План часа:

1. О Талесу, старогрчком математичару са Милета, о значају његове теореме о пропорционалности

дужи, његовом утицају на Еуклида.
2. Излагање теореме и доказивање
3. Примена у конструкцији поделе дужи у датој размери
Дефиниција1. Нека су a и b две дужи чије су дужине изражене преко мерне јединице k > 0 ,
тако да је a = m ⋅ k и b = n ⋅ k , где су m, n > 0 . Тада кажемо да су дужи a и b у размери m : n , и
пишемо a : b = m : n ⇔ ba = mn
Дефиниција2. За пар дужи a и b , које су у истој размери као неки други пар дужи c и d ,
кажемо да су пропорционалне и пишемо a : b = c : d ⇔ ab = dc
Нека су AB и CD , две произвољне дужи које су у размери k > 0 , тј. важи, рецимо, AB = k ⋅ CD .
Поставља се питање, да ли можемо да пишемо, AB = k ⋅ CD ?
Одговор је, под условом да су вектори AB и CD , колинеарни, тј. ( да је AB || CD ), и да су истог
смера, јер k > 0.
Талесова теорема: Нека су p и q две праве које се секу p ∩ q = {S } , и нека су a и b , две
праве које секу праве p и q , тако да је p ∩ a = { A} , p ∩ b = { A1 } , q ∩ a = {B} и
q ∩ b = {B1 } .

A B B A
a a
S
SA1 SB1 A1 B1
Тада важи: a || b ⇔ = =
b SA SB AB
A1 B1 b
A1 B1
p
q
p
q

Доказ: (⇒) Нека је a || b , тј. према слици, вектори AB и A1 B1 су колинеарни, па су линеарно

зависни, тј. постоји k ≠ 0 тако да је
S A1 B1 = k ⋅ AB . Према слици је
A B B A AB = SB − SA
a a
S и A1 B1 = SB1 − SA1 , па је
b
B1 SB1 − SA1 = k ⋅ ( SB − SA) , тј.
A1 A1
q b B1 SB1 − SA1 = k ⋅ SB − k ⋅ SA , односно,
p
q k ⋅ SA − SA1 = k ⋅ SB − SB1 . Како су
p вектори на левој и десној страни једнакости
на двема различитим правама p и q , и при

томе једнаки, то значи да могу бити једнаки само ако су нула вектори. Дакле, k ⋅ SA − SA1 = 0 и
k ⋅ SB − SB1 = 0 . Тако је SA1 = k ⋅ SA и SB1 = k ⋅ SB , односно важи, SA1 = k ⋅ SA и
SA1 SB1 A1 B1
SB1 = k ⋅ SB , па важи = = (= k ) .
SA SB AB
(⇐) Обрнуто, претпоставимо да су дате праве као на првој слици и да важи пропорционалност
SA1 SB1 A1 B1
одговарајућих дужи, тј, = = (= k ) , и покажимо да су тада праве a и b паралелне,
SA SB AB
SA1 SB1 A1 B1
Из = = (= k ) следи, SA1 = k ⋅ SA , SB1 = k ⋅ SB и A1 B1 = k ⋅ AB . Према слици,
SA SB AB
постоји права b' која садржи тачку A1 и
паралелна је правој a . Означимо ли са
S
{B2 } = q ∩ b' , онда према првом делу
A B B A теореме (⇒) имамо,
a a
S SA1 SB2 A1 B2
b B2 b’ = = (= k )
B2 b’ SA SB AB
A1 b што може да буде, само ако је тачка
B1 A1
p
B1
B2 ≡ B1 , што значи да права b мора
q бити паралелна правој a .
p
q
Неке последице Талесове теореме
Пример 1. Нека су a, b и c три праве које се секу у тачки S , и нека их праве p и q секу, као што
показује слика
SA1 SB1 BC SC1
Ako je = , онда је 1 1 =
S SA SB BC SC
A B C
p

q
C1
A1 B1
а c
b

Пример 2. На датој правој AB конструисати тачку P , која ће делити дуж AB у задатој размери
m : n.

M AB ∩ MN ' = {P} и те
Према Талесовој теореми,
N праве пресечене су двема паралелним правама AM и
m AP AM m
n NN ' , па важи PB = BN ' = n ,тј. тачка P дели дуж
AB у задатој размери.
А P B P’
n Са друге стране, AB ∩ MN = {P '} , и ове две праве
N’
су, такође, пресечене двема паралелним правама AM и
m
NN ' , па важи PAP' B' = AM
BN = n
па тачка P ' , такође, дели дуж AB у задатој размери. Каже се да тачка P ' дели дуж AB спољашњом
поделом, а тачка P унутрашњом поделом.
Напомена: Ако би било m = n , тада би AB ∩ MN = ∅ , а тачка P би половила дуж AB .

Питања:
AB
1. Ако су AB и CD дужи, шта је ?
CD
AB
2. Ако су AB и CD вектори, шта је ?
CD
3. AB и CD пропорционалне дужима EF и GH ?
Шта значи да су дужи
4. Да ли је еквиваленција AB = k ⋅ CD ⇔ AB = k ⋅ CD тачна?
 5. Талесова теорема
6. Шта је унутрашња, а шта спољашња подела дужи?
Задаци:
(148-1) Извршити унутрашњу поделу дужи AB у односу 5 : 4
(148-2) Извршити унутрашње поделе дужи AB тачкама C и D тако да важи AC : DB = 7 : 2 и
AB : CD = 4 : 1

AC : DB = 7 : 2 ⇔ 2 AC = 7 DB (1*)
A C D B
AB : CD = 4 : 1 ⇔ AB = 4CD (2*)
AB = AC + CD + DB и (2*) ⇔ 4CD = AC + CD + DB ⇔ 3CD = AC + DB
⇔ 6CD = 2 AC + 2 DB и (1*) ⇔ 6CD = 7 DB + 2 DB = 9 DB ⇔ 2CD = 3DB (3*)
Ако (2*) помножимо са 2 и одузмемо од (1*) добијамо,
2( AB − AC ) = 8CD − 7 DB ,тј. 2 BC = 8CD − 7 DB . Ако (3*) помножимо са 4 и
заменимо у последњу једнакост биће 2 BC = 12 DB − 7 DB = 5 DB (4*).
Поделимо (1*) и (4*) добићемо, AC : BC = 7 DB : 5 DB = 7 : 5 . Сад можемо
конструисати тачку C
a помоћу (3*) имамо CD : DB = 3 : 2
S конструкцију тачке D .
7
3

A C D 2B
5
P

(881) Дате су дужи a, b, c . Конструисати дуж x тако да је a : b = c : x

решење:
анализа:
Ставимо SA = a , SB = b и SC = c . Биће SX = x
Права r је одређена тачкама A и C , а права s садржи B и
паралелна је правој r . Тачку X добијамо пресеком правих s и
q.

конструкција:
1о) p ∩ q = {S }
2о ) A, B ∈ p ; SA = a , и SB = b
о
3 ) C ∈ q ; SC = c
4о) r = ( A, C ) , и s || r , B ∈ s
5о ) s ∩ q = { X } .
SA SC SB ⋅SC
доказ: Према Талесовој теореми s || r ⇔ SB = SX ⇔ SX = SA .
дискусија: задатак има једно решење.

a и b дате дужи, конструисати дуж:

(882) Ако су
2
А) x = ab Б) x = ba В) x = ab
решење:
А) анализа:
x = ab ⇔ x : a = b : 1 ; SN = 1 , SB = b
 SB SX
SN = SA

конструкција:
1о) p ∩ q = {S }
2о ) N ∈ q ; SN = 1 , и B ∈ q , SB = b
3о ) A ∈ p ; SA = a
о
4 ) r = ( A, N ) , и s || r , B ∈ s
5о ) s ∩ p = { X } .
SB SX SA⋅SB
доказ: Према Талесовој теореми s || r ⇔ SN = SA ⇔ SX = SN
дискусија: задатак има једно решење.
Б) x = ab ⇔ x : a = 1 : b
анализа:
Ставимо SN = 1 , SB = b и SA = a . Биће,
SN SX
SB = SA

конструкција:
1о) p ∩ q = {S }
2о )N ∈ p ; SN = 1 , и B ∈ p , SB = b
о
3 ) A ∈ q ; SA = a
4о) r = ( A, B ) , и s || r , N ∈ s
5о) s ∩ p = { X } .
SB SA SA⋅SN
доказ: Према Талесовој теореми s || r ⇔ SN = SX ⇔ SX = SB .
дискусија: задатак има једно решење.

2
В) x = ab ⇔ x:a = a:b
анализа:
Ставимо SA = a , SB = b , SA1 = a . Биће, SX = x
SA SX
SB = SA1

конструкција:
1о) p ∩ q = {S }
2о )A ∈ p ; SA = a , и B ∈ p , SB = b
о
3 ) A1 ∈ q ; SA1 = a
 4о )r = ( A1 , B) , и s || r , A ∈ s
о
5 ) s ∩ p = {X } .
SA SX SA⋅ SA1
доказ: Према Талесовој теореми s || r ⇔ SB = SA1 ⇔ SX = SB .
дискусија: задатак има једно решење.

(149-8) Теме A троугла ABC је ван листа свеске. Конструисати средиште дужи AB .
(884) У троуглу ABC (в. сл) дуж DE || AB . Наћи:
а) CE , ако је AC = 12 , CD = 4 и BC = 24 ; B
б) BE , ако је AC = 15 , AD = 3 и BC = 25 ; E
в) BC , ако је AD = 6 , CD = 14 и CE = 7 ;
г) CE , ако је CD = 8 , AC = 20 и BE = 6 ;
д) AC , ако је AD = CE , CD = 4 и BE = 9 ; C D A

решење: а) CE , ако је AC = 12 , CD = 4 и BC = 24 ;
Пошто је DE || AB , онда према Талесовој теореми имамо,
AC BC BC ⋅CD
CD = CE ⇔ CE = AC = 2412⋅ 4 = 8 .
б) BE , ако је AC = 15 , AD = 3 и BC = 25 ;
Пошто је DE || AB , онда према Талесовој теореми имамо,
BC ⋅ AD
AC BC
AD = BE ⇔ BE = AC = 2515⋅ 3 = 5 .
в) BC , ако је AD = 6 , CD = 14 и CE = 7 ;
AD + DC = AC ⇔ 6 + 14 = AC ⇔ AC = 20 .
Пошто је DE || AB , онда према Талесовој теореми имамо,
AC ⋅CE
AC BC
CD = CE ⇔ BC = CD = 2014⋅ 7 = 10 .
г) CE , ако је CD = 8 , AC = 20 и BE = 6 ;
DA = CA − CD = 20 − 8 = 12 , док према Талесовој теореми, с обзиром да је
EB ⋅ CD 8⋅6
DE || AB , имамо CD CE
DA = EB ⇔ CE = DA = 212 = 4.
д) AC , ако је AD = CE , CD = 4 и BE = 9 ;
AD + DC = AC ⇔ CE + 4 = AC (1).
Пошто је DE || AB , онда према Талесовој теореми имамо,
AD BE CE 9 2
CD = CE ⇔ 4 = CE ⇔ (CE ) = 36 ⇔ CE = 6 . Тада из (1) имамо,
AC = 6 + 4 = 10 .
(886) Симетрала унутрашњег угла ∆ABC код темена A дели наспрамну страницу BC на одсечке
пропорционалне осталим двема страницама, тј. AB : AC . Доказати.
решење:
Нека је s A симетрала унутрашњег угла ∆ABC код темена A , и
s A ∩ BC = {D} . Нека је BB ' ⊥ s A , BB ' ∩ s A = {E} . Затим, CF ⊥ s A .
Најпре, покажимо да је ∆AEB ≅ ∆AEB ' . Ова подударност следи на
основу става (USU ) ; ∠BAE = ∠B ' AE , AE = AE , ∠AEB = ∠AEB '
(оба права). Одавде следи, BE = B ' E и AB = AB' .
Из BB ' ⊥ s A и CF ⊥ s A следи BB ' || CF .
Из B ' E || CF , на основу Талесове теореме следи AB ' B 'E AB BE
AC = CF , тј. AC = CF
(1) . Са друге стране, из BE || CF , на основу Талесове теореме следи
BD BE
CD = CF (2)
BD AB
Тако да из (1) и (2) следи тврђење, CD = AC .

(888) Кроз средиште M странице AB троугла ABC конструисана је права паралелна симетрали
CN угла ACB . Та права сече страницу BC у D , а праву AC у E . Доказати да је BD = AE .
решење:
M је средиште странице AB троугла ABC . Нека је sC симетрала
угла ACB , и sC ∩ AB = {N } . Нека је права p таква да је M ∈ p и
p || sC . Затим, обележимо p ∩ AC = {E} .
Из p || sC следи MD || NC , па према Талесовој теореми имамо
BC BN
BD = BM
; при чему је B подеона тачка. Одавде је
BD + DC + MN
BD = BMBM ⇔ 1 + DC MN DC MN BD
BD = 1 + BM ⇔ BD = BM ⇔ DC = MN (1) .
BM

AE −CE − MN
Ако узмемо да је A подеона тачка онда је AC AN
AE = AM ⇔ AE = AMAM ⇔ 1 − CE MN
AE = 1 − AM

⇔ CE MN AE AM BD AE BM AM
AE = AM ⇔ CE = MN (2). Одузимањем (1) – (2) добијамо DC − CE = MN − MN = 0 , јер је M
BD AE
средиште странице AB , тј. имамо, DC = CE ⇔ BD = AE ; јер је DC = CE , што је последица
чињенице да је ∆CDE једнакокрак. Заиста, sC симетрала угла ACB , па је ∠ACN = ∠DCN
затим, ∠CDE = ∠DCN (као наизменични) и ∠CED = ∠ACN (као углови са паралелним
крацима). Из ових једнакости следи ∠CDE = ∠CED , односно, ∆CDE једнакокрак.

(894) Дат је ∆ABC . Права p која је паралелна страници BC сече дужи AB и AC редом у тачкама
D и E . Права q која садржи тачку C и паралелна је правој BE сече праву AB у тачки F .
2
Доказати да је AB = AD ⋅ AF .
решење:
Из p || BC , и A је подеона тачка, према Талесовој теореми следи
AB
AD = AC
AE (1). Док из q || BE , и A је подеона тачка, према Талесовој
AB AE
теореми следи AF = AC (2). Помножимо ли једнкости (1) и (2)
AB 2
добијамо, AB
AD
AB
⋅ AF = AC
AE
AE
⋅ AC =1 ⇔ AD⋅AF = 1 ⇔ AB 2 = AD ⋅ AF .

(895) Дат је ∆ABC и тачка D на страници BC . Права која садржи тачку D и паралелна је страници
AC сече страницу AB у тачки E , а права која садржи тачку D и паралелна је страници AB сече
AE AF
страницу AC у тачки F . Доказати да је AB + AC = 1.
решење:
Права p садржи тачку D и p || AC . Затим, p ∩ AB = {E} , тако да
је DE || AC . Са друге стране, права q садржи тачку D и q || AB .
Даље, q ∩ AC = {F } , па је DF || AB .
Из DE || AC , и B је подеона тачка, према Талесовој теореми имамо,
BC AB − AE − DC
AB BE BD
BE = BD ⇔ AB = BC ⇔ AB = BCBC ⇔ 1 − AE DC
AB = 1 − BC

⇔ AE DC
AB = BC (1).
Из DF || AB , и C је подеона тачка, према Талесовој теореми имамо,
CF CD AC − AF BC − BD
AC = BC ⇔ AC = BC ⇔ 1 − AF BD AF BD
AC = 1 − BC ⇔ AC = BC (2). Сабирањем (1) и (2) добијамо,
AE AF DC BD BC
AB + AC = BC + BC = BC = 1 .

предметни наставник:
Илија Јоксимовић