Александар Дероко

А ОНДАК ЈЕ
ЛЕТИЈО
ЈЕРОПЛАН
НАД БЕОГРАДОМ
Сећања

НАРОДНА КЊИГА
БЕОГРАД
САДРЖАЈ

Дероков век 7
БЕОГРАД Н А С У С РЕ Т У Д В А В Е К А 19
Сте&ан Сремац 26 Госпођа Паулина и њено
двадесет четворо деце 29 У школи 30 Убили
краља 32 Излетишта 34 Разоноде и узбуђења 36
Јавна купатила 44 Забаве на води 47 Топли
амали 51 На улиглџма и јавним местима 52
Улични продавци 55 Немиле теме 59 О кућама
и становима 60 Наши први ваздухопловци 63
Мода 68 Дечаци одлазе у рат 73

К А К О Н И САМ БИО ЈЕДАН ОД 1300

К А П Л А Р А 79
Неке херојске приче 85 Нехеројске причице и
даље, али са Солунског фронта 90 Тако једно, па
још једно бомбардовање 100 Двадесетак година
доцније 198 Таоци у логору на Бањици новембра
1941. године 111
ИЗ Ф А М И Л И Ј А Р Н И Х С Е Ћ А Њ А И С Т А Р И Х
П И С А М А 123
М ЕСЕД Д А Н А С Р А С Т К О М У П А Р И З У
И ЈОШ П О Н Е К А С Е Ћ А Њ А 141

5
Путовања 144 Нешто о сликарству 166 Месец
дана у Паризу 173 И з живота у Београду 193
За камен на гробу једног песника 210

Д Р У Г А П У Т О В А Њ А 217
Са Шарлом Дилом кроз X II, X I V и X X &ек 219
Хиландарски путопис 227 До Цариграда
Брусе 246
Запис из воза „Т алго“ или Шпанија каква се
најчешће види 268
Двадесет дана на полутеретњаку или нашим
бродом до Њ ујорка и натраг 276
И НЕ Б А Ш К А О ПАС К РО З РО С У 291
Наше старине 293
Уметност је најплеменитије узбуђење 298
Куће и други неимарски дани 305
ДЕРОКОВ ВЕК

Ј вучно и „странски" загонетно, уз то случајно

поклапајући се једном кривуљом слогова с име-
нима општепознатих стилова и епоха као што су
барок џли рококо, презиме Дероково знало је че-
сто, макар само и привремено, да се „поигра“ с
каквим ђезазленим и лако збуњивим студентом
Архитектонског факултета. Дође тако бруцош у
аулу и на огласној табли где се истиче распоред
предавања поред назива предмета (историје архи-
тектуре) оно „Дероко“ ни пет ни \шест протумачи
као назив специфичног стила, одређени период
ваљда у градитељству . . . Право изненађење, па и
запрепашћење, уследило би, наравно, у учионици,
у сусрету са овим живописним човеком. Маркантне
појаве, импулсиван, варошки мераклија и „русти-
калан“ у исти мах, проф. Дероко је вишеструко
занимљив и радознао: сликар и неуморни ходо-
часник, авијатичар и археолог, фотограф и реста-
уратор, један из строја оних чувених 1300 каплара
и „хиландарац", напослетку академик и дружбе-
ник песника и спортиста. Па и у својим предава-
њима најуже стручним, и још вигие у књигама,
уживао је, рекло би се, више у оном веродостој-
ном личном осведочењу па и простодушној опсер-

7
вацији неголи да огрезне у силне грашке зноја
све самих књиш ких и кабинетских фуснота и пре-
тенциозности. Такав је и данас у својој осамдесет
и деветој, шармантни разговорник широког једног
радијуса тема и интересовања, мада се, тврди,
„родио мутав“ ! Па када се све збере, испада, богме,
да се понеки онај безазлени студент његов и није
много преварио: Александар Дероко значи осве-
дочену оригиналност, и то не само у прилазу умећу
и уметности неимарства; више од тога, он је драго-
цена копча што дохвата и повезује „уживо“ сад
већ готово три века!
Чињеница да је А ондак је летијо јероплан
над Београдом књига доживљаја, сећања и ауто-
биографских прибелешки једног „израђеног“ ар-
оситекте и историчара уметности грађења, наводи
на помисао како она можда и није морала бити
написана, баш као што и сам овај њен лепршави
наслов преузет са потписа једног његовог звонко
колорисаног акварела, опет новијег датума, казује
довољно о некаквој спрези са једном од оних сија-
сет работа којима се Александар Дероко бавио у з-
гред, више за своју душу (и пријатеље) неголи за
јавно приказивање. Изразито практичан и за све
пријемчив дух, Дероко свакако у младости и није
нарочито горео жељом да се изрази само пером,
само „као сведок“ , као што то није ни данас дањи,
макар што у низу новина и часописа још раних
двадесетих година, мимо чисто научних прилога,
наилазимо на острвир. њ егових уметничких екста-
за, прегршт записа, чланака, есеја и надахнутих
путописа.
Са стајалишта уважених списатељских кон-
венција ови мемоари или антимемоари, како х о -
ћете, нису, дакле, имали ееликих изгледа да се
„сложе“ , понајмање не у овом облику, обиму и с

8
овим редоследом приповедања. Захваљујући ис-
кључиво извесном броју данашњих часописа и
публикација заинтересованих за „нове старине‘%а
који су се попут „неумољивих“ пијавица приљу-
биле уз то дугоживеће предање, готово неосетно и
доста неочекивано формирало се грумење ових
текстова једног лако уочљивог рукописа, наравно
увек у пратњи читавог „конвоја“ цртежа и сли-
чица, што је дакако саставни део Дерокове руке,
њ еговог дугогодишњег бављења пластичним и де-
коративним уметностима, па ако хоћемо да зави-
римо и дубље, настављање -оне средњовековне,
ланастирске књижевне традиције кад су илуми-
нације са стране обавезно украшаваље и појашња-
вале светачко штиво. >
На част овом „новопеченом“ , „ недељном“ спи-
сатељу служи зацело то што су сви његови тек-
стови овде збрани — били наручивани, настали на
„наговор“ , чак пригодом, и тиме већ у самом свом
зачетку били и колективна потреба (као што је то,
на пример, данас распрострањена књижевна врста
интервјуа) а не тек одблесак самопробуђене ам-
биције, или скрибентског нарцизма неког још увек
мрдајућег стогодишњака и његове пуке доколице.
Наравно, и у другим равнима и аспектима ове књи-
ге наћи ћемо исту ту мезаборављену дероковску
пасију и љубави, све одреда доживљене и прожи-
вљене, баш као што их је с временом и завређи-
вао и освајао онај који их је у животу имао подо-
ста, и то баш разних. I
Александар Дероко, рођени Београђанин (18&4)
у чијим жилама паралелно теку четири „различите
крви“ ( венецијанска, дубровачка, бечка и бечке-
речко-мокринска), диљем протеклих декада бавио
се барем четрдесетином разноразних послова и за-
ната. Баш тако: заната! Потекао из виђене грађан-

10
ске и улетничке породице и средине, Дероко је и
сам рано осетио слисао за лепо и естетско, за то
што ће касније назвати „најплеменитијил љ уд-
ским узбуђењем“ . Уметност коју је Дероко целог
свог века без престанка истраживао и упијао по-
служила му је да се преданије бави и њеним „ма-
теријалним доказом“ и грађом, у свој различито-
сти облика и заната који суделују у њеном изво-
ђењу.
А у почетку био је пливач. Чак и неку златну
медаљицу испљуснуо је тамо при дну века ондаш-
њи кракати, вижљасти дечак — „за препливава-
ње Саве“ ! Чим је то устребало, само неколико
лета доцније, полетео је у небеса, дакако међу пр-
вима, па богме озго и пуцао. У какву јсе вратоло-
мију упустио видимо по тим кабинама сада му-
зејск и х аеропланчића са Солунског фронта: биле
су 'отворене сасвим тако да се пилот у њима, као
нека жива мета, излагао скоро цео, у сваком слу-
чају од паса па навише! Али, то је тада било и
те како узбудљиво! Међутим, нова и дотле непо-
зната узбуђења по најразвијенијим европским
престонииџма тек су уследила за наше још од
барута гараве момке, пристигле тамо право с б о ј-
ног поља, с Албанијом и Крфом за собом, одбегле
из саме ратне гробнице. Национална библиотека и
Лувр у Паризу, „Ротонда“ и музеј Гиме, Пон-Неф
и Сакр К е р . . .
Није, међутим, тек ГабритлЈИиЈе са Есо1е пез
Наи1еб Е1ис1ез први указао београдском младом
архитекти и историчару-почетнику на значај срп-
ског уметничког и градитељског средњег века. Дах
тих тамо „сиједих земана“, истинских почетака
наших, у ствари, Дероко је понео још с оних лир-
ско понесених, виловњачких тумарања са Раст-
ком Петровићем по штуринама и беспутима ко-

11
совским, санџачким, црногорским, македонским.
Таљигајући најпримитивнијим ондашњим подво-
зом и добро брусећи табане од белега до белега,
све од зово до зова, њ их двојица су, нопут неких
пионира, разгртали у нехај, коров и паучину скрај-
нуте прилазе и одавна зарђале вратниие полома
векова готово зоборављених градова, кула, негда
дичних манастира. Једна таква чудесна, истинска
врата („дрво као ћилибар златно и румено“ ) прона-
ћена у Плаву — сада наслоњена негде у куту
дневне собе Иванке и Александра Дерока — ста-
јала су их читаве тадашње њихове попутнине.
Своје скиценбухове и свешчице пунили су све са-
мим новим екстазама, дирнути неодољиво неким
ликом са зида, давно насликаним „а1 јтезсо“ или
тек ту уз пут, из механе. Ова путописања њихова
остаће заувек ненакнадиви сусрети с временом у
ходу, па чак и онда када скоро „ништа не прока-
ђу“ . Као што ће Дероко 1929. године уписати пред
Дривостом: „Варош је у рушевинама, камен је пао
с камена, горе изнад је висока тврђава а доле
около дубока клисура и воде. Све празно, све мрт-
во, све спира киша, мрви сунце и мразеви и све
се претвара опет у стену и крш!“ Расткова и Де-
рокова забележја и опсервације нису биле тек
„егзотика“ и „мода“ , како се понегде могао чути
неуместан коментар. Та њихова страсна потреба
за откривањем, бележењем, па и извештавањем „са
лица места“ је заправо више од тога — тражење
дубоке, оне матерње мелодије сред поништених
укућја, поклеклих утврда, заборава. Једнога ће
оно скренути посве „поноћном дамару“ , док ће
други, што оком што с метром у руци, показати и
доказати да није све у мермеру и злату, да велика
архитектура нису само Партенон и А ја Софија
него и они грађом и обимом скромнији облици, ма-

12
кар том својом „естетском страном‘% као што је то
и неки прости, домаћи наслон, колибарак, нека
куНица под брдом или манастирић у свој једностав-
кости и лепоти свог часног деминутива.
Најчешће, па тиме и најлакше, закида се пи-
сцима као што је Дероко усредсређивањем пажње
само на њихову документарност, временски захват
или снагу ерудиције и стручпости. Скуп текстова
што пред нама с неколико муња у правој једној
бакљади успомена прешпартава безболно толика
десетлећа, истиче сав, и без икакве сумње, из сна-
жног пишчевог била и темперамента. Између по-
великих „књигана“ Дерокових, препозиатљивог,
својеврсног инкунабулног графизма, било да су
оне историјског или уметничко-монографског ка-
рактера, ова књижица је, међутим, „најмања“ ,
„непланирана“ , лична, нешто слично „питином де-
тету“ , призиду, можда трави самониклој из ината
у саставцима тешких камених блокова. Она је уне-
колико орнамент тих других књига и историје јед-
ног века. Најсличнија њ ој је, биће, Дероков не-
заборавни „путоводитељ“ , књига о Светој Гори.
Овде је, дакако, још више дато маха пустоловини
доживљаја, с готово еротским детаљисањем пре-
кјучерашњих пропутовања и свакодневице. Тако
ведар и препун је и његов Београд, пресвучен сав
у рођаке и ликове познатих, такав је увелико и
Паргиз који је са својим другом на све стране ж уд-
но искао. Друкчији већ су кошмар Солуна, врв
Цариграда или страшни неспокој Бањице. М ного је
тога полупаног, раскрханог и расточеног трагом
ових сећања и деценија, па ипак, највише је у
њима „лепог“ . А цело је, ваљда, само оно што су
очи виделе и дохватиле, „пробиле погледом у мах“ ,
пред чим се на часак с дивљењем стало и натенане
отпрхнуло даље. У епифанијској једн ој тренутач-

13
ности, Дерокова речеитџг (његово приповедање),
разиграна и набреклих волута, с безброј упутница
„тај“ , „ту“ , „онај“ , „овде“ , „тог“ , „тамо“ и сл. леже
сва у простор и навоје времена. Наук је то ваљда
из архитектуре, да нешто мора увек бити на не-
чему и некад. Дероко саздава своју реченицу увек
у чулпо опипљивом простору, належући је тамо
једноставно као што се кућа поставља, као спо-
меник, просто, за сваког и за увек.
Задржимо се још тренутак на том карактери-
стичком плетару од сувог прокушаног прућа баш
као што су то сувим жилама увезане и руке њ ихо-
вог казивара кад затитрају и размахну се нагло за
полетелим преплетом речи. Зар неимар не казује
највише својим рукама? Сећа ме та реченица дуго
већ на темељитост и питомину старинских дуборе-
за. Реч ту пада свака разложно и насушно као
што кујунџија одмереним и последњим бочним
ударцила искива судић, још чврсто га при том
стежући коленима.
Најбољи наш познавалац архитектуре старих
сељачких и варошких кућа, џ у томе достојни
следбеник знаменитог Сретена Вукосављевића,
сам Дероко неимар мало је тога саградио. Десетак
изведених објеката већином орнаменталног карак-
тера, најчешће у канону „ српско-византијског“
стила. Биће да је и то део његовог отпора, његове
мудрости и интуиције пред силама што су га за
оних младалачких балканских скитњи коснуле,
пред временом сверушитељем. К о зна, да се вигае
бави.о циглол, малтером и бетоном, можда би тамо,
под неким темељима сасвим утихнуо његов главни
„мотор“ : радозналост и отвореност према свему.
Видети све и не очајавати, то је мото који лично
дели са једним Зорбом и, нек ми буде опроштено
поређење, р Т олом; сва тројица, збиља, нису се ус-

14
тручавала да окусе баш од свега „по много“ . М о-
жда је стога и најбоље да овај запис сведемо ти-
пичном догодовштином оваквих „губитника“ .
Негде тамо пред рат, наш архитект домогао
се једне пристојне своте и саградио скромну поро-
дичну кућу, вилу на Топчидерском брду. За причу
је потпуно неважно што је овај „ двор“ од најбољих
наших градитеља оцењен као јединствен уметнич-
ки експеримент, изванредаи асамблаж, суштастве-
на „архитектура без архитеката“ (агсћИесГиге
гоИћоиг агсћИесгз) итд. Одмах, дакле, после рата,
педесетих, нагло изађе закон о ограниченом посе-
довању стамбеног поседа већег „од дозвољеног“
(о чему је Дероко био прочитао нешто малчице у
„Политици ) и, поплашен, а у з то и поштујући за-
кон, шта ће, брже-боље нађе купгца и за багателну
цену — ондашњих двеста хиљада — прода је. Сто
тридесет хиљада одмах је уложио у фото-апарат
марке „Лајка“ а са остатком, и супругом, пође на
прво послератно путовање. Шта даље бива? Ш вај-
гцарска им је била прва станица, сиђу у Лозани. И
само што воз пође, хватајући већ брзину, сад већ
бивши власник „Лајке“ (и још давнашњији посед-
ник виле) пође руком нервозно према челу и, по-
гађате, сети се да је апарат остао на седишту, у
купеу. Нерадо, али већ „кад се мора“ и кад је
почео, Дероко сам нам казује тај доживљај, са
осмехом и без жаљења.
А чему би то и било друкчије?!

Мома ДИ М ИЋ

1*
БЕОГРАД
НА СУСРЕТУ ДВА ВЕКА
 П о ђ и м о хронолошким редом: Родио сам се му-
тав. То су ми, разуме се, причали после, али оио
чега се првог у животу сећам јесте неко млако 'и
бљутаво љубичасто мастило које сам морао јда
мућкам у устима (целог века сам после мрзео л>у-
бичасто мастило). У ствари, све је текло овако не-
како: Кад је дете већ увелико требало да прого-
вори, а оно никако да промуца Ни „ба“ ни „б у “ а
камоли „мама“ или „тата“ , звали Драгу Љочићку,
чувеног, а тада ваљда и јединог дечјег лекара у
Беогреду. Г }грнула она ону канличицу или прст де-
тету у уста, погледала, насмешила се и рекла:
„Искувајте ми добро ове маказице" . . . И после,
кврц, нресекла је мало нешто иепод језика (и да~
нас видим резку кад зинем и погледам у огледал-
це). Дете се, ваљда, драло, и после цео дан п љ у-
вало то љубичасто мастило којим су га терали да
испира уста; то је, у ствари, био хиперманган, за
дезинфекцију. А кад је већ реч о таквим разним
интервенциј ама, требало би се свакако сетити и
једне друге знамените, или бар добро познате,
жене из тог старог Београда. И она ми је, а при
том и мојој мајци, много помогла у једном важном
тренутку живота. Иначе, виђала се по цео дан,

19
па и ноћу, по свим крајевима вароши како жури
са малом црном торбицом у руци. На плеханој таб-
ли поред врата на њеној кући била је насликана
Ботородица са анђелчићима окодо, а доле је писало
„Општинска бабица“ . И изван свога посла свра-
ћала је она по београдским кућама, тако, на кафу.
Ми деца смо је звали „госпа Цвечнмајка", а у ства-
ри се звала Цвеченмајерка. — Н оја са м , изгледа,
пошао погрешним путем јер би реч, пре свега,
требало да буде о староме Београду . . .
Пред сам крај X IX века Београд је био више
но упола мањи од данашњег, и то ако се изузму
предграђа а рачуна само варош. Она са савске
стране није тада ишла даље од Баре Венеције и
железничке станице, затим се пружала до краја
Сарајевске улице (кафана „Три к љ уч а“ ), па је
даље излазила горе на плато са малом старом
црквом Светога Саве. Обухватала је још „Енгле-
зовац“ (тадашњу Макензијеву улицу), а на Цари-
градски друм је излазшга код „Старога ђерма“ .
Затим је укључивала још П али лулу и Хаџи-По-
повац и најзад силазила на Дунав код кланице.
Изван тога језгра била су неуређена предграђа,
Чукарица, Сењак, Чубура, Булбулдер и дунавска
Јалија 1Низводно од Дорћола.
Т у сам се родио и ја шест годаша пре краја
прошлога века. Т о је било на спрату више „Перо-
ла “ , у Кнез-Михаиловој улици. (Не хвалим се што
сам се родио у главној улици тадашњег Београда
већ ово помињем како бих могао рећи и реч-две о
неким приликама становања и да бих поменуо и
неке догађаје и људе). Кућа је била на ередини
блока преко пута данашње „Албаније“ . На утлу
ка Теразијама била је апотека „Делини“ а на дру-
гоме крају, где је данас робна кућа ,,Београд“ , била
је кафана „Х ајд ук Вељко“ . Између та два угла,

20
 на средини, била је кућа на спрат с неликим, увек
отвореним колским пролазом, кроз који се улазило
и у башту кафане. Десно од тош -пролаза био је,
с улице, локал Карла Перола. Унутра мермерни
стонићи са ливеном ногом у сецесион шари. Т у су
трговци из Кнез-Михаилове улице свраћали пре
ручка на пиво и мезе. Продаване еу сардине, ринг-
лице, маслинке, страни еиреви, ајвар и страна пића
у флашама. То су биле такозване „деликатесне
радње“ .
Из оног калског пролаза водиле су степенице
на сгтрат. Прво, на пола пута, био је, да тако ка-
жемо, клозет (тада се то друкчије звало). Клозети
нису смели бити у самоме стану, јер канализације,
тада, још није било. Била је ту лепо орибана да-
ска сандука, а да би била жута у цеђ је додаван
шафран (иначе, у еамоме стану су за ноћ биле
предвиђене и неке друге мање, ломоћне згоде).
Горе у стану Уја,_ Јован Ђорђевић, онај који је.
поред осталог, био и осниваЧ 'Нарбдног позоршнта,
професор Велике школе, а који је написао и први
латиноки речник (од кога је на тавану било још
књига, па емо их ми деца крали и продавали књи-
жари Валожића на Варош-капији у пола цене).
Сећам се, долази код њега професор Јован Туро-
ман и они се с врата поздрављају „Атгсе“ ...
„Атгсе“ .. . и даље све латински, цео разговор, а
ми деца зинули, гледамо. Долазио је ту и Тона
Хаџић из Новог Сада и увек имао црну свилену
пантљику око главе преко чела, јер је патио од
главобоље. Т у је становао, дакле, Јован Ђоођевић.
самац, нежења, који је довео своју родбину из
Сенте, Бечкерека и Мокрина. Није се женио, а
мрзело га је да живи сам. Била је пуна кућа. Тако
је ту била и моја мајка, кћерка његове сестре. Ту
се она и удала за мога оца и тако сам се и ја ту

21
родио (а изгледа да сам се могао (родитги и у Ба-
гдаду јер ,су м у Французи, који су градили иашу
прву железницу и код којих је мој отац био у
служби, понудили да пође са њима даље и на
грађење багдадске пруте, 1где су Французи после
Београда пошли).
Било је пуно соба. У ја је имао своју собу са
стелажама пуним књига. М и деца т у нисмо имали
приступа, само смо га виђали у дугачком шлафро-
ку, а са зеленим штитом на челу, поред велике
петролејске лампе на столу. Т у је био и један
телескоп купљен у Бечу, кроз који смо, када се
изнесе на таван, смели Да видимо четири месеца,
мислим Јупитерова, али нам је веће задовољство
чинило када смо могли да видимо преко Саве краву
у неком сеоском дворишту или да прочитамо сат на
звонику цркве.
У кујни се ложио ,,шпорет<‘ још јутром. Кувало
се млеко, а да не загори стављано је у шерпу не-
пгто као левак изврнут нагоре, кроз који се млеко
преливало, ваљда хладило, и тако није загоревало.
У кујни је била „девојка", служавка, разуме се,
увек из „прека“ , а ту су у кући била и два „ђака“
Велике школе. То су били Радисав и Љубомир.
Свака београдска кућа која је то иоле себи могла
дозволити, држала је „ђаке“ . (И многи, после нај-
угледнији љ уд и почињали с у као такви ,,ђаци“ ).
Они су јели с нама за столом, имали 'своје собичке
и нешто помоћи за одевање и најггрече потребе.
Имали !су довољно времена за Предавања, учење и
полагаље иепита, а у кући су помагали у много
чему, па су подучавали и нас децу, а било нас је у
кући троје за то. (Иначе, ооред оваквих „ђака“
постојали су тада и тзв. „благодејанци“ , ђаци који
су примали „благодејаније“ — стипендију).

22
 Радисав није више важан за скво о чему пи-
шемо, али Љубомир (Јовановић) је, иосле, постао
позиагг ■
— то ]е чувени ЈБубд^упа. Сећам се, тако,
једне вечери долази он и каже нешто као: „Опрос-
тите, морам да вас оставим, морам да бежим.“ (То
је било пред 1900. годину). „П а куда ћеш . . . и за-
што?“ Кућа је бшга обреновићевека. (У ја је био к
васпитач Александра Обреновића и водио га је, као
дете, у Руси ју; на зиду је био урамљен један лист
а доле је писало: „Лист са платана под којим је
Пушкин писао“ , било је то са Јалте). Али, ето,
Љ убу, каже, хоће полиција да ухапси. „Морам још
ноћас преко Саве, прво до села Бежаније, после ћу
видети пгга ћу даље . . . “ Отишао је те ноћи. После,
много касније, вратио 'се И са Мошом Пијаде ос-
новао лист „Пијемонт“ . '
Него да се вратимо кући. Запамтио сам један
дугачак ходник и у њему доле уза зид поређане
петролејске лампе, лет-шест, све једна до друге.
Дужност је „ђака“ била и да их уредно одржа-
вају, да им „мумаказама" поравњују фитиље, да их
пуне, обришу почађавела стакла и ставе ону са-
вијену „харнадлу“ горе да Стакло не пуца. То су
биле помоћне лампе, а у неким собама било је
лампи које су висиле еа плафона, а помоћу тега су
се могле спуштати и лодизати. С друте стране ход-
ника, уза зид, на једном као банку, стајале су купе
шећера. Шећера није још било у коцкама ни у пра-
ху, већ само у „главама". Т о су биле велике, беле
купе које је после требало ломмти или туцати у
авану, како за шта. Кафа се куповала код Дајмака
или у бакалници Душана Тодоровића на Теразија-
ма, у зрну, зелена. Пржена је у „прж уљима" на
отвореној рингли од шпорета (мирисала је цела
кућа), па је лосле млевена у оним месинганим руч-
ним „воденицама", које с у држане у крилу. Кад

23
 је већ реч о „домазлуку", да поменемо и зимницу
за коју су припремане велике тегле. За краставце
је требало, поред салицила, ставити једну бакарну
пару да све лепо позелени, а за ттарадајз су флаше
затваране специјалном справом кој^ом су набијани
кувани занушачи, а грлић је, потам, замакан у смо-
л у растапљену у једном лончету.
Иначе, на шпорету се непрекидно кувало, прво
доручак, затим ручак, најзад и вечера. Скоро да
се није ни гасио, а највише су се лож ила 'дрва.
К о пиоже, осигура још у јесен вагон букових цепа-
ница. Десет кубних. метара, то је доста за зиму, за
кујну и' за собе. У гаљ се уошггге није трошио. На
улицама су се виделе групе од по два-три „Тур-
чина“ , како су их тада звали, у њиховим оделима
од белога сукна и са тестерама и ногарима преко
рамена. Они с у тестериоали букове цепанице ,,на
чегири реза, пет парчета" или „на три реза, четири
.парчета“ , већ како се погодиш. Тестерисало се на
улици па после цепало и убацивало у подруме,
кроз прозорчмће. |
Поред оових ,,тестераига“ , на улици су виђани и
Цигани („Госпа, да чупаме траве?“ ). Калдрма је
била „турска“ , саобраћаја мало, и између камења
је брзо избијала трава. Становници кућа су били
дужни да је чисте, а Циганке су то ножевима обав-
љ а л е за мале паре или „за старо“ ; нарочито су били
тражени мушки прслуци. Неки пут оу ,,за старо“
нудили купине, од којих се кувало слатко. Слат-
кзим и кафом су редовно служ ени гости. Слатко се
кувало од трешања, вишања, >дуња, лубеница, смо-
кава, чак |и од ружа, а најфиније је било оно од
орангчића. Ш љиве су могле бити и филоване баде-
мом. Оно од куптана било је „циганско“ слатко
Него да се вратимо на оне „главе" шећера тамо
уза зш . У^а 1е имао два пса. Један се звао Тамбел,
други не знам жако, заборавио сам. Т о име сам за-
памтио баш због тога што је једног јутра било ве-
лико узбуђење у кући, али је (све морало бити
примљено такво кажво је и брзо заборављено, јер
је Тамбел био љубимац Ујин. Пас је, иваче, био
лвпо васпитан, али се 'заборавио и дигао задњу
ногу редом уз све те кристално беле главе шећера,
што је на њима оставило немио ж ут траг.
Тога дана У ја 1није више излазио 1из своје собе а
нико све то није смео више ни да помене.
У ја је волео нас децу и неки пут нас је изводио
на Калемегдан. Сећам се, једном, на уласку у парк
стоји један господин са јвеликим - фотографским
апаратом на ногарима и отресреће пријатеље. Би-
ла је дуго у кући, на изгубљена, 'једна жута фо-
тографија старога господина са двоје деце које др-
жи за руке. Господан са апаратом био је Марко
Стојановић, познати адвокат (његова је кућа она
у геојој је данас Академиј а ликовних уметности,
на ћошку испред Калемегдана). Он је био један
од првих аматера фотографа у Београду.
Све ово је било пре 1900. године, када је У ја
умро. Заборавио сам много штошта из тога вре-
мена. Ипак, сећам се још понечега. Тако, на при-
мер, венчања краља Александра и Краљице Драге.
Гледао еам ловорку са прозора. Био је ту и фијакер
и -све остало, али све што ми је још јасно остало у
памћењу била је слика команданта гарде како на-
пред јаше, дебељушкаст, накићен, са „душанком"
преко рамена, са перјаницом, 1са еабљом и целим
денором, на коњ у који се поиграва и пропињ е. . .
и, одједном, колан лу ч е или јсе 1смаину (и коњаник
седе на калдрму. Гаранс-чажшире с у му пукле низ
ц елу бутину и громко је све треснул о . . . Т о сам
најбоље запамтио.

25
С ТЕВ А Н С РЕ М А Ц

Да не бих пропустио или да се ктосле не бих

враћао, испричаћу још понешто што је везано за
кућу Јооана Ђорђевића. Из Сенте је "Уја довео
и ,три своја сестрића, који су остали без роди-
тељ'а. Дао их је у школу, али двојици школа није
ишла те је један морао отићи у шнајдерске а дру-
ш у лимарске шегрте. Трећи је учио добро; то је
био Стеван Сремац. Можда би било корисно да
се сквде забележи и неки још непозкат детаљ о
шему. ,У време о коме је оозде реч Сремац је стано-
вао са Милетом Крпом код неже жене која је из-
давала собе за самце, у кући на у гл у Јевремове
улице, иш од зграде Класне лутрије. Сремац је
волео м оју мајку, која Му је била сестра од тетке,
и долазио је на супу са резанцима, какве је ваљда
запамтио из детишства у Сенти или Бечкереку, а
загим би ишао даље на јручак у кафану, јер је
„кафански кост бољи од сваког домаћег". Једном
тако, док се супа кува, он завија цигарету. О, то је
био читав ритуал. Прво <се отвори црна лаковаиа
кутија са инкрустацијама од седефа у којој је
ж ут свилени дуван, а озго књижица папира „Ж об".
Одвоји се један листић и залепи за крај усне,
затим се књижица врати, а листић савије између
палца и кажипрста, напуни се дуваном, завије,
паигир олизне а врхови цигарете откину. Палило
се упаљачем из кош је вирио дут ж ут гајтан са
Јкићанком на крају, па кад се Кресне, врх м у се
само зажари. Т о је све трааајало, а ако би ко из
предусретљивости поскушао да м у шибицом по-
могне, покварио би му цело задовољство. Него, да
се вратимо супи са резанцима: кува се она на пшо-
рету, а моја мајка ће тек: „Д акле ћеш јтако, Стево,
имала биД' добру прилику, што се не би о ж е . . . “

26
Н ије моја мајка стигла ни да дсхврши реченицу, а
он је већ зграбио шешир и Штап (имао је свој на-
рочити иггал, обичан, јак, али од вишњева дрвета
које се под шаком грејало и мирисало и то је он
нарочито волео) и без речи нестао. „Чекај С тево. . .
ево суиа . . Оде о «.
Одлазили смо понекад до њега. Давао нам је
пашср и бојице, оне мале школске, у дугмићима.
Сам их је некад употребљавао, па ваљда више није
хтео. Било је лето, врућина. Пространа авлија са
калдрмом и пркосом између камења. На средини
велики дуд. Под дудом сто, а под столом шафољ
са водсхм, а у њега Сремац спустио ноге. Пише.
Пише и сам се смеје сећајући се, ваљда, неких
сгарих детаља из свога Баната. Сремац је добро и
цртао. Дуго је у кући била једна свеска на чијим
је корицама писало: „Б ал у Елемиру или човеко-
ва трагедија." То је био рукопис у стиховима а са
оригиналним цртежима пером па акварелисаним.
(Где ли је сада та 1свенгшца?) М оја мајка се љ у -
тила јер је, каже, он ту исмевао банаћанске де-
војке, њене старије рођаке и пријатељице. Код
Сремца је, ваљда као још сасвим млад гимназија-
лац, долазио и Милутин Бојић, можебити да му
покаже своје прве песме. Он је Сремцу био род по
Маци, жени Сремчевог брата Јоце, која је, опет,
била еестра Бојићевог оца. Одлазио сам са мајком
и у њ ихову кућу, ту је, о десне 1стране у Сремској
улици, била њихова пануџиј'Сжа радња, а остраг
у дугачној авлији, соба до еобе, њихов стан.
Једаом је водио нас децу хцетном лађом до
Смедерева и натраг. Пролазили смо поред Рито-
пека. Т у један висок обронак пада у Дунав, а на
њему старо сеоско гробље, мали крстови под ог-

28
ромним Јшснатим дрветом: „Ето“, као за себе ре-
че, „кад човек умре, најбоље би било тако ту.. .
па се гаретвори у оно зелеио лишће... итичице
озго певају ...“

ГОСПОЋ А П А У Л И Н А И Њ ЕН О
Д ВАДЕСЕТ Ч Е ТВ О РО ДЕЦЕ

На Дорћолу је становало више значајних љ уди у

собама за самце, па се и сељакало. Иду, тако, та-
љиге натоварене књигама, и понечим још. За таљи-
гама, остраг, иде полако човек ћелав а са брадом
(јш ч и на Сократа). На руци му виси као неки крут
опшивен црвеним сомотом. Био је то Милован Г ли-
шић, а оно што носи ставља прво озго на ону изри-
бану даску, јер нема поверења, а (носи та сам у
руци јер је од изузетне важности.
Кад 'Смо већ дотакли и приватни живот не~
ких истакнутијих љ уди тада-шњег Београда, до-
дајемо реч-две и о Владану Ђооћевићу. за кога
свакако није потребио гаодсећати ко је и шта је зна-
чио баш за оам развој Београда као !вароши, али
из чијег се Живота можда недов1 ољно- познају неки
детаљи које бележмм. Нешто сам видео, а нешто
из разговора родитеља тада чуо. Владан је венчао
мога оца и моју мајку и долазио је тако јпонеки
пут пред подне у напгу кућу. Носио је цилиндар,
ишао полако, са рукама на леђима и са абоносовим
штапом 1 са сребрном дршком. Једном га пита моја
мај.ка: „К ако је кума?“ Каж е он: „Ено је, чека
опет принову.“ „Побогу, куме, па (које је то већ по
реду? О, сирота жена.“ „Е, кумо, шта би хтела?
. . . да га, ваљда, држим закључаног у вертхајм
к а си . . . “ Био је шорпулентан, крупаи у гласу и у
изразима. Доцније сам тек, из разговора старијих,

29
Н ије моја мајка стигла ни да доврши реченицу, а
он је већ 31рабио шешир и Штап (имао је свој на-
рочити штап, обичан, јак, али од вишњева дрвета
воје се нод шаком ;грејало и мирисало и то је он
нарочито волео) и без речи неетао. „Чекај С тево. . .
ево супа . . Оде он.
Одлазили смо понекад др (њега. Давао нам је
папир и бојице, оне мале школске, у дугмићима.
Сам их је некад употребљав 1ао, па ваљда више није
хтео. Било је лето, врућина. Пространа авлија са
калдрмом и пркосом између камења. На средини
велики дуд. Под дудом сто, а под столом шафољ
са водом, а у њега Сремац опустио ноге. Пише.
Пише и сам се 'Смеје сећајући !се, ваљда, неких
старих детаља из свога Баната. Сремац је добро и
цртао. Дуго је у кући била једна свеска на чијим
је корицама писало: „Б ал у Елемиру или човеко-
ва трагедија.“ Т о је био рукотшс у стиховима а са
оригиналним цртежима пером па акварелиоаним.
(Где ли је сада та стешчица?) Моја мајка се љ у -
тила јер је, каже, он ту исмевао банаћанске де-
војке, њене старије рођаке и пријатељице. Код
Сремца је, ваљда као ј*ош саевим млад гимназија-
лац, долазио и Милутин Бојић, можебити да му
покаже овоје прве песме. Он је Сремцу био род по
Маци, жени Сремчевог брата Јоце, која је, опет,
била сестра Бојићевог оца. Одлазио сам са мајком
и у њихову кућу, т у је, с десне етране у Сремској
улици, била њих*ова паЈпуџиј*ска радња, а острат
у дугачној авлији, соба до ообе, њихов стан.
Једном је водио Нас децу шОтном лађом до
Смедерева и натраг. Пролазили смо поред Рито-
пека. Т у један виоок обронаж пада у Дунав, а на
њему старо оеосаоо тробље, мали крстови лод ог-

28
ромним Јшснагшм дрветом: „Ето“ , као за себе ре-
че, „кад човек умре, 'нај боље би било тако ту ...
па се претвори у оно зелено лишће . . . итичице
озго певају . . . “

ГО С П О Ћ А П А У Л И Н А И Њ Е Н О
ДВ А Д Е СЕ Т ЧЕ ТВ О РО ДЕЦЕ

На Дорћолу је становало више значајних љ уди у

собама за самце, па се и сељакашо. Иду, тако, та-
љиге натоварене књигама, и понечим још. За таљи-
гама, остраг, иде полако човек ћелав а са брадом
(личи на .Сократа). На руци му виси као неки круг
опшивен црвеним сомотом. Био је то Милован Гли-
шић, а оно нгго носи ставља прво озго на ону изри-
бану даску, јер нема поверења, а јноси та сам у
руци јер је од изузетне важности.
Кад емо већ дотакли и приватни живог не-
ких истакнутијих љ уди тадашњег Београда, до-
дајемо реч-две и о Владану Ђсирћевићу. за кога
свакако није потребно гаодсећати ко је и шта је зна-
чио баш за оам развој Београда 1као Вароши, али
из чијег се живота можда недовољно познају неки
детаљи које бележим. Нешто сам видео, а нешто
из разгов'Ора родитеља тада чуо. Владан је венчао
мога оца и моју мајку и долазио је тако гаонеки
пут пред подне у нашу кућу. Носио је цилиндар,
ишао гаолако, са рукама на леђима и са абоносовим
штапом са еребрном дршком. Једном га пита моја
мајка: „К ако је кума?“ Каж е он: „Ено је, чека
опет принову.“ „Побогу, куме, па 'које је то већ по
реду? О, сирота жена.“ „Е, кумо, шта би хтела?
. . . да га, ваљда, држим закључаног у вертхајм
каси . . . “ Био је корпулентан, кругаан у тласу и у
изразима. Доцниј е (сам тек, из разговора старијих,

29
дознао да је, док је студирао у Бечу, упознао гос-
ттођицу Паулину, а једнога дана, (по понратку у
Београд, звао га ујаас, шги (стриц, који је о њему
водио бригу и школоеао га, и казао му: „Хајде,
обуци се лепо, идемо.“ „К уд а ћемо тс>?“ „Виде-
ћеш.“ И |пра1Во у ;3емун, а у земунсжој Дон>ој цркви
чека млада и држи дете у пеленама на руци. Тако
се Владан венчао, а (после м у је супруга Паулина
даровала још двадесет и троје деце. Гоедођа Па-
улина је била пуна, флепматичва особа; причало
се да ни сама није тачно знала колико је када деце
било и да чак понеко није (ни разликосвала. Понеко
је брзо заборављала. Много их је рано помрло. Њ и -
хова (кућа (у Македокској улици) била је простра-
на, на (Сгарат. Доле 'су биле просторије за пријем
(дивио сам Се у ,,турском“ салону — Владан је
био и посланик у Цариграду — пероијским ћили-
мима и једном великом фењеру, ваљда из какве
старе џамије). Т у је била и његова ооба за рад у
којој је написао све оно и онолико много колико је
написао. Т у је била и велика трпезарија, а позади
кујна и остале просторије домаћинства, као и оне
за послугу. Даље доле била је велика башга, у
којој су 1такође понекад прављени (пријеми. Цела
та кућа је растурена тек за време првог светског
рагга.

У Ш КОЛИ

Године 1900. умро је Јован Ђорђевић и моји ро-

дитељи <су оставили Кнез-М ихаилову улицу. Пре-
еелили смо се негде у близину Саборне цркве. По-
што тада још нисам био напунио седам година, ни-
су хтели да ме приме у основну школу. Зато су
ме дали у лутеранску, у улици В ука Караџића.

30
Т у је била једна велика авлија (до даиашње згра-
де Академије наука), са улице је била црква а у
дворишту су биле две учионице, за млађе и ста-
рије. Млађима се бавила „Тантика" и учила Нас
да певамо „комт ајн фогел гефлоген сецт зих нидер
ауф мајн фус“ . . . итд. (не пишем немачки јер нас
слова нису ни учили него само како се пева), а по-
ред песме правшш смо и слике од „чупака“ за
које је сваки од куће донооио етаре вунице разних
боја па се после то чупкало и од растресене вуни-
це лепиле шарене комбинације пресоване на хар-
тију — скоро као неко апстрактно сликарство. То
је био тзв. ,,киндершул“ .
Идуће године пошао сам у основну школу.
Ш кола је била на ћошку тадан»е Дубровачке и
Грачаничке улице, где је данас велика зграда шко-
л е „Браћа Рибар“ . Тада је ту била само једна про-
страна ограђена авлија са две приземне зграде,
одвојено за мушке према Саборној цркви, а за
женске према Калемегдану (где је данас Францус-
ка амбасада). Чак и имена учитељице се још се-
ћам. Звала се Живка Бујдаћка. Биши смо, разуме
се, као сва дечурлија света и добро се сећам
да су једном најзаслужнијег, не сећам се (више
шта је учинио, добро опалили по туру прутом и
да је слинио. То је обавио „ф амулус“ . Био је је -
дан мушки и један женски (,,теткица“ ). Били су
то муж и жена. Становали с у у кући усред дво-
ришта и били домари школе. За казну се, иначе,
стајало у ћошку разреда или седело у „магарећој
клупи“ . Поред остала два-три основна предмета,
предавана је „веронаука" и разреда су наизме-
нице недељом ишли у цркву. На нас је био ред
сваких осам недеља. Задаци с у тшсани „крижу-
љ ом “ на црној таблици, а брисало се малим сун-
ђерчетом које је висило са стране на канапу. Не

31
знам како, тек једном сам прогутао повелику такву
пиеаљку и после морао да једесл само густ кашаст
кромпир два-три дана док !опаено1 ст није прошла.
За Врбицу су ове основне школе ишле у по-
воркама до Саборне цркве где је била завршна еве-
чаност. Т у су мајке доводиле и осталу млађу децу.
К о год је го могао, за Врбицу је облачио децу у
нове хаљине. Ц ело по подне и вече 1кроз Београд
су звонила мала звонца окачена тробојним пантљи-
кама деци о ррат.

УБИЛИ К Р А Љ А

Преко пута шволе (доцније је ту дозидан доњи део

зграде Народне банке), до дућана Васе дуванџије
и једне бербернице у чијем је излогу стајао нат-
пис: „Вадим зубе, без бола“ , а у једном у гл у се
валазила и једна тегла од оних ,,за слатко“ и у
њој је била вода и једне мале мердевине на које
се лела права жива жабица гаредсказујући какво
ће време бити, било је уредништво листа „Дваде-
сети век“ (писало је, чини ми се, „ X X век“ ). Јед-
ном спред вече чујемо ми „у а “ , ,,доле“ итд. и при-
дружим ! 0 се низ улицу великој поворци демонстра-
ната. Кад где ће? Они пред „Двадесети век“ и ту
све разлупаше. Било је тада демогастрациј а ули-
цама, <а после се причало да је и атентат спреман
у циркусу „Хенри“ , који је свој велики шатор био
разапео гаа чистини где је данас 'онај паркић ис-
пред кафане „Пролеће“ . Тај циркус, прави, велики,
еврсшски, био је, разуме се, сензација. Пред подне
је иш ла кроз варош поворжа ра музиком и клов-
мовима нагаред, а позади је ишао гаиз елонова све
држећи сурлом реп претходнога, а на крају је

32
био један саевим мали. Увече су итредставе биле
,,величанствене‘ ‘.
Једно јутро дођемо ми у школу. Кажу, данас
нема школе. Зангго? Кажу, убили краља. Било је
то 1903. године. Ура, дивно што нема нжоле. Иде-
мо да видимо. А л и тамо војска, ове зелене гранчице
заденуте у пушчане цеви. Не пуштају пролаз. Про-
лазе. ипак само трамваји. Био је то још онај стари
„кон»ски“ трамвај, електрични је уведен годину
дана доцније. Карта је коштала „марјаш“ , колико
су нам -свако јутро давали за погачице, ратлук или
бозу лети, а салеп зими. И тако смо се провезли
поред двора и видели лево на трави испред зграде
која је била у -средини парка, а које више нема,
белим чаршавима повривена тела, ваљда бачена са
прозора озго.
Затим сам видео и поворку када је краљ Петар
после крунисања изишао из Саборне цркве и са
целом парадом прошао п-оред двора. Белога ко-
ша су му водила два гардиста са перјаницама. Имао
је велики пурпурни плашт са белим хермелином,
а на глави му се клатила сувише вели-ка и тешка
круна, која му је била спала дубоко на уши. При-
чали су да је ту круну требало израдити од Ка-
рађорђева топа. Нацртао ју је Јуза, Чех, цртач
у Министарству војном (који је иначе у -слободном
времену исписивао руком, калиграфоки, посетнице
Београђанима, јер штампаних још није било), а
круна је била изливена у тополивници (Заводу) у
Крагујевцу, зато и тако незграино тешка.
Долазе нова узбуђења. Руско-ј апански рат.
Тада су на Калемегдану приређивани кермеси са
добровољним прилозима које су прикупљале бео-
градске девојке продајући цвеће у нарочито им-
провизованим павиљонима, све за руски Црвени
крст. Тамо где је сада онај камени лав Сретена
3 А о н д ак је л ети јо јер о п л а н н ад Б еоградом
33
Стојановића била је од летава и иартона саграђена
огромна (бар се мени I тако 1чиншхо) оклопњача
„Ретвизан“ (коју су Јапанци потопили у Порт А р -
туру. ,Иначе, Такозвани Горњи Калемегдан је ,
већ био исти као и данас, само је уместо Роксан-
дићевог „Рибара“ („Рибар“ је т у постављен 1908.
годеше) био обичан мали водоскок : са вртешком.
Около су укруг биле Столице које је изнајмљивао
— оиет за марјаш — један високи, мршави инва-
лид из неког од ранијих ратова (имао је медаље на
грудима). Доцније је по>дипнут, на месту где је да-
нас 1СПОменик захвашности Француској, један кит-
њаст споменик Карађорђу, читава једна фигура.
Њ ега су разбиле аустријоке гранате у првом свет-
ском рату. '

И ЗЛЕТИ Ш ТА

Него, да се вратим опет мало школи: ,ко је мо--

гао, понео је био од куће „грош“ (то је било 20
„динарских“ пара, док се 20 „чаршијских" звало
ј,двајеспара“ и на њима је пиоало 10, најмања пара
је био марјаш, на коме је писало 5) и ишли смо у
Топчидерски расадник, где је сваки купио по једну
садницу кестена. Затим смо се пели ,на Топчидер-
ско брдо 1 (данас „Х ајд парк“ ) које гје било тада још
потпуно голо и ту емо, дуж пута који је тек био
трасиран, (посадили те са!днице у рупе које су били
ископали робијаши. ; I
К ад смо поменули Топчидерско брдо, да каже-
мо реч-две и о еамом Топчидеру: тралусвај (први
електрични после оног коњоког у вароши) полазио
је од чесме на Теразијама и ишао до самог ресто-
рана у топчидерском парку. Парк и ,рестор>ан су
били посећенија излетишта Београђана него данас.

34
Поред овог ресторана био је јоШ и један други,
звани ,,Бурдељ“ , али тај је био лош ег реномеа.
Кош упвак је био дворско ловиште, али отво-
рено и за Београђане. Све до 1903. године Кош ут-
н»ак је ©ио ограђен оградом од храстовог ирошћа,
онако како су ограђивана (сеоска даоришта у Ш у -
мадији. Та ограда гје уклоњена после те године и
продата као грађевински материјал. Многе бео-
1 рздске куће добиле су затим паркете од те хра-
стовине. Пре тога у Кош утњаку су слободно жи-
вела читава (крда јелена са кошутама и срндаћа
са срнама, а било је и зечева, фазана, па и лисица.
Зими је под нарочите настреншице сташвано (сено
за |храну, а воду је давала доле Хајдучка чесма.
Зими су нама деци давали јпо руковет сена да но-
симо у оне јасле горе. Срне нас се тада |скоро нису
ни бојале. Но убрзо после уклањања рграде сва
крда с у уништена и Београђани с у дуто јели младу
срнетину к оју су сељаци доносили на пијацу. Доле,
код улаза, постојала је ловачка Јкућица и у њој
чувари, а ту су били и ловачки јггси. Ж елезничка
прута је тада имала само један колосек, а велику
слободну лољ ану поред њ е употребио је затим
фудбалски клуб „Соко“ као своје игралиште. Да-
нае сав тај простор заузимају железничке шине и
скретнице.
Друго излетиште Београђана било је Кијево.
Донде Су иш ли шетни возови. Т у је био и ресторан
у парку, а на (крају друге алеје било је и језеро са
чамцима, већ одавно затрпано. Горе на брду би-
ла је вила чувеног београдског Трговца Моше
Авра 1Маце, са плеханим амбрелом на крову као
симболом његове трговине.1
И ш ло се пешице и на Авалу. Стари пут није
ишао као данас, већ краће, преко Вождовца и Тор-
лака ,(18 километара). На Авали су још биле руше-
** 35
вине старог Порчиног града, које с у порушене доц-
није ради подизања споменика Незнаном јунаку.
Трамвајска пруга до Топчидера била је само
једнострука и на њој су биле скретнице, где су се
трамваји сачекивали и мимоилазили. Они су лети
имали ш) двоја кола, напред моторна а позади отво-
рен „ремонкер". Седишта на овим задњим колима
била су без пролаза по средини, у двоструким на-
спрамним редовима међу које се улазило са стране,
а кондужтер је за све време вожње гапао споља,
даском придржавајући се за ограду, и наллаћивао
карте које су вириле из једне ваљкасте лимене ку-
тије која му је висила на грудима. Карте су биле
разнобојне, према дужини вожње.
Трамваји и осветљеше вароши припадали су
белгијском друнггву. Електрична централа је била
на Дорћолу.Ту је била једна велика динамо-маши-
на са огромним точком и широким каишем као
грансмисијом, а када тај кагап склизне са точка (и
то се дешаввало) онда осветљење у варопш причека,
па и трамваји стану док се хаиш опет не намакне.
Милошева улица, којом је ишао трамвај за
Топчидер, у д елу између Војне академије и кафана
„Губеревац" и „Лепи изглед" звала се „Ш еталиш -
те“ и имала је лево и десно стазе испод дрвећа.
Доцније, кад је средина улице први пут прошири-
вана, дрвеће није сечено, већ је Белгијанац Леж е
стрпљиво постављао за свако стабло нарочите ши-
не и тако преносио цела стабла са корењем и зем-
љам неколико метара у страну.

Р А З О Н ОД Е И У З Б У Ђ Е Њ А

Сем поменутих излетишта Београђани су имали

разонода и у самој вароши. На пример, ту су били
и први биоскопи. Једнога дана је на чистини где

30
се данас налази павиљон „Цвијета Зузорић” на
Маломе Калемегдану некакав путујући биосхоп
подигао велики шатор. Испред шатора, а поред
улаза са рекламом уоквиреном шареним сијалица-
ма које су трчале около, тутњала је велика парна
локомотива, сва у изгланцаноме месингу; она је
правила струју за биоскоп и окретала вергл за му-
зику. Унутра се давао актуелан ратни филм: Ја-
панци, иеецканим покретима, трче и скачу у воду
прелазећи реку Јалу.
Кад смо већ код биоскопа, подсетимо се на оне
касније и већ савршеније. На пример, на онај у
„ш упи“ у Коларчевој улици, где је неки Савић био
подигао велику дрвену дворану. Биоскола је било
и доцније и у више кафана. Интересантно решење
било је оно код „Париза“ (или ,,Такова“ ) на Тера-
зијама. Како је ту „сала“ била импровизована од
дотадањег дугог узаног дворишта, платно је било
стављено да виси по средини просторије, тако да
се гледало са обе стране, а да би слика била јас-
нија, платно је квашено лрскалицом. Гледаоци су
седели за кафанским столовима, јели и пили (с
предње стране била је само кафана а са задње се
вечерало), музику је давао један клавир, а доцније
и мали оркестар од два-три инструмента. У з тра-
гичне призоре свирало се нешто озбиљно, а уз ша-
ле брзо и весело. Филмови су, разуме се, били неми.
Но претеча свега, мното раније, био је „паноп-
тикум“ импровизован у једном дућану, негде на
Теразијама. То је био као један кружни зид на ко-
ме је около било двадесетак отвора за очи. Испред
сваког таквог отвора било је седиште. Седне се и
гледа као кроз доглед и види унутра једна непо-
кретна стереоскопска фотографија. То тако стоји
ваљда један минут, затим звонце — „цин“ — и

37
слика оде даље а дође нова, и тажо |редом дсис све
не прођу. I
Нешто доцније уведен је биоскоп џ у салу го-
отионице „Коларац", „Прве беотрадске ошвнице",
каасо је споља крупно швсало. Т а сала је била за-
нимљива и због тога што су на једном дугом зиду
биле насликане у стојећем ставу и Ју пуној одори,
са пиштољима за појасом, орпсже војводе из ус-
танка. У исто згради била 'је на страни према Ма-
кедонокој улици и прва И једина попгга за цео
Београд.
Велика сензација за дечурлију било је раско-
павање београдских улица које је за израду ка-
нализације почето 1905. године. Т у је било дубоких
ровова осигураних дрвеним скелама у више спра-
тава по чијим лавиринтима се дало играти „лопова
и жандара", што је била једна од омиљених игара.
Тада још фудбала није било. Б ило је соколских
вежби на справама, нарочито шведске гимнастихе.
Била су два конкурентна друштва, „Соко“ и „Д у-
шан силни“ . Бициклизам је тажође био развијен.
Пера Селаковић је био „домаћин" у велосипедском
клубу на плацу испод Народног позоришта. Тамо
је, данас, зграда Дома армије. Около кружна пис-
та, а у оредини зараван која је за мразева поли-
вана водом и служ ила као клизалиште.
ТТТто се тиче живота !на води, Сава и купање
били су веома привлачни за омладину, па и за од-
расле. А л и пре него што бисмо на то препгли и да
ипак не бисмо изгубили известан хронолошки ред,
задржимо (се још мало на једном тренутку из вре-
мена узбудљивих историјских збивања каквих је
уовек ,било много у Београду. /
Велико Узбуђење Београђана изазвала је анек-
сија Босне и Херцегсквине. Доста је већ шгсано о
митинзима код „Сноменика" и о Нушићевим го-

38
ворима ©а белог коња. Ми дечаци, тада већ у гим-
назији, покушали смо то да доживимо и нешто
ближе. Воја Танкосић нам је дао неке старе пушке
везане канапом и водио «а с у неки поток код Ра-
ковице, где нас је учио да .бацамо бомбе. Он поне-
ку праву, ми огразне. А л и од евега било је најпри-
влачније што смо, уморни, увече у Доњем граду
добијали чорбу од кромпира са правог војничког
казана и по четврт црног војнмчког тајина. Савом
су тада демонстрагивно пролазили аустријски мо-
нитори, а ми 'дечурлија лливали смо до пола реке
њима у ,сусрет 'и викали „абцуг Аустрија". Они на
лађи еу се смејали, а ложачи с у нас гађали угљем,
а мм, да избегнемо ударац, гњурали главу под
воду . . . Ето тако, и то је било узбудљиво.
Интензиван је био живот на рекама око Бео-
града. [На Дунаву је (на тзв. Дунавском штеку) било
пристаниште за аустријску „Б ел у лађу“ , која је
од Беча ишла два пута недељно до Оршаве и нат-
раг. На Сави је пак било седихпте Српског бродар-
ског друштва са његових осам лађа. Чудна једна
игра обузела је онда била београдске дечаке. Зва-
л о се то „скупљање лађа“ : такмичило се ко ће ви-
ше разних лађа видети и ‘з абележити у свој спи-
сак. За доказ морала се дати тачна карактеристи-
ка, тј. да ли је лађа „пашажер“ или „реморкер",
колико оџака има, да ли је 1на точкове или на про-
пелер итд. По могућству да се окицира и силуета.
Права грозница настала је кад, ггред мраз и лед,
бродови хитају у зимовнике. Онда их пролазе чи-
таве поворке поред Београда. Аустријско пароброд-
ско друтптво било је ДДСГ, мађарско МЕТР, ру-
мунско Н Ф Р , итд. Свако је имало своје боје и озна-
ке 'око врло високих црних оџака. Сви су бродови
били на Пару и готово сви с у имали бочне точкове
са лопарима; један ауетријски је имао чак велики

39
точак иозади, као бродови на Мисисипију. Српско
бродароко друштво је имало осам бродова: путнич-
ки су били „Делиград" (најстарији), „Цар Нико-
ла П “ , „Ш умадија", „Мачва“ и „Морава“ ; а теретни
„Тако©о“ , „Београд11 (оба са по два оџака) и мали
„Стиг“ , а било је после и принова тој флоти: јеф -
тино су купљена на Темзи у Лондону два броди-
ћа, „Ригсе1“ и „Воус1е1“ и требало их је некако
довести у Београд. Изгледа скоро невероватно, али
су они ипак успели да обиђу, пловећи све уз обалу,
целу Бвропу и да преко Гибралтара, Дарданела,
затим Црним морем и Дунавом дођу до Београда.
Кад су се појавили код Вишњице, дочекале су их
са београдске стране прангије од цркве Ружице,
које су иначе увек на дан Светога Николе означа-
вале славу бродарица, док оу их остале лађе, оки-
ћене заставицама, поздрављале сиренама. Ти су
бродићи затим прекрштени у „Вардар" и „Нерет-
в у “ . Свих тих десет бродова завршило је херојски,
после, у првом светском рату, у песку и м уљ у на
дну двеју великих река.
Некад је Београд много више него данас био
окренут рекама, мада је с оне стране била друга
земља — Аустрија. И ли је то било, можебити, баш
због тога. Са савског пристаништа су полазиле
многе лађе. Шетне за Шабац и за Смедерево, а два
пута недељно и за Градиште и за Радујевац. Оми-
љена је била шетња малим бродом „Морава“ до
Земуна и натраг. Наизменично, свако пола сата,
ишли с у српска „Морава“ и аустријски „1У“ (што
смо ми читали као ,,ИВ“ ). У Земуну се није мо-
гло излазити, јер је требало имати пасош; остаја-
л'о се на лађи и враћало натраг. Могла се, пак, до-
бити и нека пропусница, па се са родитељима ишло
до Капамаџије, у „српску радњу“ , и куповало јеф -
тино конфекцијско одело, пошто је конфекције

40
тада још мало било у Београду (Тоша Ђорђевић у
Кнез-Михаиловој улици, и после чувени „Ми, Т ал-
ви и Мандиловић“ ). Цариници су се правили да
шверц -не виде, мада се могло лако приметити да
смо имали по два одела обучена једно нреко другог.
Т е оу лађе мирисале на гулаш, који се уз пиво
служ ио из кујнице поред оџака малог брода.
Кад смо поменули прелаоке Београђана у Зе-
мун, да не заборавимо и Панчево. За Панчево је,
такође, ишао редовно, чак, мислим, два пута днев-
но, један аусгријски брод. Он је улазио дубоко, у
Тамиш до самога Панчева и, како се ту није могао
окретати за повратак, морао је ићи натрашке. Због
тога је имао две крме, једну позади а другу спреда,
што је смешно изгледало. У Панчеву је била Вај-
фертова пивара и тамо се одлазило на добро пиво
и чувене „кренвиршле“ . Не сећам се које је годи-
не то било када је велики део Врограђана био пре-
шао у Панчево да види највећи тадахпњи циркус
света „Б уф ало Б ил“ (Вилијам Коди) који је тако
хтео да и з б е т е 'сувише велику царину и таксу за
представе у Београду. За ту прилику Београђани
су могли да пређу у Панчево без пасоша или об-
јаве.
Можда би било интересантно испричати и то
како је изгледала утакмица између двеју „бели х“
лађа на Дунаву, на линији Београд— Оршава. При
повратку уз воду стицали с у се српски „Цар Нико-
ла П “ и аустријски „Таусиг“ , један полазећи из
Кладава, други из Оршаве, а затим >су оба приста-
јала уз пут у свим пристаништима дуж Дунава.
Аутобуса тада није било и путнички саобраћај ре-
кама био је врло интензиван. Трудило се стићи пре
оног другог брода у свако пристаниште уз пут и
покупити му путнике испред носа. Била је то пра-
ва трка, у којој су учествовали и сами путници.

41
„Таусиг" је био новији и бржи, а „Цар Никола“
већ (Ггамало заморен. Кад дођу паралелно један пре-
ма другоме настаје узбуђење. Путници бодре ло-
жаче да појачавају ватру у котлсдаима, ш аљ у им
озго флаше пива, настај е урнебесно довикивање с
лађе на лађу . . . и „Цар Никола“ је често тако од-
носио трку до Београда.
При лоласку соваке лађе, а тако је било и на
полаоку сваког воза еа железничке станице, била
је церемонија од три звона. Прво, на десетак ми-
нута пре, да путници буду апремни, друго, ваљда
на лет минута, за оне закаснеле да потрче, и тек
на треће би сама лађа (или локомотива) писнула
и полазила.
Међутим, кад смо већ поменули и звоно на по-
лаоку »оза, да 1се сетимо како је изгледало једно
путовање железкицом од Београда до Ниша. Био
је само један колосек. Возови из супротних праваца
су се укрштали на одређеним станицама и ту се
неки пут бескрајно сачекивали. Сем тога, локомо-
тиве су морале уз пут да „пи ју воду“ . Због свега
тога је и путовање до Ниша трајало окоро цео дан.
У оба правца био је само по један путнички воз
и ан је полазио ујутру. У подне су Се возови мимо-
илазили у станили Лапово и ту је била пауза од
једног сата 'за ручак. Т у у ресторацији ручавали
су и возовође и машиновође; и кад оки устану од
стола то је био знак да ш и путници иожуре натраг
сваки у свој воз.
Што се тиче саобраћаја на водама, не би тре-
бало заборавити ни „дереглије“ . Т о с у биле велике
дрвене лађе које с у |у Босни товарене цепаницама
за грејање и пуштане без икаквог погона низводно
до Београда (у Босни су их називали и ,,ђемијама“ ).
Из Вуковара су доносиле бостан, однекуд песак,
а оне које су носиле жито могле су бити озго и по-

42
кривене (и звале су се „гараиције"). Све је то лако
ишло низ воду, просто ношено струјом. У з воду
су их морали вући ,коњи или и сами људи, на ду-
гом конопцу. Упрегну се тако и стазом у з обалу
тегле данима. Интересантни су били >облици тих
бродова. Прастари, ко зна нолико стотина година
непромењени. Прамци су им били обрађени у див-
не украсе у облику пужа. Све тешка храстовина.
Још од оредњег века па надаље у историји су били
познати Срби ,,шајкаши“ на аустријској страни у
борби против Турака, сигурно оа дрвеним бродо-
вима сличним овима. Гвоздени шлепови парних
бродова су их с временом потпуно истиснули.
Низ Саву с у се могли видети дуги низови спла-
вова са сплаварима који су их чак са Дрине спуш-
тали тако низ воду до стругаре Прометне банке, на
Дунаву нешто више од београдске кланице. Пли-
вали смо насред реке до њ их и пели се на балване,
а оплавари нас јурили, јер смо им сметали.
У вези са тим дереглијама могла би се овде
убацити и једна причица из много ранијих времена,
а ја сам за њ у само чуо; међутим, она ипак има ве-
зе са досељавањем у Београд. Тако су се мој пра-
деда и његова кћерка, мајка мога оца, доселили у
Београд. Прадеда се звао Вуковић и био је из Но-
вог Пазара, али се некако таком сеоба обрео у Бечу
(он, или је то можда био његов огац?), тамо се оже-
нио Швабицом и на крају решио да дође у слобод-
ну Орбију. Био је, ваљда, трговац. Тек, купио је
овакву једну дереглију, малу, натоварио је оловом,
јер је оно б т го највише цењено у та ратна времена,
и опустио се низ Дунав, недељама путујући до Бео-
града. Т у је продао прво олово, затим и лађу, и на-
станио се. Баба се овде удала, и стигла, после, да
још и нама унучићима исприча и ову причицу. Ли-
ла су се, каже, звона за Саборну цркву. У порти

43
неки мајстор странац натхравио калупе и спремио
све за ливење бронзе. Три дана је ватра буктала,
а Београђани пролазили и додавали у растопљену
бронзу своје прилоге. К о кашичицу, ко чирак, ко
бразлетну, ко макар малу п а р у . . . важно је само
да је све чисто сребро. То је, прво, мерио стручњак
и давао потврде, а дародавац је својеручно убаци-
вао у растопљену бранзу свој дар, а све то како би
звона имала што сребрнији звук. Сва су та звона
после, у првом светском рату, Аустријанци скинули
и претопили у оружје.

ЈАВНА К У П А Т И Л А

Кад смо већ били сишли на реке Београда, да ка-

жемо реч-две и о купатилима, јединим купатилима
београдским тада на Саави (она код „Ш ест топола"
и на Ади Циганлији су настала много доцније, а
ни на Дунаву их иије било). Но ова прва нису важ-
на само као купатила већ више зато што су ту бшш
читави мали ценгри једнога дела живота тадањега
Београда. Трамвај број 2 тада није ишао од сав-
ског пристаништа директно ка железничкој ста-
ници. На пола ПЈгга био је тада Параносов хан и
још ненасут део Баре Венеције, где су деца пло-
вила у коритима веслајући дашчицама. Т у је трам-
вај обилазио удесно, избијајући скоро до Саве, па
тек одатле кроз дрваре излазио на железничку
станицу. Овде на обали Саве био је мостић преко
канала којим је Бара Венеција била везана са Са-
вом и испод кога се м:огло проћи чамцем. (Цела та
пространа Бара Венеција је после насута и постав-
љени су железнички колосеци).
Мало даље на обали Саве била с у два купа-
тила. Прво, зелено Димитријевићево (или попу-

44
ларздо „Флизерово“ јер је сскпственик њетов нека-
да био берберин), а друго, више њега, плаво, „Ори-
јент“ , инжињера Јефтимијадиса. Т у су биле ве-
лике платформе од греда и дасака, иостављене на
буриће, које су пливале на води. (Пешчаних пла-
жа на овој обали реке уопигге није било). На тим
платформама су били басени као какве велике
корпе од дасака стхуштане у воду. Изнад неких је
био кров од разређених дасака као заштита од
сувишног сунца. Око сваког таквог басена биле
су кабине и једна иросторија са тушевима, где се
смело сапуњати. Било је басена за мушке и за
женске. За децу са мамама био је басен звани
„школица.“ Т у је неки „швимајстер" Пера
поучавао пливању (а, кажу, сам није умео да
плива). Имао је једну дугу мотку на чијем
је другом крају висио ученик обешен око гру-
ди. Швимајстер Пера је полако вукао мотку
дуж ограде басена скраја накрај и коман-
довао „ајнц“ , „цвај“ . Други начин учења био је са
две тикве везане канапом лево и десно испод
груди, а било га је и са јастучетом од непромочи-
вог платна на леђима (за надувавање био је на
у гл у писак од старог калема за конац затворен че-
пом). Пливало се само „ж абљ е“ , тј. прсно, нико ни
за какав „краул“ није још био ни чуо. Из „шко-
лице“ је један „тун ел“ водио диреклгно у отворену
Саву да би купачице могле и тамо да пливају а
да се уз пут не мешају са мушкарцима, јер су ту
споља биле кабине само за пливаче мушкарце. Би-
л е су ту и две трамбулине, велика и мала. Било
је и мангупарије која је ронила испод бурића да
звирне у женски басен и његове кабине. На крову
зеленог купатила Димитријевић била је и тераса
са пивам и пржешш рибама. :

45
 Сава је била чувена и као лековита иротив
реуматизма, зато су ту постојале и каде, а воду је
загревао један велик црн казан еа високим тан-
ким -сулундаром који је бљувао дим. На врелој
лопати којом се ложио тај казан фино с у се могле
пржити рибице „буцови“ који се пецају на муву,
на малој удици на крају обичног конца. О, ти мали
пржени буцови били су деликатеса за увек глад-
ну дечурлију изморену праћакањем по води и
сунцу!
Са дон»е стране купатила, низводно, седели су
на клупици или сандучићу и прави пецароши. Т у
је река дубока и на дну има разних отпадака из
пристаништа, па и подобрих сомова, и ту су пе-
цароШи апуштали своје струкове. („Н ојлон“ није
још постојао него само коњска струна, и то од
рвпа аооња а не кобиле). Можда још некога може
интереоовати како су то стари мајстори радили.
Окувају !се „ваљци“ , нарочито чврсто скувано те-
сто, и увече пред мрак спусте Се полако прегршти
таквих ваљажа, у фишекУ 10Д !старих новина, ка-
напом на дно. Кад се новине раскиселе и попусте,
извуче се канап а доле остане шмилица, читаеа
гозба за рибе. Тако две-три иоћи да се рибе ири-
маме И навикну, а затим се ту опусти и струк са
удицама. И велики искуони стари сомови се пре-
варе. Иначе сом иде „на бућкало“ . И дан-данас
виде се на уш ћу Саве у Дунав, као ваљда и пре
сто година што је било, чунови (не чамци) старога
облика, рибара „самаца“ како се полако средином
спуштају низ воду и ч у ју ее кроз сутон равномер-
ни ударци „бућ“ , „бућ“ . . .
Зими с у велики сплавови купатила демонти-
рани како и х лед не би однео и смештани су у
велике опупе на обали. Нешто више ова два ку-
ггатила било је још и једно војно, за војнике бео-

46
градског гарнизона. Оно зими кије демонтирано јер
није било на бурићима већ на војним понтонима, и
одвлачено је у зимовник горе уз А д у Циганлију.
На !излакжу мостића који је снајао купатило са
обалом биле су е једне стране вруће погачице, а
с друге су пливале у врелој масти мекике, као
неке слане крофне. Непгго ближе варохни била је
уз ббалу кафаница пред којом су на жару лржене
најмириеније рибице на свету („ситна риба пљ уц-
кавица“ ). Далеко је и опојно мирисало.
Све је то збрисала, после, регулације обале која
је ту изведена, а са њом и нов озидан кеј, нарочито
онај део са гвозденим талпама, где је сада теретно
пристаниште са дизалицама. Тако је то учињено
затим и са дунавске 'стране, са још већим терет-
ним пристаништем, и Београд је остао одсечен од
својих двеју лепих река, богатства какво мало
још вароши има, а само са неким далеким обећа-
шима да ће се нешто поправити.

З А Б А В Е Н А ВОДИ

Горе уз |воду више железничког моста (тада и је-

диног моста на обе реке) био је мали „веслачко-
-пецачки к л у б “ . Т у су доцније, 1911. године, при-
ређиване и пливачке утакмице. Приредио их је
Олимпијски клуб, јер је тада Србија већ имала
свој итернационални Олимпијски комитет и слала
своје такмичаре на Олимпијаду у Стокхолм. На
пливачкој трци низ Оаву од Ум хе до Београда
први је стигао Драги Милићевић, а на другој, од
врха А д е Диганлије, Х уго Шток, и обојица добили
златне медаље; на стази препливавања Саве златну
медаљу је добила моја маленкост. Било је тада и
скокова са моста, па и у војничкој униформи. Тај

47
мост је после у два светска рата три пута рушен
и поново грађен. Са горње ивице моста, са око
26 метара висине, скакао је тада и Мустафа Го-
лубић, доцније познати политички борац, кога је
Гестапо стрељао за време другог светског рата. На
крају је била и весланка трка чунова професио-
налних аласа. Победио је, сећам се, неки Имбра
Вашур, а за награду је, уместо златне медаље, до-
био велики балон од десет литара ракије. Друга
награда био је мањи балон, трећа. . . итд.
Поменули смо победника једне од тих утак-
мица Х уга Штока, па да испричамо сада, узгред,
и једну његову незгоду, а наш велики зорт ту на
Сави. Сви смо ми ту лети били по цео дан. (Био
је и један добри чика доктор, Воја Кујунџић, ос-
нивач друштва „Огањ“ , који нам је правдао нео-
правдане школске изостанке). Лева обала Саве била
је аустријска. Од обале па до Земуна само песак и
барупггине. На обали су биле страже, једна на са-
моме ушћу Саве у Дунав, друга на пола пута до
железничког моста, трећа код самог моста. Из-
међу тих стражара полако су ишла стазом поред
воде, укорак, два мађарска стражара са пушкама
и великим зеленим перјем на калпацима као чи-
тавим петловским реповима. Између њихових
пролаза било је по око пола сага слободе. То смо
ми користили, препливавали и ишли у баре да
беремо локвањ. Но једном су стражари покварили
ред, изненадили нас и ухватили Хута који је био
најдаље отишао и онако голуждравог отерали га
пешке чак у Земун. Тамо су га држали све до
ноћи, а онда довели натраг на обалу и пустили га
да преплива.
Било нас је ту и до дубоко увече када бисмо
издалека видели да на пепгчаном спруду аласи
кувају рибљу чорбу за вечеру. О три укрштена

43
весла (она дуга, „завозна") висио је на ланцу бак-
рач. Унутра само ситпна риба која није за продају,
крупна се носи ујутр у (на ријац. Пошто би се они
добро најели и још боље напили ракије, остав-
љ али су нам густиш на дну казанчета. Никада
ништа слађе нисмо јели. Иначе, познато је да се
прагва рибља чорба кува само од савске или ду-
навске воде, никако од чесменске.
Да кажемо нешто и о тадањим кунаћим ко-
стимима, који су били читава гардероба: мушкарци
су имали псшречно штрафтасте трикое закопчане
спреда дугмићима, са кратким рукавчићима на ми-
шицама, са ногавицама често до колена. Једино
баш сасвим дечурлија имала је само гаћице. Но,
ко није имао овоје, могао и х је добити и на каси
купатила, а за сваки случај, да их после не би
однео, шшсало је позади (крупно црном масном
бојом: „Ужрадено из купагшла Влајка Димитрије-
вића“ . Ж ене и девојке су најчешће носиле шешире
против сувишног сунца, а костиме од листера или
друге ткане материје, и т о и з два дела, са доњим
делом чије су ногавице 1до испод колена, док је
горе била широка блуза са рукавима јдо лаката и
са појаоам око струка. На ногама су обично биле
гаатике ушниране пертлама, често ххреко високих
чарагаа.
У Београду није тада било фогографа који би
снимали и лризоре са о®их савских хупатила, али
било их је на једром другом месту где су Београђа-
ни, којима је то џега дозвољавао, одлазили на годи-
шњи одмор и кутаање у мору. Т о је било у ондашњој
Абацији (Опатији), и гао породичним албумима
многих београдеких кућа чувају се и данас те старе
фотографије. Интересантно је овде напоменути

50
да су Београђани све до ттрвсхг светског рата ишли
на море само ту на северни Јадран, а не, рецимо,
у Дубровник или где другде на југ. Т о је тако би-
ло, рероватно, због лакше железничке везе.

ТОПЛИ А М А М И

К зд омо већ ноклонили толико места куататшшма

на хладној води, можда треба ненгго рећи и о топ-
лим зимским амамима, на пример о оном Крсмано-
вићевом у Душановој улици- Т у се, после скидан>а
у кабинама, ишло покривен тамо једном кецељицом
спреда (,пештемаљем“ ), ттрно под топле тушеве (чи-
стоће ради), а затим силазило у аппГги, кружни, то-
пао басен, где су ски мирно еедели около на једном
банку. После овога ишло се тек у прави амам, где су
около били мали мермерни басенчићи, нешто већи
и дубљ и од данашњих лавабоа, са топлом и хлад-
ном всхдом, и ту се сваки сапуњао до миле воље
спирајући сапун калајисаним бакарним чанком
док је вода слободно отицала. Била је и једна за-
себна простсхрија са паром. Купањ е се завршавало
разним хладним тушевима у једној великој про-
сторији. Одатле се, најзад, излазило у једну одају
где се скидао пештемаљ и добијале сламне па-
пуче. ,Ту би вас један огртао топлим сувим чар-
шавом, а други истрљао косу и завио је пешкиром.
И на крају свега долазило се у једну велику про-
сторију, где се одмарало десетах минута лежећм
на диванима. Т у је био и мајстор који је секао ж у-
љеве. Ове је ово, ваљда, било неко далеко наслеђе
старих римских терма или, још боље, прво ви-
зантијских а после турских амама. Купатила по
кућама у Београду било је тада врло мало те се
ту долазило једном или двапут месечно, а за ос-
*• 51
тало време било је довољно корито или већи ла-
вор код куће. I
Амам је био отворен наизмешгчно, једног дана
за мушке а другог за женске. Слушао сам да су
га могли закупити и за јеврејска, у неку руку
ритуална купања пред венчања, при којима су се
једне недеље купали мушкарци из породице мла-
дине — са младожењом, а друге недеље жене из
породице младожењине — са младом, вероватно
да би се све лроверило. Т у се певало и служ ила се
лимунада. ; ;

Н А У Л И Ц А М А И ЈАВНИМ МЕСТИМА

У Савамали је био, на преласку између два века,

главни центар за трговину на велико (жито, со,
кожа итд.) и многи велики трговци београдски
имали су ту своје куће (Крсмановић, Лука Ћ ело-
вић, Половић и други). Т у је била и зграда „Ђ у -
мрукане" (скоро монументална, штета што је више
нема, срушена је у другом светском рату). Т у су
били и хотели „Крагујевац" и, нешто даље, „Бо-
она“ , а горе на врху Великих степеница био је
„Национал", а ни хотели „Српска круна" и „Грчка
краљица" ни, мајзад, најстарији и највећи међу
њима, хотел „Јелен", нису били далеко од при-
станишта.
Улицама се још нису ввдели аутомобили. Ми-
слим да је први донео (око 1905. године) неки Ан-
дрејевић звани Џони, директор једне мале банке
у Кнез-Михаиловој улици, затим игокењер Андра
Ристић, па трговац Паја Мијатовић итд. Било је
само фијакера, таљига и теретних кола (тзв. „ише-
дитерских кола“ ). Ноћи су биле мирне, сем што се
лети понегде разлегала песма из кафанских баш-

52
та. Тишину су још само понегде могле реметити
бучне пумпе које су празниле кућевну канализа-
ДИЈУ> јер улинне још није ,бшго. Тада се цео ком-
ш илук будио, много се иоовало и сви су трчали да
затворе прозоре покривајући пгок^ом нос. Рано у
зору, пак, турскам калдрмом , почињао је топот
потковица и тандркање гвоздених шина на точко-
вима чеза којима су сељаци из околине доносили
млеко у лименим кантама и разнооили га по ку-
ћама. А кад је већ реч о ларми, можда би овде
требало поменути и ону коју су чавке правиле у
алеји кестенова испред двора, нарочито пред вече
кад се лтице спремају за спавање. Та је ларма
била једном постала толика (а бели трагови од
птица доле толико обилни) да су морали бити ан-
гажовани ловци да својим пушкама рашчисте си-
туацију и ослободе улицу и пролазнике од чавки.
Тих дана пред вече то је била посебна атракција
за Београђане.
У Горњем граду (данас тврђави која се не-
правилно назива и Калемегдан, док би овај на-
зив требало да остане само за ларк испред тврђаве
јер према турском „кале“ значи тврђава а „>мег-
дан“ поље — дакле градско поље) био је мали
војни музеј, као павиљон на самоме своду Рим-
скога бунара. Био је прилично сиромашан екс-
понатима, међутим, горе поред некадашњег паши-
ног конака (већ одавно срушеног) био је један ба-
нак са десетаж најлепших примерака старих укра-
шених бронзаних топова које су све Аустријан-
ци однели и претопили у време првог светског
рата.
У Доњем граду су биле три велике касарне
(одавно им трага више нема). У вароши их је било
на развим местима, такође.

53
 Лети у 9 а зими у 8 увече свирано је повечер-
је. У тихе вечери разлегала се са градског бедема
и из разних касарни по вароши она развучена
носталшчна мелодија, па тазиан једна заврши оним
вишким, за ооставу вишим звуком трубе који се
додаје на крају, а почне друга, или се две по две
преплићу. Београд је био мањи, а и миран ноћу,
па се надалеко чуло.
Сваке недеље пред подне војска би образовала
парадну звучну поворку кроз варош. То је била
смена страже пред двором. Наизменце, једанпут од
тврђаве, а други пут од Славије (из жасарна у
Граду, и на Бањици), кретао је одред војске са му-
зшшм на челу, и тако кроз варош до двора. По-
ред „војне банде“ трчала је дечурлија. Т у је, на
оној узвишици у средини парка где је до 1903. го-
дине био двор, затим био концерт можда од читавог
часа, дсж се чете страже не смене. Свет се скуп-
л>!ао иопред високе декоративне ограде и слушао.
Нарочито чаробним чинио се Београд, бар на-
ма тада, увече уочи неких нарочитих празника или
празноеаша, када су приређиване „бакљаде" и
,,илуминације“ . Све су јавне зграде (државне и
општинске управе) тада добијале по две уггаљене
свеће у чирацима у еваки прозор, а то исто и све
•приватне куће по главнијјим улицама, или бар
оним кроз које ће поворка са упаљеним бакљама
проћи. Било је таквих „илуминација“ вароши и
без псхворки.
У самој тврђави било је, пак, и немилих ствари
и призора. Т у су, у оним казаматима у рововима
између бедема, биле још и робијашнице. Робијаши
су носили прљава беличаста сукнена одела са ве-
ликим Р на леђима. Они који су били на то осу-
ђени носили су ланце, букагије, окове на ногама,
а да би се могли кретати, ланци су им били по

54
средини привезани за појас. Н ије била ретка слика
да кроз варош спроводе читаве групе таквих ро-
бијаша, а надалеко се чује звекет њихових ла-
наца.
Различите по атмосфери биле су погребне по-
ворке кроз варош. Оне из Саборне цркве иш ле су
Кнез-Михаиловом улицом све до раскрснице на
Теразијама на почетку тадање Александрове
улице. Т у су држани говори, затим је родбина
седала у фијакере, а за ближ у својту, породица је
закупљивала цео трамвај (тзв. гробљански трам-
вај је одатле и полазио), до«к су се други ту рази-
лазили. Дотле, пак, ишло се полако, а на ч елу је
обично било певачко друштво (атсо не и музика) ис-
пред кога је, корачајући натрашке, ишао хоровођа
и давао такт затвореним кишобраном. Кола, кон>и
и кочијаш били су покривени црним, а коњи су
на главама имали високе црне перјанице.
У Кнез-Михаиловој улици била је радња у
чијем су излогу били мртвачки сандуци (један је
чак и споља био, као фирма) и погребни венци. А
одмах т у мало даље била је радња са женским ше-
ширима над којом је уместо имена „машамоде"
(како су се тада звале продавачице те робе) била
обешена једна велика звезда од лима обојена розе
бојом: машамода се звала Роза Штерн.

У Л И Ч Н И П РО Д А В Ц И

О „чаршији" и дућанима неће бити више говора.

Ипак, можда само реч-две још о уличним иродав-
цима, врло карактеристичним за оно време. Било
је продаваца шећерлема, са лушама од шећера, пе-
реца, ђеврека, симита, бозе („хладна ледена, уста
слади, душ у лади“ ). Долдрма (сладолед) продава-

55
на је из колица на којима је био сандук сав укра-
шен лагирушама, у коме је у леду био плехан суд
са долдрмом. Лети је улицама кружио пекар који
је имао белу кецељу, често и белу капу и корпу
покриввну белом крлом, а привлачио је пажњу
купаца свирајући у малу трубицу „ту-ту“ . Боза-
џија је носио у једној руци дрвену канту оковану
беотрекорно изрибаним месингом, а у другој ибрик
са водом којом је испирао чаше, биле су две и
висиле су са стране. Пред јесен се кувао кукуруз
ту на улици („врући кувани“ ) или пекао на жару,
и то су били „пурен>аци“ . Зими се пекло кестење
на фуруницама. Салебџија је носио салеп у бакар-
ној калајисаној канти испод које је био жар, да
држи топло. Салеп се пио из малих шољица, а са-
лебџија је питао „сакаш ли да ти га натрескам?"
(напитак се озго мало посипао љутим исиотом). И
шкембићи су ношени у великим као добош судо-
вима иопод којих је био жар, а све се каишем
преко рамена ослањало на стомак, због чега је чо-
век увек ишао заваљен уназад. Шкембићи су се
највИше служ или као мезе уз пиво, пред кафа-
нама. Продавци су нудили и слан бадем, семенке
и кикирики. („М ало слано, мало бадем, кикирики
мало“ ). Била су и браон јаја печена у пепелу, која
су се јела са бибером.
Разуме се да је свих тих продаваца било и на
Малом Калемегда 1ну. Тамо се налазило као неко
стално вашариште са стрелиштем, „К у к у Тодоре",
позориштем лутака (Илије Божића), цхатром са
„М елузином малом вилом, пола девојком пола ри-
бом“ , „рингипшилом“ итд. Ринглшпшги су још би-
ли, да тако кажемо, на „ручни погон“ , тј. озго је-
дна платформа по којој су укруг ишли (као оно
мазге на сувачи) боси мангупчићи и гурали испред
себе жбице помоћу којих се окретао дрвени сто-

56
жер и возио доле укруг коњиће за јахање и хо-
лица са упрегнутим лабудима. Они горе који су
окретали имали су право да се, уместо хонорара,
за три туре окретања једном возе доле, фрај, а
газда је окретао вергл и ударао у звоно на но-
четку сваке туре. „Сувоземно морепловство“ су,
пак, чиниле љ уљ аш ке на чамцима.
Бадњи дан је испуњавао варош циком праси-
ћа које су доносили сељаци у џаковима преко ра-
мена (а веће су терали ивицом тротоара, прутом,
везане канапом за задњу ногу). Тако до одређених
пијаца где су продавани живи, а купац је могао
одмах ту да их да да се закољу и очисте. На пи-
јаци је прасића било на бирање. Прасе није смело
бити мушко ни црно, већ женско и бело. Многи
београдски гурмани су чак за Божић тражили
младо јагње, а ирасе тек за Ускрс.
Цика и гроктање прасића низ улице измешани
су били са пуцњавом. Слободно се пуцало чиме је
ко стигао, а дечурлија је имала неке као мале
ручне прангије, на дугој жици, па кад ее напуне
неким прашком који се куповао по бакалницама
и удари о зид, оно тресне. Нарочито су биране кућ-
не капије са ходницима, где је највише одјекивало.
У вароши је на све стране било „ф уруна“ , ко-
је су тада пекле сву ноћ до зоре, а прасићи су до-
ношени у „плеховима“ , одигнути на по два по-
ложена дрвца, са јабуком у њушци (а понекад и
са фишецима од хартије на ушима како ту не би
прегорели). Разуме се да смо ми дечурлија у све-
му том учествовали и част је била носити плех
на фуруну.
Домаћице су за Божић или за Нову Годину пра-
виле „чесницу“ или „василицу", неке слатку неке
слану, како која. За нас децу главно је била она
пара која се при мећгењу ставља у тесто, а после

57
су парчићи намењивани сваком у породици по
једно, док је последње парче било за саму кућу.
Мајка је обично „кајш арила" да осво или оно дете
добије пару, све „по к љ уч у“ .
Разуме се, за Божић, за Ускрс и за славу ме-
сили су се колачи, те оријенталне „татлије" и „гу-
рабије" са медом, те европејски „иш лери“ , „пи-
шингери“ и ,,кранцле“ . Деца су обично учествовала
у мешању беланаца за пуслице. Т у је требало до
у бесконачност мешати све укрут, и то све на једну
страну. Ми, кад се мајка окрене, пробали смо брзо
и на другу страну.. .. па се опет све некако сре-
ћно умути.
Направити славски колач био је читав мали
подвиг. То је трајало и по неколико сати. Т е прво
нарочито брашно, па да се замеси, па стоји онда
да киане и нарасте (све у тоилој кујни јер не сме
„да на!зебе“ ). К ад је колач најзад умешен и став-
љен у суд у коме ће се пећи, озго се налепе сви
украси, прво религиозна знамења са „поскурња-
ком“ и четири птице на четири етране, затим лик
куће и симболи ттросперитета: рог изобиља и кеса
са новцем, па грозд и буренце вина, а особито
знамења домаћинова (алат, књига итд.). Све од
теста и намазано жуманцем, па све у рерну, и ко-
лач сјајан и ж ут као дукат. Ииаче, ту је увек и
надметање домаћица чији ,је колач лепше испао.
И спремање жита за славу је било читава ис-
торија: прво, епецијална пшеница белија, коју тре-
ба претребити зрно по зрно, затим млевење тог
жита, претходно скуванот, и ораха, најзад меша-
ње оа шећером, ванилом итд. (То је било досадно
јер није било слатке варјаче да се уз -ттут олизне).
Нека моја тетка је била гурман на жито и кувала
га је седам пута годишње, те за слшву мужевљеву,
па за њену девојачку, па славу зетовљеву, најзад

58
за све редом задушнице так ође. . . и све од по
две киле. Сладило се тако још три дана после (а
жито се дотле држало на хладним плоницама ход-
ника јер „ајскастна“ још није било). ;
Још један од карактеристичних призора са
улице били су хамали. Они су на леђима имали
„самаре“ испуњене сламом и на њима носили пре-
тешке товаре под којима су ноге клецале.

НЕМИЛЕ ТЕМЕ

Кучића је било много и по улицама и по авлијама,

одакле су лајали по сву ноћ, нарочито кад је ме-
сечина. Оне дивље, без газде, хватали су ,боси
„шинтери", замком од жице на крају штапа, и
трпали их у кола еа решеткама. Иза решетака ку-
чићи су жалосно гледали децу која су за колима
трчала. А било је деце која су трчала и далеко ис- •
пред кола, растерујући и шасавајући кучиће од
опасности.
Кад смо код немилих тема, да додирнемо уз-
гред још једну такву — и то је била реалност. Реч
је о тз!в. „јавним кућама“ . Оне с у биле на самоме
крају Дорћола према Дунаву (споља је крупним
словима писало на зиду „ г и т ТЈгозсћ" и л и „ г и т Ига-
§иИп“ , ваљда тако за странце), а било је још неких
по другим крајевима вароши. Званична такса би-
ла је два динара. И у центру је било тога у по-
неком хотелу. Т у су биле по две собарице, једна
обично ружна али вредаа, која је спремала собе,
а друга лепа, којој спремање соба није био посао.
Тако је она у хотелу „Македонија“ (на тадањем
„Великом пијацу“ , данашњем Студентском тргу),
нрупна, са црвеном плишаном су&њом, заслужна
што је увела у живот добар део мога шестог раз-

59
 реда Реалке код Калемегдана. . . Била су то још
застарела времена емпиријско-експерименталне
наставе, налредна научно-теоретска настава уве-
дена је, у неким београдским школама, тек чита-
вих шездесет и вшпе година доцнмје.

О К У Ћ А М А И СТАНОВИМА

У Београду је било и „цурбингерских“ радња. То

су били посредници при запопхљавању првенстве-
но кућне послуге. Једна од главних била је на Ве-
ликим степеницама, јер је ту из ттрве руке могла
да прихвата оне који су долазили лађом из Земуна
и Панчева и тражили посао. Њ и х су већ према вр-
сти посла слали на одговарајуће адресе домаћин-
ствима која су тражила послугу.
Можда би требало нешто рећи и о тадањој ар-
• хитектури. Зидало се релаггивно много, али мора се
истаћи да никакав нарочито нов моменат није тада
наступио. Главни прелом био је још у време прес-
танка турске власти, настанжом велике активносги
на томе пољ у од времена кнеза Милоша па на-
освамо. Тада је већ напуштан оријентални стил гра-
ђења (погрешно назван „балкански", јер га има,
исто тако, па чак и више, и у М алој А зији) и уве-
ден, полако, тадањи савремени европски. Тако је
Београд још пре краја прошлога века већ имао
двадесегак најмонументалнијих својих грађевина,
међу којима су зграде Народне банке, Старога дво-
ра, Капетан-Мишиног здања, Ж елезничке станице,
некадашњег Миниетарства правде и још многе
друге . . . које и данас постоје. Куће, пак, оријен-
талног стила, зидане мање солидно и мање погод-
не за савремен начин 'живота, брзо су почеле не-
стајати још у прошломе веку, поготову после прсвог

ео
светског рата. Оне на Дорћолу су се још неко вре-
ме држале, али ни тамо их данас више нема, и
само као музејски објекти постоје још три-четири
примерка, као Милошев конак у Топчидеру, онај
кнегиње ЈБубице код Саборне цркве, тзв. Досите-
јев лицеј. Манакова кућа, кафана „?“ — и то је,
ваљда, све. А л и попгго је овде реч о личним се-
ћањима а не о лриказивању разних аспеката раз-

воја Београда уошпте, то о архитектури неће даље

бити речи. Ипак, поменимо еамо још једну од бога-
тијих приватних кућа, ону Хаџи-Томину, одмах ка
првоме ћошку испод Позоришта. Познато је да су
некада међу најистакнутије београдске породице
спадале оне Бата-Лакића, Баба-Дудића и Хаџи-
-Томића. Та Хаџи-Томина кућа била је приземна
са декоративним стубовима, мало повучена, у зе-
лени лу и цвећу, са разнобојним стакленим кугла-

61
ма на ружама, а на трави плетена баштенска гарни-
тура, и еећам се добро како ту седе обоје старих,
а поред њих велики златан кавез еа папагајем и
служ и их нечим прави црнац (ваљда од оних на-
пж х из Улциња?) Ибро. Двоје старих гледају, а
пролазници Цролазе испред богате гвоздене ог-
раде.
Но ако не о архитектури, можда би ипак тре-
бало поменуги реч-две о урбанизму, и то у вези са
најзначајнијим центром Београда — Теразијама,
Н ј и х о в је изглед измењен 1911. године. Дотле је
саобраћај (трамвај и остало) шнао средином, док
су лево и десно били зелени скверови. Т е године
су скверови постављени по средини, а две траке
саобраћаја спроведене су лево и десно од њих. У
средину је дошла фонтана, а стара чесма је пресе-
љена у Топчидер. Трамвај за Тоичидер, који је
дотле полазио од те чесме, продужен је до Позо-
ришта, где је обилазио око Кнежевог споменика,
па је ишао једно време чак и делом Кнез-Михаи-
лове Улице. Тај распоред на Теразијама остао је
такав све до после другог светског рата, када су
скверови уклоњени. За време окупације, у првом
светском рату, Немци су однели мермер који је
био спремљен за Мештровићев споменик на месту
те фонтане, и од њега саградили на војничкоме
гробљу, на Бановом брду, епоменике својим и срп-
ским војницима палим у борбама око Београда.
Најзад нешто и у вези са стамбеним прили-
кама у тадањем Београду. Ми смо становали у
Савамали, у великој кући Л ук е Ћеловића. Кирија
је била 20 динара месечно и, мада су постојале оне
плаве новчанице на којима је писало „ у злату“ ,
газда Л ука је тражио да кирајџије доносе, сваког
првог, њему лично у његову банку, један златник,
и то по могућству аустријски, јер је био од жутог,

62
чистијег злата него, на пример, француски, који
је био више црвенкаст, због мало бакра који је
садржавао.
Као илустрацију економеких прилика и вред-
ности новца, интересантно је напоменути и ово:
Мој отац је био оно што се тада звало „државни
чиновник“ , ни нижи ни виши — тако, средњи. Се-
ћам се, јер се у кући доста натезало те доста о
новцу и говорило, да је у једноме тренутку плата
била 120 динара месечно. Е, од те једне плате је
живела цела породица — муж, жена, троје деце
и једна „служ авка" која је ту у кући стално жи-
вела па имала и плату — дакле, нас шесторо. Ж и-
вело се окромно, али се ипак некако хватао крај
с 1крајем. Доста ретко су тада у Београду били је-
дновремено запослени и муж и жена. Сећам се да
је доцније чак постојао и један закон по коме је
у државној служ би могао бити запослен или само
муж или само жена, никако једновремено обоје.
Иначе, љ уд и су се чешће селили из стана у
стан, и то само првога маја и првога септембра.
Тих дана су се од јутра до мрака видела тзв. шпи-
дитерска кола и обичне таљиге, све високо нато-
варена и притегнуто конопцима. Поред кола иде ко
од домаћих и носи у руци лампу, огледало, или
кавез са птицом.

Н А Ш И ПРВИ ВАЗДУХОПЛОВЦИ

У црвој деценији X X века Београд се брзо прила-

гођавао свему што се збивало у напреднијем све-
ту. Тако је пробуђено, нарочито међу омладином,
и велико интереоовање за ваодухопловство. Чи-
тало се ио ноовинама о аеромитинзима у свету, где

63
су љ уди у масама долазили да виде то ново чудо,
човека који лети. Долазили су у Београд авија-
тичари из разних земаља, прво Аустријанац Си-
мон, затим Рус Масљеников, па Ч ех Чермак. Они
су летуцкали, јер су све то били само краћи ле-
тоови, на Бањици. Њ ихове машине су биле крхке,
од летава, платна и много жица. Једва су могле
подићи у ваздух једног јединог човека, ређе још
и једног сапутника. Имале су веома слабе моторе,
који су кашљуцали и често се заустављали. На
поласку су и х дуго загревали док су аеротхлане
(једино тако су се дотле називале те справе, док
је назив „авион“ уведен тек за време првог свет-
ског рата) држали за рап само неки нарочито ода-
брани, међу којима је било и моје друпггво, а то
се ематрало особитом чашћу. Кад се мотор добро
загрејао, пилот је дизао руку, сви су Пуштали реп,
а затим је дрвена птица дуго још поскакивала док
не би успела да се одлепи од траве.
Било је то последњих дана 1910. године када
је у Београд дошао Словенац Едуард Русијан. И он
је желео да овде приреди такав један аеромитинг.
Бањица је била далеко и он је изабрао Доњи град,
који је био Београђанима приступачнији, па се
могла очекивати и већа посета. На жалост, јака
кошава му је скрхала слаба крила. Он се срушио
на градски бедем, на самој обали Саве. Погреб му
је био величанствен, кроз целу варош, све до гро-
бља. Са балкона „Москве“ Бранислав Нушић му
је држао говор: „К о ти поломи крила, соколе
мој?“ . .. „Ево, и небо плаче . . . “ Небо је збиља
било тмурно, децембарско. Данас те летачке егзи-
биције изгледају скромне. Међутим, то су били
прави пионирски подвизи.

64
 Поменуто моје друштво је већ дуж е пре тога
било обузето страшћу за овим што је у вези са
летењем, које је у свету дотле већ прилично на-
предовало. Млади Београђани су се из почетка
морали задовољити прављењем малих аероплан-
чића од штапића и флиспапира који су летели
помоћу уврнутог еластиша, а две мање групе су
чак покушале да направе и велике „планере", је-
дрилице без мотора али већ за праве летове еа
човеком, на повољном ветру. Тако је Бан Нушић,
син Бранислава Нушића, са Србобраном Станоје-
вићем (обојица су погинули, иосле, у !првом свет-
сжом рату) пробао ерећу скачући са једног бре-
ж уљ ка у Кошутњаку, а моја маленкост је са мла-
ђим братом то хтела да проба на Топчидерском
брду.
Другујући у то време са Баном Нушићем, био
сам често у дому његовог оца Бранислава Нушића.
Они су становали у Добрачиној улици, одмах доле
на првоме ћошку лево. Т у смо у једном собичку
из авлиј е правили те мале летелице са погоном
на еластиш, док се из средње собе чуо крештави
глас старог папагаја који је викао своје име Лора.
Он је био у једном великом кавезу коме се није
смело сувише бли зу прићи. Папагај 'је имао опа-
сан кљ ун кад је био нераоположен. Мене Нушић
није нарочито интересовао. Запазио сам, само, да
пије страшно много црне кафе и да у џепу држи
једну акруглу картонску кутију из које, уместо
капшчицом, поклопцем захвата повећу порцију
соде бикарбоне, у з чашу воде; каже, због гору-
шице. ,
Ратови су прекинули тај безбрижни дечачки
живот.
За време балканских ратова 1912. и 1913. го-
дине много београдске омладине је оташ ло у до-
5 А о н д ак је л ети јо јер о п л ан н ад Б еоградом 65
 бровољне помоћне болкичаре. Ратвих болница је
било јвише и у Београду. Било је доста страних
мисија и лекара. Ш коле нису радиле, у већини су
биле болнице. Затим је било затишје до првог
оветског рата. Тада је опет могло бити школе.
Били омо већ и одрасли. У мнотам вишим разре-
дима средњих школа постојале с у разне дружине.
. Неке су се бавиле књижевношћу и поезијом, она
из мога разреда певала је и свирала у тамбурице,
некако мешовито. И ш ли смо и давали „концерте“
по Омедереву, Обреновцу, Аранђеловцу, и около
(за Беохрад нисмо имали куражи). По кафанама
смо сами импровизовали бине од пивских бурића
и дасака. Долаз^ила је „елита“ места 'да нас слу-
ша. Било је увек пуно. Разуме се, гости су седели
за кафанским еголовима, је л и и пили, а за време
паузе келнери су се мували и носили шприцере,
пиво и шницле. Како је требало имати пристојно,
бар загасито одело, које ја нисам имао, облачио
сам стари „реденгот" свога оца, којим и је допирао
до испод колена, зато су ме стављали да стојим
позади како се то не би видело.
Најзад смо стигли и до матуре. Магемагика,
рецимо, неком није па није ишла. Учионица где се
полагао рисмени била је у приземљу, управо у
високом партеру, али се прозор могао дохватити.
Преко пута била је кафана и т у је чекао један ма-
тор етудент. Уговорено је било са 1продавцем пога-
чица да 'дође под прозор учионице. Они унутра
кобајаги огладнели и питају наставника смеју ли
да жупе логагаице. Тако дотуре ономе у кафани
цедуљче с питањима. Он напгаЦе решење и истим
путем га врати, кад после неког времена други та-
мо унутра огладни и затражи дш волу да купи
погачицу. Слично се могло и преко клозета у ав-
лији но то је био стари познат ^грик и ту је већ

66
могла бити постављена у заседи и контрола. Ето,
било је и тога.
Но, постојале су и казне, и то: 'оиомена, укор,
два и четири сата затвора, искључење за ту годину
и, најзад, искључење засвагда из те школе. Ја сам
имао искуство само са средњом од тих казни, оном
од два сата, и то „на правди бога“ , због неког чи-
вилука за ђачке капуте у ходнику који је једном
професору некако пао на главу. А затвор је из-
гледао овако: Морао сам се јавити једне суботе
по подне, кад школа није радшга, ф амулусу чика-
-Тоши, који ме је затим закључао у једну празну
учионицу, где сам био понео да израдим домаћи
задатак, а чика Тоша је после два сата дошао да
ме пусти и уз пут ме и са своје сгране изгрдио
„што брукам фамилију". Он је био блиски ро-
ђак мога оца.
Ш то се тиче оцена, ггрелазна оцена била је тек
тројка. Са двојком у току године се падало, са две
двојке на крају се на јесен росле распуста накна-
дно полагало, а са три двојке на крају понављао
се цео разред. Ја лично имао сам (а моји родитељи
збот тога такође), како се то данас каже, доста
„проблема“ са свим тим. Седми разред је био по-
знат као тежак разред, а ја сам више од свега волео
Саву и чамац или лавиринте бедема београдскога
града (тврђаве). Тако се десило да сам на крају
школске године некако „нанизао“ чак све три
двојке. Срећом ми је у последњем тренутку неки
добар чика профеоор поклонио тројку те нисам
морао да понављам цео разред већ да на јесен
полажем два поправна исшгта. Много ми је тешко
био пао тај летњ и распуст. Отац ми је морао ан-
гажавати једног старијег 'Студента који је „давао
кондиције" и који ми је сваког дана по два сата
седео над главом док сам решавао задатке из ма-
6* 67
тематике, а као за инат се тамо кроз прозор на-
зирала далека Сава у сунцу под плавим небом. Није
ме 'срамота све ово причати јер ме ни тада није било
срамота. М еђу мојим другарима, мангуотима, мо-
жда је већа срамота била бити сувише одличан
ђах. Говорило се „онај бубало“ . Дика је била ипак
некако се на крају извући, и ја сам се таосо некако
и провукао (и да овде у тајности поверим: после,
много после, прошли су ратови и све њихове те-
шке последице, и најзад сам дипломирао, не смем
ни да кажем са колико добром оценом).
Док је још реч о школама уопште, није зго-
рег ипак лодсетити и на то да су све основне и
средње школе биле потпуно одвојене, чак и згра-
дом, за мушке и женске ђаке. За девојке је дуто
постојала само тзв. „Вишеженска" (ваљда Виша
женека) школа у улици краљшхе Наталије (данас
Народног фронта).

МОДА

Кад се матура положи, прво се купи штаи и „жи-

рарди“ сламни шешир (погрешно назван „жира-
до“ ). Са штапскм се постајало академски грађанин.
Штапове је носила, тада, већина одраслих мушка-
раца, 'али без шешира се није дало ни замислити.
(Као илустрацију, цитираћемо реченицу из једног
писма са почетка првог светеког рата 1914. године,
где једна мама, која је са децом на брзу руку из-
бегла у Ниш, пише у Београд и моли да јој хитно
пошаљу заборављене дечје шешире јер, каже,
„како ће деца без њ их међ свет на ули ц у“ ). Као
што смо већ рекли, мн-оге се даме нису без шепш-
ра ни купале у Сави или у мору. >У Београду се
тада још на улици могао видети, понегде, и прави

68
цилиндар од зечје длаке, која се увек морала гла-
дити да би била сјајна (тако, рецимо, тхрофесор
Милан Андоновић, доктор 'Данић, глумац Мило-
рад Гавриловић, рукавичар Валек и још понеко).
Иначе се често виђао и тзв. „халбцилиндар“ .
У опис одела које је тада ношено нећемо се
упуштати. Има за то довол>но фотографија, почев
од антерија и либадета па до реденгота, герока и
свих оних доцнијих мода. Ипак, да подсетимо на
понешто што је после потпуно нестало. Тако, на
пример „м уф “ , то 'је било као неко мало јастуче са
два отвора лево и десно у које су жене увлачиле
руке да им се не смрзну и тако иш ле улицама.
Многи су мушкарци носили круте штиркане кра-
гне и манжетне, што се еве закопчавало нарочи-
тим дугметима на увек белој кошул>и. М ало је ко
носио меку кош уљу у боји са меком крагном око
врата. Постојали су нарочити „пуцераји“ који су
све то чптиркали и гланцали. Мушкарчићи су но-
сили дуго, још и у гимназији, кратке панталоне, а
горе су имали најчешће матроске блу зе и матроске
капе. К од женске ношње карактеристични су били
шешири којих је било малих, ,али 1и веома вели-
ких обода, а могли су чак бити претрпани перјем
и венггачким цвећем. За косу су били утврђисвани
дугим иглама. За излазак на ули ц у жене су често
стављале преко лица танак вео, „ш лајер“ . Девојке
то нису чиниле.
Иапод горњег дела женске одеће носио се „ми-
дер“ са „фишбајнима", ушниран на леђима. Ж ене
су волеле да имају што тањи струк. И мушке и
женоке ципеле су најчехпће биле високе, и то „на
шнир“ , али и На дугмад које је било читав низ и
која су се закопчавала помоћу нарочитих малих
„кукица“ . Старији, комотнији мушКарци носили су
ципеле „на федер“ , то јест еа еластишом са стра-

69
не тако да се Нога просто сама увлачила. Љ уди
извесних ,,угледнијих“ занимања и позива носили
су и „гамашне“ од филца преко ципела.
Младе девојке су недељом пред подне излази-
л е на Калемегдан, а главно шеталиште била је
Кнез-Михаилова улица, и то од кафане „Албани-
ја “ до раскрснице где је данас Српска академија
наука. Т у је био такозвани „корзо“ , и ту се лага-
но, обично засебно мушки а засебно женски свет,
шетало у редовима, безброј пута горе-доле, свако
прелодне и >свако предвече. Сваки је т у могао да
нађе кога било ако би му за шта затребао, јер је
ту било опште саетајалиште Беотрађана.
Кад младићи обуку прве своје дугачке панта-
лоне, онда је било важно и одржагги им спреда ис-
пеглану оштру ивицу — „буг“ , јер играло се преко
дана још „крпењачом“ на пољанчету, али је већ
пред.вече требало изаћи и на корзо. Зато се онда
пред спавање влажио крпом тај буг и панталоне су
стављане да се пресују испод креветског душека.
Требало ј е мислити и на сттољни изглед, ј ер су већ
почињала времена 1Првих озбиљних заљубљива-
ња, а била је тада ту нека Матилда, кћерка посло-
вође у пекарској радњи Грубера (ујутр у је цела
Варош-капија опојно мирисала на чувене румене
хлебове „ко на сунцу иечене“ ). Матилда је била
много лепа девојка са „корза“ у Кнез-Михаиловој
улици, о чијем су суду и миш љењ у сви Тадањи
београдоки магуранти морали водити рачуна.
Одрасли мушкарци су обично пуштали бркове,
браде само баш старији људи. А к о с у то били они
брчићи увијени па уфитиљени на врху, онда су
мазани ,,бриљаштином“ , а ноћу се |спавало са „бр-
ковезом“ јкоји је на потиљку био затегнут еласти-
шом (као што жене спавају еа „паиилотнама" у
коси). 1 ј

70
 О моди облачења могло би се, !мало уотрошћено,
рећи да >се угледала више на Беч него на Париз. Па
и што ее тиче страних језика који с у у Београду
ореовлађивали до првог |светског рата, могло би се
рећи да је немачки био исоред француског (мада
су у гимназијама већ од другог разреда постојала
обавезна предавања из ‘немачког и француског је-
зика паралелно). Трговци су се Служшти претеж-
но немачким језиком јер су због набавке робе нај-
чешће м^орали ићи у Аустро-Угарску. Тако су и
странци најбоове могли у Београду проћи са немач-
ким језиком. Енглески >се скоро уопште није чуо.
Француски је утицај преовладао тек после првог
светског рата. 1
Београд је имао широк, како се то данас нази-
ва, „културно-забавни" живот од чијих сам мани-
фестација, разуме се, ја још био далеко, али бих
се иггак усудио да кажем реч-две о ,,забавама“ у
Београду из времена пре два балканска рата. То
бих могао јер сам имао старију сестру удавачу коју
су изводшги већ и на балове. За ове последње не
знам како су изгледали, знам само да их је било,
и то разних. На рример, било је и „маскенбала“ ,
а један је био само „тет-паре“ , запапугтио сам да се
то тако звало. Како је тада летео први аероплан
над Београдом, то сам ја, од танке жице и беле сви-
ле, направио читав мали аерсшлан који је био при-
чвршћен на врх високе фризуре моје сестре, а мали
пропелер м у се при кретању окретао као вртешка.
Кроз врата балске дворане нисам привирио, не
знам >ни где ;је била, >али сам то једном успео у
„Грађанској касини“ . Зграда 'је била на у гл у Кнез-
-Михаилове и тадање К раљ а Петра улице. Т у су
извесних дана биле Цоподневне забаве. На јед-
номе к рају дуге дворане била је 'музика, а на дру-
гоме крају су у групи стојали „каваљери“ . Д уж обе

71
стране биле су у за зид иозлаћене столице са црве-
ним плишем и на н>има су (седеле маме са својим
кћеркама. Кавал>ери су нрилазили и поклонили
би се пред мајком, а кћерка је устајала и полази-
ла на игру. Играле су се полке, валцери, а на
крају су били кадрил и ланс. Т о Оу биле јврло
компликоване игре за које је са стране стајао је-
дан !стручњак аранжер ји извикивао шта ко и када
треба да ради, сад даме ово, (сад господа о н о .. .
Девојке су имале лепезе (на оклапање), 'а 1на
овиленој пантљичици привезане мајушне |књижице
у !којима је био „ред игара“ где су оне уписивале
имена жаваљера којима су к оју игру обећале. Поред
сале био је бифе са лимунадом и колачићима.
У вароши су постојали и ,,танцшули“ где су
се све те игре могле учити. По кућама су тада по-
стојали и „журеви“ („ж ур фикс“ ) на које су госпо-
ђе позивале своја друштва, женска и мушка. Пио
се чај и јели 1Колачићи. И девојке с у такође имале
своје одвојене журеве, за своје друштво, женско
и мушко. Т у је било и свирања на клавиру. Многе
куће су имале пијанине, а са месинганим свећња-
цима и свећама |(„милихкерц“ ) које су капале, а
постојао је и један „клавирштимер" за цео Бео-
град, који је обилазио куће да те клавире с вре-
мена на време штимује. (
Девојке су (то по !сестри знам) брижљиво во-
диле и своје „поезије“ . Т о су били лепо укоричени
албумчићи у које су пријател>мце и пријатељи упи-
сивали своје посвете (од . . . „П о Дунаву плови ла-
ђа пуна 1ореће и весеља, (а из лађе кличе вила жи-
вела нам . . . мила“ , то тако јшп у Вишеженској
школи па Све до већ сасвим озбиљних, рецимо . . .
„Н а д а .. . а-х, кад и ње не би било“ — и хготпис
дотичног).

72
ДЕЧАЦИ ОДЛАЗЕ У РАТ
. . . И као из ведра неба гром, цео тај устаљени
качин живота ирекинуо је и из основа сруншо рат.
Први (светски рат, 1914. јВећ од августа месеца мо-
билисани су, прво, сви мушкарци од 20, а затим,
постепено, и они од 19 и 18 година. Тако сам и ја
тамо пошао. Био сам један од оних из Ђ ач 1 шг ба-
таљона у Скопљу, па после одатле изабран са јед-
ном мањом групам да 1учимо за јпилоте у ратној
школи у Француској. ПЈре 1но јшто смо тамо били
упућени, били омо јнеко време на Бањици више
Београда, где је била прва аеропланска ескадрила
српске војске. Летели смо као извиђачи и бацали,
сећам се, летке изнад Земуна са победоиосном об-
јавом о великој победи руске војске — да је пала
аустријска тврђава Пшемисл. Иначе, силазили смо
са Бањице и у Београд, нарочито да бисмо јели сут-
лијаш са домаћим слатким од дуња, ту негде код
Цветног трга. Аустријанци 1су бомбардовали ва-
рош, али њихове гранате из топова 1са Бежанијске
косе нису у почетку досезале даље од Славије, па
и то дотле (није било баш тако страшно. Тешко ће
варош сградати тек у великој непријатељској
офанзиви у јесен идуће године.
У пролеће 1915. године дошла је на Бањицу
једна ескадрила француских аероплана. Ми подо-
фицири рпријатељили Смо се Са француским подо-
фицирима и добро се 1споразумевали, мало на прсте
мало на оно нешто францусног језика пгго смо
научили код старога Теше Старчевића у школи.
Једнога дана попили Французи мало више па ре-
шили да упознају и неке специјалне Знаменито-
сти Београда. Сетимо се ми оних кућа испод Ка-
лемегдана на Дунаву На пођемо тамо. Ж ивот ни у
том д елу Београда тада још 'није био потпуно изу-

73
мро, па 'ваљда није ни у тим кућама. Сиђемо тако
кроз Јеврејску малгу, да не бисмо иш ли Отворено
поред Калемегдана је р се ту доста пуцало, кад доле
испод прозора наших кућа у заклону железничке
пруге за кланжцу, јровови и у њима наши људи.
Седе, пуше и помало нуцају. Питају: „Ш та ћете
ви овде и |ко су вам ти 1странци?, од које су ф еле?“
Објаснимо мм њима јсве лепо. Смеју се они: „Е “ ,
кажу, „и ми би радо, ал’ нема.“ Разочарани Фран-
цузи гледају у оне дрвене шалоне како висе на
прозорима, изрешетане Нунхчаним мецима. Поку-
пимо се, тако, и вратимо на Бањицу.
Међутим, ни елутити нисмо могли да ће, само
неколико месеци доцније, ‘т у у тим истим ровови-
ма, испод тих истих прозора испред којих је била
још само гола1 Јалија ДЈтнава, изгинути цео онај
славни, „о,шисани“ одред мајора Гавриловића. К о-
сти су им после рата 'баш ту и нађене у једној за-
једнич 1кој раци и пренесене затим на Гробље бра-
нилаца Београда, а овде се и данас на зиду налази
мермерна плоча 1са неколико редова простих али
потресних речи. !
Тако то бцва у рату,._и мање достојно и нај-
узвишеније иду једно уз друго. .......г
Већ првих дана рата Београд је у журби напу-
стио ио је год могао. После, пак, нарочито у дело-
вима вароши које ни топови 1са аустријских мони-
тора ниеу могли узнемиравати, живот 1се некако
ипак успео 'организовати. Наши ровови били су ис-
копани иза самих железничких пруга за кланицу,
све обалом Саве и Дунава, а1преко пута, с оне стра-
не река, Аустријанци су били подаље у врбацима и
барама. Тако смо ми, будући авијатичари, иначе
тренутно беспослени, чекајући полазак на пут, сти-
гли још да изведемо понеки несташлук ту на обали
Саве. Направили смо били змаја од летвица и хар-

74
тије, али не ону обичну „а л у “ већ великог кути-
ј астог, читав мали 1аерош1ан. Кано је дувала ко-
шава од Веограда па нреко Саве, пуштали смо га
на дугачком канапу високо чак до изнад средине
реке. Неприј атељски војници су мислили да је
то богзна шта, нешто ваљда за извиђање, и убили
су се пуцајући из пушака. 1
И један „пм:онголфие“ балон од флиспапира смо
јнаправили, са мало вате натопљене запал>еним
шпиритусом испод отвора оздо. Тако је балон По-
дигнут топлим ваздухом и гаошен кошавом одле-
тео далеко преко реке, док се пламен није угасио.
Ноћу је то изгледало чаробно. Били смо још само
оитни каплари и неки наши строги рфицири су
нас извели на „рапорт“ и страшно изгрдили, јер
је неко овде могао од те пуцњаве и пошнути. Тај
рапорт нам је био први велики зорт у великом ра-
ту у коме смо били тек почетници. После их је
било, богами, исувише.
Најзад су све формалности биле обављене и
ми смо могли поћи за Француоку, у пилотску пгко-
лу.
У Београд смо се вратили (ко се уогаите вра-
тио) после ратовања на |Оолунском фронту, тек
после 1918. 1године.

75
КАКО НИСАМ БИО
ЈЕДАН ОД 1300 КАПЛАРА
 Ј.ини ми част што ме ратни другови рачунају
као једнога од 1300 каплара, мада то нисам.био,
или бар нисам остао до краја. Управо, ја сам био
ушао у „плаву касарну“ Ђачког батаљона у
Скопљу још 4. септембра 1914, године као и остале
старије класе које су биле одложиле одслужење
војске због школе, мада сам рођен 1894. године.
Тако сам, бар, почео овај „ђачки рок“ заједно са
њима.
Пре тога сам био добровољац и са тешким
топовима, тзв. „градлијама“ , пошао сам из Ниша
одмах, првих дана рата. Искрцали смо се из воза,
мислим у Марковцу, и пошли даље пешке преко
Аранђеловца и Лајковца. О, није то лако било.
Бескрајно дуги прашњави друмови. Спарина.
Ноге, ненавикле на гломазне артиљеријске чизме
од сирове коже, биле су убрзо у пликовима, скоро
у крви. Грозно су пекле. Срећом ту су били и
стари искусни ратници-сељаци: „М оре баци ти те
чарапе. Имаш ли какву крпу? Дај те марамице.
Натопи их у врућ лој. Стави стопало у средину,
прикупи крајеве, и угурај сад ногу у чизму.“ По-
сле је све иш ло „као по л о ју “ , „ф лоћ ... брлоћ“ . . .
Прошли смо У б и нашли се усред битке на Церу.

79
Пштели су ме на високо дрво. Преда миом је био
цео фронт. У плавом небу горе, свуда око мене,
богами прилично близу, црвено-бели облачићи
аустријских шрапнела. У зубима сам држао „ре-
глету“ и преко канапа са чворићима одмеравао и
на милиметарску хартију уцртавао цео хоризонт
непријатељоких положаја. Био , сам студент
технике прве године и умео сам то. По тим црте-
жима су онда, доле, гађале наше батерије, сваки
топ свој сектор.
После, даље, поља су била покривена плавим
униформама, и ваздух је био отужно сладуњав од
непокопаних лешева на августовском сунцу. Пред
једном друмском механом било је пуно официра.
Један је седео, са ногом опруженом на другој сто-
лици. Неко рече да је то ђенерал Бојовић, коман-
дант армије, кажу рањен је у ногу. Даље, Шабац
је целу ноћ горео и ја сам при свећи направио
један мали акварел са много црвеног пламена на
црној позадини. Те ноћи су наши топови запалили
тамо преко, у К ленку ваљда, некакав магацин или
воз са муницијом. Личило је на ватромет. После
смо прешли и у Срем. О, много чему сам се ја ту
дивио. Прво, како „В ла “ смота уз пут гуску да
мало ко то може да примети, па јој заврне шију
пре но што она и гракне и дотури је неком усред
колоне у маршу. А овај је затим брзо ковитла, др-
жећи је за шију, све док не остане потпуно без
перј а а месо јој се не укрти за вечеру на првом
биваку. . . Видео сам и вепггину како се, све уз
пут, може и прасе натаћи на нож пушке, а да то
ни каплар не примети. . . а ваљда и примети, из
истог су с е л а . . . Свашта сам ја ту видео, или о
томе чуо. Тако и неке озбиљније ствари. На при-
мер, како је тамо неко више волео болницу него
јуриш, па просвирао сам себи куршум, пазећи да

80
не закачи ни кост ни какав дамар ни крвни суд,
али само кроз кокошку или, баш у крајњем слу-
чају, кроз тајин, како се не би видео траг ба-
рута. А чуо сам и како причају да је неко видео
панику после неког повлачења, па никако да се
зауставе људи нагли преко стрњика, те подофи-
цири добили наредбу да пуцају, но како ни то није
помогло, прешло се на нешто исихолошки, изгле-
да убедљивије: „мотком по глави“ , и унезверени
људи су стали, окренули се и пошли напред. . .
Чудо. — Ето, понешто сам видео, а понешто и чуо.
Понешто сам и сам искусио. Тако, још на том пре-
ласку у Срем, ја, ваљда да се правим важан, шта
ли, препливао сам Саву поред сплавова начиње-
них све од по два понтона, на којима су превози-
ли топове преко реке. Скуиили се војници, гле-
дају, смеју се. Кад, ето ти једног официра на коњу.
Грозно виче: „Какав је то ц и ркус. . . ко си т и . . .
игга си?“ Покушао сам да објасним да сам био
шампион пливања у своме разреду у гимнази-
ји . . . „Ти си вуцибатина, разумеш ли?“ . . . „Разу-
мем, господине капетане!" стојим ја, укрутио се у
ставу „мирно“ у оном блату, а вода се цеди. . .
„Капетан сам ја био још пре дваес година“ . . . И
на том се, срећом, и сврши. Тако сам научио да и
капетан друге класе и пуковник имају по три
звездице, али некако различито.
Она несрећа на Чеврнтији изменила је из ос-
нове ситуацију, те ти ми убрзо опет натраг преко
Саве. Т у нас сачека наредба да се из свих једи-
ница издвоје „ђаци“ (није било спецификовано
којих годишта) и упуте у новоформирани Ђачки
батаљон у Скопље, где треба да се, на брзу руку,
обуче за официре, а затим упуте на фронт. Тако
упуте тамо и мене. Све пешке, прашњавим јарком
поред друма закрченог војском и избетлицама, на-
в А о н д ак Је летиЈо Јероплан н а д Б еоградом 81
траг до Лајковца. Свуда „;кр(кљанац“ . Затим онај
мали воз, па после и онај прави. Све без возног
реда. Сатима чекање овде шги о н д е . . . и најзад
Скошве.
Т у није било баш лако. Поред осталог, био
сам висок скоро један и деведесет и, ра Шалетом
Кнежевићем, сликарем Николом Бешевићем, и не
знам још с ким, један од четворице ,,челних“ ,
само она два мала подофицира, поднаредника, на-
пред, те тако и на првом ударцу, па и за стражар-
чење и пожарчење (срећом, били су ту тзв. „ча-
рапани“ , неки регрути сељаци, који су ту некако
упали и који су нас замењивали за пакло дувана,
јер у рној гужви нису нас старешине разазнавале).
Грозно су нас муштрали. „Затегнираменице... опу-
сти .ноленце... лева, десна, један, два.“ Иначе, спава-
ли 'Смо полуобучени све по тројица на по две слам-
њаче. Мењали смо се, јер је онај у средини више
био на даскама но на слами, а те даске пода на-
топљене петролејем (ваљда против стеница). Ва-
шке су већ увелико почеле милети и тифус се
већ наговештавао. Увече смо силазили у варош.
Право на железничку етаницу. Т у је увек била цела
варош. Долазило се, одлазило. Једине вести биле
су ту. Чекала се и руока војока. Она није долазила.
Само неке мисије и болнице. Свеједно. „Обилић“
је т у био комплетан. И Срега, први и најгласнији
тенор, и Аћим бас, и Јањуш, и сви остали. . . Ста-
ница се сва тресла од једног величанственог Глин-
киног „Бож е царја храњи“ . .. За почетах, стигле
су руске пушке са дугим танким „штихима“ . Ми
смо горе у касарни имали гардијске ,,маузерке“ са
кратким ножевима, па „кад чујеш команду: О
десно рам’хе! — има каиш да прекинеш и да ти
остане у руци“ .

82
 Но како није било лако навићи се оно на
артиљеријске чизме, тако је тешко ишло и са
казаном. Више сам се хранио грожђем, салепом
и шећерлемама, код продаваца ту испред капије
затвореног касарнског круга, и ухватио једну ди-
зентерију, ама праву. Прво сам лежао у болници,
после ме пустили кући на боловање јер су бол-
нице биле препуне. Кад сам се вратио у касарну,
годиште 1892 (и она ранија с јњим) отишло је би-
ло већ на Сувобор. Тако нисам постао један од
1300 каплара. Наставио сам са следећом генераци-
јом, но убрзо су издвојили нас шесторицу студе-
ната технике (од четрдесет регрута, колико се до-
бровољно било пријавило) и одредили нас да учи-
мо за пилоте-авијатичаре.

Шездест и пет година доцније, маја 1980. године,

примио оам, ипак„ поштом једну долисну карту.
Текст је више него потресан: то је позив на го-
дишњу екупштину Удружења 1300 каплара, на
којој ће се донети одлука, о „престанку рада У д -
ружења и његовој ликвидацији због дубоке ста-
рости преосталих живих наших другова“ .
И ова годишња скупштина би тако и прође,
тихо, нечујно, незапажено — јер их више скоро
и нема. А било их је 1300 младих љ уди који су мо-
билисани у јесен 1914. године. На брзу руку, за два
месеца, савладали су војну обуку у Ђачкој чети у
Скопљу, и у последњем тренутку бачени су пред
непријатеља, далеко надмоћнијег у броју и наору-
жању, који је надирао преко Саве и Дрине, преко
Мачве и ваљевске подгорине.
Требало га је задржати и по други пут. Војска
је била тада већ проређена великим борбама на
6
*
83
Церу, Мачковом Камену и Београду, а тешко ис-
црпена тифусом. Нарочито нижи командни кадар,
онај који иде први на јуриш пред својцм десети-
нама и водовима — подофицири — био је недово-
љан. Морал је био поколебан. Бачен је тада аларм.
Требало је љ уди способних да брзо савладају обу-
ку, љ уди чија би младост и одушевљење заме-
нили искуство ирекаљених јали већ заморених
бораца из ратова 1912. и 1913. године. Мобилисани
су сви ђаци и студенти, почев од оних са 18 го-
дина, и сви остали старији.
У Скопљу су, на брзу руку, како-тако, обу-
чени и произведени у чин каплара да би ипак
имали какав било ауторитет старешине међу сво-
јим војницима. . . и бачени су у сусрет неприја-
тељ у који је надирао. Овај је већ био прешао пло-
дне низије Колубаре и Тамнаве, долину Јадра, и
продирао незадрживо на последњи планински ла-
нац иза кога не би више било озбиљних препре-
ка. Био је већ избио на еамо било Маљена и Су-
вобора. . . и ту су га дочекали ови млади љ уди
испред својих десетина, водова и чета. Окршај је
био страховит. Превелики број их је остао у киш-
ној трави, јесењој, међу боровима и јелама, али ис-
торијска колубарска битка била је добијена. Ве-
лики удео у њој припао је ђацима капларима.
А ли није на томе сва заслуга и остала. Прешли
су они затим и Албанију. Борили су се они и три
године затим на Кајмакчалану, Горничеву, Гру-
ншпту, Чукама, Кравици, Соколу и Добром Пољу.
После свега, колико их је још било остало,
скупљали с у се с времена на време.
Не би их требало заборавити . . .

84
НЕКЕ НЕХЕРОЈСКЕ ПРИЧЕ

Отуд иде јероплан,

јероплан.
Ја у рову чучим сам,
чучим сам.
Узмем пушку, дигнем гајку,
. . . ли ти милу швапску
мајку ја .. .*

Што се тиче ратовања, било их је, хвала богу, до-

ста у моје време. Не бих ту много причао јер на
то после у животу кисам више 1много ни мислио
(многи и касније остану преокупирани тим делом
свога живота). Ипак, само да поменем (кад је већ
у овој књизи толико присећања) да је атмосфера
у Србији и Београду, нарочито од анексије Босне
и Херцеговине од стране Аустрије, била наелек-
трисана и крајње романтично патриотическа. Сви
у добровољце, за свашта. Неки за комите, ми сре-
дњошколци за добровољне болничаре, тамо 1912.
године. Тако и 1914. Још немобилисан, био сам и ја
добровољац и усред битке на Церу чуо од неког
старог војника сељажа, у опанцима, песмицу која
је ево сад стављена горе као мото овоме одељку.
Иначе, мало шта сам од свега тога икада бележио.
Ето, итонечега сам ее 1после ипак сетио. Нерадо
оног сувише „озбиљног". Можда пре оног мало
мање мучног.
Сам почетак 1915. Ми још увек на Бањици.
Тифус свуд већ увелико. Тешко је било одбранити
се од вашака. У Скопљу, кад смо оно у старој
турској касарни леж али на поду све по тројица
* Песмица коју су певали српски војници у првом
светском рату (прим. А. Д.)

85
на две сламњаче, тада смо већ везивали на голо
тело, око појаса, канап натопљен у лој, па се ту
накупе вашке и онда смо целу ниску стављали
изнад ватре у пећи (била је већ зима) и то полако,
па како их ватра захвати, а вашке пуцкарају као
кокице. Затим се везује нов канап око п ојаса. . .
На Бањици смо се сместили у куће које су
београдски љубитељ и коња и трка ту имали уз
своје ергеле. Нас шесторица ђака, будућих пило-
та, нагурали смо шест војничких кревета у једну
собицу у кући доктора Коена (била је на зиду је-
дна слика како смрт вуче на једну страну полу-
голу девојку, а с друге стране је не да доктор у
белом мантилу са црвеним крстом на мишици).
Кревети 1оу нам били збијени, и да |бисмо до-
ш ли до свог, још од врата смо прескакали један
другога. Једне ноћи један од нас поче да бунца.
Сав црвен. Пипнем му чело. Ватра. У ју тр у се се-
тим да је доле у вароши управник Војне болнице
(дотле гранате нису досезале и болница је радила)
наш стари кућни лекар, пуковник Радовановић
(долазио је он кад нам што фали, каже „исплази
језик“ , извади кашичицу и препише „прво дан-
-два испирај гуш у овим — а после гованце у
млеку“ ). Одведемо нас двојица тог трећег. Управо,
онесемо га јер једва стоји на ногама, и ја право
па управнику. Оно тамо све кваке омотане газом
натопљеном у сублимат. Отворим врата, а доктор
седи за писаћим столом, и кад нас виде викну:
„Ш та ћете овде!?“ Познаде ме и ја му објасних.
Виче: „Н е прилазите! Раскопчај му кош уљу и га-
ће разгрни." Учинимо ми то, а оно сав трбух иша-
ран загасито црвеио. „Ш то сте ми то довели. Из-
лазите брзо. Наредниче, води овога нека га одмах
ггриме.“ И залупи врата за нама.

86
 Кад смо се нас двојица вратили на Бањицу у
нашу собу, шта ћемо најефикасније да предуз-
мемо него донесемо на ону ф уруну „бубњ ару" је-
дну празну канту од бензина, нагурамо унутра
жар и набијемо озго ниску оних дугих црвених
сувих паприка. Бшш смо задовољни кад смо кроз
прозор видели да је у соби бео дим густ као тесто
и да штипа очи и овде, избивши напоље кроз пу-
котине око прозора. М ислили омо — е, све 1су ва-
шке сад морале поцркати. 'Кад смо после то причали
оном истом доктору, доле у болници, кад смо до-
ш ли по приздравелог друга, он је одмахнуо гла-
вом: „Н ису њима ни очи добро засузиле од те
ваше дезинфекције.“ Како је ту било пуно оних
канти са бензином (од 18 литара), отворили смо
их неколико и угурали унутра и сав веш наш и
сва војничка одела такође (после смо их теглили
да дођу санћим мање изгужвана). Но сем ових
дугуљастих белих вашију са црном пегом на ле-
ђима, које су преносиле тај трбушни тифус пега-
вац, било је и оних обичних које су волеле нашу
косу. Не само да смо се ошишали до главе него
смо се и обријали па озго намазали тинктуром
јода (јер сем аспирина и рицинуса обично у рату
ништа друго у амбулантама нема). Било је и горе:
биле су неке мале, латински зване „ресИси1а ри-
Мз“ , које су се завлачиле под кожу, па кад се ис-
терају оданде где им је обично место, оне се попну
људима под бркове, па и у обрве. Све се то мо-
рало бријати и мазати свачим. Изгледали смо сме-
шно. Смејали смо се како смо се смејали много
којечему уогпнте у томе рату, и мало шта смо узи-
мали озбиљно. Било нам је двадесет година, а све
још ново и необично, гопцта гјош трагично ни те-
шко.

87
 Било је то у лето 1915. године кад је „Српска
аеропланска ескадра“ била смештена на вашари-
шту крај Пожаревца и ,оданде су сина два ,,бле-
риоа“ (један са капетаном Станковићем, други са
поручником Томићем) летела тамо мало даље пре-
ко Дунава и извиђала логоре аустријских трупа,
земљана утврђења по острвима на реци и смештај
лађа и шлепова по врбацима тих острва. Изви-
ђачи смо били ми, нас шесторица ђака, сада већ
поднаредника. Чекали смо да нас пошаљу у Фран-
цуску да учимо за пилоте.
Т у нам је из Крагујевца долазио пуковник
Васић и ми смо из аероплана (назив „авион“ је
дошао тек доцније, у рату) бацали његове бомбе.
Неке чудне бомбе које су се распрскавале у ђрА-
д уху и палиле жито на огромним пространстн^а.
Тако је требало да буде спаљено оно у Банату. За
то смо се вежбали.
У међувремену, долазио је т у још ш мајор.Тан-
косић. Он нам је дао карабине са дум-дум мецИкТћ
да их носимо при тим извиђањима. Митраљеза
тада 'још није било (сем неког неуспелог 'усамље-
ног покушаја). Једном смо с њим пошли до обале
Дунава где су били њешви Босанци. Ш то је још
остало од „М ладе Босне“ , избегло је после атен-
тата. Ровови су били на самој обали, у врбаку.
Преко пута исто такви, аустријски. У Танкосиће-
вом шатору, уместо војничког кревета, сламарица
на сандуцима, а на сандуцима пише „не тумбај
— динамит". Т у недалеко и она кафаница бившег
пристаништа у Дубравици. Босанци седе у њој и
играју карата. Попију понешто. У рову оставили
само „дежурног“ да представља целу чету. И то
овако: на грудобран поређали даске и на њих
учврстили пушке, метар-два далеко једну од дру-
ге. Обараче им повезали жицом, а „дежурни“ седи

88
гаозади у ладовини гаод врбом и с времена на време
окине тако по неколико. Кад се испразне, зађе и
полако их опет напуни, и Аустријанци знају да
нема шале, да су сви на стражи.
Иначе, вежбали смо да и на аероплану уре-
димо као неке нишанске сгараве за бацање бомби.
Бомба, највећа тешка 10 кила, бацана је тако што

би је, обешену на дршци од жице, држао изви-

ђач руком спуштеном споља поред седишта, па
кад одока оцени да треба, само је пусти. Прики-
вали смо споља на труп ексерчиће и преко њих
нишанили. А л и било је простије само оком и осе-
ћајем оценити. Тако смо гађали једну дивљу кру-
ш ку на некој ливади па, богами, и потрефили.

89
 У тим „блерио-бипласима“ (пилот и извиђач)
седело се отворено до појаса. Мотор од 70 коњ-
ских снага, а брзина аероплана око 60 до 80 ки-
лометара на сат. Мотор пали механичар покре-
нувши рукама елису, а док се не загреје и добије
пуну снагу војници држе аероплан за реп и пусте
га кад пилот подигне руку.
Учили смо се и на тзв. ,,пингвинима“ , малим
блерио-апратима са скресаним крилима и са сла-
бим моторима, који су могли само брзо трчати
по пољани, али не и полетети. Но и то је било
тешно јер су се аларати заносили и превртали, те
смо брзо поломили оба, колико их је и било.
Зато су нас послали у Француску (у лето
1915. године) где је обука била са двојним коман-
дама, тако да је ученик следио покрете и упутства
учитеља. У међувремену, српска се војска пову-
кла преко Албаније на Крф, а ми смо из Фран-
цуске дошли на Солунски фронт, у тамошње
француске ескадриле.

Н ЕХ ЕРО ЈС К Е П РИ Ч И Ц Е И Д А Љ Е ,
А Л И СА С О Л У Н С К О Г Ф Р О Н Т А

Ратни авијатичари се најчешће замиш љају као

хероји који гину славно, а странице историје пуне
су њихових врлина. А л и тај славни живот има и
својих нехеројских дана. Тако је то било и у ес-
кадрилама на Солунском фронту. То велико .ра-
тиште је било једна чудна мешавина десетак на-
ција, чак и раса; поред разних белих евролских
закрвљених народа, били су ту и ж ути Анамити
и мрки „Бикои“ из француске Африке. Више сто-
тина хиљада људи које је требало снабдевати оп-
ремом, оружјем, па и храном, јер на малој терито-

90
рији околине Солуна није рађало ништа. А ли
Немци су потапали транстторте фригорифираног
меса из Аргентине и „корнед-бифа‘ и недељама
није било меса. Тада су Французи почели гајити
огромне фарме питомих зечева и у менажама, под
шаторима су се почела појављивати бела зечија
печења. Но, и с тим је Ишло тешко у почетку.
Довољно је да неко с краја стола викне „мијау
. . . “ и залогај је застајао у грлу. Дуго је требало
да се Јпитома зечевина јприми као — зец.
Ескадриле су биле у пољ у између Вардара и
Солуна. Крајем 1916. године није ту било неке
веће активности. Цела организација авијатичке
служ бе тек се полако формирала. С времена на
време ишло се на неко мање извиђање, артиље-
ријску реглаж у или бомбардовање. Група Воазена,
три ескадриле, обављала је овај последњи посао.
Летело се само сасвим рано ујутро. Мотори су за-
гревани још по мраку а на измаку ноћи старто-
вало се. Око шест или најдаље оедам сати ујутр у
сви су, или обично сви, били |опет ту и све је било
мирно до сутра ујутру. Механичари су прегледали
моторе; правили црвене кружиће и писали датуме
око понеке рупе од шрапнела на крилима, а затим
су играли даме (нешто између мице и шаха) под
пољским хангарима и шаторима.
Почетком пролећа корњаче су на све стране из-
милеле на сунце и то је подсегило Анемите и Аф -
риканце на њихове далеке отаџбине. Зачас се у
њиховим менажама почела појављивати супа од
корњаче па и читава права печења. Чак су и
змије проглашене за деликатес. Неке нарочите
змије из траве, каж у изванредно укусне, окре-
тале су се нанизане на пруће пободено око же-
равице на земљи; онако отприлике како аласи
на Дунаву пеку понеки пут „протфише“ набије-

91
не на гранчице врбе око ватре, окрећући их по-
лако као на ражњу.
Механичари су ишли и у лов („на лајм “ ) на
чворке и шеве по стрњикама и жбуњацима да-
леке пусте пољане, па чак и на врапце. Плех,
онај обични црни плех (на коме се, рецимо, и
прасе иначе пече) испуни се стотинама мајушних
очерупаних врабаца (а врабац кад се очерупа није
већи од ћевапчета) и све се залије озго маргари-
ном или кокосовом машћу, па се после, испе-
чено, сече ножем скроз као тесто, у парчиће.
Ноћу се ишло до оближњег језера Аматова
(сат-два донде, а толико и натраг) наоружани кар-
бидским лампама и дугим моткама (од старих
авионских крила) са жицом на врху. Лампа се
остави на обали обраслој рогозом; искусни стрел-
ци, сакривени у мраку, набадају својим дугим
копљима стотине огромних жабаца који су се оку-
пили и пиље својим буљавим очима у светлост;
пребацују их преко главе у позадину где их ор-
ганизација дочекује, сече великим касапским но-
жем напола, горши део баца устрану, а са задњих
батака дере кожу вешто као да свлачи рукавицу
с руке — и трпа у торбу. К аж у да печење није
ништа горе од ма ког пилећег.
Лов је постао велико занимање у време изван
служ бе (а дани рђавог времена, рецимо са киши-
цом или ниским плафоном облака, били су такви).
Измишљана су стално нова и све укуенија печења.
Крећући ка северу, на језеро Аматово наишла
СУ, с југа, јата дивљих патака и гусака. А л и пу-
цати се није смело. За пуцањ у позадини фронта
казне су биле драконске. Подофицири, пилоти и
механичари били су у заједничкој менажи. Брзо
је направљен план. Иницијативу су дали меха-
ничари ловци (жаба). Пилоти подофицири у

92
фрашдуским ескадрилама су обично били регру-
товани (добровољно) из париских фабричких
предграђа, бициклисте, боксери, спортисте. Сво
младо — па и лудо. Тадањи аероплани су назива-
ни у разговору „кокошарницима“ ; и збиља било
је ту мотака, летвица и жица као на правом ка-
везу. Пилот је седео напред у отвореном чамцу,
као на каквоад балкону, а „етеве,“ један мали ве-
троказ поред њега напољу на ветру, није смео
показивати брзину већу од 60 км на сат, због
опасности од „ангажовања“ (кад команде постају
недовољне), ни мању, због опасности од губитка
брзине. Дажле, поглед је за ловца као на длану.
Па и изговор је лако нађен: мотори се преко дана
ретуширају, ћелије регулишу. То све предвече
треба и испробати. Језеро је иза брда, не види се
са места где су стари сандуци распакованих аеро-
плана служ или официрима уместо шатора.
Први је покушао један мали каплар. Дошао
је био из ровова где је био зарадио већ Ратни крст
са звездицом око неког немачког митраљеза на
Марни пред Паризом. Пробао је свој реглиран
авион и — замакао тамо мало и иза брда. Био је
већ помало сумрак (преко дана се није летело
због топлотних вртлога), а атерирао је у дну ло-
љане, а јмеханмчари су са жица ,,кокошарника‘‘ по-
скидали нешто целих патака, или само одсечених
шија или крила, запетљаних у жице. Други су,
у ноћ, донели других неколико побијених, које су
чамцем покупили из рита.
Била је то тајна, раскошна гозба. Једном,
двапут, али трећи пут уместо гозбе велики зорт;
истраге; казне. Свима је пресело. Наш каплар се
био осмелио у своме лету при коме је самим точ-
ковима додиривао површину воде, како би испред
себе дигао јато патака или гусака које је било

93
већ легло за спавање — а једно, некако баш твр-
доглаво, није хтело полетети на звук тога баука
који се приближавао — те је он мало више пики-
рао ји закачио точковима високу трску шевара. Пре-
врнуо се са „пуним мотором", није стигао ни д ага
угаси. Мехакичари који су у чажцу ческали да по-
купе дебеле птице из баре, једва су стигли на вре-
ме да га за ноге извуку из муља. Уста, уши, нос,
све је било пуно блата. Вештачко дисање итд. и
некако се извукао — али је недељу дана касније
био ,,касиран“ тј. деградиран од високог каплар-
ског чина на простог редова — и послат у пеша-
дију, у ров (вратио се у ескадрилу после неко-
лико недеља, овога пута са палмом на Ратноме кр-
сту, опет ваљда због неког, сада бугарског. уни-
штеног митраљеског гнезда).
На фронту није било кажњавања затвором.
Чему би то служило? А ко је ескадрила била бли-
зу какве вароши, кажњавало се забраном изла-
ска недељом, или када је већ падао ред. Ако је
преступ био тежи, ишло се и до ,,касирања“ и
слања у ров. Н ије ни то било репсо. А било је
увек разних повода за несташлуке — и за казне.
Било их је и на фронтовима затим. Пуно разних.
Тако је опет неко измислио, тамо доле на Вардару
пред Солуном, да кад дува јак ветар ,,вардарац“
(нешто елично београдској кзошави), рмали кодрон
може да иде и натрашке. Прелети се прво аеро-
дром, с ветром у лице, па на крају аеродрома оду-
зме гае до минимума а авион се рмгало пропне тако
да брзина ветра постане већа од брзине авиона. Ве-
тар полако носи« авион уназад и овај чонда цео
аеродром прелети идући натрашке — на запре-
пашћење шефа ескадриле кога би необичан звук
мотора подигао из његовог аеропланског сандука,
са поподневног спавања. Једва су то искоренили

94
пре но игго је први мали кодрон (инане веома ста-
билна машина) склизнуо на крило, под губитком
брзине, са те мале и недовол>не висине на којој су
се обично приказивале разне циркуске вештине.
И многи наши пилоти такмичили су се често
са својим колегама Французима, са којима су били
измешани у истим ескадрилама. Није ту било са-
мо несташлука, било је, покаткад, и разних не-
згода свих врста. Умешао би се чак и алкохол.
У француској војсци спадао је у обавезно следо-
вање „кар д ’ иинар“ 1— четврт литра вина — уз
сваки оброк. Преко тога, како је ко вешт да на-
бави. Седели, тако, једног дана под шатором неки
наши пилоти у једној француској ескадрили, на
неком пустом пољу, пред Битољем. Тек ће се по-
јадати капетан Петрашковић: „Данас ми је слава,
а каква је то слава, до ђавола, кад не могу да вас
почаети вином ни мастиком!" У тај /час паде му
на памет спасоносна идеја. Наговорио је механи-
чара да одреди неки „фарман“ за пробу. Уздигао
се изнад превоја Горничева и упутио ка Соровићу
до кога није било више од двадесетак минута лета.
То је било мало грчко село, но била је ту и ка-
фаница.
Другови су га чекали два-три сата. Требало је
да се већ одавно вратио. Завладала је нервоза.
Француз, шеф ескадриле, побеснео је. Кад одјед-
ном тамо на друму нешто даље од поља где тут-
н>е камиоиш ка фронту и напраг помажу неком
да се извуче, и ето ти га преко пољане сав исце-
пан капетан Петрашковић, мртав пијан и натоп-
љ ен бензином, мастиком и крвљу, довуче се не-
како до ескадриле. Капетан је у Соровићу испро-
бавао ракију у неком подруму све лв^ сегције на-
пио, па је онда натоварио вина, ракиЈе и гфраучге у
аерсхплан и кренуо натраг. Зжашго ја о

95
литицу Кајмакчалана („Откуд ту да се испречи на
сред пута!?“ ) и једва је остао жив. После је го-
ворио како му није жао оног уништеног апарата,
богата је француска држава — иаиравиће други,
него жао му је оних шест флаша што одоше у
парампарчад. Због недисциплине било је оно „по-
јео вук магарца“ , али је капетан Петрашковић
(био је то иначе ваљан официр, и на грудима је
носио звезду са мачевима, из пешадије) ипак ску-
по платио. Не одмах. Тек после рата, повређена
кичма је издала и он је од последица повреде
умро десет година доцније.
И једном се Французу нешто слично десило.
Мање трагично, више трагикомично. Опет из не-
ке од ескадрила пред Битољем. Била је то грозна
пустиња. Нигде ни села нити какве разоноде, ме-
сецима. А л и Французи морају да праве ,,ревејон“
и дочек Нове године. И удешено је да један по-
дофицир, кад буде возио први дотрајали авион у
депо, у Солун, и оданде довозио нов за ескадрилу
— тамо купи све што треба. Отишао он лепо дон-
де. Купио све што треба и пошао натраг. Међутим,
ту је било пуно планина, језера, магле, снега и
ветра. И све је то захватило и нашег пилота. У з
то још и зима. Он баш зато понео и бидон (пле-
хану војничку чутурицу) „њ ола“ (војничког рума
из следовања), те се загревао уз пут. У ескадрилу
није никада стигао. Промашио је некако и К ај-
макчалан и Пелистер, и да није било италијан-
ских новина (а Италијани су држали фронт у А л -
банији), не би се никад знао завршетак. Овахо су
оне донеле слику једног разбијеног „фармана" на
аеродрому код Елбасана, а из рушевина на све
стране расуте лорфе од картона, лампиони од хар-
тије, бркови и браде од кучине, конфети, "и цео

96
карневал — а они били претрнули очекујући не-
пријатељске бомбе.
Поред тога депоа у Оолуну, где су пристиза-
ли као делсиви у сандуцима и ту монтирани нови
авиони, било је ту и центара за тренирање. У
Микри (и Седесу била је кзрпска ш&ола. Многи пи-
лоти и извиђачи, после хероји из Вертекопа и
Врбена, прошли су кроз њен тренинг. Летуцкало
се ту по околним пољанама и чистинама. Такозвани
„раз-мот“ (летење уза саму земљу) био је особито
задовољство, при брзини не већој од аутомобил-
ске а при прегледности коју је давало отворено
седиште испред апарата (мотор је био иозади кри-
ла). Но политичке прилике биле су чудне на томе
делу неутралне грчке територије. Грчка у поче-
тку још није била у рату (зато су Бугари и Нем-
ци одмах и застали били на самој граници код
Ђевђелије и Битоља). Грчка војска је била још
неутрална. Био је тако и некакав њен логор с те
стране изван Солуна. Одатле је сваког дана ишла
у Солун чета етраже с војном музиком и тамбур-
-мажором на челу, и после смене враћала се отуд.
Досади некоме од наших да их гледа у пуној мир-
нодопској паради, у маршу друмом, и притера јед-
ном свој „фарман“ до над сам друм. Д^леко ис-
пред војне банде спусти крило до висине теле-
графских чашица на бандерама, јер у друм није
смео ни гледати да се не би ошамутио. Овако је,
уосталом, најбоље удесио висину да точкови дођу
једно два до три метра изнад тгавршине друма те
да нема опасности да посече главе музикантима
— а да овима ипак изгледа да ће ала налетети
на њих. И збиља, и тамбур-мажор први, и трум-
пете и бубњеви, све је то зачас било по јендеци-
ма лево и десно од друма и цела парада и дисци-
плина отишли до ђавола. Ово се после допало
7 А он д ак је л ет и јо јер о п л а н н ад Б еоградом 97
колегама, на суседном француском тренинг-лети-
лишту, па је најзад морао, на грчки званични про-
тест да интервенише и сам главнокомандујући ге-
нерал Сарај (који се у себи ипак морао слатко
смејати) да „кривци буду примерно кажн>ени“ .
Међутим, ту одмах мало даље био је енгле-
ски аеродром (енглески део Солунског фронта био
је с те стране, а ни сам фронт није био нарочито
далеко) и ујутр у зором при првим зрацима сунца
могао се видети њихов дугачки благајник како,
са чантром какву имају трамвајени кондуктери,
шета пољаном и чека повратак својих, који су по-
ш ли још пре два-три сата, по мраку. Како који
авион атерира, пилот се извлачи из комбинезона
прилазећи благајнику, а овај уписује у свој блок
број сати и минута за свакога и исплаћује му —
у злату — колико је заслужио. Увече ће то код
„Тоиг В1апсће“ у Солуну бити уситњено, уз пиће
и песму.
Помињући овде тај знаменити дансинг, не
могу а да се не сетим како је сам Солун био тада
један фантастичан центар свега и свачега. Био
је позадина, жива и бучна, далека од фронта, а
тада вароши у поздини нису ни знале шта је то
бомбардовање из ваздуха, како је то било после
у другом светском рату по целој Европи. Свих
ових неколико стотина хиљада Француза, Енгле-
за, Срба, Грка, Италијана, па и Руса, прошло је
туда, задржавајући се дуж е или краће. Т у су били
штабови, болнице, главно снабдевање — а поред
свега забава. Иако аеродроми нису били баш тамо
у планшшма, близу ровосва, већ овамо Дубље у по-
задиии, па неки и близу Солуна, ипак је живот !и
ту био само онакав какав је рат допуштао. Вели-
ко искушење био је онај ноћни Солун који је из-
далека светлуцао као ватромет. Само, он је са

98
свим својим привлачностима био нама тешко до-
ступан. Требала је нарочита дозвола која се тешко
добијала, и у з сасвим изузетан разлог. Па и са том
дозволом, ноћни барови и забаве, бар нама нижгша
у војсци, били су забрањени. Патроле су крста-
риле свуда и проверавале дозволе и папире.
Срби су се најтешње дружили са Французи-
ма. Ми подофицири са француским подофицири-
ма. По ескадрилама је било много пилота и меха-
ничара из фабрика у париским предграђима, све
веселих и довитљивих младића. Убрзо су они про-
нашли решење: Лако је било набавити у Солуну
цивилно одело. То су свршавали они који су ишли
тамо службеним послом, за снабдевање. Онда се у
први мрак излазило на друм за Солун где су про-
лазили хамиогаи (најчешће енглески) и на каквој
окуци, где кола успоравају, качило се позади и
ускакало, а пред Солуном искакало и у помрчини,
у каквом жбуњаку, пресвлачило у цивилну оде-
ћу. Тако се елободно могла 1проводити ноћ у вели-
коме и сјајном бару и дансингу „Тоиг В1апсће“
код Беас-куле. Пред еаму зору, опет на перифе-
рији града, пресвлачило се у униформе и качило
остраг на камионе. У ескадрили није било прете-
ране строгости, најгоре су биле оне патроле у ва-
роши и њихове драконске казне.
А за дансинг код „Тоиг В1апсће“ вршене су и
код наших сасвим стручне припреме: ђак-наред-
ник (ево где емо већ авагазовали у нареднике) Про-
ка, који је оа Крфа дошао из пешадије, са Ме-
даљом Обилића на грудима и са виолином у вој-
ничком сандучету, био је верзиран у уан-степу и
фокстроту, који су се тада баш појавили у дале-
коме свету, иза фронтова. У дуге кишне дане са-
купљао је он остале неупућене и почетнике под
велики хангар од цераде и ту је, испод високих кри-

99
ла „фармана", цртао кредом стопе по набијеној
земљи и нумерисао бројевима. Онда је он свирао
арију на својој виолини и бројао гласно такт а
ђаци ,,танчула‘ су као медведи трупкали својим
цокулама по обележеним стопама и бројевима, и
грешили. Код Гркиња се, после, код „Тоиг
В1апсће“ , завршавало перфексионирање.
Но, кише су пролазиле, тренинг се завршавао.
Одлазило се на фронт — и гинуло.

Т А К О ЈЕДНО,
П А ЈОШ ЈЕДНО Б О М Б А Р Д О В А Њ Е

Солунски фронт. Ш пијуна Грка има и с оне стра-

не линија. Достављено је тако да ће у Ксанти, на
крајњој линији бугарскога фронта, доћи у инспек-
цију главнокомандујући фелдмаршал Макензен.
Увече је издато наређење. У три сата ујутр у за-
свирала је у логору труба, оно ситно брзо буђење
и устајање. Пале се карбидске лампе. На пољани
већ тутње мотори које механичари загревају. У
нервози ее облачимо, доручкујемо на брзину. И л о
два-три пута се трчка из шатора међу маслине у
мрак. Нервоза стеже стомак до грчева. Најзад се
полази. Т у су три ескадриле бомбардера, укупно
око двадесет „воазена“ и пратња од шест лова-
ца ,,њепора“ .
Авиони се споро вуку хватајући висину, како
ко може. Са мном је Француз Моренас. Око сто
кила он, а толико и ја. Обучени онако тешко; то
је више него много. Једва достижемо висину од
1200 метара. Више не може, што више вучеш на-
горе, авион застаје и пропада. Наш авион је нај-
нижи у групи.
У авиону отворено, жао у чамцу или на бал-
кону. Свеже. Пријатно. Нервоза је заборављена.

100
Сунце излази тамо негде изнад Свете Го)те. Десно
доле је море, лево, саовим близу, нека Јпланитаа. У
шуми угљари пеку ћумур. Машу нам рукама. Ка-
вала доле на стени као рт дубоко у мору. Бели
авиони се полако сустижу и престижу. Како ко
може одржава висину и брзину, да се не бисмо
растурили. Три сата тако. Далеко је то тамо, преко
200 километара, а ми идемо брзином од највише
80 километара.
У отвореном чамцу авиотаа, ту међу ногама,
нешто трчкара, мало, сиво, лево-десно. Миш. Ави-
они су били на пољани, без хангара, и он се уву-
као, ваљда, да лиж е онај зејтин испод мотора.
Најзад је нашао малу рупу. Несрећтаик, видим га
кроз стакло на поду како, са раширеним шапица-
ма, нестаје у дубини.
Најзад се у долини, испред првих авиона, по -
јављ ају црни облачци. Значи стижемо. Такозва-
на бризантна зрна са црним димом, измешана са
белим шрапнелима. Кроз урлик мотора чујем тре-
сак, трпнем >се и етигнем да видим крај самог десног
крила како је шарпнел сручио снажан сноп кугли-
ца, а кошуљица склизну доле 1у дубину. Кад човека
гађају лојединачно онда смо у школи учили да тре-
ба мењати висину и правац да би се заварао онај
доле, али кад овако бију насумце у гомилу, нема
шта да се покушава.
Бомбе су ношене, усправно поређане, са спољ-
не стране трупа на једној импровизованој дасци,
притегнуте каишем. По шест са сваке стране (биле
су то гранате за пољске топове само са додатним
лименим репом). Прво ое кукицом извуку осигу-
рачи испод упаљача, затим откачи каиш и онда
руком гурне, једна по једна или више одједном.
Оне се прво тумбају док им реп не усмери пра-»
вац. Смањују се брзо и нестаје их у измаглици

101
доле, и тек неко време затим појаве се букети ди-
мова и екш лозија. )Доле су куће, железничка
станица, некакав манастир, шта ли? Р ек ли с у нам
да је можда баш ;ту Макензен. Бомбе отпушта
како ко наилази, онако одока (нишанских справа
није било). Затим оштар заокрет па натраг. Около
круже наши ловци. Непријатељских нема.
Ипак, одједном, гура ме у леђа Моренас: „ХЈп
Вовзће", Шваба. Где? Још је ниско доле. Да, а»ион
са 1душм трупом. Крстови се, разуме се, не виде.
Треба што пре измаћи. Вичем кроз тутњаву мо~
тора, коме сам дао пун гас, да ми свом снагом при-
тисне рамена и леђа, јер су ти „воазени“ били чу-
дне машине, ако хоћеш брже, мораш га, уз пун
гас гурати надоле, а ту је тврд и треба ти сва сна-
га руку и рамена да савладаш палицу. Зато треба
и онај отпозади да ломош е. Зорт је, богами, велики.
Сами емо, јер смо, претешки, били и најспоријк
и најнижи. Зверам уоколо, горе-доле, несвесно
осећам нешто више главе у плавоме н е б у . . . но
то је само месец, блед, велики, заронио ту у касно
јутро. Време ужасно споро п оолази . . .
Ипак је прошло. Измакли смо. Лакше се дише
(треба објаснити да, иако је и „воазен“ имао ми-
траљез, он онако спор и тешко окретан није имао
никакву шансу против једног ловца. У з то ни па-
цобрана тада још није било — дакле, ствар је ту
била потпуно јасна).
На видику лево 'је : острво •Таоос. Речено
нам је д а : се ту налази један мали 'помоћни
аеродром. , 'Срећом, не треба ! нам. Ипак кажем
Моренасу да провери колико још имамо бен-
зина јер нам треба летети још три сата, а казаљка
на сату за бензин нешто ниско пада. Он устаје,
дреши опасач панталона и спушта га у резервоар
кој:и м у је ,гу иза леђа (све је то онда било ето

102
тако, веома примитивно). Каиш се санио и не до-
хвата дно. Сув је. Нема, дакле, шале. Тасос смо
већ изгубили. Хајдемо сад, па докле стигнемо. Но
ускоро ево и мотор нешто „каш љуца" (мотори су
тада још били веома непоуздани, сваки час им по-
нешто фали). Ево и на оном сату његовом опада
му број обрта. Гледам дсхле има ли где ако се бу-
демо морали спустити. Одједном видимо доле на
равноме песку у з море једног нашег ловца где се
стгустио. Значи, ту може, а И јпрема карти изгле-
да да је већ изван бугарских линија. Хајде да не
ризикујемо даље. Лакше је спустити се док још
мотор како-тако ради него после без њега, ако
стане. Бирамо терен. Сад изблиза не изгледа та-
ко погодан као оно озго. Неке мочваре. Кратки
смо и авион се набија у неке трске, шта ли, и ус-
правља на нос. Добро смо, али су точкови искрив-
љ ени...
Сели смо на песак. Сунце пече. Преко мора у
даљини плава Света Гора. Где ли смо, Боже, за-
право? Где ми, а где Бугари? На томе делу фронта
били су Енглези, али линије њихових и бугар-
ских ровова нису биле близу. Између њих је била
пространа „ничија земља“ којом су крстариле па-
троле. Одједном тамо кроз трску неки коњаници,
ко оно у вестерн филмовима. Пришли, њ их тро-
јица-четворица. На главама шешири са широким
ободима, око врата мараме као скаути. Пушке на
коњу у футроли. Као оно каубоји — Енглеска ко-
њичка патрола. Дали нам конзерве. Чудне неке,
пробушиш ножем и сипаш воду у рупицу (или у
нужди, где нема воде чак и „ма шта било“ ) . . . а
оно прокува, или се смрзне пиће у другој, рецимо
за тропске прилике. То су, у ствари, по две \ку-
тије једна у другој, а између њ их т е с а која,_жад
се окваси, прокува или се сљфзце. Тако смо и-ру-

103
чали. Они одоше дал>е. Нађосмо се и са оним
Французом чији смо авион видели озго, тамо даље
на пеоку. На трупу авиона пише крупво ,,Ни-
ночка“ лепом ћирилицом. Он и ја у француским
униформама објашњавамо се на рђавом францу-
ском. Онај трећи, једини Француз, исправља нас и
смеје се. Био је то Рус, добровољац код Францу-
за, а девојка, коју |је оставио негде тамо у далекој
Русији, зове се Нина — Ниночка.
Склонили се ми даље од авиона у трску и ши-
праг, за случај да наиђе каква бугарска патрола, и
чекали. Морају нахпи неког послати да види шта
је с нама, јер су нас морали ипак видети, мада
смо били последњи. Време је пролазило. Сунце пе-
кло. 'Осмелили смо се и ожупали у млаком мору и...
чекали. Богами, није било весело... Т е « пред су-
мрак се зачу зујањ е далеког мотора. Срећом —
са стране од Солуна, иначе је могао бити и нема-
чки. Спустио се један ловац ,,њепор“ са два се-
дишта. Дошао по Француза-Руса и одвео га. За
нас двојицу, каже, не зна ништа. Њ ем у су рекли
само за свог човека, а за нас се ваљда брине наша
ескадрила. Остали смо да чекамо. Смрачило се.
Пошли смо мало уоколо не бисмо ли нашли какву
напуштену колибу или какав било заклон. Нигде
ништа, нити икога. Чак ни лавеж паса у даљини,
само жабе у трсци и барске птице. По карти смо
већ раније разабрали да се налазимо у пространој
пустој делти реке Струме на Јушћу у море. Скло-
нили смо се, најзад, у шипраг на парче неког топ-
лог сувог песка. Појели остатак оних енглеских
конзерви. Навукли поново летачке комбинезоне и
некако продремали ноћ. Комарци су несносно ује-
дали.
Ујутро рано ипак су дошли по нас. Био је то
мали каплар Жирар. Успело му је да нађе боље

104
место за спуштање него оно ми. Збили смо се нас
двојица :на задњем седишту за митраљесца и тако
преоптерећен авион једва се одлепио са песка. Ка-
ж у да је после до нашег оштећеног авиона оти-
шла торпиљерка са механичарима да скину мотор
и још понешто, а остало да полију бензином и
спале.. . .
Бомбардовање Ксантија Макензен је ипак
преживео. Но једном другом приликом је тако јав-
љено да се нека висока команда непријатељског
сектора налази у селу Богородици, ту негде изме-
ђу Дојрана и Ђевђелије. Е, ту је све било нешто
друкчије. Т у су ровови били густо исиреплетани и
сасвим близу један другоме (тако да је једном мој
несрећни колега Сержан Кабан био оптужен да је
бомбе сручио у наше сопствене ровове и убио осам
афричких ,,шасера“ ). Т у се (позади отварала до-
лина Вардара и пролаз кроз Демир-Капију даље
ка Скопљу. Тај пролаз је чврсто брањен. На бр-
дима више Ђевђелије било је постављено више
противавионских батерија (тада није још било баш
правих противавионских него су то били обични
пољски топови, само подешени да могу цеви уп-
рављати навише). Те су батерше својом брзом
паљбом стварале испред авиона читаву једну црну
густу завесу од метака који су се распрскавали.
Обићи се није могло, него просто зажмурити и
проћи право кроз њу. Да не причам баш све гоце-
диности, признајем да је било „срце у петама“ а
страх стегнуо грло, мозак престао да ради а кпоз
стакла пилотских наочара не види се више ништа
јер се низ шпх |слива зној са чела. Да 1сам сам,
окренуо бих се и побегао, овако из груне — никуд.
Додуше, били смо растурени по висини, колико те
ко могао свој авион да извуче у висину. Испод
нас био је само авион-канон (авион са топом) оног

105
истог каплара Жирара из епизоде бомбардовања
Ксантија. Случајно баш кад сам погледао доле,
посред његовог апарата блесну пламен. М али пла-
мен и (малги облак дима. Погодили су га. Н ије се
расшгао, нити букнуо. Некако као мртав лист скли-
знуо је надоле. Испод њега је било пространо пла-
во тасо Дојранског језера. Као какав велики бели
цвет задржао се једно време на површини воде, а
затим је тонући поплавео и полако нестао. . .
Сручили смо наше бомбе онако како смо на-
ишли, и не гледајући где и Како, на то сеоце ма-
лених блатњавих кућица, каква су била сва ма-
кедонска села иза линије ровава, и суноврато се
окренули назад.
Они доле у ескадрили на пољани (јер правих
аеродрома није ни било него само равних ливада)
сачекују авионе који се враћају, растурени, слева-
-здесна, летећи високо или ниско . . . и нагађају
јесу ли сви т у . . . ко је изостао. Овога пута био је
то мали каплар Жирар. Алзашанин који је једва
говорио француски кад је дошао у ескадрилу. А
дошао је на чудан начин. Био је шофер неког не-
мачког генерала и у оној општој гужви битке на
Марни, где није било ровова него често и изме-
шаних стрељачких стројева, просто је притиснуо
ногом пун гас и довео генерала у француеке редове.
За нраграду је тражио и дошао у авијацију. Шкрти
Французи нису му дали већи чин од капларског,
кажу не може бити прескакања већ греба по реду.
Није тај даљи ред дочекао.
Једном тако чекамо, нема само још Де-Лупија.
Кад ето ти га најзад саевим ниско, као да се је-
два вуче, и како је достигао крај пољане набио је
нос авиона у траву. Митраљезац се већ извукао из
зтужваног платна и жзица. Де-Лупи мртав. Како,
па све је ожо н>ега |скоро читаво? Кад доле — крв

106
низ ногавице номбинезона. Био је то сасвим мали
комадић челика од гранате који му је покидао
црева. Пилот је јипак имао снаге да дсхведе авион
натраг, али само до почетка пољане.
Кад сам већ почео, ево да додам само још,
тако, један-два детаља, тек потпуније илустраци-
је ради:
Најгори посао који човек може да добије није
бомбардовање него артиљеријска реглажа. Њ у су
вршиле ескадриле „фармана" (они су могли да по-
несу мање терета те нису ишли у бомбардовање).
Обично се надлеће нека непријатељска батерија
коју треба да туче нека наша батерија. Све је то у
планинама. Доле разне провалије, камењари и шу-
ме. Понегде неко бивше село разорено и пусто ту
одмах иза сплета ровова и бодљикавих жица. Не-
пријатељске багерије еу обично скриваие у 1некој
урвини, али ое познају по томе пгго се разазнају
земунице за посаду и муницију и етазе које воде
ка укопаним топовима.
Посао је овакав: Човек се ту горе окреће по
десет-двадесет минута, све укруг, и гледа где па-
дају гранате наших топова. У то доба није још
било бежичних телефона ни ,,токи-вокија“ него
само телеграф са Морзеовом азбуком. Извиђач
њоме откуцава озго онима доле шта треба да раде:
толико метара лево или десно, ближе или д а љ е . ..
све док се не погоди циљ. Да, али су они доле
већ позвали у помоћ своју авијацију и ето ти лов-
ца са великим црним крстовима на крилима. Бор-
ба је ту увек неравноправна . . .
Ево само једног случаја. Пилот је био мој друг
Синиша Стефановић (доцније је погинуо). а изви-
ђач капетан Хођера. Метак из Швабиног митра-
феза разнео је лист иа нози капетана Хођере. Крв
је обилато лила. Вентилатор мотора ју је јраспршио

107
тако д а с у и кршга биша ирвена. Оиниша је успео да
побепне и чак да нађе |неко превиј алипгте ту негде
близу, у долини. Поломио је само точкове на неком
уском пољанчету, али је рањеника донео скоро до
самог операционог стола где је, тада млади, хирург
Коен у последњем тренутку спасао човеку живот.
Ово нисам видео. Испричао ми је Синиша. За-
вршићу, пак, жазивање о ггом првоме рату само још
једном малом узбудљивом сликом коју сам видео
(а видео сам их многе): Били смо једном тако на
некој реглажи. Недалеко од мене у ваздуху био је
опет један мој друг, Француз (Питансије де Мон-
тињи), кад му је немачки ловац погодио резервоар
и запалио бензин. Избио је дим. Кад му се пла-
мен приближио, видео сам како се пилот извукао
на ивицу трупа авиона и скочио.. . Изабрао је
лакш у смрт. У то доба падобран још није постојао.
Ето тако, било је свега тога тамо. И још много
чега другог.

Д В А Д Е С Е Т А К ГО ДИ Н А ДОЦНИЈЕ

Но године су прошле затим, и пошао сам и у други

светски рат. Питала ме жена: „Зар ти немаш свој
официрски сандук?“ Понео сам руксак и у њему
цивилно одело, за сваки случај, шта ја знам, мо-
же опет требати за нешто. И послужило је.
Заробили су нас Немци у Сарајеву. Било нас
је ту, кажу, пет-шест ђеиљада 1официра (био сам
резервни мајор). Њ и х Немаца мало. Сувише су
брзо ишли и они први одоше даље, а Гестапо још
није био стигао. Неколико дана није имао ко ни
да нас негде смести ни да нас храни. Никакве на-
ше војне организације није више било. Били смо,

108
додуше, прикупљени у некој великој касарни, али
смо (слободно ишли у варош за ручак и вечеру, па
и на спавање. Некако се спријатељим ја са јед-
ним нашим маринским официром и решимо нае
двојица да не пођемо у заробљеништво. Он поскида
ширите и сјајну дугмад са своје униформе, ја изву-
чем свој цивил, а униформу полијем гасом и спа-
лим у шпорету једне напуштене куће (Сарајево
су били бомбардовали италијански авиони и мно-
ге куће су биле налуштене), и узмемо ти ми лепо,
нас двојица, собу у хотелу „Европа“ .
Чујемо да су у тадањој Већници почели да-
вати објаве избеглицама. Умешамо се и ми кроз
једно прозорче остраг, тамо иза зграде, добијемо
за по пет стотина динара „аусвајсе“ са првим не-
мачким штамбиљима. Немци још нису имали своје
особље ни оне ,,блиц-медл“ па су ангажовали до-
маће дактилографкиње из Општине, које су знале
нешто немачки, а ове се снашле те помогле и на-
роду и себи.
Таман ми тако удесили, кад по зидовима из-
лепише велике објаве: ко се буде пресвукао у ци-
вил биће стрељан. Оно ЕКЗСНОЗЗЕМ баш црно и
крупно. Дакле, нема шале, ипак ћемо морати са
осталима. Мој пријатељ почне опет пришивати
она сјајна дугмета и ширите, а ја шта ћу? Видим
неке наше официре да нешто к уп ују код Тилера.
То је била једна радња за све официрске потребе
наше дотадање војске. Уђем и ја тамо, жад тамо пу-
но немачких официра, к упују и они. Питам ја
имају ли какву готову униформу за мене. Кажу,
нема, али може за 24 часа да се нешто сашије. Те
сад, веровао ми ио !или не, стојимо ми, барабар не-
мачки официр и ја, пред оним троделним огледа-
лом и шнајца нам узима м ер у . . . Одело ће као су-
тра бити готово и без пробе, носе га радници кући
да се еашије преконоћ.
109
 И униформа ми је (каква-таква, без пробе)
збиља била сутрадаи готова. Обучем је ја и пође-
мо обојица у скну касарну. Тамо страшна слика.
Хаос и гужва. Љ уд и утучени. Атмосфера крајње
депримирајућа. Проспавамо ми ту ноћ на поду и
слами. У ју т р у се формира први травспорт за ста-
ницу. Вичу, ко није из Србије нека се издвоји.
Погледамо се нас двојица, заборавимо 1на оно ег-
зсћоззеп. Пред очима нам још стравична слика
Београда у ноћи шестога априла кад смо пошли
па се под Авалом још последњи пут окренули, а
оно цео хоризонт у пламену. Шта је са мојима које
сам оставио да из куће беже некуда усред бомбар-
довања? Кад бисмо могли прво да видимо шта је
и како је, па ћемо се и Тамо већ пријавити, ваљда
и тамо купе. То нам не гине. У неком мрачноме
ходнику, подруму, шта ли је, пресвучемо се ми
опет у цивил и са оним швапским аусвајзима на
капију. Усташа (јер су стражу чували они) врти
главом, али су штамбиљи са оним крилцима ипак
довољно убедљиви те тц ми ухватимо први „пај-
тон“ (фијакер) и трком на станицу. Ч ули смо да
ће, због растерећења вароши од силних избегли-
ца, бити возова. Преноћимо ми Ту негде у гужви, и
збиља се у рану зору некако кроз прозор убацимо
у вагон. Н е сећам се кад смо пошли, знам само да
смо два дана и две ноћи путовали оним малим во-
зом, „ћиром“ , преко Вардишта и Ужица до Бео-
града. Било нас је у купеима и ходницима, клозе-
ту, као у кутији сардина, чак и на крову. Како
смо издржали, не знам, тек пред Чукарицом про-
несе се глас: „Н е у Београд, тамо са станице све
мушкарце одмах одводе, не зна се куда“ , те ти ми
преко Бановог и Топчидерског брда, све кроз зе-
ленило и жбуње, стигаемо ипак некако кућама и
пронађемо своје, разбежане на све стране.

110
 После сам видео да је и ту хаос и да се не
морамо пријављивати, мада је строга наредба за
то и овде постојала, али сам се грдно покајао јер
сам се најзад ипак нашао у логору на Бањици, а
ту више није било заштите Женевске конвенције.
Мој пријатељ је прошао још горе, одвели су га у
Маггхаузен, но и он је некако 'остао жив. Ж ив је
и данас, зове се Херман, и ако би требало, могао
би све ово и да потврди, јер збиља може изгледа-
ти прилично невероватно, а на часну реч — све
је баш овако било. Но све даље би била друга
прича која са руксаком и цивилним оделом у н>е-
му нема већ више никакве везе.
Ето како се ратови и збивања у њима могу
узимати и са скоро шаљиве стране, мада је и ту
било много тренутака у којима никоме није било
до смеха. Но све се кроз дуге године слива нај-
зад у једну далеку успомену, укупно ипак драгу
јер је много штошта од тога испунило живот ин-
тензивним садржајем и учинило да је човек чак и
задовољан што је све то доживео, разуме се, само
ако се на крају све добро сврши.

ТА О Ц И У Л О Г О Р У Н А Б А Њ И Ц И
Н О В Е М Б РА 1941. ГОДИНЕ

То хапшење таоца се одиграло отприлике овако:

Хитлер је видео да му иокушај са умирењем и
придобијањем Србије на сарадњу не иде. Ни ма-
рионетски „комесари" после априла, ни марио-
нетска влада са „министрима“ после августа, ни-
су представљали Србију. Комунисти су повели
борбу у шуми и на планини и народ им је прила-
зио. Немци су гинули. Кад сарадња није успела,
покушало се са застрашивањем маоовним стреља-
њем — Крагујевац, Краљево, Шабац, Ниш, и та-

111
ко даље. У варошима где је власт Гестапоа и
квислинга била јача осећао се све више подзем-
ни отпор и пркос. Генерал Гестапоа Мајснер, онај
исти чији се потпис налазио на великом плакату
са сликом друга Тита и уценом од 100 000 рајхс-
марака у злату за његову главу, р е т и о је да и у
Београду поступи слично 'као у другим земљама
које је покорио, и ј ош енергичније, то јест да удари
право у главу, на интелигенцију, јер није помо-
гао ни сав труд Љотићеваца ни Јонићевог „М и-
нистарства просвете“ које је, под притиском, при-
купило читаву листу потписа многих истакнутих
интелектуалаца — који вероватно, у накнаду за
то, нису после ушли у један други списак, онај за
Бањицу — на проглас противу комуниста, који је
штампан и као велики плакат излепљен такође
по зидовима кућа Београда.
Чија је била иницијатива, бар за Београд, није
овде важно. И Хитлер је ту учествовао, Мајснер
наредио, а „Министарство просвете“ , преко Драгог
Јовановића и злогласног полицајца Вујковића,
спровело. Све је било припремљено у највећој тај-
ности. Малеш, начелник ,,Министарства“ , начинио
је био целу листу. Претекст су били масони. У
ствари, ту је био избор непокорних интелектуа-
лаца Београда. Као помоћ послужила је и уна-
пред припремљена и штампана поверљива нема-
чка књига са списком лица на које окупатор не
може рачунати.
О самом том масовном хапшењу у Београду
сећам се:
Ноћу су често сан прекидали пуцњи улицом.
С временом се на то скоро и почело навикавати.
Пуцале су патроле на прозоре, који нису били до-
вољно замрачени. Те ноћи, кућна капија се за-
тресла од удараца...

112
 Док сам се дигао из постеље и изашао « а вра-
та стана, налетео сам на швапски шлем и шмајсер
уперен у груди: „1ћг И а т е ? “
Промуцао сам.
Умирен ваљда мојим безопасним изгледом у
пижами и папучама, спустио је шмајсер и погле-
Д&о |у цедуљ у: „ Б П т т ћ 8 1 е втД Јев^ећаНеп!"
Један од агената иза њевоих леђа превео је:
„Обуците се и пођите с нама.“ Затим: „Где вам је
Телефон?“ Један је гаритрчао и ишчупао гајтан
№ апарата. . . Други је (питао: „Радио?“ Узео га
Одмах ипод мишке и понео: пљачка.
Узео сам ћебе и руксак и сишао. О личном
осећању и о запрепашћењу и очају укућана и да
И еговорим. Напољу је чекао аутомобил. Ја поред
шофера, цев шмајсера иза леђа. Попео сам се уза
втепенице Првог кварта, тада званог Варошки,
ЈВуда су ме одвели. Т у је већ било двадесет до три-
десет познатих и непознатих. Седели смо у јед-
ЦОЈ, раљда за то испражњеној соби, јуза зид, на
ПОду, и загледали се. Около жандарми. Када се
Иакупила пуна соба, ушао је један Немац и дрек-
И уонешто. Покупили смо се и сишли на улицу.
Т у су стајали камиони и рко њ их немачки вој-
аици са шлемовима и напереним шмајсерима.
Време око поноћи. Магла. Све мокро. Улице
Пусте: полицијски час је тада почињао још у 8
Сат и. Утоварили су нас ш гурнули на гомилу.
Двојица-тројица, с оружјем сели су позади на ог-
раду. Фелдвебел је, док су 1кола полазила, випснуо:
Ако јма шта приметите, не чекајте, пуцајте од-
мах...
. . . Мрак. Испод прореза цераде разазнао сам
ИВице тротоара Теразија, Лондона, Славије. На-
слутио сам низбрдицу поред Карађорђевог парка.
Затим узбрдицу Авалског друма. Појам Јајинаца

113
ми је био још недовољно јасан појам. Ево, сад је
све јасно. Воде нас тамо. Међутим, кочнице су за-
шкрипале. Набијени један (преко друтога занели
смо се у страну. К ола као да су скренула. Кроз
отвор испод цераде видео сам влажну јшарену др-
вену рграду, осветљену фаровима камиона који је
ишао иза нас: Шарена ћуприја. Значи, нису 'Ја-
јинци.
Убрзо смо стали. Нека гвоздена капија је за-
шкрипала. Двориште. Рефлектори у очи. Брзо ис-
товаривање. Силазак у сутерен неке беле касарне.
Руке увис. Сви џепови преврнути. Агенти пипају
по телу, по сваком шаву. Немци се оштро непгго
деру. Вујковић надгледа и смеши се. Затим, један
за другим, даље кроз мрачан ходник. Испод кра-
ка степеница велика гомила капута и ципела. То
је од оних што су јутрос стрељани, објашњава
фолксдојчер који нас опроводи, да би нас, ваљда,
боље увео у атмосферу.
Кад еам ушао у неку велику, празну собу ка-
сарне, на поду је, дуж зидова, на реткој слами,
седело и леж ало већ стотинак људи. Неко руксак,
неко коферчић крај ногу. На средини велика ,,ки-
бла“ од старог бензинског бурета. Ц елу ноћ се
после, ваљда од нервозе, чекало на ред пред н>ом.
Стари професори Никола Вулић, увек ведар,
Александар Белић, “Аца Леко, неке судије, старо-
катодички бискуп КЗлођерзг, ваљда зато што није
признавао Степинца, Ђока .Тасић. Мику Илића су
довели после два дана. Ту су били и Влада Риб-
никар, Вељко Петровић, Риста Стијовић, Воја
Мшпковић, Виктор Новаж, Велибор Глигорић,
Света Мародић, Васа Чубриловић, Синиша Стан-
ковић, доктор Букић П и јад е. . . и тако даље. Ко
ће све навесги? Списак је, уосталом, добро познат
Три велике собе. Неки су већ били ту однедавна.

114
други ту ноћ прикупљени сваки у своме кварту.
Око три стотине укупно.
. . . Хоћу да избегнем да помињем и лична осе-
ћања и психичка стања. Ипак, тешко је то обићи
јер, најзад, све је онако како га човек доживљује.
Изван тога није ни лепо ни ружно- ни издрж-
љиво ни неиздржљиво. Ипак је, изгледа, једно од
најнеиздржљивијих осећања — човеково осећање
осујећености у вези ,са најинтимнијим неопходно-
стима: У поређењу са идејом смрти, некоме би из-
гледало, можда, неважно понижење она кибла на-
сред собе гарепуне негаознатих, а нарочито позна-

тих људи, кибла коју треба, после свега, мада је

то сада већ скоро неважно према оном најгорем,
ујутр у јо ш и износити, прелуну, и прати. . . и
пљуваоницу исто тако препуну из собе прозеблих,
па и болесних љ уди . .. коју треба исто тако прати
голим рукама. Међутим, пре свега, ово друго је

115
непосредао ту. Неодложно, а физички саевим неиз-
држл>иво. . . док су оно тгрво, били они хероји,
храбри, или кукавице, морали гледати већ толико
пута сви они који су били, на пример, годинама на
Солунском фронту некада, или у реограду 6. ап-
р и л а . . . или, најзад, у оно неколико дана од Бео-
града до Сарајева. У ратовима се ипак некако,
бар досада, гинуло као човек, ма и у блату, рову.
вод и . . . ипак као човек од човека. А са самом
идејом рмрти човек би, некако, требало да се по-
мири гјош рд рођења. „Крчаг иде на воду д о к . . . “
итд. Сада, овде, суочен са том извесношћу, човек
је можда највише помишљао на то како ће бити
онима, или оној, које је оставио код куће. Због то-
га и ,јесте, после евих бомбардовања, у Сара-
јеву и побегао из оне велике касарне, после за-
робљавања, пр>есвукао се и купио „аусвајс" за ма-
ле п а р е. . . само да би што пре видео пгга је са
онима код к у ћ е . .. Међутим, к ж о би м у сада, чи-
ни му се, изгледала привлачнија свака барака не-
ког замишљееог заробљеничког логора, „под за-
штитом Женевске конвенције“ , од ове загушљиве
и мрачне собетине у сутерену, са киблом на сре-
дини . . . а из које ће изводити, по списку или на
одбројавање . . . сваког петог или десетог. Зар није
тако рекао доктор Пијаде, да је гледао како су му
и сина одбројали, па кад је он хтео да пође уме-
сто сина, фолксдојчер га је умирио, смејући се:
„Ништа се не брините, доћи ће и на вас р е д . . . “
и тамо ће негде у студи и ноћи копати ров у смрз-
нутој земљи ашовом . . . затим скидати са себе оде-
ло и ципеле ,„да би било послато пострадалима бд
бомбардовања у Немачку“ . . . и осетити гвоздену
жицу жако се урезује у злавке руку укрштених
на леђима, тако да ће се због тог неиздржљивог
бола и оног због босих ногу у смрзнутој новембар-

116
ској ораници пожелети да се све само што пре
сврши. . . да би после они из друге туре затрпали
овај и копали за себе нов р о в . . . Дакле, и ту, пре
свега, унижење свега оног најосновнијег човечан-
ског у човеку.
Дуга је била та прва ноћ. Човек се осећао бе-
скрајно уморан, психички, али се није спавало.
Смешивали су се осећаји страха од ,,најгорег“ и
побуне што то баш мора да буде кад је тако без
повода и тако неправедно, тако ни због чега и та-
ко непотребно — и размишљање о томе на који
начин ће до тога доћи, и о свему ономе пре „тога“ .
И опет револт лротив свег ионижавања и телесне и
душевне личности човека. „Т о није више твоје,
то је сада државно.“ То је било моје 'тело, то сам
био цео ја, а онај који ми је први пут у животу
оспорио право личности, право да и то тело при-
пада 'мени, био је подофицир који нас је у Ђачко 1
чети у Скопљу, октобра 1914. године (у чувеној
чети од „1300 каплара") обучавао на брзу рукч
егзерциру и ратној служби. „Ш вабе“ (тада А у -
стријанци) већ су били пред Сувобором и тих су
дана узели Београд, и за који дан требало је да
идемо на фронт као водници. Киша је лила, а ми
смо јзфишали у развијеном ланцу на имагинарног
непријатеља на брдашцу иза старих турских ка-
сарни. Испред брдашца био је блатњав поток. При-
мицали смо се претрчавањем. Трк. Лези. Брза
паљба. Устани. Трк. Л е з и . . . Одмерио је баш кад
смо били усред блата. Лези. Брза паљба. Преско-
чио сам каљ угу и легао. Натраг, лези тамо где си
био кад сам викнуо да легнеш. „Т о више није тво-
је, то је сад државно." То оам био ја који нисам
више имао да припадам оеби. Први губитак права
на своју сопствену личност, на своје т е л о . . . За-
тим је дошла друга лекција: К ујн а је била под

117
трулим кровом турске шупе. ГГо гредама су јурили
пацови. К о зна кад је један упао 'у казан, тек, кад
смо један за другим прилазили са порцијама у
руци, на лопати којом се из казана вади месо поја-
вио се раскуван, розикаст, надувен пацов. Неко је
цокулом преврнуо казан. Командант је питао ко
је то био. Нисмо хтели рећи. Постројио је целу
чету у (кару и узео је са сваке стране по једног.
Подофицири су им скинули гаће и ударили по 25
батика. У тој чети било је Људи свих врста који
дотле нису служ или војску, старијих студената,
чиновника, адвоката. . . Ово сада већ није био са-
мо губитак права на своју личност, на своје тело.
То је било тотално понижавање свега најооновки-
јег у човеку, без чега као да нема ж ивота. . . па
шхак. У другој ноћи, ту на цоду, сетио 1сам се тих
првих лекција. Ево где се понавља, и то комбино-
вано и са оним „најгорим".
А кад све прође и човек не само некако остане
жив већ му се дозволи да опет постане ои сам,
свој, онда му дође у први мах да се штипа, скоро
не верујући да је то стварност а не само сан. Тако
сам се бар ја осећао у оном пространом Риму, под
мирним плавим небом, кад су нас тамо 1918. го-
дине, на крају рата, пустили са Солунског фронта,
нас неколицину несвршених а болесних студената,
да некако довршимо ш колу пре повратка у земљу.
Та зар је могуће да и кафанице постоје? да и де-
војке и жене иду улицама? . . . „О, да видим ма-
кар само женску птицу!“ што кукао један стари
ратник, тамо под Чукама, који је године провео
више у рову а мање у земуници, у Камењару, пу-
стом, усијаном од сунца, са тропском машаријом у
крви. Ни до Солуна никад није стигао, а камоли
ж ену видео у оним гранатама изораним гомилама
мрке земље које су (некада бшге 'скромне кућице

118
давно налунггених села, до којих је најдаље сти-
зао повлачећи се у позадину ,,на одмор и попуну“ .
. . . Тако, ипак непгго друкчије, у Београду,
кад смо око 20. октобра у зору промолили главе из
подрумских прозорчића, а оно — невероватно — на
улицама нема више Шваба и све оне вишегоди-
шње море . . .
Међутим, оне 1941. године на Бањици, ипак
ме је некако умирило једно парче електричне жи-
це, баш меке и погодне, које сам нашао у клозету,
после, ујутру, кад су нас пустили да се мало уми-
јемо. Изабрао сам, у мислима, чак и неку гвоздену
решетку, довољно високу да се моје ноге одвоје
од пода. . .
. . . Остало је све било сасвим неважно. Па
ипак, преокупирало је, исиуњавало цео дан: ча-
нак чорбе, без меса, и мало парче хлеба, које смо
јели стојећи у ходнику, и то само једном дневно.
Загим се смело ходником мало и прошетати горе-
-доле, неколико м инута. . . Иначе, чекало се не-
што . . . ма шта . . . И то нешто је дошло најзад, ис-
прва можда једино у облику самообманљивог осе-
ћаја, а затим су почели неке пуштати кућама. . .
. . . Остало је познато. Хитлер се предомислио.
Ко му је то саветовао? Можда се и то зна. Тек, он
лично решио је да одустане од масовног стрељања.
Прибегло се уцењивању. С временом, затим, поло-
вина је постепено пуштана; други су издвајани и
одвођени у Јајинце; трећи су остајали годинама
ту, до краја, у злогласном Бањичком логору . . .

119
ИЗ ФАМИЛИЈАРНИХ
СЕЋАЊА И СТАРИХ
ПИСАМА
Е то, и ја сам један од 1још живих рођака Стевана
Оремца, па зато све ово даље и пишем. Само зато.
Немам других претензија него да, ономе нгго се
већ зна о Балу у Елемиру и његовоме писцу, до-
дам некЈОЈШко података, вероватно још недовољно
ншре познатих али м!ожда Занимљивих јер би мо-
гли допунити слику о самоме писцу, његовој бли-
жој и даљој 1 0 КОЛИНИ, о средини и о атмосфери у
којима је ово мало дело настало И, најзад, објас-
нити како је дошло до његовог последњег издања.
Прва личност жоју :би, поред самога писца, од-
мах на почетку требало споменути јесте Јован Ђор-
ђевић, ггоред осталог можда и због тога што је он
први поменуо овај спев. У једном писму 'својој се-
стричини (,,нећаци“ ) а Сремчевој сестри од тетке
Десанки (од 2. !јула 1892. године), он помиње како
је „Стева у песми прославио њ ен Елемир“ . Значи
да га је тада, то јест две године пошто је спев био
напиоан, већ познавао. Но и иначе би тешко било
говорити о Стевану Сремцу а не говорити одмах
и о његовоме ујак у Јоваку Ђорђевићу који га је,
као дечака од Тринаест година, у неку руку усинио.
Познагго је већ да је Ђорђевић био нежења и
самац и да је, пошто је „из прека“ Дошао у Београд

123
(1868), ту довео више чланова многобројне своје
бачванске и банаћанске родбине. Све је то био свет
коме је требало ломоћи. Некима од сестара директ-
но. Децу д р уш х требало је прихватити и школо-
вати. Тако је довео две од свајих сестара: Марију
(Марику), њенога сина Вошка и кћерку Анђу, за-
тим Марту (Мацу), кћерку треће сеспре Софије
(Софике) Десанку, и три еина четврте сестре Ека-
тарине или Катарине (Катице). Ова с у деца остала
без матере, која је умрла, а отац им се оженио
другом, но и он сам је наскоро умро. Један од те
тројице био је Стеван Сремац.
А л и нису сви ови многобројни чланови те по-
родице били баш ју исто време ту, под тим истим
кровом: сам Ђорђевић је једно краће време служ -
бовао у Шапцу. Бошко је послат у неку трговачку
ш колу у Пешту, а два брата Стеве Сремца у Пан-
чево и Пешту на занат. Стева се одселио из куће
кад је завршио Велику школу. Сестра Маца се уда-
ла, 1а Марика ]е умрла. Ипак, била је то увек при-
лично многобројна обитељ.* Некако еам се и ја ту
нашао, као син Анђе која се удала за мога оца те
је и о н са њом остао т у у кући, и ту се поред мене
родило још двоје деце. М огло би на ггрви поглед
изгледати као да је домаћин те куће био какав иму-

* Као подсетник могао би послужити и натпис на

Новом гробљу у Београду. Гробницу је био закупио још
с&м Јован Ђорђевић. И данас се на табли скромног спо-
меника чита: Јован Ђорђевић, 1828—1900. Марија
Михајловић, 1828—1890. Марта Душановић, 1828—1891.
Стеван Сремац, 1855—1906. Анђа Дероко, 1863—1937. итд.,
а тамо се даље, преко панчевачког моста и Дунава, можг
са узвишице на којој је гробље видети како се простире
све до плавога хоризонта бескрајна равница њиховогз
Баната. Ето, тако су ти Бачвани и Банаћани најзад ипак
остали заједно у својој „вечној кући“ с ове стране
Дунава,

124
ћан газда, међутим, из неких његових писама која
ћемо мало даљ е поменути види ое да није баш тако
било. Напротив. Ја сам имао шест година када је
Јован Ђорђевић (у кући ,,Уја“ ) умро; дакле, могу
се понечега и сећати. Њ ега се, на прргмер, сећам
већ као седамдесетогодишњака кад више није из-
лазио из 1к уће него седео 1и радио 'у својој соби.
Имао је на себи дуг ,,шлафрок“ од камиље длаке,
на ногама „ботуш е“ , а на ч елу увек зелен штит
за очи против светлости петролејске кгголне лампе.
Ујка-Стеве се, пак, сећам далеко боље јер сам
имао већ дванаест година кад је он умро. Више
није становао код нас и ми смо као Деца одлазили
њему да нам да фарбице којима је бојио овоје ма-
ле композиције 'у књижици Бала. Тада је већ,
после повратка из Ниша у коме је службовао као
професор гимназије, становао у тзв. „намештеној
соби за самца“ , у једној кући у улици Кнегиње
Љубице, испод тадање „К ласне лутрије". Пре тога,
док је био у Београду, он је повремено становао код
ујажа Јована Ђорђевића, повремено, пак, код своје
тетке Марте-Маце, која је такође стансквала једно
време код Јована Ђорђевића. Узгред, сећам се да
је тамо тада долазио (и М илутин Б-ојић. Био је још
дечак и вероватно је докосио своје прве гимнази-
јалске песмице. Он је Сремцу био род преко Маце,
жене Стевиног брата Јоце која је била мислим,
сеетра Бојићевог оца. Тако је и моја мати била не-
ки род са шима и водила је нас децу, једном, к
њима. Бојићев отац је имао папуџијску радњу у
Сремској улици, а иза радње је била једна од оних
дугих авлија београдских са собама и кујнама под
тремом, у низу с једне стране. Т у је посред авлије
била чесма, а у дну нужник. Авлија, пак, куће у
којој је Сремац сгановао (тада са Милетом Павло-
вићем) није била од тих дугих, заједничких. Она

125
је била мања, около је био трем иза кога су биле
ообе, а насред авлије је било велико лиснато дрво,
доле калдрма са пркосом међу хамењем. И чесма и
нужник су били ту. ,
Но, вратио бих се основној теми, том Балу у
Елемиру. Оригинал рукописа је био неко време у
нашој кући. То је, можда, могло бити у време по-
сле смрти ујка-Стеве, кад је његов брат Јоца дао
штампати ту свешчицу у засебном издању, и се-
ћам се да смо као деца гледали њене сличице и
срицали њене стихове. А л и све то је било давно,
па заборављено. Ииак, ево седамдесет и више го-
дина доцније у једном свом малом напису (у књизи
Београд у сећањима) сетио сам се и запитао: „Где
Л1 И је, боже, сада та свешчица?“ рачунајући да је
вероватно изгубљена. То је прочитао син Десанкин
Јован Сремац,* угледан адвокат, и еам већ осам-
десетогодишњак који живи у Кижинди са супру-
гом, а има кћер Десанку — она носи име по својој
баби — која је данас сопственик оригинала — и
јавио ми је да се свешчица налази код њих, чак
ми је и послао. Дотле ево, иако смо рођаци, скоро
нисмо ни знали једнм за друге. Ја сам затим о све-
му написао једну белеш ку у „Политици“ . Српска
књижевна задруга се заинтересовала за целу ствар
(књижевник М илан Ђоковић је ту пиного помогао),
и ето, то би биб~исторт1 Јат овог данашњег издања.
А л и поред историј ата, можда би овде могло
бити места још за покоји 'детаљ који би могао до-
пунити слику и »објаснити понешто из целе ове
мале средине. И з разговора старијих, тамо некада,
чуо сам такође и ја да су повод за писаше ових
* Десанка, рођена Поповић, 1895, године удала се за
Федора Сремца, који случајно има исто презиме као
Стеван, али није био у сродству са њим, бар не у каквом
ближем.

126
стихова биле шале и задиркивања између Стеве и
Десанке и њене млађе сестре Виде које еу ишле на
те !„балове“ , а на једноме 'од њ их је, зна се, и сам
Сремац био очевидац догађаја који је затим овако

овде 1опевао. Изгледа да су сва лица, нарочито она

из IV песме, аутентична и вероватно је само Десан-
кино име промењено. У тексту и на слици се по-
миње и В!ида која је у Елемиру дочекала госте у

127
име Одбора те ®оја би можда имала још више по-
вода и орава на љ утњ у, међутим, познато је да се
само Десанка јнарочито љ утила на такво представ-
љан>е ове забаве у њеном Елемиру и сећам се (са-
мо из тих причања по кући) да му је ш алу узвра-
ћала оричајући једну његову неприлику: наиме,
послали Стеву да купи лубеницу. Једну дтовелику.
Носио ју је он, онако висако на длану ослоњеном
на раме, кад се на другом крају шора појави цура
која се ње!му потајно нарочито допадала, а он куд
ће, брзо пребаци лубеницу преко тарабе бапгге или
дворишта поред које се затекао. Зрела лубеница
тресну о зем љ у и распаде ее, а кере из целог ком-
шилука залајаше. ■
А да бих допунио ово своје мало евоцирање
разних прилика и неприлика, навешћу још поне-
што мање познато, а што сам нашао у неким ста-
рим, пожутелим писмима Јована Ђорђевића истој
тој Десанки.* У једном иисму (писаном ,,На Бадни
дан 1893.“ ), које почиње са „Драго моје дете", по-
ред осталог стоји: „Стева није премештен, него се
преместио он сам. Н ије био задовољан са новим
квартиром и отишао је почетком овог месеца по
свом обичају, без Збогом остај. И боље, јер његово
дурење и арнаутско понашање догрдило је и мени
самоме. Он је само за меану, а ни за какво друшт-
во, а најмање за породично. . . “ Сећајући се при-
лично добро ујка-Стеве, мислим да се пре могло
рећи да би истина била у томе кнто се боемско-
-уметнигчжа природа Стевина није могла, нарочито
ни после девет година слободног самачког живота
у Нишу, лако помирити са ,алмосфером тог уског,

* Сва писма из којих су узети цитати у целом овом

напису Ђорђевић је писао Десанки („Десанци“, како је он
то писао), има их преко педесет и данас су сопственост
породице Сремац у Кикинди.

128
устаљвног, свакодневног живота једне многобројне
шродице, у малом стану где су се бринуле прете-
жно дсхмаће бриге, је ло у тачно одређено време, где
се цела кућа окретала највише око деце која су се
почела рађати и кмечати, и око Ујиних паса (Там-
бела и Блондела) и где се сувише осећао ауторитет
домаћина. . . те је он просто „изабрао слободу“ ,
додуше на начин који се, ево, У ји није допадао.
Иначе, колико се сећам, Стева никако није у
тој мери био омрзешљив и затворен човек (бар се
такав није показивао ни према Десанки, ни атрема
м)ојој мајци, која му је била, такође, сестра од тет-
ке, а ни према нама деци) оамо је био оно што се
каже „оообењак" и није волео баш свачије дру-
штво, тако, на пример, ни својих колега професора
у гимназији јер су били „суви и досадни“ . У Бео-
граду је он имао евоје друштво код „Дарданела",
код „Орача“ , код „Гинића“ и о!сталим кафанама
где су долазили уметници и интелектуалци а где
је „издаван кост“ (а он је тај „кост“ више волео
од домаћег и једно време је ишао оним гробљан-
ским трамвајем који је полазио од Теразија, сва-
ког поднева чак до оне кафанице на у гл у преко
пута Новога гробља, јер је тада ту био најбољи
а атмосфера самога локала ваљда најпријатнија).
Ж ивео је, пак, као самац, еоба До собе, у једном
дворишту и у добром друштву М илета Павловића
Крпе и његове матере. Док је био са службом у
пимназији у Нишу, присан приј атељ му је био на-
ставник цртања Стеван Никшић Лала, који м у је,
поред ових стихова овде, изгледа и Ивкову Славу,
а можда још и неке друге ствари (по некој забе-
лешци и Робињицу Злату и Од срца срцу), илу-
стровао својим цртежима. Имао је он и добар и
широк круг пријатеља и међу њима је био веро-
ватно друкчији. Овде би се могло приметити, у по-

129
ређењу са његовим ујакскм, да је Стева имао сва-
како далеко мање развијен осећај присности са
широм породицом. У ја к је, пак, немајући своје де-
це, |имао тај осећај до болећивости развијен ххрема
деци и унучићима својих сестара (нарочито према
Маријиној кћери Анђи и њеној деци, као и Софи-
киној кћери Десанки, који су сви живели у његовој
кући). А кад је реч о деци у овој пространој поро-
дици, допунићемо мало ту атмосферу и сећањем
на песмице које су те жене (певале тој деци. Једна
је, ваљда, још из 48. године, нешто као:

Кошут рече матери: пропали су М ађари. . .

Са |
женом, са децом, пут гледај џа бегај.

Или друга, трогателнија:

Цар Душане, тебе Српство буди,

Устај, царе, ослободи худи.

Но, можда не би било наодмет опет се мало вра-

тити и дати још покоји податак о томе како је и за-
што У ја прикупио те своје Бачване и Банаћане код
себе у Београд. Евоцирао бих само једну малу, ви-
ше слику него какву анегдоту. То би била прича
моје матере из њенога детињства. Имала је пет-
наест година када су је довели у Београд. Отац
јој је био житарски трговац, управо, узимао је
иод закуп комплексе житних поља, а затим и х да-
вао наполичарима да о&ааве сав рад. Ако жетва
укзпе, он добија пола. Е, ал’ јније увеж било тако.
Мати се сећала стравичне слике. Каже, усред но-
ћи ислуни се авлија виком људи, шгачем жена,
мукањем етоке. Помрчина, Само понеки фењер
једва осветљава. Бегеј провалио насип. Наполича-

130
ри. гаису имали времена ни да одреше стоку већ
су секли штранге, па ко узјахао вола, ко краву,
ко пешице, бежећи Испред високог таласа воде
који је тутњао равгаицом за њима. Склонили се
некако Овде у село, на *суво. Тако три године уза-
стопце. Отац јој је пресвисиуо. У ја к је прихватио
сестру и децу без игде ичега.
А што се тиче Сремчевих, ни т у гаије било бо-
ље. Мати Катарина умрла је у својој двадесетчет-
вртој години (туберкулоза). Дошла је 'затим ма-
ћеха, ио и сам отац Аврам, ,,гашајдер“ у Сегати,
доста материјалгао орогауо, умро је убрзо затим.
Стева је тада имао дванаест, а два млађа брата де-
сет и девет годитаа.
А л и да се вратимо на однос старога У је и ње-
гових нећака. Најзад је, изгледа, „пукла тиква“
јер се Стева, ето, једном понео онако како је у пи-
сму Десанки описано, а другој браћи, још раније,
није.иш ла школа за ружом, те је Јоца био дат на
,,клонферски“ (лимарски) а Андрија на „шнај-
дерски“ (кројачки) занат (и отац Аврам био је
шнајдерски калфа кад се оженио његовом мате-
ром Катарином). О оамом одлучном тренутку, о
судбоносној одлуци, постојала је у фамилији сле-
дећа нрича, 1 0 тприлике оваква: згрешили нећаци
нешто те их У ја или која од тетака затворе у
,,шпајз“ (,,шпајзеви“ су бшш за такве ствари згод-
ни: били су ту при руци и нод кључем те су слу-
жили и као притвор за децу — и ја их се као та-
квих еећам). Кад је одређено време казне прошло,
отворе они врата, кад тамо седи Стева, несрећан,
скрушено у ћошку и чита књигу, а она двојица до
ушЈију умазани слатким које с у нашли у тегли на
полици, кажу: „Молићемо лепо и сутра опет, само
ако је могуће у време кад има школе.“ Т у се, кажу,
чаша прелила и судбина ове двојице била је за-
в* 131
печаћена. Андрија је доцније отишао , чак у
Америку. ( А у вези са овим последњим прича се
такође како ее Андрија тамо оженио Швабицом
Хедвигом и, мислим, четворо деце нрстио тамо, ие
знам како, али се после дуж ег времена сетио и до-
вео и х у Сенту, где их је све четворо одвео у
цркву, повезао уједно црвено-плаво-белом тробој-
ницом па их је тако, већ повеличке, крстио сен-
ћански попа по православноме обреду. Н о У ји се,
изгледа, није допало то што Андрија хоће опет да
их води натраг у Америку те (у пиему од 24. фе-
бруара 1895. године) пише Десанки: „С Андријом
смо сви шкаљали о срамотили се. Најпре сам га
хвалио и поносио се њим; а сад кад видим да оној
себичној жентурини подлеже, сад ми је да не чу-
јем ништа о њему. Писао сам му да ми прага више
не прелази ни он, ни ико од његових, и нека иде
куд му драго кад је така кукавица. Он мисли да је
доста учинио са оном комедијом у сенћанској црк-
ви и да је посрбио ону кукавну дечицу што их је
научио да се прекрсте. О ш су деца сад изгубљена
и за Српство и за православље.“ Тако је најзад
дошло и до тота да он, у једном писму од 28. мар-
та 1895. године (увек Десанки), поред осталог, на-
пише и ову реченицу: „Награјисао сам са сва три
моја нећака.“ ■
Ради илустрације разних тадањих ггрилика, у
овом случају материјалних, дописао јбих овде још
две реченице из истог тог свежња старих писама.
Једну из лисма датираног ју л а 1892. године, која
гласи: „Стева ће доћи док добије плату, јер с пла-
том иде исто тако траљаво у Нишу као и овде у
Београду“ . . . и друту, из писма септембра 1893.
године, где каже: „П ра зш држ авш каса, из које
још нисам примио ни пребијене паре пензије ево
већ пети месец“ . . . а дотични пензионер није дотле

132
био баш иакав било мали административни чинов-
ничић већ, знамо, ххоред осталог и управник Народ-
ног позоришта, тпрофесор Велике школе, министар
ггросвете и члан Српоког ученог друштва — прете-
че Српске академије наука и уметности.
То су, ето, биле неке занимљивости, више при-
ватног карактера, које се још могу наћи по тим
старим писмима, но поред тих чисто фамилијар-
них има ту и других које би, пак, могле припадагги
и широј јавности као нека врста документациј е,
и то не само о породичној трани самога писца него
и о јунацима из његових прича. У овоме случају
реч би била о једном податку који би можда мо-
гао 'довести у везу 'јунаке из малога спева Бал
у Елемиру са онима из велике приче о Поп-Ћири
и поп-Спири. Наиме, трагајући за збивањима у
целој тој прошлости уснппте, пронашао сам код
још живих рођака једну стару, већ пож утелу
фотографију на којој се у средини види један ут-
ледан „пулгер", а његово име и имена осталих из
целе групе разазнају се још исписана на полеђи-
ни: То је Јосиф Поповић, тршвац у Елемиру и
унук поп-Ћире (баш тако 'шшпе избледелом олов-
ком ту позади). У з њега је његова жена Софика,
сестра Јована ,Ђорђевића, лево, пак, стоје две кће-
ри, Десанка и Вида, оне из Бала у Елемиру, а дес-
но 1СИНОВИ, |можда и они јунаци Сремчевога спева.
Распитао сам се ближе у Кикинди, Сенти и Новом
Саду, где има још живих савременика Сремчевих,
већ осамдесетогодишњака. Т у се неки чак сећају
приче да је кућа поп-Ћирина била баш преко пута,
с друге стране шора, од ове у којој је био дућан
Јосифа Поповића (дали су ми нешто и тих старих
фотографија, само на фирми стоји већ име Богда-
на, сина Јосифовог). I

133
 К аж у чак да постоји верзија да је у дотично
време био у Елемиру ји онај други свепггеник, еамо
се није звао Спира већ је то име Сремац због сли-
ковитости изменио. Од још живих и свежих све-
дока, Десанкиног сина Јована Сремца и његове
жене, сазнао сам да је Јован од |своје матере чуо
верзију :по којој су као узор за поп-Ћиру и поп-
-Спиру Сремцу послуж или свештеници из Ченеја,
села данас у Румунији, али да су м у помогли неки
детаљи из живота попадија у Елемиру. >
Но сее с у ово разна несигурна „предања". Ни-
чег забележеног нема. Ипак, она потврђују већ
постављену тезу о месту Елемиру у цгирем Срем-
чевом делу. Тако каж у да је баш у Елемиру била
позната и прича о ономе како су краве појеле
„тротоар од тула је “ (тј. гладне краве шашу од
кукуруза прострту пред кућом, због блата). Из-
гледа тако да је Елемир био у неку руку центар
разних збивања и подсетник Сремчевој машгги.
.. . Никад краја анегдотама. Ипак, ево само
још 'једне, засада последње: у Долову >су били учи-
тељ и „тетка“ Савета (једна од сестара Јована Ђор-
ђевића, а тетка Стевана Сремца) и њен м уж „те-
так“ Светозар. Они су имали четири сина. Један је
био свештеник, а остала три учитељи. А л и није
то овде важно, занимљивиј а би можда била прича
како :је та тетка Савета, не знам тачно које од
оних година када је Светозар Милетић био осу-
ђиван од мађарских власти (1878. године чак на пет
шдина тамнице), ставила увече у проЗ'Ор његову
велику урамљену слику /новезану около широком
српоком тробојницом и са овећом у Сребрном чи-
раку лево и десно са еваке стране. Па се сжухшо на-
род пред ггрозор те дошли најзад и ландури и од-
вели тетка-Савету у „ариште“ . Тамо ј е дочекала
јутро седећи на клупи док није дошао тегак Све-

134
тооар, платио толико ји толико форинти казне, и
одвео је кући (зли језици су гов'орвд1 и да је он то
могао још исто вече учинити, ал’ ето т а к о ...). Но
тетка Савета је ироналазила увек и друте значајне
догађаје и датуме за манифестације својих осе-
ћања. А ко ништа друто, она би на Видовдан аран-
жирала сличан декор са оним познатим „лагиру-
шама“ са Косовском девојком гали са заклетвом
Милошевом на вечери уочи 'бој а, а све на муке и
невоље евога далеко мирољубивиј ег мужа. — По-
ред овога тетка, Светозара, било их је још у тој
многобројној породици сестара Јована Ђорђевића
и тетака Стевана Сремца. Тако је један тетак, не
знам тачно који, био ћопав. !Он се тиме поносио
јер му се невоља догодила кад су га „в ук ли коњи“ ,
али је доказао да има најбоље чилаше у селу. А
дика и понос газда у (селу ,било је да се имају пгго'
бешњи коњи, па кад се напију, 'онда их још и
шибају да трче што вгаше могу, средмном шора
скрајачнакрај -села. Једнам су се коњи избезумили
и отели, таљиге се напросто распале иреко неке
џомбе, а пијам се кочијаш уплео у дизгине и ха-
мове, па су га коњи вукли !све док се није зауста-
вио у јендеку, тамо већ изван села. Ето, тако је
тај тетак остао ћопав. ' , 1
Но најзад, да бисмо збиља већ једном завр-
шили, вратимо се главној личности свих тих прича
— ,Стевану Сремцу: једна можда неважна ствар-
чица, али како је недовољно лозната, да додирнемо
и њу. Требаће нам за то да се вратимо још мало
на П оп-Ћ иру и поп-Спиру. Иано Је тамо цело вре-
ме реч о 'свештеницима,) смеје се гапак само људима
и ситуацијама. У религију се не дира. А у вези са
тим, даље, препричавам причу кад на:с је као децу
Сремац водио шетвом лађом до Смедерева и на-
траг, па пролазили поред Ритопека, а тамо, на

135
оброику више широке воде, сеоско гробље под 'сен-
ком богато разЈшсталог, ваљда, храста 1 — а он
каже нешто као: „Ето, кад новек пође са овог
света, најбоље тако ту под дрво, под земљу, без
сандука, па се све претвори најзад у то пространо
зелено лишће . . . у цвркут птичица“ . . . или ненгго
слмнно. Дакле, Сремац није био релитиозан. Лежи,
ипак, под каменом са крстом, али на погребу су,
сећам се, били нежи љ уд и у црном који с у носили
неке чудне знаке (као троугао, као шестар, као
мистрија?). А деца све виде и за све питају. Нису
нам баш све објаснили, али смо разазнали да су то
изасланици некакве „лож е“ и разумели доцније да
је био масон. С друге, пак, стране, његов ујак Јо-
ван Ђорђевић, у једном писму (5. октобра 1893)
ггише забринут за врзме болести кћери његове сес-
стричине Анђе, која је била мезимица ту у кући:
„Стога нисам смео од куће миирти него ми је го-
рела у соби воштаниир, у суботу цело пре подне.“
Дадирнуто је овде и панешто из интимног жи-
вота Стевана Сремца. О томе је иначе мало ггисано
те мислим да би сада могла бити прилика да се до-
да још понеки иодатак, рецимо — шта је Оремац
волео а шта не: Волео је, на пример, да види лепу,
младу, расну Циганку, са белим зубима и шаре-
ним цветом у коси. Од музичких инструмената во-
лео је да чује хармонику. А жад бисмо се вратили
на Бал у Елемиру, сважако да бисмо се морали
сетити пића као главног кривца за цео онај неспо-
разум тамо. Е, иа Сремац, иако је био оно што се,
у ширем смислу, назива „кафанским човеком“ , из-
гледа, ипак, да је 1Пио веома умерено. Покоју ча-
шицу, али добру (познато је већ оно његово да до-
бру ракију треба тражити у кафаницама пред чи-
јим се вратима вчеде самари амала прислоовени уза
зид). Лумпераје није волео, за разлику од мно-

136
гих својих колега оисаца и уметаика из тадање
СЗкадарлије. Најзад, узхред још и ова неважиа
опаска: Сремац је био растом и стасом, не прете-
рано, али ипак, снажан, здрав човек. Умро је од
једне баналне И глуне инфекције. Ми смо тамо
непиад чули верзију као да је кривац био некакав
болестан Турчин који је седео поред њега у басену
у бањи.
Чепркајућм по свој тој прошлости да бих до-
пунио целу ову слику, кад са!м већ почео, покушао
сам да разјасним и многе од тих родбинских од-
носа како сам знао и умео, и графички сам то сло-
жио у једну слику као неког „родослова“ , па се ту
могу наћи и личности везане за наш Бал, или оне
саме цли њихови ближи ј и л и даљи, од којих су, пак,
опет многи продефиловали, за краће или дуже
време, кроз београдски дом Јована Ђорђевића.
Х ајде још где је било чега већ познатог или запи-
саног, али где је нечије чак и збиља добро памћење
требало да тачније објасни ко је био ко и како је
ко коме био род пре седамдесет и више година, ту
није баш све било ни просто ни лако. Да је сачува-
на скица к о ју је сам Сремзц био саставио а коју
помиње М иле Павловић у својој књижици о Сте-
вану Сремцу, било би лакше. '
Сремац је овој спев Човекова трагедија или
Бал у Елемиру илустровао са својих пет малих
цртежа оживљених акварел-бојом. Но он није био
писац само забавко-ведрога хумора. Он је задирао
и дубљ е у стварност овога нашег свакојаког жи-
вота. Вероватно би он умео и „озбиљ но" да црта
и слика да се само и на то у животу озбиљно био
дао. Овако се само може наслућивати шта је он
ту, можда, могао дати. Познато је да је у Сремче-
вој заоставнгшни било доста разних малих цртежа
ликова скицираних у з пут и надохват, али да је

137
цео тај материјал иропао или бар затурен са свим
осталим белешкама Сремчевим, тако да Сремца
као сликара познајемо -данас само по ових неколи-
ко колорисаних цртежа. У вези с тим сликарством
још је у своје време подсетиб М иле Павловић на
сликарсии таленат једног другог Војвођанина —
Ђ ур е Јакшића, најближег комшије ту 'из банатске
Сроске Црње. Но Ђ ур а је био прави, школован
сликар и то је по својој професији на првоме ме-
сту у животу био па и истицао. Н-ије моје еада да
наводим овде да је један познат ликовни крити-
тичар, још пре много година, покренуо питање није
ли Ђ ура био „бољ и“ са сликарским кистом или
„с пером у руци“ , Да злоупотребим речник самога
Ђуре, и ова мала асоцијација сада не иде ни до
каквог конкретног поређења звећ само подсећа, као
што би то могла и на било ког другог писца који је
био и еликар. И Змај је био добар цртач и многе
је оне своје 'ствари за децу сам илустровао.
Но да бисмо ипак најзад завршили, вратимо
се конкретно и самом крају Сремчева рукописа:
Он је ту ставио: Ниш, 30, Авг. (увече) 1890. То су
вероватно дан и час када је своју прву верзију
отикова „начисто" прегшсао. А ја, ево, овај мали
осврт пишем такође једног 30. августа, али 1978.
године, можда на стогодишњицу Сремчевог дола-
ака у Ниш, где је он свој Бал у Елемиру и напи-
сао.

138
МЕСЕЦ ДАНА
С РАСТКОМ У ПАРИЗУ
И ЈОШ ПОНЕКА СЕЋАЊА
ЈСад ми је Летопис крајем 1978. љубазно пону-
дио да, као савременик и приј атељ Растка Петро-
вића, евоцирам нешто чега се у вези са њим се-
ћам из тих давних дана, учинила оии се погодном
тема за коју сам предложио први део горњег на-
слова. Затим сам видео да би ова тема неминовно
морала прерасти у покуш1ај да забележим још по-
нешто интересантно и изван тог уж ег времена, те
сам тако тај наслов проширио. Равуме се, не пре-
тендујем на то да сам могао обухватити ни све
чега је ту било а вредело је сетигги се, нити на
какву несумшиву тачност, јер године су ту сва-
како учиниле своје. Сем овог обј ашњен»а додао
бих и основну примедбу да су та сећања везана
само За Растка као човека и пријатеља, а не и као
гшсца (песника и књижевника), и да цео напис
нема, рем овде поменутих, никаквих других мо-
тива, а нарочито не књижевних претензија.
Било би већ оно што се 'зове ,,скппгге место“
подсећати да је штета што се сам живот многих
истаннутих љ уд и тако мало познаје. Како би било
добро да је ко од савременика записао и нешто
више, макар и неважно али ипак карактеристи-
чно, из живота, на пример, Бранковог или кога

141
друтог песника и ли уметника уогаите. Такође бих
ј|ош приметио да ће се овде можда наћи и панешто
што сам већ рекао на неком другом месту, а исто
тако да ће се у тексту наћи покоја француска
реч или реченица, можда и какав стих. Растко и
ја смо тај језик говорили дозлабога рђаво, али је
он волео да употребљава његове готове фразе, ци-
тате и стихове, те сам се и ја сада овде вратио
на ц елу ту стару атмосферу. Најзад, да објас-
ним и поделу наше материје на пет делова: она
ми се просто наметнула кад еам разна сећања при-
купио да и х некако средим и повежем.
С Растком сам једно време био често заједно.
Везивали су нас највише средњовековна уметност,
наши манаетири и многа путовања, а сигурно и све
оно друго неодређено хпто уопште ствара прија-
тељства и другарства. Познато је да 'су љ уд и као
радио-апарати са разним електро-'махнетскмд тала-
сима к»з«Г одфпиљу" М 'И^има]у‘ К ад се тала-
сне дужине разних станица подударају, успостав-
љ а се веза и без неких нарочитих, споља видљи-
вих разлога и објашњења. Од Растка сам био ста-
рији четири године.
Унознали смо се по његовом повратку у Бео-
храд, после завршетка првог светског рата, а та-
кође и његових студија у Паризу. Т о се догодило
посредством његове другарице Иванке Иванић
оа којом је прешао Албанију, са њом и Агом, си-
ном композитора Мокрањца, делећи коцку шећера
и чај скуван у празној лименој кутији од кон-
зерве. Са овом девојком Растко је био у једном
дугом правом иријатељству без ичег даљег (по-
требно је и то рећи). Из Париза је Растко дошао
сав одушевљен легендама о стараш Словенима које
је најбоље упознао из књига ученог Чеха Нидер-
леа, и визијама из средњовековне српске умет-

142
 ности, и то не еамо архитектуре и зидног сликар-
ства већ и старе кшижевности, поезије, народ-
нога епоса, па и свега друтог наслеђенога, забеле-
женога и рачуванога до данашњих Дана, акроз хгри-
че, бајке, песме, ношњу, накит, итд. Предано је
студирао ту средњ овековну орггску уметност и код
њеног великог познаваоца, професора Габријела
Мијеа (МШег) на ларијској Есо1е дез НаиЂебТЊЈДез.
Вурлеска бога Перуна је већ била готова ако не
у рукопису оно сигурно у његовој глави. Ја сам
сјшчно био расположен. И ја сам био опседнут ча-
рима те старе уметности, после завршетка ра-
товања на Солунскоме фронту и започетих а још
недовршених студија архитектуре у Риму и Прагу.
И убрзо смо нас двојица заједно нестрпљиво пошли
да све то изблиза видимо и доживимо. Тако би
сада овде, можда, било згодно испричати штошта
о тим разним путовањима и, мада ће бити тешко
држати се даље некаквог одређенијег хронолош-
, ког реда, ипак ће разни моменти које ћемо уз пут
додирнуш тако бити разумљивије повезани.
По повратку из Париза у Београд Растко је
становао у њиховој старој кући у Ратарској улици
(после названој Краљице Марије, па најзад 27.
марта). Кућа је била приземна. Са две улице, гри
собе. Са стране колски ,ггролаз у авлију, а из ав-
ли је улаз у стан: предообл>е, још једна соба, и тамо
у крилу кујна, итд. Даље, лак, у продужетку, још
неке (кирајџије, а насред авлије, све до увођења
канализације, један дрвени павиљон са више за-
једничких клозета. Позади, у дну већ иза тог ду-
гог дворвдита, била је, све тамо до идуће улице,
једна запуштена башта. Права мала прашума од
корова и киселог дрвета, у кој ој је Растко, још
као м!али, 1слободно развијао сву машту измиш-
љеног пустолова. Пола П али луле је било такво.

143
Дакас је ту читаво неко саће од облакодера. У тој
кући се Растко родио као, мислим, седмо дете сво-
ји х родитеља. У породици су га звали Раја и био
је љубимац још живих својих сестара. Кад сам
га ја познавао, становао је ту са сестром Зорскм.
Један велики део свога времена т у у Београду,
тих првих година, провео је он са друговима и при-
јатељима, највише пред кафаном „Москва“ , а до
које је од куће ишао, често и ноћу, преко Старога
пробља и поред оне огромне, или се она то так-
вом тада ,чинила, пећине на пустоме ТапЕмајдану.
У тој пећини су некада приређивани кермеси и
концерти певачких хорова. У 'међувремену, Пола-
зио је он тада и на своја честа и веома интензив-
на путовања, у неким од којих сам и ја учество-
вао Те бих ипак н»има прво дао нешто више прос-
тора, као једној целини, издвојивши их из свега
осталог чега се још сећам. Дакле, прво о неким
од тих -многих путовања, и нека ми се при том^не
замери можда и понека недоследност у хроно-
лошкоме реду. Доста година је прошло од свега
тога, ко ће се баш свега тачно сетити?

П УТО ВАЊ А

Путовали смо возом докле год је воз ишао, но,

неки пут и поштанском „дилижансом“ , а то су
биле таљиге са арњевима (личиле су скоро на она
пшгривена кола из вестерн-филмова, само у ма-
њим размерама. Тако се, на пример, иш ло Ибар-
ском долином од Краљева ка Рашкој (у з пут и ка
Студеници) и Пазару, а одатле пешке до Сопо-
ћана. Тако и од Ужица преко планине до „на Дрини
ћуприје", и после ка мору, или овамо лево на Ми-
леш еву и даље уз Лим. Нигде ту јогц железнице

14 4
није било. Сећам ее, тако уз пут, ручка иред Ба-
љевачком механом. Села ту тада није ни било, а
застали емо због прастаре неке црквице, ту не-
далеко уз реку, чије је фреске опирала киша јер
сводова већ одавно више није било. Путника про-
лазника мало. Механџија нам је обећао пиле за
ручак и узео ловачку пушку па дошао иза неких
пластова сена по стрњици иза куће, за кокошка-
ма. Оборио најзад једну и донео. Кажемо ми: „Па
ти ћеш нас, бре, нахранити и оло©ом.“ „Н е бојте
се“ , каже он, „кукуруз је то ,био. А како бих иначе
стигао и ухватио. Дивље је то.“
Још је дилижансом било релативно лако.
Могао је ту човек седећи поред кочијаша, да се
завали међу неке џакове, корпе и сандучиће и да
одрема, монотоно се труцкајући (на раскрсници
у Рашкој биле су чувене вруће лепиње па расе-
чене, а унутра ћевапчићи утопљени у кајмак, онај
планински — прсте да полижеш, што кажу), али
где пута више није било, ту се пело на дрвене са-
маре на леђима брдских коњића и сатима преме-
Штале ноге, како би оно дрво самара доле што ма-
ње ж уљ ало. Тако коњић за коњићем (ти кири-
џијски коњићи су годинама уеталили свој ред, ра-
според и темпо хода, и нинада не би један по-
шао брже ни прешао испред другога). Тако и ми,
на свакоме по један, а трећи коњић носи на свом
самару оно мало наших ствари. Баш сасвим ма-
ло. Водич иде напред или залази са стране и тера
гранчицом оне досадне зелено-златне муве око
ноздрва и репова коњића који фркћу и траже по
рупчагама камењара место где ће спустити ногу.
Тако сатима преко планина и вода. Лим смо
тако газили, а ©ода коњићима до колана на тр-
буху. Насред воде ознојене животиње застале да
охладе заморене ноге и псшааоо пију. К роз крис-
10 А о н д ак }е летиЈо јер о п л а н н ад В еоградом 145
талну воду доле види се песак и бели облуци на
дну. Прамакне и покоја мала сребрна рибица. Ми
дигли ноге (Расткове су биле баш поприлично
дуге) на самар да их не уквасимо, и мучш!о се
да одржимо равнотежу. Нека (воденица клепеће ту
негде ји велики јој точак шкрипи. Лепота једна.
Најзад, р друге стране воде сели смо на врео пе-
сак и спустили ноге у воду. Дотле је два дана ни-
смо ни видели. Заноћили смо били торе на неким
бачијама, 1 спавали уморни у топлој слами покри-
вени овчијим руном, па кад смо ујут р у протрл>али
очи, иитамо: „Снашо, има л ’ мало воде да се уми-
јемо“ (о бријању, разуме се, ни говора). Каж е она:
„Е, моји варошани, нисам ја воде видела од Ђ ур -
ђева, него има топле варенике (млека) и ладнога
млека (а то је кисело), да се мало прихватите
пред полазак.” Не иде нама у главу како то овце
без воде, а разумели смо после, кад смо похпли;
коњи с у газили кроз јутарњ у росну траву као кроз
воду. Висина је ту преко 1500 метара.
Затим смо кроз пусту планину почели сила-
зити у кан»он Таре. Т у негде наишли смо гаа руше-
вине егаре цркве. Прича нам водич да је то био
манастир Довоља, па кад су Турци силовали на
олтару неку чобаницу, цео !крај се подигао, побио
Турке, а цркву разорио јер никакво освећење ту
више не би помогло. Застали смо доле на реци да
се одморимо. Преко воде се прелази мостићем од
брвана. Тара је ту уска, а затим се одмах даље
пробија кроз литице тесне, тамне клисуре. Заста-
ли ту и неки сшгавари јКоји спушТају грађу, тамо
горе од Мојковца па низ реку. Т у растурају веће
сплавове, па в езују све по два тешка брвна чврсто
једно у з друго, а у средину углаве високу мотку и
уз њу, горе, веж у у мараму оно мало ствари и
одела. Остану само у гаћама јер даље доле, низ

146
воду, вода кљ уча у буковима и шрелива 1еве, те се
сплавови своде на те од само по два трупца, који
су једини у стању да се пробију матицом између
стена, док би веће она сила сигурно растурила. И
умало да се с н»има погодимо да нас тако, на сва-
ком по једног, спусте до Фоче или бар до Шћепан-
-поља. Толико 'је то било примамљ/иво да је Раст-
ко усхићено одмах прихватио. Одустали смо, ипак,
јер нам је план био да изађемо на море, а овако, и
кад бисмо остали читави, пхто није баш морало
бити сигурно јер би ту требало држати равнотежу
и окоро јахати као на оној дасци по таласима (зигЛ
боагб) читаве сате кроз тај вратолом, вратили би
нас опет на север, скоро онамо одакле смо пошли.
Направили смо две-три лађице од новина у које
нам је било увијено оно мало сира, 'спустили их
да оду низ матицу ка оким брзацима између го-
ростасних стена, и као деца преслишали се из
географије: „Тара и Лива у Дрину, Дрина у Саву,
Сава у Дунав баш под Београдом . . . “ Потражимо
неки виши згодан камен да с н>ега опкорачимо оне
наше високе самаре, а Растко пева на сав глас
Трубача: „И нек Дрина јекне Сапзи, Сава Дунаву,
Дунав бујни Тиеи, Драви . . . “ и завршава: „Х еј, на
море, на Адрију . . . “ Ипак, после ми је још много
гунђао, као да сам само ја био крив што нисмо
отишли низ Тару у т у пустоловину, у ону кли-
суру, међу оне врлети.
Кад се река прелази на Левер-Тари, ту се си-
лази прво више стотина метара, а затим се толи-
ко опет пење, као уза зид оксшито с друге стране
на Пирлитор. Коњ извија грбачу пентрајући се
окоро без стазе, а човек не сме да се оеврне и по-
гледа надоле иза себе, толико изгледа стравично
а ипах величанетвено. „У ју ге (Зап§егеизетеп1;“ , ви-
че Расгко.
10*
147
 А шгго се тиче самара, пошли ми тако једном
другом лрилик-ом до Манастира Мораче. И ту се,
горе од Црквина, силази осам стотина метара, а
после пење исто толико натраг. Кад смо увече
сјахали, управо кад су нас на руткама скинули,
стајали смо дуго, онако раскречених 'ногу како
смо и х девет сати тога дана грчевито д р ж а ли .. .
Нисмо се могли исправити. Буквално смо плакали
од бола, ненавикли. Зато се често виде сељаци
кажо попречке седе на самару, а ноге игм висе с
једне стране. И Христос, тамо на фрескама, тако
је ушао у Јерусалим.
Но, није све баш увек било тако једноставно
на свим тим путовањима. Баш оно тамо кад смо се
после Таре попели на плато Језера, удари нека
киша, бескрајна, а пут је још дуг до Жабљака.
Цурила вода низ врат, кичму, самар и ногавице,
све у плитке варошке ципеле. Цурила еатима баш
хладна, а ју л и је месец био. Једва се најзад, тамо
далеко, указале жиже светлости прозорчића на
брвнарама села. Стигли смо некако, скинули све
оно натопљено са себе, огрнули се поњавама и кр-
парама и окупили око усијане плехане бубњаре.
Дошли смо себи тек после прве кашике (дрвене)
једног божанственог качамажа на кајмаку (опет
из дрвене карлице).
Два дана смо, ту око те бубњаре, чекали да
в ј о д и м о Дурмитор. Прву ноћ смо спвали, што ка-
жу, „као заклани“ . У ју т р у смо се чудили што су
нам кош уље мало као крваве. Тек другу ноћ, већ
испавани, видели смо у чему је ствар: све нас је
штшхало и сврбело, па смо обукли кишне капуте
(већ осушене), закопчали и х око врата и свуда до-
бро насули прашком. Констатовали смо да чак и
озго, са таваница стенице падају (неко нам после
објаснио да се оријентишу по човековом даху који

148
се пење нагоре и ту онда озго „пи 1к ирају“ , што
се жаже). Па ми раширили новине преко лица, а
оно „тап, тап“ озго, баш се лепо чује. Тужимо се
ми после. Смеју се љ уди и кажу: „Ако, ако, значи
да сте здрави, на болесне оне не иду.“ Утешили
се ми тиме и сетили се сличне приче са другога
краја и других неких путоваша.
Морам и то да испричам; Растко и ја уживали
смо дуго сећајући се свега тога. Кад нешто прође,
а човек је млад био, не изгледа му ништа више
тако страшно, па чак ни непријатно. Дакле, било
је то у Протштини. Оној старој, дивној Приштини
одмах после рата (првог, разуме се). Заноћили ми
у неком хану. Топла је била ноћ Рамазана (пред
Бајрам). Далеко оријентална нека песма се разле-
же. К о би заспао. Питам Растка: „Спаваш ли?“
„К о би заспао од овог чуда“ , каже, „ 1свег ме поједо-
ше.“ „И мене“ , кажем ја. Т е ти ми устанемо. Под
прозором одмах широк кров, ваљда неких дућана
доле. Истресемо ми добро ћебад и простремо их по
топлој ћерамиди. Пред нама баснослован Призор
од безброј кандила на исто тако безброј минарета.
Као звезде да су пале, и то густо, озго са индиго-
-тамног свода на ову пространу ћарош (ову у ја-
блановима — а све у ритму далеких зурла и го-
чева. Лепота једна, ио ће заспати? Изнесемо тако
једну презрелу, као сунце злаггну 'дињу. Располу-
тимо је некако, а мирис јој се распростире по оној
топлини около. Поједосмо је, обрисасмо уста пр-
стима, а нрсте о панталоне, и заапасмо блажени,
опијени сценаријем овог невероватног призора. —
Пробудило нас је најзад, ту на крову, врело и пре-
светло су.нце, ко зна већ кад, а оно доле жагор пи-
јаце, људи, магарићи, пазар, паприке, миришу
вруће мекике . .. К о би то до краја живота забора-
вио?

149
 Е сад даље, неко ће с пргшом рећи да не идем
редам већ некако „збрда-здола“ и да скачем с
предмета на предмет, али 'збиља јне бих умео
пр®о направити план целине па се после, све ре-
дом, сећати појединости. Најзтодније ми је овако,
по аооцијацијама. Једна реч буди тамо нешто да-
леко, цега се иначе никада иише не бих сетио.
Т е тако и са Приштином — а до Приштине ту од-
мах Грачаница; једини остатак некадање престо-
мице Уроша II Милутина, који је ту (где ту? . . . тра-
га више ни од чега нема) дочекао византијског
„министра спољних послова“ Теодора Метохита да
уговарају брак са Симонидом, деветогодишњом не-
вестом. Све ми је то везано, у сећању, са Растком.
Јер смо заједно т у у Грачаници Стављали паус-
-папир преко овалнога лика Симонидиног и огром-
не круне све у драгом камењу, на њеној глави. Ја
сам придржавао хартију, а Растко је копирао озго
оловком баш оне очи које је зидарски чекић (или
нешто друго четвртасто) ударио два-три пута, а
срећом промапжо те не сасвим и унииггио. Лосле
сам ја то акварелисао и поклонио М'илану Ракићу.
А везује ме та иста Грачаница и за Париз и Миј еа
јер сам овога, још као студент, ту једном допратио.
Њ ега и госпођу Софију. Грачаница је тада била
некако много налуштена. Један једини калуђер је
ту био у једином више него оронулом конаку. У
другом, само непгго мало мање оронулом, остали
смо да преноћимо јер смо се били задржали. Пајтон
(фијакер) био се вратио у Приштину, а у селу ни-
каквог другог превозног ередства. Тек, понела го-
спођа Софија свећицу, ону м алу манастирску, кри-
ву, воштану и пошла да, оно што се „енглески“ ка-
ж е „опере руке“ , кад тамо, а оно само две дашчи-
це на поду, а између, доле дубоко, прави правцати
пацови трчкарају и гледају нашоре. . .

150
 И још нешто, али ово 'даље већ није више не-
пријапно. Прешли ми да спавамо, идуће ноћи, у
онај тада једини хотел у Приштини. Тамо ипак
све друкчије. Није више ,,ала турка“ него скоро
„европоки“ . У соби лавабо, па и топла вода. Но те
топле воде нешто нестаде, те ја брже потегнем
газду. Кажем: „Странци, бре, немој да се брука-
мо.“ С’г ће 'ове да бвдне у реду, ич се не бери
гајле“ , и он једним бокалом из кујне напуни јед-
ну кантицу, ту споља, на зиду у ходнику, и с дру-
ге стране у еоби процури вода. — Добра су та стара
времена била. Волео их јје био и Мије.
Но цде смо оно стали? — Вратимо се Дурми-
тору. Питамо ми дакле, за Дурмитор. Каж у: „Ето
га ту одмах, руком да та дохватиш.“ Међутим, на-
пољу све у ледено влажној, сивој магли. Ипак,
престала је била киша те ти ми решимо да одемо
до Црног језера. К аж у нам: „За сат ћете донде и
натраг, али се не задржавајте, брзо ће и ноћ.“ Кре-
немо ми тамо. Језеро збиља црно, као црно око у
густој црној боровој шуми. Пођемо ми обалом око-
ло, а затим стазом кроз шуму натраг. Јест, али
биле две-три стазе, све исте, а шуми никад краја.
Пођемо натраг језеру, али ви њега нема више . . .
Ни села, ни наше механе. Све шума, влажна и све
хладнија. Било нас је свуда тамо-амо по н>ој, а
осећање и расположење и да не олисујем, разуме
се. Најзад се ипак чу неко као далеко довикива-
ње, а после и зрачак неког фењера кроз грање.
Пронашли с у нас и вратили у (суво и топло. А било
је и време. После уз ону малу бубњару и лонче
вруће ракије на н»ој, сетио се ја и прицам ЈРастку
поуку мога старог професора Пере Ш повића (исрји
ме је први повео по манастирима,/али није волео
авантуре). „Човек ти је као стенуца, домбћа
вотиња, одавШсо пбследњи његов рреда^ дапустиб
грану дрвета и пећину и измиелио себи удобност
између топла и сува четири зида собе.“
Најзад нисмо могли чекати даље. Они се први
коњићи и сељак водич вратише у П љ евљ а одакле
су били пошли. Овде смо нашли друге и кренули
смо Шавнику и даље мору. Дуго емо ишли тако
кроз ту зиму усред лета. Тек тамо пред вече, на
крају Буковице, каже Растко: „Х еј, погледај на-
зад“ . .. Кад тамо, кроз подеротине магле, у злату
вечерњег сунца, један до неба огроман „цаубер-
берг“ , сав у снегу и леду. К ао привиђење. Вели-
чанствен.
Ето, било је и тога. ,Ишли емо по тим манасти-
рима не само због њ их него и због свега сличног
овоме што смо доживљавали. Т у ј е гРастко ваљда
и измислио онај мото: „М и не стварамо викакву
уметност, ми :само •доживљавамо велике екстазе“ ,
или непгго слично, и дерао се с коња промукло:
»МаГз 1ев уга1з уоуа§еигз зоп1; сеих-1а зеи1ез цш
раг!еп1 роиг рагП г. .. <3е 1еиг 1а1аШе јатаГз Пз пе
в’есаг1еп1: .. .“ и т д .
.. .Тако смо некако етигли и до мора. Кад тамо,
ту нас ухапсили. Пошли омо били из Котора оба-
лом, пешже. У Перасту, дивном месташцу са оним
малим каменим капетанским палатама (које су та-
да скоро све одреда биле без крова, јер кад кућа
нема кров, онда се не плаћа пореза), нас је насред
улице изгрдио један поп, али ће о томе догађају
биги више речи дрцније. А у Херцег-Новом нас
је, како смо наишли на варошицу долазећи од стра-
не Савине, сачекао жандар и одвео у полицијски
комесаријат, где су нас прво пустили да чекамо,
а затим саслушали: ко смо, шта смо и одакле смо.
Било је мало компликовано јер у то доба нису по-
стојале личне карте нити је ко морао иматц каквих
исотрава. И овде је, пак, био посреди пол, коме смо

152
се у манастиру Савини, ту крај Херцег-Новог, учи-
нили еумњиви што смо се расгоггивали за богато
украшен златан Крст светога Саве, који се чува
ту у ризници, а за који емо знали да постоји из
енглеске тгубликације Џекоона, те је телефоном
јавио овамо да нас сачекају. Једва смо се објаснили.
Затим смо одатле морали поћи брже кући јер
су финансије то налатале и тако ћу прескочити
све што је даље било (а није било ничег нарочито
занимљивог) и забележити само какав је тада био
прелаз преко Иван-шганине: На 1сам врх се онај
мали воз пео уз најстрмији успон, 1кажу, у Европи,
зато је имао зупчасте точкове који су се качили о
исто тако зупчасте шине. Ишао је узбрдо као пуж,
а после низбрдо грозно тандркао, кочећи. Сатима
је то трајало. ЈБуди су оилазили и пешке ишли
поред воза, а за ручак је човек могао поручити ро
кондужтеру бечку шницлу да га врућа сачека кад
стигне у Коњиц. Остали део пута ћемо сад овде
прескочити све до Вардипгга, где се стиже другом,
али сличној овој, малом железницом (100 киломе-
тара — 100 тунела). Та пруга није даљ е ишла, и
до Ужица се морало таљигама преко Мокре горе.
Т у мрах хдрн као мркла ноћ. Провалија поред уског,
излоканог пута, а одмак доле речица стравично
хучи. Растко и ја наизменице идемо испред коња
и носимо у руци фишек од новина и у њему, да
је ветар не би угасио, гори |свећа. Кочијаш каже,
сигурније је тако јер коњи не познају пут.
У Ужице смо стигли још лр е зоре. Т у онај ста-
ри рсотел. Једва пробудисмо портира. Каже, нема
соба, ал’ биће око шест сати јер неки путници та-
да одлазе. У кафани доле све распремљено. Ски-
немо ми столице са једног стола и одремамо т у на-
лакћени та два-три еата, док нас, збиља, онај не
одведе горе. Кад тамо, кревети онако кахо су их

154
оки ранији оставили, још врући. Пробудимо ми со-
барицу да их ггресвуче. Каже она, што да их пре-
свлачи, па то су били фини гости из Београда, а
и иначе, кревети се пресвлаче двапут (недељно, то
је баш доста. Скинемо ми само ципеле, ставимо
на јастук џепне марамице и, уморни, онако обуче-
ни, до вечери се ниомо будили.
Другом приликом пошли смо у манастире,
Пећку патријаршију и Дечане. У крајевима насе-
љеним албансжим живљем било је још после завр-
шетка првог светског рата доста побуна и побуње-
ника. Прво Иса Бољетинац, затим јши Салих Баљ-
кови, Хусеин Бошковић и — најчувенији, Азем
Бејта. То су били љ уди који се никако још кису
могли ишмирити с новим редом и повремено су чи-
тави крајеви били у врењу. О Азем у Бејти су нам
тамо на терену с дивљењем причали ствари које
су Растка много узбуђивале. Кажу, на пример он
нема леву шаку, разнела му бомба, али наслања
мартинку преко лакта и бије нелогрешиво у циљ,
а стара мартинка је била више цењена него брзо-
метка. Кажу, добар стрелац брже из њ е опали пет
метака, морајући сваки метак да етавља посебно,
него што други то може брзаметком. Мартинка,
пак, има оловне, као палац дебеле куршуме, па где
овај с /друге стране изађе из тела, ту направи чудо.
Сам Азем Б ејта никада не заноћи на једном месту,
стално иде с планине на планину, а само му жена
јаше посред дружине, сви остали иду пешке.
Т о је причала једна Енглескиња која га је сре-
ла на п уту чак под Чакором. Каже, видевпш жену,
наредио је својима да се окрену ка стени како би
она елободније прошла, међутим она је застала,
фогографисала га за тамо неки њен журкал, и ин-
тервјуисала са оно мало наших речи којима је ра-
сполагала, док ју је он, не знам чиме, и почастио.

155
Иначе, Азем Бејта је био само против власти, и
кажу да је, непогрешиво, скидао с виооке планине
жандара који је седео на боку пајтона доле на дру-
му, а да кочијаша и не окрзне. Све су то причали.
а Растко је био очаран, и пошли смо у Дреницу
да тражимо качаке. Дреницу је ,,умиривала“ вој-
ска, и било је ту пола Моравоке дивизије. Нису
хтели с нама ни да разговарају, и испратили су
нас даље. Растко је био разочаран, али се утешио
кад су му неки други тамо рекли да би било сасвим
довољно узбуђеша ако читави пођемо кроз Кеч-
чпотак, а то је на путу за Пећ. Прошли смо и тај
такозвани „Крвави поток“ и није се десило баш
ништа необично. У Пећ смо дахшли због Патријар-
шије, а нарочито због Високих Дечана. Тада још
није постојала ова инвазија туриста на манастире,
и било је калуђера чак и ж ељних да с киме пораз-
говарају. Тако нас је и овај игуман овде хтео по-
частити свежим пастрмкама, а само 1Смо питали
има ли рибе у ја зу Бистрице која протиче кроз
двориште и окреће манастирску воденицу, а он ту
пред нама звао сина „кума“ манастирског, једног
високог као бор дерана који је имао уж е кукове
него рамена, и послао га је преко врхова Прокле-
тија чак у Плав по пастрмке. Овај м у је само тра-
жио пуш ку да је понесе, за сваки слЈгчај, ако наиђе
на вука или медведа, и кренуо је, са торбицом хра-
не преко рамена, најкраћим путем, управо, не пу-
тем него с камена на камен, као дивовоза, прекс
високих гребена, где је још било м снега. И ујутру
омо за доручак имали свеже пастрмке. Дисале су
још кад их је донео у корпици од коре дрвета, па
ове поређане у мокру маховину. Частили смо га, а
очеви и дедосви тог дерана су, ко зна из колико
давне прошлости, били кумови манастирски, а при-
чао ,нам је отац Леонтије (мислим да се тако звао)

156
да их је његов претходник, кад су Бугари наила-
зили у манастир, тамо за време првога рата, звао
и дао им она два велика златва крста са олтара,
један Дечанског а друти Душанов, и да су их они
просто етавили иод оне њихове јелеке и изгубили се
у планину, а кад се рат завршио, донели их и без
речи ставили их на олтар. Беса је тада још била
најсветија реч.
После смо, због приче оног дерана о Плаву, и
сами пошли тамо, али оада већ путем који је тада
баш просецан преко високе планине. Растко је био
у екстази. Каква Швајцарска! Борови се таато дижу
високо у небо из пукотина вертикалних литица, а
вода се ломи дубсжо доле кроз провалију. На пола
пута Јусуф-хан, цце је још велико црно језеро које
је настало једне ноћи за време провале облака кад
је оближњи поток нанео у Бистрицу, озто са Про-
клетија, силно дрвље и камење и преградио је ви-
соком браном. Т у доле је у бараци под водом тада
остало неколико рад^ника који су баш радили на
просецању овога пута, а у з њ их и два медведа,
осам вукова и не звам колико оваца и коза, све го-
ре >са планине. Растко је причао (ту смо се возили
већ неким старим камионом који је служ ио за пре-
нос поште) како је све то изгледало, дееетак годи-
на раније, кад је истим тим путем, тада само ста-
зом, ишао пешке, промрзао и гладан, ту одмах
мало дал>е где почињу „Котлови“ и стаза се, ако
је и њ е свуда било, иен>е хиљаду метара на сам
врх Чакора. Тада је, ваљда, у глави почео да пи-
ше, или већ и писао, своју велику Албанију —
тако се прво звао роман после казван Дан Шести.
Затим (смо сишли у Лим. Т у смо случајно на-
шли, пред механом, неку крнтију од сгарога форда
који је ишао за Плав. Пошли смо били а I’а^апШге

157
па, ето, да видимо и то. Можда је још довољно ди-
вљ е и мало приступагчно. Пута мало, шофер поте-
рао лречицом преко неке траве, кад задн>и точкови
уладоше у јарак пун воде. М али али довољан да се
даље ј н и маћи не може. Било нас је тројица сем
шофера. Около нигде ни села, ни волова који би
нас извукли, чак ни жива човека. В ук ли ми, гура-
ли, дизали, а точкови сове дубљ е у блато. Овамо
прежо пољане бандере са телефонском или теле-
графском линијом. Једина веза читавога краја са
светом. Сетио се шофер, ваљда, Архимеда и оног
„дај ми п олугу и ослонац па ћу ц елу зем љ у да по-
иренем“ , па каже: „У хвагтћ е нас ноћ у овој пу-
стињи, него, јес’ да се за то иде и на робију, а л’
то нам је једини сттас.“ Т е ти ми љ у љ а ј лево-десно,
и извалимо некако једну бандеру из земље, под-
метнемо је хтод крај кола и, док двојица леж е свом
тежином на оном дужем крају бандере, даојица по-
купише неко камење по околини и испунише јарак
испод точкова. После смо паштено вратили бандеру
на њено место и стигли подноћ у Плав. А ту —
изузетно леп призор: Више кроеова од шиндре по-
лако се л е л у ја ју димови, а глас мујезина са витког
дрвеног минарета губи се у вечерњој магли висо-
ких 'околних плавичастих планина. Но хгрича још
није готова. У ју т р у видимо: тамо нажрај села ви-
оока камена кула, а горе на к ули чардак од брва-
на и висок дрвен кров од шиндре. Насликао се ту
као за позоришни декор. К у л а пуста, сва оронула,
кажу, лородице Реџеп-агића, но нешто се иселило
у М алу А зи ју, нешто којегде, једва има још кога,
последњи још живе ту негде. А на к ули прежра-
сна врата, сва руком изрезбарена, те лозице, те
цветићи. Дрво као ћилибар златно и румено. Чудо
једно. Питам ја: где је газда? К аж у чува овце
тамо под планином. Около пуно дечурлије скупило

158
се и блеји. Пошаљемо једнога по „газду“ . Ето ти
њега, секирче м у на рамеиу (ваљда због вужова).
„Би ли ми лродао ова врата?“ Мислим да му не
требају, висе на пола шарке, па унутра промаја.
Он као да не разуме. Гледамо се тако. Најзад му
тутнем у шаку новчаницу од сто динара. Он по-
гледа и само размахну секирчетом по оној још др-
жећој шарци. Преполови је, диже крило врата и
гурну преда ме. Све без речи. После је врата рас-
клопио на даске (јер је све, као најбољи стилски
намештај, било без туткала и гвоздених клинаца)
један сељаж који је то умео, упаковао у саргију од
џака, и предали смо тај пакет на пошту која јед-
нам недељно иде за ©стали свет, па и за Београд
(слично смо радили једном другом приликом са не-
ким дивним „столовацима“ , све руком рађеним, за
које човек тражи дуго у шумм и обара читаву ог-
ромну букву која има тако неку окриву грану по-
годну да се из ње истеше наслон). М и смо дотле се-
дели пред механом, пили шербет с медом и чекали
да нам наши понгаљу, телеграфском упутницом
(преко оне исте бандере одмалопре) нових сто ди-
нара уместо оних к оје смо дали за врата, како би-
смо могли да лродужимо пут.
Продужили смо затим низ Лим, па тако и до
Бијелог Поља. Т у једна од најстаријих цркава још
очуваних. Била је дуго и џамија. Изнад портала је
било дебело пракречено поље, а кад га је професор
^Јлада Петковић (тамо после 1912. године) лепо очи-
стио, поЈавила су се слова: „Ја син Завидин а име-
ном раб божји Степан Мирослав мнез хлмски са-
задах ову цркву светога Петра.“ Дакле, Мирослав
(онај иначе познат по чувеном Јеванђељу) имао је
оца Завиду, и тако је историја први п ут сигурно
чула ко је био отац и Немањин, јер је Мирослав
био брат Немашин, најмлађи. Срећом, Турци су све

159
само ттрекречиЈги, а могјги су и ушиитити. Унугра
на фресци (док је зграда била џамија фреска је
била прекречена, сад је већ била очишћена) вели-
ка етојећа фигура Уроша Првог, онога који је,
као један од првих српских владара у Брскову ко-
вао своје новце, био ожењен Јеленом Анжујском
и зидао Сопоћане. На плећима м у „коласта аздија“ ,
а Растко са њенога броката копира златне визан-
тијеке двоглаве орлове.
Т у поред Бијелога Поља, једнога од најпито-
реокнијих пејзажа, са кућицама дрвених кровова
наднесеним над зелене воде Лима, налази се и Ни-
кшвац, а на иконостасу с унутрашње стране, у
олтару поред двери, виси пушка. К аж е стари калу-
ђер: „Т о ми је тако остало још од турског времена
овде, а требало је тада. А био сам ја и комита.“
Међутим, неки зли језици нам после, тамо у кафа-
ни, причали и друкчију причу. Каж у: „Море, лаже
поп, никакав комита није он био, био је кафеџија,
па кад му умрла жена, закалуђерио се.“ Неки, пак,
трећи кажу: „Ам а није, у некој 1свађи су они с њим,
па тако говоре.“ А Растко ужива и све то бележи
на неком згужваном папирићу.
Безброј је још било тренутака који су дуго
после тих путовања по беспућима планина и река
остали у сећању. И многе од њ их је већ сам Растко
боље описао и насликао. Присетио бих се само још
једнога или два који су нас дубоко били узбудили.
На пример, још ту у кЈшсури Лима, између Бије-
лог Поља и Пријепоља, тамо око Гробница и Брода-
рева (где смо иш ли до рушевина манастира Дави-
довице), пошли смо и на славу манастира Кумани-
це. Манастирић је то био ко зна кад, сада је ту, под
стеном свом у бршљану и пузавицама, била само
једна мала рушевина, изгубљена у далекој див-
љини. Високо горе под сјајним небом (доле је била

160
дубока сенка), на самој вертикалној литици, косо
су висили усамљени борови, а изнад њ их иолако је
кружио пар орлова крсташа.
Било се већ сакЈшило нешто народа, ко зна
одакле пристиглог преко планина, а све са малим,
танким жутим свећицама у руци. Кад се мирис
тамјана разастро, појавише се више олтара на ви-
сакој стени две мале „невестице“ (нешто као ла-
сице) са шиљастим њушкицама, напуњеним ушима
и живим црним окицама. Слетеше тихо и две гу-
гутке. Све то без страха, скоро се умеша у малу
церемонију. „Овде фали још само свети Фрања
Аоишки са својим малим животињским рајем и
Јга1е ®о1е, сунцем озго“ , усхићено шапће (да не би
покварио склад) Растко.
И рибе само што нису дош ле да допуне ову
фреску са неког зида Ђоговог. Но, и до њ их су нас
одвели неки нови пријатељи које смо ту стекли.
Растко је брзо склапао познанства. Скинули смо
били ципеле и чарапе и високо подврнули панта-
лоне, па све кроз белу пену воде, с камена на ка-
мен, стигли до неког тамо чувеног вира у самој
клисури. Около бука вратоломне реке, а ту међу
вертикалним стенама мир дубоке воде која се бе-
шумно окреће укруг; на дну, ваљда десет метара
дубоко — песак, и велике младице тамних леђа,
тихо крстаре. Један од тих наших нових пријате-
љ а чучнуо горе на облу стену и полако завија
цигару. Лизнуо, откинуо врх влакана оног златног
качак-дувана, и запалио. Не жури се, гледа доле.
Кад је цигара догорела допола, прислони је у з
штапин фитиља за динамит и полако спусти па-
кетић везан канапом за мали камен, и све тихо
сиђе доле на дно. Овај горе чучи и скоро незаин-
тересовано гледа и мирно пуш и до краја. Све је то
прорачунато као какав обр ед . . . Кад је прошло од-
11 А он д ак је л ети јо јер о п л ан н ад Б еоградом
16 1
ређено време, у дубини потмуло затутња, Све се
замути и до површине изби велигси к љ уч и клобук
воде, а затим пол-ако рибе рањене и ошагмућене,
са белим трбусима нагоре, а високе суре стене око-
ло дуто |су још одјекивале.
Онај што је бацио динамит скиде оне своје
плитке козје опанке и дугу грубу кошуљу. Остаде
само у белим ногавицама дугим до чланака, под-
везаним доле. Гледамо ми пгга ће. К аж е он: „Па,
најбоље су остале доле.“ И збил*а, две три највеће
младице су полуизврнуте леж але на песку дна. Од
силнога потреса им је прснуо мехур, и леж але су
још живе, али беспомоћне.
Човек је, на крају, скинуо бело кече са теме-
на, узео под сваку мишку велики швоснат камен.
Онажно је хукнуо да избаци сав ваздух из шхућа,
и скочио у дубину. Без тога камења а са пуним
плућима никако не би успео сићи до дна. На дну
је одбацио камење и под сваку мишку зграбио по
једну од највећих риба, одбио се ногама о дно и
убрзо је био опет на површини. Затим су наложили
ватру од сувога грања, сушили се около и пекли
рибу, онако насуво, само располућену па натакну-
ту на штапиће пободене усправно око ватре, и ок-
ретали је да се добро зарумени. Нас двојица смо
им били почасни, а и добро почашћени гости.
Једном другом приликом смо пошли за Сопо-
ћане, разуме се, пешке, па тамо доле тде је била
Немањина престоница од које су само на стрмоме
брду (са пећином у којој су, кажу, браћа држала
Немању затвореног) остале рушевине града Раса,
неки овчари преводили с у стадо оваца преко речи-
це Рашке, која ту више манастира избија из пла-
нине и сурвава се надоле. Прво треба преко воде
превести овна предводника, па ће после и еве овце

162
 за шим. Зато су н>ега гурнули са високе обале, а
за њим је скочио један снажан чобанин, шчепао
га обема рукама око половине и почео се рвати с
њим по оном брзаку. Вода му до појаса, али га сна-
жан ован лако обара и обоје се ваљају низ брзу
воду. Час један час други потоне или диже главу
изнад пене, али ниједан не попушта. К аж у нам,
пере му тако руно пред етрижу. А кад ован најзад
искочи на другу обалу, за његовом клепетушом се
цело стадо сјури у воду. — Каж е Растко: „Има
у Паризу, у цркви Сен Силпис, један велики Дела-
кроа, на зиду. Фреска ли је, шта л и је, није важно,
тек ту је један џиновски Јаков како се рве са снаж-
ним крилатим анђелом, а озго се надкрилило ог-
ромно тамнозелено дрво. Његова крошња захвата
пола слике. Па и то дрво се разбеснело, и оно као
да ее рве. То ме све некако подсећа баш на ово.
Човек се, ево, ухватио укоштац са природом."
Растко ми је ,причао о једном детаљ у са свога
путовања по Јадранокоме приморју, у коме ја ни-
сам учествовао (био сам болестан од последица све-
га оног на Соохунском фронту, и био сам дуго по
неким санаторијумима изван Београда). И данас
имам један његов акварел из В елалуке са Корчуле
И на њему се виде неке рибарске „јарболице" и
међу њима једна која се звала „Свети Никола“ ,
аликраће и ,,Побук“ . Остраг пише да припада бра-
ћи Јурковић, са којима је „гангао целу ноћ“ . Раст-
кокије волео да лумпује. Уопште није пио алко-
хол. (Вина мало, тек уз јело. Ракију никако. Није
КИ пушио). А л и том приликом, сви се много разве-
селили и еетили се свеца заштитника. Видели, ваљ-
д а, како Растко црта, или им је он !први предло-
ж ио, тек ујутру, чим се отворио једини дућан на
ркви , донесу они кантице оне две-три боје којима
су бојили своје лађе. Рашире велико једро по ка-
п» 163
мену мола и Растко им великом четком наслика,
ггреко целог платна, једног великог светога Ни-
колу како обема рукама диже више главе врч р у-
мемога вина и сипа га себи у грло. К аж у да је било
веома успело. Штета само, каже, неће смети много
киша да га бије јер ће га расквасити и 'спрати.
Растко је много путовао, али највише по краје-
вима везаним за историју оредшовековне Србије.
Но нису га привлачили само манастири и старе
тврђаве већ и старе куће, па и целе старе вароши,
оне с уским, кривим и стрмим уличицама, дуж ко-
јих има више бело окречених зидова ограда него
фасада кућа, а иопод тих зидова, кроз све комшиј-
ске авлије тече неки ттоточић па га и улица пре-
окаче. На зидовима велике капије, па кад се тешко
крило са звекиром одшкрине, виде се оиманлуци
са лозом преко целе авлије и доле међу плочама
калдрме разнобојан тепих од пркоса. А на крају
улице чеома за цео крај, и ту девојке са кикама
заиијеним око главе, у шалварама и нанулама. И
ево, најзад, из тих јуж них крајева једне слике коју
смо још заједно гледали. Било је то на слави мана-
стира Оветога Никите. Т у се слегла цела Скопска
Црна гора. Зурле и тулани на све стране. Био је ту
и композ.итор Коста Манојловић и покушавао да
забележи ритам. Каже, немогуће је. Сваки пут по-
мало друкчије, а све музички савршено. Безброј
варијација и имггровиз1ација. Сељаци подскакују
виооко, сви у белим коигуљама, утегнути оисо по-
јаса до груди широким, као крв црвеним ткани-
цама, а доле као еукњица бела, до колена, кошуља.
Ж ене по трави разастрле тепсије са питама. Све у
дугом реду е једне и друге етране се ееди, једе,
пије . .. и ужива. И ми с њмма . . .
Али, Растко је нарочито волео супротности, па
и девичанство нетакнуте природе. Била су то још

164
она срећна времена кад туризам није оскрнавио
евојим аутомобилима, камповима, рекламама, праз-
ним кутијама од конзерви и тетра-пака и свим ос-
талим, иоконску природу, вековима непромењену.
Изгледа мало вероватно, али ово нам се заиста
догодило под градом Јелечом, тамо у Старом Ибру,
Горњем Колашину. Седели емо уморни, у подне,
уз један поток и јели мало сувог белог сира и хлеба
из торбе, кад ту недалеко наиђе и лено прескочи
поток један повећи пае, и откаса даље у шипраг.
Одједном с брда нека далека вика. И еве ближе.
Чобани неки трче задихано: „Ниете ли видели ву-
ка?“ кажу. „Зар оно вук“ , литамо ее ми, „па оно
је нека олињала псина." Одоше они даље алаучући.
Но Растку нигде није било довољно те најос-
новније |природе. Распитивао ее има ли где у на-
шој земљи праве прашуме, где нема људи. Чак
и секира горосече да се ни издалека не чује. Тако
да се у њој човек потпуно изгуби. Разуме се, са-
мо на извесно време, довољно дуго да би ее осетио
баш као потпуно изгубљен, а затим, наравно, да се
ипак некако врати својој кући, своме кревету. Тек
колико да има и т у еензацију, довољно убедљиву.
Тако је хтео да иде да тражи ,,прашуму“ негде у
Босни, где је чуо да је има. Кажем му ја: „Море,
седи с миром, човече, зар ти није било доста оно на
Црном језеру кад су нас они добри љ уди опаели у
последњем тренутку да не проведемо ноћ у оној
,прашуми‘ под Дурмитором и ухватимо неку од
оних баш подобрих кијавица, ако не и што више
— не би нас тамо опасле ни она зажарена бубња-
ра ни оне вруће ракије.“
Разуме се да су сва ова путовања, бар ова по
нашој земљи, постала све ређа, па су сксхро и изо-
стала кад се Растко запослио и ступии? у сталну
Службу,

165
НЕШТО О СЛИКАРСТВУ

Та лутовања су била везана са уметно!шћу, сред-

њовековном, и са уметношћу уопште. Код Растка
првенствено са овим његовим ужим уметничким
преокупацијама, али и еа сликарством. Поменули
омо то већ у више махова, и можда би требало рећи
нешто више баш и о томе сликарству.
По манастирима смо бележили и цртали све
што смо стигли. Растко највише целе композиције
фресака са зидова и читаве блокове дао је после
М ијеу у Паризу, јер овај, иако је долазио у нашу
зем љ у није ни половину манастира још био видео,
а у свакоме има, по тим потамнелим зидовима,
нечег новог и другојачијег. Иначе, Растко се никада
није нарочито активно баиио скликарством. Није,
пак, могао а да једнако све око себе не бележи,
тако и графички, на листићима хартије. Највише
што би се потрудио, то је да на п ут понесе мали
скиценбух, неку оловку и покоју од оних акварел
бојица у „дугмићима“ , или писаљке у боји. Иначе,
често је био и без оловке и гуме, л а је тако само,
импрсхвизовано, ма чим бележио, чисто уживајући
у сличици- Н ије то много ценио ‘нити чувао. Ја сам
прикупио нешто сасвим мало тих сличица и усту-
пио их М узеју савремене уметности, а био сам са-
чувао и један скиценбух у тврдим црним корица-
ма са десетак листова цртежа који је, мислим, да-
нас у М узеју његовом и Надеждином. Постоје и две
свеске његове Африке, које је, на белим страница-
ма али и преко текста, он сам илустровао оловка-
ма у боји и акварелом. У Откровењу је дао неко-
лико изванредних малих клишеа, усечених ножи-
ћем у дрвегу. Извукао сам од њега, некако инди-
ректно, мисао као да свакако не би био слабији
сликар од Надежде само да се томе од почетка и

166
потпутао :био таосветио. Већ су други приметили да
су многи Расткови стихови, а тога има много и у
прози, чисте визуелне слике изразитога колорита.
Кад смо *се упознали, ја сам био дошао из
Беча (таосле неког боловања тамо) сав занесен
Еготаом Шилеом, па и Оокаром Кокошком. Цртао
сам све „за инат“ оном класичном. И сећам се, било
је то у Хрцег-Новом, седи он горе у широком удуб-
л>ењу тарозора и црта и акварелише лађу која ула-
зи у лристаниште тамо дубоко доле и оставља дуг
лук беле ленушаве воде за собом . . . а ја цртам
њега при том. Кад је било све готсгоо, комплименти
један другом, али сам одмах видео да он мисли да
сам ја на потпуно погрешном путу са евојом кон-
цепцијом гледања и изражавања. И ја, под њего-
вим иначе неприметним утицајем, збиља то и на-
пустим. То ми је и данас криво. Он је дошао из
Париза у свему опчињен Сезансш (а ко кроз то
уопште није прошао?), па и у цртању. Тако је и
Пикасо цртао диригента Дансермеа као Леонардо
да Винчи што би, са сваком длаком у завојцима
браде. Волео је и Растко тако да црта, или као
Енгр тажође. Говорио је да лђнија треба ,,да живи
већ и самом лепотом 'свога иотеза", али је линију
исто тако упОТребљавао и као контуру која треба
да истакне пластику површине белога поља које
окружује. Чудно је то, он који је био толико ре-
волуционаран, па и екстреман у много чему, бар
у времену у коме је живео, у сликарству се држао
класике и није експериментисао са необичностима
које су у свету ликовних уметности тада већ одав-
но владале. Једина права школа коју је он имао
(сем оне код сестре Надежде, ако је и ње озбиљније
било) био је курс цртања ~вечерн>ег акта“ који је
водио Петар Добровић тари Академији за тариме-
њену уметност у Београду, а иадји омо заједно неко

167
време посећивали, но ни то није дуго трајало. Гос-
пођа Криста Ђорђевић је имала од њега једну
композицију, рађена је само у оловци, али је била
као каква персијека минијатура, са безброј фи-
гурица и разних чуда, повезаних као на каквом
оријенталном тепиху. На жалост, изгорела је ап-
рила 1941. године, са целом кућом и много других
уметничких дела, нарочито Саве Шумановића и
Оретена Стојановића.
По манастирима смо често и ноћивали. Тек под
тамним небом ноћи деловале су њихове силуете и
оронули зидови тајанствено и узбудљиво. Увече
се и сам човек олусти и збрка набацаних утисака
се повезује исмири. Растко каже: „Треба, апсолут-
но, преноћити у евакој новој вароши кроз коју
човек прође, ако она, разуме се, вреди веће паж
ње. Онда је човек тек доживи.“ (О, како сам се ја
доцније кајао што нисам видео, рецимо, Ел Греков
мост у Толеду, ноћу по месечини како се огледа у
оном дубоком мирном Таху). Тако смо, кад ноћ пад-
не, седели негде у помрчини, гледали, ћутали, и тек
бисмо покоју реч измењали.
У Милешеви смо први пут закључили да је
код нас сликарство фресака из X II I века далево из-
над оног евих осталих времена ранијих и доцнијих.
Дотле је обично, оно мање монументално а више
живописно и наративно сликарство X IV века било
нарочито цењено и истицано. Откровење су били
они портрети „Саве Оца Босоногог“ , храља Вла-
дислава и Немање (овог ооследњег лик је пресечен
зидареким кесером, уздуж баш прекзо оола лица,
кад је требало, ко зна кад још тамо, срушити зид
и проширити простор — каква штета!). Неки од
тих ликова су рађени као орави оортрети ј ош за
живогга тих људи (Оаш, на огаример, још није био

)68
,,свети“ ). Пажљиво сзмо копирали оно голубије
око, сваку златну влас или м аљ у браде — а све
је то тако фантастично прецизно и фино дато. Сва-
ки детаљ је негован, а све се ипак уклопило у
једну хармоничну целину, остајући јој додређено и
не одузимај ући јој ништа од оне величанствене
монументалности. И доцније, онај тако чувени Бе-
ли анђео мирно нас је гледао са своје висине (ње-
га ће тек много година доцније тамо горе достићи
виооком скелом и копирати песник Овета Мандић,
копирати и опевати).
А л и и многа смо питања лостављали ту један
друго1ме баш поводом тих већ поменутих портрета,
а и иначе, поводом много чега другог у вези са тим
сликарством уопште. Каже Растко, отприлике, сле-
деће: ,,Зидно слзикарство у ередњовековним срп-
ским земљама припада свакако византиј скоме сти-
лу. Но ту у основној концепцији постоје извесна
питања. Ето, каже се обично да оно није ни хтело
да даје илузи ју једног што реалнијеГ иееЧЈЗГ из
земаљске стварности (како Је то било, нпр. доцниј е
у сликарству ренесансе) већ, пре овега, једну_ван-
земаљску визију,. мада нри том и конкретну причу
о једном догађај у. Зато су ту истакнуте саме фи-
гуре, >а све остало около је сведено на најмању
меру. Перспектива је чак и изостављена. Сликар
ту није хтео ни онај модел цриве, који ктитор
обично држи у руци, да наслика просто природно,
мада му је сама грађевина била ту пред очима,
него је то чинио некако више симболично. Међу-
тим, на п-ортретима љ уди је поштовао стварност,
па је ту испољио и сву чисто сликарску виртуоз-
ност кад те ликове није сенчио загаситом већ
светлозеленом бојом. Па та игра топлих и хладних
тонова је права преокупација многих еликара кроз
разне векове,“ Тако цекако резонује Растко.

169
 „ А кад бисмо сад повели разговор о сликарима
Сопоћана, куд би нас то тек одвело? О, да ли ће се
једном знати и њихова имена, ко су, како су се
звали и одакле су били? Како су изгледале те
њихове дружине, тајфе, ко је шта ту радио, мај-
стори, шегрти? Како се све то пржтремало, цртало,
увеличавало, на зид преноаило?" питам се ја.
„Но, доста о свему том“ , прекида Растко, „иде-
М1 0 да спавамо. И ли седи па ћути мало.“ Кад је
време било лепо и сребрна месечина оцртавала си-
луету виоокога кубета на тамном звезданом небу,
дуго биомо још тако слуш али попце у трави која
се већ јесење ж утела и топло мирисала, и далеке
булдане негде у планини. Само су невидљиви слепи
мишеви лепршали около и пуштали своје једва
чујне „ци-ци“ , гласиће који им, кажу, као неки
радари омогућавају оријентацију у тами.
Једном смо покушали и сами себе да насли-
камо. Било је то под Црквом светога Петра крај
Новог Пазара, оном прастаром која у поду има и
крстионицу, као неко мало купатило, у коју је ои-
лазило ваљда и по неколижо старих спрских пага-
наца па их је свештеник даго крштавао, обраћао у
хришћанство. По старом предању, у овој је цркви
и Немања крштен по православном обреду, јер су
му родитељи дошли из приморске Зете овамо у
Рапжу.
Е, на једном картону намоловали смо маеивну
силуету те цркве, а више ње, баш како је то и у
природи, високо горе на брду према небу, и силуету
развалина Ђурђевих Ступова. И сад оно главно:
прво насликао ја њега како седи с једне стране
цркве, а заггим он мене, с друге. Тај сам картон
видео много доцније чак у архиву Народног музеја
— ко зна нако је ту залутао.

170
 Па јкад смо овако рекли мешто више о сли-
карству, хајде да испричам још нешто — а све
у вези са овим путовањима. Било је већ речи о
Приштини и о Кооову. Тамо наврх Косова налази
се мало село и крај њета црква Ооколица. О ,томе
је Растко писао у једном 1од оних својих путописа
(мислим Света сељанка на Косову), није, пак, ис-
причао све шта је било уз пут, од Косовске Митро-
вице дотле. А ту је било и 1ово: ишло се ту кроз
нека села непријател.оки раоположена ;(било је
то око времена побуне Исе Бољетинца). Но брзо се
успостављао контакт и пила са домаћзшом из кр-
чага вода и (мада неспретно) пушила цигарета ка-
чак-дувана акоју би домаћин 1завио, рлизнуо, за-
лепио и ионудио госту, а то 1су једине две ствари
које су ти сиромашни љ уди гостољубиво могли
понудити, а што би, ако се одбије, значило смртну
увреду. Па су се ту, најзад, и жене Јскупљале, и
деца около, а Растко је вадио скиценбух и фар-
бице и нравио им портрете. А кад би се сви бдо-
бровољили, давао |би им „плајваз“ и боје да и они
сликају њега. Из профила је лакше, те ти и они
пробају некако м нешто и учине. Нацртају чак и
око. А л и човек има два рка, где би бно друго? Не
може |без њега, те туре и 1њ ета онако у 1ваздух ис-
пред профила носа. Личило је то на око са пра-
вог египатског цртежа јер је лакш е нацртати око
спреда јнего из профила. Сви еу се смејали. Нај-
више је уживао сам Растко.
Но ј'ош ће ;бити речи о еликарству, узгред, у
разним даљим сећањима. Овде би, можда, било ин-
тересантно поменути само још онај мој запис о
Растку јкао сликару набачен поприлично давно, тек
неколико година након његове смрти и, уз два
његова „афричжа“ цртежа (М е ј из племена Бауле
труди се да мој пут буде угодан и Ковачи Сика-

171
соа и љубав црних народа) публикован у београд-
аким Књижевним, новинама (1956.). Дакле, уз не-
колико овде већ изнесених сећања, тамо сам био
записао:
„Никада није имао сликарског прибора, чак
ни заоштрене оловке — али 1н?икада м у рука није
мировала: у з разговор, бацао је мале емоције на
хартију. Нису то биле скице, то су увек биле (ма
како овлашне) студије. Конструкцију (акта, пред-
мета) је мрзео. Никада то није била илустрација.
Увек иста емоција, која се иначе кристализовала
кроз писани облик, овде је транспонована гра-
фички. А л и је емоција (велика или мала — све-
једно) била оно главно: ,Није важна уметност —
важна је емоција.1
Ценио је Роденов цртеж, (повучен ов.лапшом
линијом (ценио је само линију која живи својим
оопственим животом и без обзира на оно што пред-
ставља — сам, пак, линију ни контуру јније упо-
требљавао): и још више, такав цртеж овлаш пре-
ливен мрљом прозирне боје — а понајвише Сеза-
нов акварел. Ц елу своју Африку (илуминирао је
на једном примерку, преко слојева текста, плави-
лом' широких река, тамним телима и небом — где
је небо, и недотакнуто, постајало осликан део сли-
ке, у односу еа осталим деловима. И све то олов-
чицама у боји које су му |се задесиле под руком.
Тако |је и све непотпуно уоквирено и одређено (и
баш тиме потпуно одређено, ипак чврста слика
(,слика не фиисира део природе, она је једна нова
реалност за себе‘). Тако је радио чак и кад је хтео
нешто 'са-свим верно да забележи — на иример,
анђела са портала Студенице.
Није лако цртао, управо ,сликао‘, јер је и
његова графика сугерирала боју (као што лако
кије ни писао). Није био лако задовољан собом.

17^
 Било је од јњега неких чудних композиција
средњовековних анђела са фресака, који слећу са
свих страна као Шагалови, избијајући из круп-
вих очију један другоме; егусто рроткани у орна-
менталан ћилим. Оставио је и дрворезе Откровења,
више финих портрета оловком или акварелом без
оловке. Нешто је растурено, нешто пропало у рату.
Духом је био екстреман '(његово је париско
друштво цртало Мона Лизи бркове и узвикивало
,треба ли спалити Ј1увр?‘). А л и се дивио великим
мајсторима прошлости. Не свима, већ веома рмалом
броју њих. Када је по музејима пролазио поред ос-
талих, затварао је очи. Можда је био најбољи поз-
навалац правих вредности сликарства уопште, код
нас.
(...)
Доживљавао је и кубизам и Пикаса и дадаизам
на рамоме извору, онда кад је то к љ учало тамо.
Да је жив, сасвим (сигурно да би За данахпњу ,ап-
страктност' рекао да је ,помпијеризам‘.
Увек је био далеко испред свих.“

МЕСЕЦ Д А Н А У П А Р И З У

И тако, идући ипак дриближно хронолошким ре-

дом, дошли бисмо и до времена кад смо се нашли
у Паризу. Т у су ствари текле некако овако: Ја сам
тамо доШао на накнадно јшколовање. П осле дипло-
ме у Београду добио сам био француску државну
стипендију за студенте из Србије, савезничке зем-
љ е у прошломе рату, и дошао сам био да код Га-
бријела Мијеа у „Бсо1е без НаШез б1ис1ез“ поку-
шам да припремим докторат. Растко је већ био
писар посланства у Риму, а посланик (тада још

173
није било амбаоадора) био је Милан Ракић, који
му је био наклоњен (и вероватно м у је измислио
неки лосао или тако нешто да сврши у (париској
Националној библиотеци. Дошао, дакле, и он тамо,
у исти хотел у улици С атра§пе Р гетпеге, а у томе
ЛатиШскоме геварту је становао и док је т у школе
учио. После три дана каже он: „Слуш ај, овде је
досадно и није то више прави Париз, а ни ми ни-
смо више студенти, него да идемо у неки други крај
и хотел у којима још има и оног другог париског
живота. Да видимо мало и то како 1сад Изгледа."
И лређемо тако у једну уличицу која се од Пигала
пење ка Монмартру. Та(мо исувизде живота. Ц елу
ноћ девојке по ходницима. Белци, црнци, „свако-
јаке вере“ . Кроз танке зидсуве све се лепо у једној
соби ,чује шта се у другој догађа. Растку ваљда
све то треба за нешто што ће писати, шта ја знам.
Јесте да је било интересантно и живо, нак исувише.
После неколико дана нашли *смо неку средину и
окрасили се ипак у Старом уметничном Крају с ове
стране Сене.
Ја сам привремено био дигао руке од школе.
Мије ми 1 е био исписао читаву листу свега што је
требало да прочитам у Националној библиотеци
и што сам ја већ увелико тиочео да радим. Прису-
ствовао сам његовим часовима, и још неким дру-
гим на тој старој школи ©а оним старинским и већ
излизаним клупама. Он је својим слушаоцима, који
су т у доздли из разних крајева света, највише
отуда са Блиског истока, давао да и сами спреме
пројекције са (опоменицима средњовековне умет-
ности из својих далеких, још недовољно проуче-
них земаља, и да уз њ их Држе неку врсту предава-
ша. И ја сам био спремао нешто слично, |а јвећ сам
помало и причао. Сви смо говорили онај језик који
Французи називају реШ; пе§ге (додуше, ја сам на

174
Солувскоме франту био у француској екжадршш,
али као подофицир научио сам од механичара и
мајстора речник који не би баш „пасовао“ за Сор-
бону), Но ту еу биле пројекције и елике и то је
било довољно да се разумемо, што је главно.
Наша стара уметност није више могла, у том
фантастичном Паризу, имати драж коју је имала у
оним горама нашим у којима с у „ш умели борови“
и где су „гребени захваљивали" Гијому Аполине-
ру, пеонику парисиоме, можда и Растковом позна-
нику. Т у је сада био Лувр, многи други музеји, па
и атељеи уметника из свих крајева света. Иш ли
смо неуморно, али не онаасо како љ уд и обично иду
по музејима, да виде баш све. Т о је кајгори начин.
Умори се |И све на крају остави нежељен утисак.
Растко је командовао: „Зажмури и полази даље,
интересовање остави само за оно !за |шта 'се вреди
узбуђивати. Не може човек олако расипати своју
резерву осетљивости.“ У М узеју 1 Гиме (Мизее
Сгште1) дозволио ми је да је расипам. И збиља,
вредело је то учинити због оних кмерских насме-
шених маски са полузатвореним очима, од којих
је наш Ристо Стијовић толико много примио. У
М узеју Клини (Мизее С1ипу) смо, разуме се, ишли
да видимо оне „појасеве чедности11које су крсташи
катанцем закључавали како би им жене 'остале
верне до њиховога повратка из Свете земље. А л и
одавно су већ ти појасеви новучени из витрина, не
знам зашто, а били су тако интересантни.
Ш то се, пак, тиче љ уд и у Паризу, многе је
Растко лично познавао. (Водао ме је ,тако, к старом
Деспиоу, тамо негде више оног јлава на Данфер-
-Рошероу. О, како је то за мене било узбудљиво!
Једна оронула тараба, остраг, иза ове, шума неке
напуштене баште, и у дну ниска, широка кућица
од црвених цигала. Један стари чика и, у простра-

175
ној куј-ни, једна стара госпођа |са шареном коцка-
стом кецељом. Поред кујне исто тако простран,
стари низак атеље. ПЈо паду ■— |луно глав-а у глини,
гипсу и бронзи. Једну по једну -стари мај стор диже
на сталак и окреће (гхрема полусветлости која ту
влада. Растко хоће да му помогне к диже једну
бронзану главу. „Не, ако бога знате“ , дрекну чича.
,,Па траг ваше знојаве шаке на н>енам носу не да
се више ничим лоправити. Цео израз лица то ме-
ња.“ А Деспио је био тада, и не само тада, највећи
мајстор људског портрета у бронзи. Т у на поду је
и једна фигурина одливена у сребру. Каж е мае-
стро: „Ето, то ми је поручио кнез од Ј1уксембурга“
(или Лихтенштајна, не сећам се више, уосталом
свеједно), „и ево, никако да му је довршим, а
сиромах човек платио већ. Пише ми, стар је, боји
се, каже, и умреће а неће дочекати. А треба још
све фино цизелирати. Минијатура је то. Сребро је
то, није бронза. Није ту довољан ефекат целине.
Стајаће на писаћем столу, сваки детаљ ту мора
бити довршен.“ И збиља, Деспио је дао релативно
мало ствари, али све ремек-дела. Стара госпођа
нас је послуж ила сидром (јабуковачом) који је
сама правила, а мачак је дремао испод шпорета.
Водио ме је Растко и код једног другог вели-
ког мајстора. Тај није моделисао глину за одлив
већ клесао камен, и то 1аШе сИгес{;е, тј. без икаокве
претходне припреме, директно длетом и мацолом.
Видео /сам ту оног чувеног зеленог фауна, сатира,
шта л и је, без кога нема 'публикације о савреме-
ној скулпгури. Било је то код Бернара.
Од сликара сам тада упознао Вламенка. Огро-
ман, глаено и дубоИо говори. Били смо на његовом
имању, негде родаље од Париза, не сећам се више
тачно где. Дочекао нас је са кломпама на ногама п

176
показао краве и свин»е које гаји, Овирао је у хар-
монику и правио се важан како би ©брлатио Гена
(Оиеппе) и Флорана Ф елса (они су такође били
ту) да о њему напишу повољну критику у ,Д’Аг1
У1уап1;“ .
Са Савом Шумановићем смо за то кратко време
били вебма често заједно. 'Храмили смо ее у истом
малом ресторану (и Сава ми је прво вече доста
мрзов!ољно приметио да еам келнеру дао сувише
мали бакшиш, каже, треба петнаест, а не десет
одсто). Сава, иначе, није био нарочито ведар човек,
ретко је био насмешен. Он је тада радио картоне
за декорацију кафане 1_,а Соиро1е на булевару Мон-
парнас. Можда је тада сликао и Пијани брод, али
га ја нисам видео. Нисам иикада био у његовом
атељеу; ипак, поклонио ми је један мали картон
(неке купачице). После, у Београду, долазио је да
му помогнем да на Сави !куни једну стару ручну
машину за крушење кукуруза. Он је после из ње
издвојио све што му је требало и преправио је у
машину за млевење боје. То му је требало јер је
сликао веома много (на изложби у Београду 1939.
године изложио је око 400 слика, од којих неко-
лико баш великог формата). Са бојама купљеним
утубама то би било прескупо, а Сава је био прак-
тичан, економичан, па и економ. Он је гајио вино-
град и правио вино траминац, точио 'га у буриће
И тхродавао. Томе послу посвећивао је по цело пре-
подне; после подне је 1сликао. Бише дана прво је
С&м припремао боје (млео, мешао, пунио у тубе које
Је празне добијао из Минхена, затим је на шима
лепио етикете са називима и ређао тубе на полице,
све врло методично). Зими је више дана само цртас
ахтове, за шта му је позирала Бетица — он је го-
ворио „госпођица Бетица“ , — мислим гамбурашица
или певачица из кафане у Шиду. Потом је тек
долазило на ред само сликање.
177
 Помогао сам му да за изложбу у Београду до-
бије бееплатно све стросторије нове зграде Уни-
верзитета на Студентском тргу. Ректор ми је био
пријатељ. То му је била последња изложба. Усред
отварања (било је то 3. септембра 1939. године)
ушао је неко и донео вест да 1су Бнглеска и Фран-
цусжа објавиле рат Немачкој. Убрзо су Хитлерови
савезници у нашој земл>и, усташе, убили Саву.
У -атељее Сутина, Терешковича и Савитрија
смо такође ишли. Код Шагаша не, али је Растко и
са њим био познат и имао од њега једну доста
велику литографију. А под његовим утицајем на-
правио је једном једну малу коимпозицију, акварел,
са неким Богородицама и анђелима, еве иопревр-
тано, али изванредно укомпоновано у четвороуга-
ону површину хартије. Упознао сам и Расткове
пријатеље Мила Милуновића, Ристу Стијовића и
Оретена Стојановића.
И са Пикасом је Растко био пријатељ те ме је
и тамо одвео у Кие бе 1а ВоеЦе. Пикасо је становао
на спрату изнад продајне галерије Розанбер. Он
тада, разуме се, још није био тако славна личност
као што ће постати доцније. Није има-о свој ггосебан
атеље већ је сликао у салону са етаринским на-
мештајем од црвеног плиша. Палета је леж ала
на једном табурету, а платно је било насред -собе,
сам-о подупрто, без штафелаја. Лево и де-сно су
била два велика -јака рефлектора, а на прозорима
су биле навучене завесе. Пикасо је тада би-о оже-
њен бившом играчицом из Руоког балета Олгом
Хохловом, која је имала брата руск-ог официра !из-
беглицу у Београду и питала -нас је како би се дало
нешто учинити ла да он буде примљ-ен у југо-
словенску војоку. Ја сам п-ознавао ђенерала Ха-
џића који је тада био министар вој-ни, и п-осле сам
у Београду, преко ђенералове -кћерке, то и поку-

178
шао. Ђенерал је, пак, добио обавештење да Хохлов
није иолитички проверен те да не би могао бити
примљен као официр, али га је 'прммио у неку
коњичку ш колу у Суботици као ,,шталмајстора“
јер је био добар јахач, но, разуме се, само у цивилу.
Пикаоо је већ пре тога, док смо још били у Паризу,
дао Растку и мени по једну своју литографију у
боји и са посветама, а мени још и један мали па-
стел. За госпођу Хаџић дао нам је цртеж у туш у са
једним Арабљанином на разиграном коњу. Само
нас је молио да, кад пролазимо доле поред пор-
тира, сакријемо те слике, јер он тада још није био
независан већ је од Розенбера имао еталну месеч-
ну суму а све што би насликао припадало је тр-
говцу.
Са Пикасом смо 1и шли и у једну продавницу
грамофонских плоча (грамофони су се тада још
навијали руком), где нам је он одабрао неке Јабоз.
То су биле португалске мелодије, бескрајно но-
сталгичне.
Растко ме је водио и другим неким пријате-
љима и познаницима. Тако 'смо били и у уредни-
штву листа „]_|’Аг1; У1уап1;“ . Растко је, видео сам,
био тамо цењен. Водио је тамо, том приликом, и
Саву Шумановића да га препоручи за неки пово-
љ>ан приказ његових слика, и сећам се да је Ф елс
приметио Сави да би могао да унесе више еротичне
Сбзнзибилности, или нешто слично, у своје актове,
што је зачудило и самога Саву, а и Растка, јер је
Сава свакако био довољно |сензуалан. Тада је Ра-
Стко помогао да се у томе листу шјтампа и некакав
мој чланчић о сроском средњовевовном сликар-
втеу, уз који сам 'приложио неке цртеже које смо
^КСтко и ја направили копирајући фреске по на-
|Вим манастирима.

179
 Н е улазећи у питања литературе, а да ту
ипак не би остала нека видна празнина, дотаћи ћу
се укратко Растковог односа ирема тој области,
онаквог какав се мени „са стране“ учинио. На
пример, реч^две о Растшвоме односу према тада-
н>ем париском надреализму (кажем тадањем, јер
је доцније, тамо од 1932. године, већ био нешто
друкчији). Мислим да бих .смео рећи да га је Ра-
стко ценио, као што је волео и сваху новину у
уметности, али да му сам .није ближ е пришао.
Волео је он још Тристана Цару и дадаизам, јер
је дадаизам ослободио уметност свих окова конвен-
ционалности и дотадањег робовања неким устаље-
ним калупима и законима традиције. Из истог раз-
лога волео је, на пример, и Корбизјеа, жоји се тада
још звао Ж анере и са Озенфаном уређивао часо-
пис Иоиуеаи а проповедао ЈГбзШГцие без
рациебо1з — естети.ку тада модерних прекоокеан-
ских бродова. (Па и ја лично, ако смем да кажем
и о 'себи реч-две, и данас ценим Корбизјеа само
го> његовој заслузи оне врсте какву је имао и да-
даизам, инагче веома мало). Тако је Растко волео
и Макса Ернста и 'још многе друте раане, да ка-
жем револуционаре у уметности. Са Растком ни-
еам никада дискутовао о питањима поезије и књи-
жевности, просто — нисам се у то мешао, то ме
је мање интересовало; ипак, чини ми се да бих овде
смео рећи да је од песника ценио нарочито Вијона,
Рембоа, Лотреамона, Верлена и Аполинера. Бод-
лера мање. Од прозаиста, пак, нарочито Пруста и
Џојса, можда и Жида. Велики Немци, Руси и
Енглези чини ми се да су му некако били мање
блиски срцу. Да ли то само због језика? Он је све
писце на језицима које није знао читао само у
француском преводу.

180
 Једном смо били на вечери код Филипа Супоа,
једнога од покретача надреализма. Са њим и њ е-
говом госпођом, која је, кажу, имада иего толижо
истакнуту улогу колико и њен муж, били смо, за-
тим, и на дансингу у једном бољем локалу. Цео
под био је од дебелог стакла осветљеног оздо раз-
нобојним рефлекторима у покрету. Т о причам како
бих додирнуо и ту оообеност тадањег Париза, на-
име, играл ! 0 се тада много. У тим локалима су сви-
рала обично по два оркестра, један црначки, за
џез, а други јужно-амерички, за танго и томе слич-
но. Простори су често били мали. Б ило 'је и много
прилагођених дућана. Свуда је, пак, требало сме-
стити по два оркестра. Довољно је било да буде
макар 'свега два или три свирача у сваком. И онда
су измислили ,,иорбеје“ , тј. као каква гнезда у
угловима просторије, подигнута скоро под плафон
тако да доле остане ©ише простора за игру. Ти
мали оркестри су свирали, наизменично, готово без
престанка. Тажо је било и у бару Џозефине Бекер,
тада нај монденскиј ем локалу те врсте у Паризу.
Т у је, разуме се, требало имати смокинг, а и бољи
џеп. Растко и ја смо туда само пролазили и јед-
ном видели један 'предуги ролс-ројс дословно сав
од злата. Сви су га загледали, а Растко хтео и да
га гшпне, у чему га је спречио један тип са бурну-
оом који је ту чувао стражу. Унутра, у локалу,
био је ваљда Ага Кан, 'или који други од погла-
вара еа Истока, чији је годишњи приход мереп
са онолижо килограма злата колико је изноеила
те године његова телесна тежина, мерена тачно на
великоме кантару пред иелггм његовим народом.
У вези са играњем не бих смео овде прећутати
ни једну нашу малу бруху: покушавали смо ое
ми некако убацити у те дансинге, али смо ту били
потпуни дунстери, те решимо да постанемо к ул-

131
турни и угашиемо се у једну ш колу играња каквих
је тамо сијасет. Уплати ее шест лекција за једну,
или дванаест за две недеље унапред, и онда се јед-
на лепа девојжа мучи са вама док неки „тагаер"
удара у дирке клавира, разуме се, раштимованог.
Соба је гауна гаарова. Данас само једна игра, сутра
друга, тако на крају курса чак и валцер. Цртала
нам она (кредом гаа паркету како и где да ставља-
мо стопала, и објашњавала гари том како њ у да
држимо, чврсто, али не превише. Певушила и она
водила и псжушавала да се гаусти водити:.. . не иде
па не иде. Ја сам још некако ухватио онај најлак-
ши основни корак за уамстеп, али Растко ни то.
Издржали смо тако целу прву недељу, али на дру-
гу, иако смо уплатили, нисмо више дошли.
И на к улу А јф елову >смо се пели (лифт је био
покварен, па све пешке до врха). На врху чека и
фотограф, а т у с у и два велика картона. На једгаом
је насликана еама кула, а на врху су 'две рупе кроз
које се промоле главе, остало је насликано испод,
и раширене руке са француским заставама и цео
Париз доле, а оним сецесион-словима каква су још
тада била на станицама метроа пише „Поздрав са
врха А јф елове к у л е “ . На другом картону је насли-
кан аероплан, онај старински са 'отвореним седиш-
тима, па кад се стане иза њега, изгледа све баш
као право, а има и проиелер који се окреће тако да
лепрша шал око врата летача. 'Растко и ја смо се
•сликали на оба. Фотографије су тотове за пет ми-
нута, а ту је одмах и пошта са специјалним штам-
биљем. Не сећам се коме :смо све послали слике.
Уж ивали смо. Сличан аерошган има, ваљда, још
само онај фотограф у парку Врњачке Бање.
Т у горе, на врху Ајф елове куле, сада је био
мали бифе. Седимо, пијуцкамо нешто, доле се про-
старе цео Париз, а преко пута ее на хоризонту

182
оцртава бела силуета 5асге-Соеиг-а. Причам ја
Растку кажо је овде горе за време рата, лред крај
1915. године, кад сам ја у француској ратној шко-
ли унио за пилота, била стража са догледом која
је бележила нумере написане на репу сваког ави-
она који ту близу облеће. А то је морало бити
због овога: Кад се полаже ишит, лети се ту негде
недалеко од Париза, иа оним пИколским авионима
(а то су били стари авиони шкартирани са фрон-
та, и често све изрешетани мешша из неке борбе).
Надлетање самога Париза било је најстроже за-
брањено. Е, баш зато били су подвиг и слава до-
летети довде и облетети сасвтш: бли зу (око самога
врха куле. У почетку је то ггоолазило некажњено
јер никога нису могли ухватити на делс, зато су
ттоеле поставили човека еа дуобином да иденти-
гбикуте бројеве и кривце. За Фпаицузе казне су
биле стоашне: избапивање из школе и воаћање
на сбпонт у пешадију. Нама пазним ,.савез:ницима“
нису могли ништа, те смо ми то са задовоЈвством
злоупотребљавали. Фоанцлгзи су нам затшдели. И
да довршим причу, био је ту с нама, у тот школи,
и неки Јапанап. мис.лим да се звао Иши Еаиги. По-
кушао и он, али наишла изнад Сене и Маоне она
гнста јесења магла те он за.тгутао. потоопшо бен-
з!ич и мооао се спустити — али било те то «оћ <-
дттвге стгоане лишгја. После сч се Немци. у кшш-
никелт. хвали.ли да су зал>оби.тпт тедног чмвеног и
оттасног јапанског пилота на Фоонту. Немци сл
та.да би.тт напомак Париза. Тутњагот см топови ту
б.-тизу, од Шато-Титетжта, а скгоплозите гцаната
„Лебеле Бепте“ сч одлекивале по поеплашенот ва-
роши. Питам ја Растка где је он био тада. Каже:
„Е, то су били ваљда наттежи дани у моме животу.
Били смо гладни и промрзли, на неким албанским
планинама, на завејаним стазама. Можда ћу јед-

183
ног дана оисати нешто веће о томе.“ Ја се опет
враћам на своја сећања, како смо ми тада били
ваљда у најлеошем крају Француаке, недалеко
од 'оних замкова у долини Лоаре, и да смо дотле
летели вежбајући се. И од евега нератнога што је
било у тим ратовањима, испричао бих само једну
малу причу и о тим замковима на Лоари. То је
долина најлепших и најлуксузнијих малих палата
на свету, и ту су се за време оног рата били оклони-
ли сви њихови тада још пребогати сопственици са
породицама и другим избеглицама. И онда Фран-
цузи измислили трик: Као поквари се мотор (а на
оним крнтијама то није било ништа необично) и
човек је приморан да се 1апусти, а 1потрефи да се
то деси баш над оном зеленом пелузом у парку
испред замка. О, ту га дочекају као правог рат-
ника. А док он нађе телефон да команди јави где
је, па док после дођу колима мајстори-механичари
да поправе .ввар те и они ту продуже бправку
дан-два. . . Т у се сви госте и добро 1старо вино из
подрума пију — укупно бар три четири дана. И
сви оу за.довољни, и ,,ратници“ и породице, које
мисле на исте такве 'своје младе синове тамо на
франту. А било је ту, причају Французи, и помало
сентимента-тгности (и веза без сентименталности):
младе жене, па ваљда и мање младе, мужеви им
негде по штабовима „ешђиврие", забушанти а овде
наишли млади људи, сутра ће на фронт и можда
погинути као хероји, итд. То су били тада чувени
„раппе с1е сћа1еаих“ , који су били строго кажња-
вани, али мало ко је био ухваћен на делу. Ја ни-
оам ни локушао. Нама Србима се журило (после
смо се кајали) да што пре пођемо натраг у Србију,
коју емо оставили пред Макензенову велику офан-
зиву, а о томе пгга се даље тамо збивало нисмо
ништа више знали.

184
 Нека ми ее не замери што сам се на овоме ово-
лико задржао, јер није баш у директној вези са
Растком, <сем што сам и њему то причао, ту на врху
Ајф елове куле. Било му је жао што се није родио
коју годину раније. Био је пустолов. А л и вратимо
се опет овом нашем сада мирнодопскоад Паризу.
О&ично >се као типична знаменитост Париза поми-
ње Монмартр. Међутим, откако је Монпарнас по-
стао нов центар уметничког живота (највише сли-
кароког и вазарског) око оне три чувене кафане
„К у п о л “ , „Р о т о «д “ и „К лозери де Ј1ила“ , и сликар-
ске школе Гранд Шомјер, Монмартр је остао само
једна туристичка атракција са вештим, да тако ка-
жем, комерциј алним сликарима, који одмах ту, на
лицу места продају још полусуве слике са својих
штафелаја под ведрим небом. Реда ради, видели
смо и то, колико да бисмо попили нешто за „цин-
ком“ где су некада пили сви о«и тада још прави
боеми а после славни еликари.
Просто смо хтели да прођемо све за шта се
каже да вреди видети. Нарочито омо волели цир-
кус Медрано. То је један од оних старих циркуса,
са излизаном, некада сјајноцрвеном бојом и лаж -
гаим златом, па ипак са правом атмо1сфером (која
је и толике слик-аре очаравала), на самој ивици ки-
ча, « о нескривеног у игри правог и лажног, у блес-
к у шљокица, оркестареких „тушева“ , цилиндара
и уфитиљених брчића дресера са бичевима, кре-
зубих лавова дресираних да изитравају крвожедне
звери, али са често још у;век потресном игром тра-
гичних кловнова. . . Све ово за разлику од оног
позоришта у коме се тежи атмосфери што потпу-
нијег „иоистовећивања" са овакодневним збивањи-
ма у животу. Разуме .се, и не морам то овде наро-
чито истицати, да је Раство необичо ценио Чарли-
ја Чаллина (у Паризу је он био ,,Шарло“ ), потпуно
га издвај ајући као уметника 'изнад плејаде осталих
тада популарних комичара. Ценио је, можда, још
само Харолда Лојда и Бастера Кигшна, за разлику
од Макса Линдера и њему сличиих које је Париз
тада волео.
Затим е у т у били и стари Лотреков „М улен
Р у ж “ , ,,Фоли Бержер“ , најзад и ,,Олимпија“ , али
све то тек колико да се види. У „М улен Р уж у “ је
требало ипак видети стари „френч канкан“ у коме
се у слободи донгло најдаље до показивања шлин-
гераја на гаћицама девојака и са ногом дигнутом
високо више главе, а у „Олимпији" је стрип-тиз већ
имао и тачку у којој се дедна лепа девојка полако,
уз игру свлачила и, кад би остала скоро без ичега,
скинула би и лерику и на сцени би остао један при-
лично ружан мушкарац. Како се ипак нисмо
могли разбацивати, ишли смо само на „промено-
аре“ (стајање остраг у партеру) у тим локалима.
А ли ту су нам француски пријатељи скренули
пажњу да тај полумрачни променоар у „Олимпи-
ји “ ужива специјални реноме, те да нам не би било
пријатно ако се тим гостима тамо учини да смо до-
шли да им се придружимо.
,.Вечиту“ Сесил Сорел и Мориса Шевалијеа
нисмо тражили. Некако нисмо имали смисла за ту
врсту париоког укуса. „Виолетера“ је тада била
шашеона Париза. На озбиљну музику ишли смо,
пак, у салу „П л е је л “ или „Гаво“ , и слуш али Ери-
ка Сатија и композиције чланова „Груне седмо-
рнце“ . Ништа нисмо разумели нити нам се нгго
допадало, али смо хтели да видимо, баш изблиза,
шта је то.
Но, пошто све ово ту но Паризу неће моћи још
дуго трајати, ишли омо да видимо што виоде баш
од свега. Онај често тако гаретрнани метро водио

187
нас је зујећи под земљом скраја-накрај простране
варсхши, с преласцима на „соггебропс1епсев“ , 1кроз
оне дуге ходнике све у белим плочицама, у којима
је понегде седео какав слепи сиромашак и свирао.
Тако од за нас празног Пасија до дивног Белвила са
улицама ггрепуним живота, продавница под вед-
)рим небом, где сви разговарају са оваким и про-
давци оа 'свима. У лазили омо ту у мале бистрое
па бисмо, стојећи, попили по чашу вина и ишли
даље, држећи под мишком и ломећи по парче
оних дугих париских векница званих Тза^иеиез или
11б1ез и једући у з пут. Тако и до покретних цир-
куса који се селе окраја-накрај вароши и где гу-
тачи ватре задивљују децу (па, богами, и нао ма-
торе) испред својих кола и шатри. А незаборавни
ће остати кејови париски, и због букиниста и због
тих шетњи, доле уза саму реку, 1испод оног ста-
рог дрвећа које је већ просуло своје јесење ру-
ј>аво лишће, оном стазом тторед воде испод мо-
стова, а ти мостови су делови читаве историје Па-
риза („О, 8 0 1 X8 1ез роп1;з бе Рагхз . . . “ ). Цртали смо
их и замишљали како то изгледа <кад клошари ра-
застру своје скромне прње и ту спавају. А већ
кад је Сена висока, онда сви иду да (виде како
зуави на мосту Александра Трећег стоје у њој, т;ј.,
да ли им је вода до чланака, до '.колена, или још
више. И с респектом и узбуђешем (какво човек
има и у А ја Софији и у оној прастарој џамији без
кубета а са пространом таваницом на тешким др-
веним стубовима у Коњ и у М алој Азији, шги у
којој од наших средњовековних цркава — али не
и у Светоме Петру у Риму или Светоме Павлу у
Лондону) пели смо се на куле Богородичине црк-
ве ИЈцртали искежене гаргује, и присећали ; се
Квазимода и Есмералде. И оном чуду од камене
чротке Сент Шапелу, прилазили смо с истим осе-

188
ћан»ем. Најзад смо долазили и на Плас де Вож,
нај хармоничниј е склопљен кутак Париза.
Разуме се да је сликарство било у првоме реду.
Онда Ж е де Пом још није постојао у овом облику,
а у само једном делу 'Лувра, споља некако, били
су импресионисти. Но, да не идемо више у ши-
рину, то би било препричавати СЈшбе В1еи. Тако
неће бити речи ни о великом Лувру. Једва да смо
у н>ега и завирили. Били смо т у довољно и раније,
сваки за себе, а ако (смо сада на сличка места и
одлазили, то је било само због каквог подједна-
ко нам драгог драгуља. Тако, пролазећи оном ду-
гом галеријом, да бисмо тамо на крају (погледали
заједно не сећам се више пЈга, чудили смо се оно-
лином броју људи који еу блејили у Мона Лизу,
ту на левом зиду. Одавно смо се, сваки за себе,
томе чудили. Сад смо заједно ттракоментарисали
слику. То је свакако једна врхунска вештина и
гсрефињеност — узбуђеша 1ту нема много, бар га
ми нисмо успели да доживимо. Каж е Растко: „Да
би човек гледао слику, мора прво уовојити ,кључ‘ .
Схватити шта је уметник хтео, а не само колико
је сликарски успео. Ш то се овог примера тиче, тада
хе важно било да све буде верно стварности а
такође и да се не види „фактура“ , сликарска рука.
Тадањој публици би се доиадала вештагаа данаш-
њ их уметничких фотографија у боји. Тек су им-
пресионисти раскинули ,са овим и почели сликати
не објективан изглед реалности већ како то они
сами хоће да представе, и не кријући при том по-
тез четкице. Па све тако даље, док најзад и сам
претекст, тј. предмет, није био изостављен. Е,
екулптарн нису мотли пратити сликарство, Ма-
љевич је могао насликати бео ивадрат на белом,
дакле скоро „ништа « а ничему“ . Скулптори, пак,

189
нису могли дати ништа у празној средини, „ваз-
дух у ваздуху“ . Ово ме је, паж, подсетило на једну
паралелу у поезији. М ило Милуновић рецитовао
нам је једном своју песму иоја није имала уопште
никаквих речи него нросто један римовани ри-
там, састављен од разних спрега самогласника и
сугласника, краћих и дужих, и то је, мало издаље
слушано, изгледало као каква лоезија читана на
страном језику, човеку који о том језику појма
нема.
Но, оставимо ове академске дискусије. Растко
ме је одвео да видим једну слику коју је «н во-
лео. (То је био онај Русо где цела Европа одаје
почаст Француској, па тачно према величини по-
ј единих држава стоје и представници сваке од
ших, један поред другога, |највећи је руски цар, а
на крају сасвим мали краљ Петар (прецртан, ваљ-
да, из Шз^газГопа) представник мале Србије. А што
се тиче саме личности Анрија Руооа, он никада
није био „цариник", како се код нас пише, него
трошаринац, јер му је то била права служба на
једној од лериферијских капиј а при уласку у
Париз. У подруму Лувра смо, лак, дуго стајали
пред оним дивним паром младих, офарбаних, др-
вених, малих фигура фараона и фараонке (иначе
брата и еестре, како је то код њ их био ред) ко-
ји се држе за руке. И Родена смо ишли да види-
мо, не због окулптура иего због оних његових цр-
тежа (док е у му се голи модели шетали по кући),
онако једним потезом врхом оловке дата контура
па озго само преливено акварелом. Веома лепо.
У Паризу нисмо ишли у позоришта. Једном
само у велику оперу, и то само да бисмо видели
како то изтледа кад је ту оно што се зове гранд
гала. То је изузетно евечана представа када уз

190
оне парадне степенице, по којима лево и десно
стоје, са сјајним панцирима и шлемовима, делије
из Сагс1е гериђНсаАпе, са исуканим сабљама, а
средином се полако пењу, ваљда, председник ре-
публике, или бар владе, са госпођом, или шта ја
знам ко, и позади достојанствено многи фракови
и даме у хермелинима, а дијаманти (прави, од
Картјеа из Ри де ла Пе, па и други) блис-
тају на све стране у блештавој светлости. Ми смо,
разуме се, све то могли само скромно посматрати
из пристојне даљине, али је призор био веома де-
коративан, у тој раскошној архитектури Гарни-
јеа, и ипак је и то, ако ништа друго, оно као чудо
требало једном у животу видети.
Одатле смо затим ишли пред Х але (На11ез), где
су снажни касапски момци истоваривали и на
леђима уносили располућене волове, а после, она-
ко још крвавих кецеља и низама, улазили са
уличним девојкама, којих је у то доба сијасет ту
около, у задимљене, топле кафанице. Улазили смо
и ми за њима. Још од врата је опојно мирисала
аоире а Гаццгоп, која је, кажу, ту најбоља у це-
лом Паризу. За неке је већ било јутро и доручко-
вали су, кашиком из велике боле, свеж хлеб
удробљен у пола литра руменога вина. Растко се
усхићивао призором. Ипак, иако није смео да
призна можда ни самом себи, више је био импре-
сиониран оним малопређашњим. Импоновао му
је. Био је грдан сноб (али сам Растко је мислио
да снобизам може неки пут бити и део културе).
Шта емо још виделм заједно и доживели та-
да у Паризу? Па, кад су већ поменуте оне ствари
око париских Хала, пређимо мало неке конвен-
ционалне границе па 1признајмо да смо ишли да
гледамо и мајмуне у ЈагсИп с1ез р1ап!ез, и то спе-
цијално због нечега што е у нам неки приј атељи

191
Французи рекли да вреди видети. А то је призор
због кога брзо одатле у д а љ ују децу коју су до-
вели из школе, са часа зоологије, да им покажу
животиње. Мајмуни . . . као мајмуни. Скоро као
људи. Ш та ћете? . .. А л и има још и горе. Водили
су иас ти пријатељи и у праву једну 'сзпецијалну
врсту кућа, да ее тако изразим. И то баш усред
Париза, скоро код саме Оиере: салон сав у црве-
ном плишу, златним кићанкама и огледалима.
Пије се шампањ (и то му дође као цена за ула-
зак). Њ име се часте и дамице, њ их ваљда десе-
так, које прођу, као оно на модној ревији, тепи-
хом. Обучене врло оскудно као у неке хитоне, у
стилу играчица са оних грчких ваза из најбољега
доба (Дуриса Бригоса и Еуфрониоса). Бирање и
издвајање није, разуме се, обавезно. Тако се мало
прича и смеје, али на растанку „Мадам“ , домаћи-
ца, мање је љубазна јер, сем иа шампањцу, није
било веће зараде. Све баш како се описује у јеф -
тиној литератури.
Ето тако смо се растали од Париза и његових
најзнаменитијих атракција, али видели смо углав-
ном ове .. . Седели смо још дуго последњег да-
на пред вече, кад сунце залази, на Роп1 без Аг1к
и гледали како Сеном клизе оне тешке пенише,
утонуле до крова под робом к оју са пола Францу-
ске, каналима, довозе у Парив. Остраг се преко
реке пружао дуги сгари Роп! Кеи!, а више кро-
вова назирала су се два звоника Богородичине
цркве и она оштра висока стрела на крову између
њих. При предвечерњем сунцу и једној скоро иде-
алној тишини, призор је збиља незабораван. И кад
год сам после долазио у Париз, последње вечери
седао бих ту на једну од оних дрвених клупа и
препуштао се, без мисли, хгризору. И најзад још
нешто: при опраштају бацили бисмо (нисам био

192
сам, обично са својом женскм) <пару у реку и увек
гледали за н>ом док не пљусне, сребрна, о повр-
шину воде, и рекли: „П а до виђења, и да опет
дођемо.“ Тако се то ваља.
Е, да је дивни онај Риста Стијовић жив, ми-
слим да би волео да прочита ове редове. Можда
би му, и његовој Мадлени, били блиски.

ИЗ Ж И В О Т А У Б Е О ГРА Д У

Најзад је оваквом нашем животу у Паризу до-

хнао крај. Растко се морао вратити у Рим, а ја у
ш колу на озбиљан рад. Иначе, леп је то живот био.
Ж ивот је увек леп у Паризу, са иоле довољно па-
ра, разуме се, а ја сам тих пара тренутно имао јер
су ми дали стипендију за цео семестар унапред.
Но та стипендија је била студентска, а ја сам већ
био сувише матор да бих се могао задовољити са-
мо етудентским јеловником. То сам констатовао
кад је Растко отишао, а ја се вратио у школу.
Убрзо је већ настала и зима. На терасама испред
оних кафана на Булевару Монпарнас грејали су
„брасерои", гвоздене ворпе пуне ужареног угља.
Около су седели уметници и иили кафу и јели
нроасане, за многе једини обед. Осетио сам се ту
мало усамљен. Из Београда сам добио вест да ми
се отвара могућност за једно добро место. Једна
изузетна прилика. Тахо сам зхвалио француској
влади на љубазности — и остао до краја живота
без доктората.
Вратио сам се, дакле, у Београд, и тиме бих
могао завршити целу ову причу у којој је било
и онога што већ пише у наслову, али и којечега
друтог из времена пре и после тога. Па кад сам
13 А о н д ак Је л ети јо јер о п л а и н а д В еоградом 193
већ прекорачио тај лостављени оквир, а како смо
оно решили да евоцирамо што више Детаља 1у
вези са животом Растка Петровића, онда ћу до-
дати још понешто од оиога што мислим да знам
како је било.
Наведен је већ податак о томе где је Растко
у овојој младости становао у Београду. Пошто се
запослио и дошао до мало више средстава, на-
пустио је евоју Ратарску улицу и преселио се у
једну од оних „намештених соба за самце“ , прво
у Добрињској улици, одмах исиод свог Министар-
ства, а затим у Скопљанској улици (после Паши-
ћевој, данас Нушићевој) бли зу Теразија. Хранио
се, пак, још увек код сестре Зоре. Он никако није
био оно што се зове „кафХнски ’ч овек“ , али кад
је реч о кафани, онда ипак треба поменути је-
дну, кафану „Москва“ на Теразијама. — То је
било у врвме и пре а и после боравка у Паризу.
Кад год еу то доба године и временске прилике
дозвољавале, седело се напољу. Тротоар тада није
био овако широк као данас, а сточића је било са-
мо у једном реду, уза зид. Они велилси стаклени
гтрозори су тада спуштани надоле и све се отва-
рало скроз. Пролазници су застагјкивали, често
само поразговарали стојећи, и одлазили даље.
Друштво је било разнолико; ипак, састојало
се претежно од писаца, песника, скулптора, сли-
кара и новинара. Глумци с у били тамо у другим
локалима, ближ е ПозоришЈгу. Задиркивало се ту
и кошкало, али се није свађало (као, „не дај бо-
ж е“ , данас). Каже, на пример, Сибе: „Зашто се
ви, Растко, уопште мучите с тим стиховима, кад
вам то не лежи, што се не бавите само сликар-
ством, то би вам, ваљда, лакше ишло?“ Не секира-
јући се много и више кроз осмех, Растко му одго-
вара: „П а то бих и ја лично вама могао саветовати,

194
 само обрнуто, зашто не останете само при поезији,
кад вам сликарство не иде?“ А Сибе је грдно по-
лагао на своје сликарство.
Ни Ујрдцћ се није овађао. Он чак није много
ни говорио. ЧесТтгпо коју духовиту упадицу. Ни-
је се ту уопште баш сувише много „уж е профе-
сионално" ни дискутовало. Најоштрији је био Цр-
њански. Он је, што би се оно београдским 'дези-'
кбЈГрекло, више џангризао, заједао. Растко га је
наждерао једном кад га је питао да ли је он зби-
љ а рођен у Илонџи, отежући оно ,,о“ . Цршански
је био из Иланџе. Иначе, ако би се смело бити
мало и тривијалан (а шта ћете, људи с у у изве-
сним тренуцима били такви, и ако је нешто ка-
рактеристично за кога од њих, прећутати то или
избегавати било би исто што и не износити целу
истину), додао бих да сам чуо Црњанског како ка-
же да лирску поезију могу стварати .људи само док
још имају младићких сокова у крви (он је то
назвао друкчијб)',"а тб ме подсена и на језик сли-
кара Добровића, који је гов'орио: ,,Ја не сликам
кистом, ја сликам. . итд. — да 'простите. А ево
нешто и узгред, кад је већ реч о Добровићу у тим
проим годинама по!сле првог рата. Сећам га се
тако како, у отвореном фиј акеру, а у фраку и са
цилиндром, долази као лредседник Барањске Ре-
публике, у ону кућу на Теразијама у којој је да-
нас Протокол а у којој је тада био регент А лек -
сандар јер се њешв двор поправљао. Били смо
тада Растко и ја ту на тротоару.
Једанпут сам само, ту пред ,,Москвом“ , видео
и ово: рекао Станислав Винавер ЈБубомиру Мици-
*1У, ,,зенитисти“ , не знам шта, нисам чуо (узгред
буди речено: мало ко да је тада тај зенитизам
и његовог београдског представника ЈБубомира —
анај други брат ,,Пољански“ није био често овде

195
— сувише озбиљно узимао), а овај њему чујно и
сочно пљ унуо у лице. Винавер је мирвдо обрисао
образ и презриво прешао преко свега. Најблаго-
родније нарави био је скулптор Пера Палавичини,
увек се само смешио, а мало говорио. Онај који је,
пак, говорио много, и густирао сваку реч при том,
а био је исто толико добре ћуди, био је доајен Тоша
Манојловић. Пила се ту по шољица црне кафе,
ређе појео и по колач. А лк охола врло мало, само
Ујевић или Бијелић по чашу вина.
Бшго је ту више оних који су стално или по-
времено долазили, и никако их не бих све овде
набрајао. Мораћу ипак само још, и то увек у вези
са Растком, поменути Станислава Кракова, који
је био његов пријатељ (на његовим визит-картама
латиницом је писало (Е>е Сгакош јер је, наводно,
био пољски племић). Прво је био активан официр,
па је изишао из војске јер се много заљубљивао,
најчешће несрећно, а понекад се због овог и уби-
јао, чак и више пута (нос му је био отишао
ужриво јер је луцао себи у уста па склизнуло,
ваљда, некамо у страну). На крају се оженио са
Растковом другарицом Иванжом Иванић. О тој
Иванки се ипак мора овде рећи нешто више јер
је то збиља заслужила. С Растком је она, за време
првога рата, била у Паризу и тамо стударала ме-
дицину. Није је завршила, али је после имала са
мајком, на Теразијама, зубну орданацију. Т у се
код њ их скупљало пред вече једно мало друштво.
Управо, сви они младићи недавно дошли из Па-
риоа и сви остали из онога ,,клуба“ пред „М ос-
квом“ . Те вечери тамо личиле су, (само, разуме
се, „1ои!е ргорогћоп §агс!ее“ ) на оне чувене, исто-
ријске салоне париске, некада. Вреди то и овде
забележити, а све у вези и са Растком, јер је он
гу био једна од централних личности. Долазио је

196
и Краков и тако се ту заљубио па после и оженио.
Он је био тада један од уредника Времена, листа
који је био по тиражу одмах за Политиком. Раст-
ко је једно време имао сталну рубрику приказа
ликовних изложби и, сећам се, морао је на све
ићи, а било их је много. Често је мрзовољно гово-
рио: „Уф , бога му (иначе, праву псовку Растко
уопште никада није изустио), што је то досадно
морати једнако, целе недеље, мислити само на то,
шта да напишеш, а за многе нема ама баш ништа
да се каже.“
Краков је најзад заврпгио тиме што је постао
убеђен (или неубеђен?) у непгго што би се данас
могло сврстати у фашизам, мада је у исто време
писао најватреније чланке против Мусолинија и
италијанског фашизма (нпр. онај чланак Капор-
ето) у том истом Времену. (Колико се сећам, тада
се још правила разлика у називима: оно у Итали-
ји је био фашизам, у Немачкој нациоиал-соција-
лизам, а у Шпанији фаланга). Он ме, иначе, није
волео јер је уображавао да стојим некако између
њега и Иванке, а најмање сам био с њим у кон-
такту по линији политике јер се никаквом поли-
тиком уогппте нисам бавио. Ипак сам ту с њим
имао један доживљај који не бих помињао да није
повезан и са Растком, а такође и са Црњанским.
Било је то још време оних телефона на којима су
бројеви тражени и добијани само преко централе.
Тако звони телефон и зове ме Краков да дођем на
неки мали разговор у подне код „Гајгера" где ће ме
чекати он, Црњански и Растко. Распко је тада био
у Београду, после Рима а пре Америке, а тако^е
и Црњански, који је, мислим, тода био аташе за
штампу при посланству у Риму и ли Берлину. Било
је лепо време и седело се напољу пред кафаном,
197
на тадањем Позоргаином тргу, тамо где је данас
Градска кафана. Била с у тада на томе тргу два
локала где се око нодне окупљ ало на чувене „ајн-
шахенере“ (што су биле тогоге хренвиршле у рол-
ни од теста) и на пиво.
Елем, седе ова двојида већ тамо, а наилази
баш и Растко и, после неког увода, Краков износи
свој предлог да му Растко и ја измислимо, а ја
да нацртам, симбол за ваљда некакав нов покрет
или нешто тадсо. Каже: „Х итлер има кукасти крст,
Мусолини римеки сноп прућа са секиром, фаланга
у Шпанији три стреле увезане по средини. . . “
Смеје се Растко: „ А шта ћемо ти ми ту? Нас све
то уоошгге « е интересује.“ Каж е Краков: „П а вас
двојица познајете средњовековну хералдику на-
шу. Мора да ту има нешто згодно и за ово. Рецимо
нешто као три потковице, некахо укомпоноване,
гаш тако нехпто." Слежемо ми раменима, као не
сећамо се, размислићемо, можда, видећемо још,
и т д . .. Црн>анеки је све само прећутно одобравао.
Ми после нисмо ничега ни покушавали да се сети-
мо, и све је на томе и остало.
Што се тиче листова Политике и Времена,
Растко је сарађивао и у једном и у другом, мада
је Политика важила као левичарска, а Вреле би-
ло режимски лист. Растко је говорио да га не ин-
тересује никаква политика иего колико ко од љ у -
да има праве вредности као личност, и колико
вреди да му човек поклања пажњу. А то пгго сам
опоменуо Политику подсетило ме је случајно и на
Пјера: Требало је да Пјер оггреми за лист Расткову
карикатуру те Лиза позвала на вечеру, узгред, и
мене. Пјер није лако ни брзо радио. Правио је
више истих цртежа један преко другог, све савр-
шеније. Најбољи је ишао за штампу, али оне
раније није хгео никоме да да, ни Растку. Уни-

108
штавао их је. После вечере је хтео да игра шаха.
Он је био познат мајстор и до тога је много др-
жао, а ми тек тако неки „пацери“ ) те нам дао
да играмо заједао против њега и да се међу со-
бом договарамо. Чах је локуш ао да нас изненади
оним „шустер-матом“ али се, при том, излетео су-
више са краљицом те ти му је ми некако смота-
мо. Порушио је одмах фигуре. „П у ј пике“ , каже,
„не важи, играмо нову.“ Међутим, ми остадосмо
на својој великој слави. Ниемо даље хтели, и по-
сле смо се свуда хвалили, а он се био озбиљно се-
кирао.
О чему бих још другом могао причати? Чега
се још сећам? Било би ту још много чега, само те-
шко је све повезати тако да има известан логичан
континуитет. На пример, Растко није био оно што
се зове „позоришни човек“ . Једно време се оду-
шевљавао Художественим театром Станиславског,
тада је, разуме се, редоино ишао у позориште,
иначе доста ретко. Мвого смо, пак, били иза ку-
лиса уз Бату Вукадиновића, када је он са Раки-
тином постављао и пробао онај Невероватни ци-
линдар, а у опери, такође, ту око гардероба, када
је К лаудија Исаченко спремала сврј мали ансамбл
са балериницама све од петнаест година, које смо
цртали (јер је то радио и Пикасо са балеринама
Ђ а т љ е в а ). Управник Народног позоришта био је
тада Грол и он нас је више пута одатле избацивао.
Ш то се тиче музике, Растко није имао ммого
осећања ни за мелодију ни за ритам; ипак, оду-
шевљено би почео да иева, тако по сунцу и на
планини, на самару коњића или у чамцу на Сави.
Певао је „ф алш “ , али ка сав глас, и уживао је.
Сећам се и једае песме: „Блажена постеља на
којој почиваш и прибили ланцуни кима се покри-
в а ш . . . “ ваљда тамо са нвких острва на Јадрану.

199
Док још није био запослен, па често и после, сло-
бодно време проводили смо на водама око Београ-
да. Нарочито кад се Сава излије па се може чам-
цем ићи дубоко кроз шуме врба које су спустиле
гране све до воде, на оним адама које смо тада
звали Зимовник и Занога (што је данас Међица).
Т у се већ и на весла провлачи кроз грање врба
које мокро миришу. А било нас је обично по чет-
воро у чамцу јер смо имали и друштво младих
девојака. И ево једне теме о којој није било доста
речи, а која је играла значајну улогу у Растко-
В'0 М животу.
То је била жена. Ж ена уопште, јер је Растко
волео друштво, па и друпгшо женског света. Ту,
међутим, Растко никажо није био оно што се ба-
нално назива „женекарошем“ . Но, почећу мало
издаље: то су била времена, или смо бар ми били
у таквој једној средини, када још младићи нису
имали „своју девојку“ , нити девојке „свога мом-
ка“ , бар не званично и не баш са тим називом, као
данас што је. Уопште, девојчице су много доцније
постајале девојке него данас. А већ пољубити се
значило је много више него данас. Додуше, све је
то биле пре ове „сексуалне револуције“ . Те бео-
градске ондашње девојке одговарале су некада-
њим Прустовим јеипез Ш1ез еп Деигз, у чијим смо
ми сенкама као младићи дуго још били и врло се
идилично осећали. Павиљон „Цвијете Зузорић"
имао је, поред свог управног одбора који је водило
неколико угледних београдских госпођа, још и А к -
циони одбор у коме је &ило око двадесет београд-
ских девојака. Оне су дежурале (цео рад у „Цви-
јети“ био је, разуме се, добровољан) на свим из-
ложбама, а изложби је било готово стално сем,
ваљда, тожом летњ ег периода. Једна група младих
љ уд и их је у томе помагала. Приређиване су и

200
многе приредбе, па и балови, а такође и кућни
прије!ми и игранке. И Растко је био често у тој
средини. Конкретно, пак, колико ја знам, док је
био у Београду, три су девојке озбиљно биле уш ле
у н>егов живот. Две као пролазне љубави и једна
трећа, веома озбиљна. Цео један део живота ње-
говог затим је био иопуњен њоме. Она је и у мно-
гим стиховима његовим, она је и у Дану шестол
читавим баш својим реченицама. Она м у је пома-
гала да преведе ВаГеаи Јоге, а превела му је на
француски и Љ у ди говоре (остало, на жалост, не-
штампано). Она м у је исправљала у текставима
сва она „ћ “ и „ч “ јер Растко никада није имао осе-
ћаја ни слуха да их разлижује. (У шали смо му
измишљали бургије, рецимо сличне овој, да на-
хгише: „једна мачка трчи а четири ћорава и ћак-
нута чавчића чуче на ћошкићу четвртастог Ћири-
ног чардачића". .. Случајно би потрефио да пра-
вилно налише свега два или три „ч “ или „ћ “ од
свега тога). Дуго су њ их двоје били нераздвојни и
све је то тако трајало више година, међутим, Раст-
ко је до краја ипак остао нежењен.
У Расткову филозофију или схватање живота
не бих себи дозволио ни да се упуштам; ипак, чи-
ни ми се да је он сааи, и нехогице, истицао да му
је основни животни интерес — поезија. Остало је
све могло бити интересантно, али не и пресудно.
На пример, политику није могао да смисли, ни ону
уж у, унутарњу, политику разних странака, што
није био случај са многим писцима и песницима
његаве епохе. Нису га интереоовале ни идеје разних
„усрећител>а човечанства“ , како их је он називао.
Ф илозоф е није читао. Као француски ђак поми-
њао је, ипак, Бергсона. Код Фројда га је наро-
чито интересовало све оно у вези са лодсвешћу,

202
али није лрихватао тумачење свега и свачега ути-
цајем секса или неких тамо траума из најраније
младости. Више од свега га је, ипах, интересова-
ла суштинска необј ашњивост живота, његовог по-
четка и краја, не баш биолошки, научно, него
својом мистичном тајном. Интересовале су га
магија и оне разне „силе немерљиве“ . Ишао је и
у лудницу да гледа цртеже лудака нацртане по
окреченим зидовима или по евешчицама. Донекле
као Винавер, са којим је био близак, веровао је
у много штошта, али и ни у шта.
Растко је био и масон. Кад је пошао у Аме-
рику, остале су ту, уз ј>ош неке друге ствари, и
једна кецељица и рукавице. Међутим, то он није
узимао сувише озбиљно. Сигурно је тамо ушао
под утицајем једнога од својих најинтимнијих при-
јатеља још из детињства, а можда и два своја доц-
нија пријатеља из Министарства: Ивана Франгеша
из Загреба и Алберта Илића из Сплита. -
Било је ту још разних ствари, али се трену-
тно сећам ових ,,најважнијих“ . Тако бих још мо-
гао додати да је Растко био религиозан, можда пре
сујеверан. Никад га ниеам видео да се прекрстио,
али смо свеће „за живе и за мртве“ по манастири-
ма редовно палили. Имао бих да кажем и нешто
ближе у вези са тим: Једном — он је тада службо-
вао у Италији — био ја у некаквом много сенти-
менталном сосу, и пишем ја њему о томе. Он видео
да је баш нешто озбиљно, па гошге отприлике
овако (нисам сачувао пиемо): „Знаш, кад је код
мене тако нешто, ја одем у неку малу црквицу,
пред вече, светлуца само понеко кандило или све-
ћа, и седим тако тамо сам по пола сата. Учини и
ти тако.“ Није ми казао шта мисли при томе. Дру-
ро: после његове смрти добио сам пакетић из Аме-
рике, у коме је била једна од оних малих јефти-

203
них иконица изливених у месингу, и његов при-
јатељ и извршилац тестамента ми је написао да
је Растко целога живота, хга и хтреко Албаније,
носио ту иконицу на себи (да ли само као фетиш?),
а оставио је поруку у неком тестаменту, шта ли,
да се та иконица пошаље мени. У свакоме случа-
ју, волео је мистику, која је, како је говорио, да-
вала извесну поезију животу.
Растко је био веома сујеверан, али је све то
повезивао и са игром. Ево, на пример, шта је „ва-
љ а ло “ а шта не: оџачар, разуме се, носи срећу,
још кад се ишчупа длачица из четке, а не про-
пусти се да се држи дугме, онда је најбоље. Исто
тако, треба се очешати о грбавог човека, али гр-
баву жену не ваља ни срести, а камоли додирнути.
Трудну да. За попа важи оно већ познато, да не
пређе пут, а разуме се, не треба заборавити да се
рука на време подубље завуче у леви џеп. Јао,
што је било бруке једном због тога: била је при-
лично пуста улица, некако око подне, мислим у
Перасту. Кад, иде отуд поп (католички, разуме
се, али исто важи за све вере, за хоџе не знам,
нисмо тако далеко шпли). Каж е Растко: „Трчи
брже да нам овај баксуз не пређе пут.“ И ми ру-
ку у леви џвп па трчи преко улице. Јест, ал’
Растко је то сувише гласно и сувише незграпно
извео, а ја за њ и м . . . Кад ти поп дрекну: „Сра-
мота једна. И ви ете ми нека омладина. . . " и на-
стави док се не почеше отварати капци на про-
зогрима и почеше излазити на врата од кућа. Ш та
смо могли, псжуњили се и спустили носеве па из-
међу љ уд и и многих још „лепи х“ речи, нарочито
оних изговорених од жена, које су се успешно
придружиле поповим.. . После смо то свели на
мачке и пазили да нам не прелазе пут а попове
смо избегавали. А због мачке смо једном изгубили

204
воз. Иш ли смо на станицу. Задоцнили већ, што
се каже — „кнал". Кад — мачоса претрча преко
улице, и то још црна. Било је вече. Каже Растко:
„Ја ни жив ни мртав овуда, нето около овом дру-
гом улицом." Било је то, мислим, у Скопљу. Ни-
смо добро знали све те уличице. Залутали мало,
таман толико да воз оде. Но ггротив мачака је по-
стојало сигурно средство: требало је само, ту на
тротоару окренути се око себе и пљуцнути три-
пут. А против свих тих „вшхгих сила“ уопште по-
стојао је такође један универзалан лек: Требало
је само начинити „рогове" од прстију на једној
шаци (а ако је озбиљно онда и на обе) и устреми-
ти на ту страну, то јест, требало је избацити ка-
жипрст и мали прст у ш иљак а она два средња
прста и палац подвити унутра. Но није то још све.
Знало се још и то да се иш од мердевина, нарочито
оних лрислоњених уза зид, не оме проћи. Шешир
се не сме стављати на кревет, нити ципеле на сто-
лицу; цшхеле, такође, морају лежати правилно,
лева лево а десна десно. Чарапа нити што од доњег
веша не еме се обући преврнуто. Кад ко из куће
полази да нешто важније сврши, на пример кад
пође на пут или на полагање испита у школи и
слично, тада се за њим проспе чаша воде и отвори
славина да мало цури вода из чесме. Већ је шире
лознато и оно „мрдни се с места". Уторником и
петком ништа се не започиње, а такође ни трина-
естог у месецу (ја сам, међутим, баш у петак, а
био је и 13. успео да од другог препишем реше-
ње за задатак из математике и да тако положим
матуру).
Свега се тога Растко држао, понављам, више
правећи од свега тога неку врсту игре и ублаж а-
вања сувише велике строгости, прозаичности и
сувопарности свакодневног живота. И, у вези са

205
свим тим, сећам ее да је говорио да би хтео да
пише о старим алхемичарима и животној мудро-
сти ђаволовог репа«, и да је тражио ло музејима
оне ообе са тајанственим лабораторијама са ре-
тортама, совама, слепим мишевима и паучином
по замраченим ћошковима. Да је парапсихологија
онда била у моди као што је то данас, убеђен сам
да би се Растко свакако позабавио њоме. Иначе,
разуме се, у прорицање судбине није веровао.
Смрти се бојао. Као животна опасност, сунце
му је било опсесија, што се, уосталом, види и у
његовим песмама, а и у Африци се то у више ма-
хова помиње. На том путовању по Африци носио
је онај тропски шлем са марамом кој а му је шти-
тила потиљак. Међутим, ипак се радо купао у Са-
ви и у мору, где се од сунца није нарочито могао
штитити. Као што се зна, умро је ипак од сунча-
ног удара. Прелазак из светлости у мрак подсећао
га је на смрт, зато није само жмурио него је још
и левом шаком покривао очи док је десном гасио
електричну оветлост у соби.
Никад краја додавању нових детаља, те зби-
љ а треба већ једном завршити. Учинићу то, ипак,
осврнувши се још само на понеку Расткову црту.
На пример, за оног ко га уопште није знао додаћу
да је, још у време кад смо се упознали, имао све-
тлоплаву косу са праменом преко чела, коју је у
току година релативно брзо губио, тако да је кад је
пошао у Америку, био прилично без косе. Обла-
чио се, што би се рекло, пристојно, нормално. Та-
да се нико од уметника није нарочито истицап
спољним изгледом (ни боеми као што је једно
време у Београду био Тин Ујевић). Л и дугу косу
кису носили, ни шешир са већим ободом, како су
често чинили, рецимо, глумци. Тада нико није
шнао улицом без шешира. Иначе, како је Растко

206
 био висок и круиан, кретао се мало љ уљ ајућ и се.
Трчати није умео. Слично је било и са пливањем
и скакањем у воду. У Београду смо лети много
времена проводили — са истим оним и другим де-
војачким друштвом — на сплавовима „Боб-клуба“
и осталих купатила код „Ш ест топола“ на Сави.
Пливао је добро али са скакањем са трамбулине
ишло је тешко: „пауф лек11 па „пауф лек11. На бокс-
-мечеве ишао је радо. Кад смо, пак, хтрви пут ишли
заједно на фудбалску утакмицу, питао је:
зашто онај тамо сме лопту да хвата рукама кад
еви остали играју само ногама?
Растко је био ведар човек. Волео је да чује
духовите вицеве, али их није ни памтио нити
умео да лреприча. За тих петнаестак година док
смо били често заједно, не сећам се да се и са ким
посвађао, нити да је икоме ж елео зла (за разлику
од неких других његових тадањих пријатеља и по-
знаника). За породицу је био јако везан, наро-
чито за децу својих сестара. Написао је две ду-
боко осећајне песме из жалости за сестрићем. Ни
злопамтило није био. Волео је људе, не оним да-
нас тако често злоупотребљаваним осећањем сау-
чешћа са свима који пате тамо широм човечанства,
него просто своје непосредне ближње, али само
љ уд е искрене и са којима је могао успоставити
присан контакт. Били смо тако ттријатељи и са
неким Рифатом чамџијом, који нас је често пре-
возио преко Саве, где је била једна барака на
песку пред којом су се на жару пекле мирисне
рибице. Са свима около је ту одмах био спреман
да разговара.
За новац није био заинтерееован. Никад га
није много ни имао, а умро је са доста великим
дугом. Зарађивао је прво пишући члакке, песме

207
и књиге, лосле је имао своју чиновиичку плату.
Писци су тада мање зарађивали, могућности и из-
вора било је далеко ман>е него данас. Б'иле су то
редакције часописа и она два-три издавача (Цви-
јановић, Стефановић — „Свесловенска књижара"
— и Геца Кон). Цвијановић је ту био најиристрј-
нији, а Геца Кон најгори шкртац: да би издао
кшижицу Љ у ди говоре, морали смо му један Раст-
ко® пријател> и ја потггисати бланко меницу, како
би покрио своје трошкове у случа ју да се књига
не исплати у продаји.
Растко није био уображен, управо није то по-
казивао. Веровао је, пак, у себе. Сећам се да сам
га једном увредио. Нешто сам био лупио о Рем-
боу. Није ништа рекао, али сам осетио да себе
није сматрао мањим од њега. А кад сам већ овде
додирнуо песништво, мислим да знам да је од
наших песника, старијих, волео Л азу Костића (ве-
роватно највише због пеоме Међу јавом и мед
сном и због Снта Марије а од тада новијих Диса,
Миму Дединца и Винавера. Остале мање. О Цр-
њанском нисам, бар ја, чуо да говори. Били су
дирекгни такмаци те је ваљда зато избегавао да
га помиње. Није ми пријатно да овде сада кажем
да није о тадањем Андрићу имао неко нарочито
повољно мишљење. Уосталом, Андрић је дотле
био дао само оне прве две збирке песама и прве
приче. Са Крлеж ом било је нешто слично. Затим
још, Дучић-Ракићева поезија му је била далека.
Ракића је, пак, необично ценио као човека, а овај
га је исто тако волео као млађег колегу и прија-
теља (у Риму је Растко био прво у посланству
при Ватикану, па га је Ракић одатле преузео у
своје посланство). Растко му је из Африке донео

208-
мајушног мајмуна „бабуа“ , који је постао Ракићев
љубимац и седео му на рамену или горе на кар-
ниши завесе на хгрозору више његовог писаћег
стола. А кад сам већ додирнуо Растково служ бо-
вање у дипломатији, морао бих овде рећи (а то
су већ неки учинили, гледајући то овако или
онако) реч-две и о његовом уласку у тадаше Ми-
нистарство иностраних дела. Ситуација је тада
била таква, као уосталом и данас што је, као и
увек што је кад млади љ уди оврше ш коле и треба
да се запосле. Растко је могао ући, са својом ди-
пломом правника, у какву било административну
чиновничку служ бу. Он је био уметник, али не
и боем такве врсте да би одбио окове сваке слу-
жбе. Причекао је зато да нађе служ бу, некако,
цгго „сношљивију“ . Указала се нрилика да уђе
у једну такву, која би њему, жељном путовања и
широкога света, то омогућавала. Владао је фран-
цуским језиком и испуњавао све остале услове, те
је био примљен без икакве нарочите протекције.
Службовао је, разуме се, прво у Београду, затим
у Риму и после поново у Београду. Најзад је оти-
шао у Америку. Други светски рат га је затекао у
посланству у Вашингтону. Шеф му је био човек
који се није понео као што је требало. Растко
није за то био крив јер у том погледу ни у чему
није са њим сарађивао. Писао је више него дир-
љива писма о томе. Међутим, све м у је то ипак
сметало да се, у погодном тренутку, врати у зем-
љ у (као Црњански). Није то дочекао. Имао је
Педесет и једну годину када је умро.
И завршићу прештампавањем једног малог те-
кста, објављеног у Политици — „ у недељу 1. сеп-
тембра 1968. године“ .

209
З А К А М Е Н Н А ГРО Б У ЈЕДНОГ П ЕС Н И К А

Вашингтон, августа 1968.

Био је то исто тако дан неподношљиве врућине

као оно пре скоро двадесет година када је Растку
Петровићу позлило на улици и када је, затим, по-
сле два дана и умро (целог века се баш сунца бо-
јао и у Африци није сжидао тропеки шлем).
Требало је сад потражити његов гроб. Вашинг-
тон има више гробља. Ипак, бшго је довољно наћи
их у телефонској књизи и питати редом. Одговор
је био брз и тачан. На Рок Крик гробљу је. Један
службеник гробља провео нас је својим колима
дугим стазама. Парк је огроман, зелен и тих. На
самоме крају, скоро већ уз ограду, показао нам
је у трави неколико малих камених плоча. На јед-
ној је горе урезан крст а испод њега стоји ЕазЉо
Ре1гоу1сћ, и доле још 1898— 1949. Гробља у Аме-
рици нису правилно ишпартана у улице и препу-
на, збијена као код нас. То су паркови са слобод-
ним стазама међу дрвећем, а гробови су скоро ра-
сути у равној трави, неиздигнути и видни само
по плочи или споменику, Има и малих капела, али
ретко. Рок Крик је католичко гробље, но има ма-
ло крстова. Најчешће само камени блок са именом,
чак и без године.
Растков гроб је ту, на крају, мали, најмањи
што бити може. Сасвим мала камена таблица у
трави. Изгубљена у зеленилу већ и данас. С вре-
меном ће морати нестаги. Колико се времена ту
чувају такви мали прости гробови у зеМљи? Раст-
ко то не би заслужио. У једном од последњих пи-
сама из Вашингтона писао је: „О , како сте срећни
што можете живети у својој земљиГ1' Није то до-
чекао..... ” .. ' " '

210
 Да ли сада све оставити овако? И Бојић и Дис
и Дучић, можда још неко од великих, умрли су у
иностранству. Где све чији остаци леже? Да ли
је можда већ време да се помишља на неку врсту
Паитеона? Не зграде већ неког кутка на гробљу.
У зеленилу. Велике културе не остају забележе-
не само у књигама и у сећању. Свуда у културном
евету о њима сведоче и на њ их подсећају и видни
споменици. Они говоре и о постојању и о развоју
те културе и о признању које се заслужним за
К>у одаје. Већ и сами опоменици уопште таква су
признања. Споменихцг на гробовима су још нешто
више. Његош и Бранко леж е на својим изабра-
ким местима, али зар да ови други, расути и из-
губљени гробови, буду сасвим предати забораву?
У вези са Растковим гробом 'две се идеје сада
овде намећу. Једна, пренети посмртне остатке у
Звмљу, друга, обележити гроб у туђини на достој-
кији начин. Обележити га онако како би, можда,
Сам Растко волео да то буде.
Некада, пре више од четрдесет и пет година,
ВДДа је Растко као свршен студент, дошао из Па-
риза после првог светског рата, саав занесен пое-
•Ијом најдавније проШлости своје земље, када је
СМтпљао Бурлеску Перуна и многе стихове у ис-
9ом узбуђењ у — лутао је тада манастирима (онда
К»да њихове фреске нису још биле „у моди“ као
д&нас) од Студенице до Соггоћана, од рушевина
Бањске до мале и у планини изгубљене Соколи-
ВД. . . и преписивао је већ временом избрисане нат-
Ш«се са прастарих, тешких, накривљених и у тра-
»У зараслих надгробних споменика око Петрове
Дркве, у староме Расу: „И земља изгуби цвет —
|| небо доби звезду.“ Да ли м у такав један камен
ВДТИ да, неуко али искрено, народоки исклешу
[,,искују“ , јер су камен клесали ,,ковачи“ ) мајсто-

211
ри-сељаци из радочелског мермера више Студе-
нице, који то тахо већ векоеима раде, и најбоље
раде?* — И ли му исклесати један од оних висо-
ких, витких „белега“ , са наивно уклесаним цветом,
виновом лозицом или птицом кукавицом, какви се
још виде дуж дугих наших прашњавих друмова
чачанског краја (Растко је пореклом Чачанин).
Реално гледано, са тачке практичне могућно-
сти, или бар првих могућности, ово би било нај-
лажше остварљиво: Исклесати камен, предати га
(преко предузећа) нашем броду на Ријеци. Више
бродова пристаје сваког месеца у луци Балтимора
на непун сат од Вашингтона (један капетан бро-
да је чак рекао да би то могао учинити и беспла-
тно, јер је то ситница кад се већ преносе хиљаде
тона разног терета). Одатле би га, лако, аташе за
културу, или ко други из наше амбасаде, могао
колима пренети и дати да се постави на гробљу
Рок Крик. Све би то стајало сразмерно мало ди-
нара и веома мало долара.
То би пак било најмање што би његова земља
(певао је: „дирна Ј е ово земља, једина на све-
ту . . . “ ), за чију културу име овог песника и књи-

* Један њихов крајпуташ се и данас чува у Етно-

графском музеју у Београду. Предлажем да се сличан
споменик исклеше овде, пренесе у Америку и постави на
Растков гроб у Вашингтону. — То је био крајпуташ
ваљда неког учитеља или човека од књиге, а држ и и
штап у руци те можда представља човека који је и дру-
мовима путовао и света видео. На Радочелу више Студе-
нице, под којом је и Растко започео своја прва путовања,
самоуки сељаци мајсторски клешу бели мермер из
мајдана у планини. Њихове би руке и длета најбоље
могли исклесати и овај споменик за Растков гроб. Растко
је страсно волео и крајпуташе. Усхићено их је бележио и
цртао онако поређане дуж дугих друмова а са замишље-
ним погледима у вечност. . .

212
жевника тако много знагчи, могла да учини. Има-
ло би ко би се постарао да да све потребне скице
и нацрте и да надгледа техничко извођење. К о
би се, пак, прихватио да стварно и све остало из-
веде до краја? . . . И ови редови су апел у том
смислу.
По сећан»у, можда и непотпуно, ево неких ре-
чи из једне давне песме његове:

Умрећемо тихо и мирно

За један осмех девојачки

И ли за ма шта било

Без гласа, тихо, мирно

Кроз тиху ноћ сребрну,
А по језеру заспалу,
Отпловиће
Смрти чун.

А све је ово записано крај тог малог, изгуб-

љеног гроба, сасвим на крају једног далеког гроб-
л»а, једног од најврелијих дана аугуста у Вашинг-
тону, какав је ваљда био онај дан пре скоро два-
десет година . . .

213
ДРУГА ПУТОВАЊА
 СЈие 1е шош!е ез1; ^гапс!
а 1а с1аг1е с!ез 1атрез!
А и х уеих <1и зо и у етг
дие 1е топ<1е ез! реШ!

. . . па баш и није тако, јер, ипак, и није баш тако

мали тај свет који је остао тамо далеко у сећању.
И ја сам, ево, покушавао да из измаглица мнотих
тих давних даљина извучем и довучем на „свет-
лост лампа“ данашњице покоју још живу сли-
чицу. Све тамо из времена кад сам их можда први
пут јасно имао у дужици својих детињих очију . . .
па надаље. Неке од тих сличица иокрсну живе и
оцртају се ош тро. . . за неке друге има опасности
да она ћудљива фантазија, којом човек не може да
управља, убаци ту и неку своју, привлачну али не-
сигурну, визију.
Можда би за мото овог одељка могао да по-
служ и један други навод из писма Растка Петро-
вића (писаног ваљда пре 1920. године, док смо још
били на ,,ви“ );

Л м ч $ 4 * * 0 ^

Ч I* * * * * *
** Мг °1ПГ њ * ^ - '* х * * *
ЧР44* * и г* -
 Ове речи подсећају на ту пасију љ уди да пу-
тују, па да п утују чак и без тежн>е да некуд од-
ређено стигну и нешто одређено виде. Мада сам
и сам имао ту пасију, ипак сам је повезивао са
оном другом, а то је да видим баш ово или оно
или да будем баш овде или онде.
Како сам у школи имао да говорим о споме-
ницима из времена старог века, то се нисам задо-
вољавао тиме да их упознам само из приче дру-
пих и са фотографија већ сам ишао да их бар ру-
ком опипам тамо у њиховоме Египту и њиховој
Хелади. За средњи век, који ми је својом изве-
оном мистиком био ближи од оног вгане рационал-
ног старог века (ваљда ту и разлика у религија-
ма?), ишао сам да га дубљ е разумем свуда тамо
где је он оставио своје, мени најдраже, вредности.
Наш средњи век ме је фасцинирао још у шко-
ли. Нешто сам га продубио у Паризу код старога
Габријела Мијеа, а затим је остало да се том ма-
теријом бавим целог века. Разуме се да је ту све
гребало видети, и шгошта још увек изнова гле-
дати на самоме „лиц у места“ , дакле путовати.
Старе куће су ме водиле дубоко у М алу Ази-
ју, а уметност уопште кроз многе музеје света (ев-
ропске скоро све, па и многе преко Атлантика). Мо-
рам овде да признам да сам у свему томе био је-
дносгран. Азија ме, на пример, никада није при-
влачила.
. . . Н о више свега и изнад свега, ипак је добар
део објашњења био у изреци оног великог фран-
цуског путника: „Ма15 1ез угаГз уоуадегеигз зоп!
сеих-1а беи1б ци! раг1еп! роиг р агИ г. . . “ и у то-
ме што сам са усхићењем јахао на тврдом дрвеном
самару на грбини брдоких коњића, преко плавих
планина и ливада у роси; на бачијама, седећи на

218
пању или камену, дрвеном кашиком слатко кусао
качамак; чаробно се осећао у сумраку дубоко там-
них шума, тешког опојног мириса, где сунце једва
и дохгире; удисао слане капљице у прах разбијене
пене морских таласа, или се, пролећем, веслајући
провлачио, старим трошним чамцем, оним устаја-
лим водама, кроз расцветане врбаке, по преплав-
љеним адама С аве. . . Управо је, можда, час да
кажем како никад нисам ни помишљао да се бавим
књижевношћу, а што се тиче поезије, мада сам се
с многим песницима дружио и много песама знао
напамет, ту никада (ни као многи средњошколци
по ђачким дружинама) нисам био 1способан да сро-
чим ни један једини стих. Међутим, бавећи се свим
тим горе реченим, а путујући уз то доста, осетио
сам потребу да понешто, од свега што сам уз пут
видео и доживео, забележмм, и то најчешће прво
цртежом, затим да запишем речима, и најзад, да
то ,,придодам“ читавој једној малој архиви, у ко-
јој има и већ добро пожутеле штампане хартије
тамо ваљда још из 1920. године.

СА Ш А Р Л О М Д И Л О М
К Р О З X II, X IV И X X ВЕК

Ш арл Дил има преко седамдесет година и пропу-

товао је све'крајеве света, све континенте сем А у -
стралије. Пролазио је већ и три пута Босном, си-
лазио Приморјем, а пео се и до Цетиња. Пошто
је видео све старохришћанске и византијске тво-
ревине по Италији, Грчкој, Румунији, М алој Ази-
ји, Сирији и Егштту — пошто је залазио дубоко
у Азију, обилазио Африку, прелазио Пацифик-
-експреоом од Њ ујорка до Холивуда а пампама од
Рио де Жанеира преко Кордиљера силазио у

219
Сантијаго де Ч иле — иошто је иочео као истори-
чар и дао публикације најсувопарниј е по предме-
ту али сјајне по ерудицији, као она о Администра-
цији у Равенскоме Егзархату, па затим прешао на
историју уметности и најзад се специјализовао у
византијскоме сликарству — Ш арл Дил је дошао
да види и наше средњовековне фреске.
Нарочито га интересује X IV век о коме је већ
толико писао, а чије је композиције видео у Ца-
риграду и Грчкој. Византијски X II век исто тако
познаје већ, али о X II I веку српскоме, највели-
чанствениј ем живопису нашем, не зна нипгга и,
на жалост, неће личним искуством ништа ни са-
знати јер има тако мало времена на располага-
њ у те у Милешеву и Сопоћане не може.

Пошли смо, с пролећа те 1929. године, прво на

Скопље. Старо Нагоричино* га је задивило. Црква
је била пуна сунца, живе боје X IV века еу лросто
др>ечале: „Збиља ништа не вреди студирати старо
сликарство и писати дела из Париза само према
туђим снимцима. Док се не виде ове боје, не може
се уоппгге схватити ни стил ни имати представа
о целини и односу према другим туђим уметности-
ма.“ Иначе, Нагоричино је утврдило Дила у ра-
нијем миш љењу његовсше да је српски живопис
X IV века грана богата, жива и релативно ориги-
нална, али ипак само грана, цариградскога сли-
карства палеолошкога, каб, уосталом, и Мистра
што је.

* У новије време овај споменик чешће се назива

македонским именом Старо Нагоричане (прим. ур.)

220
 Затим смо пожуршш Окопљу. У једноме селу
девојке су нам певале дивне пискаве и дуге пе-
сме, све по две укрштених р ук у и очи у очи, ви-
соким фалцетом који води арију и за терцу ви-
шим упадицама и пратњом грленом, као јодлова-
н>ем неким. Још један пар није ни свршио строфу,
а други наставља одговарајући, и тако дуго, оте-
гнуто и једнолико у полутоновима неке јужњачке
гаме, као бескрајна најмеланхоличнија јадиковка.
Дивно.
Свети Спас са оним примитивним и искреним
фигурицама сељака у јелецима, анђела и богова
крупних наивних очију, брдских коњића са сама-
рима и прождрљивих птица, сав у барокним за-
војцима и ружицама — није га интересовао: ,,С’ез1
е у М е т т е п ! Јог! тЈегезбап! . . . 1ог1 1п1еге5зап1“ по-
нављао је не баш много убедљиво. Више га је коп-
кало тврђење Окуњева да је у Нерезима нашао
ново сликарство на основу кога отима Италијан-
цима ренесансу уметности и даје га овамо, Бал-
кану X II века.
Дан је већ био на измаку кад смо се успели до
сеоцета попут гнезда високо у планини, све је већ
постајало магличасто, а више јабланова и ћера-
миде црквице, у снежном зеленом Јпарпланин-
ском небу, трептала је крупна вечерња звезда од
хиљаду карата. У зели смо цео оноп вопгганица,
све што смо нашли, и са том буктињом ишли од
фреске до фреске. Црквица је ниска, видели смо
добро.
„Ећ ћ1еп, све је то збиља ванредно лепо за
вас и за један X II век, али ја ту илаж још не ви-
дим ма шта што би наговештавало већ оно ново
сликарство које у X IV веку Византинци имају у
данашњој Кахрије-џамији у Цариграду, Грци у
Мистри, а ви Срби у Нагоричину и Грачаници. Ме-

222
 ђутим, баш се та улога прелаза из старога у ново —
из средњега века у ренесансу — хтела дати овој
црквици. Очевидно да је, на пример, Скидање с
крста далеко патетичније него што се може оче-
кивати од једног просечног доброг рада из X II ве-
ка, али ја збиља не видим чиме би се 'иначе овде
толико измицало испред тога времена. ЈБуди су
обично сувише иконографи, никад довољно сли-
кари; њима је пре свега важно да ли је једна фи-
гура лево или држи руку онако; међутим, фреска
је пре свега дело рађено бојама од руке слика-
р а . . . “ довршавао је седи критичар уметности,
док су се кола — можда какав стари београдски
фијакер који је, истиснут ситроеном, дошао да до-
траје своје дане овде — спупГгала доле у ноћ и
Скопље које је леж ало као црно језеро са хиљаду
треперавих жижа звездавога неба које се у њему
огледају.
Вило је и мање поетичних узбуђења. На при-
мер, сутрадан смо хтели даље на Косово аутомо-
билом. На једноме застанку приметили смо да не-
ма више кофера који је остраг био везан. Прошли
натраг одмах сва села, питали — нигде ништа. То
је, међутим, било све што су путници у о т н т е са
собом били понели. Вратили смо се у Скопље, ја-
вили властима и почели се распитивати кад има
слободних места у спаваћим колима за Београд.
Ипак, један енергични велики жупан, коме смо
покварили први дан Ускреа, показао се ревностан,
и већ сутрадан ујутр у жандарм каплар из патроле
донео је изгубљени кофер у Скопље. А ли је др-
шка била ишчупана.
Ипак, могли смо некако даље, дубље у славну
прошлост. Аутомобила нам је било доста, задово-
љ и ли смо се старин1скијим али сигурнијим прево-
зом, и док је воз вијугао Качаником, госпођа Мар-

223
герита Дил је говорила: „Чудно како се код вас
странаца много читају Пруст, Ж ироду и Моран, а
мало, на пример, К есел и Мороа. Ја ћу вам при-
знати да никада нисам до краја нрочитала вечеру
код госпође де Германт. . . а ргороз, Шарл, знате
да ми је прексиноћ на вечери господин Дар при-
знао да је и он био у једноме извесном тренутку
'драјфуоовац’, и то потпуно."
Воз је негде нешто чекао, и један је Циганин
под прозором међу Арнаучићима лупао у даире и
кроз нос певао: „ајд покажи кара-Марко, како се
цура руменише кад иде на вашару да игра“ , а
олињали медвед дизао је једном шапом парче раз-
бијвнога огледала док се другом трљао око халке
на њушци.
Косово их је подсећало на М алу А зи ју а Гра-
чаница је само потврдила Дила у миш љењу које
је о нашем живопису X IV века о « већ имао и пре
Нагоричина. Иначе, „неоспорно је да су мајстори
Грачанице, мада из исте школе .из које и они На-
горичина, слабији од оних“ .
Прве стенице, али џиновске, у Приштини и
једна дивна девета симфонија из Беча, увече пред
једном турском кафаницом са антеном везаном из-
међу чардаха и багрема, док је метр Дил, блажено
смешећи се, старачки, затворених очију, пратио
баснословне хорове и оркестар утопљен у каш-
љ уцањ у „лаутшпрехера“ , као какав диригент,
чачкалицом (по једна чачкалица била је забодена
у свако парче ратлука на тацници пред нама).
Направили смо нову дршку за кофер код са-
марџије, попели се аугомобилом у Дреницу и си-
ш ли пред вече у Метохију. (Шумарци и трњаци
пуни жандарма са пушкама; муку сам имао да
објасним ко су и шта су качаци и смисао целе
ствари. Мада је све то лрошлост, качака нема,

224
жандарми су ту само да се зна, реда ради, итд.
Ипак се заћутало, и све до под Проклетије, које
су својим ,,А1реп§Цепош“ у заласку сунца иза Пећи
и Дечана мало раскравиле 'величанственим ледом
замрзнута срца, није се више смејало). Заноћили
смо у Дечанима. Славуји су певали. Бистрица се
ломила и хучала сву ноћ. Сутра зором дивно сун-
це, горе снег, доле расцветане трешње, између
свега тога високи оловни кровови манастира. Нај-
дубљи утисак што се да замислити. Очарани. Ар-
химандрит предуеретљив. Ракија м у ужасно љ ута
госпођи. Архитектура интересантна. Живопис ин-
тересантан. „Интересантно је на њему што се,
мада је настао после живог и напреднога Нагори-
чина и Грачанице, ипак донекле враћа традицији
византијскога сликарства. Нагоричино и Грачани-
ца су, мада у истој групи, ииак нешто измакли
Кахрије-џамији. — Дечани као да су, пак, ближи
њој. А сами мајстори слабији од нагоричанских.“
Гола рука Дечанскога, као суви прсти њихове
Таис из музеја Гиме, са дивним дебелим прстеном
на чланку, од лупана злата у које |су као ексери-
ма закована крупна зрна бисера, смарагди и ру-
бини — задивила је гоопођу.
При ровратку, у Пећи, опет је -све интересантно,
али, разуме се, после Дечана тако је тешко ма
шта разгледати. Затим смо шшш ка Чакору у тес-
нац Ругова где се стене више стотина метара над-
носе широко над пут и реку а глас се не чује од
лома; само се руком могу показати високе пећине
испоснице некадашњих калуђера. До њ их су се
они, ко зна како, један једини пут 1у жив-оту
пели, да би им мртва тела сносили доле тек кад
примете да их одавна већ нема горе на отвору да
охтусте>корпу на конопцу ради парчета проје и
мало воде.
Н А он д ах ј« л сти јо јер о л л а н н а д Веоградом 225
 Вратили смо се и лровели иоћ у Митровици.
У ју т р у рано опет у аутомо&ил, мада смо већ не-
нолико дана седели по неколико сати у њему и уна-
пред се јеж или на сваки удар џомбе на друму у
точкове. Синоћ смо вечерали у кратким светлос-
тима пауза између осам чинова Заљубљеног тигра
са Хутом Џипсоком, кроз нишу греботина праста-
рога филма праштали су револвери каубоја и те-
шко је било објасшгги да наслове не умем пре-
вести јер им чудне изразе ни сам не разумем.
Прошли смо долином Ибра до Краљева. Зве-
чан нас је лустио на улаеку, Матлич пропустио на
изласку ислод намрштених кула. „Т у је, дакле,
жупан Вукан тукао 1093. Јована, еиновца А лек -
сиса Камнена." Увукли смо се у клисуру Студе-
нице. Речица доле више стотина метара, а около
мирише л у ч засенчених борова.
Велика Немањина црква је најуспелија наша
архитектура изнутра. Дечани су импозантни спо-
ља, изнутра су архитектонски слаби. Живопис
Студенице је један добар X II век. Живопис „К ра-
љеве црквице“ је, пак, читаво откриће.
Рођење Богородице и Ваведење су две заиста
узбудљиве слике. Нарочито груша жена на Ва-
ведењу је нешто ненадмашно, у композицији гру-
пе, изразитости детаља и боји, пре свега и више
свега у боји. Ово је чак, можебити, сјајније и од
Причешћа апостола у олтару Наторичана. Разуме
се, све ипак остаје у цариградском стилу Кахрије,
али је толико изашло из !жанра и конвенционал-
ности да човеку пада на памет Ђото Арене у Па-
д ови . . . Готово да се запига ко је на кога имао
утицај . . . „Аћ, с’ез1; сћагшапђ с’ев1 сћагшап!, сћаг-
шап! . . . “ понављао је усхићено научник бележ е-
ћи утиске док је ауто силазио зеленом студенич-
ком провалијом, баонословним пејзажем Србије.

226
 Последња ноћ у Краљеву. У ју тр у напуиггена
идеја о Жичи, јер се треба у Београду одморити и
ипак мало прегледати белешке За лредавања, а
предавања су заказана за недељу и понедељак.
„Е, кад би у Ж ичи било живописа |из X II века! Ми-
лешева и Сопоћани ми фале, веза између X II и
X IV столећа; ја је нитде не видим, верујем вам
на реч да је тамо има.“ Мада смо иротеклог дана
прешли две стотине километара са рђавим друмом
под точковима аутомобила, ипак седамо опет не
бисмо ли у Сталаћу ухватили директни атински
брзи воз и његов вагон-ресторан. Доста је било
недељу дана експеримената свих врста; треба нај-
зад једном добро јести и окупати се, па се испа-
вати.

Х И Л А Н Д А Р С К И П УТО П И С

Није згорег, пре свега, подсетити цгга је то уопште

Хиландар. Ш та је за )нас |био — а шта је још?
Атонска Света гора је полуострво у мору, на око
100 км јутоисточно од Солуна. Целом дужином
полуострва пружа се гребен и завршава се на
јужном делу врхом Атосом, који као каква оштра
пирамида штрчи из мора 2033 метара у м аглу и
облаке. Крај потпуно беспутан, кршевит, пуст,
био је у средњем веку склониште калуђера под-
вижника и пустињака. У X веку је .свети Атана-
сије еаградио и први већи манастир, ЛаВру, ' а за-
'ТИМ су-поникли и остали манаегири. Око 20 вели-
ких, са безброј такозваних скитова (а има скито-
ва који су већи и од правих манастира), келија,
испосница итд. Већином су били грчки, но било
јос је и руских, бугарских, влашких, грузијских
— тако су и Срби добили свој Хиландар.

227
 Најмлађи Немањин син Сава се замонашио у
руском манастиру Пантелејмону-Русикону (1191.
године), прешао је затим у Ватопед и ту позвао
и старога оца Немању, који се већ био повукао с
престола и закалуђерио, да и он дође. Немања је
дошао у Ватопед 1197. године, а затим су он и
Сава затражили и добили од византијског цара
Алексија I II дозволу да саграде себи свој мана-
стир (лоетоји оригинална хховеља са потписом ца-
ревим). Изабрали су Хиландар, који је већ посто-
јао али је био разорен од гусара, и обновили су
га. (Име као да потиче од неког Грка, трговца Хи-
ландариоса, чија се лађа, наводно, на обали у бу-
ри разбила, а он је из захвалности што је спасао
живот ту подигао оггрвобитни манастир.
Немаша је у Хиландару убрзо затим умро
(1200. године). Сава је остао у манастиру, а сем
тога подигао је у Кареји, централноме месту целе
Свете Горе, и своју испосницу. Немања и Сава су
почели, а затим су сви остали средњовековни срп-
оки владари материј ално помагали готово све све-
тогорсже манастире. У једном гренутку већина
манастира била је настањена претежно српским
калуђерима. Велики је број повеља на пергамен-
ту са црвеним потпишма и златним печатима срп-
ских владара — ипак је нагјузбудљивије видети
скромни воштани печат на коме је, у крст, четири
пута отиснут прстен са Савине руке и крупна
читка слова потииса на пергаменту СВЕПОСЈ1ЕД-
Њ И С А В А ГРЕШ НИ.
Шта је, пак, од аутентичнот до данас сачувано?
У једној удољици густе зелене шуме диже се
прстен зидина средњовековног града начичкан оз-
го чардацима манастирских конака. Две одбрам-
бене куле га наткриљују. Усред дворипгга је црк-

228
еа. Свуда високи витки кипариси. Немањине и Са-
вине цркве више нема, М илутин ју је заменио
својом у раздобљу X II I и X IV века, а кнез Лазар
је доградио припрату.
У ризници и библиотеци има око 130 српеких,
толико и грчких повеља гоачхво свих средњовеков-
них српских владара и (више византиј ских царева.
Ту су и Иван Грозни, влашке војводе и турски сул-
тани. Руком писаних књига има око 800, мноштво
минијатура, 170 икона, руком везена Јефимијина
олтарска завеса и њена богата иконица. . . Украт-
ко, Хиландар има више српских историјских до-
кумената него цела Србија укупно. Он је постао
заједно са средњовековном српском државом. Сви
који су водили Србију водили су и њега, дола-
зили, бринули с е . . . Само, док је државе нестало
у X V веку, он ју је надживео за још шест векова,
као непрекидно сведочанство до данас.
Цео Атос је такав. Лавра и Ватопед, грчки
манастири, још су већи и пунији. Све заједно, то
чудно полуострво је музеј са предметима који жи-
ве у својој живој средини а нису ни фосили ни
мумије у нафталину.
Пут којим се данас иде до тих далеких музе-
ја је следећи: Тражи се пасош — и добије. Тражи
се виза — и ко је дочека тај и крене; чека се неки
пут веома дуго; међутим, неки студенти Амери-
канци нису уопште остављени да чекају, показали
су само пасоше и то је било довољно.
Од Солуна се до иочетка Свете Горе путује
аутобусом око шест сати. Стиже се у рибарско
село Јерисос. Т у престају сви утврђени редови
вожње. Дан-два више или мање, све зависи од
времена. Јерисос се налази на почетку другог по-
луострва, тамо где је оно везано са копном. Море
је десно и лево, па ако дува источни ветар, онда

229
је десно, западно море, заклон.ено те н»име иде
барка. Ако, пак, дува ветар са запада, друга једна
барка плови источном страном полуострва. Ако су
буре велике, барке се уопште не усуђују да за-
плове. Тада се чека или се, по нужди, путује ја-
шући на самару мазге.
А ко се не иде прво у К ареју већ право у Хи-
ландар, онда је повољно кад плови источна барка
од Јериооса до саме хиландарске арсане — приста-
ништа. Ако се, пак, иде прво у Кареју, најпре се
из Јерисоса колима прелази на западну страну до
малог пристана Трипити, (па одатле барком до ка-
рејског пристаништа — Дафнија. Од Дафнија
се, на мазгама или пешке, после излази горе до
Кареје. Најзад, може се и са те стране прво ди-
ректно у Хиландар, али онда треба изаћи у ар-
сани манастира Зографа па одатле даље, преко
брда, за једно три до четири сата, на леђима ма-
зге, до Хиландара. Барке с у обични већи рибарски
намци са мотором. Седи се горе, у отвореном
чамцу, на чему било. А на мазгама се врло неу-
годно седи, раскречених ногу на пшроким тврдим
дрвеним самарима. Мазге газе споро и пут изгледа
беокрајно дуг.*
Под Хиландаром је већ предвечерје. Велика,
гвожђем окована капија. !У (сваки манастир на
Светој Гори долази се на исти начин. Портар вуче

* Овако је то било некада. Данас се више не долази

аутобусом до Јерисоса већ до Уранополиса, у последње
време јако развијеног месташца и пристаништа на
западној страни полуострва, а одатле се не иде више
обичном барком већ правом удобном лађицом. И штопгга
друго се променило. Од пристаништа Дафни се до Кареје
иде сад већ аутобусом. Остало је, пак, да се дозвола за
боравак и посету манастирима мора потражити прво у
Кареји код верских и полицијских власти.

230
 за конопче. Звоно негде звони. Долази отац за
странце. Прегледа папире и према нахођењу води
У кујн у или у салон. Послужење. Слатко, локум,
ракија, кафа. После се тек разгледа и разговара.
У Хиландар се, разуме се, долази као у свој дом.
Чувено је гостопрргмство Хиландараца.
Без дозволе полиције за странце у Кареји, ко-
јој се посетилац мора -о&ратити лично, ни у једном
се манастргру не сме остати дуж е од једне ноћи.
Ка Кареји се даље раде опет мазгама преко врлети
или нешто од тога пута барком. Обала је од Х и-
ландара на три килскметра, и ако таласи суврппе
не запљ ускују жало, ту наилази барка. А к о дође,
иде се њоме до манастира Пантократора (слатко,
локум, ракија, кафа) и скпет на мазгама, узбрдо,
једно два и по сата. У К ареју се стиже пред вече.
Варошица високо у гори. Као нека престоница
Овете Горе (цело полуострво броји данас око 2500
становника-монаха). Ретки пролазници улицом,
окоро сами монаси. (Монаси-обућари, монаси-кро-
јачи). Т у сваки манастрф има свој конак. Свог пред-
ставника у општини, као неком парламенту где
оваки од 20 манастрфа има свог посланика. Изнад
тога тела је Света епистасија, са четрфи представ-
ника четири прва манаетира Свете Горе: Лавре, Ва-
топеда, Ивирона и Хиландара. Т о је врховна уп-
рава. (Глав.ни печаг, без кога решења не важе,
расечен је на четири дела и сваки епистат има по
један део. Кад се сложе, елоје сва четрфи дела и
ударе печат.) Т у је неколико дућана одакле се ма-
настири снабдевају (сва роба је без царине). Има
и једна гостионица. Странци одседају, разуме се,
сваки у овом конаку. Но т у је и оно глав-но: полиција
за странце. Она дозвољава бављење у Светој Го-
ри, а Света епистасија даје писмо-препоруку за
посету м:анастрфа. Кад се све то добије, у з пла-

231
ћање извесне таксе изгледа се опет (а море се
види далеко доле) бели л и се пеиа у з обалу. И
чека. Док се одобрење иолиције не добије и не
сачека повољно време (како би се избегле мазге
и тегобан пут преко врлети и што више искорис-
тила лађица) живи се у варошици.
У средини је велика, доста скромна црква коју
је дао живописати краљ- Милутин. Т у је и Испос-
ница светог Оаве. М ала црквица са најстрожим
„типиком“ службе: вечерња, поноћна, јутарња и
литургија — пет часова без прекида. Све служ и
један једини човек, испосник; једе се само једном
дневно и то посно, пгго значи без зејтина, а само
се суботом и недељом не пости (није ретко да се
под најстрожим постом разуме 1некувано јело, са
мо 'расквашено у води). Тако је и свети Сава ту
живео и, кажу, до друш х манастира и бос ишао.
Најзад, кад се види да се тамо доле жалом не
бели пена, сиће се опет мазгама до барке, кад
она наиђе (ако не дође до иодне, то значи да неће
тог |дана ни долазити). На лађици го „дек“ . Отвор у
средини, ваљда првобитно за рибу, као на свим
баркама, роба, који џак цемента, мајстори, тргов-
ци, калуђери, 1масно гвоздено буре са нафтом м
мотор који пукће — али главно је да је лађа а не
мазга и да најзад води ка Хиландару.
Цео се пут до Кареје и натраг може искорие-
тити за успутни обилазак и ког другог значајног
манасгира. А има их више са значајним црквама,
конацима и пирговима, иконама, повељама. Нео-
цењивим музејским вредностима. Већина их је
поред мора. Утврђени и са „арсанама“ на води,
где се под тешке сводове извлаче дрвене шајке на
оправку или под заштиту куле, од гусара. Зову се:
Ватопед (Сава, Немања, Угљеш а), Пантелејмон-
-Русикон (Сава), ЈГавра, Пантократор (Сава, Не-

232
мања, Душан, Угљеш а), Есфигмен (деспот Ђурађ),
Ивирон (деспот Ђурађ), Каракалу (Сава), Симо-
петра (Угљеш а), Ксиропотам (српски ликови на
живопису), Свети Павле (деспот Ђурађ), Кастамо-
нит (Р ад и ч ). . . да наведемо само веће или оне који
су у вези са српском прошлошћу.
Многе су од тих манастира српски владари и
властела помагали, градили у н>има и остављали
трагова, познатих већ, и других, науци још непо-
знатих. Само, за све треба времена — и среће или
бар добре воље. На пример, у манастиру Есфиг-
мену, тешко је доћи до повеље Ђ урђа Бранковића
који је ту на н»ој насликан са женом и децом на
изванредној минијатури на пергаменту. Њ ен чу-
вар је случајно на путу, кључа тренутно н ем а. . .
У Хиландару је све то друкчије. И његов риз-
ничар има чиме да се нохвали. Углед, пак, који
овај манастир ужива веома је велики. Кад се пу-
тује са пратшом једнога од монаха из Хиландара,
све иде лако и свуда је човек најлепше примљен
(иначе како би се и споразумео на језику на коме
реч „не‘‘ и ггокрет главом лево-десно значи ,,да“ ).
Једне вечери се тако, најзад, пред залазак
сунца, стигне у осенчену долину манастира. Зраци
су још на далеким високим боровима. Са заласком
се закључавају двосгрука врата. Ноћу се више не
отварају. Тишина. За служ бу се само разлегне
звук клепала. Звона звоне ретко. Па и некада у
далекој прошлости она су била ретка.
Поноћна звона у Хшгандару — то је велики
доживљај, велико узбуђење: прво се ч у ју два сре-
брна тона, ситна, висока. У ритму који је све
бржи. Затим упада постепено читав хор. Цела ок-
тава, и најзад забруји најдубљи звон. Њега зво-
нар удара тешком ножном педалом за коју је ве-

234
зан ланац. Цео карион оних средњих изводи удар-
цима леве шаке по једној архаичној клавијатури од
конопаца. Десна рука држи, повезана скроз, она два
највиша тона, тин-тан. Ж ута светлост фењера.
Раоплашени брујањем старе зелене бронзе изле-
ћу слепи мишеви у плаву ноћ. Млечни пут изнад
тамних кипариса. Кад заврши, звонар остаје дуго
на тешким конопцима прастаре направе, задихан.
Све је то један заиста велики доживљај.
Иначе, живот у манастиру тече као пре много
векова. Понегде се још Нрочита на зиду година за-
бележена старим начином, словима а не бројевима.
Време дана се, пак, и данас још најчешће рачуна
сатима који се броје од часа када сунце увече за-
ђе и кад ујутр у сване. Један манастир, одвајкада,
означава тај час по коме се остали равнају.
Хиландар је некада био један од манастира са
највише земље и шуме. Зем љ у је одузела аграрна
реформа, а шума је често горела. Ипак, остало је
нешто. Сваки манастир на Светој Гори је првен-
ствено привредна установа. Треба водити сву ту
економију: жито, шуме, маслине, грожђе, стада
волова, јараца (крава, коза ни оваца нема на Све-
тој Гори), бапгтованлук, претакање вина, дрво за
огрев, оо итд.
Кад је слава манастирска, дође у госте пола
Свете Горе. Служба у цркви траје по осамнаест
сати. ;Служе :се по три ,,шихте“ ручка, свака за
по двеста гостију (сваки добије и своје ћупче вина,
то је мера, а потроши се до петсто ока зејтина,
скува много ока кафе). Дође и понеко од пусти-
њака који живе по брдима, поред неког извора, ни
од чега (режу крстиће од шимшира и кипариса
па једном месечно снесу трговцу у К ареју и за
то однесу горе џак двопека — па док им траје).
То су ,,келиоти“ . Сваки има своју келију и неза-

235
висан је. Ако га нема дуж е времена, попне се
неко у планину, опоје га и сахрани.
Иначе, у мана-стиру није „општежиће". Сва-
ки монах има своју ћелију (ообу, к ујн у и пгга
још хоће, стамбене кризе нема јер места је било
за двеста до двеста педесет калуђера некада, са-
да их је двадесет четворица, па и од тога половина
је на послу изван манастира или изнемогла већ и
остарела, у болници), сам себи кува на пространом
огавишту, прастарој, монументалној оџаклији.
Хиландаром управља Сабор од осам чланова.
Сви су они проигумани. Воде два еститропа који се
бирају на годину дана (иначе, и овде је печат ра-
сечен на четири дела која држе четири члана).
Конаци као обруч штите унутарње двориште
са старом црквом. Дон>им слратовима својим они
су према шуми затворени као тврђава. Тешке је
борбе некада гребало водити са гусарима, па и пра-
вом војском Каталонаца, који су пљачкали мана-
стире и продавали монахе у робље. Драматичан
је остис, у'средњовековној нашој књижевности, јед-
не такве борбе у X IV веку када је манастир бра-
нио архиепископ Данило, опкољен у стиргу уз који
су нападачи упалили огањ не би ли га спалили.
Конаци су зато унутра ка дворишту и високо горе
на зидинама.
Улази се кроз две узастопне тешке капије,
оковане гвозденим плочама. Од једне, ноћу, к љ уч
чува портар, од друге епитроп. Конаци .су дрвени
и горели су много пута у току векова. Многи ма-
настири на Светој Гори страдају од пожара. Мно-
го је и овде већ обновљено. Само су подруми пра-
стари. У јједнсше стоје огромни ћутнхви за зејтин,
укопани у зем љ у ,као оно у Конососу и Фаестосу на
Криту пре пет хиљада година. У другом каце и
бурад за вино (високи до сводова, а кад их перу,

236
уђу л о три човека унутра). У трећем тграстари мли-
нови које су окретале мазге. За жито и за маслине,
за со. У четвртом, без врата, само са трапом озго,
леж е дубоко доле кости и лобање ко зна чије
(оибНеиез).
Иначе, где су кости монаха по(мрлих у току
векова? Изван манастира је мала црква на гроб-
љ у. А л и гробља скоро и нема. Испод цркве је
костурница. Т у је све, јер поступак је овакав:
Сваки монах има свог духовног оца. Овај га је
увео у свет богоугодника. Кад старији Јгмре, са-
хране га просто у земљу, без ичега („зем љ а је-
си . . . “ ). После три године онај млађи откопа гроб.
Дотле су већ кости остале потпуно чисте. Прелије
их вином и спусти у заједнички подрум испод ко-
стурниде (а костурница је већ сама подрум црк-
ви). Лобање су, пак, поређане на полице једна до
друге и на златно-жутом ч елу им пише име и го-
дина. У костурници су тако сви зидови около по-
кривени. Прозора нема. Гледају тамне очи: Ме-
шеп1:о т о п !
Конаци манастира су пространи. Ходници
бескрајни. Спратови се наткриљују. Украј двори-
шта је црква. Најстарији конаци су око ше. Т у
суи стара цистерна и стари бунар. Више бунара,
усам олтар цркве гледа мали прозор. По предању,
то је Немањина ћелија. Мала. Тамна. Камене
шгоче на поду. Ту, у овоме углу, заклопио је,
кажу, Сава очи староме Немањи. На хасури. Са
каменом под главом. Гостинских соба има више.
Гост , разуме се, не плаћа ни за шта (ред је да
ДА прилог „за свећу“ ). Седи колико има да седи,
већ према томе због чега је дошао. Један од „ота-
ца“ се брине цело време за све што му је потребно
(постан манастирски пасуљ је за причу, море је
бдизу а мреже пуне рибе, извуче се и покоји ог-

237
роман зелени јастог). А када иође, испраћен је
од свих, па ако је заслужио, и сва га звона по-
здрављају. Сви су оци на капији. Но гостоприм-
ство се ни на капији не завршава. А ко човек није
имао среће да изабере месец мај, када је једино
сигуран за мирно море, и ухвате га ветар и кише
јесени, онда нема другог начина до узјахати опет
мазгу — и дуг караван крене преко врлети, без
пута, гаре-доле урвинама изнад мора и понора,
кроз воду до трбуха мазге преко набујалих по-
т о к а . . . И тако осам, девет сати, од мрака до мраг
ка, од Хиландара до Јерисоса. По киши и ветру
који скроз продиру. У Јерисосу (код Ванђела, пола
гостионица пола приватна кућа) суши се некако
до јутра. Т у се опрости са оцем хиландарцем који
је дотле дошао да помогне и иопрати. Па онда ис-
таш оним аутобусом (више шофера л е л у ја се кан-
дило са малом црквеном сиј алицом пред штам-
паиом иконицом) — из средњета века у свет да-
нашњице.*

Бакоња фра Брне би се рђаво провео у светогор-

ском манастиру. Прво, што се тиче јела: меса та-
мо скоро уопште нема. Рибе мало (сем за госте),
зими усољене. Остало: краставац, купус, пасуљ,
лук. Кад се пости, нема ни зејтина. Где то типик
тражи, јједе јсе само једаиггут дневно. Кад је строг
пост, онда чак и некувано. Ш то се тиче спавања,
спава се кад се 'има кад. Служ ба траје по пет до
шест часова дневно, а исти ти љ уди и остало време
проведу у раду: један пере и спрема цркву, све
свеће и сва кандила; други кува и елуж и госте (а
гостију увек); трећи води цео баштовански посао;

238
/улотм
четврти подрум зејтина, подрум усољепе рибе, по-
друм ви на. . .
Кад дође риба за остављање, онда је то чита-
ва кланица. Десетине ножева парају, одвајају
икру; десетине руку перу, слаж у у со. Треба ра-
дити брзо. По хиљ аду ока треба сложити за не-
колико сати јер се риба брзо квари. Увек има по-
сла за све. Неко треба да иде километре далеко
због шуме која се сече и дрво свлачи на море у
барке. Друга треба да то чине због сена (за мазге),
које се коси далеко негде на метоху. Трећи оправ-
љ а водовод који се запушио: треба отворити кило-
метре оловних цеви кроз шуму, разбијати на-
таложен каменац и опет лемити цеви. Четврти мо-
ра увек да је на располагању гостима, странцима.
Цео бели свет ту пролази. Свако тражи све да
види, да једе, да слава. Манастир је пре свега једна
велика привредна установа. Треба преговарати о
маслинама, о зејтину, дрвима, вину. Водити еко-
номију, обезбедити манастиру приход без кога не-
ма егзистенције. Т у има посла за бар двадесетак
активних, вредних, предузимљивих и способних
људи. Вез тога минимума долази се у кризу. Хи-
ландар је скоро у таквој кризи. Он тренутно нема
ни десетак таквих људи. Сваки ради за тројицу.
А л и докле ће тако моћи? Да би опстао, Хиландару
треба бар десетак нових снага. И ту је сад оно
главно?
Монаштво је уопште у кризи. И грчки мана-
стири у томе личе на Хиландар. А л и њ их је без-
број. Хиландар је, као старина која нам леж и на
срцу — један. Треба овде рашчистити неке пој-
мове: Грци се, сасвим безразложно, боје тога што
Хиландар леж и на срцу и неком другом осим њих.
Шовинизму не би требало да буде места. Ни срп-
ском. Никакве такве претензије на Хиландар не-

240
ма нико. Он је био „царски намастир“ — али пре
свега цара Алексеја Комнена, а тек уз то и Ду-
шана, и то није сметало Комненима ни Палеолози-
ма. Он и данас, као и увек што је био, остаје пре
свега један знаменити грчки манастир, на грчкој
територији. То што су га Срби обновили, населили
(добили да га уреде и одржавају као свој на, и та-
да, грчкој територији), то је била једна манифес-
тација сагласности. Ти главни услови остали су
скоро непромењени. Зашто исти облик сагласно-
сти не би могао и даље остати? Срби би имали за-
довољство непрекинуте традиције од толико ве-
кова, а Грци реноме културних, широких и супе-
риорних погледа.
Рекли смо да је монаштво уопште у кризи.
Није овде у питању само верски мотив. Поред ос-
ншног разлога за постојање, манастири су, са гле-
дишта културе, уметности и науке, драгоцене риз-
нице и музеји. Хиландар у свему томе има за нас
посебан значај. За њега су везана имена најкул-
турнијих наших љ уди средњега века, светога Саве,
Доментијана, Теодосија, Данила другог, и још мно-
гих других. Важно је да и данас тамо буде љ уди
апособних 1 да га одрже. И ту можемо бити мирни.
Има их.
А сад још понеигго и о осталим манастирима на
Светој Гори и о начину како се до њих долази и
од једног до другог пролази.
На поњави рибарске барке коју тресе чађави
мали дизел и која чини једину везу света са овим
кршевитим полуострвцем, далеким шест сати ау-
тобусом од Солуна и брањеним помоћу много доз-
вола и формалности, пуно је збијених људи. Једни
имају црне силуете и браде а дуге су им косе за-
везане у пунђе; други имају егзистенцијалистичке

241
длакаве ауреоле око лица. Они што кеигго онају
објашњавају другима, на немачком, француском,
енглеском, италијанском, сви помало на грчком,
нагнути око мајушне карте полуострва, прецртане
из неког гида или бедекера. У међувремену загле-
дају у лихтенмесере и навлаче соненбленде на
лајке и ролејфлексе који им висе на грудима. Сву-
да само колор, мало ко, сиромах, још намотава
свој црно-бели филм. У сандалама и са руксацима,
они затим пешаче дугим сатима (јер овде време
тече успорено) по камењарима; кроз маслине, ки-
парисе и трње — од манастира до манастира. По-
казују пасоше са штамбиљима из Аустралије и
Бразила; уписују се у књиге посетилаца и траже
да им се покажу кодекси са минијатурама из тога
и тога века, за које знају унапред из својих књи-
жица. Тако од манастира до манастира.
Полуострво је дуго око четрдесет пет кило-
метара. Лађица води само до пола те дужине. Мо-
ре је свуда около широко до хоризонта и ретко
мирно. Пристаништа нема, ту је само песак малих
плажа у заливима или оштро стење, тако да се
даље, тамо под литице где увек има ветра, ла-
ђица и не усуђује (Ксерксес је зато прокопао ка-
нал за евоју ф лоту галија да не би морао обила-
зити тај опасни рт; то се место данас зове, словен-
ским именом, Провлака).
Зато је тешко доћи до Велике Лавре, најста-
ријег светогорског манастира, који је на самоме
крају. Од последњег пристајања треба даље, пешке
или мазгом, још иет-шест сати. А Лавру вреди
видети. Читава стара утврђена варош. Около зи-
дине; унутра велике старе 31раде; у средини више
цркава и црквица. Ретко да који манастир овде
није горео. Конаци су дрвени чардаци, као оно
код нас у Призрену и Охриду. Повезани су као

242
 прстен око унутраигњег дворишта. Осветљење дају
петролејке и свеће. Уређаја за гашење пожара
нема. Кад букне или почне да тиња испод подова,
таваница и кроз зидове, он д а. . . онда просто све
изгори. И све старине које се унутра затекну. Зи-
да се ново. Опет исто као оно раније. Тако кроз
векове.
Лавра није горела. У њој зато има подрума
који су видели светога Саву, ако не и Светог Ата-
насија. Огромни земљани ћупови пуни зејтина
укопаш! у земљу, као пре више хиљада година
на Криту. Старе кујне са отвореним огњиштима
наткриљеним оџаклијама, као сводовима катедра-
ла. Гвожђем оковане норте, са прастарим катан-
цима. Крупна златна зрна грожђа у сунцу на чар-
дацима. — Средњи век у потпуном виду.
Лавра је последњи прави манастир на крају
полуострва. Прави, зер сем манастира Света Гора
има и безброј скитова, као неких филијала мана-
стира, које неки пут могу превазићи и саму ма-
тицу величином и бројем. Има, најзад, и усамље-
них келија. Тежња за усамљеничким животом, за
подвизањем, терала је одвајкада љ уд е у пусти-
№е. Управо тако је овде на Атосу и почело. Зато је
овај крај и изабран, јер је одувек био непристу-
пачан. Од испосница су се затим развили мана-
Отири. Из манастира су се, онда људи поново из-
цвајали у самоћу.
Капсокаливија је стрма литица Атоса над мо-
рем. Као гнезда беле се келије усамљеника приби-
јене уз зелене увалице. Ипак е у то кућице, црк-
Вице, цистерне, ако не и извори. У појединим ке-
,Лијама има и по вгапе монаха. Они су независни и
снабдевају се како умеју.
Има један степен даље: То је Каруља. Једна
Још неприступачнија, скоро вертикална литица.
243
Т у су прави усамљеници. Често су то само под-
зидане пећине у карсту. Извора нема. М але цис-
терне прикупе преко зиме кишницу која, за пиће
и оно мало хране, има Да траје до идуће зиме. Једе
се биље (код нас је рђаво преведено да се свети
Јован хранио у пустињи скакавцима, у оригина-
л у је поменуто неко биље), питоми кестен, ретко
смоква. Једанпут годишње, најмање удаљени ма-
настири пошаљу љ уде са мало пексимита, суве
рибе, зејтина, пасуља, нешто одела — најнужни-
јег. Ради успињања до појединих испосница, у сте-
ну, изнад амбиса су забијени гвоздени клинови и
начињени засеци. Из понеке ниже келије виси
до таласа конопац од павити са корпицом. Понеки
рибар ту што и остави у пролазу. Туда, иначе,
морем нико и не пролази. Туристи морају најмити
нарочиту барку (такозвану ,,ангазе“ ).
Но, има и највиши степен: Те љ уд е туристи
уошпте не могу узнемирити. Ретко да их је ко и
од испосника из К аруљ е видео. Они живе даље у
урвинама испод Атоса. Има ту неприступачних
удољица, лећина, можда понеки екроман извор.
Понека полудивља смоква или маслина. Срне — и
шакали. К аж у да има још око десетак испосника
изгубљених тамо (један бивши игуман манастира
чак). Склањају се и један од другога. Ж иве пот-
пуно „као птице небеске“ . Ни од кога не примају
ни храну ни одело, нити икакву помоћ. Без ватре
су. Не зна се ни како живе ни када умру.
Кад је већ реч о људима изузетно дубоке ре-
лигиозности, испричаћу овде сусрет са једним та-
квим хиландарцем, оцем Никифором — Хаџијом.
Он је опслуживао Испоснкфу светога ~Сапе 'у"К а -
реји. Сам је све радио, мало спавао, све дневне
и ноћне служ бе служио, прао под црквице, га-
јио повртњак. За време великога поста јео само

244
једном дневно, и то само пасуљ потопљен у води
да набубри. И, тако изнемогао, онесвести се јед-
ном служећи поноћну служ бу. К о зна колико је
тако лежао на оном мермерном иоду, кад га про-
буди велика светлост, а ту свети Тирон, и каже
он њему то и то. . . О, хвала ти, оче Тироне, него
чек’, нико није одавде отишао непослужен — и
отрчи он горе, брзо скува кафицу и енесе доле ло-
к!ум и ракијицу. К ад — црква ттразна. . . истрчи он
напољ е. . . зора већ бледи, сунце још далеко иза
снега А т о с а . . . Е, е, оде он непослужен. Хаџија
је све то просто доживљавао као сваки други ово-
земаљски сусрет.
А исти тај Хаџија је за време другога рата
живео у некој пустој келијици, у планини, изнад
пута Солун— Атина. И ту он ноћу сиђе, између две
маслине затегне жицу, довољно високо изнад дру-
ма, па кад наиђе немачки мотоциклист који носи
ваљда, неку важну пошту, она га прекоље. Хаџија
га том жицом чврсто спакује заједно са мотоцик-
лом, извесла на ширину и спусти у море. После
дође енглески сумарен и покупи пошту. Човек не
би ггричи веровао да није иовеље са потписом
главнокомандуј ућег целога фронта, лорда А лек -
сандера, којом се одаје највеће признање монаху
Никифору — Хаџији. „ А долазе сви ти ноћу па
ме даве. Ако, све сам ја то радио за Србију“ (међу
хишандарцима је било випге старих ратника са
Куманова и других војишта). Ето где су и рели-
гија и патриотизам испреплитани и измирени.
Према оваквом пустињачком животу, велики
манастири Свете Горе су гграве комфорне палате,
где има и текуће воде и куване хране, чак и „бол-
ница“ , соба са једним калуђером који може у
понечему да помогне болеснику. Међу таквим ма-
настирима, са источне стране полуострва, кад се

245
иде ка Лаври, истичу се Хиландар, а затим један
од највећих и најуваженијих после Лавре — Ва-
топед (ранг-листа старешинства иде овим редом:
Лавра, Ватопед, Ивирон, Хиландар). Руски Пан-
телејмон је читава варош, нова и потпуно неин-
тересантна.
Кад се обиђе рт са Капсосаливијом и Кару-
љом, нарочито су сликовити Дионисију и Симоно-
петра, са својим безбројним опратовима конака и
келија, наднесеним једао изнад другога и поду-
пртим косницама, високо изнад амбиса. Спавати
на таквом једном доксату изнад шума бескрајно
дубоког мора, збиља је доживљај за који је вре-
дао — оном за кога такав доживљај нешто може
значити — потегнути ко зна с ког краја света.

ДО Ц А Р И Г Р А Д А И Б РУ С Е

О свему овоме што ћемо овде дотаћи писао је већ

Стојан Новаковић, пре педесет и више година,
када је фијакером прешао преко тадање турске
границе код Ристовца и Зибевче ка Цариграду, али
је све то поново и увек узбудљиво за сваког кога
иоле интересују историја, уметност, Оријент — и
путовање.
Када човек и данас седне у воз за пут ка Со-
лу н у и Цариграду, он је, пре но што ће у воз се-
сти, листао стару Јиричек-Радоњићеву Историју
Срба, а нарочито Новаковићеве Србе и Турке у
X IV веку и он већ гледа све крајеве кроз које
пролази другачијим очима него остали његови са-
путници у купеу. Већ уместо слике Ниша, док
воз застаје у оној безличној станици, човек се
сећа реченица са страница историје: Т у се ро-
дио први римски император хрипЉанин Констан-

246
тин; ту се наш Немања два пута састајао са ви-
зантијским царем Манојлом (једном чак и покај-
нички, босоног и са конопцем око врата), ту је
Нвмшва затим дочекао кроташе Фридриха I и
самог немачког цара — а док воз јури поред Ја-
гсдин-мале човеку и нехотице, уместо данашњих
аустријских и турских бедема из X V III века, из-
лази на очи слика борбе око старе тврђаве још
1375, када је Мурат, заједно са сином Бајазитом,
ускоро после маричке битке, нападао Ниш. Он
га је тада заузео после борбе која је трајала 25
дана и која је била тако упорна да су Турци у
више махова већ успевали да провале градске зи-
дине, али су Срби бреше затварали џаковима са
земљ'0 м. Ипак су Турци најзад победили.
Даље на југ: под Курвинградом (некадаш-
н»им Коиријаном казнаца Богдана), чије се руше-
вине виде лево над иругом, сачекао је 1413. годи-
не, у пространоме Добрич-пољу, деспот српски
Стефан Лазаревић, са својим оклопницима, свога
тадањег сувер>ена — или савезника — султана
Мехмеда, да би оданде заједно кренули на М ех-
медова брага Мусу.
Мало затим се, десно кроз прозор купеа, ука-
зује у даљини Врање и више њега, у плавој из-
маглици, средњовековни град „Марково-кале“ .
Врање, додуше, нема ничега са КраљевИћзж Мар-
ком, али је ипак било значајно средњовековно
српско место. Код њега је 1454. године војвода
Никола Скобаљић једном разбио Турке, да би га
они затим, победили и набили на колац.
Границе код Рисшвца одавно већ више нема.
Нешто даље, постамент срушеног споменика на
Зебрњаку више Нагоричина опомиње на судбо-
носну кумановску битку која је те границе 1912.
године избрисала.

247
 Даље. Човек и не види модеран стаклен пе-
рон сколљанске станице јер су пред очима ису-
више живе слике које м у се преко данашњице
просто намећу. бсирГ, Јизитапа Р п т а ? Најсил-
нији византијски император Јустинијан се можда
родио ту негде у селу Таврисиону? Милутин је
Скопље преотео од Византинаца 1282. године, да
би у њему Душан 1346. прогласио царство, а 1349.
објавио Законик, један од ретких докумената феу-
далног државништва тога времена уопште у све-
ту. Вукашин је, затим, ту краљевао после Душа-
нове смрти, док најзад, после Маркове погибије,
1394. године, град нису посели Турци.
Воз иде даље. Човек узалуд погледом тражи
на хридинама клисуре у Демир-Кадтији остатке
Стрезовог града Просека, одакле је овај крволоч-
ни феудалац сурвавао љ уд е у понор Вардара са
неке естраде која се данас наводи као прва за-
бележена позорница у средњем веку код нас. У
град Просек је долазио свети Сава да придобије
Стреза, а кад у томе није успео, нашли су, сутра-
дан, Стреза мртвог у шатору. Историја каже да
су га убили његови људи.
Најзад Солун. Свети Димитрије, заштитник
града, са икона, пробада копљем згрчену фигуру
под копитима коња. То он спасава град од нас
Словена у V I веку. Душан је такође покушавао
да узме град — без успеха. Раније још свети Сава
је пет пута пролазио овуда идући за Свету Гору,
Синај, Н икеју и Цариград. И он је са ове исте
обале гледао, тамо преко плаве измаглице мора,
силуету снежног далеког Олимпа — пресгола бо-
гова.
Дуг је пут до Цариграда. Већ је 24 часа про-
шло од Београда. Остаје још 24 — али и мноштво
реминисценциј а да их испуне; помене и слике про-

248
шлости и историјске и ближе личне прошлости
се мешају: Три године солунског фронта, три го-
дине борбе, умирања, чекања, маларије — и наде.
Зејтинлик, мало кубе усред кипариса, а око десет
хиљада крстача. („Н а хумкама у туђини српско
цвеће неће н и ћ и . . . поздравите“ итд.). Позната
имена околних положаја. Где оно беше наша ес-
кадрила 1916. и 1917. године — ту негде у пољу?
Сада више нема поља. Све кућица до кућице —
колонисти из М але Азије. Па и сам Солун је ових
педесетих година X X века сасвим друкчији. Изго-
рео је готово цео 1917. године. Сада су ту све нове
широке улице и тргови. Дивна стара базилика
Светог Димитрија унакарађена је „обновом“ после
гтожара. Срећом, старе мозаике у Светом Ђорђу
и Светој Софији нису „обнављали“ . А л и су (зато
Галеријев славолук преко Вија Егнације (која је
војске, посланике и трговце водила од Драча до
Цариграда) надзидали како су само умели и мо-
гли. Свеједно. То је тако било одувек. Љ у ди су
уметност стварали — и упропашћавали је, душ-
мански ратом,^дОбронамерно у миру. Кад се пође
од Светог Ђорђа улицом ка Светом Димитрију ви-
де се у тротоару фрагменти плоча са траговима
византијских орнамената. То, додуше, нису му-
зејски комади, али је ипак мало неуобичајена кал-
дрма. Похвално је, пак, што Грци сопственом доб-
ром вољом и прилозима све оправљају.
Идемо даље. Воз пролази подножјем планине
Беласице. Ето ту негде, на тим падинама, ваљда,
победио је Василије „Булгароктон“ („Бугароуби-
ца“ ) Самуила Преспанског, заробио му 'војску, ос-
лепио, а оставио само сваког стотог са једним оком,
ла слепце може вратити кући. К аж у да је Саму-
ило, када их је угледао у Прилепу (доцнијем гра-
ду Краљевића Марка), од туге умро. То је било
1014. године.
249
 Затим Серез. Стари град „С ер“ , у ллодној
разници, са још очуваним зидинама средњовеков-
ног града на бреж уљку више дананЛње вароши.
Драма ]е у равници скоро, нигде брежуљка који
би индицирао средњовековни град. Серез и Дра-
му заузео је Душан од Византинаца још 1345. го-
дине. Овај крај држао је деспот српски Угљеша.
После смрти цареве велика феудална заједница,
лабилна, распала се. Лазар Хребељановић држао је
Поморавље. В ук Бранковић Приштину и Мето-
хију. Вукашин Прилеп и Скопље. Дејановићи Ћ у -
стендил, Х рељ а и Оливер Штип. Симша Епир и
Метеоре. Угљеш а је држао Сер и Драму. Он је из
Сера истиснуо царицу удову, која је као монахк-
ња Јелисавета ту имала свој двор. Он је себи при-
својио владарску титулу, а да би са Византинци-
ма утврдио савез против Турака, одрекао се Ду-
шанове независне латријаршије и вратио је срп-
ску цркву под управу Цариграда.
Овај крај је био први на удару Турцима. У г-
љеша_је позвао, ваљда, и остале у помоћ. Можда
се нису на време одазвали. Тада су он и његов
брат Вукашин ј г о ш л и самопоуздано у сусрет опас-
ности: потибија на 'Мар’ици “ОТГ. ТТо нисмо '] ош на
М а р т ц и Т ј ош" дббта. Ово је трећераз-
редна пруга. Иде се полако. Директна линија Сим-
плон-експреса Париз — Истамбул, преко Софије,
затворена је за нас. Треба ићи около. Утолико
боље, иначе не бисмо све ово видели.
Прелазимо Струму. Ксанти. Још и данас
упола турски град, са белим минаретима. Нешто
даље, од падина брда на северу до залива Порто-
-лагоса на југу, равница је пресечена бескрајним.
старим византијским каменим зидом са кулама,
које се губе унедоглед. Воз га пробија. Тај зид је
некад покушавао да препречи пут свима који би,
нежељени, хтели надрети ка Цариграду.
Најзад стижемо до Марице и идемо дуго уз
њу. Широко разливена река. „Марица“ , велика по-
гибија и крај српске власти и величине на Бал-
кану у средњем веку. Но то није било баш овде.
То је било нешто северније, изнад Једрена на Чер-
номену. Изгледа да су Угљеш а и Вукашин били
лакомислени. Заспали су е војском у логору, не-
обезбеђени. Евренос их је, са шаком Турака, изне-
надио, збунио буновне, сањиве посекао до једнога.
После тога су Турци прошетали обезглављеном и
небрањеном земљом, све до Шаре. Марко и Деја-
новићи погнули су главе. Постали су турски ва-
зали. Емири турски (султана још није било) за-
довољили су се тиме. Турака је било још мало да
би цео плен могли апсорбовати. Били су зато оп-
резни. Новоосвојене земље држали су преко до-
тадаших, покорних феудалаца. Затим све пола-
ко и постепено. Тако су и гестаповци радили 1941.
године.
Пре но што ћемо прећи мост на Марици (с
једне стране моста — сасвим слично играчкама са
кулама и војницима од олова — бела кула са
емајл-плавом заставом и грчки војник у енглеској
униформи поздравља воз на „пред перси“ ; на
другом коају иста таква бела кула. али са емајл-
-црвеном заставом и белим полумесецом, а непо-
мичан војник у америчкој униформи поздравља
воз) . . . дакле, пре но што ћемо прећи Марицу, де-
сно дивна средњовековна визија града на брду оп-
кољеног кулама и старим зидинама: Димотика.
Димотика се много помиње у старој српској исто-
рији. Т у су негде у овим пољима Турци разбили
Душановог казнаца Бориловића, а у Димотику
је долазио с војском и деслот Стефан Лазаревић.

251
Турци су Димотику узели већ 1362. године, то јест
ггре Марице, а скоро сто година пре Цариграда.
Најзад брежуљци Чаталџе (где су Турци Бу-
гаре зауставили 1912. године пред самим Царигра-
д о м ). . . Сан Стефано (ту је потлисан мир после
турског пораза на Плевни и Шипци, 1878. године,
мир који је одмах затим ревидиран на Берлин-
ском конгресу јер су се Енглеска, Немачка и А у -
стрија биле уплаш иле од руске превласти). . . и
најзад, ево нас пред Цариградом. Цариград — чу-
до на свету. Чудо и као положај и као изглед, и
као лепота, и као утисак, и као историја, и к а о .. .
као све. Цариград је јединствен на светуј^
Описи Теофила Готјеа и де Амичиса су бледи.
Излишно је и локушавати: огроман, расут на не-
колико брежуљака између којих су плаве воде
Босфора и Златног рога пресечене мостовима и
пенушавим тракама иза елиса ферибота. Све маг-
личасто, плавичасто и сребрно — у јесен. Начич-
кано витким стрелама минарета и притиснуто об-
линама безбројних кубета џамија. Усковитлано
јатима голубова. Заглушном дреком продаваца
свега и свачега, сирена, носача авиона Шесте аме-
ричке флоте усидреног усред тог блиставог и за-
носног хаоса облика, боја и звукова . . . тако се
чини данас прва визија вечитог града.
Раскрсница Европе и Азије. Престоница све-
та од тренуПга"' када ј е~Константин видео да је
Рим, „вечити град“ — у ствари „мртав град“ . Цен-
тар једне хиљадугодишње историје, културе и
животне силе која је дала универзитет (на коме
су предавани филозофија, реторика и природне
науке, а уз који је створена и енциклопедија ис-
торије, права, администрације и граматике). . . ко-
ја је дала А ја Софију, архитектуру ефеката ко-
јима нема равних ни пре ни после тога . . . која је

252
дала сребрне оргуљ е што су свирале под ведрим
небом за сто хиљада слушалаца (ови их, ваљда,
нису ни слунхали у вреви трка хиподромских). . .
која је дала џамије Мехмеда II, освајача Царигра-
да, Сулејмана, освајача Београда . . . Безистан (чи-
таву варош под сводовима, где се уз биоокопски
декор светлосних и звучних ефеката продаје ама
баш с в е ). . . која је дала хиподром у коме је не-
када по сто хиљада љ уди урлало над победама и
поразима „плавих“ и „зелених“ возача тркачких
квадрига (а у коме је Белизар, војвода Јустинија-
нов, побио тридесет хиљада побуњених грађана
— а хиљаду година доцније ту је неки султан
побио тридесеат хиљада побуњених јаничара). . .
Византион — Константинополис, господар света
од Дунава до Нила и од Кавказа до Гибралтара. . .
Последње упориште Европе пред Турцима, а затим
центар турске славе и силе 'ЖрОТ^Гове стотине го-
дина.
Излишно је набрајати и евоцирати. На мало
коме месту света концентрисано је толико интен-
зивног живота — лепог и страшног. За наше
средњовековне претке и великог и мучног. До-
дирнимо данас овде бар то:
Немању је улицама Цариграда водио као тро-
феј у свом тријумфалном дефилеу (док му је
маса звиждала, али и дивила се високој фигури
поноснога ,,варварина“ ) император Манојло 1172.
године. (Немања је ту, у царском двору, штошта
и видео и научио, дивио се фрескама и мозаици-
м а . . . и после искористио тај наук). Сава је ту у
Цариграду у два маха боравио, тако и на свом
последњем путу од Никеје за Трново (са кога се
више није ни вратио). М илутин је ту, затим, на
месту званом „Продром“ , саградио болницу са
мноштвом постеља и са „вештим лекарима“ за све

253
болесне који наиђу — бесплатно. Исти тај М илу-
тин затворио је у манастир цариградски Панто-
кратор (под контролом свога таста византијског
цара, јер му никакав затвор у самој земљи није,
ваљда, изгледао довољно сигуран) свога побуње-
ног сина Дечанског (кога је претходно дао и осле-
пити) са унуцима Душаном, потоњим царем, и
Душицом, који је ту и умро и био сахрањен. О
тој болници његовој се данас не зна више ништа
(или бар још засада), а црква Паитократора (тур-
ска Зајрек-џами) претвара се сада у музеј и испод
трулог дрвеног патоса појављује се диван стари
под од разнобојног мозаика и инкруетација мер-
мера.
Но нису то све везе старе наше Рашке и Ца-
риграда. Видећемо их још. Вратимо се сада зачас
самоме Цариграду: имао је он своју славу и ве-
личину, али и вртоглава -сурвавања. Славу су му за
тренут (тренут од неких шездесет година) преки-
нули крсташи, који су пошли били да истерају не-
вернике са Христова гроба, па се задовољили, уз
пут, овом пребогатом вароши к оју су опљачкали
и ту остали.
Но Цариград се опет дигао. Турци му затим
отимају империју у М алој Азији, најзад и у Ев-
ропи. Нападају га и опседају. Године 1453. крваво
га покорава Мехмед I I „Е л Фати“ , и преко тела
последњег византијског императора К онстантина
X II (упола Србина, по матери „ДреПгацеса” —
Драгаша) који се с мачем у руци борио на самим
бедемима,..тако да су му ~?ГбсЈге“|бдва‘' леш познали
п-б пурпурним царским 'чизмаШ','Ттод гомилом ос-
талих лешева . .. Е л Фати — ОсваЈач"— 'улази на
коњу у А ]а Софију, на чијем је поду крв липтала
до чланака од побијених који су ту покушали на-
ћи последње уточиште. Пред олтаром умаче он

254
шаку у крв и удара њоме на зид свој пурпурни
печат. Од тога знака остао је после онај китњасти
монограм његов и осталих султана. Кемал Ата-
турк дрешао је у X X веку преко многих пред-
расуда — А ја Софија је данас музеј. Американац
Витмор открио јој је све очуване старе мозаике
који су били покривени лепом и кречом. И она
данас блиста као ниједан ентеријер који су икада
дух, срце и осећај човека створили. Нема се ту осе-
ћај сводова над главом већ шатора од свиленог
и златног броката разапетог под небом. Турци су
доцније локушавали да копирају ову архитек-
туру. Највише су јој се приближили у џамији
Сулејмана Величанственог. Затим у оној султана
Ахмета II — али све је то остало далеко испод
великог узора, мада су и Турци били уметници,
пунога срца, душе и оеећаја (иначе не би створили
ону најуспелију и најпоетичнију комбинацију ка-
ква је у зеленом оквиру чемпрееа бела витка стре-
ла минарета као контраст оном пространом кубе-
ту џамије). Па ипак, ефекат увутраттт,ости
Софије никада нису могли достићи (није му се ,
А Ја ^

приближио ни "Ж икеланђело у римском Светом

Петру). Њ ихови су ентеријери виртуозни, али не
и заносни. Тамо се вештина приближила умет-
ности. Овде се уметност приближила врхунпу.
Него, вратимо ее још мало српској средњове-
ковној историји: пре но што је Освајач ударио кр-
вавом шаком свој печат на олтар А ја Софије, за
много које српско име Цариград је још ч у о . . .
У археолошком музеју, ту иза Аја-Софије.
налази се на зиду изложена једна камена плоча.
1ФЧКИ њен текст каже: Обнови се ова кула и ово
градско платно од Ђурђа Деспота Србије 6956 го-
дине (кад се одбије 5508 година од „постанка све-
та“ до рођења Христова добија се 1448. година).

255
Значи, те је године деспот Ђурађ помогао визан-
тијскоме цару да утврди Цариград противу тур-
ских напада. Он је дао новац да се град појача са
обалске стране. Зна се, пак, за још једну његову
сличну плочу која је била на к ули са сухоземне
стране код Једренске капије, коју је Ђурађ такође
утврђивао. (Те плоче нема у м узеју нити на ку-
лама где смо је свуда тражили. К уле, пак, бар
многе, увелико су већ у рушевинама). Све ово
дешавало се је око 1448. године, дакле свега коју
годину пре дефинитивног пада Цариграда у турске
руке. Цариград је најзад ипак пао, а три године
доцније и Ђурђево Смедерево. Турке је у њихо-
вом успону било немогуће задржати. Они су на
крају стигли и до Беча.
Но реч је о Србима. На муци пред таквом си-
лом, српски владари и велмужи лавирали су и при-
лагођавали се. Претходник Ђурђев, деспот Сте-
фан, морао се покорити Бајазиту. У то феудално
доба слабији је владар или властелин често био
вазал јачега. Појмови националне државе и вла-
дара који „служ и своме народу“ су појмскви који
ће се тек много доцније појавити и развити. Тада
је још био најважнији опстанак и престиж поје-
динаца на престолу. Тако се и Стефан борио, не
само лојалн о већ и свесрдно, уз Бајазита. У бици
код Никопоља он је лично у јуриш у оборио за-
ставу хришћанског краља и решио тиме битку у
корист Турака. У бици, пак, код Ангоре чинио је
чуда од јунаштва, да се и еам Тимур-ленк задивио,
не би ли спасао истог тог Бајазита (који му је на
Косову убио оца, кнеза Лазара). Када није у томе
успео, повукао се преко Брусе, а Ђеновљани су
га затим (за тешко злато) превезли у Галату. У
Цариграду му је тадањи базилеус онда издао ти-
т улу деспота, највише звање после царског.

256
 Читаву групу српских принчева довеле су под
Цариград међусобне борбе синова Бајазитових по-
сле његове смрти. Т у су били са војскама и дес-
пот Стефан и његов брат Вук, а и Ђурађ Бранко-
вић је био ту. Једни су помагали једног од претен-
дената, други другога. Битка се водила под зиди-
нама цариградским. Чак се, бежећи од Турака ко-
ји су га хтели убити, Вук склонио у сам град (но
Турци су га ипак затим убили). После битке Сте-
фан се, пак, склонио у Галату. То је било 1410.
године.
Цариград је пао 1453. године. Његовоме паду
припомогли су и наши рудари из Новог Брда који
су Турцима копали минске галерије под зидовима
и кулама града. Од Константинополиса постао је
,,Истамбул“ . Т у је затим била престоница свих
султана, па и Сулејмана, онога који је најзад (по-
сле безуспешних покушаја својих претходника
1440. и 1456. године) заузео Београд.
Када је 1521. године Сулејман заузео Београд,
он је све Србе из града преселио у Цариград. Је-
дан део населио је изван вароши, северно од гра-
да, да чувају и одржавају изворе одакле се Цари-
град, акведуктом, снабдевао водом. Тамошња шу-
ма се и данае зове „Београдска шума“ , али Сто-
јан Новаковић већ 1899. године није тамо више
нашао Срба. Други део населио је Сулејман у
сам град више Једи-куле. Та се махала и данас
зове Белиград-махала а врата на градском зиду
Белиград-капу. При пресељењу, Београђани су до-
били дозволу да понесу са собом и евоје светиње,
и они су у Цариград, поред осталих реликвија,
донели и једну чувену икону Богородице. Цари-
градски Грци дочекали су тада свечано целу по-
ворку, што је искористио султан и затражио от-
куп од 1200 дуката да не би све те реликвије бацио
17 А ондак Је летиЈо јер о п л ан н ад Ваоградом 287
у море. Патријарх грчки му је ту суму испла-
тио тако да је све сачувано. Икона је била
смештена у цркви Богородице, која и данас
постоји (мада новија — президана) и зове
се Теотокос Белиградиу — Београдска Бого-
родица. Стојан Новаковић је видео ту икону
(и остале уз њу). Данас се на иконостасу налазе
три велике иконе. Две ,,престоне“ и још икона
светог Николе. Једино ова последња има српски
натпис „Св. Никола“ , а доле је од другог реда ос-
тала само половина, и то сасвим тешко читљива.
На крају је година ЗМЗ, што значи 1539. И стил
икона слагао би се са овим временом. Он је на
све три иконе исти, а ова икона Богородице сва-
како да није она коју Данило помиње да је била
у Београду у почетку X IV века. Ипак, све ово
је значајно и требало би боље проучити и расвет-
лити.
Но није само Цариград за нашу историју тако
значајан. И у М алу А зи ју је крочила нога многог
нашег претка, и која кап крви је тамо остала, и
који гроб. И док не пређемо у Брусу, стару пре-
стоницу Османа, оснивача трећег турског царства,
затим Орхана, Мурата, Бајазита (и целог низа
имена везаних за српску историју, а са којима
онако звучно почињу први стихови „Горског ви-
јенца“ ), задржимо се још мало у Цариграду, оном
данашњем.
Онај ко је познавао некадашњу чувену ца-
риградску Перу — данашњи Б ејоглу — као ев-
ропску улицу са два реда раскошних магазина
увече у блиставој светлости и ватромету разно-
бојних реклама, тај је ових дана никако не би мо-
гао познати. Увече 6. септембра (1955), огромна
маса демонстрирала је против уступања Кипра.
На томе би и остало да неприправна полиција ни-

258
Је иотустила контролу из руку. За неколижо ча-
сова, од шест увече до поноћи, више хиљада грч-
ких дућана, па и станова, демолирано је. Роба је
уништена, разбијена у парампарчад или спаљена.
Гвоздене ролетне и решетке исечене су као пок-
лопци кутија од сардина. Читави спратови зјапе
као после бомбардовања. И није то само у Бејоглуу.
Он је најгоре прошао, али стихија је стигла и да-
лека предграђа. Где год су непожељна презимена
на фирмама могла раздражити масу. Ни неке
цркве грчке припадности нису боље прошле. У
Цариграду их је, кажу, двадесет девет разорено и
спаљено. Изгледа да овог пута људских жртава
није било већ да је све било као нека врста упо-
зорења, драстична опомена, ако лолиција спречи
даљи развој. Овога пута она то није уотела. Мо-
рала је доћи војска. На великом тргу код Бајази-
тове џамије и Универзитета улогорила се цела
једна колона тенкова. Патријаршију на Фанару
чувају војници са шлемовима и ножевима на пуш-
ци. Има, међутим, понечег што се неће моћи по-
правити ни надокнадити: у старим црквама на Ф а-
нару било је византијских портативних икона у
мозаику, уметничких и других драгоценоеги. У
цркви Богородице Београдске била је једна икона
непроцењиве вредности. Тако је све то и нас Бео-
грађане директно иогодило.
Иако сам даљи бучни живот некадашње ве-
лике престонице света на Босфору није битно из-
мењен и поред свег „опсадног стања“ које је било
заведено за месец дана — док огромни мравињак
десетина хиљада лимузина, аутобуса и камиона и
стотине хиљада пролазника закрчује улице све
до поноћи, док хиљаде лађа, лађица и чамаца крс-
таре Богазичијем (Босфором) и Халичем (Златним
Рогом) — док сирене и рефлектори крче пут кроз

259
сав тај сплет саобраћајног метежа и вртлога на
мору, док дизалице истоварују и утоварују вагоне
сандука и дењкова из утроба морских теретњака
(ту је у шуми оџака и јарбола и плави димњак са
црвеном звездом на белом пољу наше „Херцего-
вине“) — слика вароши ипак је јако измењена.
Дуго ће још требати па да нестане све оне срче
кристалних излога међу коцкама калдрме. Изме-
ђу закованих дасака виде се гомиле згужваних
крпа из којих људи покушавају да извуку коју
тубу цица или коју кош уљу. Увече некада блис-
тава „Огапбе гие (1е Рега“ зјапи многим мрачним
рупама. Трговци са неонским рекламама напра-
виће паре. Да ли ће се који Грк, пак, иселити из
Исгамбула и Смирне, па и из ког другог мањег
места засвагда — или ће се усудити да у обнов-
љеном дућану покуша да надокнади штету и из-
губљену добит. . . и чекати даљи развој?
Укрцавамо се кроз највећу вреву под самим
мостом преко Златног рога за који кажу да је једна
од најпрометнијих раскрсница на свету. Турци
имају данас веома лепе и модерне лађе. Сирене.
Полазак. Овде галеби не прате лађе као оно код
нас на Јадрану, а море, исто онако бистро, није
ни зелено ни плаво — оно је збиља модро, ,,мра-
морно“ . После три часа вожње и пролаза између
чувених острва Принкипо стиже се на малоазиј-
ску страну у Јалову, а одатле, даљих осамдесет
километара, аутобусом у Брусу.
Предео Анадолије је овде богато зелен иако
је дубока јесен. Све је питомо и обрађено (Турска
је уопште богата, она данас чак снабдева цео овај
крај света житом). Овим је путем (само тада још
неасфалтираним) пролазио свети Сава идући из
Никеје са повељом о аутокефалности, а ту су
негде на овим иољима и Срби војводе Милутиновог

260
Новака Гребострека први пут у историји уопште
укрстили копља," мачеве и шестоперце са Турцима
и победили их. То је било 1313, када су пошли у
помоћ Византијцима. Најзад, вал>да је овим пу-
тем бежао после пораза Бајазитова на Ангори и
српски деспорт Стефан Лазаревић.
Никеја се не види. Она је накрај тамнопла-
вог језера које, онако међу планинама личи на
Охридско језеро.
И најзад, Бруса под горостасним Витинијским
Олим:пом, планином некад пуном прво византиј-
ских пустињака а затим муслиманских дервиша,
и светаца и једних и других. Бруса, престоница и
колевка Османлијског Царства. Осман, Орхан
Мурат I, Бајазит, Мехмед I, Мурат I I . . . колико је
од ових имена дубоко у српским летописима, у
старој историји и судбини! Мора бити да је то био
диван неки град кад га је Осман десет година
држао опседнутог и када је, чувши пред смрт да
га је најзад освојио његов син Орхан, наредио да га
ту сахране. Сахранили су га у старој византијској
цркви Светог И лије претвореној у џамију. Т у је
затим сахрањен и Орхан, но цркву су разорили
анадолски земљотреси. Саграђена су новија тур-
бета, али има још много и дивних, старих. Цела
Бруса је један велики маузолеј османлијских сул-
тана све до Освајача Цариграда.
Једна од највеличанственијих џамија не само
Брусе већ можда и целог ислама је стара У л у -
-џамија (,,велика“ ). Оно што је Аја-Софија у сво-
јој врсти, то је у другој једној ова џамија. Кон-
цепције су скоро супротне: тамо је једноставна
шупљина простора под џиновским еводом — овде
је једнолики али хармонично склопљени скуп
двадесет кубета који носи шума тешких стубаца.
Но оваквом простом и убедљивом распореду ни-

261
шта не омета што није просторно чист. И широка
чипка је мотив сложен, па може бити и исто та-
ко успео као орнамент са једном централном до-
минантом. Тако и овде. Та широка расутост моти-
ва, уоквирена чврстим квадратом у једну целину,
д елује монументално. Но није то све. Овде и пое->
зија улази у општи ефекат: цео простор покривен
је озго безбројем светлих кубега а застрт је доле
старим ћилимима (један сасвим светло зелен, не
зна се да ли је лепши с лица или, заврнутога кра-
ја, с наличја, са милионима најситнијих чворића
руком везаних негде под шатором номадским у
пустињ и). . . И усред тога простора једна је ку-
пола изостављена а озго остављен круг плавога
неба кроз који се прк>сипају зраци сунца и раси-
пају доле по шедрвану, све у тихим млазевима
каскада и водопада — а кроз сву ту раокош кап-
љице светлости и воде слободно лепрш ају и се-
дају на вреже зеленила сиве гугутке и голубови.
Врт усред богомоље! Ваљда само у маварској
Шпанији — Гранада и Алхамбра — постоји нешто
заносније.
Рекли су нам: „О, па ви још нисте видели
оно најлепш е!" — Видели смо и то: Јешил-џамију
(,,зелену“ ) „најлегппу у исламу!“ — да ли баш
најлегапу? У сваком случају велику лепоту. Ма-
да су јој земљотреси растресли дивне плочице са
зидова, ипак их је још остало довољно да узбуде
човека кад уђе у ноћ, по акшаму. А не зна се, неки
пут, када је ефекат већи — дан>у или ноћу под
кандилима? Тада се зидови, покривени као тиркиз
бледозеленим емајлом плочица фајанса проша-
ранот тешким златом, дословно „упале“ . У тој
светлозеленој полутами све тада трепери као без-
број оних кандила и танких млазева шедрвана
који се налази усред ове богомоље.

262
 На Оријенту се тек осети шта значи племени-
тост самог материјала у уметничком делу и колико
је ћилим изразит баш својим ткањем, а емајл или
мозаик материјом растоољеног стакла или глеђи.
Но оставимо занос уметности и вратимо се опет
реалности историје.
Бруса! Одавде је Мурат I пошао на Косово —
и ту су после донели његово мртво тело (а турбе
крај Ситнице чува његову утробу и обележава
место подвига Милоша Обилића). У старој, још
византијској бањи Чекирге крај Брусе налази се
његово надгробно турбе. Т у се чува и његов бој-
ни шлем завијен турбаном и његова панцирна ко-
шуља. Но поред његовог саркофага показују и два
друга „неких погубљених српских великаша",
кажу, оних који су морали да допрате мртво тело
султаново са Косова.
При повратку из Чекирге, на уласку у Брусу,
налази се, у густим кипарисима, џамија и над-
гробно турбе Мурата II, у чији је харем била до-
ведена Мара, кћи Ђурђа Бранковића. Још је Сто-
јан Новаковић забележио, ту украј врата, једно
турбе са два гроба, „двеју српских кнегињица". Он
није могао расветлити питање које би то Српки-
ње биле. Најириродније би било да је једна од
њих Мара. Но за њ у се зна да се, по смрти Мура-
товој, прво вратила оцу у Смедерево, а да је за-
тим, по смрти Ђурђевој, побегла натраг Мехме-
ду II, који јој је дао зем љу у Јежеву код Сереза,
где је живела скоро као права владарка, а умрла
и сахрањен у манастиру Косиници. Стојан Но-
ваковић се домишља да би други гроб могао бити
њене сестре Кантакузине. Но за ову се зна да је
сахрањена у Кончи код Радовишта.
Најзад, и Оливера, кћи Лазарева, била је
удата у харем султана Бајазита. Но она се после

264
смрти Бајазитове (и пошто ју је брат Стефан от-
купио од Тимур-ленка, који је цео султанов ха-
рем био заробио код Ангоре) вратила Стефану и
живела у Београду. Не зна се кад је умрла и где
је сахрањена.
Бруса је и иначе везана за стару српску ис-
торију више но многе српске вароши, али посебно
је занимл>иво ово: у Цариграду се, ваљда тек са
сваким етотим човеком на улици човек може спо-
разумети нашим језиком — у Бруси, пак, сигурно
сваки десети или двадесети говори српски. По-
сле 1912. године многи су се наши муслимани пре-
селили у М алу Азију. Некада, пак, и велики
Мехмед II говорио је српски.
Идући трагом стопа светога Саве човек мора
и до Никеје. Једва се некако у Бруси објасни на
прашњавој аутобуској станици, тамо скоро изван
вароши, и ујутро се смепгга у већ препуну неку
крнтију, међу завежљаје и бебе што плачу у пе-
ленама из којих цури по седиштима. После ду-
гог трангаљања шофер га истоварује на једној
скоро пустој раскрсници и објашњава руком да
ће ту доћи други аутобус, онај који иде за Никеју
(Никеја се турски зове Изник). Т у некакво турбе
сред пусте пољане и неки Бошњак, којих има сву-
да, објашњава да је то гроб Насредин-хоџе, О, па
то је чувени Сремчев Насрадин-хоџа. Боже, како
је свет мали. Наилази ипак и тај други аутобус . . .
и најзад се доле крај пространог плавог језера ука-
зује Никеја.
Некада огромна крсташка тврђава, ваљда нај-
већа средњовековна тврђава уопште, данас прос-
тране рушевине зарасле у зеленило, са сасвим
малим сеоцетом у средини. Цариград су били зау-
зели крсташи. Византијско Царство се било рас-
пало на овај део у Никеји и онај други у Мистри,

265
у Грчкој. Свети Сава је био дошао овамо да до-
бије пристанак за потпуну самосталност српске
цркве — и добио је. А велика базилика у којој је
обавл»ен тај свечани чин ево је сад у рушевинама
до темеља.
Већ 'је вече. Аутобус полази натраг сутра у
зору. Насред сеоцета од свега неколико кућа, ка-
фана. Пред н>ом по прашини шетају две питоме
роде. Горе над механом једна једина велика со-
ба и у н>ој седам кр>евета. Прстима се споразуме-
вам с механџијом. Плаћам дупло, или колико год
хоће, али да жена и ја спавамо засебно. И после
вечере пењемо се ми, кад испред оне собе већ
спавају ту на ггоду неки љ уд и а све им босе ноге
вире испод поњава. Механџија нас са свећом у
руци допратио, смеје се и каже нешто као „ето, све
је у реду“ . У нашој соби са седам празних кревета
под од дасака између којих доле из механе про-
бија светлост. Стеница није било а то је главно.
Аутобус иолази у саму зору. У авлији дуга
водоводна цев са неколико славина. Турци голи до
појаса запљ ускују се. М оја жена и ја умивамо се
и перемо зубе, барабар с њима. Сви се смеју. Ча-
стим цело друштво шербетом. Пењемо се у ауто-
бус. Сви весели. Неко тамо остраг пева баш оно
наше познато „аших аша, коња јаше субаша“ .. .
разуме се, неким туроким речима. Ето тако, свет
је ипак мали, а нас у овом његовом делићу везује
нека тамо далека прошлост која већ бледи, али се
овде-онде још назире.

Враћали смо се лађом из М але А зи је ка Ца-

риграду. Ноћ је била звездана. Звездана у индиго-
-тамном своду горе („Понире море више моје
главе — и небом дане рибе од кристала. . . “ ), зве-

266
здана као одблесак у флуоресцентном црном мору
доле, звездана, најзад, далеко на хоризанту где
је, испрва као неки далеки млечни пут, расла да се
на крају нретвори у крупне (вангоговсже) звезде
осветљеног Цариграда који нам је долазио у су-
ср ет. . . И најзад смо упловили у то блиставо са-
звежђе. Пристали смо.
Само једна визија била је још блиставија од
ове. То је било онога дана кад смо, опет лађом,
пошли Босфором тамо до краја, ка Црном мору.
Опет је била ноћ и одједном се брод нашао пред
кулисом једног позоришног декора који је пред-
стављао три високе китњасте к уле неког средњо-
вековног града, повезане изупчаним зидовима. Све
наврх стене и све у ауреоли бенгалске ватре, са
дубоким пламеним рефлекеом кроз тамно море
све до брода. То је био Румели-Хисар, који је са-
градио Мехмед II да би пресекао мореуз и потпуно
угушио Цариград тгре но што ће га заузети. Да-
нас су га Турци осветлили рефлекторима и начи-
нили за морнаре са носача авиона америчке ше-
сте флоте — и за нас све — једну збиља феерич-
ну визију.
Даље тамо, на крају Босфора иза кога се црни
још само пространо Црно море, мореуз су препре-
чила три реда сијалица на води. То су три реда
тешких челичних мрежа спуштених вертикално
све до дна: У Босфор се не може ући из Црнога
мора.
*

Префект Цариграда на растанку је рекао: „Ви

Срби и ми Турци били смо и пријатељи и нелрија-
тељи. . . али векови су ту .. . како год да је било,
сви смо ми везани за тло Балкана. Оно је наше,
па га ни данас, заједнички, нећемо дати никоме
коме не припада!“
207
ЗАПИС ИЗ ВОЗА „ТАЛГО“
ИЛИ ШПАНИЈА КАКВА СЕ
НАЈЧЕШЋЕ ВИДИ

Изгледа излишно писати о кориди и тореадо-

рима, после Бласка Ибањеса, Хемингвеја, Растка
и толиких других. Па ипак, то су ствари које сваки
човек види и доживи на свој начин. Пикаео и
данас, шездесетих година овог века, са највећим
узбуђењем прати сваки гест Ел Кордобеса. Он то
чини као зналац. И збиља, само тако вреди гле-
дати кориду, вештину са којом тореро намами бика
и спроведе га пурпурном мулетом тик око евога
кука, а да и не помери своја стопала. То исто
изведе клечећи на једном или оба колена
(„адорно"), а има ту и других финеса и бравура.
Још ми је узбудљивије видети „бандериљера" кад
намами бика да јурне на њега и сам му пође
право у сусрет, па у последњем делу секунде, кад
се сусретну, одскочи у страну, забивши животињи
у грбину два кратка копља са лепршавим пантљи-
чицама.
Све остало, па и само убијање на крају —
већ су рутина и човек се увек мора сетити колико
је све подешено да се бик постепено ошамути, а
нарочито да се измучи и пусти да што више
крвари, како би животиња скоро малаксала кад
пред њ у стане матадор да јој између лопатица

268
зарије есток (по могућству) право у ерце. Т у је
сад сва вештина тачно погодити врат између
кичме и леве плећке. Зарити мач и одскочити у
страну. Мач треба да отпрве прође цео, скроз до
балчака. Вик, како се залетео, пође још неколико
корака, клекне и опружи се у страну. „О лее.“
Тријумф. Тореро иде укруг око арене и поздравља
публику. У руци му је одсечено уво бика. Бацају
му цвеће, цигарете, шешире (које враћа бацајући
их натраг). Све је ово веома, веома мучно, и да
није оних бравурозних вештина са „пасовима“ , не
би вредело гледати. Једанпут ипак треба видети да
би се скинула романтика са целе те привлачности.
Само велики мајстори чине од свега овога још
нешто изузетно, али и финесе њихових вирту-
озности треба умети познавати и осећати. Остало
је рђав и Јефтин циркус.
Слично је, донекле, са чувеним шпанским
играма. 1оре, више Гранаде, живели су у пећи-
нама издубљеним у обронку земље, чак доскора,
прави Дигани, који су као сви Цигани умели да
се веселе, да свирају и да играју. И то су биле
једине аутентичне шпанске игре на свету. Прави
„фламенко" и „сегидиља“ . После је дошао тури-
зам, и данас организоване дружине накићених
Хитана, у још накићенијим пећинама, сачекују
у десет сати ноћу аутобусе пуне 1 рупа са водичем
на челу, и одиграва се рутинска представа. Позо-
риште, циркус. Све је уплаћено у Немачкој или
Скандинави ј и.
Нешто друго је у Барселони. Тамо сваке не-
деље увече свира музика на великом тргу испред
градске куће. И. ту се искупи сва младеж тога
града (од скоро два милиона становника), подели
у двадесет, тридесет група. У средини сваке скину
се ципеле и обуку народске платнене еспадриле

269
(го тамо носе сељаци уместо наших опанака). Затим
се ухвате за руке. Високо их уздигну. Издигну се
и сами на врхове прстију. Играју нека чудна кола.
Спора и ритмична. Прастара народска. Ритам је
скоро као оно „тешкото“ македонско. Двадесет,
тридесет прстенова младића и девојака. Сви
мирна лица, озарена само уличним светиљкама.
Без иједног вриска, сатима. . . Лепо. Веома лепо.
Ф олклор је тако аутентичан да подсећа на векове
прошлости непромењене.
И најзад, невезано са свим овим ранијим, не-
пгго неочекивано али спектакуларно. Недеља је. У
Кордоби је постојала највећа џамија на свету,
маварска Мескита: осам!сто стубова носило је
дивне шарене маварске лукове. Све 1као огромна
полумрачна шума. После су у једном делу њеном
изградили џиновску катедралу. И ево, у недељу
пре подне била је служба. Није се могло ући јер
је испред цркве била парада. Постројен већи вод
војника са ножевима на пушкама. Напред музика
трубе, добоши. Генерали, рапорт, трубе. И све то
најзад улази у цркву. Испред цркве диван плато,
врт наранџи у плоду. К роз њега силан народ улази
за војеком у цркву. Све пред олтаром. Служба,
оргуље. Одједном труба, јечи кроз високе сводове.
Редови постројене војске Клече иред олтаром.
Ножеви на пушкама светле у полутами кандила.
Тишина. Нов звук трубе. Сви се дижу. Музика и
војска у двојним редовима, излази из цркве сва у
ратној опреми. И генерали екидају беле рукавице,
излазе. Народ. Гужва. Чудо!
Ч ује се шкљоцање фото-апарата. Ручне кино-
-камере тихо зује. Туристи неуморно фотогра-
фшпу. ■
!
У Шпанији је развијен ваздушни саобраћај.
М алих „дагласа“ (ДЦ— 3) уопште нема, него само

270
вввиона типа „конвер" и Још вжпе „каравела". Лет
изнад Шпаније омогућава да се уочи јасна разлика
између северног ллатоа (на коме је Мадрид) к
јуж не низије. Но, мада је обрађена, засејана и за-
сађена (маслине и поморанџе на југу), одозго гле-
дана, земл>а изгледа сива и сиромашна. Шума
мало. Села ретка. Збијене кућице покривене ћера-
мидом окрећу своје суре камене зидове без
икаквих отвора пољу. С места на место виде се
пољопривредна газдинства са свим зградама за-
твореним у правилан четвороугао, са отвореним
„патиом" у средини. Човеку који је очекивао да у
Шпанији увек види, на пример, звоник цркве усред
села пашће у очи да у овој земљи сеоских цркве-
них звоника има мало.
На југу, куће се беле од креча, на сунцу. Ту
се виде огромне капије, дрвене, а украсно оковане
споља, невероватно сличне капијама са Косова и
из Метохије. Уопште, на ју гу је јак одблееак духа
маварскога. Духа сродног оријенталноме духу
наших балканских кућа. I
Ш то се тиче железница, у свим „бедекерима"
и „^иМез 1о1еиез“ пише да оне у Шпанији нису на
висини. Можда је тако и било. Међутим, човеку се
данае може десити и еледеће. Изгледа скоро не-
вероватно, али је аутентично. Кад воз „талго“ (то
није воз највишег ранга јер изнад н>ега Стоји
„риег1;а <1е1 зо1“ , а испод њега ,,1а1“ ) ујутр у крене
из Мадрида према И руну (граница Француске),
стјуардеса прво пожели путницима срећан пут, а
два келнера у белом поставе испред сваког путни-
ка (цела композиција је састављена од вагона са
пулман-фотељама, одвојених купеа нема) нарочити
сточић и сервирају бесплатан, баш богат доручак.
Тиха музика се ч у је за све време пута, а ваздзос је

271
климатизован. У \УС-у тсшла вода. И све то у
другој класи.
Климатизован ваздух је нормална ствар у
ообама свих 6 о ј б и х хотела и ресторана у већим
варошима. По хотелима и ресторанима бакшиш
је урачунат (10 одсто) и нико не очекује ништа
преко тога.
Беч има своје кафане и лосластичарнице. У
Француској се седи свуда налол>у за столовима —
на Монпарнасу се зими поставља, између сто-
лова, нешто попут великих мангала са распаљеним
ћумуром. У Шпанији се пред ручак и вечеру
мезети с ногу (безброј врста хладних и топлих
предјела, све отворено и видно), у з чашу вина,
пред дугим пултом. Т у се сви траже и сусрећу,
поздрављају, задржавају мало, и одлазе. Ипак, за
сат-два, око подне и увече, тешко се може наћи
место. Нигде више тога нема. Бар не у Европи.
Лепоте Шпаније су и природне и уметничке.
Поменимо само Гранаду. Т у у отвореноме патију
Алхамбре цвета мирта, а усред ње, у огромном
басену, као у огледалу, бели се снег на лику
високе Сијере Неваде. Алхамбра је чудо за себе.
Уметност муслимана има својих чуда широм
континената. Преко цариградских џамија и
Самарканда, чак до Индије. Већ и сама концепција
силуете једне џамије, са плитком облом масом ку-
бета и високим витким ускликом минарета уз
њега је, у основи, нешто најпоетичније што је
иједна архитектура створила. Овде је реч о палати
свој сазданој од тремова, чипке цизелираних орна-
мената и шедрвана — све проткано шареним
цветом. Збиља јединствено на свету. Тажо и
Меокита, велика џамиј а у Кордоби. Тако и минаре
ишчезле џамије Хиралде у Севиљи.

272
 Толико о архитектури. Но сликарство је
посебна вредност старе Шпаније. Довољно је
поменути три имена: Е л Греко, Веласкес, Гоја.
Довољно је бити пола дана у м узеју Прадо у
Мадриду. Прадо је један од најбогатијих музеја
света. Т у се почиње са фра Анђеликом, а завршава
са Гојом. Узгред више Тицијана — од кога две
велике, неупоредиве Венере, равне, у најмању
руку, оним двема из Уфиција у Фиренци. Само
богатије, раскошније. Више Леонарда, Рубенса,
Рембранта. . . А л и све бледи према оних ваљда
двадесет сала са Е л Греком, Веласкесом и Гојом.
Прво Е л Греко. Дуго заборављен, данас у
моди. Где је његово право место? Чини се да треба
прво видети Тинторета у Венецији. Само, док је
Тинторето бацао усковитлана тела (у свим могу-
ћим скраћењима) кроз простор, пуна земаљљка,
људска тела, трудећи се да да, ипак, природне
земаљске ггредставе, дотле Е л Греко витла исто
тако усковитланим али већ замишљеним не-
земаљским визијама па му ни тела Људока нису
анатомски коректна већ прилагођена оппггем
ефекту визије. Тако и композиција. Тако и боја.
Тако и пејзаж (онај величанствени „Толедо“ у
Америци). И најзад, цела логика „природности“
уопште. У боји, а нарочито у итри осветљењем, он
је исто тако „надреалан“ , па и када даје, наоко,
исечак из природног збивања, као у Сахрани грофа
Оргаса. Он то не чини просто, ириродно и директно
већ увек драстичним, најузбудљивијим ефектима.
Сахрана је несумњиво једна од највећих сликар-
ских драгоцености свих векова. Има много вели-
ких сликара света који задивљују, мало их има
који овако узбуђују. !
Веласкес остаје на линији природног пред-
стављања реалних замисли. Велики мајстор

273
композиције, боје, фантастичне игре, у којој се
титра супротстављајући час осветљену фигуру,
или део, према тамновд, и обратно, хладну партију
према топлој, дајући изванредну динамику комло-
зицији. Предаја Бреде је величанствено платно,
али су Мепгпаз ипак врхунац композиције у волу-
мену, боји и светлости. Право је чудо како тај
човек са неколико потеза четкицом даје илузију
детаља, и накита, !и карактера најразноврсније
материје. Но ово је само једна од његових
вредности. 1
И најзад, највећи Гоја. Т о је чудо како је и
шта тај човек све радио. Стотине малих цртежа и
бакрописа (акватинта) са најоштријим критикама,
подсмехом, духовитошћу, а и резигнацијом. Десе-
тине великих платна са највреднијим сижеима,
намењених да се изведу као декоративни зидни
теписи. Т у има такве радости, безбрижности, не
само у сижеу већ и у анђеооким бојама и озаре-
ности лица у сенци под сунцобранима. Па онда
велико, драматично и потресно Стрељање. Не
само по сижеу, композицији, гестовима и изразима
лица већ и кроз страшне оне боје вароши у мраку,
позади, и ужаса осветљеног оним великим фење-
ром са земље. Ово је, свакако, такође једна од
најубедљивијих слика свеколиког сликарства
света.
Узгред, можда би требало већ једном разбити
ону причу неких неисторичара уметности, да се
Гоја подсмевао краљевима и краљицама, принче-
вима и принцезама, карикирајући их. Он је био
плаћен дворски сликар и излетео би из служ бе да
се „газдама" није допало како их је сликао. А види
се да су сви на двору баш таква лица имали (на
пример Марија Л у јза је на пет разних портрета
увех иста и баш таква). Њ има вероватно није

274
изгледало да нама данас могу бити смепгни — и
то је <све. Ш то се тиче фамозних Маја (,ре8И&а“ и
,,<1езпис1а“) оне могу бити и прилично разочарање,
ако их човек уналред прецењује. Гоја је толико
разноврстан и толики мајстор свега и свачега да
себи сме дозволити да се (као оно Реноар, на при-
мер) поигра и на граници кича. Има десет пуних
сала Гоје у Праду. 1
Једна опаска у вези са старим сликарством
уопште. У време када није било фотографских
апарата, и нарочито не филмова у боји, требало
је „што природније" представл>ати. Данас се од
сликарства не тражи ни да прича, објашњава, чак
ни да било шта представља; оно се свело на мали
формат. Отишло је сувише у анализу и сажетост
и одбацило све што кије чисто сликарска вредност.
А ко је данас у стању и да направи онако велика
И сликарски богато испуњена платна?

Туризам није само поврпхна преокупација. У ње-

гове сфере улази и велика, озбиљна уметност, а
ње и те како има у Шпанији.

18
*
275
ДВАДЕСЕТ ДАНА
НА ПОЛУТЕРЕТЊАКУ
ИЛИ НАШИМ БРОДОМ
ДО ЊУЈОРКА И НАТРАГ

Више наших полутеретних-полупутничких бро-

дова полази сваких десетак дана из јадранских
ка атланским пристаништима на обали северне
Америке. Преносе разну робу тамо и овамо, али
примају и до двадесетак путника. Такви с у и бро-
дови „Југолиније“ који полазе са Ријеке.
Пут од Ријеке до Њ ујорка траје око двадесет
дана. Предност је над чисто путничким бро-
довима у томе што има мало путника, мирно је,
без гужве, музике и игре. Пристаје се у многим
пристаништима уз пут (Венецији, Напуљу, Ђенови,
понеком пристаништу Шпаније и Африке). У з то
је и јефтиније, с ипак осетном разликом у цени
А-класе и оне туристичке. Кабине су пространије
него на многим путничким бродовима, имају и
„еркондишенинг“ , нема кревета једних над дру-
гима. Постоји и салон и дек са променаду. Храна
добра, послуга паж љ ива... •
Кад је море мирно, све је у реду, иначе
ломаж у пилуле. Гледа се утовар и истовар
из дубоких складишта брода. Дани пролазе. Разу-
ме се, новина нема, а више дана, насред океана, ни
радија ни телевизије. Понеки извепггај „Танјута“
се ухвати, и то је све. Скоро никакве везе (бар за

276
цутнике) са догађајима и збивашима у осталом
свету. Но, и то има својих добрих страна, ако се
©ве узме и као одмор.
На броду је иутника свакојаких. Када се
плови одавде, онда су то већином Југословени који
иду рођацима и пријатељима. Ређе покоја цела
емигрантска породица. Кад се брод враћа ка
Европи, онда сам Американац. Један пар уопште
кема сталнога места становања већ има доларе
које троши мало у Швајцарској, мало у Хонгконгу,
мало у Х он олулуу. Други пар п утује од Америке
д оЕвропе и натраг не силазећи са брода; и кажу
— тако сваке године, ево већ пегнаестак пута,
разуме се, не увек на исту страну, али увек полу-
терегним „фрејтерима“ . У једној кабини прве
класе путују, са својим чуварем, два пса, и за њ их
сеплаћа, разуме ее, посебна карта. Т у су увек и
Чупави „хипици“ . Мушки и женски, не зна се
тачно ко је шта. То нису они млади људи који су
се овог пролећа 1968. подигли у Паризу, Берлину
јсли Лондону на досад незапамћене демовстрације.
Ш љапкају боси по салону брода и, срећом, ћуте
(скоро загонетно ћуте као какви траписти —
таква им је, ваљда, филозофија), а кажу да то
долази, можда, и од марихуане. Југословенски
бродови су јефтинији, а прочуло се и да су
удобнији од многих других. Наши веома држе до
своје „беле ф лоте“ и све се на палуби, од катарки
до линије таласа, фарба бело, а дрвенарија лакира
пре сваког путовања. Кажу, тако смо сада већ
трећи по добром гласу у евету.
По Медитерану се пристаје овамо и оиамо.
Наши бродови раде највише са Италијом, Шпани-
јом и покојим пристаништем северне Африке.
Галеби неуморно машу крилима иза крме брода
јер су, ваљда, кроз генерације већ закључили да

277
је лакше лооити љ уске од кромпира које курар
баца у море него брзе рибице. Затим и они не-
стају. Кроз Гибралтар, „Х еркулове стубове“ (и
збиља, етене његове с једне, и још више, стене
Сеуте, с друге стране, „подупиру небо“ ), излази се
на океан. Данима се ту више не сретне^ никакав
други брод. Само далек, бескрајни круг хоризонта
(ево зашто с у стари Грци миелили да је земл>а као
чанак). С временана време, има и малих сензација:
појавило ее троугаоно пераје морског пса, или
читав кит како високо пушта млаз воде и паре, или
јато делфина опколило рибу укруг, па се све бели
од гужве. Чак је пропловио недалеко од брода и
предњи део неког малог разлупаног чамца. К о зна,
можда после неког бродолома. Б ољ е не мислити
на такве отвари. Ж уте 1алге плове даље Голфском
стр ујом . . .
На палубама једни лешкаре, читају, пију
кока-колу, други клече, рибају, стружу, фарбају,
вуку неке л а н ц е . . . Дубоко доле нема више ло-
жача ни казана, температура је неподношљива, а
иопарења од нафте убиствена.
Брод има четири или пет складишта, дубоких
кроз читаве спратове (само под водом је око
осам метара, а толико и над водом). Озго се над-
носи шума дизалица, које на дно спупггају и
извлаче несхватљиве количине терета: читаве
вагоне руде, блокове мермера из Караре, бурад са
корама од поморанџе, писаће машине, тракторе,
ли м узи н е.. . Виде се, чак, и сандучићи у којима
гмижу живе корњаче, спаковане у влажну махо-
вину. Посао докера који све то пакују, спуштају,
превлаче и извлаче, свакако је најтежи физички
напор који човек усупште може замислити. Диза-
лице носе, чак се и читави мали трактори и
елеватори (спуштају на дно да помогну у прено-

278
шењу претешких предмета, али треба хиљаде
тона прихватити и емесгити, у знојној врућини, у
ваздуху који се једва удише, у пакленој ларми
машина, ланаца и неартикулисаних гласова и у
сталној опасности (додуше, надница може изнети

и до 70 долара, па и више). У Лигорну је пукла

челична кука на лола пута, и један мермерни блок
од шест хиљада килограма пао је са велике висине,
срећом, само на један камион који је преполовио,
а не на љ уд е у складишту. Био је то један велики

279
рељеф са копијом Леонардове Тајне вечере, из-
рађен у Карари за неку цркву у Балтимору. Тако
се из нашег Бора вуче бакар у Америку; из Аме-
рике бакарна жица у Југославију; из Југославије
дрво у Америку; из Америке д р в о . . . ко зна куда.
Тфговина. Иначе, за трговце и шпедитере, колико
да знају: нико « е ферма оно „не тумбај“ , „пази
стакло“ итд. Сандуци, бале и жутије, све то лети,
преврће се, тумба, па, богами, понеки пут и раз-
лупа. Ваљда је то тако већ предвиђено и у калку-
лацијама осигуравајућих друштава.
У сваком пристаништу товаре само домаћи
радници. У Анкони се Десило да су по кеју
летеле неке мандолине, а у Баленсији је на неким
великим балама круггно писало „не товарити
кукама", па с у ипак велике, оштре куке немилице
цепале платно цакова и роба се просипала, помало,
на све стране. К аж у да на крају ипак тако испадне
јефтиније него да брод изгуби један дан. Најбоље
се ради у италијанским лукама. И у Њ ујор к у раде
Италијани (кажу, Чак, обично припадници неког
„мафија-синдиката"). Они просто набацају ствари
‘једне преко других. Броду се жури. Тешки
гвоздени поклопци складишта се затворе, и тек
сутрадан посада мора да силази и све да ереди,
јер све мора бити чврсто сложено ради равнотеже
брода, нарочито при невремену када ствари лете
сжраја накрај. У Њ ујор к у се сваки прековремени
час рада плаћа троструко; у Тангеру, на обалк
Африке, радкици се задовољавају већ и тиме што
имају посла. 1 !
На путу преко Атлантика часовник се посте-
пено помера јер је разлика у времену између
Ријеке и Њ ујорка пет часова. И тако, после два-
десет дана пловидбе, улази се најзад, испод
висећег моста распона више од једног километра,

280
и пролази поред велике „Слободе" у забачен и
прљав „пир“ Бруклина.
Њ ујорк је свет за себе. И по изгледу и по жи-
воту који’ се види. Све веЛике вароши Европе не-
како су, бар донекле, еличне категорије. Манха-
тан зачуди и задиви. Као какав огроман споменик,
збијена шума блокова кућа, према чијој су висини
улице ипак остале уске. Саобраћај у њима некако
окладан, чак не ни сувише бучан. Љ уд и врве, га-
мижу, раде — раде много. Н ије лако Зарадити до-
лар. Један наш човек каже: „Ја овде имам да ра-
дим у једном дану, колико сам јна Ријеци радио
целу недељу.” Темпо је незадрживо захуктан.
Мора се зарадити да би се живело. К о се не бори,
тај потоне. На други начин се не може „снаћи".
Ово што се „споља“ види, то је висок мате-
ријални и технички ниво цивилизације. Већина
бироа, продавница, па и аутобуса расхлађују се
преко лета. Између вароши друмови имају и по
три паралелне траке у једном и другом правцу.
Аутомобили с у већином велика, дуга кола. Ж е-
лезницом ее све мање путује. Аутобуси („С геу
ћоипб“ , „М агс" итд.) брзи су, пренатрпаности не-
ма, нити стајања у пролазу између редова седишта.
Сама укутгна еилуета Манхатана је већ сво-
јеврстан споменик. Као Гиза са својим пирами-
дама. Ноћу то све изгледа као једна огромна све-
тлећа реклама на хоризонту. Архитектура? По-
зната је већ из свих илустрација и публикација.
Ипак, реч-две о данашњем моменту: доскора је
било грађено све у челику као носећој конструк-
цији, па су споља лепљене 'маске од камена или
бронзе, но како је било дугих штрајкова због
којих је челик поскупео, па се чак није ни мо-
гао добити довољно брзо, то је уведен бетон, који
је дотле био скупљи јер је захтевао времена, а

281
нарочито скупе радне снаге. Сада се ради са стан-
дардним калупима и само једном скелом, која се
помера у висину, причвршћена у з претходно из-
грађени спрат. Споља се ипак облаже — и лаже.
Гугенхајмов музеј модерне уметности је хгре све-
га екстравагантност екстравагантности ради. Да
не би изгледали застарели и конзервативни, људи
се боје да признају да се слике не гледају спу-
пггајући се низ један тобоган, већ мирно, у седе-
ћем ставу или стојећи природно и неусиљено.
Зграда нове Метрополитен-опере споља личи на
варијете-мјузикхол. Изнутра је конвенционална.
Два огромна Шагалова паноа у фоајеу не спаса-
вају ствар. Иначе, и даље се граде стаклени об-
лакодери, ишпартани лењиром. Граде их послов-
на предузећа, најчешће осигуравајућа друштва.
Граде и зарађују дајући новац на зајам уз осам,
па и десет одсто камате.
Предграђа су од црвене цигле, са епоља мон-
тираним гвозденим помоћним степеницама за слу-
чај пожара. Разуме се, ту је и стандард живота
нижи. Има читавих квартова касарни и мравиња-
ка, али све су то ипак станови, понекад и са сан-
дучићима уређаја за расхлађивање испод прозора.
Треба видети црначке крајеве „сирсмашних“ у
Вашингтону. Т у су, у 1ствари, мале виле у зеле-
нилу, које би мирно могле стојати и на Топчиде 1р-
скоме брду.
У Сједињеним Америчким државама има све-
га око десет одсто црних људи. Међутам, они су
видни и чујни, те изгледа као да их има много
више. Њ ујорк има не -само Харлем већ с у и чи-
тави крајеви у самоме центру Манхатана пуни та-
мнопутих људи (Вашингтон сквер и Лафајет еквер,
на пример). Престоница земље, Вашингтон, међу-
тим, има шездесет одсто црног становништва, па

282
је и сам председник општине црнад. У Кливленду
и још неким местима такође. Харлем ври од ве-
селог света. Улице врве од дечурлије. Дебеле ма-
ме, тетке и бабе седе сжоло по степеницама кућа.
Једу ее лубенице, корнети сладоледа. Фантасти-
чно комбинују боје одела: ж ут сламни шеширић,
светлоружичаста кошул>а, љубичасте панталоне.
Све то добро стоји на тамној боји коже. Отворена
уста као црвен цвет. Дланови и стопала браон.
Како се кратка, оштра, коврџава коса не да укро-
тити (силне паре плаћају имућни да им се коса
испегла и исправи), то се често види бријачем на-
чињен вештачки раздељак, као каква бразда.
Харлем је на северу Њујорка, више Централ-
-парка. У целом Харлему 'се не може срести ни
једно једино бело лице, сем на угловима улица по
један бео и један црн полицајац заједно (полицај-
ци, не само ту него уопште, носе велике револве-
ре марке „колт“ , старинске али сигурне, са бурен-
цетом, као у вестерн-филмовима). Тренутно је све
мирно, али се виде многе спаљене куће и радње, а
у Вашингтону је ограђен цео онај огромни парк ис-
пред Капитола, на коме су логоровали учесници
похода сиромашних. Сада се цео тај простор пре-
орава булдожерима (то кошта, кажу, многе мили-
оне долара), како би му се вратио првобитан из-
глед.
Х тели ми, моја жена и ја, да све то видимо
изблиза. К аж у нам пријателлк Ви или сте наив-
ни или сте претерано храбри. Задовољите се да
погледате кроз прозор аутобуса, има их који иро-
лазе скроз, тамо и натраг, и не силазите. Добро,
сели ми, у аутобусу бели и црни, кад — тгред Хар-
лемом остали само црни и нас двоје белих. У Хар-
лему дивота једна. Ж ене се смеју и довикују пре-
ко улице, седећи на оним високим степеницама

283
иснред кућа од црвене циглв, деца аакрчила улицу
јурећи се и вринггећи. На једној станици ауто-
буса четири полицајца, стоје у групи, каубојски
револвери, дуге палице до земље, разговарају.
Море, видиш све фино и безбрижно и сигурно, хај-
де да сиђемо. И ми сиђосмо. Ж ена ипак оста уз
оне полицајце, ја мало-помало међу онај смех и
игру. Дебеле црнкиње се намештају пред апарат,
деца се плазе и праве ,,рогове“ у објектив. . . Кад
ме продрма једна тешка шака на рамену, и један
промукли гла/с: „Ш та то радите?“ . . . Ноге ми се
одсекле; жена џин, већа и снажнија од мене. М у-
цам ја, заборавио и оно мало енглеског. Извадио
пасош. Кажем ја: „Југославија, комунисти, прија-
т е љ и . . . “ Грми она: „Је л ’ за новине?“ „Бож е са-
чувај“ , кажем ја, „професор, етнографија. . . за
уопомену. . . и све чега еам се сетио и умео да
кажем, само да одобровољим аждају. „Добро“ ,
каже она најзад, и нешто као „Само се ипак губи,
и то што пре“ . Разуме се да нисам чекао. Жандари
ме нису ни погледали. Причам ја то све приј ате-
љима. Требало је да натрапаш на неког правог
црнца из Харлема, премлатио би те, а они поли-
цајци са ћошка једва да би се ту и умешали, мо-
жда тек, реда ради, пред крај.
Унутрашњост земље изван великих градова
избраздана је широким аефалтираним путевима.
Јесте да су траке „хајвеја“ већ умногоме искаса-
пиле читаве крајеве вароши, а понегде и унака-
зиле лепоту сликовитих пејзажа, нарочито својим
елипсастим и спиралним раскрсницама и „петља-
ма“ разних подвожњака и надвожњака (но то је,
изгледа, нужно и неизбежно) јер се све жртвује
брзини и сигурности саобраћаја — али је чињеница,
такође, да се изван тога у велиној мери поштуј е
зеленило. Штошта изван тих путева је прави парк.

234
Све шума, ничија шума, и зелена трава коју др-
жава коси и одржава јој уређеност. На много ме-
ста натписи: ,,Пази, прелаз за срне.“ И збиља, пред
мрак срне силазе на воду и мирно прелазе пут ис-
пред аутомобила, који застају и притаје се да им
не би сметали (лов је дозвољен само два месеца у
г о д р ш и , а на више места је сасвим забрањен).
Села и сељака, у европском смислу узето,
уопште нема. Има варошица и има фарми у пољу
између њих. Има и магацина за снабдевање уз дру-
мове. Цео свет има кола и снабдева се и из даљине.
По мањим местима куће су без изузетка дрвене
(од гредица и дасака, обојене масном бојом), раз-
двојене зеленилом. Ограда нема. Све имају у при-
зем љу тремове. Веверице мирно прескачу с гра-
не на грану. Понеки пут и из собе украду што за
јело (веверица има и по парковима и скверовима
усред самога Њ ујорка). У Пенсилванији, релатив-
но недалеко од Њујорка, деси се чак да медвед
увече дође (кућа је уз саму шуму) и гледа кроз
стаклена врата у ообу. Додуше, то су већ само
полудивљи медведи, али ипак . . .
По мањим местима куће се греју нафтом. Пећ
је у подруму, а нафту споља долива снабдевачко
предузеће, аутоматски и не питајући. Пали се и
регулише просто дугметом, из собе. Прозори соба
у приземљу, па и у пољу, немају никакве решетке
ни осигурања, а врата се често преко дана и не за-
кључавају (што се већ примећује и на америчким
филмовима).
Недалеко од већих вароши могу се видеги
читаве пољане просто претрпане аутомобилима,
набацаним један преко другог, како их је диза-
лица довукла. Само у Филаделфији, на пример,
нађе се годишње до 20.000 аутомобила напуштених
по улицама, оштећених, али и потпуно читавих,

285
 бар иаоко. Са старрш моделима, кад се што гго-
квари, нико не зна нгга ће, јер нема више резер-
вних делова. Донедавно су их пресовали и сабијали
у четзртасте пакете и слали у ливнице. Сада већ
ливнице траже чисто гвожђе, без примеса фарбе,
лака, масти, тапацирунга, разних изолација итд.
На једноме месту ископан је огроман ров под бр-
дом и т у и х закопавају. У Шведској их, кажу,
већ бацају и у море. Све је то последица незадр-
хсивога темпа развоја — а с друге стране, и неста-
јање ситних заната и занатлија (кад се поквари
бравица на куферу, купује се нов). Остаје само
индустрија. Штавише, само велика индустрија.
Револвераша са мамузама и широким шеши-
рима има још само на — вестерн филмовима малих
биоскопа по предграђима. Као што нема више ни
старих Апача и Команчи-Индијанаца. И ранчеви
Тексаса, кажу, сада већ сасвим друкчије изгледају
него некада. Не терају се више стада за пашом или
на 'продају. Свако место ипак још има <свог шерифа
и на његовим колима је исписано скраја-накрај,
огромним словима. Ево још неколико занимљивих
детаља: на пример, у САД не постоји претплата И
наплата за радио, нити за телевизију. Све то пла-
ћа реклама. Зато се и вести, и радио-драме, и
спорт, прекидају, и то у најнемогућијим трену-
цима (замислите, П еле или Џајић таман избија на
чистину и остаје још само беспомоћан голман), да
би се убацила дуга славоиојка некој пасти за зубе.
(Мада наш брод на овом путовању није додиривао
енглеска пристаншпта, ипак се намеће сећање да
лондонски Би-би-си, на својој телевизији, уопште
нема рекламе; код нас је, пак, некаква средина —
ми и сжупо плаћамо претплату и морамо да гледа-
м о . . . или можда не лорало . . . али кад би бар
она музика у з те рекламе била, покаткад, мало ма-

286
 н>е какофонична). Иначе је на америчкој телеви-
зији већи део програма испуњен бејзбол утакми-
цама које, узгред буди речено, нама изгледају
дозлаоога монотоне и неузбудљиве. Па ни интер-
националној политици ни збивањима у свету уоп-
ште не даје се у програму онолико места колижо
смо ?ли то у Евроахи навикли да имамо. Важније су
вести о успелој онерацији Елизабет Тејлор, о уби-
ствима у предграђу, о председничким изборима,
што кандидати добро плаћају. Међутим, кажу,
од двеста милиона Американаца у Сједињеним
Државама, десетак милиона је за републиканце, а
отприлике толико и за демократе; оном, пак, ос-
татку од сто и осамдесет милиона је, мање-више,
свеједно. Релативно мање меота заузима Вијетнам.
Само већи листови доносе нешто опширније вести
и о догађајима у даљем свету.
Цркава много има и по варошима и између
њих. Безброј варијаната. Много је мотела и ресто-
ранчића, уз пут, на друмовима. Кафана са европ-
ским дугим седењем уопште нема. Поједе се, по-
пије, и иде — иде на посао. Њ ујор к има безброј ма-
ли х ресторана, лимунаџииица и сладолеџиница
(,,ајскрим-сода“ ). За релативно мале паре руча се
сендвич од „франкфуртер“ -кобасице или „хам-
бургер“ -пљескавице. Има бесмислених назива:
сендвич са сиром се, на пример, зове „чизбергер1-.
Постоје чак ресторанчићи који имају рачуна да
пусте госта да, за долар и деведесет и пет цента,
поједе колижо год може. Иначе, на многошта се у
јеловнику треба навићи, ако се може: слатко, сла-
но, кисело, масно — све то може ићи у исти та-
њир уз чашу млека, за ручак. Једе се салата од
слатког воћа са сланим, меким сиром озго, лубе-
ница са маслинкама и мајонезом. Пијан се чсквек
ретко вида на улици. Пиће је скупо (таксе велике).

287
 Још се понеко поређење намеће, можда и као
пример за углед: „муштерија увек има право" (на-
рочито у великим радњама). Шега треба стално
задовољавати и придобијати, и он не мора уз добре
да прими и рђаве јабуке (крупне и румене у из-
логу, а којекакве унутра, на кантару); тако и ба-
нане, жуте, зреле — и после оне црне, скоро тру-
л е („ш та ћете, тако их и ми добијамо“ ). Или, кад
се купи месо, онда пола кости и жиле („где сте
ви ввдели вола без костију“ ?) . . . Па и за угости-
тељ е би било занимљивих података: није најваж-
није странцу пре свега узети долар или марку, а
продати му, пре свега, сунце, плаво небо и бистро
море. Треба му дати и од свега осталог приближно
како је навикао или бар колико очекује, па ма
он и не био баш увек у праву. У свету већ и осред-
њи хотели мењају бар пешкире (не само један или
два) сваког дана — у једном од првих хотела у
Врњцима собарица каже: „Па ми мењамо рубље
кад се испрља.“ Питање расхладе по собама у
врела лета („еркондишенинг") сада је већ сасвим
лако решити. Тако га решавају и све старије куће
и хотели и установе у Америци: купи се апарат, ј
који није већи од телевизора, и угради испод про- ,
зора. То кошта око сто долара — дакле, половину
цене једног телевизора — а неопходно је. Додуше,
само за једну просторију.
Сједињене државе нису никада имале много
европских туриста (из Мексика и Јужне Америке
гости су већ чешћи и ништа им за тај туризам
није спремно. Странац мора знати енглески, и то
бар разумети и америчко-енглески, иначе је бес-
помоћан. У Европи се слуш а о олакшицама и о
потреби привлачења страних туриста у САД, ме-
ђутим, ништа од тога „на лицу места“ (авионске
компаније дају попуст јер им се лет не рентира
ако бар половина седипгга није искоришћена).
Но, после свега, треба се вратити. И најзад,
иза брда остаје збиља величанствена панорама
разнобојних светлости Манхатана; изнад брода, у
тамном небу, венац сијалица огромнога лука Ве-
рацано-моста, а испред прамца седам дана океана
до Еврсше.
Било је речи, углавном, о броду, о путовању,
и о неким утисцима из Америке. Међутим, бро-
дови, („Вишевица“ при одлаоку и „Горан Ковачић“
при повратку, од по 7800 тона) пристају и задржа-
вају се и у Венецији, Анкони, Месини, 'Ливорну,
Ђенови, односно у Тангеру, Валенсији, Ђенови,
Напуљу и Трсту. Путници су били, дакле, преко
десет дана, од укупно четрдесет дана пловидбе, и
на копну, по евим тим разним приеганипггима и
варошима, па и даље од њих, на пример у Порто-
фину, на италијанској ривијери, у чувеној Пизи
са шеним накривљеним торњем, недалеко од Ли-
ворна, у Помпеји и Соренту, поред тога што су
видели лепоте Венеције, Напуља и живописност
старе „казбе“ у Тангеру. Разуме се, све то и ко-
пгга, чак ако се не к упују ни сувенири . . . Ако, пак,
човек неће да силази на копно док брод у приета-
ништу 1 овари и истоварује, може просто остати на
палуби и ту сатима налазити разоноду гледајући
шта се све у једној великој луци дешава. Мали
„тагови“ , са великим димњацима који се јако пу-
ше, увлаче и извлаче велике, тешке бродове. У
пристаништа се улази само тако, са пилотом. Има
ту и путничких и теретних бродова и танкера са
нафтом. У Њ ујор к у стоји уз свој иир највећи брод
света „Ф ранс“ . И ми му се дивимо, епремајући се
за свој брод полутеретњак који ће нас вратити на-
траг, у наш Стари свет.
19 А ои д ак Је летнЈо Јероттлан над Веоградом 289
И НЕ БАШ КАО ПАС
КРОЗ РОСУ
НАШЕ СТАРИНЕ*

Т о п л о подне претпролећа око Споменика. Редови

аутомобила, столова, чаше црна пива, вермути, ко-
мадићи гушче џигерице, прасетине. Даме у новим
тоалетама, под накривљеним шеширићима, глу-
мице, метресе, млади елегантни чиновници, два
бивша и два садашња министра. Двојица за које
се шапће да ће бити. Над столовима бифе Мила-
* Овај интервју објављен је у Листу В р е м е 1934.
године, а водио га је Милош Црњански који је тада
сарађивао у томе листу као спољни сарадник. Интервју
је био део целине коју су сачињавали разговори Црњан-
ског са неколико београдских научника, академицима
Николом Вулићем (археологија), Милојем Васићем (пре-
историја) и Владимиром Петковићем (историја уметности).
Од млађих, ту су још били музеалац Ђорђе Мано-Зиси и
архитект Александар Дероко.
Општа тема за све била је заштита историјских спо-
меника у Србији. Неке је од интервјуисаних Црњански
посетио у њиховим кућама или радним кабинетима. Са
Дероком је имао састанак код Г а ј г е р а , у бифеу који је
био у старој кући на месту где је данас Градска кафана.
Тада су се ту, обично пред подне, састајали уметници и
интелектуалци на чашу пива; са овим последњим у вези,
Дероко је накнадно приметио малу грешку Црњанског да
је „наручио лимунаду", јер то је, у ствари, био „штуц"
пива уз које је обавезно ишао и „ајншпенер“, „крем-
виршла" у ролни теста, оној као за послаетичарске
,дпаумролне“ — све вруће и сочно (прим. А. Д.).

293
новића ниско један велики, тромоторни авијон, убе-
ђује Београд да сваки дан не пада.
Виоок, жао неки 'антички атлета, са зеленим
очима, бивши авијатичар у рату, млади професор
универзитета г. Дероко улази и наручује лиму-
наду.
..Очекујете ли још неке сензацигје на п о љ у Ваше
стручне науке?“ то је прво питање које му по-
стављамо.
— Наука не иде више, по маме мишљењу, ни
десно ни лево. Стара архитектура, моја струка,
мислим да је довољно стишана и позната. Бар
црквена. Можда би, заиста, откопавање у профа-
ним споменицима, у градовима, у кулама којих
има доста у јужним крајевима, дала неке сенза-
ционалне резултате, али по моме личном миш-
љ ењ у више би само дочарала прошлост. Узбуд-
љиво би, по мени лично, било при томе наићи на
ближе трагове тог ггрошлог жинота. Ни Београд
заправо није прекопан. И овде, у граду, кад би се
мало дубље зашло, можда би се дошло до сенза-
ционалних резултата. Није прошлост Калемегдана
само у оним капијама и оном тулбету.
„Ваша главна идеја, које се држите при својим
предавањима, која је?“
— Да не делим мишљење оних који сматрају
да је директно продужење средњовековне умет-
ности и прошлих схватања могуће. Савремена ар-
хитектура не може бити директан наставак сред-
њовековне. Београд, као центар подручја наше
старе уметности, нека буде и центар њеног проу-
чавања, али не и примењивања. Нека се та архи-
тектура студира озбиљно, али Као историја, као
наука, али нека се по њ ој не зидају објекти. Зар
није апсурдно према савременом животу удеша-
вати средњовековну архитектуру? Зидати ж елез-

294
ничку станицу као неку средњовековну грађевину,
хтети направити пошту као неки пирг. Ж енску
гимназију, дакле школу, којој треба светлости,
модерне просторије, као неки манастир за болес-
нике, или к улу за одбрану. Зидати, на пример,
модерне болнице ио средњовековном рецепту?
Хтети силом оно што је непрактично и скупље?
„К ако се слаже онда са таш схваташем Ваш
рад на пројекту који је победио за зидање великог
храма Св. Саве у Београду?"

295
 — А ко се болница и медицина променила од
средњег века наовамо, мислим да се православље
није променило. Сматрам да је, ваљда, катедрала
у Београду једини објект на коме треба примени-
ти и на коме се може применити слика наше старе
архитектуре, уметности и оредњовековиих схва-
тања.
„Чини ми се да сте Ви, дакле, за једно хладно
схватање те прошлости, просто као науке?“
— Да, као науке. Потребно је просто њено
стручно ироучавање. Недавно је, у Француској,
проф. Шоази дао једну одличну студију о томе
како су Византијци стварно градили. То треба и
ко!Д нас проучавати.
„Зар неће цела ствар, тако, изгубити много од
свог досадашњег значаја?"
— Ни најмање. Без шовинизма, може се рећи
да смо ми и као покрајина византинизма најори-
гкналнији, да смо од њених уметничких схватања
најдаље одступили. У науци то не значи мало.
„Зар не сматрате да у нашем средњовековном
сликарству има момената који се могу тумачити
као подлога ренесанси, пре него она у Италији?"
— Поштујем то гледиште, али моје је лично
мишљење да је наше средњовековно сликарство,
напротив, баш барокни завршетак византинизма.
Барок, а не почетак.
„ А да ли су Вам године, проведене у раду на
проучавању старина, донеле и радости духовне?"
— Више огорчења над људском глупошћу.
Та слуш али сте доста о упропашћавању наших
старина. Иначе, археолог, као пгго су Вам већ ре-
кли старији од мене, може доживети дивне визије.
Замислите само да сте присусгвовали открићу
гроба Теодоре, мајке цара Душана. После шест
сготина година, за један секунд појавила се, вид-

296
љива, у свом раскошном саркофагу. Нетакнута,
ванредна, херметички затворена, иажо је била прах,
једна кора, љуска од плаве свиле, злата, она је
ипак постојала. Разуме се, кад је гроб отворен без
стручног знања, све то дивно привиђење распало
се у тренутку.
Излазећи, сав још у замисли тог открића гроба,
млади ерудит са нехатном учтивошћу мора да
се клања онима што уоколо, са руменим образима,
гуцкају и жваћу. И каже нам да је, за ових десет
година после рата, доживео доста непријатности,
док је покушавао да ради на проучавању наших
старина, и да мисли да се тога махне и да му је
свега, око тих старина, доста.
УМЕТНОСТ ЈЕ
НАЈПЛЕМЕНИТИЈЕ УЗБУЂЕЊЕ*

Архитекта, историчар уметности, професор Бео-

градског универзитета, члан Српске академије
наука и уметно1 Сти Александар Дероко имаће у
септембру равно 80 година. Још као студент по-
чео је да проучава стару српску архитектуру, да
открива мало познате споменике, да испитује дрк-
ве и манастире. Пре 45 година је као сарадник арх.
Пере Поповића почео рестаурацију Сопоћана који
су дотле били у рушевинама. Аутор је десетак
кн.ига и више од 100 научних радова. Написао је
прве историје архитектуре у средшовековној Ср-
бији, међу првима је дао документовани преглед
развоја срггске сеоске и грађанске куће, намепгга-
ја и дрворезбарства. Његове књиге одавно се више
не могу наћи у књ-ижарама: распродате су — На-
родно негишрство, Средњовековни градови у Ср-
бији, Архитектура старог века, Споменици архи-
тектуре I X до X V I I I века у Југославији, Ф олклор-
на архитектура у Југославији, Са старим неима-
рима, Средњовековни градови на Дунаву, Света
Гора и др. Све су то значајна дела, многа међу њи-
* Одговор на анкету „Политике": „Ко је на вас пре-
судно утицао и зашто“ коју је водио новинар Драгослав
Адамовић. Одговор је објављен у недељу, 4. августа 1974.

298
ма пиомирска и капитална. Од многобројних при-
знан.а забележимо да је носилац Седмојулске на-
граде за животно дело . . .
У младости се бавио и спортом: пок. Јова Р у -
жић је у својој недавно објављеној књизи навео
податак да је Српски олимпијски комитет, негде
још 1911. године, гимназијалцу Дероку доделио
своју прву златну м ед а љ у . . . У првом светском
рату био је један од првих наших п и лота. . . У
другом је био и бањички логораш. Писао је, цртао,
сликао, трагао за прошлим, учио будуће архитек-
т е . . . Његова радна соба у Београду, на Топличи-
ном венцу, претворена је у импровизовани атеље.
Откако је у пензији, бави се претежно — сликар-
ством! И док смо разгледали многе шарене картоне,
многа духовита платна, забележисмо ове његове
речи:

Родио сам се у Београду и ту провео цео живот.

Отац ми је био чиновник, а његов отац је у
Београд дошао из Дубровника, у време када су,
ваљда на позив, дошли и остали, као Матија Бан,
Сондермајер, Вагнер, Чижек и још неки. Тај деда
је био професор „начертанија и крас ;описанкја<‘
у тадањем Лицеју. Мајка ми је била Баната;
ујак јој је био Јован Ђорђевић, оснивач Народног
позорипгга, а брат од стрица Стеван Сремац. . .
Не наводим то као нешто посебно позитивно за
себе, али, ваљда, ипак „крв није вода“ и можда
моја скромна личност и моја даља опредељења у
животу имају неке везе са тим што је по очевој
и по матчиној линији било и научника и уметника
међу прецима.
Одрастао сам у кући тог Јована Ђорђевића,
на спрату изнад „Перола“ , преко пута данашње
„А лоани је" и одатле с прозора гледао и венчану

299
ттоворку Алекеандра Обреновића и крунидбену
Петра Карађорђевића. И много штошта друго гле-
дао сам и видео у ж и воту. . . Кад чодек поживи
мало дуже, може свашта да види — само ако добро
отвори очи, а још “више кад га при ’ томе много
штошта и интересује.
Имао сам и неке среће: могао сам да радим
оно што ме је збиља занимало, али и могућности
да то што радим не радим само за голу егзистен-
цију, разуме се сем ратова — ту избора није би-
ло . . . У доба првог рата био сам пасионирани ави-
јатичар због чега нисам са осталим ђацима од
оних 1300 каплара из Скопског батаљона пошао
у битку на Сувобор већ у француску војну ш колу
за ратне пилоте . . . После сам, на Солунском фрсш-
ту, остао некако жив, мада признатем да нисам ни-
какав херој, али ме је ваљда и срећа послужила . . .
У другом светском рату најпре сам био заробље-
ник а потом сам имао част да будем талац у Ба-
њичком логору, по оној окупацијској — педесет
Срба за једног немачког војника.
Имао сам, дакле, прилично узбуђења у живо-
т у . . . Та узбуђења су својеврсни утицаји на љ уд-
ску личност. Узбуђења истичу, ако не вредност
оно — највише интересантности живота . . . Али,
има различитих узбуђења; може се човек узбуђи-
вати и у науци. На пример: да се докаже да уопште
не постоји „стара балканска архитектура", може се
поћи чак до краја Мале Азије, тамо где се већ
почињу виђати товарне камиле на путевима, да би
се и тамо нашле куће истоветне са онима у Охриду,
Призрену, Сарајеву или зградом „Знака питања"
у Београду, па чак из једне кафанице чути песму
исту као „Н а Бембаши", наравно, на турском је-
зику . . . Некога и то може узбудити исто као, на
пример, када при археолошком отколавању забо-

300
рављене византијске вароши којој није сачувано
ни име, човек нађе сасвим зарђалу браву без к љ у-
ча па је треба дешифровати, утврдити како је
функционисала.
С друге стране, велико узбуђење може бити за
некога и ово: држати у руци стари пергамент с
воштаним печатом и избледелим словима . . . „све-
последњи Сава грепш и. . . “ Осам стотина година
прошлости, ту, ж и в о!. . . Не историјско, не „науч-
ничко“ , него чисто људско узбуђење: разговарати
с човеком који је живео пре осам векова! Како то
може не утицати на човека?
Као студент, заједно са Растком Петровићем,
по хЦумама и брдима („ . . . шуме горе борова и бре-
гови ти захв аљ ују“ ), проналазио сам рушевине
средњовековних манастира, и градова такође . . .
Због тих старих градова студирао сам после старе
пушке и топове и због њ их обишао све војне му-
зеје од Мадрида до Москве и од Единбурга до Ис-
тамбула, да бих пронашао најстарије примерке па
узгред утврдио, рецимо, и то да ли је на Косову
било ватреног оруж ја . . . Али, уметност је стајала
увек изнад свега и то — тада јода увек мало по-
зната наша средњовековна уметност.
Добро, нека то зазвучи и као недозвољено „ро-
мантичарски“ , али средњовековна уметност пре-
вазилазила је појам великих вештина и припада-
ла је, у много чему, ономе што зовемо велика по-
езија. Да та узбуђења нисам тада доживео, био бих
неупоредиво сиромашнији у животу. Узбуђења има
свуда где има ма и мало уметности и чсшека хоји
је спреман да се преда том узбуђењу. Не мора то
бити Ел Греков мост на Таху у Толеду и сећање
на исти призор записан на платну у Њ ујорш ком
музеју. Не мора то бити оно широко платно у Пра-
ду са оним страшним Гојиним гримасама у тамној

301
умбри и океру. М оже то бити и излизана плоча
на поду цркве у Стратфорду на Евону на којој има
само неколиио стихова а.ли нела имена; то може
бити и камен под чемпресима уврх гробља на Кор-
чули са именом дивног, ведрог Пегра Палавичи-
нија, или сасвим мала плоча са именом Растка
Петровића, у трави на гробљу у Вашингтону. Не
мора то бити последњи став Девете ни онај из
Месије Георга Фридриха Хендла, може то бити је-
дан тихи Бокерини или полуосмех на кмерским
маскама или сличан са лица жене на бронзи Фран-
ческа Лауране у Барђелу. И дуги прсти Ботиче-
лија и широка лица и простране задњице Бројге-
лових сељака и сељанки, све пгго може узбуђива-
ти, и почетак Вијоновог Тестамента и тужна стро-
фа Дисова. Све то — како кога и како у ком тре-
нутку...
Ипак, најузбудљивије је увек оно што је нај-
иокреније, па ма како несавршено било. А раз-
личити су љ уди и различито давали, различити
љ уди су — различито примали . . . Када је послед-
њи кљ уч разливене бронзе потекао, охладио се, и
Челини угледао Персеја, узвикнуо је: „Створио
сам заиста величанствено д е л о . . . “ Други су ства-
рали мање узбуђено, а узбуђивали су свет . . . Пи-
касо се неоспорно узбуђивао, можда чак и за педе-
сет одсто оних својих „чуда“ , Ш агал можда и за
деведесет одсто — он је много искренији и непо-
среднији, он је скоро песник. Код Пикаса би се
можда половина онога што је створио могло „ба-
цити у воду“ , то је више хладно експериментиса-
ње или рад који је требало да „оосени грађанина“ .
К од Корбизјеа еигурно још много више. Ипак, оеа
два човека, великана разних двеју уметности —
уколико је архитектура уопште уметност — имала
су велике заслуге. Они су савладали и превази-

302
шли дотадањи застој и учмалост њихових респек-
тивних уметности, ослободили их и гурнули даље
у живот и р а зв о ј. . .
Остаје, дакле, двострукост: узбуђење и хла-
дно резоновање. У збуђење уметности и резонова-
ње науке. По Ајнштајну, и једно и^ругСГТ^Јеби-
ки 1 1 утеШ_ЖбЈи’ вЗдб^^ељижд] ..^тинв^, за човека
још увек недокучив5Т.~Разум уравнотежује узбу-
ђење кад ово треба да се конкретизује и фиксира,
али га не може заменити. Уметност може без хла-
дног разума, али не може без узбуђења, маште,
интуиције, ф антације.. . У поверењу и узгред да
вам кажем: био сам задовољан када сам Седмо-
јулск у награду добио ,,за уметност“ , не за дело у
науци, мада у Академији наука седим двадесетак
година без велике фајде и за њ у и за м ен е. . .
Може изгледати мало и неозбиљно, али сам
се, док сам учио школе, опредељивао за разне на-
уке . . . Прво еам почео са машинским факултетом
јер сам хтео да конструишем аероплане. После
сам у Риму студирао грађевинарство јер су ме тамо
негде после ратов-а бацили. Ипак сам, најзад, у
Београду завршио архитектуру јер ми се чинила
ближа уметности.. . Као архитект, ја се нисам
бавио пројектовањем већ претежно естетском стра-
ном архитектуре, и то најпре средњовековне, а
затим тзв. народне, тј. архитектуре старих варош-
ких и сеоских кућа. Нарочито у овој последњој,
тзв. фолклорној архитектури села, има много ле-
поте, оне народске, какву имају одело, везови, де-
лови намепггаја, па и стварање изван материјал-
ног, као што су мелодије, игре. Све је то народ
спонтано створио и ствара, сада, додуше, много
мање — нарочито се стара архитектура брзо губи
и ускоро ће се моћи видети само на фотографија-
ма и цртежима . . . Ја сам се ту доста трудио, ко-

303
лико сам могао, мада сам и ја доцкан сти гао. . .
Нове прилике, нови животни услови, доносе нове
куће, нова одела. Старог уопште скоро да више
нема. А било је ту збиља врло значајних ствари.
Све се ту било током векова кристалисало и лр о-
верило кроз један дефинитиван осећај који се
обично назива — добар укус, јер народ није
стварно помодарски, он је само стварно осећао
погребу да оно што ствара буде складно, а наро-
чито — изразито. Ја хотимице не кажем лепо, јер
може бити и сумњивог укуса, блиског „кичу“ и
„ш унду“ као што с у на лример данашње „народ-
не“ песме са популарних фестивала итд. Не само
на овом пољу већ уопште где год сам могао, поку-
шавао сам да студенте наводим да пгго више осете
потребу развоја свог личног доброг укуса, а то,
разуме се, увек иде не само уз развој занатске и
стручне, већ и у з стицање једне опште културе . . .
Можда сам се мало занео износећи своја уз-
буђења, оно што ме је узбуђивало и што је, пре-
ма томе, на мене ути ц ало. . . Нека од тих узбу-
ђења нису била, за мене, нимало животно спо-
редна и када их се данае присећам налазим не-
што као утеху да кроз живот ипак нисам прошао
„као пас кроз воду“ . . .

304
КУЋЕ И ДРУГИ
НЕИМАРСКИ ДАНИ*

У сеновити стан Дерокових на већ древном Топ-

ј ш ч и н о м венцу, тачно преко пута хотела Палас,
довела ме је понајпре знатижеља да још непгго,
непознато, па можда и оно прећутно, дочујем о
Растку, свакако најдубљој песничкој страсти и
поноћном заносу овога века и овог кутка земљи-
ног тла. Знао сам, дакако, све Дерокове записе
(објавл>ене) о песнику и њиховом друмовању и
друговању. О непресушном Растку ћемо, дакле,
разговарати доцније чак и присно, нескривено,
он ће бити честа и неизбежна тема — професор
Дероко ће „емитовати" радо своје цртеже Растка,
чак и оне које су „заједнички“ радили, писма, до-
писнице, књиге са посветама, неке преводе и ус-
помене, узгред ћемо га ту и тамо помињати, но
он никад неће бити наша једина, „целодневна“ и
централна тема. Под навалом којекаквих обзира
одустајаће од тога најпре један од нас, па онда и
онај други. Интересовање за Растка, једног од она
тзв. „три мртва песника“ , подгревано је увек било,
у ствари, ж ељом за његовим интензивнијим тгри-
* Овај разговор Моме Димића са Александром Де-
роком вођен је априла 1981. год. и објављен у часопису
Г р а д и н а бр. 8—9 исте године.

30 А о н д ак Је летиЈо јер о п л а н н ад В еоградом 305

суством. Напослетку, пред нама је, па и за нам?
остаје, његово дело, тај готово нелогрешиви а, си-
гурно је, безгрепши говор љ уди — и ако се чему
ваља враћати, нека то Оуде оно.
А лред нама је, ево, и тај негдањи Растков
друг, нимало занемаривог стваралачког искуства
и животног доба. „Имам осамдесет и шест година
л л у с две штаке — значи осамдесет и осам“ , вели
већ при првом сусрету Дероко с бодрошћу и не-
каквом довитљивошћу срећног, оствареног „каме-
нара“ и кључара безбројних запретаних брава.
Макар и уз припомоћ још уеправни, насмешени и
бритки стари неимар престао је, додуше, да оби-
лази манастирске и колибарске забити и зема-
не, сва она блештава чуда историје Истока и За-
пада, одложио је, каже, али само у шали, чак и
лаку кичицу-разбибригу, опростио се од толиких
студената. Ипак, пријатељи различитих занима-
ња и интересовања, негдашњи ђаци, поштоваоци
и познаници, све у свему један шири круг — има
ту и песника — навраћају редовно (средом и субо-
том око поднева, а и иначе) на неуморне, увек
подстицајне разоворе. Са тих разовора у дневној
соби за старинским елипсастим столом некако
спонтано „одваљена" су сва она драгоцена сећања
и успомене које је Александар Дероко последњих
година публиковао у многим, не уско „стручним",
листовима, часописима и књигама.
У овај стан-салон улази се кад притиснете
електрично звонце, али и повучете оно друго, ста-
ринско, на ручку. Унутра још неколико звона-
-клепетуша, окачених о рагастов врата. Нечег пла-
нинског и шумског има у себи и сам Дероков врт-
ложни глас; његове упадице и „тираде“ одзвања-
ју попут самотока старог, одлежалог вина. Тале-
те по зидовима (не једини мираз супруге Иванке

306
— и она је, између осталог, добијала на дар књи-
ге од Растка са посветама, цртежима и оним дра-
гоценим илуминацијама, тако да их имају „ у пару“ )
нису мењање још од 1903. године. Поврх пробра-
ног посуђа, стакларије и намехптаја, знамења јед-
ног бурно и богато прохујалог века, стоје платна
лријатеља. Шумановића, Бијелића, Надежде Пе-
тровић, Милуновића, Вујаклије. Статуе Палави-
чинија, Стијовића, Росандића. Црначке маске које
је Растко донео из Африке. Један Пикасо. Лито-
графија са посветом: А басћа Е)егоссо, ћоп зоиуе-
1 жг е1 ашШез, Рхсаззо. Рапв, Б есетћ ге 1927. А свуд
око њ их и домаћинове слике, свеже, „личне, са-
свим личне“ : На Сави мог детињства, Рингшпил,
Купање овагџг, Пролеће у Студеници, Песник Р.П.,
Аутопортрет, Рибарска барка, По фресци Страш-
ног суда, Црнци играју, А ондак је први јероплан
летијо над Београдом, Хиландар, Акт у фотељи . . .
Изазов за овај разговор нашао сам и у томе што
нисте баш „свакодневно“ лице позорнице нашег
јавног и уметничког живота. Привлачи ме то
Ваше доследно порицање значаја формалностима
(нпр. кад сте ее оно у Академији појавили у ж у-
тим чарапама), титулацији, признањима, прести-
жу, „сталном смишљеном појављивању". Будући
да сте тако с те стране „недовољно искоришћени“ ,
почнимо оним ипак конвенционалиим питањем:
К о сте Ви, какав је Ваш животни пут био, друже
Дероко?
Није важно шта сам све био и шта сам све
радио у животу. Важније је, бар за мене, то да
нисам кроз живот прошао некано само упола, за-
творених очију, скоро упразно, или, пгго кажу,
„као пас кроз росу“ . Многи Јћудо тако пролазе, или
„виде само ,дрвеће-Јнај.ближе. Је^би>..а^-Не-Огромну
шуму осволо“ . Претпостављам да овом приликом

307
нисте изабрали баш мене као некога који је био
ово или оно него као човека који је активно про-
живео један век од 86 и нешто више година до-
ста бурног и интересантног времена те би, можда,
имао тако још понешто занимљиво да забележи и
каже. Знате, читао сам, и на радију и телевизији
слушао, па и сам сам имао до сада понеки такав
„јаини“ разговор, пгго кажу ,,интервју“ . Има так-
виш разговора где човек прича сам о себи, ко је
био и шта је кад у животу радио, али ређе ее чу-
ју шири погледи и етавови човека изван његове
уж е професије, о свему што га окружује. Разуме
се да код такозваних „великих" људи, такве њи-
хове исповести доприносе много бољем разуме-
вању њиховог рада. Али, таквих има мало. Не
људи, него њихових интимних иеповести. Не ми-
слим овде само на каквог Андрића или Црњанског,
или било ког одређеног него, рецимо, на све ве-
лике научнике, вој сковође, владаоце. . . и многе
друге љ уде отз јавгаог живота уопште. Не мешам
се ја међу такве. Знам ја добро своје место. Није
оно толико високо, али ипак, а с обзиром на све
што сам већ рекао, предлажем да у овом разгово-
ру сада овде останемо на тако једној широј причи
о свему и свачему около, а не само на одговорима
на ваша ужа литања која сте припремили.
Рођени сте усред Београда. Знамо, између ос-
талог и из Ваших сећања, недавно објављених, да
Вам је ујак (или „ У ја “ како су га звали) био Љ -
ван Ђорђевић, оснивач Народног позоришта, про-
фесор Велике школе и писац првог нашег латин-
ског речника. По истој, мајчиној линији у срод-
ству сте са Стеваном Сремцем, а кум венчани Ва-
ш их родитеља био је Владан Ђ ор ђеви ћ . . . У сво-
јим сећањима далеко мање бацате светла на очеву
лозу. К о су, одакле долазе Ваши преци, Дероко?

308
 Прадеда ми је био Италијан. Звао се Магсо
с!е Коссо и био је негде из Венеције. Оданде је до-
итао у Дубровник и ту се оженио једн-ом Конаво-
ком. Њ ихов син Јован дошао је у Београд и ту је
био наставник „начертанија" у Кутликовој шко-
ли цртања. Интересантно би, можда, овде било
поменути да његов таленат цртача није лрешао и
на његовог сина, мога оца, Евжена (Евгенија, ваљ-
да по бабином избору имена, по њеном Бечлији
Евгенију Савојском), који ,,плајваз“ није умео че-
стито ни да држи. Т у су гени поново прескочили,
они замотуљци спирала дезоксирибонуклеинске
киселине, и ја сам наследио деду те волим да цр-
там. Тај је деда био ожењен Бечликом, пола Срп-
кињом а пола Швабицом (отац јој је, изгледа, био
из Новог Пазара). Отац ми се, пак био оженио Ба-
наћанком. Тако ја имам и италијанске и далма-
тинске и швапске и банаћанске крви. Презиме је,
пак, остало оно првобитно, италијанско. Ето.
У младости сте имали бројиа интересовања:
спорт, путовања, авијацију, уметиост . . . Шта је
пресудно утицало да се на крају определите за
архитектуру? Шта је Вас из Кнез-Михаилоае и
заговорника модерних стрелљења духа упутило на
изучавање, да тако кажемо, и најмањих поједино-
сти народне, фолклорне архитектуре, свих оних
толико трошних, убогих сеоских кућерака, „бонд-
ручара“ , брвнара, колиба?
Та разноврсност мојих животних преокупа-
ција понекад ми се чак и светила. Тако, кад сам
тамо једном биран за неку вишу и изузетнију
установу, неки наклоњени „пријатељи" говорили
су „па он је неозбиљан, он је сваштар". Збиља има
људи који су од дефинитивног опредељења за ово
или оно још из младости остали или само судије
или професори само ове или оне струке, или само

309
 официри или шта ја знам још шта. Ја нисам био
„сваштар", али ме је много штошта у животу ин-
тересовало. Све што сам сакупио мудрости и зна-
ња трудио сам се да пренесем млађима. Написао
сам и десетак књига, али то је најмање што један
наставник за 42 године тога посла може млађима
да пружи. Писао сам нешто и у публикациј ама на-
ше Академије. Па и о старим народним бравама и
квакама по напуштеним воденицама, а израђеним
само бритвом од дрвета (и налазио им сличне чак
на Тибету и у Мауританији). Писао сам о најста-
ријем ватреном ор уж ју код нас, па и најетаријим
неким огромним турским топовима који су паљени
фитиљем а какви су бомбардовали Дарданеле и
наше Ново Брдо тамо у X V веку, и због којих сам
путовао од Цариграда до Лондона јер их има свуда
расутих по војним музејима. О, писао сам ја о мно-
го чему, па и о многим некорисним стварима за
привреду данас. Н ије наука баш увек непосредно
корисна, како би се то данас хтело. А у шкодп:
мени самом је било непријатно што сам и себе и
студенте замарао сасвим непотребним стварима,
али много тога је било у старим школеким про-
грамима. М ењало се, уз пут и понешто, набоље, али
да ли ће икада наше вечите реформе ту довести до
оног правог, што треба?
Кад смо код овога, по каквој сте „ реформи“
Ви у “.и.ли, како је текло Вагие гиколовање које је
започело, зпало, првих деценија овог века?
У младости, као спортиста, занемарио сам био
потпуно школу. Цео дан сам био на Сави, у води,
на утакмицама у пливању. Једва сам се провукао
до матуре и једва некако и ту матуру положио
(1913. године). Доцније, ипак, кад сам се цео ба-
цио само на школу, дипломирао сам (и скоро ме
срамота овде то рећи) са, кажу, много добром оце-

310
ном од 9,66, али се сећам да два месеца пред испит
нос из куће нисам помолио. Једва око поноћи, пред
спаваиБе, обишао бих неколико пута тада сасвим
пусте улшде ту око куће, тек колико да смирим
живце. Сиромах мој отац, ја сам то тек доцније
схватио, задуживао се јер од своје скромне чиноав-
ничке плате није могао обезбедити школовање, већ
клипану од преко 30 година. Додуше, били су ра-
тови, прво тзв. балкански, затим бескрајно дуги
онај први светеки рат у коме сам четири године
ггровео.
У овол „бескрајно дугом рату“ , који је свету
нанео толико зла, ипак постали сте и један од
првих наших пилота на авиониља. Све не-
где до тог времена ова најновија „чуда технике“
називала су се просто аеропланима и представљала
су заправо крхке машине од летава, платиа и мно-
го жица са којима се помало летуцкало над Бео-
градом .. .
Онај стари дотадашњи и још тадашњи српски
романтичарски, патриотски дух је целу тадању ом-
ладину био одвео у добровољце. И са задовољством
сам учествовао у бици на Церу 1914. године. По-
сле су нас искупили у Ђачки батаљон у Скопљу
да нас спреме за официре, што никада нисмо по-
стали јер се тада у току самога рата окоро нихако
није ни „аванзовало“ . Тамо сам постао само један
од оних „1300 каплара", но како ме је стари неки
спортски ентузијазам лоново био ухватио, то сам
успео да будем узет у авијацију и да затим као
пилот упаднем у ону паклену гужву Солунског
фронта. То је тамо дуто трајало. И све нае је ђа-
волскм нреокупирало. Н ије то више био соорт.
Гинуло се, али није тчз било главно, много штопгга
друго је било психички тешко издржати. У општој
еуфорији ослобођења све се, <пак, заборавило или

3 11
је бар друкчије изгледало. Ш то се мене лично ти-
че, ипак сам некако увек волео да останем жив,
мада сам ту иоред себе имао дивне другове који
нису само томе тежили. На пример, двојица баш
мојих најближих просто су „тражили ђавола“ .
Били су прави хероји, али тешко је у авијацији,
а поготову у рату, бити сувише дуго херој. Нису
доживели да се врате у Београд. Ја сам илак то
доживео и (поред оне тропске маларије и тубер-
кулозе после ње, као последице свега онога тамо)
брзо сам заборавио војску. Сетио сам се поново
школе и завршио је.
И тако од то?■суровог, ратног, окренули сте се
нагло и свим жаром оном „ вечитом“ и „лепом“ које
су Вам откривали уметност, архитектура. . . У то
време пада и Ваше младалачко друговање са Раст-
ком Петровићем, јога једним нашим „босоногим"
знатижељником пред „скривницама времена“ ста-
рих нам манастира и манастирчића, цркви и од-
брамбених кула и зидина увелико већ нагрижених
„зубом времена“ . . .
Определио сам се некако за архитектуру јер
ми је уметничка страна њена била привлачнија
него, рецимо, право или медицииа или шта друго за
доцнији позив. Дакле, нов ентузијазам. Ентузија-
зам за оно што је уметничко у архитектури.
Цела, таква каква је, архитектура је само делом
уметност. Мањим делом. Осгало је само вештина
градити одговарајуће практичне грађевине. Но и то
треба споља да изгледа лепо. А л и шта је „леп о“ ?
Често је то само пролазна мода. Некада су се тако
у архитектури развили одређени стилови. После
(од покрета „Б аухаус" па наовамо) љ уди су се за-
ситили те лепоте украшавања стгољашности зграда
и прешли су у супротну крајност, голих, четвртас-
тих, једноличних кавеза од челика, бетона и

312
стакла. Мене је то мало интересовало. Интересовао
ме је наш средњи век. Архитектура старих мана-
стира. Годинама сам обилазио рушевине, а многе
тек „откривао“ по планинама, изгубљене у зеле-
нилу, са овцама у трави међу зидинама. Не, та се
пасија не да речима описати. То је као кад би вам
за речник неко дефинисао шта је то појам за-
љубљености, те нећу даље дефинисати.
Затим ме је ухватио један други ентузијазам.
Нисам онај „средњовековни“ напустио него сам
— путујући преко брда и долина, прескачући по-
токе и прелазећи зелене реке на самару малих
брдских воњића, ноћивајући по колибама шум-
еким, између чијих су брвана ноћу трепериле
звезде у тамноплавој ноћи а све је мирисало на бо-
рову смолу — открио лепоту старих сеоских кућа.
Прастарих облика кроз столећа усклађених, про-
изишлих из голих потреба и начина живота, а све
најзад сложено у складну целину. Ништа ту сиро-
машно, али ништа ни сувишно. А тако је то и
са старим варошким кућама. К од ове ме је пасио-
нирало да рашчистим питање порекла. Ишао сам
због тога дубоко у турску М алу А зи ју и свуда на-
лазио исте куће као наше у Призрену или Охриду.
Дакле, није то никако нека ,,балканска“ специ-
фичност него се просто кроз стотине година
истог економског, материјалног и друштвенога
живота у турској царевини, била развила иста,
или бар врло слична, варошка архитектура. Сада
се она брзо мења и напушта јер се основни усло-
ви мењају.
У вези са свим овим што говорите, вратимо
се, за тренутак, још једном појму лепог. Очиглед-
но је то категорија која Вас заокупља живо и да-
нас. У чему се, по Вама, дакле, огледа „л е п о по-
себ«о „уметничко лепо“ — у једноставности, уздр-
жаности, можда у самој жудњи за лепотом?
313
 То је појам који ја не волим. Више пута сам
то понегде рекао, и преко 40 година ђацима говорио,
да је „лепо“ релативан појам и да је слично са „до-
брим“ укусом. Б оље је тежити што потпунијем
„изразу“ . Ствар треба да је што јасније изразита.
И ово даље што ћу рећи, рекао сам већ негде. Се-
ћам се, тако, једном вечерамо ми у старом конаку
Патријаршије, овоме који недавно запалише. Ста-
ри буђави зидови манастирске трпезарије. На сто-
л у мирише посна чорба од празилука. Кад скочи
игуман, и он је био већ стар, Виктор Гиздавић се
зв а о . . . Скочи он и иза мојих леђа згњечи ногом
столице на кречноме зиду огромног тамномрког
шкорииона. Преседе нам чорба. После, спремимо
се ми горе у соби на спавање. Напољу, ту преко
уске Бистрице, мирише шума јоргована, али ми
никако да заборавимо оно одмалопре. Одмакли
кревете од зида, свећу не гасимо. Каж е Растко:
„Јеси л ’ познавао ти оног лудог Мому? Полагао он
у Паризу државни докторат, државни, не онај ма-
ли, обични, мало ко га од наших има, и у њему раз-
вио тезу да је једном краставом жапцу његова кра-
става жаба најлепше нешто на свету! И збиља,
пази шта је то ,лепо‘, бар нама? Зар неког тамо не
би на пример, дуги витки прсти неке младе девојке
на жицама харфе могли да подсете на одвратне
жуте маљаве краке оног чудовишта кад трчи по
оном мемљивом зиду, јер вероватно да је много
шта у тој нашој естетици засновано на сексуалној
заваранци1 и, па и лепота жене за човека животи-
њу, у најбољем смислу речи узето? Тако и код
шарене птице и рибе.“ Да, али зашто музика
може човеку да буде „лепа“ , или пејзаж, залазак
сунца, или шарене фасаде од патиниране печене
цигле ових наших манастира? Т у бар нема мо-

314
гућности за животињско-сексуални какав подсве-
сни осећај и такву логику.
Филозофирали смо тако о много чему уз пут
по тим путовањима и манастирима.
Наше чувено средњовековно сликарство у при-
личној мери занимало је, па чак и опчињавало
Растка и Вас. Писао је он надахнуто о фрескама,
а и о другим многим сликарима и школама, правио
доцније збирке слика, скулптура и маски, а био је
вешт понекад да начини и сам који добар цртеж,
скицу. Ви сте, пак, прекаљени илустратор књига,
властитих и туђих (од Расткових, Откровење и
Љ уд и говоре) — вазда у духу древних пергамена-
та и илуминација. Ваша последња, велика сли-
карска изложба почетком 1980. у Културном
центру открива посве модерну радозналост линије
као у мекоту пасте искушане далеким времени-
ма..,
Кад је реч о сликарству, оно нас је збиља обо-
јицу страсно интересовало. И он и ја смо већ тада
познавали добро ц елу Италију, а то значи пола
сликарства света. И сад, ево, овде ћу убацити, по-
кушавајући да то кажем а да не изгледа као да
се некако хвалим, да сам после, можда највише
због тога, обишао малтене све музеје од Њујорка,
Лондона, Амстердама и Лењинграда, на северу, до
Мадрида, Рима, Атине, и Каира, на југу. Скулп-
тура ме је мање узбуђивала. Ипак, тамо недалеко
од пирамида има на зидовима подземне гробнице
неког фараона Тија тако баснословног сликарства,
а то су, у ствари, плитки рељефи у меком алаба-
стеру испевани, да је човек у недоумици шта је
све то, заправо. Ја сам, да бих докраја осетио сву
лепоту рељефа, покушао да имитирам Микеланђе-
ла, за кога кажу да је уживао да врховима прсгију
додирује пластику „торза белведерског", кад дрек-

315
ну тамо један чувар и умало нас не избацише. Би-
ли смо студенти и водио нас је Бранко Поповић
који нам је предавао историју уметности. А знао
је тај човек ствари и истински се узбуђивао. Тако
каже он, сетно: „Т а шта љ уди још покушавају да
праве после овога овде? Све је већ овде речено!“
Поред изучавања наше и светске древне ар-
хитектуре, бавили сте се и самосталним пројекто-
вањем. К о ју бисте од тих до сада изведених гра-
ђевина издвојили као најсамосвојнији и најпотпу-
нији, како велите, израз властитог поимања не-
имарства?
Што се тиче мог практичног рада као „гради-
тељ а“ (како то назива мој колега, некада најбољи
мој ђак, Богдан Богдановић) да, био сам и то, али
не баш нарочито плодан. Тако неких десетак об-
јеката, разуме се, претежно декоративних. Мило
ми је ипак што сам учинио (што смо учинили, уп-
раво, професор Душан Смиљанић, сарајевски трго-
вац, мислим да се звао Прњатовић, и ја) тамо на
староме гробљу на Кошеву. Било је то овако: ре-
шили сељаци Срби да се одуже сарајевским атен-
таторима. Све их ту пренели, измолили од власти
камен са неке напуштене аустријске тврђаве ту
на неком брду више Сарајева, са ког су камен по
камен на коњићима сносили када силазе у варош
на пазарни дан или недељом у цркву. И не само
то, него и вола или краву довезу, а како је сабајле
те још никог нема, они просто вежу сиџимком за
врата и оду. Анонимни дародавци. И тако нази-
дасмо спомен-костурницу и уписасмо доле свих је-
данаест имена. Величанствено је што су фасаде
спомен-костурнице озидане камењем са старога
гробља па се ту читају сва она имена и натписи
уклесани старим правописом и већ полуистрвени,
и ту су сад сачувани за вечност, колико је уопште

316
аве вечмо, јер, пазите шта је ускоро после било:
Одмах после другог рата, кад је фудбал израстао
изнад свих других обзира и интереса, замало па
да се све то растури и ту сагради нов стадион. Шта
се чудите, и ми смо у Београду тако уништили ста-
ро гробље код Маркове цркве! Како је то могло
друкчије да се ренш?
Многа стара и архитектонски вредна здања
последњих деценија тако су управо и нестала, до-
крајчила их је опгита небрига, тренутна градитељ-
ска нужда или мода. Шта би, питам Вас као ар-
хитекту који „уме да ратује са урбанистима" и љ у-
битеља древног неимарства, ваљало предузети па
да се и овај преостатак историјских здања и спо-
меника духовне културе једног народа гато је мо-
гуће боље и трајније сачува за „будућа нека по-
колења“ ?
Да, велике смо грехе ми овде у Београду по-
чинили, и још их чинимо. Шта смо све старо без
нужде уклонили! И ево, доживели смо да један од
најстаријих градова Евро-пе, још келтски Синги-
дунум, нема данас (ооим тврђаве) скоро никаквих
видних сведочанстава своје дуге прошлости. Док,
на пример, Загреб, који се родио од споја Грича и
Каптола далеко доцније, има свој стари „Горњи
град“ . Где је тај стари Београд? Збрисаи је без
икакве потребе када су се, ваљда, тадашњи урба-
нисти застидели старине и данас су њихове колеге
приморане да скоро фалсификују неку нову „ста-
ру“ Скадарлију, малтене позоришним кулисама. И
доживели смо да нам један од најинтересантнијих
споменика буде, трећеразредна по фолклорној
вредности у поређењу са многим ишчезлим, кафана
код „Знака ттитања“
Ништа мање урбанисти нису осакатили и Ниш,
онда делимично Скопље, Приштину и многе друге

317
 градове у Србији и Македонији који су одавно из-
губили своју праву физиономију. У Чачку је, на
пример, спасен само Амиџин конак. Ђаковица је
имала једну див;ну стару чаршију где су конаци
грађени од скупоцене храстовине. Управо ти кона-
ци су рушени, а храстовина је употребљавана као
материјал за грађу и изградњу намештаја. На-
дајмо се да ће бар Призрен и Охрид бити делимич-
но поштеђени од рушилачких амбиција урбаниста.
А тек који су греси са авим новим што сада
градимо? Знате, онога Корбизјеа требало је обеси-
ти, још тамо на време, док није био заразио свет
својом идејом о кући „машини за становање“ . Сва-
како да је савремена архитектура не само морала
да одговори еавременим потребама друштва, него
је, умногоме, требало том развоју друштва и да
предњачи. А л и како? Још недавно чуо сам на ра-
дију, при некој дискусији (кад изговорих ту реч
„дискусија“ — па још са страшним нагласком на
оно дуго „ у “ — ие могу а да овде не устанем про-
тив онога „ја сам у својој дискусији рекао“ . . . ди-
скусија је разговор између двоје или више њих, а
никако говор само једнога; извините за ову упа-
дицу), дакле, чуо сам да неки мисле да би прикуп-
љањем сељака у једну општу кућу штошта у раз-
воју села могло да се упрости, усаврши и реши.
Да, то је тако са Корбизјеовим људима претворе-
ним у шрафове његове „куће-машине“ , али људи
с у људи, они имају душу и живе везани за све око
себе, а нису ни мрави ни пчеле да живе као по
казаматима тих касарни. . . А о спратовима преко
десет у висину да и не говоримо. Све је то не-
хумано.
Нисам ја ни застарео ни реакционаран. Ја ми-
слим да је најкориснији покрет био онај „Дада“
Тристана Царе и другова. Требало је изаћи из учау-

318
рености и рашчиогити са свим превазиђеним и не-
подесним. Тако се може гледати и на основни до-
принос једнога Пикаса или Хенрија Мура. Опасно
је, пак, кад се све извргне само у тежњу ка не-
обичноме, а још горе гад оде у помодарство.
Ово што говорите очигледно је да се посредно
односи и на наше тзв. „светске“ сликаре који су
се прочули по свом „суровом надреализму“ ?
Добро, може се избегавати отужна и банална
„лепота“ али не мора све баш бити што одвратније,
са скоро смрдљивим пацовима и рашчереченим
утробама. Нека буде и тога ако ко у томе ужива.
Па и ако не ужива, нека прави екслерименте, па
и читаве екоперименталне правце и школе, али не
да свету намеће као једино како и пгта сме данас
да буде. А глупост и снобизам ове то прихватају;
и устоличују. Тако је то, изгледа, захватило и по-
зориште. Шта ту свега сада нема?
Свакако, пак, да треба увек новога у уметности
уопште. Ево у музици, рецимо, огроман допринос
представљају атоиална и додекафонсха музика. И
џез, разуме се. А л и без везе са горњим, а кад је
већ реч о музици, не могу а да као обичан грађанин,
становник овога града, не излијем свој протест про-
тив једне море која постаје све теже издржљива:
Мислим на ову бесомучну цику, писку, таламбасе
инструмената и сваковрсних земљотреса и дерња-
ве неартикулисаних грлених и грлатих мушких и
женских гласова. И то више него од јутра до мра-
ка. То је тако ухватило и радио и телевизију да
чак музику „трпају“ и уз текстове разних говора,
па се често ни основна реч говорника не разазнаје.
Нека се младеж забавља са диско-џокејима
и по диско клубовима али, ггобогу, постоји и остали
свет. Пазите шта ми се недавно дееило: Скрхао ја

319
ногу. Однели ме у болницу. Тамо све пренуно, као
свуда по болницама (и камо лепе среће да су, уме-
сто многих других ствари у које су отишле мили-
јарде а служ е само за престиж и параду, саграђене
макар само барака до бараке, али да сваки болес-
ник добије свој кревет а не да их понекад буде по
двоје у једном). Љ убазни доктори избацили неког
прездравелог и сместили ме у шести кревет у јед-
ној соби (иначе предвиђеној за два-три кревета).
Мањих соба нема. Нипгга, задовољан ја. Болови.
Нагутао се прашкова и преврћем се целу ноћ, уко-
лико ми нога у гипсу до кука то дозвољава, кад
ујутру, не један него пет траезистора, баш оних
повеликих: прво „Добро јутро, Београде“ , све у
реду, али после, одатле па све до, ваљда, девет
увече кад почиње ноћни мир, транзистори удари-
ше на сав глас, према томе одакле је ко и ко шта
воли. Те разне београдске станице, те Нови Сад,
те Сарајево, те С к о п љ е. . . Издржао ја тако дан-
-два, трећег дана сами доктори видели шта је и
послали ме кући да довршим својих шест недеља
ноге у гипсу, на свом кревету, у својој муклој соби
(нисам веровао колико је, поред све муке, то при-
јатно).
Овакав Ваш темперамент и живо полемичко
расположење подсетили су ме опет на те убоге и
јадне „ скривнице времена“ које су у готово
сличном положају нестајања као и ти несрећни
болесници по нашим болницама. . . На жалост, а
и срећом, књиге попут Ваших с временом ће по-
стајати све драгоценији траг многих архитектон-
ских грађевина које ће, без сумње, што због
небриге а што услед „зуба времена“ неминовно и
лагано нестати. Међутим, Ви сте више пута „сту-
пали у акцију“ и преко штампе одлучно устајали
противу не само малоумних докоњака него и

320
„школованих малоумника“ , како сте и х једном
приликом назвали (и због тога пред судом одго-
варали, па чак због „оштрине израза“ били и
осуђени), који надобудно и неодговорно „претре-
сају и тако нарушавају непроцењиво вредне архи-
тектонске споменике зарад неког блага цара
Радована“ . . .
Да, било је и тога. Бавио сам се и заштитом
старина (чак сам и почасни члан Друштва, што није
мало признање). И сам сам водио више већих ар-
хеолош ких проучавања на терену и откопавања
остатака прастарих споменика. Т о је узбудљив по-
сао. Поред чисто научне заинтересованости, ту је
и узбуђењ е кад се тамо под земљом открије што
ново, не само нвпознато него и неслућено. Не могу
овде да одолим а да се мало не удаљим од самог
питања и да забележим шта се једном десило чу-
веном старом уваженом историчару и археологу
Николи В улићу (а зар није то повод, па и циљ,
мнопог загогсивања и писања уопште — а целокуп-
ног мог сважако и сигурно — да не остане незабе-
леж ено за некога кога то доцније може интересо-
вати?): елем, копао он тамо негде код села Тре-
бенишга, недалеко од Охрида, јер је имао индиција
да ту „нечега“ и м а. . . к одједном, а било је већ
вече, скоро ттред ноћ, засија ту оздо силно злато.
Т е вазе, те оне фантастичне маске које су покри-
вале лица неких давно ту сахрањених ратника,
поглавица или самих њихових к р аљ ева. . . Ноћ па-
да. Около копачи, околни сељаци. Ш та ће? Каже:
„Идите у оближ њу жандармеријску станицу и до-
несите ми ћебе и некакво оружје.“ И тако, умота се
он у ћебе, леж е у гроб и пригрли онај стари „на-
ганов“ огроман нареднички револвер. Како је спа-
вао, не знам. Свакако није смео никоме то оставити
на чување до зоре јер би бар пола разнели сељаци.

322
Није имао поверења ни у нас шегрте који смо м у
ту асистирали (покојни професор Светозар Радој-
чић и ја).
Но пре но што бисмо се вратили на сам овај
мој случај, не могу а да не иепричам само још
један из те посебне праксе, за некога можда и
досадан, али за нас заинтересоване више него
узбуђујући; Раскопали тамо неки остатке мермер-
них плоча у поду рушевина зараслих у џунглу
векова, на рушевинама цркве манастира Бањске,
више Косовске Митровице, коју је давно некада
саградио српски краљ Урош I I — М илутин себи
за гроб и маузолеј . . . Раскопали то неки „истра-
жи®ачи“ (тражећи чувено „бањско злато“ , јер баш
тако пише у књигама староставним), и када су
отворили један оловни ковчег, који је вековима био
херметички затворен. . . указала се визија, скоро
сачувана. Т у је било и лице, ту и одеж де. . . ту је
све то било, али било само неколико тренутака
тажо живо и окоро отгипљиво . . . а онда се све, под
ударом свежег ваздуха и сунца, претворило у
пепео. . . Остао је доле у прасху само један златан
прстен на коме пише „Т к о га носи помози м у
Бог“ . . .
Бар да је ту било неког да то стручно сними,
фотографшие, можда фиксира неким стхрејом да
се ие раопадне!. . .
Били су то тако неки чак не ни ,,надриистра-
живачи“ него просто неки љ уди који су тражили
злато, те ти ја напишем један чланчић и буде
штампан у тадањем (а било је то 1932. године)
листу Време, и оштро устаием против те маније
разривања остатака старих сггомемика у циљ у
тражења неког закопаиог и скривеног злата.
Конкретно, ово је био случај човека који је
тражио дозволу да сме раскопати темеље Душа-

21
* 323
 нове задужбине Светог Арханђела у Бистрици краЈ
Призрена, да би откопао „круну и благо Цара
Душана“ .
На моју несрећу, тај човек је био по зани-
ман»у судија и „знао знање“ о параграфима у
Закону о штампи. Потегне он туж бу те ме
Окружни суд у Београду осуди за дело клевете
(написао сам био нешто као „не чуди ме када то
раде прости и неупућени сељаци, али када то ради
један „школовани. малоумник“ . . . а он поднео пси-
хијатријско уверење да је ментално нормално
уман . . . ) на два месеица затвора. Још озго за дело
увреде (,,некакав тамо судија из Призрена" — а он
није „тамо некакав“ већ такав и такав, уважен
итд.) — 2000 динара. У хтресуди је писало и да
имам да је целу објавим, о овоме троппсу, у истоме
листу, на истоме месту, истим славима, итд.
И све сам ја то лепо и извршио, а каже ми
судија (било је ту читаво веће и публика и нови-
нари — морао сам чак и да седим на „оптуже-
ничкој клупи“ а не да стојим, како сам ја хтео):
„Знаш, да си га најпогрдније опсовао, платио би
само новчану глобу као оно за увреду. Међутим
за клевету никако не може друкчије него апс,
разуме се, макар и усло в н о. . , “ Тако ми је после
свега објаснио председник Окружног суда који
је овом суђењу председавао, чувени стари Бео-
грађанин Фића — иначе мој школски друг.
Годину дана, колико је трајало оно „условно“ ,
нисам смео ништа слично ни да напишем ни да
штампам. Ипак, с временом сам наетавио кад год
је где „дара превршила меру“ . Тако сам и три-
десет година доцније у з неку анкету (у листу
Политици 1974. године) објавио следеће:
„П осле недавне посете Лепенском виру, сле-
гао сам раменима. Не зато што сам уображен да

324
ствари у свету треба да иду онако како се мени
чини да би било најбоље, него из многих других
објективних разлога, мислим да наука (и све то
ближе око ње) не би смела да иде спектакуларним
и сензационалним решењима. Да, техника данас
може све, али оно што је учињено са Трајановом
таблом у Ђердапу и ово на Лепенском виру,
мислим да није баш морало бити тако учињено.
Ово може бити само моје мишљење. Неко је, за
еве то тамо, чак узвикнуо: „Та ово је највећи
археолошки масакр двадесетог века.“ Можда су
употребљени тешки изрази, али је чињеница да
је тамо на терену остала пустош која, са научне
стране гледано, нема више много везе са ориги-
налном аутентичношћу старине.
Тако су, тамо мало даље низ Дунав, изгубље-
ни потопљени остаци Трајанова пута кроз теснаце
Ђердапа, а „табла“ , која је једино ради тога пута
и била постављена, измештена је на друго место,
уз то буди речено, још и са унакаженим и разри-
веним оним дивним природним стењем испод себе.
Можда је ово и био један изузетно вредан
технички потхват, али, са гледишта чувања
аутентичног момента који налаже наука — не-
дозвољен.
Н ије важно сачувати, ма и импровизовано.
само спољни изглед ствари, али ово је покушано и
на Лепенском виру, па су на ново место пренесени
трошни остаци од здробљене иловаче (и поново
постављени на бетонске подлоге!) једног праисто-
ријског, за које се не зна да ли рибарског насеља
или светилишта, или шта је већ било. Хоће ли
сада ту неки други још што моћи накнадно
проучавати, проверавати, и у шта ће имати пове-
рења? А што се тиче естетске стране ствари, ако
се ту сад озго натакне и још једно ново „чудо“

325
савремене помодне технике — шатораст кров од
пластике обешен о конопце — то ће бити заиста
врхунац целог „ш оуа“ .
Вратимо се још једном нашем Растку Петро-
вићу. Овог пута нека буде реч само још о његовом
гробу. У Вашем чланку из 1968. покренули сте
питање преноса њ егових костију из вашингтон-
ског гробља Рок К рик натраг у домовину или
барем достојнијег његовог обележја тамо у туђини.
При том сте изнели занимљив предлог. „На Радо-
челу више Студенице“, пишете, „под којом је и
Растко започео своја прва путовања, самоуки
сељаци мајсторски клешу бели мермер из мајдана
у планини. Њ ихове би руке и длета најбоље
могли исклесати и овај споменик за Растков гроб.
Растко је страсно волео те крајпуташе. Усхићено
их је бележио и цртао онако поређане дуж ду-
гих друмова а са замишљеним погледима у
вечност . . . “ До данас ништа, на жалост, није учи-
њено, гроб је још увек „с малом плочом у трави“ .
Шта би, по Вама, ваљало предузети па да се у
свет трагично залутали Песник напокон поново
врати својој груди, и своме народу, овим послед-
њим својим обележјем?
Сви који ме интервјуишу увек понешто
питају о Растку. Па нисам ја једини који о том
човеку нешто још може да каже. Има још у Бео-
граду живих његових пријател>а уметника који
знају више од мене. Ипак, искористићу ову при-
лику, сада баш у разговору са Вама, јер сте Ви
објавили један мали али скоро потресан чланак
о Вашем покушају да посетите тај гроб тамо у
далекој туђини, и рећи ћу ипак само још реч-две
у одговор на Ваше питање.
Ја сам тамо био боље среће и после сам на-
писао она два апела која помињете. Расткова

326
сестра, професорка и сликарка Љ убица Луковић,
била је конкретнија, али ево прошло је већ толико
година а нико ни прстом није мрднуо, и ја сада
после свега отворено кажем да ће добар глас о
старању за све што је културно у овој земљи
доживети велику срамоту што се, због небриге
и незаузимања неких или некога ко би био дужан
да то спречи, можда више неће знати ни за гроб
једног, ако ништа друго оно сигурно за уметност
и културу Србије значајног човека, јер се на свим
гробљима света мали незнани гробови о којима
баш нико не води бригу, после извесног времена
прекопавају а дости бацају у неку заједничку
раку, или се чак сп а љ ују без трага. А о таме тамо
заборављеном гробу, једва у трави обележеном
простом сасвим малом плочом, нико ево већ више
од тридесет година није повео рачуна. А тај човек
није то заслужио од своје земље за коју је певао:
Д и вш је ово земља, једина зелља на свету. . .
Него, драги мој Димићу, изгледа да ту не
вреди више ни Ваш ни мој глас. Ипак, да учиним
последње што је у мојој моћи: Дајем Вам овде
план гробља, чак и са белешком чиновника да се
гроб налази у парцели „Н “ са још ближим озна-
кама 16 и 1 0 ... Можда ће ово ипак некога на
нешто опоменути. Те би тако цео овај наш разго-
вор ипак био и од шире користи.
Са изузетном љубављу и готово песничким
поклонством изучавали сте величанствену архи-
тектуру као и приличан број других културно-
-историјских драгоцености светогорских маш -
стира, посебно нашег Хиландара. Онамо, ш Атосу,
боравили сте три пута са својол неулорном
„Ј1ајком“ (фото-апаратол), цртачком бележницом,
увек зштижељног, трагалачког духа. У књизи
Света Тора, тало где говорите о количини тог

327
н епроцењивог блага, наводите и речи једног
опрезног монаха да ее „не мора јавно баги знати
чега све има у манастиру“ . Какве све сензације у
Вама буди данас још неоткривено духовно благо
најстаријих духовних белега ове културе?
У манастире не идем више уопште. А и кад
бих могао, због година и снаге, од којих првих
имам већ много а другог још мало, не бих тамо
ишао откако је светом овладао овај бучни тури-
зам. И згубљен у бесомучној гужви, човек више не
може ништа ни да види ни да пристојно доживи.
А што се тиче калуђера, и они би волели
више мира, и баш ти светогорски манастири боре
се сада колико год могу против те најезде туриста,
и успели су да се дозволе за посете туриста сведу
на минимум. С тим је донекле у вези и оно са
неповерењем при чувању старина по манастирима,
и свакако да су оне утолико боље чуване уколико
се о њима мање прича и зна.
Понекад сте очито на страни оног конзерва-
тивнијег дела људи. Нека једно од последњих
питања буде у вези с тим. Једном сте чак цити-
рали, вероватно мало и иронично, једну францу-
ску изреку која, отприлике, каже да кад млад
човек није револуционаран то значи да нема
„срца" (темперамента), а кад тај исти човек у
својој старости није постао барем донекле конзер-
вативан — то значи да није довољно паметан, или
тако некако.
И ту ћу се мало вратити ономе о „модерни-
зму“ , колико само да бих ипак објаснио да нисам
баш старачки најконзервативнији . . . На пример,
после дадаизма, не само да ми је најближи него
ми је и најразумљивији надреализам (да сам
икада био прави сликар, покушао бих да ме
лрими у своје редове београдска „М едијала", про-

328
тежирао би ми ваљда мој ђак, тада још живи
Шејка).
Ја сам се трудио да, кад сам већ ту, бар
све што боље видим, па понегде и да што
интензивније учествујем (не „филозофирајући“
сувише зашто смо уопште ту и задовољавајући се
да је то тако као са сваким гмизавцем, микробом,
травком или дрветом). Међутим, има у животу
свега. И пријатнога и непријатнога. И доброга и
рђавога. Кроз много шта сам и ја прошао (ако
ништа друго, оно шест пута сам лежао на опера-
ционом столу — и то три пута чак под пуном
анестезијом — и после свега се будио и кроз
полусвест о подсвести можда више наслућивао и
од самог Фројда, а да не помињем она ратовања
или оно мало Бањичког логора који се за многе
завршио на Јајинцима). Све су то били не баш
најпријатнији тренуци. Не хвалим се њима, многи
су и много горе доживели и преживели, али ја
сам ипак задовољан што сам, ето тако, штошта
из правога живота бар изблиза видео.
Говорили смо овде о многим Вашим послови-
.иа и данима, о задовољствима, али и тегобама.
Пасије и узбуђења, чини се, преовлађују, а
тражили сте их свуда: у ваздуху, по земљи, у
води, по манастирима, стиховима одметника какае
је био, на пример, В и јо н . . . Од свега тога, шта
бисте издвојили и описали као ипак најузбудљи-
вије часове у Вашем животу?
На питање о тренутку највећег узбуђења у
моме животу — шта да кажем? Кад човек дуго
живи па је учествовао у толиким ратовима, почев
од оних 1912. и 1913, затим у оном 1914— 18. и
најзад у ономе 1941— 45. године.. . онда је сва-
како морао доживети и доста узбудљивих трену-
така. Има разних узбудљивих тренутака. Нај-

329
опаснији тренуци нису увек и најузбудљивији.
Често се у тренуцима највеће опасности по живот
ствари дешавају тако муњевито да човек нема
времена ни да инстинктивно схвати, а камоли
смисли шта се дешава. Т у рефлекс једино брзо
реагује, а свест га прати тек делић секунде затим.
Права узбуђења ипак могу да трају довољно
дуго да би их човек могао бити потпуно свестан и
да би чак имао времена и за страх. О страху нема
права да говори онај ко није имао довољно при-
лике да се и сам боји. Херојство је врлина само
кад је човек свестан све озбиљноети опасности па
ипак савлада и осећај страха. Има пак љ уди који
с у по природи свога живчаног система неосетљиви
на тај осећај страха, као што има љ уди рођених
без осећаја музикалности или чега другог. Није
једноставна ствар ценити унутарњи механизам
„јачине“ и „слабости“ код људи. О, гледао сам то
на себи и на другима. На пример, на Солунском
ф р о н ту. . . Гледао сам људе, т у надомак руке
изнад провалија Кајмакчалана, како искачу из
запаљеног аероплана да би изабрали лакш у смрт
него што је од ватре. Падобрана тада још није
б и л о . . . А видео сам и хероје са грудима покри-
веним одликовањима — како плачу од страха.
Штошта ту зависи од прилика. Кад сам
најзад пошао, после тога рата, у И талију да на-
ставим студије, становао сам на некој мансарди.
К ућ а је имала шест спратова. Био сам пропао од
тропске маларије и туберкулозе, али сам се вукао
бескрајно дуго и мучно уз стрме степенице — јер
нисам смео сести у лифт. Нисам смео ни у трамвај.
Попустили су били нерви . . .
А што се тиче других разних узб^ћења, ево,
само узгред, оног тренутка кад су нас оне ноћи.
нас око 300 талаца, покупили у логор на Бањици.

330
,?Биће стрељано педесеторо за једног Немца.“
Одмах су се потрудили да, у ћошку ходника,
покажу гомилу капута стрељаних у Јајинцима. . .
да нам објасне да љ уде скидају, по цичи зими, у
доњи веш и да ови боси прво копају велики ров у
који ће их затим, руку везаних на леђима жицом,
бацити стрељане. Затрпаће их следећа тура, а
затим копати нов велики ров за себе. Леж али смо
данима у тој психози, закључани у „соби смрти“
у сутерену, са празним бензинским буретом као
,,киблом“ на средини собе. Ноћу у кошмарима
исте страве био сам срећан кад сам пронашао
комад телефонске жице, не бих ли успео да се
обесим пре но што ме поведу „тамо“ . Нису ме
повели. Многе друге јесу.
Да ли бисте били љубазни, на крају, да макар
у најкраћем изложите до каквих сте најопгитијих
али и најтемељнијих сазнања о животу дошли у
свом дугом и плодном стваралачком веку, наиме,
да ли сте при том дошли и до неке своје филозо-
фије о смислу и циљу живота, па и свету уопште?
Претенциозно би од мене било да идем и до
таквих деформација. Ја сам слаб филозоф; ипак,
онако ,,на здраву памет“ , чини ми се да не би било
ни потребно тражити ни одређивати циљ и смисао
свему што се око нас догађа у васиони. Оно што
се у нама самима догађа, то је већ Дарвин осве-
тлио. Иако нам „продужење“ није баш циљ,
оно је бар објашњење за много шта у нашем
малом збивању овде доле. А што се тиче оног нај-
општијег око нас, ове до убескрај простора и
времена, ја ту, онако лаички, видим јасно саму
материју, али тешко схватам ону гравитациону
силу која ковитла том материјом кроз простор и
време разносећи је од основне експлозије (вели-
кога ,,банга“), од највеће густине, до гаса и паре.

331
а затим сажимајући је до највеће збијености, до
нове експ лози је. . . и тако без краја и конца, а
обрћући се при том вртоглаво око разних осовина
и разних еклиптика. Кажу, пак, да се слично ко-
витлање дешава и у најмањим честицама мате-
рије. А л и сад, где је ту она дезоксирибо- и тако
даље киселина коју сам, чини ми се, већ поменуо,
то јест шта њ у од мртве хемијске материје чини
живом да се удваја, устостручује, умилијардо-
стручује, са свим оним бескрајним комбинацијама
и компликацијама које чине живо биће и живот
уопште? Ми се само у свем том копрцамо и
забављамо нашим идејама, идеалима, интересима,
обавезама, убеђењима, сујетама, уображењима,
љубавима, мржњама, страстима и много чиме још
другим — онако шекспировски. Мени се бар тако
чини.