ДВА РАЗГОВОРА СВЕШТЕНОМОНАХА СА СТАРЦЕМ

СХИАРИХИМАНДРИТОМ ВЕЊАМИНОМ

Србија, моја вољена мати пати. Обреновац, Лазаревац, Ваљево, Крупањ,

десетине стотине и хиљаде места су под водом и земљом. Хиљаде лешева плута
по њој. О Господе помози!! Господе помози! као крик излази из моје душе.

Мили Господе, ми деценијама патимо. Свети Срби већ деценијама плачу и

тебе моле да се смилујеш на нас. Господе зар смо толико грешни када нас и овако
кажњаваш.

И тада опет у недоумици хитам ка њему Старцу да ми он покаже , укаже и

објасни вољу Господњу. Тамо на крову Балкана у усамљеној кућици седи он
Старац. Седи и чека своју децу да их охрабри, посаветује и објасни. А ми
недостојни хитамо ка њему да добијемо објашњење наше зле коби.

Капи росе сијају се под првим зрацима Сунца. Резак планински ваздух
удишемо док се тешким корацима пробијамо познатим стазама планине. Хитамо
ка нашем Старцу по молитве и благослов. Иза нас је дуг пут и цивилизација, а
пред нама врлетна планинска стаза. Иза нас су заставе и сјај европске уније и
Нато-а, а пред нама је усамљена трошна колиба нашег Старца.

Прилазимо и бојажљиво куцамо уз „Господе Исусе Христе..“, а тих старачки

глас одговара из кућице „ помилуј нас грешне“. Уз шкрипу која одјекује планином
отварамо стара врата и тамо у дну собе видимо њега и његове плаве очи које
гледају у нас и кроз нас, у прошлост садашњост и вечност. На столу су већ
постављене три шоље, а из старог самовара шири се мирис оног старчевог
специјалног чаја.

“Уђите чеда моја, уђите сигурно сте много промрзли” рекао је и почео да нас
служи као што је Господ служио своје апостоле. Послужио нас је као што је у свом
дугом животу служио хиљаде њих који су долазили и долазе код њега по савет и
утеху. Нисмо се питали како то да је знао да долазимо јер се ово дешавало и
десетинама пута раније. После окрепљења и молитве Старац нас позва да
изађемо пред његову колибу и ту под јутарњим зрацима сунца почесмо разговор.

1
 ПРВИ РАЗГОВОР

Свештеномонах: Старче народ Србије пати. Велика се стихија надвила над

Србијом. Хиљаде људи напустило је своје домове. Стотине а можда и хиљаде су
трагично настрадали. Људи су изгубили своје домове и све што су годинама
деценијама стицали. Патријарх каже „ово је казна Божија за наше грехе а највише
због организовања параде срама“ , а шта ти кажеш на то.

Старац нас погледа, а онда погледа у даљину преко врхова планина. Гледа
од југа па до севера, од Грчке па до Русије. Гледа Балканске православне земље,
а у очима му се виде сузе. Сузе бола, патње и туге. Старац гледа и својим
дрхтавим гласом збори.

Видиш дете једном сам ти рекао да је наш драги Господ нама овде на
брдовитом Балкану дао најлепши дар, а то је Православље. И свуда где ти поглед
сада допире преко ових планина, гора и долина од Грчке, Бугарске, Србије,
Румуније па преко Украине и велике Русије, наш мили Господ посејао је праву веру
нашу веру Православну.

Али као што је он сејао тако је и његов противник засејао свој коров који је
нашу православну душу загадио. Противник нашег милог Господа је веома лукав и
дугогодишњи борац. Његово лице је често лепо увијено у сјај и осмех као да глуми
у неком комаду, а у суштини је ружно лицемерно и покварено јер он је лукави над
лукавима. Његовом лукавству нема краја, а највеће се сада пред нашим очима
одиграва.

Православље није уједињено, оно је разбацано као што су ове гранчице

испод оног стабла. У православљу имамо хиљаде монашких породица и то је
велико богатство, али те породице нису уједињене. Лукави је напао Православље
на више начина како споља тако и изнутра, а сада ћу ти објаснити његов тренутни
план.

Лукави је одлучио прво да уништи Србију. Ових дана видео сам изнад
Србије чудне облаке. Облаке који су непомично стајали као да су ланцима за
земљу везани. Ветра који је ћарлијао није их померао. Из тих облака није се ни
муња видела ни громови чули, већ велика киша и хука. Киша о којој сте ми
причали и која је донела толико уништења.

Ту кишу вам Господ није донео већ лукави послао. Чучеш многа објашњења
ваших и страних научника о тој „природној“ непогоди. Већина ће говорити и
објашњавати то на исти начин, али мали број њих рећи ће да је ово чудно и да је
то последица руку човечијих и његовог климатског оружија.

2
 Ја ти кажем да су ови малобројни у праву. Сатана је са својим
следбеницима палим у сатански грех послао на Србију погибију уз помоћ тог
оружија. Хоће да је уништи и да униште Србе као народ. Њему сметају Срби.

Свештеномонах: Како то мислиш Старче?

Старац: Сатани не сметају сви Срби пошто је ваша власт и део људи
несрбска и пуна његових следбеника. Они су преко медија представљени као
елита и “већина” која је заљубљена у Европску унију и коју дижу у ранг божанства.
Својим идолопоклонством они су се одрекли Господа, а нанели велики грех на
Србију и Србски народ. Уистини ту “већину” представљају лопови и политичари
који су опљачкали ваш народ, бахати, пијани и дрогирани људи, људи склони свим
врстама разврати па и оној коју помиње ваш патријарх. Али….

У многима које срећеш у свом животу тиња клица Србства и нашег благог
Господа. Зато Сатани и његовим војницима смета та клица.

Свештеномонах: Зашто Старче?

Старац: Сећаш ли се оне ноћи када си видео ватрени стуб изнад Србије.
Тада си ме питао шта је то, а ја сам ти рекао „то се Господњи војници , војници
светлости моле за Србију“. Рекао сам ти да је „Србија за разлику од осталих
православних земаља пуна ратника Господњих, а да је у њима мало монаха и
свештених лица док је већина „белих“ мирјана. То исто рекао је и Преподобни
Тадеј Витовнички када је говорио

“Видео сам стотине монаха и свештеника, а на само једном од њих благодат

Духа Светога, док сам на стотинама мирјана видео благодат Духа Светога”.

Исто је прорекао и Свети Сава када је вама Србима дао Славу, а Србског
домаћина прогласио за свештеника у чину подизања славе. Заиста је то велики
светитељ. Он је знао да су нашег Господа прво издали свештеници и учењаци, те
је знао да ће и у Србији као и у целом правослвљу, Господа прво издати
свештеници и учењаци. Зато је он Србима дао Светосавље и прогласио србског
домаћина за свештеника.

Да дете, некадашњи србски домаћин представљао је пример служитеља

Господњег. Па сети се само богомољачког покрета који је једино у Србији никао у
тренутку када се водио велики рат против Србске цркве од стране тадашње
власти, а све ради прихватања конкордата и папског примата.

Многи неименовани Господњи војници од Косовског боја па до данашњих

дана своје животе дали су али се вере и Господа одрекли нису и својом крвљу
ореол мученика стекли. Ето видиш ти Господњи светлосни војници Србије су и

3
данас препрака за сатану и његове земље. Њих он хоће да уништи како би Србија
напокон и у потпуности његова била. Данас ми Господ мили шаље једног таквог
ратника да његово упозорење свима нама пренесе, а ти ћеш сведок овог бити.

Ту Старац ућута, дубоко уздахну и погледавши у даљину испружи своју

бледу руку и благим покретом показа у смеру Православних земаља. Тада нам
изговори следеће:

Тренутно се води велики подмукли рат против Православља. На Србију и

Србске земље али и Русију Сатана је уперио климатско оружије. У Србији су
поплаве, а у Русији велике врућине. У Украини брат је на брата руку дигао, а
латини и сатанисти у Одеси приносили су људске жртве. Православље крвари,
светитељи плачу а људи се не враћају Господу и својој православној вери.

Румунија и Бугарска дозивају сатану да постави своје ракете и штитове на

њихову територији. Зову сатану а не Господа да их заштити од сатанске подвале и
њихове луде главе. Они не виде да ће и сами бити мета других ракета и да су
лукави латини-Пољаци одбили да на својој територији инсталирају та чудовишта.
Ето одатле целом православљу прети још једна опасност. Радијација ће уништити
све Православне земље, а латини ђавоље слуге ће се и даље лукаво смејати зато
што су напокон вековног непријатеља свог господара победили уколико се ми
православни не освестимо.

Једном ми је Господ показао црне печурке над градовима из којих на

земљицу тешка куга пада. Милиони звезда у облику крстова са небеса падаху и
Господ ми тад рече „Анђели моји благослов вам дају“. О црне судбине целог
човечанства, а сатанина радости биће тада, јер се православни нису покајали,
ујединили и Господу повратили.

Грчка је потонула и из ње се извлаче сви сокови живота. Народ гладује а

сатана се наслађује. Људи се убијају због дугова и глади, а то им је скувано у
сатанском лонцу политичара и банкара. Тим путем економског уништења иду и све
друге православне земље осим велике Русије. “Ако их засад не уништимо
оружијем, уништићемо их новцем!!!” данас кличе сатански запад.

У Ираку, Либији, Египту и Сирији процентуално највише су страдали

православни. Те земље и њихово становништво напао је сатана уз помоћ својих
западних и исламских ратника. Исламске ратнике је запад обучио, наоружао и
покренуо против оних који су му и ту највећа претња. Ти џихадисти су плаћени и
подржавани из Саудијске Арабије продужене руке велике блуднице Америке и
њене ништа боље мајке Енглеске. Кажу “ми смо Мухамедови војници и боримо се
против неверника”, а заборављају да им је Мухамед рекао да не нападају на

4
правоверне тј. православне. О јадне ми вере, јадне ми науке када следбеници не
следе свог пророка већ следе латине који говоре кроз муслимане.

Видиш дете велики рат се већ увелико води. Ускоро у јуну и јулу сатанске
слуге опет ће да пошаљу облаке, а у њима и вирусе на Србију и православне
земље. Вирусе који ће нападати људе који ће умирати као од куге. Прошле године
пре свог упокојења Преподобни Јустин Прву рекао је свима: “имате још годину
дана, а тада ће наступити куга”.

Свештеномонах: Зашто Старче?

Старац: Сатани се није свидео одговор вас Срба и Руса на његову

провокацију. Србе је поплава ујединила, а на површину тог муља испливала права
и чиста Србија. Деца, млади и стари показали су сатани и његовим војницима да
Србија још побеђена и на колена пала није. Показали су да дубоко испод лица
лажи, лицемерја, бахате пијане дрогиране омладине и жеље за Европом коју
мањина и ваша власт захтева, стоји чиста душа Србинова која тежи Господу,
Православљу и великој Русији.

Велика Русија прозрела је све замке које јој је сатански запад у Сирији и
Украини поставио. Русија и њено руководство пали у замке нису, а сети се да је
Путин рекао “Русију чувају атоми и Православље”. Али авај ти атоми ће бити
окренути и ка Православним земљама које трче и у сатанском загрљају већ су.

Свештеномонах: Шта је са нашим свештенством?

Старац: Дете ту већ улазимо у унутрашње непријатеље православља. Они

су ту међу нама свештеницима и монасима. Над православним се надвио како је
Свети Јустин Ћелијски рекао баук свејереси екуменизма. То је латинско-сатанска
нова превара, а коју су многа свештена лица од патријарха до монаха пихватила.

Као што знаш у Истамбулу у првој недељи Часног поста, недељи

Православља, када се само тихује, Господу молитве приносе и анатеме на латине
и јереси бацају, патријарси помесних цркава састанчили су и донели одлуку о
сазивању свеправославног сабора. Неки милом а неки силом у Истамбул дођоше
и ниједну анатему на потвридише. Овде нећу намерно да кажем Цариграду јер он
једино у православној земљи са благочестивим царем на челу постојати може.
Истамбул је муслимански град и ту су православни патријарси одржавање сабора
заказали. Истамбул је земље Турске ударне песница сатанског запада према нама
православним и свим муслиманским земљама које не дишу како сатана заповеда.

Да то Господу мило није показао је и случај бугарског патријарха Неофита.

Видиш када је патријарх требао да одговори “јест и будјет” на речи “Христос
посреди нас “ масона и екуменисте васељенског патријарха, у несвест пред
5
Царском трпезом пао је. Господ му није дозволио, као једином противнику тог
будућег сабрања, да одговори да ће Христос бити између њих.

Свештеномонах: Зашто старче? Сви кажу да патријарх Неофит није

довољно школован, стар је и изнемогао па да се због тога опирао и у несвест
пао.

Старац: Видиш дете није тако. Зар Апостоли нису били неуки људи, а ипак
су знали и ширили веру праву. Патријарх Неофит није смео да каже да ће Христ
васељенског патријарха посредовати између њих пошто је екуменизам вера
антихристова, тако да Христ не може да буде између следбеника антихриста и
православља. Зато му Господ дозволио није да каже “јесте и биће” већ га је ка
свом Царском престолу окренуо, те је он велику метанију њему начинио. То је
права истина.

Свештеномонах: А наш Србски патријарх?

Старац: Он је свог газду већ одавно прихватио. На почетку овог разговора

рекао си да је он оптужио параду срама за главног кривца и рекао је да је Србија
због тога кажњена. Лако је оптжити другог и судити му. Ја не кажем да то није грех
јер јесте и то содомско-гоморски грех о чему говори свето писмо. Али Господ
унапред не кажњава, већ само опомиње.

Господ је казнио Србију због већег греха који се у том тренутку одигравао.
Ваш патријарх и све владике сабор су имале . Тај сабор је расправљао о
напуштању старог календара и Православног Светосавског пута, а све у духу
екуменизма и припрема за свеправославни сабор у Истамбулу. И тада као и у
Бугарској у тренутку прихватања новог календара догодио се потоп који је Господ
дозволио.

Сећаш ли се истините приче о два бугарска свештеника која су једини

бранили стари календар у тренутку када је сабор доносио одлуку о преласку на
нови. Тада је као и сада у Србији Господ послао опомену бугарском сабору, а сада
србском у виду поплаве Софије тј.србских земаља. Једина места која је Господ
сачувао биле су богомоље та два свештеника која су бранила први чин напуштања
православне вере.

Да ли си приметио да и у поплављеним пределима постоје делови које је

Господ сачувао?

Свештеномонах: Да, и то је чудо пошто су на истој надморској висини.

Старац: Е видш ту ништа није чудно. Ту у тим местима свештеници се још

моле у складу са канонима православне вере. У њима домаћини у цркву иду,

6
исповедају се и благочестиво живе. Све у свему ту је Господ свима показао да је
увек уз свој православни народ који га поштује као и уз свештенике који му
исправно служе. Тамо где свештеник богоугодним животом живи и исправно
служи нема самоубистава, дроге насиља и сличних разарајућих тенденција ове
цивилизације. Али авај, свештеници данас најмање богоугодно живе, преправљају
православну веру и окрећу се ка латинима. Због свега тога србски народ је тако
трагично опоменут. Господ је допустио сатани да изведе свој покуша уништавања
Срба, како би се Срби покајали и њему вратили. Сети се само Небеске литургије
Светог Николаја Охридског и Жичког. Ето у њој је речено све србима, а и осталим
православним народима.

Сада размишљаш о овим речима и присећаш се да у сабору има и оних који

не уводе промене у православну веру, а ипак су и њихове епархије пострадале.

Свештеномонах: Да старче,

Старац: Е видиш и они саучествују у разапињању Христа. Неки од њих

починили су највеће грехе, али на нашем Господу је да им суди. А неки учествују и
у разарању богомоља својим чињењем или нечињењем. Један ваш духовник
испричао ми је следеће виђење које је имао један мирјанин.

“Испред бране код града Ваљева стоји један свештеномонах плаче и моли
се. На моје питање ко је он исти је три пута одговорио да је Свети Николај Србски.
Тада је Свети Николај показао ка брани, закрстио је и рекао да ће иста бити
пробијена и због тога ће Ваљево и околина страдати као казна нашег Господа за
рушење његове велике светиње коју ће том браном да потопе.”

Видиш када будеш отишао у своју Србију пронађи ту светињу поклони јој се
помоли и устани у њену одбрану. Устани у одбрану истине коју ће покушати да
сакрију, а која гласи да се то пророчанство испунило. Брана је пукла поплавила
Ваљево, уништила Обреновац и тако казнила Србију за све грехе који се чине
услед издаје ваше свете земље Косова и Метохије, православља и нашег милог
Господа. Устани немој да учествујеш у том греху јер шта ћеш рећи када те Господ
буде упитао где си био када су ме разапињали.

Свештеномонах: Али старче кажу Господ нам дарује власт какву смо
заслужили и демократија у којој живимо највеће је достигнуће цивилизације. Шта
ти о томе мислиш?

Старац: А да ја тебе упитам ко је изумео демократски систем и прву

партију?

Свештеномонах: па зна се у старој Грчкој, из ње је потекла демократија и

више партијски систем.
7
 Старац: Да стара незнабожачка Грчка колевка је демократије.
Али….Демократију је изумео неко много јачи, лукавији и бешњи од старих грка. Њу
је изумео сам сатана кад се са својим палим анђелима од Господа Оца одвојио у
жељи да буде већи од њега. Ето ту је настала демократија коју ја и многи
духовници зовемо демонократијом. Ту је син покушао Оца да убије.

Дете зар и у странкама тога нема. Једни је оснивају други преотимају, а ако
то не ураде одвајају се и другу странку оснивају. Сви раде према свом првобитном
образцу који је њихов владар сатана установио. Тога има и у православној вери
јер су се католици од нас одвојили и временом паписти постали. Од њих су
настале многе хришћанске секте и сектице, а на крају и екуменизам јерес над
јересима којима Оца желе да поробе.

О владикама који свог духовног оца издаше, говорити хоћу јер ви Срби
најбоље то осетиште. Србске владике још за живота Светог Јустина Ћелијског
тајно шуроваше, а сада јавно са латинима славише. Папу љубљаше његови тајни
кардинали посташе. По налогу масона и сатанских западних земаља брата свог
лажно оптужише, а све ради продаје Косова и Метохије. Сатана кличе јер тиме
Срби своју душу сатанском западу предадоше.

Док мајка Црква тешко крвари амбиционе владике Архиепископи би да

постану и тако своју „странку“ оснују. По налогу сатаниста илумината земних
владара, масона и латина у Цркву дух земаљски уносе те тиме дух Господњи
изгоне. Ускоро ће и Свете иконе заменити антихристовом ликом о чему су сви
Свети већ одавно све рекли.

Још да те упитам да ли је Господ Исус Христос тражио власт на земљи?

Зар му Сатана није обећао сву власт на земљи само да га прихвати?

Видим да ниси размишљао у овом правцу. Христ није тражио власт. И да,
Сатана му је нудио земаљску власт а он је није прихватио. Тако када кажу власт је
дата од Бога упитај се ког Бога и која власт. Православље познаје само
благочестивог самодржца Цара који брани веру, државу и народ свој. Такви су
били ваши Немањићи који су за собом оставили многе Богу драге светиње и
најважније Господу благочестив и побожан Србски народ. То су потоњи владари
уништили опљачкали, а садашњи докрајчили и продали.

Ваши владари пливају у гордости, а среброљубље им је главни циљ

делатности. Издаје и преваре су им учестале и миле. Оскрнавили су Србске
богомоље својим заклињањем пред Богом на послушност вођи, а истог првом
приликом продали и оставили. Они верују, али се не плаше Господа. Господа који
их мирно чека да се покају и у његово окриље врате. Ја ти кажем они су већ
почели да добијају опомене и казне како би се вратили Србији и Господу своме.

8
 Али авај…. Они се нису покајали, Господу и Србији вратили. Њихова издаја
је сваким даном све већа и већа. Они се не брину за свој народ и њега жртвују на
сатанском олтару. Њима ништа није свето ни мајка ни отац ни дете, ни брат ни
сестра ни отаџбина већ само њихов господар сатана чији су знак примили одавно.
А свештеници који су их заклињали нису рекли “Не!!! Не чините то богохуљење!”
већ су са њима у њиховом колу заиграли, масоне одликовали и светиње србске
тако опоганили.

Старац је дубоко уздахнуо и на послетку рекао мислим да је то од Господа

за данас доста.

Свештеномонах Сава

9
 ДРУГИ РАЗГОВОР

Свештеномонах: Старче јуче си поменуо “беле” мирјане. Ко су они и како то

да су они Господњи војници.

Старац: Видиш дете током историје света Господ је увек имао своје војнике.
Неки су као ми дали монашке завете и тако постали монаси, а неки су по прмисли
Господњој постали бели монаси. Једна од великих тајни православља је
постојање белог монаштва. У ту тајну је ретко ко покушавао да проникне, а мислим
да је о њој написано мало текстова као и једана студија архиепископа Јована Сан-
Франсискански (Шаховски). Архиепископ је изнео доказе да бело монаштво потиче
директно од Господа и његове Пресвете мајке наше Богородице. Ја грешни слуга
Божији у потпуности се слажем са овим владиком, а то ћу ти и објаснити.

Милостиви Господ је неким духовницима дао моћ виђења тих белих монаха.
Други духовници су чули о њиховом постојању, желе да их виде и да са њима
прозборе коју реч. Знаш под тим “разговором” подразумевам овоземаљско
паметовање оних који не разумеју и не схватају тајну Господњу. У време црвене
револуције у Русији Свети патријарх Тихон је многе беле монахе рукоположио за
свештенике и епископе тако да је делом од њих и настала Руска катакомбна црква.
Они су даље тајно постризавали и рукополагали изабране те тако сачували веру у
комунистичкој Русији.

У свом дугом животу сусретао сам многе беле монахе. Многи долазе да их
исповедим и причест, а често као уосталом и ти на духовни разговор. Једном
приликом удостојио сам се, а пре свега могу да кажем одважио, да упитам једног
од њих за његов тајни дубоко мистични православни живот. Тада ми је он
испричао следеће:

“Видиш оче једном приликом имао сам чудан сан. Да ли је то сан, јава или
виђење ја ти не могу рећи али могу ти испричати исти. Одједном сам се нашао у
једној цркви на литургији. Свуда око мене били су светитељи и небројано верног
народа. Сви смо појали и захваљивали нашем милом Господу. У једном тренутку
пришли су ми Свети Оци прихватил ме и привели Светом Епископу који је сужио
литургију, а који ми је на крају церемоније коју је извео нада мном рекао “од данас
ти си монах са именом Сава”. После тог чина Свети Еписком ме је повео и привео
нашој Пресветој Богородици која је у својим рукама држала златно жезло.

Пресвета Богородица извела ме је из те небеске цркве и довела на земљу у

један манастир који сам у свом животу много пута походио. У том манастиру
видели смо свештенослужитеље и монахе који су ту живели али свуда око њих
видела се сенка и пустош. Сенка је прекривала и цркву тог манастира. По тој
пустоши Пресвета је са великом тугом ходала. У једном тренутку Пресвета је

10
застала и рекла ми “Видиш дете ову пустош која нас окружује. Ту је пресушио
извор живота и зато сам одлучила да исти преселим овамо”. Рекавши то Пресвета
Богородица прошла је ограду којом је овај манастир ограђен, ударила својим
жезлом у камен и из њега је почео да извире извор воде који је почео да напаја
околину, али не и сам манастир. “

Ето дете чуо си ову причу и питам те зар ја недостојни треба да

расправљам о таквим тајнама које само наш Господ зна. У свом делу о белом
монаштву Епископ је испричао једну сличну причу, а ја те подсећам и на оне речи
и химне “Источниће живоносни Маријо Славна”.

Да ли си видео ону баку и њеног пратиоца које ти ја јуче најавих а који

дођоше из Србије?

Свештеномонах: Да Старче и не могу да ти опишем да сам стекао утисак

како да си се ти њима више обрадовао него другима. И по самом благослову који
си им дао видео сам велико поштовање са којим се према њима односиш. Видео
сам да си тражио благослов и молитве од оне баке за себе и за нас, а и време које
си провео са њима у разговору било је дуже од уобичајеног. Можда сам се лоше
изразио, али стекао сам такав утисак ……

Старац: О дете моје, видиш када си долазио ка мени био си усхићен јер
долазиш код свог Старца код кога ћеш се напити свеже воде. Зато дозволи и мени
грешном да се порадујем што нам је Господ послао овај извор живе воде у виду
ове старице. И ја стар увек се радујем када сретнем духовника од кога могу нешто
поучно да чујем и научим. Зато сам се порадовао овој посети.

Бака коју су видео велика је верница, ходочасница и молитвеница, те је

многи велики духовници примају и исту част указују. Она говори сагласно духу
Светог Јеванђеља, а њене речи су много више монашке, него молитве многих
данашњих патријарха, владика и свештеномонаха.

Наш мили Господ послао нам је једног његовог ратника, белог монаха о
којима ова два дана причамо. Она годинама ревнује за истину нашег милог
Господа, а он јој је показао многе тајне овог и оног света. Многи млади
свештенослужитељи сматрају да је молитва њихова својина, да су их школе
обучиле како да се они и други моле, те ту науку свима продају. Баку често такви
молитви учити желе, а њено срце чисто Господњом молитвом бије. Присвајање
молитве је хула на Духа Божијег, а молитва из чистог срца милион пута јача је од
научене.

11
 Паралелно назадовању монашког живота Господ је почео да обнавља своје
“бело монаштво” ,бело, првовековно, мученичко монаштво, које је дао својим
истинским ученицима, а данас неким мирјанима.

Пред њеним пламеним срцем, које чезне за небеским животом Господ јој је
више пута отворио и врата свог Небеског Јерусалима. Многе тајне његове она нам
је пренела, а Господ кроз Свето Јеванђеље и Свето Предање потврдио. Она је још
пре неколико деценија срце своје обукла у одежду спољашњег одвајања од овога
света, те пламеном љубављу ка Господу изабрала пут белога монаштва.

Сам Господ, Владика наш, је у Свом Сопственом Најсветијем Лику оставио

Својим вернима и белог монаштва пут. Апостоли су били чисти бели монаси:
апостол Петар са женом својом, и апостол Павле без жене.

Старац погледа у једну књигу и рече следеће “Један владика је рекао и

следеће о овој тематици:

”…Господ је пројавио пуноћу тог лика хришћанина-Свештеномонаха. Он је

“бели Свештеномонах” … И призива хришћане на бело монаштво. Јер размислите,
Сам Господ, Творац, Који нам се јавио и обукао нашу овоземаљску одежду је био
да се осмелим да тако кажем “Бели Свештеномонах”. Он је био “Назореј”
…тадашње монаштво, и равнотежа у свету … И размислите, када се Господ молио
у Својој Великој Молитви за свет, за његово спасење, Он је помињао пред Оцем
Својим Небеским само беле Свештеномонахе брачне или небрачне, али само
Његове истинске хришћане … “Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за
оне које си ми дао, јер су Твоји …Ја сам им дао реч Твоју, и свет их омрзну, јер
нису од света, као ни Ја што нисам од света. Не молим да их узмеш са света, него
да их сачуваш од злога…Од света нису, као ни Ја што нисам од света …”(Јн. 17). –
То је молитва за беле Свештеномонахе, за истинску Христову Цркву, која живи
једним духом на земљи, као на небу. Разлика је само што је овде на земљи
војевање за истину, а тамо тријумф Истине … Уосталом, и тамо постоји војевање,
а и овде има тријумфа”.

Апостолска посланица на постригу (Ефес 6. Стих 11-17) је најуверљивији

доказ у корист белог монаштва, који су у себи носили и коме су стремили сви
хришћани у свим вековима, а који су у себи имали дух апостолске Цркве.

Свештеномонах: Старче рекао си да је баки наш мили Господ открио неке

тајне.

Старац: Да дете, мили Господ је тој баки показао будуће догађаје и тајне
Небеског Јерусалима. Један од тих догађаја у Србији се већ одиграо, што је она

12
пре доста времена мени и другим духовницима саопштила. Јуче је иако болесна и
стара дошла к мени да ми каже:

“Господ је и даље љут на Србе и остале православне, они се покајали нису

и њему повратили, те гора невоља задесиће све нас ако се убрзо не променимо и
Господа милог призовемо”.

Господ јој је показао невоље које долазе и последња времена која ће

наступити, а њој и свима вернима преко ње поручио “Не плашите се Ја сам уз вас”.
Бака је добро семе изникло из добре породице те добро семе и сама засејала. И
њено дете је бели монах, за Господа изникло и зато ти кажем у Србији много
војника наш Господ има.

Ово је све што ћу ти о њој рећи, само ми је велика част што се она за мене и
многе моли, Господа нашег милог да умоли.

Свештеномонах: Старче у току овог твог говора приметио сам да раздвајеш

духовнике. Шта о томе можеш да ми кажеш?

Старац: Видиш дете постоје духовници, а постоје и квазидуховници.

Свештеници постају током дугог времена духовници али нажалост неки у свом
веку то не постају иако се називају и носе са поносом титулу духовника.

Духовник је лекар, а лек је Господ.

Духовник је научник, а наука је Господ.

Духовник је живот, а смисао је Господ.

Без Господа нема ни духовника.

Многи данашњи свештеници сматрају да су кад заврше школе аутоматски

постали и духовници па се тако и понашају. То гледиште нажалост подржавају и
заступају многи Епископи, а нарочито екуменисти. Ово гледиште је погрешно.
Првенствено зато што Апостоли и многи Свети оци до данашњих дана нису били
школовани, а ипак су били горостасни духовници.

Мој савет ти је да ако видиш таквог духовника који за свој темељ нема
нашег милог Господа и његову науку дату Светим Јеванђељем и Светим
Предањем бежиш од њега колико те ноге носе.

Свештеномонах: Старче како да нађемо духовника?

Многи оци су детаљно образложили начин како да се нађе духовник. Могу ти

рећи само искрено се помоли нашем милом Господу и он ће те према твојим

13
могућностима и потребама довести до одговарајућег духовника. Једном ми је са
сличним проблемом дошао и један мирјанин и испричао следеће:

Оче ја сам се молио нашем Господу да ми покаже духовника који би ме

духовно руководио. После доста дана молитве у једном сну ми је један громки глас
рекао “Сине мој дуго ме молиш да ти нађем духовника, е сада ћу да ти кажем
таквог духовника који би тебе водио у твојој близини нема. Сви они су овде код
мене али немој да бринеш због тога, они су оставили своје знање у Светом
Предању и свом Јеванђеоском животу кроз своја писана дела. Проучавај Свето
Јеванђеље, Свето Предање и дела Светих Отаца. Ето то ће бити твој духовник”

У разговору са тим мирјанином, а касније и кроз моју личну молитву , Господ

ми је потврдио да је та порука дошла од њега. Касније сам одговорио том
мирјанину да му је наш мили Господ дао одговор и упутио га на најбољег
духовника из његовог окружења и да будно пази да је баштина Светих Отаца коју
проучава непромењена.

Свештеномонах: Старче како то мислиш непромењена?

Старац: Видиш дете већ неко време се интензивно ради на промени Светог
Предања које су нам Светитељи оставили, а нарочито њихових мисли и текстова.
То се ради суптилном методом при превођењу са једног језика на други. У тим
преводима мења се смисао оригинала. Нажалост у томе учествују свештеници као
и мирјани. Они се лукаво проглашавају експертима за поједине језике, преводе
Свете текстове уз образложење да досадашњи преводи нису добри, застарели
или чак погрешни. Тиме са нарочито баве екуменисти. Преподобном Јустину Прву
је пре пар година дошла једна мирјанка и испричала следеће:

“Оче ја сам лингвиста и као најталентованији студент послата сам у

Мађарску да се тамо усавршим. Пролазило је време, моји професори су ме
приметили и постепено ми давали да им преведем неке православне текстове и
расправе. При превођењу су ме суптилним методама контролисали и тражили да
употребим изразе који нису адекватни. То ми је било јако чудно. Почела сам да
истражујем и проучавам православну тематику као и саме моје професоре.
Одједном Господњом милошћу добила сам сазнање да су ти професори углавном
припадници Циониста, масона и других тајних друштава и жестоки противници
православља. Увидевши то одбила сам да преведем јеретичке књиге према
њиховим захтевима, а које су требале да се ублаже и прилагоде новој
православној теологији. Вратила сам се у Румунију и кроз пар дана од мог
повратка дознала да болујем од рака који је изазван радијацијом. Шест месеци су
доктори покушавали да зауставе напредовање ове опаке болести и нису успевали.
Тада добивши прогнозу да ћу живети још само шест месеци увидела сам да се

14
моје инострано усавршавање обуставља. Отишла сам последњи пут у Мађарску
како бих вратила своје личне ствари за Румунију. При том повратку сусрела сам се
са својим професорима и менторима који су ми отворено рекли да сам због мог
одбијања да рехабилитујем у преводу одређене јеретичке текстове и ставове
озрачена. Уједно су ми предложили да то преведем уз обећање да ће ме излечити
пошто они то могу. Ову понуду сам одбила и ево ме дошла сам код вас у овај ваш
свети манастир како бих вам то испричала и чула ваше мишљење”

Ето дете ово су речи мученице Христа ради мати Херувиме која се после
првог сусрета са преподобним оцем Јустином замонашила и после две године у
његовом манастиру упокојила. Сети се у својим молитвама мученице Херувиме.
Нажалост ту на том факултету као и многим другим у свету, усавршавају се наша
православна деца из свих православних земаља. Усавршавају се и преводе по
упутствима ментора дела Светих Отаца, а многи од њих нису ни свесни за кога
раде и да тиме директно помажу разним јеретицима и Христ-убицама. Они који су
православног духа, као мати Херувима, виде замку лукавог одбију да у њој
учествују те због тога бивају убијени, и тако примају венац мучеништва за нашег
Господа. Ово сам ти испричао како мирјани упадају у замку лукавог док о
владикама и свештеницима који преправљају дела Светих Отаца не желим ни да
говорим јер су они већ прихватањем свејереси екуменизма издали нашег милог
Господа. Ето тако се мењају Свети списи.

Свештеномонах: Старче а шта је са новијом духовном литературом?

Старац: Дете моје и новија духовна литература је често опасна. Ако није у
сагласности са Светим Јеванђељем и Светим Предањем она је вук у јагњећој
кожи. Рећи ћу ти један пример. У Русији и Србији хит међу верницима су три књиге
заједничког назива Флавијан. Само добар познавалац православља може да
пронађе вука у јагњећој кожи. Он се открио у причи о Евхаристији и честом
причешћивању.

Свештеномонах: Али Старче он је у тој глави добро објаснио потребу честог

причешћивања, коју и неке наше владике подржавају.

Старац: Да дете у свим православним земљама постављају се иста питања

закувана у екуменистичкој кухињи. Ја ти овде нећу говорити о тој замци већ ћу ти
испричати један догађај који се у Румунији збио. Стари свештеномонах мени се
чини из околине места RECEA исту такву расправу својим поступцима је изазвао.
Своје монахиње и мирјане је стално причешћивао. Против те праксе устали су
старац Арсеније (Папачок), Преподобни Јустин Прву и други горостасни старци
Румуније. Једном у време Свете литургије када је старац на Царске двери са
путиром изашао да причести своје монахиње и поштоваоце десило се следеће

15
чудо. Из фреске Христа Пантократора која је у куполи цркве испод које је старац
стајао, из уста милог Господа рој мува је излетео и у путир који је он држао слетео.
То чудо забележише и камере које су ту биле. Старац се уплаши и причест
прекиде. Кад су овај снимак остали старци румунски видели само су следеће
рекли “Ето овим чудом мили Господ поручи да време за стално причешће још
није”.

Након овог Старац је дубоко уздахнуо и на послетку рекао мислим да је то

од Господа за данас доста.

Свештеномонах Сава

16