1 0,75 0,75 0,5
ventil
Elektromotorni
8 1 0,5 1 0,5 0,5 0,5
ventil
9 Muljna pumpa 2 2,4 1 2,4 4,8 0,5
PREDTRETMANSKA STANICA
Kompaktno
postrojenje
10 1 6 1 6 6 24
predtretmanske
stanice
Dozirna pumpa
11 za taložno 1 0,1 1 0,1 0,1 24
sredstvo
SBR1 i SBR2 BAZENI
Elektromotorni
12 2 0,75 1 0,75 1,5 0,5
ventil
Uređaj za
Frekventn
13 aeraciju i 2 5,5 1 5,5 11 12
i regulator
mešanje
Frekventn
14 Duvaljke 3 22 1 22 66 12
i regulator
15 Dekanter 4 0,56 1 0,56 2,24 3
Pumpa za višak Frekventn
16 2 3,1 1 3,1 6,2 0,5
mulja i regulator
SILOS ZA MULJ
Uređaj za
17 aeraciju i 1 22 1 22 22 4
mešanje
18 Duvaljke 1 15 1 15 15 4
19 Dekanter 1 0,37 1 0,37 0,37 0,5
Pumpa za
20 evakuaciju 2 1,5 1 1,5 3 3
mulja
MAŠINSKA HALA
Dekanter
21 1 15 1 15 15 3
centrifuge
Stanica za
22 doziranje 1 3 1 3 3 3
polimera
Uređaj za
23 povišenje 1 3 1 3 3 8
pritiska
KONTROLNI ŠAHT
50
 Uređaj za
automatsko
24 1 0,8 1 0,8 0,8 24
uzimanje
uzoraka

ZAJEDNIČKA
25 10 5 10 24
POTROŠNJA
UKUPNO
128,48 192,41
(kW)
Ukupna instalisana snaga postrojenja je 192.41 kW, dok ukupna instalisana snaga bez
rezervnih agregata iznosi 128.48 kW.
Maksimalna jednovremena snaga, računajući sa faktorom istovremenosti kj=0,7 iznosi 89.94
kW.
Sistem elektroenergetskog napajanja je realizovan preko stubne trafostanice sa
transformatorom snage 250kVA. Radi obezbeđenja rada postrojenja u slučaju nestanka napajanja
iz mreže, ugrađen je dizelagregat, za spoljnu montažu, snage 150 kVA. Dizelagregat je sa
mogućnoštu automatskog starta. To je omogućeno tako što iz trafostanice se napaja glavni
razvodni ormar GRO preko razvodnog ormara agregata. U slučaju nestanka napajanja iz mreže
automatika će startovati agregat, i isto tako nakon povratka napajanja, posle izvesne vremenske
zadrške, prebaciti na mrežu i zaustaviti agregat.
Za izgradnju solarne elektrane, tj. za montažu fotonaponskih panela, na postrojenju
prvenstveno možemo korisititi površine krovova objekata nekoristeći zelene površine. Za površine
koje možemo iskoristiti na postrojenju prečistača u Rumenci smo uzeli krov upravne zgrade i dve
nastrešnice na sigurnosnom bazenu i na SBR bazenima. Krov upravne zgrade ima dve strane
ukupne površine 80m² i orijentisane su jugozapadno i severoistočno, dok su nastrešnice pod
blagim nagibom od 5 stepeni prema južnoj strani i time su dosta pogodnije za montažu panela.
Površina nadstrešnice iznosi ukupno 140 m², nadstrešnicu iznad postrojenja za prihvat fekalnog
mulja ćemo zanemariti jer je male površine, svega 12 m².

4.2 Biogasno postrojenje

4.2.1 Uvod

Jedan od obnovljivih izvora energije je svakako i biogas o kome smo pričali. Osnovna uloga
ovde opisanog postrojenja je prečišćavanje otpadnih voda čime doprinosi očuvanju životne
sredine. Pored toga ono može biti istovremeno i izvor obnovljive energije tj. moguće je proizvoditi
biogas. Na PPOV Rumenka nije bilo prostora sa finansijske strane za izgradnju biogasnog
postojenja pa sam iskoristio da sagledamo kakve su mogućnosti za biogasno postojenje.

4.2.2 Princip rada

Da bismo na postrojenju otpadnih voda dobili biogas potrebno je posebno tretirati mulj koji
se taloži u SBR bazenima. Iz silosa za mulj, u kome se nalazi sirovi mulj, potrebno je povećati
kocentraciju mulja na 5%. Mulj se pumpama prebacuje do ugušćivača mulja u kome se
gravitacijom i zgrtanjem mulja pospešuje proces. Ugušćivač je pokriven i vazduh ispod pokrivača
se menja pomoću ventilatora i vodi na lava filtere. Količina viška aktivnog mulja se mora
prepumpavati, i ona se dobija računskim putem da bi se zadržala željena kocentracija. Ugušćeni
mulj se transportuje u digestore pomoću pumpnih stanica. U anaerobnim digestorima mulj truli pri
temperaturi od 33 do 37°C, sa vremenom zadržavanja od 20 dana. Anaerobna digestija smanjuje

51
neprijatne mirise i količinu bakterija u mulju, čineći stabilizovani mulj relativno bezopasnim i
neškodljivim. Dobijeni biogas se sastoji od metana (55-70%) i ugljen-dioksida (45-30%).

Slika 4.5. Procesni dijagram linije gasa [48]

Na liniji gasa prilikom stvaranja biogasa kondezuje se vodena para kada se gas ohladi. Sva
kondezovana voda se mora odstraniti iz gasnog sistema pre upotrebe gasa. To se vrši pomoću
odvajača kondezata između digestora i ventila u cevovodu između kompresora i digestorskih
brizgaljki.
Stvoreni biogas se skladišti u rezervoaru gasa i koristi se kao gorivo kotlovske jedinice za
grejanje digestora i objekata, odnosno za potrebe gasnih motora radi proizvodnje energije.
Rezervoar gasa predstavlja bafer između potrošača i digestora gde se odvija proizvodnja gasa.

Slika 4.6. Rezervoar biogasa

Sastoji se od jednog velikog balona unutar čeličnog rezervoara (videti sliku). Kapacitet rezervoara
gasa iznosi 450 m3. U rezervoaru se gas skladišti na približno atmosferskom pritisku (opseg 0 - 4
mbar) pri spoljnim temperaturama. Ova vrednost se podešava regulatorom pritiska gasa u komori
iza rezervoara gasa, a postavljena je na 2,5 mbar [48].
52
 Višak biogasa se sagoreva na baklji sa električnim paljenjem. Da bi se izbegao pad pritiska u
gasnom cevovodu na minimalnu vrednost, postavljen je i drugi regulacioni ventil u velikoj komori
iza rezervoara gasa. Pritisak je podesiv i postavljen na oko 2,5mbar.
Gasna baklja predstavlja visok vertikalni dimnjak odnosno cev
koja se koristi za sagorevanje otpadnog gasa (viška gasa) čije
se ispuštanje reguliše postavnom tačkom ( aktivacija/deaktivacija baklje) na meraču nivoa u
rezervoaru gasa, odnosno natpritiskom u potisnom vodu iz digestora.
Gasna baklja je samostalna jedinica koja poseduje sopstveni
kontrolni panel. Kako bi gasna baklja ostala van eksplozivne zone,
ista je smeštena na najmanje 15 m od rezervoara gasa. Za
cirkulaciju trulišnog gasa se ugrađuju kompresori sa vodenim i
vazdušnim hlađenjem.
Gas buster stanica se koristi za povećanje pritiska gasa ka
gasnim motorima i kotlarnici. Gas buster stanica povećava pritisak
gasa sa vrednosti u rezervoaru gasa na vrednost koju zahtevaju
motori i/ili kotlovska jedinica (> 20 bar) [48].
Biogas proizveden u digestorima se pretvara u energiju putem
gasnih motora ili rezervne kotlovske jedinice. Proizvedeni biogas
se meri i registruje pomoću merača protoka. Sakupljeni gas u
rezervoara gasa se koristi kao gorivo za gasne motore ili rezervnu
kotlovsku jedinicu. Rezervoar gasa je opremljen meračem nivoa i
zaptivnom membranom za rasterećenje pritiska. Višak gasa, koji
se ne koristi kao gorivo, se sagoreva na baklji. Topla voda iz kotlovske jedinice i rashladna voda
iz gasnih motora obezbeđuju toplu za grejanje mulja u izmenjivačima toplote. Kotlovska jedinica
i gasni motori su namenjeni da sagorevaju biogas kao gorivo uz podršku prirodnog gasa tokom
dugih perioda sa niskom produkcijom biogasa, na primer tokom pokretanja procesa digestije ili za
vreme održavanja.Ceo ovaj sistem je totalno automatizovan i pod strogim nadzorom, gde se
svakodnevno prate i analiziraju desetine procesa.
4.2.3 Procesni deo linije mulja

Prečistač otpadnih voda kako samo ime kaže, sadrži procesni deo linije vode. Da bi proizveli biogas
potrebno je dograditi liniju mulja.
Linija mulja se sastoji od sledećih celina:
➢ ugušćivač mulja
➢ anaerobni digestor
➢ silos za digestovani mulj
➢ odvajač kondezata
➢ rezervoar gasa
➢ gasna baklja
➢ gas buster stanica
➢ oprema za grejanje i cirkulaciju mulja
➢ gasni generator
➢ sistem detekcije gasa
Na osnovu projektovane vrednosti prečistača u Rumenci, dimenzionisanja bazena za mulj i
proizvodnje viška mulja imamo podatak da je predviđena količina mulja 36 m3/dan, sa prosečnim
zgušnjavanjem mulja do 3% suve materije (SM). Računskim putem dolazimo da je za očekivati

53
 proizvodnju mulja sa 5% SM od 21,6 m3/dan. Tu vrednost ćemo smatrati kao maksimalnu
vrednost dobijenog aktivnog mulja od kojeg dobijamo biogas.
Kalorična vrednost metana je 9,94 kWh/m3. Sastav biogasa dobijenog iz otpadnih voda je
od 55 do 70% metana, što znači da biogas ima kalorijsku vrednost oko 6 kWh/m3. Dolazi se do
zaključka da proizvodnja biogasa će nam doneti čak do 1300 kWh ukupne energije po danu.
Tabela 4.2 Proizvodnja biogasa i napojnog mulja i električne energije na PPOV Subotica
2020 god. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
10314 7311 8769 9834 11705 14633 17555 15329 12059
višak mulja
3178 3133 3762 3022 3240 2503 2550 3088 3435
primarni mulj
ugušćeni
3160 3086 3344 3161 2828 2575 2546 3045 3060
primarni mulj
ugušćeni višak
2426 1990 2709 3000 3100 3200 4492 2343 2248
mulja
stabilizovani
4439 4412 4596 5045 5633 5974 6652 4713 5308
mulj
5586 5076 6053 6161 5928 5775 7038 5388 5308
napojni mulj

Proizvodnja el. 127.180 122.700 116.450 126.810 122.380 128.540 140.280 110.140 120.760
energije (kWh)
Potrošnja
63.971 64.438 59.911 58.402 54.730 56.999 62.348 49.017 55.059
biogasa (Nm3)

U tabeli 4.2. je prikazana potrošnja biogasa odnosno proizvodnja električne energije u

dosadašnjim mesecima tekuće godine na PPOV Subotica. Sličan odnos energetskog bilansa
biogasnog postrojenja očekuje se i na PPOV Rumenka, naravno sa višestruko manjim
količinama, po kapacitetu oko 12 puta manje.
4.2.4 Postrojenje za kogeneracijsku proizvodnju energije – CHP
Glavni deo biogasnog postrojenja je pretvaranje energije biogasa u toplotnu i električnu
energiju. Kogeneracija ili CHP (Combined Heat Power) je proizvodnja dva korisna oblika energije
(električne i toplotne) iz jednog izvora primarne energije, sagorevanjem gasa u našem slučaju. Za
taj deo procesa potreban nam je gasni motor koji pokreće generator koji generiše električnu
energiju. Bitno je naznačiti da primarni cilj biogasnog postrojenja je toplota koja zagreva mulj,
otuda i CHP jedinica.
CHP postojenja se izrađuju u nekoliko grupa po veličini i uglavnom su to mnogo veći
generatori od onog što je nama potrebno, red veličine 50kW pa do nekoliko stotina MW. Tako smo
odabrali CHP postrojenje češkog proizvođača TEDOM tipa MICRO T30, koji sam izabrao prema
nominalnoj snagi koju očekujemo dobiti, od 20 kW električne snage. Kao što smo sračunali da
procenjena količina dobijenog biogasa je do 1300kWh ukupne energije po danu, a izabrani CHP
ima svega 29,5 % električnu efikasnost dobija se da je maksimalna proizvodnja električne energije
do 16 kW. Naravno, ovo je predpostavka da su uslovi idealni i da imamo maksimalnu moguću
proizvodnju veoma kvalitetnog biogasa. Za očekivati je da to bude i za 20-30 % manja
proizvodnja.

54
Slika 4.7 CHP jedinica TEDOM MICRO T30

55
 5. IZBOR OPREME ZA FOTONAPONSKI SISTEM

5.1 Izbor fotonaponskih panela

Kako smo sračunali da je površina krova upravne zgrade 80 m², od toga možemo korisiti stanu
koja je južnije pozicionirana tako da imamo 40 m² iskoristive površine na upravnoj zgradi i imamo
nadstrešnicu od 141m² , pa je sada potrebno proračunati koliko panela možemo montirati na te
površine.
Za proveru montaže, količine i načina montaže panela koristio sam softverski alat “K2
systems” pomoću kojeg se vrlo lako može isprojektovati postavljanje solarne elektrane. Softver
veoma precizno daje rešenje montaže, uzimajući u obzir veličinu krova, tip, nagib, vrstu crepa,
nosače ili grede krova, objekte na krovu koji mogu praviti senku itd. Nakon detalja o krovu biramo
vrstu panela (dimenzije, masa, snaga) za koje se odlučimo. Program će napraviti raspored panela
na datoj površini i izborom vertikalne ili horizontalne postavke dati izgled montaže.

Slika 5.1. Prikaz montaže FN panela pomoću “K2 systems” softvera u 3D

Za izbor fotonaponskih panela sam se odlučio na panele proizvođača Solar fabrik, tip M-325
Halfcut, maksimalne snage 325 Wp. Proizvođač daje garanciju na proizvoda 12 godina, a imaju
25-godišnju linearnu garanciju na performanse solarnog panela u skladu sa garancijskim uslovima
proizvođača. Paneli su od silicijuma, monokristalni. Svaki panel se sastoji od 120 monokristalnih
ćelija. Karakteriše ih visoka efikasnost konverzije, staklo sa odličnom antirefleksijom i lakim
održavanjem, visokom efikasnošću u uslovima slabog zračenja, laka instalacija .
Osnovna karakteristika solarnih panela je specificirana snaga, tj. 320Wp, 325Wp, 330Wp itd.
koja predstavlja koliko fotonaponski panel može da preda snage potrošaču pri nominalnom
zračenju od 1000W/m2.
Odabirom navedenog tipa panela iz kataloških podataka možemo videti njihove tačne
dimenzije i prema tome prostim računom dolazimo do po podatka koliko panela možemo montirati
na površine krova. Maksimalan broj panela koji možemo instalirati zavisi i od stringa u koji su
povezani paneli da bi se dobio odgovarajući napon na ulazu invertora. Na krov upravne zgrade,
zbog orijentacije prema jugu, možemo postaviti ukupno 20 panela. Na nadstrešnicu iznad
postrojenja za peskolov i hvatač masti moguće je montirati 70 panel. Ukupan broj panela je sada
90 što znači da iznos tako dobijene snage fotonaponskog sistema je 29 kW, što dobijamo kao
proizvod maksimalne snage panela i ukupnog broja instalairanih panela. Ukupan iznos napona na
izlazu sistema proporcionalan je broju serijski spojenih panela, dok je izlazna struja
proporcionalna broju paralelno spojenih panela. Nakon montaže kostrukcije nosača i modula, ceo
sistem se povezuje na jedan invertor koji se montira ispod nadstrešnice.

56
 Slika 5.2. Neke osnovne karakteristike Solar fabrik panela

5.2 Izbor noseće konstrukcije panela

Za ovaj slučaj biramo dve vrste nosača a to su nosači za ravan krov i nosači za kosi krov.
Nosači panela su aluminijumski profili sa nosačima od aluminijuma koji se sastoje od aluminijuma
koji se legira sa silicijumom i magnezijumom radi dobijanja na čvrstoći i većoj otpronosti na
promenu temperature. Nosači su prilagodljivi za različite vrte crepa, i za industrijske krovove.
Montiraju se bez bušenja crepa, sa mogućnošću montaže solarnih panela vertikalno i horizontalno.
Karakteriše ih velika fleksibilnost odnosno podešavanje po različitim osama, mala težina, velika
otpornost na koroziju i zadovoljavaju standard u pogledu statike [49].

Slika 5.3. Montaža konstrukcije i odgovarajućih nosača

57
 Slika 5.1. Izgled FN panela, mehaničke i pizičke karakteristike [49]
Isto kao i kod izbora panela, pomoću softvera dobijamo tačan broj aluminijumskih profila koji
nam je potreban, broj i poziciju prihvatnih elemenata nosača i šina i proračun opterećenja na samu
konstrukciju krova, što je prikazano na slici 5.3.

Slika 5.4. Nosači solarnih panela za na ravan krov

58
- Laka i brza montaža sa rasponom kačenja do 2m
- Mogućnost montaže solarnih panela horizontalno i vertikalno
- Velika fleksibilnost
- Mala težina
- Velika otpornost na koroziju
- Velika otpornost na sneg i udare vetra
- Zadovoljava standarde u pogledu statike

Slika 5.5. Montiranje nosača na crepove [44]

5.3 Izbor invertora za fotonaponske panele

Za distribuiranje potrošača naizmeničnom strujom ovde koristimo invertor snage 27kW zbog
položaja panela na objektima postrojenja. Za invertor sam odabrao tip ECO 27.0-3-S Light
austrijskog proizvođača FRONIUS. Zahvaljujući maloj težini i SnapInverter sistemu za
montiranje, ovaj uređaj bez transformatora može se instalirati brzo i jednostavno, bilo u
zatvorenom prostoru ili na otvorenom. Ovaj serijski pretvarač je izgrađen sa zaštitnom klasa IP
66. dimenzija 725 x 510 x 225 mm sa težinom od 35,7 kg. Osim toga, njegovi integrirani držači s
osiguračima svih polova i opcionalni DC osigurač znače da više nisu potrebni kutije za
prikupljanje niti [49].
Invertor određujemo prema njegovim karakteristikama i električnim osobinama. Te
karakteristike se moraju prilagoditi solarnoj elektrani koju smo predhodno konstruisali. Bitno je
da povezivanje fotonaponskih panela se odredi tako da ukupan napon dobijen na kraju veze
odgovara opsegu ulaznog napona invertora, isto važi i za struju a da pritom imamo maksimalnu
snagu. Takođe ukupna snaga koju dobijamo sa fotonaponskih panela treba da bude veća od
nominalne snage invertora jer snaga panela u praksi će uvek biti nešto manja od maksimalne
moguće, koju imamo u idealnim uslovima i pri najvećoj sunčevoj insolaciji, pokazalo se da je ta
razlika i do 20%.
Karakteristike izabranog invertera su:
Broj MPP trekera: 1, Opseg MPP napona: 580 - 850V, Maksimalna izlazna snaga: 25 000 VA,
Mrežni napon (opseg napona): 3~NPE 380 V / 220 V ili 3~NPE 400 / 230 V (+20% / -30%),
Frekvencija (opseg frekvencije): 50 Hz / 60 Hz (45 - 65 Hz), Instalacija: Unutrašnja ili spoljašnja,
, Vlažnost: 0 - 100%, Nadmorska visina: 2000m, Tip DC konektora: 6xDC+ i 6xDC- priključak
na šraf 2,5-16mm2.
59
 Slika 5.6. Izgled FRONIUS invertora [49]
Tehnički opis FRONIUS invertora:
➢ Maksimalna ulazna struja: 47,7A,

➢ Maksimalna struja kratkog spoja: 71,6A

➢ Opseg ulaznog DC napona: 580V - 1000V

➢ Broj DC priključaka : 6

➢ Maksimalna PV izlazna snaga: 37,8kW

➢ AC nominalna snaga: 27 000 W,

➢ AC izlazna struja: 40,9A / 39,2A

➢ Maksimalna efikasnost: 98,2%,

➢ Ambijentalna temperatura: -25 do +60 ºC

Na osnovu navedenih karakteristika ulaznog napona i struje i na osnovu dobijenih dimenzija i

obaranog rasporeda panela na krovu, potrebno je povezati panele u četiri stringa tako da svaki se
sastoji od 22 redno vezana panela.

5.4 Izbor zaštitne opreme

Za zaštitu se koriste posebni ormari sa strane prema potrošnji, povezuju se AC ormari sa
zaštitnom opremom (prenaponska zaštita, diferencijalna zaštita, AC osigurači) a sa strane invertora
tj. na ulazu, DC orman sa zaštitnom opremom. Pošto svu energiju koju proizvode fotonaponski
60
paneli predajem u mrežu ili trošim, a višak predajem u mrežu, onda nemam potrebe za
akumulatorom, a paneli su mi fiksirani na ugao 300, tj. nemaju mogućnost pomeranja u zavisnosti
od položaja Sunca,pa onda nemam potrebu za korisćenjem kontrolera za fotonaponske panele.
Na ulazu imamo jednosmernu struju koja je jednaka:
𝐼𝐷𝐶 = 𝑛𝑝 ∙ 𝐼𝑚𝑝𝑝
gde je np broj paralelno vezanih stringova, a Impp uzimamo iz podataka o panelu. Tako
dobijamo da je IDC=38,28 A. Znači da ćemo izabrati DC osigurače od 40A.
Sa druge strane, na izlazu imamo trofazni napon od 400V, pa se za snagu od 88 fotonaponska
panela dobija struja IAC = 41,28 A pa ćemo tu stranu zaštiti sa osiguračima od 50 A.

5.5 Izbor kablova

Solarni paneli proizvode jednosmernu električnu energiju tako da će nam od solarnih panela
pa do ulaza invertora teći jednosmerna struja i oni će biti povezani preko nadzemnog kabla, dok
će izlaz invertora i ostatak elektroenergetskog sistema biti povezani preko podzemnog kabla koji
će biti položeni kroz postojeće kablovske trase, delimično kroz kablovske cevi delimično kroz
PNK regale.
5.5.1 Nadzemni kabal
Za izbor nadzemnog kabla smo se odlučili na SOLARFLEX®-X PV1-F,sa karakteristikama:
➢ radna temperatura od -40oC – 120oC

➢ temperatura kratkog spoja 200oC

➢ nominalni napon 1000 VoC,1800 V DC

➢ testiran na 1000 V AC.

Provodnik se sastoji od bakra sa umreženim polietilenom,uzimamo presek 6 mm2.

5.5.2 Podzemni kabal

Na osnovu izlazne struje invertora, za podzemni kabal smo izabrali PP00 (NYY-J) power cable,
0,6/1 kV sa tehničkim karakteristikama:
➢ radna temperatura od -40oC – 70oC
➢ nominalni napon 0.6/1 kV
➢ testiran na 4 kV

Uzimamo četvorozilni kabel preseka od 10 mm2.

Slika 5.7. Izgled podzemnog kabla

61
 5.6 Bidirekciono brojilo
Još nam preostaje da u fotonaponski aktivni sistem povežemo bidirekciono brojilo
(Smartmetar). Izabraćemo smartmetar proizvođača FRONIUS, najviše zbog kompatibilnosti sa
već odabranim invertorom. Njegova uloga može biti dvojaka. Pored toga što može da meri
utrošenu odnosno proizvedenu električnu energiju, pomoću njega možemo da ograničimo
proizvedenu energiju FN sistema. Ukoliko ne želimo da višak energije prosleđujemo u
distributivnu mrežu, brojilo će preko komunikacionog porta ograničiti izlaz invertora. Za
komunikaciju se koristi RS 485 port.
Na slici je prikazana jednopolna šema veze razvodnog ormara GRO i našeg hibridnog
sistema.

Slika 5.8. Šema veze hibridnog sistema sa GRO

62
 6. PROCENA ENERGETSKOG BILANSA

6.1 Procena proizvodnje i potrošnje energije

Procena potrošnje je izvršena na osnovu jednogodišnjih podataka potrošnje električne energije
dobijene od korisnika postrojenja – JKP “Vodovodi i kanalizacija” Novi Sad. Podaci o potrošnji
su prikazani grafički na sledećoj slici i tabelarno za period od maja 2017. godine do aprila 2018.
Potrošnja električne energije je iskazana u kWh.
Tabela 6.1. Godišnja potrošnja električne energije na postojenju
05.2017 06.2017 07.2017 08.2017 09.2017 10.2017 11.2017 12.2017 01.2018 02.2018 03.2018 04.2018
6696 6565 7330 7667 8115 8170 8959 9679 9228 8262 9725 8369

Slika 6.1. Potrošnja PPOV Rumenka

Vidi se da potrošnja postrojenja nema zavisnost od godišnjih doba kao što bismo mogli
očekivati kod potrošnje tipičnog domaćinstva. Postoji blago povećanje u hladnijim mesecima, ali
neznatno jer glavni potrošači ne zavise od vremenskih prilika.
Pošto je postrojenje priključeno direktno na distributivnu srednjenaponsku mrežu preko
trafostanice, mi ćemo razmatrati samo slučaj on-grid fotonaponskog napajanja, jer bi kupovina
potrebnih baterija zahtevala ozbiljnije finansijske troškove.
Stoga, kompletno snabdevanje električnom energijom vršiće se energijom proizvedenom
pomoću fotonaponskih panela i biogasnog postrojenja, ili direktno iz mreže i rezervnog pomoćnog
dizelagregata ukoliko svi sistemi otkažu. Da bi se procenio eventualni negativni uticaj ovih
nedostataka na rad postojenja, potrebno je detaljnije proceniti energetski bilans postrojenja,
koristeći raspoložive podatke i specijalizovana softverska rešenja (opensource softveri). Na
raspolaganju su softveri “PVGIS” za procenu proizvodnje fotonaponskih sistema. Za procenu
energetskog bilansa celokupnog postrojenja prečistača otpadnih voda koristiće se softverski alat
“HOMER Pro Energy”.

6.2 Procena proizvodnje fotonaponskog sistema SA SOFTVEROM “PVGIS”

Sa softverom “PVGIS” smo se sreli već ranije u ovom diplomskom radu za procenu solarnog
zračenja na lokaciji objekta i za procenu moguće godišnje proizvodnje električne
energije(kWh/kWp).

63
 Za površine koje možemo iskoristiti na postrojenju prečistača u Rumenci smo uzeli krov
upravne zgrade i nastrešnicu izgrađenu na SBR bazenima. Kako smo dobili da na datu korisnu
površinu možemo instalirati ukupu snagu od 28,6 kW pomoću softvera dobijamo sledeće procene
proizvodnje energije.
Tako pomoću PVGIS softvera dolazimo do rezultata izračunavanja energetske efikasnosti
instalirane solarne elektrane.
Parametri fotonaponskog sistema :
➢ Nominalna snaga fotonaponskog sistema – solarne elektrane : 28,6 kW
➢ Procenjeni gubici usled temperaturnih uticaja : 8,62%
➢ Procenjeni gubitak zbog ugaone refleksije : 3,28%
➢ Drugi gubici : 3%

Ukupni gubici sistema su 14,9 %. Sistem je nepokretan, ugao nagiba prema jugu je 18° krova
upravne zgrade, a 5 za krov 2° tj. nadstrešnica na SBR bazenu i oba sa orijentacijom od 44°. U
tabeli su date vrednosti mesečne proizvodnje električne energije datog sistema Em (kWh), globalne
iradijacije dobijene od solarnih modula sistema Hm (kWh/m2) i standardno odstupanje mesečne
proizvodnje energije sa promenom u toku godine, za unešene vrednosti solarne elektrane.
Tabela 6.2. Rezultati proizodnje dobijeni pomoću “PVGIS” softverskog alata [44]

Krov 1 Krov 2
Mesec Em Hm SDm Em Hm SDm
Januar 282 47,3 42,1 807,3 40,5 98,9
Februar 343,5 57,4 71,4 1054,2 51,9 194,2
Mart 645,8 110,7 101,7 2075,9 103,3 304,8
April 825 147,1 109,1 2752,6 142,2 351,5
Maj 945,6 173,2 71,8 3244 172 247,4
Jun 993,2 185,8 78,6 3445,1 186,4 257,3
Jul 1090 206,8 70,1 3736 205 263,4
Avgust 988 185,9 99,8 3300,1 179,6 344,1
Septembar 736 133,8 100,1 2379,8 125,3 298
Oktobar 563,9 98,8 81,5 1714,3 87,7 219,7
Novembar 382,1 64,9 41,2 1084,1 54,9 105,7
Decembar 240,9 41 53,3 670,4 34,5 128,7

Sabiranjem dve kolone mesečne proizvodnje energije dobijamo procenjenu ukupnu

proizvodnju solarne elektrane od 34.299,8 kWh.

64
 Slika 6.2. Procena mesečne proizvodnje električne energije solarnih panela prema PVGIS
softveru – krov 1 [44]
Iz svega navdenog vidi se da je potrošnja postrojenja znatno veća od trenutno moguće
proizvodnje električne energije pomoću fotonaponskih panela.

Slika 6.3. Procena mesečne proizvodnje električne energije solarnih panela prema PVGIS
softveru – krov 2

65
 6.3 Energetski bilans prema “HOMER Pro Energy” softveru
Softverski alat „HOMER Energy Pro“ omogućava prikaz dnevnih i mesečnih profila
potrošnje i poseduje mogućnost simulacije hibridnih sistema. Softver pomoću unešenih
koordinata objekta, parametara potrošnje, gasnog generatora, fotonaponskog panela, invertora
izrađuje model hibridnog sistema.

Slika 6.4. Model hibridnog sistema pomoću “HOMER Pro Energy” softvera
Softverski alat “HOMER Pro Energy” zahteva veliki broj ulaznih podataka da bi rezultat
procene energetskog bilansa bio veoma tačan. Tako na slici 6.5 imamo prikaz dnevne, mesečne i
godišnje potrošnje električne energije objekta.

Slika 6.5 Potrošnja PPOV Rumenka prema HOMER Energy

66
 Za razliku od “PVGIS” softvera “HOMER Pro” pored geografskog položaja, sunčeve
iradijacije, za potrebe procene proizvodnje solarnog sistema uzima u obzir i ekonomski deo, tj.
ima mogućnost proračuna isplativosti kompetne investicije.

Slika 6.6 Odnos proizvedene energije solarnog i hibridnog sistema i potrošnje [53]

67
 Na gornjem delu slike 6.6 je prikazano grafički udeo proizvedene solarne energije i energije
koju je objekat potrošio, a na donjem delu je prikazano za kompletan hibridni sistem, tj. sa
energijom dobijenom od biogasnog postrojenja.

Slika 6.7 Isplativost investitije fotonaponskog i hibridnog sistema

Na kraju pomoću softvera, kao rezultat procene energeskog bilansa, analize urađene za period od
25 godina, najisplativiji biti hibridni sistem pomoću energije biogasa i FN panela. Međutim, on
nije i najbrže isplativ. Za period otplate potrebno je 18,7 godina za hibridni sistem, dok sa druge
strane za solarni sistem potrebno je 11,4 godina.

Slika 6.8. Rezultati procene energetskog bilansa pomoću “HOMER Pro” softvera

68
 7. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA

7.1 Tehno-ekonomska analiza solarnog sistema

Da bih sagledali investiciju potrebno je da proračunamo koliko će energija solarnih sistema
smanjiti potrošnju iz mreže i da vidimo koliko se ovakva investicija isplati odnosno za koje vreme
se uložen novac vraća. Prvo ćemo da napravimo uvid u sav potreban materijal za izradu solarne
elektrane.
Tabela 7.1. Predmer opreme solarne elektrane
Solarna elektrana ON GRID 28,6 kW
Kol
Materijal J.M. . Cena (€) Uk. Cena

Solarni panel Solar Fabrik, M Halfcut, 325 Wp kom 88 126,00 11.088,00

Aluminijumski nosači za montažu kom 1 2.157,00 2.157,00

Invertor FRONIUS Eco 27.0-3-S kom 1 2.942,00 2.942,00

DC orman sa zaštitnom opremom kom 1 458,00 458,00

AC orman sa zaštitnom opremom kom 1 456,00 456,00

pau
Set kablova i konektora za povezivanje š 1 558,00 558,00

Uređaj za kontrolu toka energije kom 1 650,00 650,00

pau
Ostali sitan montažni materijal š 1 440,00 440,00
Ukupno bez
PDV 18.749,00
UKUPNO: 22.498,80

Dolazimo do vrednosti utrošenog materijala od 22.498,80 €. Na ovu cenu treba dodati i vrednost
radova od oko 2.000,00 €, radove smo računali nezavisno od materijala jer na radove se ne vrši
obračun PDV-a.
Sada ćemo sračunati vrednost proizvedene električne energije ovog solarnog sistema.
Ugovorena cena električne energije je 65 (€/MWh).
Za dalji obračun električne energije uzeti su parametri potrošnje sa zvaničnog cenovnika JP
“Elektroprivrede Srbije”, jedinične cene prekomerne snage, za električnu energiju više i niže tarife,
i za naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača.
U sledećoj tabeli je prikazan obračun za isporučenu električnu energiju gde je za podatak o
potrošnji uzet sa računa za električnu energiju dobijenih od korisnika postrojenja, a NET potrošnja
predstavlja razliku te potrošnje u višoj tarifi i procenjene proizvodnje solarne elektrane. Kao
rezultat dobijamo vrednost uštede u potrošnji na godišnjem nivou, prikazanu i po mesecima.

69
Tabela 7.2. Obračun električne energije
Obračun za isporučenu električnu energiju
Poštrošnja VT NET Ušteda u Iznos VT Iznos NET Ušteda u
(kWh) Potrošnja VT potrošnji (RSD) VT potrošnji
(kWh) (kWh) (RSD) (RSD)
Jan 6.696,00 5.182,70 1.513,30 51.575,94 39.919,75 11.656,19
Feb 6.565,00 4.908,60 1.656,40 50.566,91 37.808,49 12.758,42
Mar 7.330,00 4.400,00 2.930,00 56.459,33 33.891,00 22.568,33
Apr 7.667,00 4.201,30 3.465,70 59.055,07 32.360,51 26.694,55
May 8.115,00 4.370,80 3.744,20 62.505,79 33.666,09 28.839,70
Jun 8.170,00 4.338,40 3.831,60 62.929,43 33.416,53 29.512,90
Jul 8.959,00 4.712,00 4.247,00 69.006,70 36.294,18 32.712,52
Aug 9.679,00 5.612,60 4.066,40 74.552,50 43.231,05 31.321,45
Sep 9.228,00 5.949,20 3.278,80 71.078,67 45.823,71 25.254,96
Oct 8.262,00 5.482,60 2.779,40 63.638,06 42.229,73 21.408,33
Nov 9.725,00 7.657,90 2.067,10 74.906,81 58.984,97 15.921,84
Dec 8.369,00 7.041,00 1.328,00 64.462,22 54.233,30 10.228,92
∑ 98.765,00 63.857,10 34.907,90 760.737,41 491.859,31 268.878,10

Dalje računamo kolika je ušteda u obračunu za pristup distributivnom sistemu i u obračunu za

podsticaj proivodnje energije obnovljivih izvora. Dobijene vrednosti ušteda za pristup i za
podsticaj sabiramo sa iznosom potrošnje u višoj tarifi, odnosno u NET potrošnji.
Tabela 7.3. Proračun uštede
Ušteda u obračunu za pristup sistemu Ušteda u obračunu podsticaja za OIE
Obračun za aktivnu Obračun za aktivnu Podsticaj za OIE Podsticaj za OIE NET
energiju VT energiju NET VT VT VT
(RSD) (RSD) (RSD) (RSD)
6.501,82 5.032,40 622,73 481,99
6.374,62 4.766,25 610,55 456,50
7.117,43 4.272,40 681,69 409,20
7.444,66 4.079,46 713,03 390,72
7.879,67 4.244,05 754,70 406,48
7.933,07 4.212,59 759,81 403,47
8.699,19 4.575,35 833,19 438,22
9.398,31 5.449,83 900,15 521,97
8.960,39 5.776,67 858,20 553,28
8.022,40 5.323,60 768,37 509,88
9.442,98 7.435,82 904,43 712,18
8.126,30 6.836,81 778,32 654,81
95.900,82 62.005,24 9.185,15 5.938,71

70
 Tako dobijene vrednosti predstavljaju osnovice za obračun akcize čija stopa iznosi 7,5%. Na
kraju se na osnovice sa obračunatom stopom akcize dodaje vrednost PDV-a od 20%. Konačno,
razlika vrednosti tako dobijenih potrošnji u VT i NET potrošnji prikazuje nam uštedu u plaćanju
završnog računa, čiju vrednost koristimo za dalju procenu investicije isplativosti proizvodnje
energije solarne elektrane.
Tabela 7.4. Doprinos solarne energije kroz završni račun po mesecima
Doprinos NET potrošnje u VT kroz završni račun
Osnovica za Osnovica za Ukupno sa PDV Ukupno Ušteda u Ušteda u
obračun NET obračun (RSD) NET sa plaćanju plaćanju
sa akcizom sa akcizom PDV računa bez računa sa
7.5% (RSD) 7.5% (RSD) (RSD) PDV (RSD) PDV
(RSD)
63.103,02 48.841,70 75.723,62 58.610,04 14.261,32 17.113,58
61.868,48 46.258,59 74.242,17 55.510,30 15.609,89 18.731,87
69.077,83 41.465,55 82.893,39 49.758,65 27.612,28 33.134,74
72.253,71 39.593,00 86.704,45 47.511,60 32.660,71 39.192,86
76.475,66 41.190,36 91.770,79 49.428,44 35.285,29 42.342,35
76.993,98 40.885,03 92.392,77 49.062,03 36.108,95 43.330,74
84.429,50 44.405,83 101.315,40 53.286,99 40.023,67 48.028,41
91.214,78 52.893,07 109.457,73 63.471,69 38.321,70 45.986,04
86.964,56 56.065,19 104.357,47 67.278,22 30.899,37 37.079,24
77.860,98 51.667,95 93.433,18 62.001,54 26.193,03 31.431,64
91.648,28 72.167,95 109.977,93 86.601,54 19.480,32 23.376,39
78.869,35 66.354,30 94.643,22 79.625,16 12.515,06 15.018,07
930.760,13 601.788,51 1.116.912,15 722.146,21 328.971,61 394.765,94

Do sada smo pokazali da proračun isplativosti se bazira na ostvarenim uštedama koje nastaju
kao efekat smanjenja računa za električnu energiju isporučenu iz mreže, u delovima naknade za
utrošenu energiju u višoj tarifi, pristup sistemu i povlašćene proizvođače i energetsku efikasnost,
što predstavlja manju osnovicu za primenu akcize od 7,5%. Za procenu isplativosti investicije i
dalju analizu uzimaju se parametri koje diktira trenutno tržište opremom za solarne sisteme. Za
jediničnu cenu investicije (“ključ u ruke”) procenjuje se na 800 €/kW. Tako da ako nam je kapacitet
panela snage 28,6 kW, početna cena za otplatu investicije se računa:

€
800 × 28,6⁡𝑘𝑊 = 22.800€
𝑘𝑊

Od početne cene otplate investicije se sada oduzima ušteda koju smo predhodno sračunali s
tim da se u obzir uzimaju i faktori rasta cena, faktor rasta cene električne energije od 5%, zatim
diskontni faktor od 2% i faktor rasta naknada za pristup sistemu od 2%. Nakon proračuna uz date
parametre dolazi se do rezultata da je vreme otplate ovakvog sistema nešto manje od 8 godina što
predstavlja veoma dobru isplativost s obzirom da je garancija na panele 25 godina. Otplata je
prikazana na period od 20 godina.

71
Tabela 7.5. Proračun ispaltivosti investicije u period od 20 god.

Cost-benefit analiza isplativosti investicije kroz smanjenje računa za struju

Godina Otplata investicije Investicija sa Cena električne energije
iz uštede u računu subvencijom od 50% VT po godinama
(EUR) (EUR) (EUR/MWh)
0 -22.800,00 -11.400,00 65,00
1 65,00
-20.103,87 -8.663,87
2 -17.256,00 -5.816,00 68,25
3 -14.334,27 -2.894,27 71,66
4 -11.336,53 103,47 75,25
5 -8.260,52 3.179,48 79,01
6 -5.103,95 6.336,05 82,96
7 -1.864,46 9.575,54 87,11
8 1.460,41 12.900,41 91,46
9 4.873,15 16.313,15 96,03
10 8.376,36 19.816,36 100,84
11 11.224,24 22.664,24 68,25
12 14.145,96 25.585,96 71,66
13 17.143,71 28.583,71 75,25
14 20.219,71 31.659,71 79,01
15 23.376,28 34.816,28 82,96
16 26.224,15 37.664,15 68,25
17 29.145,87 40.585,87 71,66
18 32.143,62 43.583,62 75,25
19 35.219,63 46.659,63 79,01
20 38.376,19 49.816,19 82,96

Kroz ovaj obračun isplativosti nismo uzeli u obzir količinu električne energije solarne selektrane
koja bi bila višak, tj. nismo razmatrali mogućnost predaje viška električne energije u distributivnu
mrežu i prodaje snabdevaču električne energije.
Razlog za ovo je jednostavan, procena odnosa nepoklapanja profila proizvodnje i potrošnje je oko
20%. Troškovi koji bi nastali prilikom postupka priljkučenja elektrane za prodaju električne
energije bi se ovom uštedom isplatili kroz period od oko 7 do 8 godina.

72
 Analiza isplativosti investicije
50.000

40.000

30.000
Zarada na uštedi iz PV sistema (€)

20.000

10.000

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9

-10.000

-20.000

Period isplate investicije (godina)

-30.000
Slika 7.1. Tabelarni i grafički prikaz isplativosti investicije

7.2 Tehno-ekonomska analiza biogasa na PPOV Rumenka

Kroz rad je prikazan energetski bilans biogasnog postrojenja na prečistaču u Subotici. PPOV
Subotica je dimenzionisan za 120 000 ekvivalenata stanovnika što znači da je po kapacitetu oko
12 puta veći od našeg prečistača. Prosečna proizvodnja generatora je negde oko 180 kW, pa ako
proporcinalno računamo snagu sa kapacitetom za mulj, PPOV Rumenka bi maksimalno mogao da
dobije električnu snagu od 15 kW. Međutim, cela investicija za izgradnju biogasnog postrojenja
se ne može srazmerno predviđati, iz razloga cene opreme koja je potrebna. Takođe, PPOV
Rumenka radi sa polovinom kapaciteta trenutno, što nas dovodi do zaključka da u postojećim
uslovima je znatno isplativije ulagati u solarnu energiju, a da sa povećanjem kapaciteta postrojenja
se stvara prostor za analizu i uvođenje sistema korišćenja biogasa. Ova procena će uzeti u obzir to
povećanje kapaciteta.
CHP postrojenje se procenjuje na 1.500 €/kW gde su u estimaciju cene uzeti svi troškovi
projektovanja, ugradnje i prateće opreme i radova, pa za izabrani CHP imamo investiciju od
30.000€. U tabeli su nevedene grube procene troškova na najvećim delovima postrojenja biogasa
za kompletiranje postrojenja otpadnih voda u Rumenci.
Pored ovih troškova potrebno je dodati troškove za ugradnju odnosno radove, i troškove
amortizacije biogasnog postrojenja. Vidimo da i mala biogasna postrojenja ne mogu proći bez
značajnih ulaganja ali s obzirom na brzinu razvitka tehnologije pogotovo kad su u pitanju
tehnologije izvedbi CHP postrojenja i biogas predstavlja jedan od najbitnih obnovljivih izvora
energije za budućnost.

73
 Tabela 7.6 Procena vrednosti biogasnog postrojenja
Oprema postrojenja J.M. Kol. Cena (€) Uk. Cena

Rezervoar gasa kompl. 1 5.000,00 5.000,00

Anerobni digestor kompl. 1 27.000,00 27.000,00

Pumpe, mikseri, kompresor kompl. 1 16.000,00 16.000,00

Merna oprema kompl. 1 12.000,00 12.000,00

Ugušćivač mulja kompl. 1 19.000,00 19.000,00

Izmenjivač toplote kompl. 1 5.750,00 5.750,00

Gasna baklja kompl. 1 8.000,00 8.000,00

Gasni kotao kompl. 1 8.500,00 8.500,00

Ako za održavanje i amortizaciju postrojenja predpostavimo 20 % od procenjene vrednosti

opreme i 10 % za izgradnju postojenja, dobija se ukupna investicija od 170.625,00€. Ako za cenu
uštede električne energije uvrstimo cenu JP EPS od 65 €/MWh, a za procenu proizvodnje biogasa
se oslonimo na analizu proizvodnje biogasa na PPOV Subotica i na izbor CHP jedinice električne
snage od 20 kW, prostom računicom se dobija period isplativosti od oko 19 godina.

74
 8. EKOLOŠKA ANALIZA

Na kraju ostaje nam da ispitamo i damo procenu uštede emisije štetnih gasova sa smanjenjem
potrošnje električne energije dobijene iz termoelektana. Do sada smo dali procenu proizvodnje
solarne elektrane na godišnjem nivou i ona iznosi 34.907,90 kWh. Na osnovu Izveštaja o stanju
životne sredine u JP “Elektroprivreda Srbije” za 2018. godinu može se doći do procene o kojoj se
količini radi. Kroz ovaj izveštaj su tabelarno prikazane potrošnje svih fosilnih goriva za
proizvodnju električne elektrane po distributivnim područjima odnosno po ograncima
termoelektrana. Na kvalitet vazduha najvećim delom utiču termoelektrane koje za pogon koriste
ugalj. Podaci o ukupnoj emisiji materija iz termoenergetskih postrojenja koje utiču na kvalitet
vazduha u 2018. godini za organizacione celine JP EPS dati su u tabeli 7.6.
Tabela 7.6. Emisije materija iz TE postrojenja [52]

Proizvodnja električne energije u TE “Nikola Tesla” za 2018. godinu iznosi 16.614,70 GWh
prema izveštaju. Proizvodnja električne energije u TE-KO “Kostolac” za 2018. godinu iznosi
6.339,70 GWh prema izveštaju. Dalje, ako iz tabele 7.6. uzmemo količine CO2 i podelimo sa
proizvedenom godišnjom električnom energijom dobijamo za TE “Nikola Tesla” da je emisija CO2
1,1641 kg/kWh godišnje, a za TE-KO “Kostolac” 1,1637 kg/kWh [52]. Kako naš projektovani
fotonaponski sistem godišnje proizvodi 34.907,90 kWh, iz toga sledi da bi se godišnje uštedelo
40.636,2 kg CO2 prelaskom na solarni sistem napajanja.
U toku su projekti odsumporavanja u nekoliko termoelektrana koje proizvode polovinu
električne energije u Srbiji. Po završetku ovih projekata emisija štetnih gasova će biti smanjena sa
74.000 t na 7.800 t godišnje.

75
 9. ZAKLJUČAK

Sve je manje zaliha neobnovljivih izvora energije, koji kao glavnu prednost u odnosu na OIE,
imaju u većoj mogućnosti transporta i skladištenja, i još uvek bolju cenu u izgradnji postrojenja
odnosno niže investicije po jedinici snage.
Države Centralne i Jugoistočne Evrope bi na isplativ način mogle da podignu udeo obnovljivih
izvora u svojoj ukupnoj energetskoj potrošnji na 34 odsto, pokazuje novi izveštaj (Međunarodne
agencije za obnovljivu energiju) IRENA, koji je nedavno predstavljen na sastanku ministara
država koje učestvuju u Inicijativi o povezivanju zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope u oblasti
energetike (CESEC). Izveštaj pokazuje i znatno veći potencijal za razvoj obnovljivih izvora u
Srbiji u odnosu na trenutno postojeće politike i planove.
Mapa puta za energetsku tranziciju koju je IRENA predstavila procenjuje ukupne dodatne
investicije u vrednosti od 78 milijardi evra od danas do 2030. koje bi omogućile zemljama
članicama CESEC-a da izgrade energetski sistem koji se znatno manje oslanja na uvezena fosilna
goriva i istovremeno obezbeđuje cenovno konkurentnu energiju za građane.
Pored toga, ubrzan prelazak na obnovljive izvore bi omogućio da se na nivou regiona emisije
gasova sa efektom staklene bašte smanje za 21 odsto u odnosu na trenutne planove. To je
uporedivo sa sadašnjim ukupnim emisijama Rumunije i Bugarske zajedno.
Centralna i Jugoistočna Evropa imaju ogroman potencijal za obnovljivu energiju. Obnovljivi
izvori mogu da smanje energetske troškove u regionu u korist građana i industrije, istovremeno
unapređujući energetsku bezbednost, kvalitet vazduha i usklađujući ceo region sa dugoročnim
planovima za deugljenizaciju koji su predviđeni Pariskim sporazumom.
Izveštaj pokazuje da i u Srbiji postoji mnogo veći potencijal za razvoj obnovljivih izvora
energije do 2030, posebno kada je reč o solarnoj energiji. Prema mapi puta koju je IRENA izradila,
Srbija bi, u odnosu na postojeće planove i propise, mogla da ima čak 20 puta veći instalisani
kapacitet za proizvodnju struje pomoću solarne energije do 2030. i za 70 odsto veće kapacitete za
proizvodnju električne energije pomoću vetra [45].
Prema proračunima IRENA, Srbija bi u 2030. mogla da proizvodi oko 54 odsto struje i da
obezbedi preko 60 odsto energije u sistemima centralnog grejanja pomoću obnovljivih izvora.
To bi do 2030. omogućilo uštedu od 178 miliona dolara na godišnjem nivou, kao i smanjenje
emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora za 19 odsto.
Prema najnovijim istraživanjima pandemija korona virusa ubrzala je energetsku tranziciju i
pokazala da elektroenergetski sistemi širom Evrope mogu bez ikakvih problema da private velike
količine obnovljive energije. Srbija se nalazi pred tranzicijom koja za glavne ciljeve ima razvoj
obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti.
Srbija proizvodi oko 70% električne energije iz uglja i upravo tu predstoji ozbiljna reforma, s
tim da se mora voditi računa i o socijalnoj komponenti s obzirom na rudarski sektor. Sa
potencijalima koje imamo, Srbija može postati energetski nezavisna i bez uglja, i planove za
nezavisnost treba sprovesti što pre da bi se izbegao ekonomski efekat dekarbonizacije tj. uvođenje
takes na CO2 koji se očekuje 2022. godine.
Kroz ovaj rad smo videli da proizvodnja električne energije pomoću solarnih panela podiže
energetsku efikasnost, i da se relativno brzo isplaćuje investicija. Sa druge strane prikazan je i
tehnološki razvoj i progresivan napredak u oblastima fotonaponske industrije. Efikasnost FN ćelije
se povećava, a cena proizvodnje i ugradnje modula smanjuje što govori o potencijalu koju solarna
energija poseduje. Svansonov zakon, koji je analog Murovom zakonu za računarsku moć, govori
da se cena FN modula smanji 20% za svako dupliranje ukupne prodaje solarnih modula.

76
 Isto tako smo pokazali da uticaj razvoja tehnologije u kod drugih izvora obnovljive energije
sve više poboljšava karakteristike i isplativost. Biogasna postrojenja su za sada fokusirane na
proizvodnju velikih snaga, dok se u bliskoj budućnosti očekuje razvoj mikro postrojenja.

Slika 8.1. Cena modula (USD/W) u proteklih 4 godine

Sa padom cene FN modula i kao i smanjenjem problema klimatskih promena i zagađenja vazduha,
solarna energija postaje dominantan obnovljivi izvor koji nastoji da revolucioniše čitavu
energetsku industriju.

77
 10. LITERATURA

[1] Michael Woolfson, The origin and evolution of the solar system, Astronomy & Geophysics,
Volume 41, Issue 1, February 2000, Pages 1.12–1.19, https://doi.org/10.1046/j.1468-
4004.2000.00012.x
[2] Mitalas, R. and Sills, K. 1992, "On the photon diffusion time scale for the sun", The
Astrophysical Journal, Vol. 401, p. 759-760
[3] "Introduction to Solar Radiation". Newport Corporation.
[4] APPLETON, E. Departure of Long-Wave Solar Radiation from Black-Body Intensity. Nature
156, 534–535 (1945). https://doi.org/10.1038/156534b0
[5] Iqbal, M., "An Introduction to Solar Radiation", Academic Press (1983), Chap. 3
[6] Garner, Rob (24 January 2017). "Fermi Detects Solar Flare's Highest-Energy Light".
[7] "The Multispectral Sun, from the National Earth Science Teachers Association".
Windows2universe.org. 2007-04-18.
[8] Naylor, Mark; Kevin C. Farmer (1995). "Sun damage and prevention". Electronic Textbook of
Dermatology. The Internet Dermatology Society.
[9] Watson, M.; Holman, D. M.; Maguire-Eisen, M. (1 August 2017). "Ultraviolet Radiation
Exposure and Its Impact on Skin Cancer Risk". Seminars in Oncology Nursing. 32 (3): 241–
254. doi:10.1016/j.soncn.2016.05.005
[10] Bohren, C.F. (2007). Atmospheric Optics. In The Optics Encyclopedia (eds T.G. Brown, K.
Creath, H. Kogelnik, M.A. Kriss, J. Schmit and M.J. Weber). doi:10.1002/9783527600441.oe004
[11] "RReDC Glossary of Solar Radiation Resource Terms". rredc.nrel.gov.
[12]Sengupta, Manajit; Habte, Aron; Gueymard, Christian; Wilbert, Stefan; Renne, Dave (2017-
12-01). "Best Practices Handbook for the Collection and Use of Solar Resource Data for Solar
Energy Applications: Second Edition"
[13] World Bank. 2017. Global Solar Atlas. https://globalsolaratlas.info
[14] "Optimum solar panel angle". macslab.com.
[15] Hersch, P. & Zweibel, K. Basic photovoltaic principles and methods, report, February 1, 1982;
Golden, Colorado.
[16] Vaqueiro, Michelle & Markevich, V. & Coutinho, J. & Santos, P. & Crowe, Iain & Halsall,
M. & Hawkins, Ian & Lastovskii, Stanislau & Murin, Leonid & Peaker, Anthony. (2019).
Identification of the mechanism responsible for the boron oxygen light induced degradation in
silicon photovoltaic cells. Journal of Applied Physics. 125. 185704. 10.1063/1.5091759.
[17] Deepak K. Gupta, Matthijs Langelaar, Marco Barink, Fred van Keulen, Optimizing front
metallization patterns: Efficiency with aesthetics in free-form solar cells, Renewable Energy,
Volume 86, 2016, Pages 1332-1339, ISSN 0960-1481,
https://doi.org/10.1016/j.renene.2015.09.071
[18] US Office of Energy Efficiency and Renewable Energy
https://www.energy.gov/eere/solar/articles/pv-cells-101-primer-solar-photovoltaic-cell
[19] From Selenium To Silicon Solar Panels: An Excerpt From Let It Shine
https://www.solarpowerworldonline.com/2013/12/selenium-silicon-solar-panels-excerpt-let-
shine/

78
[20] Shimura F. (2017) Single-Crystal Silicon: Growth and Properties. In: Kasap S., Capper P.
(eds) Springer Handbook of Electronic and Photonic Materials. Springer Handbooks. Springer,
Cham.
[21] Antireflection and protective films for silicon solar cells O V Semenova, V A Yuzova, T N
Patrusheva, F F Merkushev, M Y Railko and S A Podorozhnyak IOP Conference Series: Materials
Science and Engineering, Volume 66
[22] Grubišić-Čabo, Filip & Nizetic, Sandro & Tina, Giuseppe. (2016). Photovoltaic panels: A
review of the cooling techniques. Transactions of FAMENA. 40. 63-74.
[23] Detailed Balance Limit of Efficiency of p‐n Junction Solar Cells Journal of Applied Physics
32, 510 (1961); https://doi.org/10.1063/1.1736034 William Shockley and Hans J. Queisser
[24] The Mystery Flaw of Solar Panels https://www.youtube.com/watch?v=yVOnHWnLSeU
[25] How do Solar cells work? https://www.youtube.com/watch?v=L_q6LRgKpTw
[26] Heeb, N.V., Zennegg, M., Haag, R., Seiler, R., Schmid, P., Wichser, A., Ulrich, A., Honegger,
P., Zeyer, K., Emmeneggererb, L., Zimmerli, Y., Czerwinski, J., Kasper, M. and Mayer, A., 2011.
“Parameters affecting the dioxin formation in diesel particle filters”, Proc. 15th ETH Conference
on Combustion Generated Nanoparticles, Zurich, June 26-29, 2011,
[27] “Study: Current Status of Concentrator Photovoltaic (CPV) Technology” Maike Wiesenfarth,
Dr. Simon P. Philipps, Dr. Andreas W. Bett, Fraunhofer ISE / Kelsey Horowitz, Dr. Sarah Kurtz,
National Renewable Energy Laboratory NREL, USA | Version 1.3, April 2017
[28] Connolly, James & Mencaraglia, Denis. (2013). III-V Solar Cells.
[29] III-V Multi-Junction Solar Cells By Gui jiang Lin, Jingfeng Bi, Minghui Song, Jianqing Liu,
Weiping Xiong and Meichun Huang January 16th 2013 DOI: 10.5772/50965
[30] Geisz, John & France, Ryan & Schulte, Kevin & Steiner, Myles & Norman, Andrew &
Guthrey, Harvey & Young, Matthew & Song, Tao & Moriarty, Thomas. (2020). Six-junction III–
V solar cells with 47.1% conversion efficiency under 143 Suns concentration. Nature Energy. 5.
10.1038/s41560-020-0598-5.
[31] The reality behind solar power’s next star material https://www.nature.com/articles/d41586-
019-01985-y
[32] Perovskite solar cells: the future of solar? https://news.energysage.com/perovskite-solar-
cells/
[33] NASA Goddard Institute for Space Studies https://data.giss.nasa.gov/
[34] NASA global climate change https://climate.nasa.gov/
[35] https://www.climate.gov/
[36] NOAA national Oceanic and Atmosperic Administration https://www.noaa.gov/
[37] The Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) https://www.ipcc.ch/
[38] SolarPower Europe https://www.solarpowereurope.org/
[39] https://www.grenef.com/obnovljivi-izvori-energije/
[40] “Biogas & Engines". https://www.clarke-energy.com/
[41] [Anaerobic Digestion and Bioresources Assocation https://adbioresources.org/ ]
[42] V. Stevanović, ,, Diplomski rad - Idejno rešenje samostalnog hibridnog vetro – fotonaponskog
sistema za napajanje salaša" , Novi Sad, 2016.

79
[43] M. Lambić i dr., “Studija o proceni ukupnog solarnog potencijala – solarni atlas i mogućnosti
proizvodnje i korišćenja solarne energije na teritoriji AP Vojvodine”, Studija za Pokrajinski
sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Tehički fakultet “M.Pupin”, Zrenjanin,
2011.godine, veb sajt: http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/index.php/studije/item/8-studije-
potencijala-i-mogucnosti-primene-energije-sunca-u-apv
[44] PVGIS softver, http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps4/pvest.php?lang=en&map=europe

[45] Lj. Majdandžić , ,,Fotonaponski sustavi", Zagreb, 2007. veb sajt: http://www.solarni -
paneli.hr/pdf/01_handbook_fotonapon.pdf
[46] https://www.google.rs/maps/@45.2946066,19.75389,744m/data=!3m1!1e3?hl=en
[47] “ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА ЗА
НАСЕЉE РУМЕНКА, КЊИГА 1 – свеска 4 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ПРОЈЕКАТ,
АУТОМАТИКА И УПРАВЉАЊЕ” , Hidrozavod dtd.
[48] CPPOV Subotica-Uputstvo za rad / Procesni deo linije mulja i gasovoda, matični broj :
R20110121, dosije broj : AA4139, finalna verzija : rev2
[49] https://www.suncica.co.rs/solarni-paneli-i-oprema.html
[50] https://www.klima101.rs/irena-izvestaj-obnovljiva-energija-region/
[51] https://balkangreenenergynews.com/rs/termoelektrane-zapadnog-balkana-ugrozavaju-celu-
evropu-ekoloske-organizacije/
[52] Извештај о стању животне средине у ЈП ЕПС за 2018. годину Април 2019.
[53] HOMER Pro softver https://users.homerenergy.com/

80