Procesni Deo Linija Vode - Uputstvo

Grad Subotica
CPPOV Subotica
Decembar 2009.
Uputstvo za rad / Procesni deo

Grad Subotica
CPPOV Subotica
Uputstvo za rad / Procesni deo
file Y8417
date Decembar 2009
registration number @
version 0.0
© DHV Water BV
No part of these specifications/printed matter may be reproduced and/or published by print, photocopy, microfilm or by any other means, without the prior
written permission of DHV Water BV; nor may they be used, without such permission, for any purposes other than that for which they were produced.
The quality management system of DHV Water BV has been approved against NEN ISO 9001.
DHV Water BV
SADRŽAJ STRANA
1 UVOD 4
2 KARAKTERISTIKE INFLUENTA 5
3 PROŠIRENJE I REKONSTRUKCIJA CPPOV SUBOTICE U SVETLU TENDERSKIH

ZAHTEVA 7
3.1 Uvećanje hidrauličnog kapaciteta Postrojenja 7
3.2 Poboljšanje kvaliteta efluenta 7
3.3 Relevantni standardi i propisi 8
4 OPŠTI OPIS POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 9
5 RAD LINIJE VODE 10

5.1 Gruba rešetka 10
5.2 Ulazna pumpna stanica 12
5.3 Fine rešetke 14
5.4 Uklanjanje peska 17
5.5 Merenje protoka influenta 20
5.6 Razdelna građevina 1 (DB 1) 21
5.7 Primarno taloženje 22
5.8 Biološki bazeni 26
5.9 FeCl3 doziranje 38
5.10 Razdelna građevina 2 40
5.11 Bazen za post aeraciju 41
5.12 Razdelna građevina 3, 4 i S2 44
5.13 Finalno (naknadno) taloženje i recirkulacija mulja 45
5.14 Uklanjanje plivajućih materija i masnoće 50
5.15 Merenje protoka efluenta 52
6 TRETMAN VAZDUHA 53
1.1 Lavafilteri i ventilatori 53
7 SERVISNI SISTEMI 56
8.1 Sistem servisne vode 56
8 RAD POSTROJENJA 58
9.1 Rad Postrojenja pod normalnim uslovima 58
9.2 Rad Postrojenja pod vanrednim uslovima 60
9 BEZBEDNOST NA RADU 62
10.1 Uvod 62
10.2 Rad u zatvorenom prostoru 62
10.3 Toksične supstance 63
10.4 Zapaljive i eksplozivne smeše 65
10.5 Protivpožarni uređaji 66
10.6 Opasnost od hemikalija 67
10.7 Higijenski aspekti 67
11 UZORKOVANJE I ANALIZE 76
11.1 Linija vode 76
11.2 Linija mulja 78
11.3 pH merenje 79
Subotica STP Decembar 2009, version 0.0
-2-
DHV Water BV
11.4 Indeks obima mulja (SVI) 79
11.5 Suve materije (TSS) 80
11.6 Neorganski sadržaj 81
12 FLEKSIBILNOST PROCESA 83
12.1 Fleksibilnost u pogledu biološkog uklanjanja fosfora 83
12.2 Moguće radne konfiguracije digestora i dinamika ugušćivanja i obezvodnjavanja 84
12.3 Potreba za grejanjem napojnog mulja u zavisnosti od temperature influenta 84
13 KONTROLNA FILOZOFIJA 85
13.1 Opšte 85
13.2 Standardi sigurnosti na radu 85
14 UTICAJ POSTROJENJA NA ŽIVOTNU SREDINU 87

14.1 Kvalitet otpadne (influenta) i garantovani kvalitet prečišćene vode (efluenta) 87
Primenjenom tehnologijom prečišćavanja na Postrojenju obezbeđuje se uklanjanje zagađujućih
materija u dovoljnoj meri da kvalitet efluenta zadovoljava standard Evropske Unije u
ovoj oblasti (Urban Wastewater Treatment, Council Directive 91/271/EEC, od
21.05.1991.). Kvalitet prečišćene vode koji odgovara navedenom propisu definiše MDK
vrednosti koje važe na Projektu. 87
15 MONITORING 89
16 RESURSI NEOPHODNI ZA NORMALAN RAD POSTROJENJA 90

16.1 Struktura zaposlenih na Postrojenju 90
16.2 Potrošnja procesnih hemikalija 92
17 COLOPHON 93
-3-
DHV Water BV
1 UVOD
Uputstvo za rad je na zahtev Investitora projekta rekonstrukcije i proširenja CPPOV Subotica

(Vodovod i kanalizacija, Subotica) urađeno od strane Izvođača, firme DHV Water B.V. iz
Amersforta, Holandija. Ono obrađuje funkcionisanje Postrojenja i način vođenja procesa
prečišćavanja kojim se obezbeđuje dobijanje optimalnog kvaliteta efluenta, uz istovremeno
održavanje niskih troškova rada i održavanja. Pored ovoga, Uputstvo pruža objašnjenja kako
proces prečišćavanja treba da radi pod uslovima koji nisu normalni i/ili uobičajeni. Takođe, u
dokumentu su zastupljene i teme koje se tiču sigurnosti na radu, očuvanja životne sredine,
uzrokovanja i izrada analiza.
Uputstvo se sastoji iz nekoliko poglavlja koja obrađuju Liniju Vode (Water Line) i Liniju
Mulja (Sludge Line).
Svako poglavlje je sadrži sledeće organizacione delove:

– Opšti deo,
– Dimenzije i oprema,
– Instrumentacija,
– Opšte upravljanje i rad,
– Posebni procesni uslovi,
– Uzorkovanje i arhiviranje podataka i
– P&I Dijagram(i).
U ovom dokumentu su prikazana samo principijelna i/ili glavna rešenja u pogledu upravljanja.
Detaljnije o automatskom upravljanju na Liniji Vode i Liniji Mulja, može se naći u Kontrolnoj
Filozofiji (Control Narrative).
-4-
DHV Water BV
2 KARAKTERISTIKE INFLUENTA
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotice projektovano je da prečisti 36.000

m3 na dan. Tokom prvih nekoliko godina rada Postrojenja, očekuje se niži protok influenta od
prethodno definisanog. Maksimalno hidrauličko opterećenje Postrojenja je relativno visoko u
poređenju sa prosečnim protokom po suvom vremenu (za faktor 3 do 4,5).
Tabela T2.1. Karakteristike influenta

Hidrauličko opterećenje [m3/d] [m3/h]
Prosečan protok po suvom vremenu (15.7 h) DWF15.7 36.000 2,300
Prosečan protok po suvom vremenu (24 h) DWF24 36.000 1,500
Max. časovni protok RWF - 6,900
Biološko opterećenje [kg/d] [mg/l]
Hemijska potreba za kiseonikom HPK 18.000 500
Biološka potreba za kiseonikom BPK5 9.000 250
Ukupan azot po Kjehdalh-u Nkj 1.620 45
Suspendovane materija SS 10.548 293
Ukupan fosfor Pt 252 7
Neki procesi na liniji mulja takođe proizvode otpadnu vodu (ocednine) koja se ispušta u ulazni
influent kanal i dalje se prečišćava zajedno sa pristiglim influentom. Kada se ovaj povratni tok
doda postojećoj otpadnoj vodi koja stiže na Postrojenje, dobija se stvarno hidrauličko i
biološko opterećenje na linije vode.
Povećano Nkj- i P- opterećenje iz ocednina (sa trakastog ugušćivača i filter prese) uglavnom je
posledica obezvodnjavanja digestovanog mulja, tj. posledica je procesa digestije. Deo biomase
koju čine pojedinačne mikrobiološke ćelije biva razgrađen u toku procesa anaerobne digestije.
Iz ovih ćelija se oslobađa azot (N) i fosfor (P), čime se njihov sadržaj u vodenoj fazi povećava
(prisutni su u obliku rastvorenih materija). Tokom obezvodnjavanja digestovanog mulja, u
ocednini zaostaju ove rastvorene materije koje sa njom odlaze nazad na liniju vode. Tako se
deo uklonjenog azota i fosfora biva vraćen nazad u liniju vode na ponovni tretman, tj. biva
recikulisan. Sve ovo predstavlja normalno funkcionisanje projektovanog Postrojenja sa
anaerobnom digestijom kao delom linije mulja.
-5-
DHV Water BV
Tabela T2.2. Interni povratni tokovi unutar procesne linije

Interni recirkulacioni tok Protok SS Nkj Pt
[m3/d] opterećenje opterećenje opterećenje
[kg/d] [kg/d] [kg/d]

Nadmuljna voda (supernatant) iz 375 90 - -
gravitacionog ugušćivača
Ocednina sa trakastog ugušćivača (sa 830 120 - -
rastvorom PE)
Ocednina sa trakaste filter prese (sa rastvorom 150 150 130 50
PE)
-: malo zanemarljivo opterećenje
-6-
DHV Water BV
3 PROŠIRENJE I REKONSTRUKCIJA CPPOV SUBOTICE U SVETLU TENDERSKIH
ZAHTEVA
Uvećanje nominalnog kapaciteta Postrojenja, kao i dopunjavanje procesa prečišćavanja novim

procesnim celinama (kojima se pre svega obezbeđuje potreban stepen uklanjanja ukupnog azota
i fosfora, a zatim i efikasnije uklanjanje ugljeničnog organskog zagađenja) predstavljaju glavne
razloge za realizaciju ovog projekta.
3.1 Uvećanje hidrauličnog kapaciteta Postrojenja
Prema zahtevima Tendera, nominalni kapacitet Postrojenja se uvećava sa prethodnih 110.000

na 150.000 ES ili za oko 40 %. Ovo uvećanje odnosi se na ukupno organsko opterećenje
(izraženo u kg BPK5/d) koje se može prihvatiti i prečistiti na Postrojenju, a da se postigne
efekat prečišćavanja koji se traži Tenderskim dokumentom.
Pored uvećanja organskog opterećenja, Postrojenje može da prihvati i uvećano hidrauličko

opterećenje – 6.900 m3/h, odnosno 36.000 m3/d, umesto prethodnih 26.000 m3/d, što predstavlja
uvećanje od oko 70 %. Prethodni podaci se odnose na periode bez padavina, dok tokom vlažnog
perioda hidraulički kapaciteti su uvećani sa 32.000 m3/d na ukupno 165.600 m3/d. Pošto su svi
dotoci veći od 2.300 m3/h posledica sakupljanja padavina u kolektorski sistem kojim se otpadna
voda dovodi na Postrojenje, to se računa da nominalno organsko opterećenje odgovara dotoku
tokom perioda bez padavina (tkz. QDW = 2.300 m3/h), isto u tokom perioda sa padavinama neće
ni jednog trenutka biti nadmašeno (naprotiv, usled razblaženja organsko opterećenje će biti čak
i manje).
U principu, obzirom na činjenicu da kanalizacioni sistem grada Subotice nije separatni,

zadržava se prethodni način rada Postrojenja: tokom suvog vremena na Postrojenje će doticati i
biti tretirano max. QDW otpadne vode (u praksi je to i znatno manje – svega 0,5-0,6·QDW, odn.
1.200-1.350 m3/h), dok se tokom perioda sa padavinama dotok višestruko uvećava, od čega se
na Postrojenje može prihvatiti najviše 3·QDW. Od ovog max. dotoka kompletan tretman može da
prođe najviše 2·QDW = 4.600 m3/h, dok se preostala otpadna voda (razlika do 3·QDW, odn. max.
2.300 m3/h) podvrgava samo mehaničkom tretmanu.
3.2 Poboljšanje kvaliteta efluenta
Recipijent (vodoprijemnik) prečišćenih voda (efluenta) je jezero Palić. Jedna od važnijih

karakteristika jezera je nepostojanje stalnih većih dotoka/otoka iz njega, a zbog unosa
nutrientnih materija sopstvena organska produkcija jezera je relativno visoka sa tendencijom
njegove eutofikacije. Usled ovoga, ukazala se potreba uvećanja efikasnosti uklanjanja pojedinih
parametara kvaliteta vode kako bi se pojava eutofikacije značajno usporila. U sledećem
pregledu prikazane su efikasnosti uklanjanja ključnih parametara na Postrojenju pre i posle
realizacije njegovog proširenja i rekonstrukcije.
-7-
DHV Water BV
Tabela T3.1. Pregled efikasnosti uklanjanja ključnih parametara kvaliteta vode
Vrednost Efikasnost uklanjanja, % Vrednost u efluentu, mg/l
Red. u
Parametar prethodno novo prethodno novo
Broj influentu,
postrojenje postrojenje postrojenje postrojenje
mg/l
1. BPK5 (20 °C) 250 88 961 30 101
2. HPK 500 80 901 100 501
Suspendovane
3. 293 92 931 23 201
materije, (SS)
Ukupan azot,
4. 45 15 881 38 101
(Ntot.)
Ukupan fosfor,
5. 7 15 851 6 11
(Ptot.)
Jasno se vidi da je kvalitet efluenta značajno unapređen u smislu uklanjanja ukupnog azota
(Ntot.) i ukupnog fosfora (Ptot.), dok su vrednosti ostalih ključnih parametara (BPK5, HPK i SS)
praktično ostali isti. Drugim rečima, novo postrojenje obezbeđuje dodatno uklanjanje onih
parametara čije je uklanjanje izvorno predstavljalo problem, dok je uklanjanje ostalih
parametara samo unapređeno.
Pored prethodno rečenog, zadatak novog postrojenja je i uvođenje postupka stabilizacije

primarnog i viška mulja, tj. postupka njihovog ugušćivanja, anaerobne stabilizacije (digestije) i
obezvodnjavanja uz kondicioniranje. Sve ovo nije bili u funkciji, ni delimično ni u celini,
tokom rada starog postrojenja, te je kvalitativno unapređenje procesa prečišćavanja koje pruža
realizacija ovog projekta.
3.3 Relevantni standardi i propisi
Propise i standarde kvaliteta prečišćene vode (efluenta) koji su relevantni za predmetnu

dokumentaciju, čine:
1. Urban Wastewater Treatment, Council Directive 91/271/EEC, from 21st May 1991.;
2. Odluka o maksimalno dopuštenim koncentracijama radionuklida i opasnih materija u
međurepubličkim vodotocima, međudržavnim vodama i vodama obalnog mora
Jugoslavije, Sl. List SFRJ broj 08/78. od 17.02.1978.;
3. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, Sl.
Glasnik SRS broj 47/83 i 13/84 (ispr.);
4. Pravilnik o opasnim materijama u vodama, Sl. Glasnik SRS broj 31/82;
5. Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode, Sl. List SFRJ broj
03/66. od 19.01.1966.;
6. Uputstvo o načinu i postupku za utvrđivanje postignutog stepena prečišćavanja
ispuštene zagađene vode, Sl. Glasnik SRS broj 09/67. Od 28.02.1967.;
7. Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda
obalnog mora Jugoslavije, Sl. List SFRJ broj 06/78. od 10.02.1978.;
8. Uredba o klasifikaciji voda, Sl. Glasnik SRS broj 05/68.
1
Vrednosti su usvojene na osnovu podataka merenih tokom puštanja u rad (period jul-novembar)!
-8-
DHV Water BV
4 OPŠTI OPIS POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA
Rad Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotice zasniva se na biološkom

prečišćavanju otpadnih voda korišćenjem aktivnog mulja (flokule mikroorganizama). Linija
vode je sistem sa aktivnimk muljem koji radi sa niskim opterećenjem i biološkim uklanjanjem
azota (N) i fosfora (P). Izdvojeni mulj sa linije vode se tretira i stabilizuje na liniji mulja. To je
omogućeno korišćenjem biološkim procesom mezofilne digestije mulja.
Linija vode se sastoji od sledećih faza mehaničkog i biološkog prečišćavanja:

- Gruba rešetka (svetli otvor 100 mm)
- Pumpanje influenta (pužne pumpe)
- Fine rešetke (svetli otvor 6 mm)
- Uklanjanje peska
- Primarno taloženje
- Prečišćavanje u biološkim bazenima sa anaerobnim, anoksičnim i aerobnim zonama
- Doziranje feri hlorida i
- Finalno taloženje.
Linija mulja se sastoji od sledećih faza mehaničkog i biološkog prečišćavanja:

- Ugušćivanje primarnog mulja (gravitaciono)
- Tretman vazduha (u gravitacionom ugušćivaču)
- Ugušćivanje sekundarnog mulja (traksti ugušćivač)
- Digestija ugušćenog mulja (mezofilna)
- Rezervoar biogasa, baklja i proizvodnja električne energije
- Homogenizacija digestovanog mulja
- Obezvodnjavanje digestovanog mulja (trakasta filter presa).
Pregled procesa i međusobna povezanost su prikazani su na dva dijagrama procesnih tokova

(PFD) u Prilogu. Na njima se nalaze tabele sa glavnim karakteristikama svakog od
predstavljenih tokova, tj. prosečni, max. i min. protok, vrednosti MLSS, pH, itd. Linije tokova
na svakom od PFD-ova su obeležene i prema brojevima se karakteristika svakog toka može naći
u tabeli.
-9-
DHV Water BV
5 RAD LINIJE VODE
5.1 Gruba rešetka
5.1.1 Opšte
Veliki plutajući i plivajući predmeti kao što su stare krpe, plastične kese, komadi drveta i
slično, uklanjaju se iz otpadne vode (influenta) prolaskom kroz grubu rešetku. Uklanjanje se
sastoji od jedne rešetke sa rastojanjem između štapova (tkz. svetli otvor) od 100 mm. Rešetka
se ručno čisti. Izdvojeni materijal se sakuplja u kontejner čiji se sadržaj odlaže van Postrojenja
na za to predviđeno mesto.
5.1.2 Dimenzije i oprema
Dimenzije konstrukcije:
Maksimalni protok : 6.900 m3/h
Oprema:
Gruba rešetka (F-10100)
Tip : čišćenje (ručno) -
broj : 1 -
Rastojanje između štapova : 100 mm
Širina kanala : 5.800 mm
5.1.3 Instrumentacija
Nema instrumentacije.
5.1.4 Normalni rad i kontrola
Gruba rešetka se periodično čisti ručno.
Rad:
Rukovalac treba da proveri grubu rešetku najmanje dva puta dnevno.
5.1.5 Posebni uslovi procesa
Rad u periodima sa padavinama

Po kišnom vremenu, gruba rešetka radi sa ekstremno visokim protocima. U tim uslovima, treba
preduzeti sledeće:
– Rukovalac mora proveriti svakog sata da li je rešetka zaglavljena (zapušena) izdvojenim
materijalom, sve dok se ne uspostave normalni uslovi (rad tokom perioda bez padavina).
- 10 -
DHV Water BV
Uslovi alarma
Kada se gruba rešetka zaglavi (zapuši), nivo vode ispred nje će porasti i postoji opasnost da
voda potopiti ulaznu građevinu sa samom rešetkom. Kada nivo drastično poraste, rukovalac
treba odmah da očisti grubu rešetku.
5.1.6 Uzorkovanje i evidentiranje
Nije predviđeno redovnog uzorkovanja i registrovanje, samo po potrebi.
5.1.7 P&I dijagram
Gruba rešetka je rikazana na P&ID dijagramu P1001.
- 11 -
DHV Water BV
5.2 Ulazna pumpna stanica
5.2.1 Opšte
Nakon grube rešetke, otpadna voda se pumpa do najvišeg nivoa odakle može teći gravitaciono
kroz ostale objekte na liniji vode. Protok koji daje pumpa (pumpe) se zadaje ručno, vodeći
računa o nivou u crpilištu pumpne stanice.
5.2.2 Dimenzija i oprema
maksimalni protok : 6.900 m3/h
Oprema:
Pumpe (H-10210, H-11210, H-12210)
Tip : Pužna -
Broj pumpi : 3 -
Opseg kapaciteta svake pumpe : 770 – 2.300 m3/h
Kontrola brzine : Frekventno regulisana
Transmiter nivoa 10-LIT-202 kontroliše ukupni protok pumpe preko frekventnih regulatora na
linearan način, zadržavajući prethodno definisani nivo u crpilišti.
Transmiter nivoa (10-LIT-202)

Tip : ultrazvučni
Lokacija : crpilište Ulazne pumpne stanice
Pod normalnim uslovima tri pumpe rade u automatskom režimu. Kafa rade na ovaj način,
kapacitet svake od pumpi je kontrolisan nivoom vode u crpilištu. Prva pužna pumpa se pokreće
na Set point nivou, a završava na LL nivou. Ako je nakon definisanog vremenskog perioda T1,
H-nivo i dalje aktivan, pokreću se druga i treća pumpa. Ako je nakon definisanog perioda T2,
L-nivo i dalje aktivan, druga i treća pumpa se zaustavljaju. U slučaju otkaza neke od pumpi,
preostale dve pumpe će nastaviti da rade normalno. Neprekidna kontrola nivoa se vrši preko PI
kontrolora. Pumpe rade po sekvencijalnom redosledu. Pumpe rade istom brzinom kada rade
zajedno. Prva pumpa počinje sa radom kada se premaši set point (nivo). Druga pumpa se
uključuje kada je izlaz kontrolora > 95 % za > T1 sekundi, ili kada premašuje H nivo. Druga
pumpa se zaustavlja (prva pumpa nastavlja da radi), kada izlaz kontrolora postane < 10 % za >
T1 sekundi, ili kada opadne L nivo.
Tri ventilator rade neprekidno kako bi se u zgradu dovelo dovoljno svežeg vazduha.
- 12 -
DHV Water BV
Prekoračenje kapaciteta
Ako nivo vode u crpilištu dostigne 3,75 m zbog izuzetno visokog dotoka influenta, ili kvara
neke od pumpi, potrebno je uključiti dve tkz. by-pass pumpe kako bi se višak otpadne prebacio
u 3. Sektor jezera Palić. Najniži novo pri kome se mogu uključiti by-pass pumpe je 2,70 m.
Uslovi alarma
Alarm Aktivnost
Alarm zaštite motora, isteka vremena, ili Odmah obavestiti lice odgovorno za
temperature održavanje
Kvar merača nivoa na izlazu Aktivirajte pumpe da rade fiksnom brzinom.
Odmah obavestite glavnog tehnologa i lice
odgovorno za održavanje
Dostizanje visokog nivoa Proverite status pumpi, da li su u automatskom

režimu? Ako nisu, stavite sve pumpe u
automatski režim. Ako jesu, provriti postoji li
neki kvar pumpe? Ako postoji, obavestite
odmah lice odgovorno za održavanje. Ako ne
postoji, odmah obavestite glavno0g tehnologa.
Nije predviđeno redovno uzorkovanje i registracija.
5.2.7 P&ID dijagram
Pužne pumpe i prateća instrumentacija su prikazane na P&ID dijagramima P1002, P1102 i

P1202.
- 13 -
DHV Water BV
5.3 Fine rešetke
5.3.1 Opšte
Uklanjanje manjeh komada suspendovanog i/ili plivajućeg materijala iz vode se obavlja na

finim rešetkama. Sastoje se od dve rešetke sa rastojanjem između štapova od 6 mm. Rešetke se
automatski čiste. Izdvojeni materijal se sakuplja u transporteru, u kome se i presuje (cedi) pre
nogo što se odloži u kontejneru. Materijal iz kontejnera se odvozi i odlaže van Postrojenja, na
za to predviđeno mesto.
Oprema:
Rešetke (F-10310, F11310, F-12310)
Tip : Sa automatskim -
čišćenjem
Tip rešetke : Step screen -
Broj rešetki : 3 -
Rastojanje između rešetki : 6 mm
Kapacitet svake : 2.300 m3/h
Transporter izdvojenog materijala sa ceđenjem (H-13120)

Broj : 1 -
Max. kapacitet : 7 m3 (stepen
punjenja je 22 %)
Dužina : 9.400 mm
Prečnik : 350 mm
Kontejner
Broj : 2 -
Kapacitet svakog : 5 m3
Rešetke sa štapovima su opremljene diferencijalnim transmiterima nivoa, koji se nalaza u

kanalu ispred i iza svake od rešetki. Svaka rešetka ima dva transmitera nivoa koji mere nivoe
vode ispred i iza rešetke, a kada razlika nivoa dostigne prethodno određena granična vrednost
razlike – aktivira se mehanizam za mehaničko čišćenje rešetke.
Diferencijalni transmiter nivoa (LIT-313 i LIT-314)

Tip : Ultrazvučni -
Merni opseg : 1,0 m
Pod normalnim uslovima fine rešetke rade u automatskom režimu. U ovom režimu mehanizam
za čišćenje će se aktivirati kada se prethodno određeni diferencijalni nivo dostigne (razlika
nivoa ispred i iza rešetke).
- 14 -
DHV Water BV
Pod normalnim uslovima, transporter sa presom izdvojenog materijala radi u automatskom

režimu (uključuje se prema zadatom vremenskom kriterijumu).
Prostor ispred i iza svake od rešetki je pokriven, kao i same rešetke, kako se ne bi neprijatni
mirisi širili u okolni prostor.
Rad:
– Rukovalac treba da proveri stanje na štapovima rešetki najmanje dva puta dnevno,
uključujući transporter sa presom. Ako se na njima izdvojio materijal koji se ne može u
normalnom radu ukloniti sa rešetke ili iz transportera – potrebno ga je ukloniti ručno.
– Rukovalac treba da proveri da li senzori transmitera nivoa rade normalno, da bi se
sprečilo zaglavljivanje na rešetkama. Ova aktivnost treba upražnjavati najmanje jednom
nedeljno.
Početak
Rukovalac će uvesti traženi aktivacioni diferencijalni nivo u SCADA komandni sistem.
1. Rukovalac će definisati traženo vreme aktivacija na SCADA-i.
2. Rukovalac će obezbediti da se prazni kontejner nalazi ispod transportera izdvojenog
materijala.
3. Na lokalnom kontrol panelu potrebno je podesiti rad rešetki na daljinski režim i na
automatski režim na SCADA-i.
4. Električari će osigurati da rešetke i sistemi transportera imaju napajanje i da je lokalni
panel pod naponom.
5. Poklopci kanala posle rešetki će biti potpuno otvoreni.
6. Poklopci kanala pre rešetki će biti potpuno otvoreni.
7. Rešetke su spremne za rad.
Isključivanje i restartovanje
U normalnim radnim uslovim, jedan kanal može biti zatvorene u cilju sprovođenja radova na
održavanju. Preporučuje se da se isključivanje aktivnosti vrši kada se očekuje nizak protok
influenta.
Procedura:
1. Operater će obezbediti opremu za ručno uklanjanje izdvojenog materijala sa rešetke
(grabulja) ako je dostupno
2. Tablasti zatvarač na ulazu u kanal sa rešetkom treba da bude spušten, tj. da u potpunosti
zatvori dotok vode u kanal
3. Tablasti zatvarač na izlazu iz kanala takođe treba da bude zatvoren.
4. Rukovalac će ručno očistiti rešetku (grabuljama)
5. Električar će isključiti i blokirati pogonski elektro-motor
6. Kada se završe radovi na održavanju, električar će ponovo aktivirati motore i testirati i
obezbediti funkcionalnost opreme
7. U slučaju gašenja u dužem periodu, kanal treba da bude ispražnjen i osušen upotrebom
drenažne pumpe
8. Tablasti zatvarač na ulazu u kanal sa rešetkom treba otvoriti
9. Tablasti zatvarač na izlazu iz kanala se takođe otvara.
- 15 -
DHV Water BV
Uslovi alarma
SCADA sistem će pokrenuti alarme u sledećim uslovima:

Alarm Aktivnost
Visok nivo ispred rešetke Aktivirati rešetku da radi u kontinuitetu da biste se
sa nje uklonio izdvojeni materijal. Obavestiti
glavnog tehnologa i lice odgovorno za održavanje.
Nakon nestanka uslova za alarm, proveriti uzrok i
uslov prekomernog protoka kroz kanal i rešetku.
Očistiti je ručno ako je potrebno.
Otkaz merača nivoa Aktivirati rešetku da radi po vremenskom
kriterijumu i obavestiti lice odgovorno za
održavanje instrumenatacije (merne opreme).
Otkaz pogonskog motora rešetke ili Obavestiti lice odgovorno za održavanje. Ako
greška u vremenskom kriterijumu situacija potraje, neophodno je ručno čišćenje
rešetke.
Mehaničko preopterećenje rešetke Isključiti rešetku (OFF). Obavestiti lice odgovorno
za održavanje. Izvršiti vizuelnu inspekciju da bi se
locirao materijal zaglavljen u rešetki.
Nije predviđeno redovno uzorkovanje (za automatsko uzorkovanje influenta, pogledajte odeljak
5.4.6.).
5.3.7 P&I dijagram
Uklanjanje suspendovanog materijala na finom rešetkama sa pratećom instrumentacijom

prikazani su na P&ID dijagramima P1003, P1103, P1203 i P1301.
- 16 -
DHV Water BV
5.4 Uklanjanje peska
5.4.1 Opšte
Da bi se smanjila abrazija procesne opreme (pumpi, mešalica, propulzora, itd.) i da bi se

sprečilo taloženje neorganskih materija u anaerobnim digestorima, neophodno je ukloniti njih
(pesak, ljuske od jajeta, staklo, itd.), kao i neke od teških čestica organskog porekla (zrna kafe,
semenje, itd.) iz otpadne vode. Pesak se uklanja taloženjem kružnom bazenu tipa Dorr (tj. Dorr-
Oliver). Uklonjeni pesak se iz njega transportuje u kontejner, kako bi se odvezao i odložio van
Postrojenja.
Akumulirane plivajuće materije i masnoće (eventualno prisutne) na površini vode uklanjaju se
kolektorskim sistemom otvaranjem tablaste ustave, čime se omogućava njihovo oticanje u šaht
za sakupljanje plivajućih materija i masnoća, GR 1 (B46120). Odatle se pumpom transportuje u
bafer tank na liniji mulja, meša sa ugušćenim sekundarnim muljem i zajedno sa njim
transportuje u digestore.
Projektovani parametri:
Maksimalna brzina na površini : 40 m3/ m2·h
Oprema:
Uređaj za uklanjanje peska (S-10410)
Tip : Dorr (Dorr-Oliver) -
Broj : 1 -
Prečnik : 15 m
Površina : 175 m2
Transporter izdvojenog materijala (H-10420)

Dužina : 12.500 mm
Prečnik : 290 mm
Kapacitet : 1 m3
Nagib : 13,9 º
Između finih rešetki i peskolova, mere se pH vrednost i temperatura vode i registruju na

SCADA-i. Merač pH pokreće alarm kada je pH nivo suviše visok (9,0) ili suviše nizak (6,0).
pH vrednost (sa temperaturnom kompenzacijom) (AE-312)

Tip : Sa potopljenom -
sondom
Opseg merenja : 2-12 -
Između finih rešetki i pesklova, uzimaju se uzorci pomoću uređaja za automatsko uzorkovanje
influenta (automatski uzorkivač). Uređaj za uzorkovanje se nalazi na ulazu pumpne stanice.
Influent se uzorkuje automatski na svakih sat vremena u toku 24 časa. Uzorci se čuvaju u
frižideru uzorkivača. Kada linija mulja normalno radi, uzorci sadrže influent i povretne tokove
- 17 -
DHV Water BV
sa linije mulja (obrađeno u prethodnom poglavlju). Najveći deo povratnog toka čine nadmuljna
voda (gravitacioni ugušćivač) i ocednine (trakasti ugušćivač i filter presa).
Uređaj za automatsko uzimanje uzorka (automatski uzorkivač)

Tip : Kontinualno -
uzorkovanje u zadatim
vremenskim
intervalima
Lokacija : Izlaz sa fine
rešetke
Tokom normalnog rada peskolov i transporter izdvojenog peska rade u automatskom režimu.
To je režim „vreme/pauza“.
Pesklov je pokriven i vazduh ispod pokrivke se kontinualno odvodi i lava filtere LF1,
korišćenjem dva ventilatora. Pošto su pokrivene i pužne pumpe, kao i fine rešetke, ovim
ventilatorima a kroz peskolov, evakuiše se (sav vazduh koji je u neposrednom kontaktu sa
otpadnom vodom) na tretman.
Rad:
– Rukovalac mora proveravati transporter i zgrtač peskolova svakodnevno da bi obezbedio
ispravno funkcionisanje opreme.
Isključivanje i by-pass – iranje peskolova

U slučaju kada se peskolov mora isključiti iz rada radi održavanja, potrebno je preduzeti
sledeće aktivnosti:
1. Otvorite by-pass ventil, HV-10440.
Zatvoriti zatvarače posle svake od finih rešetki HV-10410, HV-10420, HV-10430.
2. Isključiti automatski režim rada peskolova.
Uslovi za alarm
Alarm Aktivnost
pH vrednost visoka/niska Odmah obavestite glavnog tehnologa. Uzorci
influenta se moraju odmah odneti na proveru
pH vrednosti i drugih parametara. Visoka ili
niska pH vrednost može ukazivati na toksičnu
otpadnu vodu (tj. nezakonito ispuštanje
otpadnih voda u kanalizacioni sistem). Glavni
tehnolog treba da preduzme aktivnosti da bi
se sprečilo ozbiljno narušavanje bioloških
procesa na Postrojenju (na primer,
privremeno usmeravanje vode kroz PST 3).
Zaštita je izbacila motor iz rada ili otkaz Obavestiti lice odgovorno za održavanje
režima vreme/pauza
Otkaz rada transportera izdvojenog materijala Obavestiti lice odgovorno za održavanje
Otkaz automatskog uzorkivača Obavestiti lice odgovorno za održavanje i
glavnog tehnologa
- 18 -
DHV Water BV
Otkaz instrumenta (pH, uzorkovanje) Obavestiti lice odgovorno za održavanje
instrumentacije
Influent
– Automatski uzorkivač će se aktivirati kada je podešen u režimu „proporcionalno
protoku“.
– Rukovalac će isprazniti posude za uzorkovanje, očistiti ih i vratiti na mesto svakih 12
časova, osim ako galvni tehnolog na odluči drugačije. Kompozitni uzorak će odmah biti
odnet u laboratoriju na analizu ili rashlađivanje/konzerviranje.
– Rukovalac će evidentirati aproksimativnu količinu ostataka sa rešetke u kontejneru jedan
put svakog dana. Količina će biti registrovana u zapisima dnevnog rada u isto vreme
svakog dana.
– Rukovalac će uneti uklanjanje kontejnera sa lokacije od strane izvođača u dnevnom
zapisu.
– Glavni tehnolog će sastaviti mesečni izveštaj o broju kontejnera uklonjenih sa lokacije i
okvirnu količinu ostataka u kontejnerima.
Peskolov
– U cilju određivanja efikasnosti uređaja za uklanjanje peska, jednom svakih 6 meseci se
sadržaj peska iz otpadnih voda analizira pre i posle peskolova. Postupke analize
pogledajte u odeljku 11.1
– Jednom mesečno i svaki put kada se izvrše promene u radu peskolova, treba izvršiti
ispitivanje organskog sadržaja peska. Postupke analize pogledajte u odeljku 11.1.
– Jednom godišnje treba sprovesti granulometrijsku analizu čestica izdvojenih u peskolovu,
kako bi se utvrdila efikasnost rada peskolova.
Evidentiranje
– Rukovalac će evidentirati približnu količinu izdvojenog peska u kontejneru svakog dana.
– Količina će biti evidentirana u zapisu dnevnog rada (svakog dana u isto vreme).
– Rukovalac će uneti u dnevni zapis uklanjanje kontejnera sa lokacije od strane izvođača.
– Glavni tehnolog će sastaviti mesečni izveštaj o broju kontejnera koji su uklonjeni sa
lokacije i približnu količinu peska u kontejnerima.
5.4.7 P&ID dijagram
Proces uklanjanja peska i pripadajuća instrumentacija su prikazani na P&ID diagramu P1004.
- 19 -
DHV Water BV
5.5 Merenje protoka influenta
5.5.1 Opšte
Protok influenta se meri meračem protoka koji se nalazi između peskolova i razdelne građevine
1 (DB 1) u šahtu FM 1.
Merač protoka (FE-401)

Tip : ultrazvučni -
Broj : 1 -
Opseg : 0-10.000 m3/h
Uslovi alarma
U slučaju greške kod merenja protoka, lice odgovorno za održavanje i glavni tehnolog treba da
budu obavešteni.
Merač protoka treba kalibrisati jednom godišnje, ili u skladu sa preporukom proizvođača.
5.5.5 P&ID diagram
Instrumentacija merenje protoka influenta je prikazana na P&ID dijagramu P1004.
- 20 -
DHV Water BV
5.6 Razdelna građevina 1 (DB 1)
5.6.1 Opšte
Voda posle peskolova protiče kroz razdelnu građevinu 1 (B-10410) gde do 4.600 m3/h protok se
deli podjednako između dva nova primarna taložnika (PST) 1 i 2. Kada protok influenta poraste
iznad 4.600 m3/h, sav višak preko ove vrednosti (a max. 2.300 m3/h) odlazi preko prelivne trake
u treći primarni taložnik PST 3.
Nije predviđena.
– Kod normalnog rada sa protokom ispod 4.600 m3/h PST 1 i 2 će raditi, a protok će biti
podeljen u približnom odnosu 50% - 50%.
– Tokom kišnog perioda, višak protoka iznad 4.600 m3/h će se prelivati ka PST 3.
Ne postoje.
Ne postoje.
5.6.7 P&I Ddijagram
Razdelna građevina 1 je prikazana na P&ID dijagramu P1004.
- 21 -
DHV Water BV
5.7 Primarno taloženje
5.7.1 Opšte
Da bi se redukovala potražnja za kiseonikom u sistemu za aeraciju, da bi se redukovala

produkcija sekundarnog mulja i da bi se unapredila produkcija gasa u anaerobnim digestorima,
Postrojenje je opremljeno uređajima za primarno (prethodno) taloženje. Prethodno tretirana
otpadna voda se uvodi u dva primarna taložnika (PST 1 i 2).
Svaki od kružnih taložnika je opremljen rotirajućim mostom koji sadrži zgrtač istaloženih
materija (tj. zgrtač mulja na dnu taložnika) i zgrtač plivajućih materija i masnoća (na površini
vode). Funkcija rotirajućeg mosta je da spreči akumuliranje mulja na dnu rezervoara i da sakupi
otpad sa površine u boks za plivajuće materija (scum box).
Voda koja ističe iz primarnih taložnika, gravitaciono otiče ka (novim) biološkim bazenima.
Primarni mulj koji se akumulira na dnu svakog taložnika i pod dejstvom gravitacione sila
sakuplja se sa konusnog dna u muljnu jamu. Iz jame se mulj transportuje muljnom pumpom
primarnog mulja u gravitacioni ugišćivač. Svaki primarni taložnik je opremljen sa dve muljne
pumpe, od kojih je jedna radan a druga rezervna.
Plivajuće materije koje se uklanjaju sa površine vode u PST-u, gravitaciono se odlivaju u boks
za sakupljanje plivajućih materija (B46120). Ovaj materijal se odatle prepumpava na digestiju.
Deljenje protoka tokom vremena bez i sa padavinama
Postoje tri primarnma taložnika, dva nova (PST 1 i 2) i jedan stari (PST 3). Za protoke do
4.600 m3/h prethodno tretirani influent se deli podjednako između dva nova taložnika, tj. PST 1
i 2. Posle ovoga, voda se dalje tretira u biološkim bazenima.
Kada je protok influenta iznad 4.600 m3/h (tokom perioda sa padavinama), višak iznad 4.600
m3/h otiče u stari PST 3. Tokom kišnog vremena, influent je razblažen. Ova prethodno
razblažena otpadna voda otiče nakon prethodnog taloženja u PST 3 direktno u jezero Palić.
Projektovana efikasnost:
VREDNOST JEDINICA
Influent i povratni tokovi
HPK 18.000 kg/d
BPK5 9.000 kg /d
Nkj 1.750 kg/d
Ptotal 300 kgt/d
SS 10.900 kg/d
Primarni efluent (izlaz sa primarnog taloženja)
HPK 13.270 kg /d
BPK5 6.680 kg/d
Nkj 1.665 kg/d
Ptotal 244 kg/d
SS 6.260 kg/d
- 22 -
DHV Water BV
Efikasnost uklanjanja
HPK 26 %
BPK5 26 %
Nkj 5 %
Ptotal 19 %
SS 43 %
Projektovane dimenzije:
Površinsko opterećenje u periodu sa padavinama : 2,8 m3/m2·h
Srednje površinsko opterećenja u periodu bez : 0,9 m3/m2·h
padavina
Oprema:
Primarni taložnik
Broj taložnika : 3 -
Tip : Kružni sa rotirajućim -
mostom
Ukupna taložna površina : 2.464 m2
PST 1 (B-10500) Prečnik : 34 m

površina : 924 m2
dubina vode : 2,8 m
Broj muljnih pumpi (P-10610, P-10620) : 1+1 -
Tip : suva -
Kapacitet svake : 25 m3/h

površina : 924 m2
dubina vode : 2,8 m
Broj muljnih pumpi (P-11610, P-11620) : 1+1 -
Tip : suva -

površina : 616 m2
dubina vode : 2,8 m
Broj RAS pumpi (P-12610, P-12620) : 1+1 -
Tip : potapajuća -
Kapacitet svake : 22.2 m3/h
Svaki PST je opremljen nivo prekidačem (level switch) mulja. On upravlja radom pumpi
primarnog mulja.
Merač nivoa mulja (merenje visine nivoa mulja) (10/11/12-LP-500)

Tip : Turbidimetarski
Broj : 2 (samo za PST 1 i 2)
Lokacija : Na 1/3 od centra mosta
- 23 -
DHV Water BV
U normalnim uslovima rada, oba PST 1 i 2 rade u automatskom režimu i oba zgrtača
neprekidno rade. PST 3 je u pripravnosti (stand-by) u slučaju pojave većih protoka influenta
(iznad 4.600 m3/h). Primarni mulj iz svakog taložnika se pumpa u ugušćivač primarnog mulja
(gravitacioni ugušćivač). Da bi se obezbedilo podjednaki rad obe pumpe kod svakog taložnika,
rezervne pumpe se menjaju nakon prethodno zadatog vremena definisanog na SCADA-i.
Vreme rada pumpi se automatski kontroliše na SCADA-i.
Pumpe primarnog mulja iz PST-a 3 rade samo kada je ovaj taložnik u funkciji (tokom kišnog
perioda) i neposredno posle njega (da bi se zaostali mulj evakuisao iz PST 3).
Automatska kontrola pumpi primarnog mulja se može odabrati u dva režima:

1. Prema nivou mulja i
2. Prema vremenskom kriterijumu (vreme/pauza).
Ad. 1
Kontrola prema nivou mulja ima prednost, zato što se u ovom režimu promena pumpanja vrši
samo ako nema vode u primarnom ugušćivaču. Ovo je bolje za rad ugušćivača i kasnije i
digestora. U SCADA-i se može podesiti od kog nivoa mulja pumpa treba da počne da radi.
Ad. 2
Kontrola po osnovu tajmera funkcioniše po fiksnom režimu tajmera. U ovom režimu postoji
rizik od pumpanja suviše vode ili nedovoljno mulja. Kada mulj naraste iznad nivoa podešenog
u SCADA-i, pumpe počnu da pumpaju i vraćaju se u režim tajmera kada nivo mulja opadne.
Rad:
– Rukovalac će vršiti dnevnu vizuelnu inspekciju površina PST-a i beležiti ukoliko dođe do
akumulacije plivajućeg materijala, kao i funkcionisanje mosta i stanje nivo prekidača.
– Proverava da li mehanizam za uklanjanje plivajućih materija ispravno funkcioniše i
uklonjeni materijal odlazi u šaht GR 1.
– Rukovalac dnevno proverava količinu plivajućeg materijala koji se sakupi u šaht GR 1 i
organizuje pražnjenje ako je potrebno.
– Rukovalac će proveravati površinu vode u taložniku što je češće moguće i prijaviti
glavnom tehnologu bilo koje neouobičajene materijale koji se pojavljuju na površini
vode (ulje, jake boje, jake hemikalije, ili miris benzina).
Opšte
U slučaju pojavljivanja neuobičajenih materija u vodi ili na njenoj površini, pojavu jakih ili
neuobičajenih mirisa ili niske ili visoke pH vrednosti, rukovalac će uzeti uzorak, zabeležiti
vreme i lokaciju uzorkovanja i odneti ga u laboratoriju (u frižider). Glavni tehnolog treba da
bude odmah obavešten.
Isključivanje jednog PST-a (1 ili 2)

PST 1 ili 2 može biti isključen u slučaju radova na održavanju. Preporučuje se da je jedan PST
isključi iz rada kada je dnevni protok influenta ispod 50 % uobičajenog protoka. PST koji
ostane da radi je tada opterećen većim hidrauličkim i masenim opterećenjem (količinom
- 24 -
DHV Water BV
izdvojenog mulja). Vreme zadržavanja, a time i efikasnost uklanjanja će se smanjiti, što će
povećati BPK5 opterećenje u biološkim bazenima. Glavni tehnolog mora tada ponovo proceniti
potrebne režime evakuacije primarnog mulja iz taložnika.
Procedure:
1. Tablasti zatvarač na ulazu u PST koji je isključen u razdelnoj građevini 1 (DB 1) treba da
bude potpuno zatvoren (HV-10460 ili HV-10470).
2. Rukovalac će ručno aktivirati muljne pumpe primarnog mulja radi evakuacije mulja iz
taložnika (pre početka procedure održavanja).
3. Električar će isključiti i blokirati električne pogone i drugu elektro opremu.
4. Kada se završe radovi na održavanju ili se PST pusti u rad ponovo, električar će ponovo
aktivirati elektro opremu i obezbediti normalno funkcionisanje opreme.
5. U slučaju isključivanja u dužim periodima, PST se može isprazniti upotrebom prenosnih
drenažnih pumpi.
6. Tablasti zatvarač na ulazu u PST se ponovo otvara.
Uslovi alarma
SCADA sistem će generisati alarme u sledećim uslovima:
Alarm Aktivnost
Otkaz rotirajućeg mosta (izbacila ga je zaštita Vizuelna inspekcija razloga zastoja,
motora) obavestiti glavnog tehnologa
Otkaz rotirajućeg mosta (vreme rada) Vizuelna inspekcija razloga greške, obavestiti
elektro-inženjera
Otkaz rotirajućeg mosta (nepravilno kretanje) Vizuelna inspekcija krilaca, utvrditi ima li
polomljenih ili izmeštenih, obavestiti lice
odgovorno za održavanja
Nepravilno kretanje zgrtača za mulj Vizuelna inspekcija razloga greške, obavestite
elektro-inženjera
– Kompozitni uzorak primarnog efluenta treba uzimati jednom nedeljno i ispitivati BPK5,
HPK, SS, VSS, NH4+, NKj, i Ptotal. Efikasnost uklanjanja će se evidentirati u mesečnom
izveštaju.
– Količine plivajućeg materijala sabrati sabrati i navesti u izveštaju.
Radi procenjivanja efikasnosti PST-a, uzorci se mogu uzimati i na izlazu iz PST-a u radu.
Radi izračunavanje efikasnosti, uzorci takođe treba da budu uzeti iz influenta od prilike
jedan sat ranije jer rezultati iz PST-a se ne mogu uporediti sa uzorkom kompozitnog
influenta. Zbog toga što se uzorak uzima u drugom „vremenskom okviru“. U uzorcima
treba analizirati BPK5, HPK, SS, VSS, Ntotal i Ptotal. Rezultati analize i obračun efikasnosti
uklanjanja se evidentiraju u izveštaju.
5.7.7 P&ID dijagram
PST-ovi, pumpe primarnog mulja, šaht GR 1 i prateća instrumentacija su prikazani na P&ID

dijagramima P1005, P1006, P1105, P1106, P1205, P1206 i P4601.
- 25 -
DHV Water BV
5.8 Biološki bazeni
5.8.1 Opšte
Degradacija organskih materija, azotnih jedinjenja i uklanjanje fosfora vrši se u dva paralelna
biološka bloka tipa Carrousel 2000. Projektovani proces sa aktivnim muljem karakteriše se
niskim opterećenjem, uz produženu aeraciju. Carrousel bazeni su predviđeni da pored
biološkog i hemijskog uklanjanje fosfora, nitrifikacije i denitrifikacije, obezbede biooksidaciju
organskih (ugljeničnih) jedinjenja. Svaki biološki blok se sastoji od sledećih procesnih jedinica
(bazena):
– anaerobni bazen (An)

– anoksični bazen (Ax) i
– bazen za nitrifikaciju/denitrifikaciju (N/DN).
Na sledećoj šemi je prikazan biološki tretman. Jedinice u obeležene kvadratićima predstavljaju

pojedine bazene biološkog bloka.
Recirculation B
Re
Pre -settled Ax N/DN Ae FST effluent

An
influent
Recirkulacija A
RAS
Anaerobni, anoksični i N/DN rezervoari su nove, integrisani građevinski objekti. Post aeracija
(Ae) se nalazi u starom aeracionom bazenu. Prethodno istaloženi influent, tj. influent posle
prethodnog taloženja odlazi na biološki tretman, koji započinje u anaerobnom bazenu.
Funkcija četvorokomornog anaerobnog bazena je unapređenje biološkog uklanjanja fosfora, tj.

biološka defosforizacija (više o ovome pogledati u poglavlju 5.8.2.).
U anoksičnom bazenu se vrši denitrifikacija nitrata nastalih u aerobnim zonama

natrifikaciono/denitrifikacionog bazena (više o ovome pogledati u poglavlju 5.8.2.).
U N/DN rezervoaru se odvija nekoliko bioloških procesa. U oksičnim (aerobnim) zonama se

vrši oksidacija organskih jedinjenja i nitrifikacija. U anoksičnoj zoni (niska koncentracija
kiseonika) se istovremeno vrši denitrifikacija nastalih nitrata (više o ovome pogledati u
poglavlju 5.8.2.).
- 26 -
DHV Water BV
5.8.2 Teorijska pozadina
Biološko uklanjanje fosfora (P)

Od suštinske važnosti za biološko uklanjanje fosfora je prisustvo vode u anaerobnom bazenu
(ne sadrži ni slobodan rastvoreni kiseonik, ni nitrate) ispred bazena sa aeracionim zonama
(N/DN bazen). Važno je da su nitrati (NO3-), nitriti (NO2-) i kiseonik (O2) prisutni u
anaerobnom bazenu. Stoga se aktivni mulj doveden do anaerobnog rezbazena odvodi iz
anoksičnog bazena, gde je veoma niska koncentracija nitrata (manje od 0,5 mg/l) i nitrita
(manje od 0,1 mg/l), a kiseonika praktično nema (ispod 0,2 mg/l). Pod ovim uslovima, grupa
heterotrofnih bakterija, koje se zovu organizmi koji akumuliraju polifosfate (tkz. PAO
mikroorganizmi) selektivno uvećava svoju populaciju unutar zajednice bakterija i drugih
mikroorganizama u okviru flokula aktivnog mulja. PAO bakterije akumuliraju velike količine
polifosfata u svojim ćelijama, čime isti uklanjaju iz vode.
U principu, biomasa svake bakterije sadrži jednim delom (1-2 %) forsfor jer je on neophodna
komponenta u ćeliji (na primer, fosfolipidna membrana i DNK molekuli). Kako populacija
PAO raste, sve intenzivnbije se vrši konzumiranje fosfora unutar ćelije, kako za izgradnju
sastavnih delova ćelije, tako i za izgradnju polifosfatnih lanaca. Zato kada se višak
proizvedenog aktivnog mulja (WAS) odvede iz sistema, izdvojeni fosfor koji je tada fiksiran u
biomasi unutar aktivnog mulja se trajno i konačno uklanja iz sistema. Da bi biološko uklanjanje
fosfora normalno funkcionisalo, od velikog je značaja konstantno uklanjati dnevnu proizvedenu
količinu aktivnog mulja, tj. višak mulja (WAS). Na ovaj način se koncentracija MLSS održava
na željenom nivou. Kada se nedovoljna količina mulja ukloni, vrednost MLSS raste preko
kritične vrednosti, efikasnost biološke defosforizacije opada, što za posledicu ima povećanje
koncentracije ukupnog fosfora u efluentu (moguća je pojava koncentracija daleko veća od
aktuelnih koncentracija fosfora na ulazu u biološki tretman).
U anaerobnim bazenima PAO bakterije lako razgrađuju organske materije uneta sa influentom
(uglavnom isparljive masne kiseline, VFA) iz kojih oslobađaju fosfor (ovde se organski vezani
fosfor oslobađa tako da može lakše da se apsorbuje u bakterisku biomasu u sledećem stepenu
prečišćavanja). Kada zatim nađu pod anoksičnim i aerobnim uslovima (Ax i N/DN bazeni),
rastu i umnožavaju se i ponovo apsorbuju fosfor iz vode. Drugim rečima, koncentracija fosfata
u anaerobnim bazenima je veća od ulazne, ali se u anoksičnom iz vode odstrani više nego što se
ispusti u anaerobnom bazenu. Krajnji efekat je uklanjanje fofora do koncentracija manjih od 1
mgP/l u najvećem delu godine (uticaj temperature).
Niže se nalaze najznačajnije karakteristike i kontrolni aspekt biološkog uklanjanja fosfora:

- Lako biorazgradivi BPK5 mora biti prisutan u influentu (što je slučaj kod komunalne
otpadne vode);
- Prisustvo aktivnog mulja u An bazenima koji se ubacuje u njih putem pumpe za internu
recirkulaciju B;
- Koncentracije kiseonika, nitrata i nitrita moraju biti nula u An bazenu, odnosno jako niske
(redox potencijalno treba da bude između -200 i -400mV, ipak važnije od ovoga je da
vrednost ORP-a kakva god bila bude stabilna u vremenu);
- Dnevno proizvedena količina aktivnog mulja se mora redovno uklanjati iz sistema (WAS),
kako bi se vrednost MLSS održavala konstantnom i na željenom nivou;
- Koncentracija fosfora u An bazenu je viša nego u Ax bazenu, a najniža koncentracija je u
N/DN rezervoaru (ovo takođe treba povremeno proveriti, a naročiti kada se ispolje
problemi u biološkom uklanjanju fosfora).
- 27 -
DHV Water BV
Nitrifikacija
Nitrifikacija je biološka oksidacija amonijum jona (odn. amonijaka) rastvorenim kiseonikom
prvo u nitrite, a zatim u sledećem stepenu oksidacija nitrita u nitrate. Ova dva koraka vrše dve
različite vrste bakterija. Prvi korak, oksidacija u nitrite je korak čija kinetika ograničava ukupnu
reakciju oksidacije amonijaka (sporiji korak).
Dva koraka nitrifikacije se mogu opisati sledećim reakcijama:
korak 1: 2NH4+ + 3O2 → 2NO2-+ 4H+ + 2H2O 3,43 g O2/gN

korak 2: 2NO2- + O2→ 2NO3- 1,14 g O2/gN
zbirna reakcija: NH4+ + 2O2 →NO3-+ 2H+ + H2O 4,57g O2/gN
Stehiometrijski 4,57 masenih delova kiseonika je potrebno da se jedan maseni deo amonijaka
prevede u nitrat.
Nitrifikujuće bakterije se mnogo sporije razmnožavaju od ostalih bakterija u aktivnom mulju.

Zbog toga sistemi sa koji podrazumavaju nitrifikaciju zahtevaju mnogo duže vreme zadržavanja
mulja (SRT), nego sistemima bez nitrifikacije u kojima se samo uklanjaju organska (ugljenična)
jedinjenja. Reprodukcija nitrifikujućih bakterija postaje sporija na nižim temperaturama. Zato,
da bi se zadržala funkcija nitrifikacije unutar aktivnog mulja, potrebno je da vrednost SRT-a
zimi bude veća.
Nitrifikujući mikroorganizmi su prve bakterije na koje će nepovoljno uticati toksini. Njihovo

dejstvo može biti inhibirajuće dejstvo, a u vićim koncentracijama ili u prisustvu jačih toksina
populacija nitrifikujućih bakterija može biti u potpunosti izgubljena.
Nitrifikacija zahteva veće operativne troškove zbog energije koja je potreba za aeraciju.
Niže se nalaze sumirane najvažnije karakteristike i kontrolni aspekti procesa nitrifikacije:

- Potrebno je prisustvo kiseonika i amonijum jona (amonijaka);
- Potrebna je dovoljna starost mulja (SRT), na nižim temperaturama vrednost starosti mulja
mora biti veća;
- Ove bakterije su osetljive na prisustvo toksičnih jedinjenja.
Denitrifikacija
Denitrifikacija je proces u kome se vrši redukcija nitrata u elementarni gasoviti azot (N2). Za
ovaj proces je potrebna organska materija (za nitrifikaciju nije) da bi se formirala masa ovih
bakterija.
Sledeća formula rezimira proces denitrifikacije.
HPK + NO2,3- + H+ → N2 + Biomasa
Proces denitrifikacije se može odvijati samo kada je vrednost rastvorenog kiseonika niska i
kada se u vodi nalaze na raspolaganju organska materija i NOx. Ovi uslovi se stvaraju u
anoksično rezervoaru (Ax). U njemu, otpadna voda sa organskom materijom i aktivnim muljem
ulazi iz anaerobnog rezervoara (An). U ovom toku nema NOx. Oni se obrazuju u N/DN
bazenima procesom nitrifikacije odakle se većim delom internom recirkulacionom pumpom A
vraćaju u Ax bazene.
- 28 -
DHV Water BV
Proces denitrifikacije u Ax bazenu se naziva prethodna denitrifikacija. U N/DN rezervoaru

takođe se dešava naknadna denitrifikacija u zonama sa niskom koncentracijom kiseonika. Ovo
je tkz. istovremena denitrifikacija.
Niže se nalaze sumirane važne karakteristike i kontrolni aspekti denitrifikacije:

- Potrebno je prisustvo organske materije;
- Koncentracija kiseonika mora biti ispod 0,5 mg/l (u praksi je i manja od 0,2 mg/l);
- Pre-denitrifikacija u Ax bazenu: NOx se mora prepumpavati u Ax bazen (interna
recirkulacija A);
- Istovremena denitrifikacija u rezervoaru N/DN: aeracija ne sme biti suviše intenzivna tako
da se formiraju zone sa niskom koncentracijom kiseonika (postarajte se da aeracija mora
biti dovoljna za nitrifikaciju, ovo je balans koji se mora naći na O2-setpoint). Drugim
rečima, koncentracija kiseonika u aeracionim zonama ne sme da bude suviše visoka
(preporučljuivo je manje od 2 mg/l).
MLSS koncentracija, max. : 4 g MLSS/l
Biološko opterećenje mulja (F/M) : 0.07 kgBOD/kgMLSS/d
Dodatni parametri koji se odnose na letnje i zimske uslove su predstavljeni u sledećem

pregledu:
Temperatura otpadne vode : 22 9 °C
Starost mulja : 17,6 16,4 d
MLSS koncentracija : 4 4 g/l
Višak produkcije mulja : 5.700 6.100 kg MLSS/d
NH4+-N koncentracija efluenta : 1,5 1,5 mg/l
NO3--N koncentracija efluenta : 2,0 7,7 mg/l
Ntotal koncentracija efluenta : 4,5 10,2 mg/l
Kapacitet ulaznog kiseonika : 1.350 1.000 kg O2/h
Aktivni mulj zahteva minimalno vreme zadržavanja u aerisanin zonama da bi se proces

nitrifikacije optimalno radio. Vreme zadržavanja se odnosi na temperaturu kako je prikazano na
sledećoj slici. Na nižim temperaturama potrebna je veća starost mulja. Starost mulja se može
izračunati na sledeći način:
QMLSS
θc =
M MLSS
gde su:
θc - starost mulja, d
QMLSS - količina proizvedenog mulja na dan, kgMLSS/d
MMLSS - ukupna količina mulja u sistemu, kgMLSS
Ukupna količina mulja u sistemu se izračunava na sledeći način:
M MLSS = VAn+ Ax + N / DN + Ae ⋅ MLSS
- 29 -
DHV Water BV
gde su:
VAn+.... - ukupna zapremina bioloških bazena, d
MLSS - sr. koncentracija mulja u biološkim bazenima, kg/d
Oprema:
Biološki bazeni (B31000, B31100)
Tip : Carrousel 2000 -
Broj blokova : 2 -
Anaerobni bazen (An), zapremina svakog : 1.500 m3
Anoksični bazen (Ax), zapremina svakog : 3.140 m3
N/DN bazen, zapremina svakog : 6.860 m3
Ukupan zapremina svakog AT biološkog bloka : 11.500 m3
Dubina vode : 6 m
Mikseri (P-31015/025/035/045; P-31115/125/135/145)

Tip : propelerni -
Lokacija : An komore -
Broj svakog ANT : 2 x 4 (1 u svakoj -
komori)
Propulzor (P-31055/065; P31155/165)

Tip : Banana (tripod) -
Lokacija : Ax bazen -
Broj u svakom od Ax bazena : 2 -
Propulzor (P-31010/020/030/040; P-31110/120/130/140)

Tip : Banana (tripod) -
Lokacija : N/DN bazeni -
Broj u svakom od N/DN bazena : 4 -
Recirkulaciona pumpa A (P-31070, P-31170)

Tip : Propelerna, zidna -
Lokacija : N/DN bazen
Kapacitet : 4.600 m3/h
- 30 -
DHV Water BV
Broj u svakom od AT blokova : 1 -
Recirkulaciona pumpa B (P-31075, P-31175)

Tip : Propelerna, zidna -
Lokacija : Ax bazen
Broj u svakom od AT blokova : 1 -
Duvaljke (P-80010/020/030)
Tip : roots -
Broj : 2+1 -
Kapacitet svake : 5.200 mN3/h
Brzina : 1.850 rpm
Svaki biološki AT blok je opremljen sa četiri procesna (on-line) analizatora za praćenje i

upravljanje bioloških procesa.
Merač redox potencijala (ORP) (31-AE/XA/AIT-002, 31-AE/XA/AIT-102)

Tip : Sa potopljenom mernom sondom
Broj : 2 (1 za svaki An bazen)
Lokacija : četvrta komora u bazenu
Merač koncentracije nitrata (31-AE/XA/AIT-004, 31-AE/XA/AIT-104)

Broj : 2 (1 za svaki Ax)
Lokacija : Ax rezervoari
Merač koncentracije amonijaka (31-AE/XA/AIT-003, 31-AE/XA/AIT-103)

Broj : 2 (1 za svaki N/DN)
Lokacija : N/DN rezervoari
Merač koncentracije kiseonika (31-AE/XA/AIT-001, 31-AE/XA/AIT-101)

Broj : 2 (1 za svaki N/DN)
Lokacija : N/DN rezervoari
Anaerobni bazen (An)

Voda koja je prošla kroz prethodno taloženje (izlaz iz PST 1 i 2) odlazi u anaerobne bazene (An
1 i 2). Tu se meša sa aktivnim muljem iz bazena za pre-denitrifikaciju, što obezbeđuje rad
pumpe interne recirkulacije B. Svaki An bazen ima četiri komore, kroz koje voda protiče redno,
stvarajući efekat pseudo-klipnog tečenja kroz anaerobni bazen. Sve četiri komor An bazena su
pokrivene, kako bi se održali anaerobni uslovi u njima. Influent i recirkulisani aktivni mulj iz
Ax bazena se uvode u prvu komoru. Svaka komora je opremljena jednim mikserom koji
obezbeđuje homogenizaciju sadržaja komore.
- 31 -
DHV Water BV
Kontrola recirkulacione pumpe B
Recirkulaciona pumpa B radi kontinualno stalnim kapacitetom (fiksni protok).
Podaci dobijeni sa ORP metra imaju samo informativni značaj (prema ovom signalu se ne vrši
bilo kakvo upravljanje).
Kontrola miksera
Mikseri stalno rade.
Evakuacija vazduha
Iz pokrivenih anerobnih bazena odsisava se vazduh i transportuje na lava filtere (LF 1), gde se
vrši tretman vazduha.
Anoksični bazen (Ax)

Smeša recirkulisanog mulja i vode iz anaerobnog bazena se uvodi u anoklsični (Ax 1 i 2), gde
se takođe meša sa tkz. nitratnom vodom recirkulisanom iz N/DN bazena (interna recirkulacija
A). Protokom recirkulacione pumpe A se upravlja preko frekventnog regulatora, a na osnovu
izmereno koncentracije nitarata u Ax bazenu u koji se vrši recirkulacija. Po dva propulzora u
svakom od Ax bazena obezbeđuju „cirkularni“ tok vode i održavaju čestice aktivnog mulja u
suspendovanom stanju.
Recirkulisani mulj iz finalnih taložnika se vraća u svaki od Ax bazena, blizu odvoda u N/DN
bazen.
Kontrola recirkulacione pumpe A

Tokom normalnog rada, recirkulaciona pumpa A radi u automatskom režimu. Glavni cilj je
vratiti što više nitrata na denitrifikaciju, ali ne previše, jer bi to dovelo do pojave nitrata u
anaerobnom bazenu, što bi pormetilo anaerobne uslove u time omelo biološko uklanjanje
fosfora. Protok recirkulacione pumpe A se u automatskom režimu kontroliše putem merača
nitrata u Ax rezervoaru. Izmerena koncentracija nitrata kontroliše brzinu rada pumpe.
Set point koncentracije nitrata će biti 1 ili 2 mg N/l. Na taj način, obezbeđuje se da:
1. kapacitet denitrifikacije anoksičnog rezervoara se optimalno koristi i
2. povratni nitrati u anaerobnom rezervoaru se drže na minimumu.
Pri malim koncentracijama nitrata, kapacitet recirkulacije A se povećava. U slučaju povećanog

nivoa koncentracije nitrata, smanjen je protok recirkulacije.
Kada su isključeni senzori nitrata, recirkulirajuće pumpe su podešene na fiksni protok. Ovaj
protok se može ručno podesiti, na osnovu aktuelnog kvaliteta efluenta.
Kontrola propulzora
Propulzori stalno rade.
N/DN bazen
Nakon rezervoara za pre-denitrifikaciju, mikser tečnosti se izlaže naizmenično oksičnim i
anoksičnim zonama u okviru izduženih eliptičnih kanala Carrousel bauena. Ubacivanje vazduha
u sistem se obezbeđuje radom po jedne duvaljke za svaki od AT blokova, a prolaskom kriz
membranske difuzore vazduh se disperguje na fine mehuriće. Svaki N/DN bazen ima dve
aeracione zone (nitrifikacioni deo) i dve zone bez difuzora (denitrifikacioni deo). Svaki N/DN
- 32 -
DHV Water BV
rezervoar je opremljen sa po 4 propulzora, čiji rad obezbeđuje održavanje aktivnog mulja u
suspendovanom stanju, kao i željenu brzinu vode u kanalima Carrousell-a.
Voda tretirana u N/DN bazenima preko preliva fiksnog odlazi u post-aeracioni bazen (bazeni
stare aeracije).
Kontrola aeracije
Ulaz kiseonika (aeracija) u N/DN rezervoare je potrebna i zbog organske materije i uklanjanja
azota. Tokom normalnog rada rad duvaljki koje obezbeđuju potreban unos kiseonika u sistem
treba da bude automatski. U ovom režimu aeracijom (tj. radom duvaljke) se upravlja ili na
osnovu aktuelne koncentracije rastvorenog kiseonika, ili na osnovu koncentracija i kiseonika i
amonijaka. Kontrola na osnovu koncentracije kiseonika i amonijaka je poželjnija, jer se tako
optimizuje rad duvaljki a time i utrošak električne energije. Kada je koncentracija koseonika
ispod zadate setpoint vrednosti, unos vazduha u N/DN bazen se uvećava. Vrednost set point-a
je određena stvarnom koncentracijom amonijaka (master-slave kontrola).
Svaki N/DN bazen ima dva polja difuzora, od kojih se svaki nalazi blizu krajeva ravnih delova
Carrousell (pravih delova kanala) bazena i oni rade istovremeno. Protokom vazduha u difuzore
upravlja se preko:
1. Master – slave kontrola na osnovu izmerene koncentracije kiseonika i amonijaka,

2. Automatske kontrole samo na osnovu izmerene koncentracije kiseonika,
3. Fiksnog protoka vazduha i
4. Ručno.
Za master – slave kontrolu (naziva se i kaskadna kontrola) aeracijom se upravlja na osnovu

izmerenih (stvarnih) koncentracija kiseonika i amonijaka, kako je to šematski prikazano na
sledećoj slici:
setpoint NH4 NH4

actual value NH4 PID setpoint O2
controller
O2 output
actual value O2 PID
controller
Na osnovu stvarne izmerene koncentracije amonijaka i set point vrednosti za amonijak, set
point vrednost za kiseonik se izračunava preko NH4+ PID kontrolora. Na osnovu ovog set point-
a i stvarne izmerene koncentracije kiseonika, O2 PID kontroler izračunava traženi izlaz za
duvaljku, koji se na nju primenjuje promenom broja obrtaja (frekventni regulator).
Set point i amonijaka i kiseonika ima podesive minimalne i maksimalne vrednosti između koji
treba da „pliva“ set point, tj. vrednost svakog od ova dva parametra treba da se nalazi unutar
sopstvenog opsega vrednosti (van ovih osega PID regulacija ne funkcioniše).
U slučaju perioda sa padavinama (RWF), biološko opterećenje Postrojenja može biti značajno
više u odnosu na period bez padavina (DWF). Posledica ovoga je potreba za većim unosom
kiseonika u sistem. Pri RWF uslovima, vrednost set point-a za kiseonik se zato automatski
povećava na maksimalnu vrednost u periodu vremena koji se može podešavati. Kada taj period
istekne, normalna master-slave kontrola će se nastaviti.
- 33 -
DHV Water BV
Kapacitet aeracije se takođe može kontrolisati samo na osnovu izmerene koncentracije
kiseonika (na primer, kada je senzor amonijaka isključen). Kontrola zasnovana samo na
izmerenoj koncentraciji kiseonika (DO) u sebi sadrži rizik od prevelikog unosa kiseonika u
sistem. Tokom perioda niskog protoka (tokom noći, na primer), vrednost set point-a treba da
bude smanjena da bi se stimulisala denitrifikacija.
Set point u slučaju samo DO kontrole, zavisi od tačne lokacije DO senzora i stvarnog
opterećenja Postrojenja i treba biti utvrđeno u praksi. Generalno, poželjno je da vrednost set
point-a bude između 1 i 2 mg O2/l.
Fiksni protok vazduha se primenjuje samo onda kada je (iz bilo kog razloga) onemogućena i
kaskadna i DO kontrola. Protok vazduha se podesi na skali i održava sve vreme rada ovog
načina kontrole.
Koncentracija mulja (starost aktivnog mulja)

Održavanje optimalne koncentracije mulja (MLSS) u biološkim bazenima je od suštinske
važnosti za ispravno funkcionisanje celokupnog procesa prečišćavanja na liniji vode. Biološki
bazeni i finalni taložnici su projektovani za vrednost MLSS od max. 4 kg/m3 (odnosno od oko 8
kg/m3 u recirkulacionom toku iz finalnih taložnika ka biološkim bazenima). Koncentraciju
mulja treba pratiti priodično (poželjno je jednom dnevno), a minimalno jednom nedeljno. U
zavisnosti od stvarne MLSS koncentracije u N/DN bazenu, kapacitet WAS pumpi odnosno
potreban broj radnih sati trakastog ugušćivača se menja.
Kontrola propulzora
Propulzori stalno rade.
Opšte
– Rukovalac će sprovesti vizuelno ispitivanje bazena za aeraciju najmanje dva puta dnevno
i pogledati da li postoje neuobičajeni slojevi pene, plutajućih objekata, itd. u bazenu.
– DO, NH4-N, NO3-N i ORP vrednosti treba da se prate tokom dana i bilo koja ozbiljna
odstupanja od setpoint-a moraju biti zabeležena.
– DO, NH4-N, NO3-N i ORP merači treba da se čiste svake nedelje (odabrati jedan dan u
nedelji).
– DO, NH4-N, NO3-N i ORP merači treba da se kalibrišu (odn. rekalibrišu) svakog meseca
(odabrati jedan dan ili sedmicu u mesecu).
Opšte
Poremećaji procesa mogu da se pojave na više načina, a rukovalac treba da bude svestan svih i
da deluje brzo da bi sprečio da nastali i uočeni problemi izmaknu kontroli. Važno je
detektovati probleme što je pre moguće, locirati uzroke i delovati što je brže moguće da bi
se rešili problemi i sprečilo povećanje pogoršanja procesa. Glavni tehnolog mora odmah biti
obavešten o nastalim problemima, a pogotovo ako postoji tendencija njihovog uvećavanja (čak
i ako je problem nastao van radnog vremena).
Namera ovog poglavlja nije da pokrije sve moguće uslove procesa i njihova rešenja, već da
skicira glavne pojave na koje rukovalac treba da obrati pažnju. Problemi u procesu se mogu
manifestovati jednom od, ili svim sledećim pojavama:
- 34 -
DHV Water BV
1. Vizuelna inspekcija bioloških bazena pokazuje da li je tečnost tamno siva ili crna, da li se
otpad pojavljuje na površini ili da li je “tekstura“ tečnosti drugačija od uobičajene.
2. Abnormalne količine pene, bele, braon ili sivo-crne se pojavljuju na površini bazena za
aeraciju.
3. Bazen za aeraciju miriše na sirovu kanalizaciju, trulež ili strane materije kao što su
benzin, rastvarače, itd.
4. Testovi sedimentacije pokazuju slabe rezultate.
5. Kvalitet efluenta opada po jednom ili svim parametrima, zamućenost raste.
6. Mikroskopska testiranja pokazuje povećane filamenata, održivost čestica aktivnog mulja
je smanjena.
7. SOUR testovi pokazuju smanjenje stope respiracije.
8. Postoje iznenadne promene u traženoj aeraciji, tj. abnormalno visoki nivoi kiseonika,
amonijaka ili nitrata bez obzira na nivo aeracije. Povećani nivoi amonijaka su posebno
indikativni za poremećaje procesa, jer su bakterije nitrifikatori osetljivije na uslove
iz okoline.
U slučaju pojave jednog ili više gore opisanih fenomena, moraju se preduzeti mere da bi se
odredili njihovi uzroci. U bilo kom slučaju bilo koje abnormalne pojave u aeracionim
bazenima, rukovalac treba odmah da uzme uzorak vode za laboratorijska ispitivanja. Uzrok
može biti bilo koji sa sledećeg spiska:
1. Mehanički kvar opreme za aeraciju, ili mešanje, uključujući pumpe za recirkulaciju
mulja (RAS).
2. Problem sa radom instrumentacije, bilo zbog kvara/otkaza merne opreme, njihovog
zaprljanja, i/ili obrastanja merne sonde.
3. Pogrešno pozicioniranje komandi (npr. duvaljka na „ručno“ umesto na „automatsko“), ili
pogrešan setpoint u sistemu, uključujući setpoint procesa, PID setpoint, itd.
4. Nedovoljno intenzivno evakuisanje viška mulja (RAS) iz sistema.
5. Pojava nerazgradivih i/ili toksičnih materija u biološke bazene (tj. industrijske otpadne
vode, ulja ili benzina, hipohlorita i slično).
Kada je uzrok poremećaja identifikovan, postupak korekcije treba odmah da bude preduzet:
1. Mehanički i električni problemi/otkazi koje treba rešiti/popraviti i u biološkim bazenima
i u recirkulaciji mulja.
2. SCADA sistem ponovo podesiti i/ili proveriti.
3. U svim slučajevima gde se pojave indikacije smanjenja biološke održivosti, povećana
aeracija treba odmah da započne u cilju oživljavanja procesa. Ako je potrebno, treba
smanjiti koncentraciju mulja (povećanjem evakuacije mulja iz sistema), da bi se
pospešila log-faza rasta mikroorganizama i zamenila oštećena populacija.
4. U slučajevima gde se čini da se problemi razvijaju u jednom rezervoaru za aeraciju a ne u
drugom, posebnu pažnju treba posvetiti upoređivanju i čak i isključivanju instrumentacije
i kontroli parametara.
5. Uklonite slojeve nečistoća u slučaju zaprljanosti.
- 35 -
DHV Water BV
Održavanje u biološkim bazenima

Ako je aktivnosti na održavanju mešalica, propulzora, ili pumpe u jednom od bioloških bazena
neophodno, preporučljivo je da se ne isključuje ceo biološki bazen. Kada rezervoar za aeraciju
ne radi, to će za posledicu imati veće opterećenje drugog biološkog bloka koji će imati
negativni uticaj na njegovu efikasnost prečišćavanja. Ovaj efekat se može smanjiti stavljanjem
van pogona samo jednog dela biološkog bloka u funkcionalnom smislu (praktično to znači da
blok nastvalja da radi i ako jedna recirkulaciona pumpa otkaže na primer). Tokom aktivnosti na
održavanju, oprema u biološkim bazenima radi u ručnom režimu.
Uslovi alarma
SCADA sistem će generisati alarme u sledećim slučajevima:
Alarm Aktivnost
DO signal visok/nizak nivo alarm Proveriti rad duvaljki, proveriti grafikon promena
vrednosti DO, proveriti promenljive drugog
procesa i setpoint-e. Proveriti zaprljanost DO
sonde.
Alarm za visok/nizak nivo NH4+-N Proveriti rad duvaljki, proveriti grafikon promena
procesa i setpoint-e. Proveriti zaprljanost sonde za
amonijak. Ako se alarm visokog nivoa i dalje traje,
proveriti ima li toksičnih materija u influentu.
Alarm za visok/nizak nivo NO3--N Proverite rad duvaljki, proveriti grafikon promena
procesa i setpoint-e. Proverite zaprljanost
predmetne sonde.
Alarm za visok/nizak nivo ORP Proveriti rad duvaljki, proverite grafikon promena
vrednosti DO, proveriti rad pumpe za internu
recirkulaciju A, proveriti promenljive drugog
procesa i setpoint-e. Proveriti zaprljanost
predmetne sonde.
Otkaz/greška u merenju instrumenta Obavestiti glavnog tehnologa i lice zaduženo za
održavanje instrumenatacije.
Mehanički kvar na duvaljci Odmah obavestiti glavnog tehnologa. Izvršiti
vizuelnu proveru jedinice da bi se potvrdio kvar.
Odmah obavestiti lice zaduženo za održavanje.
Mehanički kvar pumpe za internu Odmah obavestiti glavnog tehnologa. Izvršiti
recirkulaciju vizuelnu proveru jedinice da bi se potvrdio kvar.
Odmah obavestiti lice zaduženo za održavanje.
Mehanički kvar mešalice ili propulzora Izvršiti vizuelnu proveru jedinice da bi se potvrdio
kvar. Odmah obavestiti lice zaduženo za
održavanje.
– U bilo kom slučaju pojave odstupanja od normalnih uslova rada u biološkim bazenima,
potrebno je da rukovalac odmah uzme uzorak vode za laboratorijsko ispitivanje.
– Uzorci se uzimaju jednom dnevno iz svakog rezervoara N/DN i ispitaće se na TSS, VSS,
SVI indeks.
- 36 -
DHV Water BV
– Rukovalac će sprovesti dnevno mikroskopsko ispitivanje mulja iz svakog bloka i to na
vizuelne znake održivosti mulja, varijabilnosti populacija i količine filamentoznih
organizama.
– U slučaju sumnje u prisustvo toksičnih supstanci u influentu, test unosa kiseonika se
može izvršiti na sveže uzorkovanoj vodi kako bi se odredila vrednost SOUR-a.
– Rezultati svih prethodno opisanih testiranja biće uneti u listu dnevnih evidencija i
predstavljeni glavnom tehnologu.
– Potrebno je da glavni tehnolog voditi dnevnu evidenciju o unosu energije u biološke
bazene, ulaznim BPK5 i azotnim opterećenjima, koncentracijama kiseonika, aminijaka i
nitrata, kao i temperaturi vode u bazenima. Dnevna izračunavanja unosa kiseonika po
organskom i azotnom opterećenju (tj. kg O2/kg uklonjenog BPK5 i kg O2/kg uklonjenog
Ntot) vršiće se u cilju praćenja efikasnosti biološkog tretmana.
5.8.8 P&ID dijagram
Proces u biološkim bazenima, prateća instrumentacija i duvaljke su prikazani na P&ID

dijagramima P3100, P3101 P8000.
- 37 -
DHV Water BV
5.9 FeCl3 doziranje
5.9.1 Opšte
Rastvor feri hlorida (FeCl3 ) se dozira na izlazu iz novih AT bioloških blokova, odn. N/DN
bazena (linija vode) i u digestore (linija mulja).
Na izlazu iz N/DN bazena, feri hlorid se dozira u slučaju da je koncentracija ukupnog fosfora u
efluentu visoka, odnosno kada efikasnost biološkog uklanjanja forsfora opadne. Kada se feri
hlorid dozira u vodu, Fe3+ katjon sa fosfatima prisutnim u vodi stvara nerastvorni talog feri
fosfata (FePO4). Ovaj talog se uklanja iz vode taloženjem u finalnim taložnicima, a zatim sa
viškom mulja biva evakuisan iz sistema. Ovo doziranje se odigrava samo po potrebi i
kontinualno je.
U digestorima, rastvor FeCl3 se dozira da bi sprečio obrazovanje vodonik sulfida (H2S) u
proizvedenom biogasu. Ovaj gas je toksičan i veoma korozivan. Fe3+ katjon reaguje sa
sulfidima stvarajući nerastvorni feri sulfid (FeS).
Oprema:
Rezervoar za skladištenje i doziranje FeCl3 (V7000)
Ukupna zapremina : 17,5 m3
Dozir pumpe rastvora FeCl3 (P-70110, P-70120, P-70130)

Tip : Klipno- -
membranske
Komada : 3 -
Kapacitet svake : 100 l/h
Dozir pumpa P-70110 se koristi za biološki blok AT1.1, dozir pumpa P-70120 za blok AT1.2 i
treća dozir pumpa P-70130 za doziranje rastvora u digestore. Korišćenjem ventila svaka pumpa
se može upotrebiti i za doziranje na drugo odredište od projektom predviđenog.
Merač nivoa u rezervoaru za skladištenje rastvora

Tip : Sa kontrategom, registruje tri
diskretne tačke
Komada : 1
Lokacija : Rezervoar za skladištenje FeCl3
5.9.4 Normalan rad i kontrola
Ako je sklopka za dozir pumpu podešena na poziciju "manual", pumpa daje protok prema
položaju potenciometra, dok se ne prebaci u poziciju "Off" kada se zaustavlja.
Ukoliko je sklopka postavljena u poziciju "automatic", dozir pumpa se uključuje i isključuje
prema tajmeru rad/pauza T1/T2. Svaka pumpa ima sopstveni tajmer.
U principu, potreba za doziranjem feri hlorida se očekuje pri nižim temperaturama otpadne
vode (niže od 11 °C), kada efikasnost biološke defosforizacije može znatno da opadne.
Međutim, doziranje feri hlorida u N/DN bazenima može da bude potrebno i pri visokim
- 38 -
DHV Water BV
temperaturama otpadne vode, kada je aktivni mulj u većem stepenu mineralizovan (nego što je
to uobičajeno) i kada se malo mulja (WAS) uklanja iz sistema.
Doziranje feri hlorida treba da bude pažljivo startovano. Rezultati analiza na ukupan fosfor i
orto-fosfate u efluentu nadalje određuju da li je potrebno dozu povećati ili smanjiti. Treba
voditi računa da ne dođe do predoziranja, što bi moglo da bude štetno za biološko uklanjanje
fosfora. Biološka defosforizacija ne zahteva dodatne troškove pa zbog toga ima prednost nad
hemijskom (doziranje rastvora FeCl3).
Doziranje feri hlorida u digestore se obavlja stalno tokom godine. Količina koju treba dozirati u
svaki od digestora drugačija je kod svakog Postrojenja i pravu dnevnu dozu treba naći tokom
puštanja u rad i probnog pogona.
5.9.5 Posebni procesni uslovi
Dozir pumpe se zaustavljaju kada se pojavi alarm kvara na njima.
Uslovi alarma
Alarm Aktivnost
Kvar instrumentacije Proveriti vizuelno šta može da bude uzrok
kvara/otkaza, obavestiti lice zaduženo za
održavanje
Zaštita je izbacila motor iz rada Proveriti vizuelno šta može da bude uzrok
kvara/otkaza, obavestiti lice zaduženo za
održavanje
Kvar/otkaz rada tajmera Proveriti vizuelno šta može da bude uzrok
kvara/otkaza, obavestiti električara
Nema ih.
5.9.7 P&ID diagram
Doziranje feri hlorida prikazano je na P&ID dijagramu P7000.
- 39 -
DHV Water BV
5.10 Razdelna građevina 2
5.10.1 Opšte
Voda koja ističe iz novih bioloških blokova, transportuje se zajedničkim cevovodom kojim
napaja razdelni građevinu 2 (DB 2), u kojoj se deli na dva jednaka dela. Svaki od dve struje
utiče u jedan od post-aeracionih bazena (Ae).
Maksimalni protok influenta : 4.600 m3/h
Maksimalni protok sa recirkulacijom mulja (RAS) : 7.700 m3/h
Ne postoji.
Pod normalnim uslovima rada, voda iz novih AT bazena se deli podjednako na dva bazena za
post-aeraciju (Ae).
Ne postoje.
Ne postoji.
5.10.7 P&ID dijagram
Razdelna građevina 2 je prikazana na P&ID dijagramu P3102.
- 40 -
DHV Water BV
5.11 Bazen za post aeraciju
5.11.1 Opšte
Sledeći procesi se odvijaju u post aeracionim bazenima (Ae) istovremeno:

- Dalja apsorpcija i oksidacija HPK/BPK5,
- Dalja (dodatna) nitrifikacija, naročito tokom zimskog perioda,
- Istovremena denitrifikacija, naročito tokom letnjeg perioda: proizvedeni nitrati se redukuju
do elementarnog gasnog azota. Ovo je prilično ograničavajuće, ali se može prevazići
usvajanjem niskog setpoint-a za DO.
- Dodatno biološko uklanjanje fosfora.
Za oksidaciju HPK/BPK5 i TKN, sadržaj MLSS se aeriše po celoj zapremini bazena

(permanentna aeracija).
MLSS koncentracija, max. : 4 g MLSS/l
(jednaka onoj u novim AT blokovima)
Oprema:
Bazeni za post aeraciju
Tip : Permanentna aeracija -
(stari bazeni)
Broj bazena : 2 -
Ukupan zapremina svakog bazena Ae : 2.560 m3
Dubina vode : 3,7 m
Duvaljke (P-81010/020/030/040/050)
Tip : roots -
Komada : 5 -
Kapacitet svake : 2.400 mN3/h
Broj obrtaja : 2.960 rpm
Svaki Ae bazen je opremljen meračem koncentracije kiseonika.
Merač koncentracije kiseonika (31-AE/XA/AIT-201, 31-AE/XA/AIT-202)

Tip : Kontinuirano merenje sa
potopljenom sondom
Komada : 2
Lokacija : Bazeni za post aeraciju (Ae)
Aeracija
Dno svakog od bazena je potpuno pokriveno membranskim difuzorima (difuzorski paneli).
Protok vazduha do difuzora kontrolisan je:
- 41 -
DHV Water BV
1. Automatskom kontrolom zasnovanom na izmerenoj koncentraciji kiseonika u bazenu, ili
2. Fiksnom protoku, ili
3. Radu u ručnom režimu.
Pod normalnim okolnostima, kapacitet aeracije se kontroliše stvarnom izmerenom

koncentracijom kiseonika. DO set point zavisi od stvarnog opterećenja Postrojenja u
određenom trenutku, odnosno periodu i treba ga uspostaviti tokom rada. U principu, poželjno je
da vrednost set point-a bude između 1 i 2 mg O2/l. Tokom zimskog perioda, zapremina Ae
bazena je od suštinske važnosti, jer obezbeđuje dovoljno prostora za kompletnu nitrifikaciju.
Tokom letnjeg perioda, situacija je potpuno drugačija: ova zapremina je suvišna, odn. nije
neophodna za nitrifikaciju. Zato se predlažu različiti DO set point-i u zimskom periodu (2 mg/l)
i u letnjem periodu (0,5 mg/l). Set point u letnjem periodu će dovesti do neke istovremene
denitrifikacije. Niži DO set point se može uzeti u obzir, sve dok je protok vazduha dovoljan da
se mulj očuva u suspendovanom stanju.
Fiksni protok vazduha se primenjuije samo u slučaju da DO kontrola nije moguća (kvar/otkaz
instrumenta). Protok vazduha se odabere kao min. potrebna vrednost u tom trenutku i pod tim
uslovima. Ova min. vrednost zavisi od perioda godine i stvarnog biološkog opterećenja
Postrojenja, kako je prethodno opisano.
Opšte
– Rukovalac će sprovesti vizuelno ispitivanje bazena za post aeraciju dva puta dnevno i
pokušati da uoči ukoliko postoje: abnormalne nivoe pene, plutajućih predmeta, itd.
– Sondu DO merača je potrebno čistiti jedanput nedeljno.
– DO merač treba kalibrisati (rekalibrisati) svakog meseca.
- 42 -
DHV Water BV
Slično kao što je opisano u odeljku 5.8.6.
Uslovi alarma
Alarm Aktivnost
Alarm za visok/nizak nivo DO Proveriti rad duvaljki, proveriti grafikon
promena vrednosti DO, proveriti promenljive
drugog procesa i setpoint-e. Proveriti
zaprljanost DO sonde.
Kvar/otkaz rada instrumenta Obavestiti glavnog tehnologa i lice zaduženo
za održavanje instrumenata.
Mehanički kvar duvaljke Obavestiti glavnog tehnologa i lice zaduženo
za održavanje instrumenata.
– Uzorci će se uzimati jednom dnevno iz oba bazena i radiće se analiza na TSS.

– Rezultati svih testova će se unositi u liste dnevnog praćenja i biće stavljeni na uvid
glavnom tehnologu.
– Glavni tehnolog će voditi dnevnu evidenciju u unosu energije u bazene i nivou kiseonika
u bazenima. Takođe, on će proračunavati dnevni unos kiseonika po protoku vode.
Proces post aeracije sa pratećom instrumentacijom i duvaljkama prikazani su na P&ID

dijagramima P3102 i P8100.
- 43 -
DHV Water BV
5.12 Razdelna građevina 3, 4 i S2
5.12.1 Opšte
Voda na izlazu iz bazena za post aeraciju se raspodeljuje (u opštem slučaju) na 5 finalnih

taložnika (FST). Zbog različitih veličina i položaja taložnika (stari i novi taložnici),
razdeljivanje protoka na svaki od njih se vrši preko tri razdelne građevine. U razdelnoj
građevini 3, protok se deli na tri toka: ka razdelnoj građevini S2, razdelnoj građevini 4 i
razdelnoj građevini 5. Iz razdelne građevine S2 tok se deli ka FST 4 i 5, iz razdelne građevine 4
voda se odvaja ka FST 3, a iz razdelne građevine 5 voda odlazi u FST 1 i 2.
Razdelna građevina 3 (DB 3) (B-40000)
Maksimalni dolazni tok (influent + RAS) : 7.940 m3/h
Maksimalni protok do S2 (influent + RAS) : 3.900 m3/h
Maksimalni protok do DB 4 : 4.040 m3/h
Razdelna građevina S2 (S2) (B-40002)

Maksimalni protok do FST 4 (ventil HV-40150) : 1.950 m3/h
Razdelna građevina 4 (DB4) (B-40004)

Maksimalni protok do FST 1 (ventil HV-40120) : 780 m3/h
Maksimalni protok do FST 2 (ventil HV-40130) : 780 m3/h
Ne postoji.
Gore dati protoci su teoretski maksimalni protoci. Deljenje na FST 4 i 5 i FST 1, 2 i 3 treba da
bude skoro jednako u DB 3. U praksi, potrebno je pronaći optimalnu konfiguraciju rada finalnih
taložnika za svaki od režima dotoka influenta na Postrojenje. Ovo je detaljnije obrađeno u
poglavlju 9.1.
Ne postoje.
Ne postoji.
Razdelne građevine su prikazane na P&ID dijagramu P4000.
- 44 -
DHV Water BV
5.13 Finalno (naknadno) taloženje i recirkulacija mulja
5.13.1 Opšte
Separacija vode (tj. prečišćene vode, efluenta) i suspendovanog u njoj aktivnog mulja, postiže
se u naknadnim taložnicima (FST). Kružni taložnici su opremljeni rotirajućim mostom sa
zgrtačem istaloženog mulja (na dnu) i zgrtačem plivajućih materija (na površini vode).
Funkcija rotirajućeg mosta je sprečavanje akumulacije istaloženog mulja na dnu taložnika, kao
i sprečavanja sakupljanja plivajućih materija (nečistoća) sa površine vode u boks za sakupljanje
plivajućih materija (scum box).
Efluent se preko prelivne trake i obodnog kanala odliva u efluent kanal, odakle se ispušta u
jezero Palić (laguna 1).
Sekundarni mulj koji se sakuplja na dnu svakog taložnika gravitaciono otiče u muljne jame u
centru taložnika, odakle se pumpa kao recirkulisani mulj (RAS) nazad u razdelnu građevinu 6
(B-50000). Iz nje se deli na dva jednaka toka, jedna do bazena za pre-denitrifikaciju AT1.1, a
drugi do bazena za pre-denitrifikaciju AT2.1.
Svaki FST je opremljen sa dve RAS pumpe, od kojih je jedna rezervna. Manji deo istaloženog
mulja se prepumpava iz taložnika kao višak mulja (WAS) na trakasti ugušćivač sekundarnog
mulja (više o ovome pogledati u poglavlju 6.2.).
Plivajuće materije sa površine vode u finalnim taložnicima, uklanjaju se zgrtačem plivajućih

materija i sakupljaju u boksovima za plivajuće materije, odakle gravitaciono odlaze u šahtove
GR 1 i GR 2 (B46100, B46110). Iz njih se relativno često evakuišu i kamionima-cisternama
transportuju van Postrojenja, gde se odlažu.
Površinsko opterećenje u periodu sa padavinama (RWF)* : 0,73 m3/m2·h
Površinsko opterećenje u periodu bez padavina : 0,37 m3/m2·h
(DWF20 h protok tokom dana)*
SVI : 150 ml/g
MLSS u aeraciji, max. : 4 g/l
* odnosi se na protok otpadne vode (ne na protok zajedno sa RAS)
Oprema:
Finalni taložnici (FST 1, 2, 3, 4 i 5)
Broj taložnika : 5 -
Tip : Kružni sa rotirajućim -
mostom
Ukupna površina : 6.277 m2
- 45 -
DHV Water BV
FST 1 (stari) (B-40100) Prečnik : 28 m

površina : 616 m2
Dubina vode : 3,0 m
Broj RAS pumpi (P-40210, P-40220) : 1+1 -
Tip : Centrifugalne potopljene -
kapacitet : 320 m3/h

površina : 616 m2
Dubina vode : 3,0 m
Broj RAS pumpi (P-41210, P-41220) : 1+1 -

površina : 1.963 m2
Dubina vode : 3,0 m
Broj RAS pumpi (P-42210, P-42220) : 1+1 -
kapacitet : 1.065 m3/h
FST 4 (novi) (B-43100) Prečnik : 44,3 m

Dubina vode : 3,0 m
Broj RAS pumpi (P-43210, P-43220) : 1+1 -
FST 5 (novi) (B-44100) Prečnik : 44,3 m

Dubina vode : 3,0 m
Broj RAS pumpi (P-43210, P-43220) : 1+1 -
Svaki finalni taložnik je opremljen nivo prekidačem (level switch) koji reaguje na nivo muljnog
fronta na dnu taložnika. Ovaj nivo prekidač se koristi da upozori rukovaoca kada je muljni
prekrivač u FST-u dostigao kritičan (visok) nivo. Ovi je važno, kako ne bi došlo do
nagomilavanja mulja u taložniku, posle čega može da dođe do njegovog oticanja sa efluentom.
- 46 -
DHV Water BV
Merač nivoa fronta mulja (meri nivo muljnog prekrivača) (40/41/42/43/44-LP-110)

Tip : Turbidimetarski
Komada : 5 (1 za svaki FST)
Lokacija : Na 1/3 od centra mosta
Merač protoka (50-FE/FIT/XA/XR-001)

Tip : Ultrazvučni
Komada : 1
Lokacija : Na cevovodu recirkulisan.
mulja (RAS), ka AT1.1&2.1
Pod normalnim radnim uslovima, mulj se iz svakog taložnika prepumpava nazad u biološke
blokove posebnom pumpom (jednom od dve koiko je predviđeno za svaki od taložnika). Da bi
se obezbedilo podjednako amortizovanje pumpi, posle prethodno podešenog vremena rada
radna i rezervna pumpa u istoj pumpnoj stanici menjaju uloge. Ovaj broj radnih sati se
podešava na SCADA-i.
U uslovima suvog vremena odnos protoka i recirkulisanog mulja (RAS) treba da bude oko 1:1,
u proseku. Rad FST-a je prema tome uslovljen veličinom protoka influenta na Postojenje. Više
o ovom videti u poglavlju 9.1.
Rad:
– Rukovalac će izvršiti vizuelnu inspekciju površine svakog od taložnika i zabeležiti
ukoliko primeti akumulirane plivajuće materije, isplivali mulj, eventualno pojava
bujajućeg mulja, stanje nivo prekidača fronta mulja (pre svega vrednost koju prikazuje) i
najvažnije od svega – izgled i stanje efluenta.
– Mehanizam za uklanjanje plivajućih materija treba ispravno da funkcioniše, a izdvojene
materije se odvode iz boksa u jedan od GR šahtova.
– Rukovalac treba da sprovede dnevnu vizuelnu proveru stanja u svakoj od SRP pumpšnih
stanica (tj. svih koje su trenutno u radu).
– Sloj mulja u porastu: ako se primete velike količine mulja koje se nagomilavaju na
površini, uz preveliki protok efluenta, rukovalac će to odmah prijaviti glavnom
tehnologu.
Glavni tehnolog će proveriti sledeće:

◊ Da li je vrednost MLSS u AT-ovima u okviru željenih granica?
◊ Da li je vrednost SVI indeksa u okviru željenih granica?
◊ Da li je koncentracija nitrata u okviru setpoint-a opsega (u Ax bazenima), da li se
denitrifikacija odvija u N/DN bazenima, da li recirkulacione pumpe P-31070 i P-
31170 rade?
◊ Da li RAS pumpe ispravno funkcionišu i da li su ventili na potisu svake od njih
otvoreni?
– Akumulacija plivajućih materija/pene: ako se velika količina plivajućih materija, ili pene
sakuplja u boksovima, rukovalac će isprazniti ovu instalaciju i crevom sprati zaostale
- 47 -
DHV Water BV
izdvojene materije u odgovarajući GR šaht (GR 1 ili GR 2). Rukovalac treba da posmatra
funkcionisanje zgrtača na površini, mehanizma evakuacije izdvojenih materija sa
sistemom za ispiranje (boks za plivajuće materije) i utvrdi da li ispravno funkcioniše.
Isto se odnosi i na šahtove GR 1 i 2, kao i drenažne pumpe u šahtovima ISP 1 i 2.
– Ako nivo mulja u nekoj od SRP pumpnih stanica opadne ispod prethodno podešenog
niskog nivoa (nagoveštavajući pržnjenje taložnika, blokiranje dovodnopg cevovoda iz
taložnika ka SRP šahtu i slično) predmetnu pumpu treba isključiti. Kada nivo poraste
iznad ove setovane vrednosti niskog nivoa, pumpa će se ponovo uključiti.
– Zaustavljanje, ili klizanje mosta: ako bilo koji predmet sprečava most da se kreće
unapred, ili se točak mosta ne kreće istom brzinom (proklizava), pogonski motor mosta
će se zaustaviti. Potrebno je pronaći uzrok pojave problema i otkloniti ga.
Uslovi alarma
Alarm Aktivnost
Visok nivo mulja Obavestiti glavnog tehnologa, proveriti vrednost mutnoće na
meraču (sonda može biti obrasla muljem), izvršiti vizuelnu
inspekciju taložnika.
Ako je nivo mulja zaista visok:
1: povećajte dužinu rada RAS pumpe, ako je potrebno;
2: ako FST ne rade, ili rade pri malom protoku, potrebno je
staviti ih u potpunosti u funkciju;
3: proverite vrednost MLSS u AT-u i smanjiti ako je visok,
sniziti je povećanjem količine viška mulja (WAS) koja se
evakuiše iz sistema;
4: ako mere 1 i 2 nisu dovoljne, isključiti duvaljke u post
aeraciji (Ae), tako da se mulj u njemu akumulira taloženjem,
čime se smanjuje opterećenje muljem u FST-ovima.
5: proveriti vrednost SVI indeksa, ako viša od 150 g/ml glavni
tehnolog treba da pronađe uzrok gomilanja mulja i preduzme
odgovarajuće mere.
Temperatura motora, ulje, Odmah obavestiti glavnog tehnologa i lice zaduženo za
otkaz/kvar RAS pumpi održavanja.
Kvar instrumentacije Obavestiti lice zaduženo za održavanje
Kvar motora/vreme rada Obavestiti lice zaduženo za održavanje
mosta
Zaustavljanje/proklizavanje Vizuelno proveriti pogonske točkove da bi se utvrdili razlozi
mosta zaustavljanja, obavestite lice zadzženo za održavanje
– Nema redovnog posebnog uzorkovanja iz bilo kojeg FST-a. Uzorci se mogu uzeti iz
efluenta konkretnog FST-a kada za to postoji određeni razlog.
– Dnevno uzimajti uzorke RAS-a iz razdelne građevine 6, DB 6 (B-50000) i raditi analizu
na MLSS.
Finalno taloženje, pumpanje RAS toka, boksovi za uklanjanje plivajućih materija, kao i
odgovarajuća instrumentacija predstavljeni su na P&ID dijagramima P4000, P4001, P4002,
P4101, P4102, P4201, P4202, P4301, P4302, P4401, P4402, P4601, P5000 i P4601.
- 48 -
DHV Water BV
- 49 -
DHV Water BV
5.14 Uklanjanje plivajućih materija i masnoće
5.14.1 Opšte
Plivajuće materije i masnoće sakupljene sa površine peskolova i novih primarnih taložnika

(PST 1 i 2) gravitaciono se sakupljaju u šahtu za uklanjanje masnoća (GR 1). Šaht je opremljen
pumpom za prebacivanje izdvojenog materijala u bafer tank na liniji mulja i mešalicom za
homogenizaciju i delimično emulgovanje masnoća u vodu.
Plivajuće materije sakupljene sa površine finalnih taložnika (FST) gravitaciono odlaze u šaht
GR 2, odakle se izdvojena voda odliva u šaht ISP 1, a izdvojeni plivajući materijal se
ispumpava u kamione-cisterne i transportuje van Postrojenja. Šaht GR 2 nije opremljen ni
pumpom ni mešalicom.
Svi šahtovi za sakupljanje plivajućih materija imaju pregrade. Funkcija ovih pregrada je da
plutajuće nečistoće ostanu u šahtu, a da izdvojena voda gravitaciono ističe u internu
kanalizaciju.
Oprema:
Puma u GR 1 (P-46120) u šahtu B46120
Tip : Centrifugalna -
potopljena
Broj pumpi : 1 -
Mikser nečistoće (R-46120) u jami za nečistoće B46120

Tip : propelerni -
Broj miksera : 1 -
Kapacitet : 1,4 kW
Merenje nivoa u šahtu GR 1 (B46120)

Tip : konduktivni
Broj : 1
Šaht za sakupljanje plivajućeg materijala i masnoće GR 1 (B46120)

U uslovima normalnog rada, upravljanje radom pumpe je automatski. U automatskom režimu,
pumpa se uključuje i isključuje prema signalu sa merača nivoa:
- H1 nivo: uključenje pumpe i
- L1 nivo: isključenje pumpe.
Pod normalnim okolnostima, mešalica radi takođe u automatskom režimu. Mešalica se

uključuje i isključuje prema signalu sa merača nivoa:
- H2 nivo: uključenje mešalice i
- L2 nivo: isključenje mešalice.
- 50 -
DHV Water BV
Šaht za sakupljanje plivajućeg materijala i masnoće GR 2 i GR 3 (B46100 i B46110)
Sakupljeni materijal iz ovih šahtova se evakuiše kamionom-cisternom. Rukovalac treba da
povremeno provereri uslove u svakom od šahtova i procenjuje kada ih treba parazniti.
Rad:
– Rukovalac treba da sprovede nedeljnu inspekciju da bi proverio da se izdvojeni materijal
na akumulira u šahtu i da proveri da li oprema pravilno radi (GR 1).
Uslovi alarma
Alarm Aktivnost
Otkaz/kvar instrumentacije Vizuelna inspekcija, obavestiti lice zaduženo
za održavanje
Aktivirana zaštita motora Vizuelna inspekcija, obavestiti lice zaduženo
za održavanje
Ne postoje.
Šahtovi sa pratećom instrumentacijom su prikazani na P&ID dijagramu P4601.
- 51 -
DHV Water BV
5.15 Merenje protoka efluenta
5.15.1 Opšte
Efluent iz finalnih taložnika se sakuplja u pojedinačnim otvorenim betonskim kanalima, a svi

oni sakupljaju celokunu količinu efluenta u zbirnom kanalu. Ukupan protok efluenta (bez
influenta čiji su protoci veći od 4.600 m3/h, koji idu u PST 3) se meri u izlaznom sabirnom
kanalu.
Merač protoka (45-LE/XA/FIT/XR-102)

Tip : Merač Paršalovog tipa -
Broj : 1 -
Uslovi alarma
U slučaju greške kod merenja protoka, lice zaduženo za održavanja i glavni tehnolog treba da
budu obavešteni.
Merač protoka treba kalibrisati jednom godišnje, ili prema preporuci proizvođača.
Instrumentacija za merenje protoka efluenta je prikazana na P&ID dijagramu P4501.
- 52 -
DHV Water BV
6 TRETMAN VAZDUHA
1.1 Lavafilteri i ventilatori
1.1.1 Opšte
Sve jedinice koje proizvode neprijatne mirise su pokrivene i ventiliraju se. Vazduh iz njih se
tretira u lava filterima. Ovi filteri sadrže poroznu lava stenu sitne granulacije, na čijoj se
površini obrazuje biološki sloj, koji vrši uklanjanje isparljivih organskih jedinjenja nosilaca
neprijatnih mirisa, kao i vodonik sulfida (H2S). Koncentracija neprijatnih mirisa se na izlazu iz
lava filtera smanjuje za više od 90 %.
Protok vazduha u filterima je sa dna prema vrhu (protok nagore). Na vrhu nepokretnog sloja od
lava materijala vrši se rasprskavanje servisne vode (filtriranog efluenta), kako bi se
mikroorganizmima u biološkom sloju obezbedila dovoljna količina vode i hranljivih materija
(rastvorenih u efluentu).
Postoje dva lava filtera za liniju vode (LF 1) i jedan lava filter za liniju mulja (LF 2). Sledeće
jedinice su pokrivene i ventiliraju se ka lava filterima:
- Linija vode:
o Stanica za pumpanje influenta (pužne pumpe)
o Fine rešetke
o Transporter materijala izdvojenog na finim rešetkama i
o Anaerobni bazeni.
- Linija mulja:
o Ugušćivač primarnog mulja
o Ugušćivač sekundarnog mulja i
o Trakasta filter presa.
Ocedna voda iz svih lava filtera se gravitaciono sakuplja u internoj kanalizaciji, odakle odlazi
na početak procesa prečišćavanja, u influent kanal.
Oprema za liniju vode:
Ventilatori (P-90010, P-90020)

Tip : centrifugalni -
Broj ventilatora : 2 -
Kapacitet svakog : 1.950 mN3/h
- 53 -
DHV Water BV
Lava filteri (B-90000, B-90100)

Broj lava filtera : 2 -
Prečnik : 3 m
Kapacitet svakog : 1.950 mN3/h
Oprema za liniju mulja:
Ventilatori (P-91010)
Tip : centrifugalni -
Broj ventilatora : 1 -
Kapacitet svakog : 900 mN3/h
Lava filter (B-91000)

Broj lava filtera : 1 -
Prečnik : 2,4 m
Kapacitet svakog : 900 mN3/h
Nema je.
– Ventilatori stalno rade.

– Rasprskavanje servisne vode (filtrirani efluent) na svakom lava filteru kontroliše EM
ventil. U normalnim uslovima rada, kontrola ventila je u automatskom režimu. U ovom
režimu ventil se otvara tokom T1 i zatvara tokom T2.
Rad:
– Rukovalac će povremeno vršiti vizuelnu proveru rada sistema za rasprskavanje vode na
lava filterima i zabeležiti nepravilnosti.
Ako uklanjanje neprijatnih mirisa u lava filteru nije dobro, u većini slučajeva to može biti
posledica nedovoljnog intenziteta rasprskavanja vode na filtersku ispunu, drugim rečima:
- Kada nema dovoljno vode, rast mikroorganizama nije optimalan.
- Kada voda ne prska ravnomerno na celokupnu površinu filtera, na delovima filtera neće biti
prisutan dovoljan rast bakterija (raspred biološkog sloja nije ravnomeran, a time je i efekat
prečišćavanja manji).
- Prevelika količina vode će isprati biološki sloj iz filtera.
Uslovi alarma

Alarm Aktivnost
Aktivirana zaštite motora Vizuelna inspekcija mogućeg uzroka,
obavestiti lice zaduženo za održavanje
- 54 -
DHV Water BV
Greška vremena rada Vizuelna inspekcija mogućeg uzroka,
obavestiti elekričara
Ne postoje.
1.1.7 P&ID dijagram
Lava filteri sa ventilatorima su predstavljeni na P&ID dijagramima P9000 i P9100.
- 55 -
DHV Water BV
7 SERVISNI SISTEMI
8.1 Sistem servisne vode
8.1.1 Opšte
Sirovina za proizvodnju servisne vode na Postrojenju koristi se efluent. Razlog za ovo je

nepostojanje dovoljnog kapaciteta postojećeg bunara (svega 18 m3/h), kao ni priključka na
gradsku vodovodnu mrežu. U TWP šahtu se nalazi potopljena centrifugalna pumpa koja
snabdeva prekidnu komoru efluentom. Visina dizanja pumpe je 4,5 m, što je dovoljno za
transportovanje efluenta u (plavu) prekidnu komoru u Pogonskoj zgradi linije mulja. Buster
pumpa crpi vodu iz ove komore, podiže pritisak na 6 do 7 bara i transportuje je na automatski
filter. Sito na filteru ima otvor od 100 mikrona, što je daje filtriranu vodu dovoljno dobrih
karakteristika za sve potrošače vode (posebno za trakaste mašine i jedinicu za pripremu PE
rastvora). Filtrirana voda se sakuplja i tri (plave) membranske posude pod pritiskom i
distribuira iz njih preko raspodeljivača ka potrošačima (trakasti ugušćivač, trakasta filter presa,
jedinica za pripremu i doziranje PE, lava filteri, digestori, …).
Za pranje traka ugušćivača i filter prese, potreban je pritisak od najmanje 6 bara, kao i za
jedinicu za pripremu PE. Jedino lava filteri zahtevaju je pritisak od 3-5 bara (ispred njih se on
redukuje), dok ostale potrošače zadovoljava proizvedeni pritisak od 6 bara.
Filter se automatski pere efluentom sa potisa buster pumpe, a voda od pranja se ispušta u
internu kanalizaciju.
Oprema:
Pumpa servisne vode (P-82010, P-82020)

potopljena
Broj pumpi : 1 -
Kapacitet svaka : 64 m3/h
Lokacija : TWP šaht (B-82000) -
Filter sa automatskim pranjem (P-82020)

Tip : samoispirajući -
Komada : 1 -
Kapacitet, max. : 150 m3/h
Pumpa visokog pritiska, buster pumpa (P-82060)

vertikalna
Komada : 1 -
Kapacitet : 64 m3/h
Merač nivoa u prekidnoj komori

Tip : konduktivni
Broj : 1
- 56 -
DHV Water BV
Lokacija : Pekidna komora
Merač pritiska filtrirane vode

Tip : Sa potopljenom
sondom
Broj : 1
Lokacija : Cevovod filtrirane
vode (potis)
Upravljanje pumpama servisne vode se vrši po nivou vode u otvorenom (plavom) rezervoaru.
To znači da ova takozvana pumpa za transport se uključuje i isključuje prema dostignutom
nivou vode u komori (on-off pumpa). Brzinu buster pumpe kontroliše izmereni pritisak na
potisu sa filtera (pritisak treba da bude konstantan). Drugim rečima, brzina pumpe će se menjati
putem FC u skladu sa mernim pritiskom na izlazu iz filtera.
U normalnim uslovima rada, pumpa u TWP šahtu radi u automatskom režimu. U ovom režimu
radi i buster pumpa koju reguliše PID kontroler na osnovu set point-a pritiska.
Rad:
– Rukovalac će vršiti nedeljnu vizuelnu inspekciju i beležiti nepravilnosti.
Uslovi alarma

Alarm Aktivnost
Aktivirana zaštita motora Vizuelna inspekcija mogućeg uzroka,
obavestiti glavnog tehnologa
Greška vremena rada Vizuelna inspekcija mogućeg uzroka,
obavestiti električara
Ne postoje.
8.1.7 P&ID dijagram
Sistem servisne vode sa pripadajućom instrumentacijom je prikazan na P&ID dijagramu

P8200.
- 57 -
DHV Water BV
8 RAD POSTROJENJA
9.1 Rad Postrojenja pod normalnim uslovima
Rad Postrojenja pod normalnim uslovima obrađen je posebno unutar poglavlja 5, 6, 7 i 8. Pored
ovoga, rad pod normalnim uslovima podrazumeva rad pri vremenu bez is a padavinama.
Obzirom das u razlike u radu pod ova dva režima relativno velike, u nastavku će isti biti
detaljnije predstavljeni.
Pri vremenu bez padavina (časovni protok influenta je manji od 1.150-1.200 m3/h)
A. Primarni taložnici: Oba nova taložnika PST 1 i 2 su u radu. Tablasti zatvarači ka ovim
taložnicima u razdelnoj građevini DB 1 su otvoreni potpuno. Taložnik PST 3 je van rada
(voda u DB 1 ne preliva preko trake).
B. Biološki bazeni: Oba nova biološka bazena (AT 2.1. i 2.2.), kao i bazen za post aeraciju (AT
2.2.) su u radu. Tablasti zatvarači na ulazu u anaerobne komore (An) su potpuno otvoreni,
dok su zatvarači na izlazu iz oba bazena (N/DN) su delimično otvorena. Razlog za ovo leži u
potrebi da se sa obe strane zida preko koga voda preliva na izlazu iz bioloških bazena,
održavaju takvi nivoi da njihova razlika ni jednog trenutka ne bude veća od 1,5 m.
C. Finalni taložnici: Taložnici FST 4 i 5 su uvek u radu, punim kapacitetom (tablasti zatvarači u
šahtu Š2 su potpuno otvoreni). Protok ka taložnicima FST 1 i 2 treba da bude minimalan (ne
sme da bude jednak nuli). Ovo se postiže podešavanjem tablastih zatvarača HV-40120 i HV-
40130 u položaj minimalne otvorenosti (osovina se nalazi svega 4-5 cm iznad točka
zatvarača). Poslednji taložnik FST 3 je van rada.
Pumpe kojima se mulj iz taložnika 4 i 5 recirkuliše nazad u biološke bazene (pumpna stanica
SRP 1) rade u ručnom režimu kontinualno (na SCADA-i su podešene na ručno). Ručni
ventili na potisnim granama pumpi u SRP 1 su delimično zatvoreni, tako da snižavaju protok
obe radne pumpe na oko 1.300 m3/h.
Pumpe u stanici SRP 2 rade u automatskom režimu (svaka radi po 5 minuta i u pauzi je 10
minuta). Ovaj minimalan rad obezbeđuje da se mulj na u taložnicima 1 i 2 ne nagomilava, a
efluent je dobrog kvaliteta (tj. sa niskim sadržajem suspendovanih materija). Takođe, veoma
je važno da protok kroz taložnike bude dovoljno veliki da se uključenjem recirkulacione
pumpe radni nivo vode na prelivnoj traci ne padne. Ukoliko bi došlo do snižavanja nivoa
vode ispod ravne i prelivne trake, čestice plivajućeg mulja (koje su u izvesnoj meri uvek
prisutne) mogu prilikom ponovnog povišenja nivoa vode u taložniku da budu odlivene sa
efluentom, čime se pogoršava njegov kvalitet.
Ovako definisana dinamika rada recirkulacionih pumpi u SRP 2 obezbeđuje protok od oko
100 m3/h (rade 20 minuta/h), tako da obe pumpne stanice (SRP 1 i 2) ukupno daju oko 1.400
m3/h. Obzirom da su prosečni dotoci otpadne vode u ovom periodu oko 1.200-1.300 m3/h,
ukupan protok recirkulisanog mulja stoji prema njemu u približnom odnosu 1:1 (tako da je
ispunjena preporuka).
- 58 -
DHV Water BV
Pri vremenu sa padavinama (časovni protok influenta je veći od 1.150-1.200 m3/h)
D. Primarni taložnici: Oba nova taložnika PST 1 i 2 ostaju u radu. Ukoliko dotok influenta
postane veći od 4.600 m3/h (visoki nivo otpadne vode ispred pužnih pumpi od preko 1,5 m) i
zbog toga mora da se uključi i treća pužna pumpa, protok veći od navedene vrednosti se
odliva preko prelivne trake u DB 1 i odlazi u taložnik PST 3. Pošto je prelivna traka fiksna,
nije potrebno preduzimati bili kakve aktivnosti kako bi se deo vode usmerio ka trećem
taložniku.
E. Biološki bazeni: Sva tri biološka bazena ostaju u radu, uz samo jednu izmenu: potrebno je
dodatno otvoriti tablaste zatvarače na izlazima iz N/DN bazena (kako prelivni zid ne bi bio
potopljen).
F. Finalni taložnici: Kada protok otpadne vode (influenta) na Postrojenje poraste preko 1.150
m3/h za vrednost veću od 50 % (1.750-1.800 m3/h) za vreme od jednog časa, taložnici FST 1
i 2 moraju biti u radu punim kapacitetom. Da bi se ovo obezbedilo, potrebno je potpuno
otvoriti tablaste zatvarače HV-40120 i HV-40130 i podesiti pumpe u SRP 2 da rade u
ručnom režimu, kontinualno. Po potrebi (za protoke od 2.300 do 6.900 m3/h) u rad se
uključuje i taložnik PST 3 otvaranjem njegovog tablastog zatvarača HV-40140.
Kada kiša prestane i protok influenta padne ispod 1.150-1.200 m3/h, posle približno jednog
časa, režim rada treba vratiti na onaj koji važi za vreme bez padavina.
Prethodni režimi se mogu prikazati i tabelarno, čime se dobija na preglednosti:
Tabela T9.1. Režimi rada procesne linije u zavisnosti od ulaznog protoka

Protok
U radu
Hidraulički režim influenta RAS,
rada Postrojenja 3 Biološki m3/h
m /h nQ PST FST
bazeni
Period bez do FST 4,5 + 1,2
do 0,5 PST 1&2 AT 1,2&Ae 1.300
padavina 1.150 (na min.)
1.150 -
0,5-1,0 PST 1&2 AT 1,2&Ae FST 1,2,4,5 2.000
2.300
Period sa 2.300 -
1,0-2,0 PST 1&2 AT 1,2&Ae FST 1,2,3,4,5 3.200
padavinama 4.600
4.600 -
2,0-3,0 PST 1,2&3 AT 1,2&Ae FST 1,2,3,4,5 3.200
6.900
- 59 -
DHV Water BV
9.2 Rad Postrojenja pod vanrednim uslovima
9.2.1 Prekid u napajanju iz gradske elektro mreže
U slučaju prekida u napajanju Postrojenja, uključuju se gas generator(i) koji obezbeđuju

privremeno napajanje prioritetnih potrošača do normalizovanja stanja u napajanju iz gradske
elektro mreže. Gas generatori mogu kao gorivo da koriste proizvedeni biogas ili prirodni gas.
Za isti unos toplotne moći u gas generator potreban je srazmerno manji protok prirodnog u
odnosu na biogas. Predviđeno je da se u gas generator(ima) troši ili biogas ili prirodni gas, tj.
čim prestane dotok biogasa (usled iscrpljivanja iz rezervoara, na primer), što se konstatuje
padom pritiska na njegovom dovodu u gas generator, otvara se elektromagnetni ventil na
dovodu prirodnog gasa.
Kapacitet gas generatora treba da obezbedi pre svega obradu celokupne proizvedene količine
biogasa na Postrojenju, tj. 2.700 mN3/d, odnosno oko 112,5 mN3/h. Međutim, pravi kriterijum za
kapacitet predstavlja pokrivanje potrošnje svih potrošača na Postrojenju (na Liniji Vode i Liniji
Mulja), u režimu prekida normalnog napajanja električnom energijom. Pregled potrošača koji
su prioritetni, tj. moraju da ostanu u funkciji i u slučaju prekida napajanja iz mreže,
predstavljen je u sledećoj tabeli.
Tabela 9.2. Lista elektro potrošača u slučaju prekida u elektro napajanju

Max. Prekid u elektro
radno Napajanju
Red. Regulacija
Potrošač opterećenj
Broj (opseg) Snaga za GE,
e, Rad
kW kW
A. Linija Vode (LV)

1. Pužne pumpe otpadne vode 3 x 70,0 30-100 % + 70,0
2. Fine automatske rešetke 1 x 1,5 100 % + 1,5
3. Transporter izdvojenog 1 x 4,0 100 % + 4,0

materijala sa rešetki
4. Peskolov 1 x 0,75 100 % + 0,75
5. Transporter izdvojenog peska 1 x 1,5 100 % + 1,5
6. Zgrtači u PST 1, 2 i 3 3 x 0,75 100 % + 2,25
7. Pumpe primarnog mulja 2 x 5,5 100 % + 11,0

(PSP 1)
8. Mikseri u An tankovima 8 x 3,5 100 % + 3,5
9. Propulzori I u Ax tankovima 12 x 2,5 100 % + 10,0
10. Propulzori II u N/DN 4 x 2,5 100 % + 5,0

Tankovima
11. Pumpe interne recirkulacije A 2 x 22,0 30-100 % - -
12. Pumpe interne recirkulacije B 2 x 5,0 100 % + 5,0
13. Duvaljke u N/DN tankovima 1 1 x 180,0 30-100 % + 108,0
- 60 -
DHV Water BV
14. Duvaljke u Ae tankovima 2 x 54,0 30-100 % + 108,0
15. Zgrtači u FST 1, 2, 3 i 4 4 x 0,75 100 % + 3,0
16. Pumpe za rec. mulja (SRP 1) 2 x 22,0 100 % + 22,02
17. Pumpe za rec. mulja (SRP 2) 2 x 5,0 100 % + 10,01
UKUPNO A: 365,5
B. Linija Mulja (LM)
1. Gas buster kompresori 2 x 1,1 100 % + 2,2
2. Baklja 1 x 1,0 100 % + 1,0
3. Gas generator (hlađenje,…) 1 x 5,8 100 % + 5,8
4. UKUPNO B: 9,0
C. Osvetljenje na Postrojenju
1. UKUPNO C: - - + 15,0
D. UKUPNO A+B+C: + 389,5
Ukupan kapacitet oba gas generatora je 500 kW, pri čemu treba imati u vidu da je ovo
nominalni kapacitet mašina. Drugim rečima, nominalni kapacitet gas generatora može se
ostvariti pri temperaturama vazduha koje su niže od referentne (20 °C), dok se tokom letnjih
dana kada su temperature vazduha više ostvaruje srazmerno niži kapacitet (čak za oko 50 kW
manje). Gas generatori rade u režimu 2+0.
Za dobijanje 250 kW električne energije na izlazu iz svake od jedinica, potrebno je obezbediti

protok biogasa od 131 mN3/h, odnosno ulaznu toplotnu moć gasa od 357 kW, uz stepen
korisnog dejstva od 36 %. Minimalna potrebna toplotna moć biogasa je 5,33 kWh/mN3,
međutim obzirom da je njegova prosečna vrednost 6,40 kWh/mN3, uslov minimalne toplotne
moći je ispunjen. U slučaju rada generatora na prirodni gas, za dobijanje 250 kW električne
energije na izlazu iz svake od jedinica, potrebno je obezbediti protok od 69 mN3/h, odnosno
ulaznu toplotnu moć gasa od 372 kW, uz isti stepen korisnog dejstva (36 %).
2
Duvaljke i pumpe rade naizmenično, tj. samo je jedna u pogonu!
- 61 -
DHV Water BV
9 BEZBEDNOST NA RADU
10.1 Uvod
Ovo poglavlje opisuje opasnosti koje se mogu pojaviti tokom rada na Postrojenju. Opasnosti se
mogu pojaviti u sledećim kategorijama:
- higijenske opasnosti,
- opasnosti od požara i eksplozije,
- opasnost od gušenja i
- opasnost od trovanja.
Ove opasnosti će se posebno pojaviti u ograničenim oblastima kao što su zatvoreni delovi
Postrojenja. Pored toga, moguć je nastanak opasnosti po lica ili povreda, koje su
prouzrokovane:
- kontaktom sa pokretnim delovima opreme,
- udarom električne struje,
- padom ili saplitanjem i
- uticajem hemikalija.
Da bi se unapredio i garantovao bezbedan rad u Postrojenju, preporučuje se da se odgovornosti,

obaveze i procedure (npr. mere i merenje) i supervizija u vezi sa bezbednošću urede sa što je
više moguće uputstava, obaveštenja i pravila. Svaki zaposleni mora da bude svestan uslova
bezbednog rada na Postrojenju. Zato je potrebno razumevanje različitih procesa, kao i znanja o
rizicima i njihovom sprečavanju. Redovna kontrola, inspekcija i održavanje (na primer, opreme
za detektovanje, instalacija i uređaja) umanjuje mogućnost nezgode.
Kompleti za prvu pomoć, ispirači za oči, protivpožarna oprema, i slično, moraju se postaviti na
vidljivo i lako dostupno mesto. Takođe, zaposleni moraju biti upoznati sa procesom rada.
Preporučuje se da uvek, najmanje jedna osoba u Postrojenju mora imati sertifikat za pružanje
prve pomoći.
10.2 Rad u zatvorenom prostoru
Opšte
U zatvorene oblasti se mora ući u slučaju inspekcije, održavanja, popravke i čišćenja. Tokom
rada u zatvorenim oblastima Postrojenja kao što su bunari, podrumi, rezervoari za aeraciju i
šahtovi, uvek se mora biti na oprezu zbog opasnosti od pojave gasa.
Najveća opasnost od gasa na Postrojenju tiče se proizvodnje i emisije vodonik sulfida (H2S).
Pored „normalne“ opasnosti, opasnost od gasa se može javiti zbog curenja u oblastima u kojima
se nalazi oprema ili cevovod, gde je napajanje energijom ili grejanje mulja.
Tokom rada u zatvorenom prostoru, potrebno je da neko bude prisutan ko je zadužen za

superviziju nad aktivnostima. Ovaj supervizor se stara da budu preduzete sve mere koje su
potrebne za ulazak u zatvorene prostore i da se aktivnosti sprovedu na bezbedan način. Tokom
vremena kada su ljudi prisutni u zatvorenim oblastima, supervizor mora biti prisutan na prilazu
ovim oblastima. Supervizor mora biti u stalnom kontaktu sa ljudima koji se nalaze u zatvorenim
oblastima. Na taj način supervizor može odmah ukazati pomoć ako je potrebno.
Pre ulaska u zatvorenu oblast, potrebno je da stručno lice izmeri sledeće parametre:
- 62 -
DHV Water BV
- nivo kiseonika;
- koncentraciju toksičnih smeša, npr. H2S;
- prisustvo zapaljivih i eksplozivnih mešavina gasa/vazduha.
Nivo kiseonika
Normalan vazduh na otvorenom sadrži oko 21 % vol. kiseonika koji je, u slučaju atmosferskog
pritiska, dovoljan da bude dostupan telesnim ćelijama. Kao prihvatljiv limit kada se aktivnosti
mogu vršiti bez opasnosti od manjka kiseonika je koncentracija od 19 % vol. Ispod te vrednosti,
javlja se nedostatak kiseonika i svako mora nositi masku kako bi dopunio njegov deficit, što
garantuje snabdevane tela dovoljnom količinom kiseonika. Kada se ovi uređaji ne koriste na
adekvatan način, mora se obezbediti ventilacija. Kada je koncentracija kiseonika ispod 10 %
vol. smrt usled gušenja može odmah nastupiti. Svaki zaposleni mora biti svestan ovog rizika.
U procesima u kojima se koristi čist kiseonik, nivo kiseonika se može povećati u određenim
oblastima, na primer, curenjem. U takvom slučaju, postoji opasnost od požara ili eksplozije. To
ovde nije slučaj.
Nivo kiseonika u zatvorenim oblastima se može meriti posebnim meračem kiseonika. Takođe je
moguće koristiti posebne cevčice koje su osetljive na koncentraciju kiseonika u vazduhu. Takve
cevčice pravi nekoliko proizvođača. U ovim cevčicama kiseonik reaguje sa određenom smešom
što dovodi do bojenja. Ovo bojenje je mera koncentracije kiseonika u vazduhu. Upotreba ovih
cevčica generalno zahteva malo prakse.
10.3 Toksične supstance
Opšte
Mnoge supstance koje se čuvaju, ili nastaju u zatvorenim oblastima mogu imati štetno dejstvo
na ljudsko telo. Ove štetne supstance mogu dospeti u ljudsko telo na nekoliko načina. Neki od
načina su:
- preko disajnih organa,
- preko kože i
- putem digestivnog trakta.
Štetni efekti ulaska ovih supstanci u ljudsko telo se mogu manifestovati nakon kraćeg ili dužeg
vremenskog perioda. Ove supstance mogu izazvati štetu na mestu ulaska, ali i na drugim
mestima. Toksične karakteristike supstance, apsorbovana količina i trajanje izlaganja određuju
obim štete koja je izazvana po zdravlje.
Lica koja mogu biti u kontaktu sa toksičnim gasovima moraju znati za rizike po zdravlje.
Takođe moraju biti upoznati sa upotrebom opreme za detektovanje koja je već pomenuta. U
slučaju koršćenja opreme za zaštitu organa za disanje, lica moraju biti upoznata kako da koriste
ovu opremu.
U slučaju trenutne upotrebe u hitnim slučajevima, ovi uređaji za ličnu zaštitu moraju svima biti
dostupni. Zato, ova zaštitna oprema mora da se nalazi na vidljivom mestu i da bude
prepoznatljiva (što određuje stručno lice). Na primer, u suvom ormaru sa čistim oknom da bi se
izbeglo zagađivanje ili kontaminacija.
Radi lične bezbednosti lica koja mogu biti u kontaktu sa toksičnim supstancama, postoje tako
zvane MDK vrednosti (maksimalna dozvoljena koncentracija) na radnom mestu (izloženost
- 63 -
DHV Water BV
najviše 8 sati dnevno). MDK vrednost je koncentracija određene materije u vazduhu koja
prilikom stalnog izlaganja, ili čak tokom celog radnog vremena, ne šteti zdravlju zaposlenih na
radnom mestu. MDK vrednost je određena za najveći broj hemijskih smeša koje se koriste u
radu i izražena je u delovima po milionu (ppm).
MDK vrednost smeša je često mnogo niža od donjeg limita eksplozije za tu smešu. Činjenica da
ne postoji opasnost od eksplozije u određenim oblastin nije garancija da u toj oblasti ne postoje
rizici po zdravlje. Da bi radna oblast bila bezbedna, koncentracija toksičnih smeša mora biti što
moguće niža, ali nikada viša od MAC vrednosti, osim ako se koriste zaštitni uređaji.
U tom kontekstu, važno je znati koje su opasnosti od H2S koji se može osloboditi u nekim
delovima procesa prerade otpadne vode. Ovo je opisano u sledećem poglavlju.
Vodonik-sulfid
Vodonik-sulfid (H2S) je otrovni gas neprijatnog mirisa pokvarenih jaja koji se može osloboditi
u nekoliko delova procesa prečišćavanja. Opasnosti od ovog gasa se generalno potcenjuju. Gas
je bez boje, zapaljiv i eksplozivan u kontaktu sa vazduhom MDK vrednost za H2S je 10 ppm.
Donji i gornji limit za eksploziju su 4,3 % vol. (43.000 ppm) i 46 % vol. (46.000 ppm).
Sagorevanjem, stvaraju se otrovna isparenja (npr. SO2). Iritira oči i organe za disanje. Udisanje
visokih koncentracija može izazvati edem pluća. Značajno je da visok nivo vodonik-sulfida radi
tako brzo da smrt može nastupiti pre nego što se primete znaci iritacije. Gas parališe centralni
nervni sistem nakon čega smrt nastupa prestankom disanja. Dodatne informacije se nalaze u
sledećoj tabeli.
Table T10.1. Toksikacija i simptomi intoksikacije za H2S

Koncentracija u ppm
Simptomi/posledice
(1,000 ppm=1,500 mg/m3)
1,000 – 2,000 smrt; trenutna nesvest sa smrtnim ishodom

400 – 700 Postepena smrtna intoksikacija; nesvest nakon nekoliko minuta
Sistemske posledice (iritacija očiju, teško disanje, glavobolja,
200 – 500 itd.)
250 Edem pluća nakon nekog vremena
150 – 300 Ozbiljna iritacija organa za disanje i očiju
150 Otupelost čula mirisa
Blaga iritacija sluzne žlezde i organa za disanje nakon nekoliko
70 – 150 sati
50 opasan
20 – 30 Veoma neprijatan miris
10 MAC-vrednost
3–5 Snažan miris (pokvarena jaj)
>0.002 Oseća se miris
Prilikom aktivnosti ili inspekcija u zatvorenim oblastima, prisustvo H2S se mora uzeti u obzir.
U anaerobnim uslovima, H2S može nastati u otpadnoj vodi i naknadno biti iz nje emitovan.
Čulo mirisa može veoma brzo oslabiti zbog prisustva H2S, tako da treba biti veoma oprezan u
slučajevima kada se nikakav miris ne primećuje. Pre početka aktivnosti, mora se odrediti nivo
H2S pomoću tako zvanih H2S-pištaljka. Ove pištaljke mere konstantnu koncentraciju H2S i od
- 64 -
DHV Water BV
određene vrednosti (slobodno se može odabrati) oglašava se signal alarma. Kada se alarm
oglasi, nije dozvoljen ulazak u zatvorene oblasti bez preduzimanja obaveznih mera zaštite.
Preporučuje se da lica ne rade sama u zatvorenim oblastima i da se organizuje supervizija van

zatvorenih oblasti u svakom trenutku.
U zatvorenim oblastima sa koncentracijom H2S do 10 ppm (MAC vrednost), moguć je veoma

dug boravak bez ikakvih štetnih posledica po zdravlja. Kada nekome nije dobro nakon udisanja
H2S, toj osobi se mora obezbediti svež vazduh u polusedećem položaju i ako je potrebno,
prevoz u bolnicu. Onaj ko je preosetljiv na H2S mora izbegavati bilo kakvo izlaganje vodonik-
sulfidu.
Kada se skidaju poklopci za zatvorenih oblasti (procesne jedinice), pored bezbednosti, takođe
je moguće osetiti nelagodu koju prouzrokuje H2S ili mirise drugih smeša koje su značajne. U
zavisnosti od vremenskih uslova i perioda kada se skida poklopac, mogu se stvarati neprijatni
mirisi. Zato, neophodno je da se po tom pitanju konsultuje stručno lice pre nego što aktivnosti
na skidanju poklopca otpočnu.
Jednostavna uputstva za izbegavanje neprijatnih mirisa u okolini:

- brzina vetra; snažan vetar ima pozitivno dejstvo na distribuciju smeša sa mirisom;
o > 5 m/s, očekuju se mali problemi;
o 1 - 5 m/s, ovo je kritična situacija, razmotrite odlaganje aktivnosti; ograničenje
perioda skidanja poklopca;
o < 1 m/s; očekuje se da će uklanjanje poklopaca prouzrokovati neprijatne mirise
u okolini; preporučuje se da se poklopci ne skidaju;
- pravac vetra; kada je moguće izvršite aktivnosti kad vetar ne duva u pravcu objekata.
10.4 Zapaljive i eksplozivne smeše
Kada u zatvorenim oblastima postoji prisustvo nestabilnih zapaljivih tečnosti ili gasova, treba
imati na umu mogućnost požara ili eksplozije. Metan (CH4) gas je izuzetak od ovoga. Čak i
kada se zatvorene oblast ispere vodom ili provetri, zapaljive ili eksplozivne mešavine
gasa/vazduha mogu nastati. Višak kiseonika (>21% vol.) takođe može biti uzrok izuzetnog
povećanja zapaljivosti.
Požar se može javiti samo u slučaju istovremenog prisustva zapaljive supstance, kiseonika i
izvora paljenja. Ovo poslednje mora imati dovoljno energije da inicira sagorevanje. Zapaljiva
supstanca se pali, naime, samo kada se dostigne određena temperatura (tako zvana temperatura
paljenja). Temperatura paljenja zavisi, između ostalog, veoma od koncentracije kiseonika i
perioda izloženosti visokoj temperaturi.
Mogući izvori paljenja su:

- otvoreni plamen,
- vreli predmeti,
- toplota isijavanja (sunce),
- statički elektricitet,
- varnica od električnog spoja i
- alati.
- 65 -
DHV Water BV
Detektor gasova se koristi za detektovanje zapaljivih gasova ili isparenja. Ovim meračem se
može analizirati sastav vazduha. Limit eksplozije se može očitati u vol %. Zatvorena oblast je
bezbedna od eksplozija kada je koncentracija eksplozivnih gasova niža od 10 % vol. od donjeg
limita eksplozije (LEL = donji nivo eksplozije). Kada postoji opasnost od eksplozija, sva
oprema se mora odmah isključiti. Pneumatski rezistori se ne smeju koristiti u toj situaciji. Samo
alati koji nisu mogući izvor paljenja se mogu upotrebiti. Takva oblast se mora ventilisati sve do
opasnost ne prođe.
10.5 Protivpožarni uređaji
Da bi se efikasno mogao ugasiti mogući požar, mora postojati funkcionalna oprema. Opšta
podela je data u sledećoj tabeli.
BCF (jedan od halogenih PP aparata) ima veoma dobar kapacitet po pitanju gašenja požara.
BCF nema štetne propratne efekte u vezi sa gašenjem požara. BCF ima jedino nizak štetni
efekat na zdravlje. Štetni efekti od onoga što proizvodi oslobađaju tokom požara su verovatno
mnogo štetniji nego BCF.
PP aparati je poželjno da se nalaze centralno, ili na izlazima iz zatvorene oblasti. Nikada

nemojte koristiti vodu za gašenje požara izazvanih strujom. Upotreba vode u kombinaciji sa
tečnostima koje se ne smeju mešati sa vodom može takođe biti opasno. Preporučuje se da svi
saradnici imaju znanja i prakse sa PP aparatima.
PP aparati se moraju proveravati najmanje jednom godišnje. Preporučuje se da se zaključi

ugovor o održavanju sa dobavljačem.
Tabela T10.2. Protiv-požarni aparati

Klasa Tip vatre Sredstvo za Količina Objekat
gašenje
Okruglo Radna mesta,

Čvrste materije Vodena magla
A crevo kancelarije,
Bez metala PG-prah
7 - 12 kg kantine
Skladišta zapalj. Proizv.,

PG-prah 7 - 12 kg
laboratorije*,
B Tečnost BCF* 2 - 7 kg
kontrolna prostorija*,
CO2 6 kg
uređaj za varenje*
strojarnica,
PG-prah 7 - 12 kg prost.za bojlerom,
C Gas BCF* 2 - 7 kg gasno postrojenje*,
CO2 6 kg postr.sa gas. motorom*,
objekat za mulj
Prost. sa konekc.
*
E Struja pod naponom
BCF 2 - 7 kg Radno postrojenje*,
CO2 6 kg Stanice suvih pumpi,
Podrum pumpe
Sredstva za gašenje obeležena * su poželjna za zatvorene oblati obeležene *
- 66 -
DHV Water BV
10.6 Opasnost od hemikalija
Tokom rada sa hemikalijama, uljima i farbama mora se biti oprezan. Aspekti različitih rizika od
hemikalija se moraju poznavati. Informacije o proizvodu od dobavljača, nalepnice i hemijski
sastav pružaju ove informacije. Na nalepnici su prikazani simboli rizika, aspekti različitih rizika
i bezbednosne mere.
10.7 Higijenski aspekti
Rad na postrojenju za preradu otpadne vode nosi i izlaganje patogenim bakterijama. Fekalije
prisutne u otpadnim vodama mogu sadržati patogene bakterije. Bolesti intestinalnog trakta
(creva) koje prouzrokuju bakterije su između ostalih tifus, paratifus (salmoneloza) i dizenterija.
Pored toga, postoje virusi među kojima su uzročnici paralize i žutice, jajašca na primer nekih
crva i larvi u crevima. Na kraju, i kožne bolesti se mogu pojaviti kada je neko u stalnom
kontaktu sa otpadnom vodom.
Preporučuje se pranje ruku, posebno pre jela, pića ili pušenja i pre i posle upotrebe toaleta.
Pored toga, radna odeća se mora redovno menjati. Takođe se preporučuje nošenje rukavica.
10.8 Zaštita na radu od štetnog dejstva procesnih hemikalija
Pored uobičajenih mera opreza pri rukovanju procesnom i mašinskom opremom, potrebno je
obratiti naročitu pažnju pri rukovanju procesnim hemikalijama. U procesu tretmanu na liniji
vode (WL) i liniji mulja (SL), koriste se dve procesne hemikalije: 40 %-tni rastvor feri hlorida
(FeCl3) i suvi polielektrolit (PE) iz koga se priprema rastvor koji se dozira u sekundarni (višak)
i digestovani mulj zbog kondicioniranja. U sledećem pregledu izložena su svojstva ovih
hemikalija, kao i zaštita na radu vezana za njih.
- 67 -
DHV Water BV
Feri hlorid (FeCl3)
Osnovna fizičko-hemijska svojstva 40 % vodenog rastvora feri hlorida, kao i rizici po zdravlje
ljudstva koji rade sa njim, načini prevencije i prve pomoći u slučaju izlaganja dejstvu ove
hemikalije, prikazani su u sledećoj tabeli.
Tabela T10.3. Svojstva FeCl3 i zaštita na radu

VRSTA SVOJSTAVA NAZIV/VREDNOST NAPOMENA
A. Hemijska svojstva
A1. Hemijski naziv Gvožđe(III)hlorid
A2. Drugi nazivi Feri hlorid, Hlorid gvožđa
A3. Hemijska formula FeCl3
Zeleno-braon do braon
A4. Pojavni oblik Žuta kristalna supstanca vodeni rastvor u zavisnosti
od koncentracije
A5. Molekulska masa 162.2
A6. CAS No. (bezvodna so) 75505-08-0
A7. ICSC No. 1499
Rastvor za doziranje se ne
A8. Konc. (radnog) rastvora 40 ±2 % tež.
razblažuje naknadno
A9. pH (radnog) rastvora < 2.0
A10. Rastvorljivost u vodi (20 92 g/100 ml vode

ºC) ~ 48 % tež.
A11. Nečistoće FeCl2, HCl < 2 % tež.
B. Fizičko-hemijska svojstva
B1. Agregatno stanje (bezvodne
čvrsto, kristalno
soli)
B2. Boja rastvora braon-zelena do braon
B4. Tačka mržnjenja Radnog rastvora (40 %): -18 ºC
B4. Tačka ključanja Radnog rastvora (40 %):+106 ºC
B5. Temperatura razgradnje -
B6. Gustina rastvora (20 ºC) Radnog (40 %): 1,430 g/cm3
B7. Miris rastvora karakterističan, blago
- 68 -
DHV Water BV
nadražujući
B8. Viskozitet (20 ºC) ~10 mPa·s (40 % tež.)
B9. Napon pare (35 ºC) 40 mm Hg
C. Vrste rizika
Nije zapaljiv, ni kristalni oblik,
C1. Zapaljivost
ni rastvor
C2. Samozapaljivost Nije samozapaljiv
Ni kristalni oblik ni rastvor nisu
C3. Eksplozija
eksplozivni
D. Izlaganje i efekti
Kašalj, nadražaj grla, dugotrajno
D1. Disajni organi udisanje može izazvati oštećenje
pluća
D2. Koža Crvenilo, iritacija, bol
Crvenilo, iritacija, bol, zamagljen toksično (T)
D3. Oči vid, dugotrajno izlaganje može
izazvati oštećenje oka i slepilo
Bolovi u abdomenu, povraćanje iritirajuće (Xi)
D4. Gutanje rastvora
šok, nesvestica
D5. Otrovnost (LD50) 900 ppm za 1 h izlaganja
E. Stabilnost i reaktivnost
E1. Stabilnost I rastvor i bezvodna so su stabilni
Izbegavati kontakt sa najlonom,
aluminijumom i njegovim
legurama, čelikom i nerđajućim
E2. Reaktivnost čelikom, bakrom i njegovim
(nekompatibilni materijali) legurama. Pri kontaktu sa
metalima može obrazovati
eksplozivne gasove (H2). Burno korozivno (C)
reaguje sa alkalnim metalima.
Veoma korozivan u dodiru sa
većinom metala. Nije korozivan u
E3. Korozivnost
dodiru sa staklom i nekim
plastičnim materijalima.
E4. Mogućnost polimerizacije Ne postoji
F. Zaštita na radu/lična zaštita

F1. Zaštita disajnih puteva Ventilacija, zaštitna maska za
- 69 -
DHV Water BV
disanje
F2. Zaštita očiju Zaštitne naočare
F3. Zaštita kože Zaštitne rukavice
F4. Druga zaštitna oprema Nije potrebna

Posle rukovanja oprati ruke Tokom rada sa supstancom,
F5. Način rada sapunom i vodom; ne prinositi NE SME se jesti, piti ili
rastvor ustima pušiti
G. Zaštita radnog prostora/preventiva

Kapacitet ventilatora min. 4
G1. Ventilacija (redovna) da izmene/h (kod otvorenih
prostora nije potrtebna)
Onemogućiti kontakt suve
G2. Ostale mere zaštite supstance (i rastvora) sa
nekompatibilnim supstancama
H. Prva pomoć
Povređenog odmah izneti na svež
H1. Disajni putevi
vazduh
Odmah isprati sa dosta vode
H2. Oči (min. 15 minuta), ukloniti
Obavezno potražiti
(eventualno prisutna) sočiva
lekarsku pomoć!
Odmah isprati vodom, ukloniti U slučaju H4.
H3. Koža i sluzokoža
natopljenu odeću, isprati NE IZAZIVATI
POVRAĆANJE!
Isprati usnu duplju, dati rastvor
Na2CO3, ili neke druge bazne
H4. Gutanje rastvora
supstance, u cilju neutralizacije
unetog rastvora
I. Pakovanje, skladištenje, hemijska otpornost

Veća pakovanja: rezervoari od
I1. Pakovanje 1.000 l i auto-cisterne od 5, 10 i
15 m3
Staklo, PEHD, PVC, PTFE,
I2. Materijal za sudova za
čelični tankovi obloženi gumom
pakovanje
- 70 -
DHV Water BV
Samo u slučaju izlivanja rastvora

I3. Opasnost po životnu sredinu
u okolinu
environ. dan. (N)
I4. Kategorija toksičnosti 3
I5. Kategorija zapaljivosti 0
I6. Kategorija reaktivnosti 0
J. Odlaganje
Razblažiti i neutralisati nekom
neorganskom bazom (Na2CO3,
J1. Prolivena količina Ispustiti u najbliži slivnik
NaHCO3, ...), a zatim sprati sa
dosta vode
- 71 -
DHV Water BV
Polielektrolit (PE)
Osnovna fizičko-hemijska svojstva suvog PE, kao i serije njegovih vodenih rastvora koji mogu
da se koriste (0,05-0,5 % mass.), kao i rizici po zdravlje ljudstva koji rade sa njim, načini
prevencije i prve pomoći u slučaju izlaganja dejstvu neke iz čitave serije polielektrolita za
kondicioniranje mulja, prikazani su u sledećoj tabeli.
Tabela T10.4. Svojstva polielektrolita (PE) i zaštita na radu

VRSTA SVOJSTAVA NAZIV/VREDNOST NAPOMENA
A. Hemijska svojstva
A1. Hemijski naziv Polielektroliti

(naziv cele grupe)
A2. Drugi nazivi -

A3. Hemijska formula Mogu biti različiti po sastavu
A4. Pojavni oblik Kristalni prah Bezbojni vodeni rastvor
A5. Molekulska masa 10.000-10.000.000
A6. CAS No. (bezvodna so) -
A7. ICSC No. -
Rastvor za doziranje se može
A8. Konc. (radnog) rastvora 0,05-0,5 % tež.
razblažiti naknadno
A9. pH (radnog) rastvora oko 7 U zavisnosti od konc.
A10. Rastvorljivost u vodi (20
2-3 % tež. (rastvor) ~25 % tež. (obrazuje gel)
ºC)
A11. Nečistoće monomer < 0,1 % tež.
B. Fizičko-hemijska svojstva
B1. Agregatno stanje (suvog
čvrsto
PE)
B2. Boja (radnog) rastvora bezbojna
B4. Tačka mržnjenja -
pre postizanja dolazi do
B4. Tačka ključanja
razgradnje
B5. Temperatura razgradnje počinje na t > 75 ºC
B6. Gustina rastvora (20 ºC) 0,75 g/cm3
B7. Miris rastvora bez
1.500 - 4.000 mPa·s (2 % tež.) u
B8. Viskozitet (20 ºC) zavisnosti od koncentracije Brukfild LV, v=120 min-1
rastvora
- 72 -
DHV Water BV
B9. Napon pare (35 ºC) -
C. Vrste rizika
Ne gori, ali u plamenu oslobađa
C1. Zapaljivost otrovne pare i gasove (NOx, CO,
CO2, NH3, ...)
C2. Samozapaljivost Nije samozapaljiv
Ni kristalni oblik ni rastvor nisu
C3. Eksplozija
eksplozivni
D. Izlaganje i efekti
Blagi nadražaj grla, usled
D1. Disajni organi udisanja sitnih čestica suve
supstance
Moguća je blaga iritacija, uz
D2. Koža
crvenilo u zavisnosti od vrste PE
D3. Oči Nema podataka iritirajuće (Xi)
D4. Gutanje rastvora Nema podataka

D5. Otrovnost (LD50) 2.000 mg/kg (zečevi)
E. Stabilnost i reaktivnost
Kristalna supstanca je stabilna,
pod normalnim uslovima
E1. Stabilnost Rastvori gube na aktivnosti
stajanjem (oko 20-25 % /
nedeljno)
E2. Reaktivnost Izbegavati kontakt sa:

oksidacionim i redukcionim
(nekompatibilni matetijali) korozivno (C)
supstancama.
Korozivna je na neke čelične
E3. Korozivnost materijale, ali nema dovoljno
podataka
Suva supstanca se već nalazi u
E4. Mogućnost polimerizacije
obliku polimera
F. Zaštita na radu/lična zaštita

Priručna maska za disanje ako je
F1. Zaštita disajnih puteva
supstanca u prahu
- 73 -
DHV Water BV
F2. Zaštita očiju Zaštitne naočare
F3. Zaštita kože Zaštitne rukavice
F4. Druga zaštitna oprema Nije potrebna

Tokom rada sa supstancom,
Posle rukovanja ruke i lice oprati
F5. Način rada NE SME se jesti, piti ili
sapunom i vodom
pušiti
G. Zaštita radnog prostora/preventiva

Kapacitet ventilatora min. 4
G1. Ventilacija (redovna) da
izmene/h
Onemogućiti kontakt suve
G2. Ostale mere zaštite supstance (i rastvora) sa
nekompatibilnim supstancama
H. Prva pomoć
Povređenog odmah izneti na svež
H1. Disajni putevi vazduh, Ako povređeni ne diše,
dati mu veštačko disanje
Odmah isprati sa dosta vode
H2. Oči (min. 15 minuta), ukloniti
Obavezno potražiti
(eventualno prisutna) sočiva
lekarsku pomoć!
Odmah isprati vodom (15 min.),
H3. Koža i sluzokoža
ukloniti natopljenu odeću, isprati
Ako je osoba svesna, dati joj da
H4. Gutanje rastvora
popije 2-4 šolje mleka ili vode.
I. Pakovanje, skladištenje, hemijska otpornost

Kristalna supstanca u vrećama od
I1. Pakovanje po 25 kg, 100 kg i 1.000 kg
I2. Materijal za pakovanje PVC, PVC-U; PVDF, PTFE
Samo u slučaju izlivanja rastvora

I3. Opasnost po životnu sredinu
u okolinu
environ. dan. (N)
I4. Kategorija toksičnosti 3
- 74 -
DHV Water BV
I5. Kategorija zapaljivosti 2
I6. Kategorija reaktivnosti 2
I7. Oksidabilnost nije oksidaciono sredstvo
J. Odlaganje
Ispustiti u najbliži slivnik i
J1. Prolivena količina Razblažiti i sprati sa dosta vode
upustiti u influent
- 75 -
DHV Water BV
11 UZORKOVANJE I ANALIZE
Preporučuje se vođenje dnevnih zapisa sa svim podacima koji se tiču održavanja, čišćenja,
kvarova, itd. opreme i instrumentacije. Takođe svi podaci analiza koje se sprovode od strane
laboratorija se moraju evidentirati u sistemu podataka. Sve analize se moraju sprovoditi u
saglasnosti sa nacionalnim propisima. U ovom poglavlju se daju smernice za analize linije vode
i linije mulja. Takođe se daju metode sprovođenja i prezentovanja rezultata.
11.1 Linija vode
Influent
Kompozitni uzorci koji se odnose na protok influenta se uzimaju uređajem za automatsko
uzorkovanje. Preporučuje se da se analize sprovode barem za parametre koji su dati u tabeli
niže.
Tabela T11.1. Analiza sirovog influenta

Analiza sirovog Učestalost analize
influenta
BPK5 Svaki dan
HPK Svaki dan

Ntot Svaki dan
NH4+-N Svaki dan
PO43- Svaki dan
Ptot Svaki dan

pH Svaki dan
TSS Svaki dan
Uklanjanje peska
Preporučuje se sprovođenje testova u pogledu efikasnosti uklanjanja peska i sadržaja organiski
materija peska:
– Efikasnost uklanjanja peska: uzorak otpadne vode pre i posle komore za pesak u isto
vreme. Sprovesti TSS i VSS testove za oba uzorka da bi se odredilo smanjenje
neorganskih čestica kroz komore za pesak.
– Sadržaj organskih materija peska: uzorkovan pesak i kontejnera za pesak treba testirati na
organski sadržaj. Poznati obim peska treba izmeriti, osušiti na 105 ºC zbog sadržaja vode.
Osušeni pesak treba sagoreti na 550 ºC, ohladiti i izmeriti. Razlika između neorganskog
sadržaja i ukupne osušene težine predstavlja organske delove.
- 76 -
DHV Water BV
Prethodno tretirana voda

Preporučuje se da se analize sprovode za parametre date u tabeli niže.
Tabela T11.2. Analiza prethodno tretirane vode

Analiza prethodno tretirane Učestalost analize
vode
HPK Svaki dan
N-tot Svaki dan
Nkj Svaki dan
pH Svaki dan
TSS Svaki dan

VSS Svaki dan
Aktivni mulj
Da bi se ispitali biološki procesi u rezervoarima za aeraciju, preporučuje se često analiziranje
akvitnog mulja za sve biološke bazene (videti tabelu T11.3.).
Tabela T11.3. Analiza aktivnog mulja

Analiza aktivnog mulja Učestalost analize
Suve materije dnevno
Neorganske čvrste materije Svaka tri dana
SVI indeks Svaka tri dana
pH vrednost Svaka tri dana
Mikroskopska analiza Nedeljno
Efluent
Kompozitni uzorci koji se odnose na protok efluenta se uzimaju uređajem za automatsko
uzorkovanje. Preporučuje se da se sprovode analize za parametre date u tabeli niže.
Tabela T11.4. Analiza efluenta

Analiza efluenta Učestalost analize
HPK Svaki dan
NO3-N Svaki dan
NH4-N Svaki dan
N-tot Svaki dan

PO43- Svaki dan
Ptot Svaki dan
- 77 -
DHV Water BV
TSS Svaki dan
Recirkulisani mulj
Da bi se ispitali biološki procesi, preporučuje se često analiziranje recirkulisanog mulja.
Tabela T11.5. Analiza recirkulisanog mulja

Analiza povratnog mulja Učestalost analize
Suve čvrste materije Svaki dan
11.2 Linija mulja
Primarni mulj
Da bi se ispitalo ugušćavanje primarnog mulja, preporučuju se sledeće analize.
Tabela T11.6. Analiza primarnog mulja

Analiza primarnog mulja Učestalost analize
Suve čvrste materije pre ugušćavanja Jednom nedeljno
Suve čvrste materije posle Jednom nedeljno

ugušćavanja
pH posle ugušćavanja Jednom nedeljno
Neorganski sadržaj posle ugušćavanja Jednom nedeljno
Sekundarni mulj
Da bi se ispitalo ugušćavanje sekundarnog mulja, preporučuju se sledeće analize.
Tabela T11.7. Analiza sekundarnog mulja

Analiza sekundarnog mulja Učestalost analize
Suve čvrste materije pre ugušćavanja Jednom nedeljno
Suve čvrste materije posle ugušćavanja Jednom nedeljno
pH posle ugušćavanja Jednom nedeljno
Neorganski sadržaj posle ugušćavanja Jednom nedeljno
- 78 -
DHV Water BV
Digestovani mulj
Da bi se ispitao proces digestovanja, preporučuju se sledeće analize.
Tabela T11.8. Digestovani mulj

Analiza digestovanog mulja Učestalost analize
Suve čvrste materije Jednom nedeljno
pH vrednost Jednom nedeljno
Isparljive masne kiseline Jednom nedeljno
Alkalitet Jednom nedeljno
Obezvodnjavanje
Da bi trakasta filter presa radila optimalno, preporučuju se sledeće analize:
Tabela T11.9. Digestovani mulj

Analiza digestovanog mulja Učestalost
Suve materije na ulazu u presu Kada BFP radi
Neorganski sadržaj na ulazu u presu Kada BFP radi
Suve materije na izlazu prese Kada BFP radi
Neorganski sadržaj na izlazu iz prese Kada BFP radi
Suspendovane materije u ocednini Kada BFP radi
pH ocednine Kada BFP radi
HPK ocednine Kada BFP radi
Nkj u ocednini Kada BFP radi
11.3 pH merenje
Prvo merenje koje treba sprovesti u laboratoriji je pH vrednost, dok su uzorci još sveži.
Zapamtite da proverite merne uređaje stavljanjem elektrode u rastvor vrednosti pH=7. Kada se
na displeju prikaže pH vrednost manja od 6,8 ili veća od 7,2, kalibrišite uređaj prema
uputstvima proizvođača.
11.4 Indeks obima mulja (SVI)
Indeks obima mulja je metod koji pokazuje sedimentaciju mulja.

Procedura:
- 79 -
DHV Water BV
1. Podesite tajmer na 30 minuta
2. Dobro protresite uzorak mulja (preko 1l)
3. Stavite 1 litar mulja u Imhoff kupu
4. Startujte tajmer (i ne dirajte kupe sledećih 30 minuta)
5. Pročitajte nivo mulja nakon 30 minuta
Nivo treba da bude između 200 i 300 ml. U slučaju da je nivo

niži od 150 ml, ugustite uzorak mulja 2 puta stavljajući 2 litre
mulja sa strane da stoji 30 minuta i sipajte 1 litar tečnosti iz
gornjeg sloja. Ovo daje rastvor d=0,5.
Ako je nivo mulja preko 350 ml uzorak mulja treba razrediti

efluentom:
1. do 500 ml: razredite 1.5 put (dodajte 500 ml efluenta u 1 litar mulja i ponovite proceduru
datu gore)
2. preko 500 ml: razredite 2 puta (dodajte1 litar efluenta u 1 litar mulja i ponovite proceduru
datu gore)
koristite niže datu formulu da izračunate SVI:
SVI : indeks gustine (ml/g)

LS : nivo mulja (ml)
ds : suve čvrste materije (g/l)
d : razređenje (-)
1 : zapremina Imhoff kupa (1 litar)
11.5 Suve materije (TSS)
Koncentracija suvih materija (TSS) u biološkim bazenima je veoma važna za ispravno

funkcionisanje bioloških procesa. Zato je važno redovno ispitivati koncentraciju u laboratoriji.
Procedura:
1. Osušite suve filter papire u peći i stavite ih u desikator da se ohlade.
2. Napišite šifru na filter olovkom i izmerite masu filtera.
3. Stavite filter na levak za filtraciju.
4. Dobro promućkajte mulj i sipajte 100 ml u posudu za merenje od 100 ml.
5. Startujte ejektor i uverite se da je levak dobro (zaptiveno) pričvršćen na flašu za filtraciju
(ako je potrebno upotrebite vazelin).
- 80 -
DHV Water BV
6. Ovlažite filter demi-vodom.
7. Sipajte 100 ml mulja postepeno na filter i sačekajte do se
sva voda ne izvuče.
8. Isključite ejektor i sklonite pažljivo filter sa levka
(pincetom) i proverite da nije ostao mulj. Stavite filter u
posudu i zagrevajte ga na temperaturi od 105 °C
najmanje 2 sata.
9. Stavite filter u desikator na hlađenje.
10. Izmerite filter na vagi.
11. Ne bacajte filter kada treba analizirati neorganski
sadržaj.
Formula niže data se koristi za izračunavanje suvih

materija:
TSS : suve materije (g/l)

Wf : masa suvog filtera (g)
WDS : masa filtera sa muljem nakon sušenja u sušnici (g)
V : količina mulja (ml)
11.6 Neorganski sadržaj
Određivanjem neorganskog sadržaja mulja, organski sadržaj (VSS) se može izračunati.

Organski sadržaj je važan parametar za određivanje kvaliteta mulja prema efikasnosti procesa i
karakteristika odvodnjavanja mulja.
Procedura:
1. Obeležite aluminijumsku posudu.
2. Uzmite filter sa osušenim muljem od analize suvih
čvrstih materija i stavite ga na aluminijumsku posudi i
stavite ga u peć (600 °C) na najmanje 10 minuta.
3. Izvadite posudu iz pećnice i stavite posudu pažljivo u
desikator na hlađenje.
4. Nakon hlađenja, izmerite filter na vagi.
Sledeća formula se koristi za izračunavanje neorganskog

sadržaja:
- 81 -
DHV Water BV
MI : neorganski sadržaj (%)

WAl : masa aluminijumske posude (g)
Wash : masa aluminijumske posude sa pepelom (g)
Wf : masa suvog filtera (g)
WTSS : masa filtera sa muljem kada izađe iz peći (g)
- 82 -
DHV Water BV
12 FLEKSIBILNOST PROCESA
12.1 Fleksibilnost u pogledu biološkog uklanjanja fosfora
12.1.1 Efikasnost uklanjanja Ptot u zavisnosti od konc. mulja u biološkim bazenima (MLSS)
Tokom puštanja Postrojenja u rad praćena je efikasnost uklanjanja ukupnog fosfora (i o-fosfata)
i prvo što se može uočiti je da se ’’fosforna biologija’’ (tkz. PAO mikroorganizmi, odn.
phosphorus accumulating organizms) uspostavlja prva - posle svega nedelju dana na
temperature od 21 °C. Ipak, ovaj zaključak treba prihvatiti sa rezervom, jer je tokom puštanja u
rad u sistem uneta znatna količina starog mulja, u kome su već bili prisutni PAO
mikroorganizmi.
Drugi zaključak se odnosi na veliku zavisnost efikasnosti uklanjanja fosfora od koncentracije

suvih materija aktivnog mulja u biološkim bazenima (MLSS). Ova zavisnost je prikazana na
sledećem dijagramu (podaci iz perioda 16.04. do 10.07.2009.).
Sa dijagrama se lako može zapaziti da porast koncentracije aktivnog mulja u bazenu iznad 4,0
g/l dovodi do povišenja vrednosti Ptot na njegovom izlazu. Prilikom snižavanja koncentracije
ispod ove vrednosti, dolazi do sniženja koncentracije fosfora ispod 1 mg/l, ali se efekti mogu
konstatovati tek posle 3-4 dana. Ukoliko se za poređenje uzme koncentracija mulja u
recirkulacionoj struji, onda se dobija praktično ista zavisnost, s’ tim što je granična vrednost
između 7 i 8 g/l, odn. 0,7-0,8 % suvih materija.
12.1.2. Efikasnost uklanjanja Ptot u zavisnosti od temperature vode
U posmatranom periodu (jun-novembar 2009.), temperature vode se menjala u relativno

širokim granicama od 26,3 °C u junu do svega 13,3 °C u novembru. Bez obzira na promenu
temperature od oko 13 °C, sve vreme je efikasnost uklanjanja bila zadovoljavajuća, tj. izlazne
koncentracije ukupnog fosfora su bile niže od 1 mg/l.
Obzirom da je najniža projektovana temperature vode tokom godine 11 °C, a da značajno

umanjenje aktivnosti PAO mikroorganizama (kao i svih mikroorganizama u opštem slučaju)
nastupa tek na temperaturama nižim od 10 °C, to znači da je proces biološkog uklanjanja
fosfora efikasan u celokupnom projektovanom opsegu (11-22 °C).
Posledica eventualne pojave vode niže temperature (<11 °C) bila bi srazmerno snižavanje
efikasnosti, što bi za manja sniženja (tako da izlazne koncentracije porastu na 1-2 mg/l) moglo
da se nadoknadi doziranjem feri hloridom (FeCl3).
NAPOMENA: Ukoliko bi se u efluentu pojavile koncentracije preko 2-3 mg/l, a to u dužem

vremenskom period - upotreba feri hlorida ne bi imala smisla (zbog velike potrošnje
hemikalije).
12.1.3 Zavisnost efikasnosti uklanjanja Ptot od recirkulacionog odnosa (Qinf/QrecB)
Projektom je predviđena, a u skladu sa njim je i izvedena recirkulaciona pumpa B fiksnog

kapaciteta koja radi sve vreme (iz Ax bazena vraća vodu u I anaerobnu komoru An bazena).
Kapacitet pumpe je 2.300 m3/h (Q· DW), jer nominalni recirkulacioni odnos treba da bude 1.
Obzirom da se dotok na Postrojenje deli na oba biološka bloka, kao i to da je je dotok veoma
- 83 -
DHV Water BV
promenljiv u vremenu, recirkulacioni odnosi (a time i realna vremena zadržavanja) se menjaju
na sledeći način.
Tabela T12.1. Zavisnost Qinf/QrecB od ulaznog protoka na Postrojenje

Red. Dotok na Postrojenje,
QrecB, m3/h Qinf/QrecB
Broj m3/h
1. 800 0,17
2. 1.200 0,26
3. 2.000 0,43
2.300
4. 2.500 0,54
5. 3.000 0,65
6. 4.600 1,00
Kao što se vidi iz tabele, vrednosti recirkulacionih odnosa se menjaju u veoma širokim
granicama u zavisnosti od ulaznog protoka (praktično 1:6). Pri tome, tokom svih ovih varijacija
protoka, efikasnost uklanjanja fosfora je bila zadovoljavajuća. Ovo znači da promenljiv protok
vode kroz biološke bazene ne utiče na efikasnost defosforizacije.
Zaključak:
1. Vrednost MLSS u biološkim bazenima ne sme da poraste iznad 3,5-4,0 g/l, odnosno
vrednost koncentracije mulja u recirkulacionoj struji (RAS) ne sme da pređe 7-8 g/l (0,7-
0,8 % SM).
2. Temperature vode iznad 11 °C i promenljiv dotok influenta na Postrojenje ne utiču
bitnije na efikasnost biološke defosforizacije.
12.2 Moguće radne konfiguracije digestora i dinamika ugušćivanja i obezvodnjavanja
Biće dodato kasnije!
12.3 Potreba za grejanjem napojnog mulja u zavisnosti od temperature influenta
Biće dodato kasnije!
- 84 -
DHV Water BV
13 KONTROLNA FILOZOFIJA
13.1 Opšte
Radom Postrojenja se upravlja automatski sa SCADA sistema. Detaljnije razrađeno upravljanje

je opisano u dokumentu Kontrolna Filozofija (Control Narrative). Najvažnijia uputstva vezana
za dnevne aktivnosti upravljanja na Postrojenju data su u Uputstvu za svaku deo procesa
prečišćavanja posebno u parafrafu Normalan rad i upravljanje.
U daljem tekstu su data uputstva vezana za sigurnost na radu. Svi ostali aspekti se nalaze u već
pomenutoj Kontrolnoj Filozofiji (Control Narrative).
13.2 Standardi sigurnosti na radu
13.2.1 Opšte
Da se spreči pojava neželjenih situacija, mora se primeniti sledeće:

- mere procesne (tehnološke) sigurnosti na radu,
- pojedinačne mere sigurnosti za opremu i
- uvođenje funkcije alarma.
U slučaju da se jedna od prethodno opisanih situacija desi, sledeće aktivnosti moraju biti
preduzete:
Zvučni i svetlosni alarm na lokalnom ormanu mora biti aktiviran:
- u slučaju da je primenjeno pogrešno predstavljanje na ormanu (LED), svetlosna
funkcija mora biti aktivirana,
- u slučaju da je pobuđeni element vizuelno predstavljen na operaterovom panelu, taj
element mora da bude prikazan “osvetljen” ili drugačijom bojom,
- pojava alarma (obaveštenje o alarmu) mora da se pojavi na operaterovom ekranu i
- signalizacija primarnog i sekundarnog alarma mora da bude aktivirana.
Posle komande “alarm prihvaćen” (tj. potvrde alarma), zvučni i svetlosni alarm treba da
prestane.
Posle resetovanja alarma (kliknuti na ekranu na određenom tasteru) i kada uzrok alarma više ne
postoji, sledeće aktivnosti moraju da budu obavljene:
- osvetljeni objekat na ekranu treba da prestane,
- osvetljenje ili obojenje funkcionalnog elementa (objekta) na ekranu treba da prestane,
- originalnia poruka alarma treba da bude obrisan i prebačena u memoriju PLC-a ili
operaterove računarske jedinice,
- signalizovanje primarnog i sekundarnog alarma treba da bude setovano nisko.
Kada se dogodi da je sigurnosni uslov pojedinog komada opreme ispunjen, mora se pojaviti
alarm a motor mora biti zaustavljen.
Kada se dogodi da je sigurnosni uslov pojedinog komada opreme ispunjen , mašina mora da
bude “zaključana”.
- 85 -
DHV Water BV
13.2.2 Signalne funkcije na Postrojenju
U slučaju da su primenjeni:
- mere procesne (tehnološke) sigurnosti na radu,
- pojedinačne mere sigurnosti za opremu i
- uvođenje funkcije alarma.
Postajući aktivan, funkcija signalizacije ka centralnom mestu upravljanja (na SCADA-i kod
operatera) mora da bude aktivirana na sledeći način:
TableT13.1. Primarna i sekundarna alarmna funkcija

PRIMARNI ALARM3 SEKUNDARNI ALARM4
Procesna (tehnološka) sigurnost na X
radu
Pojedinačne mere sigurnosti za opremu X
Alarmna funkcija X
3
Primarni alarm: digitalni izlaz za primarni alarm mora da bude setovan High.
4
Sekundarni alarm: digitalni izlaz za sekundarni alarm mora da bude setovan High.
- 86 -
DHV Water BV
14 UTICAJ POSTROJENJA NA ŽIVOTNU SREDINU
14.1 Kvalitet otpadne (influenta) i garantovani kvalitet prečišćene vode (efluenta)
Primenjenom tehnologijom prečišćavanja na Postrojenju obezbeđuje se uklanjanje zagađujućih

materija u dovoljnoj meri da kvalitet efluenta zadovoljava standard Evropske Unije u ovoj
oblasti (Urban Wastewater Treatment, Council Directive 91/271/EEC, od 21.05.1991.).
Kvalitet prečišćene vode koji odgovara navedenom propisu definiše MDK vrednosti koje važe
na Projektu.
U sledećoj tabeli prikazani su uporedni kvaliteti influenta i efluenta, dobijeni na postrojenju

tokom puštanja u rad Postrojenja (period jul-septembar). Sve vrednosti se mogu smatrati
tipičnim, obzirom da su rezultat relativno dugog perioda praćenja rada tretmana na liniji vode.
Tokom formiranja tipičnih vrednosti nisu uzimane u obzir ekstremne vrednosti koje su se
dobijale tokom kraćih vremenskih perioda kada je dolazilo do nagomilavanja mulja u sistemu
(vrednost MLSS je bila veća od 7 g/l, odn. 0,7 %, a u recirkulacionoj struji preko 17 g/l, odn.
1,7 % suvih materija), ili kada je radilo samo jedan biološki blok (drugi je radio na granici
preopterećenja) i slično.
Tabela T14.1. Kvalitet influenta i kvalitet efluenta (garantovani i tipični)

Influent Garantovane vrednosti
Red. Izmerene vrednosti
Parametar prema (MDK), mg/l
Broj
Tenderu Influent Efluent
1. BPK5 250 269 10 20
2. HPK 500 412 50 125
Suspendovane
3. 300 172 20 30
materije, (SS)
4. Ukupan azot, (Ntot.) 45 51 10 10
5. Ukupan fosfor, (Ptot.) 7 5,8 0,7 1
Tipična vrednost svakog od ključnih parametara u efluentu je niža od odgovarajuće MDK,

odnosno garantovane vrednosti. Potrebno je napomenuti da su izmerene tipične vrednosti BPK5
i ukupnog azota (Ntot) nešto veće od Tenderom definisanih, što ne utiče na efekte prečišćavanja.
14.2 Uticaj poboljšanja kvaliteta efluenta na recipijent
Kao što je prikazano u poglavlju 3. kvalitet prečišćene vode je unapređen na novom Postrojenju
u odnosu na onaj koji je postojao tokom rada starog postrojenja. Preračunato na ukupne dnevne
unose ključnih materija u Palićko jezero, može se uočiti da su neki od unosa značajno
umanjeni. Izlazne koncentracije ključnih parametara u efluentu zaokružene su na prve veće
brojeve.
- 87 -
DHV Water BV
Tabela T14.2. Uporedni dnevni unosi zgađujućih materija u jezero

Unos zagađujućih materija u jezero
Red. Staro Postrojenje Novo Postrojenje Umanjenje,
Parametar
Broj Konc., Dnevni Konc., Dnevni kg/d
mg/l unos, kg/d mg/l unos, kg/d
Hidrauličko
24.000
opterećenje, m3/d
1. BPK5 30 720 10 240 480
2. HPK 100 2.400 50 1.200 1.200
Suspendovane
3. 23 552 10 240 312
materije, (SS)
4. Ukupan azot, (Ntot.) 38 912 10 240 672
5. Ukupan fosfor, (Ptot.) 6 144 0,7 17 127
Svaka od zagađujućih materija se ispušta u recipijent u značajno manjim količinama koje se

mere u stotinama kilograma. Posmatrano u odnosu na vrednosti parametara u influentu, ukupni
efekti uklanjanja BPK5, HPK i suspendovanih materija su relativno malo sniženi, dok su efekti
uklanjanja ukupnog azota i fosfora višestruko uvećani (Ntot sa 15 na 88 %, Ptot sa 15 na 90 %).
Posmatrano sa ekološkog aspekta, najveća prednost primenjene tehnologije prečišćavanja je
značajno uvećani efekat uklanjanja ukupnog azota i fosfora. Imajući u vidu da su ova dva
parametra neposredno povezana sa nepoželjnim pojavama u ekosistemu recipijenta, njihovo
uklanjanje je od izuzetne važnosti za opstanak jezera Palić.
- 88 -
DHV Water BV
15 MONITORING
U cilju lakšeg i sistematičnog praćenja procesnih parametara na liniji vode (WL), napravljen je
tkz. Dnevni obrazac, čiji je primer prikazan u sledećoj tabeli.
Tabela T15.1. Primer Dnevnog obrasca – linija vode (WL)

DNEVNA IZVEŠTAJ O KVALITETU VODE Datum: 27.10.2009.
Ulaz, AB III+ RAS, RAS, Izlaz,
MESTO Peskolov AB I AB II Napom.
26.10.09. AB IV FST 4 FST 5 26.10.09.
Redni broj 1356 1357 1358 1358 1359 1360 1361 1362
24 h, 24 h,
Čas 08:00 08:05 08:05 08:10 08:30 07:55
komp. komp.
t, °C x x 19,4 19,1 19,2 x x x
O2, mg/l x x 2,60 1,83 1,60 x x x
O 2, % x x 28 22 17 x x x
Imhoff 30’, ml/l 2,5 3,0 780 740 360 940 960 0
HPK, mg/l 350 376 x x x x x 14,9
BPK5, mg/l 343 x x x x x x 6,01
Ntot, mg/l 54,3 x x x x x x 21,4
Norg, mg/l 14,1 x x x x x x 9,65
NH4+-N, mg/l 40,2 x x x x x x 0,450
NO2--N, mg/l x x x x x x x x
NO3--N, mg/l x x x x x x x 11,3
PO43--P, mg/l 3,74 x x x x x x 1,85
Ptot, mg/l 6,43 x x x x x x 2,11
SM, g/l (filter p) x x 6,1 5,6 4,58 9,37 11,20 x
ŽO, g/l (%) x x x x x x x x
GŽ, g/l (%) x x x x x x x x
SM, mg/l
221 217 x x x x x 4,6
(membran filter)
Biološke analize mulja,
x 5.000 5.000 5.000 x x x
indiv./ml
Za liniju mulja, primer Dnevnog obrasca prikazan je sledećom tabelom.
- 89 -
DHV Water BV
Tabela T15.1. Primer Dnevnog obrasca – linija vode (WL)
12.01.10.
DATUM
DNEVNA KONTROLA RADA CPPOV – LINIJA MULJA
Napomena
Ocednina
Biogas
MESTO Primarni mulj Višak mulja Digestovani mulj
Redni broj 1001 1002 1003 1004 1005 1006 1007 1008
Vreme 8:00 8:00 8:10 8:10 8:15 8:15 8:20 8:20
t, °C
Konc., % DS
Konc. O.M,
%DS
pH
TSS, mg/L
DPE, g/kgDS
NO3--N, mg/l
NO2--N, mg/l
PO43-, mg/l
Ptot, mg/l
ŽO, g/l (%)
GŽ, g/l (%)
Biološke analize
16 RESURSI NEOPHODNI ZA NORMALAN RAD POSTROJENJA
16.1 Struktura zaposlenih na Postrojenju
Da bi se proces prečišćavanja na Postrojenju odvijao normalno, kao i da bi tekuće održavanje

procesne opreme bilo optimalno, potrebno je obezbediti odgovarajuću strukturu zaposlenog
osoblja. Obzirom da postojeća posada Postrojenja ’’pokriva’’ sve aktivnosti koje su vezane ne
samo za Postrojenje, nego i za celi Sektor (odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda), dole
prikazana struktura osoblja u određenom obimu, prevazilazi potrebne okvire samog Postrojenja.
- 90 -
DHV Water BV
Tabela T16.1. Struktura zaposlenog osoblja na Postrojenju
Stručn Izvršilaca u
Red. Proces/ Broj
smeni
Radno mesto a
Broj operacija izvršilaca
sprema I II III
A. Sektor Odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda
1. Rukovodilac sektora rukovođenje Sektorom VSS 1 1 - -
Administrativni administrativni poslovi
2. VSS 1 1 - -
radnik Sektora i Postrojenja
B. RJ Prečišćavanja otpadnih voda
vođenje tehnološkog
3. Glavni tehnolog procesa na Postrojenju VSS 1 1 - -
i u Sektoru
operativno vođenje
4. Operater – rukovaoc procesa prečišćavanja SSS 5 5
na Postrojenju
pomoć operativnog
vođenja procesa
5. Pomoćnik operatera SSS 5 5
prečišćavanja na
Postrojenju
Radnik na
ugušćivanju i ugušćivanje i
6. SSS 2 2 - -
obezvodnjavanju obezvodnjavanje mulja
mulja
aktivnosti iz domena
hidrotehnike i statike,
7. Građevinski inženjer VSS 1 1 - -
održavanje i manje
investicije
održavanje mašinskih
8. Mašinski inženjer VSS 1 1 - -
instalacija i opreme
pomoć u održavanju
9. Mašinski tehničar mašinskih instalacija i SSS 1 1 - -
opreme
bravarski radovi na
10. Bravar SSS 3 3 - -
Postrojenju
održavanje elektro
11. Elektro-inženjer instalacija na VSS 1 1 - -
Postrojenju i u Sektoru
pomoć u održavanju
Tehničar elektro 1+
12. elektro instalacija na SSS 1+1 - -
struke 1
Postrojenju i u Sektoru
Radnik na
održavanje higijene na
13. održavanju higijene SSS 3 3 - -
Postrojenju
na Postrojenju
14. Spremačica - SSS 1 1 - -
C. RJ Kontrola kvaliteta otpadne vode
rukovođenje
15. Diplomirani hemičar aktivnostima u VSS 1 1 - -
Laboratoriji
16. Diplomirani biolog izrada mikrobioloških VSS 1 1 - -
- 91 -
DHV Water BV
analiza i izveštaja
izrada fizičko-
17. Hemijski tehničar hemijskih i hemijskih SSS 4 4 - -
analiza
Spremačica -
18. pranje lab. posuđa i sl. SSS 1 1 - -
peračica
19. UKUPNO: 35 25 10
Osim operatera - rukovaoca i njihovih pomoćnika, svo ostalo osoblje je raspoređeno na rad u I
smeni (7-15 h, pet dana u sedmici) i njih ukupno ima 25. Operateri i pomoćnici čine 5 smena od
po 12 h i oni se smenjuju u 2- ili 2 i po-dnevnim ciklusima, prema potrebama u toku godine.
16.2 Potrošnja procesnih hemikalija
Za optimalno funkcionisanje procesa prečišćavanja, neophodan je utrošak procesnih hemikalija,

čija je potrošnja prikazana u sledećoj tabeli. Potrošnje su date za nominalni kapacitet
Postrojenja (150.000 ES, odn. 36.000 m3/d), merodavni kvalitet otpadne vode (definisan
ulaznim vrednostima BPK5, HPK, SS, Ntot. i Ptot.) i nominalnu proizvodnost mulja (primarnog i
sekundarnog, odn. viška mulja).
Tabela T16.2. Potrošnja procesnih hemikalija

Red. Nominalni Potrošnja
Procesna hemikalija
broj utrošak dnevna mesečna godišnja
Rastvor feri zavisi od efikasnosti biološke
WL -
hlorida, defosforizacije
1.
(40 %-tni SL - 100 l 3.000 l 36.000 l
FeCl3) UKUPNO: - 200 l5 6.000 l 72.000 l
2
SST 12,8 kg 281,6 kg 3.379 kg
Suvi PE za gPE/kgDS
2. kondicionira- 3
BFP 31,5 kg 693,0 kg 8.316 kg
nje mulja gPE/kgDS
UKUPNO: - 44,3 kg 974,6 kg 11.695 kg
Utrošak procesnih hemikalija na godišnjem nivou iznosi približno 72 m3 40 %-tnog rastvora

feri hlorida (FeCl3) i oko 12 t suvog PE za kondicioniranje mulja (sekundarnog i digestovanog).
Ovde treba naglasiti da je upotreba PE obavezna, kao i upotreba feri hlorida na liniji mulja (SL)
za uklanjanje prvenstveno vodonik sulfida (H2S), al i oslobođenih fosfata iz biomase tokom
digestije. Ista hemikalija za uklanjanje fosfata na liniji vode (WL) troši se samo u slučaju da
biološko uklanjanje fosfora nije dovoljno efikasno (koncentracije u efluentu su preko 1 mg/l).
Podaci za nominalni utrošak procesnih hemikalija se odnose na sadašnji režim rada (oktobar-
novembar 2009) , i u slučaju punog funkcionisanja sistema prečišćavanja će se korigovati.
5
Ukupni utrošci na dan, mesec i godinu važe ukoliko je potrošnja rastvora na WL jednaka nuli, tj. ukoliko
je biološko uklanjanje fosfora na liniji vode u potpunosti efikasno tokom godine.
- 92 -
DHV Water BV
17 COLOPHON
Subotica STP
Client : Subotica municipality

Project : Subotica WWTP
File : Y8417
Length of report : 142 pages
Author : D.H.J.G. Berends; N. Vujovic; E. Koornneef
Contributions :
Project Manager : G. Motza, H. Hekelaar
Project Director : R. Langereis
- 93 -

Procesni Deo Linija Vode - Uputstvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Procesni Deo Linija Vode - Uputstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Grad Subotica

Uputstvo za rad / Procesni deo

Uputstvo za rad / Procesni deo

3 PROŠIRENJE I REKONSTRUKCIJA CPPOV SUBOTICE U SVETLU TENDERSKIH

4 OPŠTI OPIS POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 9

5 RAD LINIJE VODE 10

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

14 UTICAJ POSTROJENJA NA ŽIVOTNU SREDINU 87

16 RESURSI NEOPHODNI ZA NORMALAN RAD POSTROJENJA 90

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Uputstvo za rad je na zahtev Investitora projekta rekonstrukcije i proširenja CPPOV Subotica

Svako poglavlje je sadrži sledeće organizacione delove:

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotice projektovano je da prečisti 36.000

Tabela T2.1. Karakteristike influenta

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Tabela T2.2. Interni povratni tokovi unutar procesne linije

[kg/d] [kg/d] [kg/d]

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Uvećanje nominalnog kapaciteta Postrojenja, kao i dopunjavanje procesa prečišćavanja novim

3.1 Uvećanje hidrauličnog kapaciteta Postrojenja

Prema zahtevima Tendera, nominalni kapacitet Postrojenja se uvećava sa prethodnih 110.000

Pored uvećanja organskog opterećenja, Postrojenje može da prihvati i uvećano hidrauličko

U principu, obzirom na činjenicu da kanalizacioni sistem grada Subotice nije separatni,

3.2 Poboljšanje kvaliteta efluenta

Recipijent (vodoprijemnik) prečišćenih voda (efluenta) je jezero Palić. Jedna od važnijih

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Pored prethodno rečenog, zadatak novog postrojenja je i uvođenje postupka stabilizacije

3.3 Relevantni standardi i propisi

Propise i standarde kvaliteta prečišćene vode (efluenta) koji su relevantni za predmetnu

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

4 OPŠTI OPIS POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Rad Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotice zasniva se na biološkom

Linija vode se sastoji od sledećih faza mehaničkog i biološkog prečišćavanja:

Linija mulja se sastoji od sledećih faza mehaničkog i biološkog prečišćavanja:

Pregled procesa i međusobna povezanost su prikazani su na dva dijagrama procesnih tokova

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

5.1 Gruba rešetka

5.1.4 Normalni rad i kontrola

Gruba rešetka se periodično čisti ručno.

5.1.5 Posebni uslovi procesa

Rad u periodima sa padavinama

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

5.1.6 Uzorkovanje i evidentiranje

Nije predviđeno redovnog uzorkovanja i registrovanje, samo po potrebi.

5.1.7 P&I dijagram

Gruba rešetka je rikazana na P&ID dijagramu P1001.

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Transmiter nivoa (10-LIT-202)

5.2.4 Normalni rad i kontrola

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

5.2.5 Posebni uslovi procesa

Dostizanje visokog nivoa Proverite status pumpi, da li su u automatskom

5.2.6 Uzorkovanje i evidentiranje

Nije predviđeno redovno uzorkovanje i registracija.

5.2.7 P&ID dijagram

Pužne pumpe i prateća instrumentacija su prikazane na P&ID dijagramima P1002, P1102 i

Subotica STP Decembar 2009, version 0.0

Uklanjanje manjeh komada suspendovanog i/ili plivajućeg materijala iz vode se obavlja na

5.3.2 Dimenzije i oprema

Transporter izdvojenog materijala sa ceđenjem (H-13120)

Rešetke sa štapovima su opremljene diferencijalnim transmiterima nivoa, koji se nalaza u

Diferencijalni transmiter nivoa (LIT-313 i LIT-314)