5/2.1.

NASLOVNA STRANA

5/2 - SCADA SISTEM VETROELEKTRANE

Investitor:
Vetropark Lipar d.o.o.
Bulevar Mihajla Pupina 115e, 11 070 Novi Beograd
Matični broj: 21452149
Objekat:
Vetroelektrana Kula 3 na katastarskim parcelama
KO Kula: 6159, 9895, 9914, 6081/6, 9921/1, 6537/2, 6550/2;
KO Vrbas: 3510/1, 11/2, 12/2, 13/2, 14/2, 15/2, 15/1, 3176/3,
29/1, 180/3, 3189/2, 183/2, 3195/2, 186/11, 186/7, 3234/2,
212/2, 213, 3237/2, 215/2, 214/2, 214/4, 3244/1, 960/24,
3105/3, 3068, 3064/1, 3065, 3121, 3371, 964/1, 3368/9,
3368/8, 3368/7, 988/2, 988/1.
Vrsta tehničke dokumentacije: PGD – Projekat za građevinsku dozvolu
Naziv i oznaka dela projekta: 5/2 - SCADA sistem vetroelektrane
Za građenje/izvođenje radova: Nova gradnja
Projektant:
KBV Datacom d.o.o.,
Milentija Popovića 9 D32, 11070 Novi Beograd

Odgovorno lice projektanta: Dragan Kilibarda, dipl.inž.el., direktor

Dragan Digitally
by Dragan
signed

Potpis: Kilibar Kilibarda

Date:
2022.02.04
Odgovorni projektant: da 10:11:10 +01'00'

Odgovorni projektant: Miroslav Gordanić, dipl.el.inž. 353 K628 11

Potpis:
Miroslav Digitally signed
by Miroslav
Gordani Gordanić
Date: 2022.02.04
ć 10:08:23 +01'00'

Broj dela projekta: P-44/2019-5.2

Mesto i datum: Beograd, novembar 2021.
 PROJEKAT SE PRIHVATA
DATUM: decembar 2021.god.
Nikola Digitally signed
Digitally signed by Nikola
ЗОРАН by ЗОРАН Jovićević Jovićević
Vršilac teh. kontrole Direktor
ДЕРАЈИЋ ДЕРАЈИЋ 20001729 200017298
Date: 2021.12.28
010982117 010982117 Auth

Auth
Date: 2021.12.27
Zoran Derajić Nikola Jovićević 8 09:05:40 +01'00'
10:06:34 +01'00'
5/2.2. SADRŽINA PROJEKTA SCADA SISTEM VETROELEKTRANE

5/2.1. Naslovna strana projekta SCADA sistema vetroelektrane

5/2.2. Sadržina projekta SCADA sistema vetroelektrane

Rešenje o određivanju odgovornog projektanta projekta SCADA sistem

5/2.3.
vetroelektrane
5/2.5. Tekstualna dokumentacija
5/2.5.1. Opšte
5/2.5.2. Tehnički opis
5/2.6. Numerička dokumentacija
5/2.6.1. Predmer i predračun
5/2.7. Grafička dokumentacija
5/2.3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA
PROJEKTA SCADA SISTEM VETROELEKTRANE

Na osnovu člana 128a. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09,
81/09-ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13–odluka US, 50/2013–odluka US,
98/2013–odluka US, 132/14,145/14, 83/18 i 31/19) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i
postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata
(“Službeni glasnik RS”, br. 73/19) kao:

ODGOVORNI PROJEKTANT

Za izradu projekta SCADA sistem vetroelektrane koji je deo projekta za građevinsku dozvolu
za izgradnju vetroelektrane Kula 3 na sledećim katastarskim parcelama:

KO Kula: 6159, 9895, 9914, 6081/6, 9921/1, 6537/2, 6550/2;

KO Vrbas: 3510/1, 11/2, 12/2, 13/2, 14/2, 15/2, 15/1, 3176/3, 29/1, 180/3, 3189/2, 183/2,
3195/2, 186/11, 186/7, 3234/2, 212/2, 213, 3237/2, 215/2, 214/2, 214/4, 3244/1, 960/24,
3105/3, 3068, 3064/1, 3065, 3121, 3371, 964/1, 3368/9, 3368/8, 3368/7, 988/2, 988/1.

određuje se:

Miroslav Gordanić, dipl.inž.el. ………………………………………… …br.licence 353 K628 11

Projektant: KBV Datacom d.o.o., Beograd

Milentija Popovića 9 D32, 11070 Novi Beograd
Odgovorno lice/zastupnik: Dragan Kilibarda, dipl.inž.el.
Potpis:

Broj tehničke dokumentacije: P-44/2019-5.2

Mesto i datum: Beograd, novembar 2021.
5/2.4 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA SCADA
SISTEM VETROELEKTRANE

Odgovorni projektant projekta SCADA sistema vetroelektrane koji je deo projekta za

građevinsku dozvolu za izgradnju vetroelektrane Kula 3 na sledećim katastarskim parcelama:
KO Kula: 6159, 9895, 9914, 6081/6, 9921/1, 6537/2, 6550/2;

KO Vrbas: 3510/1, 11/2, 12/2, 13/2, 14/2, 15/2, 15/1, 3176/3, 29/1, 180/3, 3189/2, 183/2,
3195/2, 186/11, 186/7, 3234/2, 212/2, 213, 3237/2, 215/2, 214/2, 214/4, 3244/1, 960/24,
3105/3, 3068, 3064/1, 3065, 3121, 3371, 964/1, 3368/9, 3368/8, 3368/7, 988/2, 988/1.

Miroslav Gordanić, dipl.inž.el.

I Z J A V LJ U J E M

1. da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima

2. da je projekat izrađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima

i normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;

3. da je projekat u svemu u skladu sa načinima za obezbeđenje ispunjenja osnovnih zahteva

za objekat propisanim elaboratima.

Odgovorni projektant: Miroslav Gordanić, dipl.inž.el.

Broj licence: 353 K628 11

Potpis:

Broj tehničke dokumentacije: P-44/2019-5.2

Mesto i datum: Beograd, novembar 2021.
5/2.5. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

5/2.5.1 OPŠTE

Vetroelektrana (VE) Kula 3 se sastoji od dva vetrogeneratora (VG) koji se nalaze na

području katastarske opštine Kula, podzemnih kablovskih instalacija:
elektroenergetskih 20 kV kablova i optičkih kablova na području katastarskih opština
Kula, Vrbas, kao i 20 kV rasklopnog postrojenja (RP 20 kV) za povezivanje
vetroelektrane Kula 3 na distributivni sistem koje se nalazi pored VG 1.

VE Kula 3 će biti priključena na distributivni sistem električne energije 20 kV

naponskog nivoa. Mesto priključenja je određeno mišljenjem o mogućnostima
priključenja na distributivni sistem električne energije objekta za proizvodnju električne
energije i to će biti 20 kV ćelija u TS 110/20 kV Vrbas 1 i nije predmet ovog projekta.

Instalisana snaga svakog vetrogeneratora je 5.6 MW.

Snaga koju svaki vetrogenerator može da preda sistemu (na svojim 20 kV

sabirnicama) je ograničena na 5 MW. Snaga elektrane će biti ograničena na 10 MW.

Snaga elektrane na mestu predaje električne energije distributivnom sistemu neće biti
veća od 10 MW.

5/2.5.2 TEHNIČKI OPIS

Vetrogenerator je postrojenje sa izuzetno visokim stepenom automatizacije u svom radu. Svi

podsistemi su prilagodjeni i podešeni da automatski izvršavaju svoje funkcije bez potrebe za
angažovanjem stručnog osoblja u redovnom pogonu. Promene režima rada u predvidjenim
granicama obavljaju se automatski sa ciljem postizanja optimalnih rezultata u proizvodnji
električne energije u datim meteorološkim uslovima.

U slučaju bilo kakvog odstupanja od predvidjenih uslova rada, odgovarajući podsistem reaguje
odgovarajućom signalizacijom i eventualnom korekcijom načina rada vetrogeneratora,
uključujući i isključenje sa mreže i prekid rada.

Rad svih podsistema je objedinjen preko lokalnog SCADA sistema, čime je na jedinstven
način organizovan kompletan nadzor: signalizacija (praćenja stanja sa prikazom svih
parametara i prikazivanjem položaja i stanja), alarmi (davanje upozorenja o uočenoj
neregularnosti), merenja zadatih veličina i komande kojima rukovaoc može menjati zadati
režim rada vetrogeneratora. Lokalnim SCADA sistemom je moguće ograničiti snagu svakog
vetrogeneratora ili snagu cele elektrane. U slučaju vetroelektrane Kula 3 snaga svakog
vetrogeneratora će biti ograničena na 5 MW odnosno ukupna snaga elektrane će biti
ograničena na 10 MW.
SCADA sistem vetroelektrane za vođenje/upravljanje istom se nalazi u prostoriji namenjenoj
za telekomunikacionu opremu rasklopnog postrojenja vetroelektrane, odakle je moguće
daljinski pratiti i upravljati svaki od vetrogeneratora.

5/2.5.2.1 Glavni kontroler vetrogeneratora

Namena glavnog operativno-kontrolnog sistema vetrogeneratora je:

▪ Kontrola rada vetrogeneratora i praćenje i nadzor ukupnog rada;

▪ Sinhronizacija generatora u trenutku priključenja na mrežu;
▪ Upravljanje vetrogeneratorima u različitim situacijama smetnji;
▪ Automatsko rotiranje gondole u zavisnosti od pravca vetra;
▪ Kontrola zakretanja svake elise (Pitch control);
▪ Kontrola reaktivne snage i rada pri promenljivim brzinama;
▪ Kontrola emitovanja buke pri radu vetrogeneratora;
▪ Praćenje ambijentalnih uslova i sistema za detekciju dima;
▪ Praćenje mreže.;

Glavni kontrolni sistem vetrogeneratora baziran je na multiprocesorskom sistemu koji se

sastoji od četiri glavna procesora (stub, gondola, konvertor i glavčina (hub)) međusobno
povezanih optičkom 2,5 Mbit ArcNet mrežom. Pored glavnih procesora, kontroler sadrži i
određen broj distribuiranih ulazno/izlaznih, (I/O), modula međusobno povezanih CAN mrežom.
Ulazno/izlazni moduli su povezani sa CAN interfejs modulima serijskim digitalnim busom,
CTBus. Glavni kontroler takođe ima pristup i kontrolnom sistemu konvertora (VPC) kao i
sigurnosnom sistemu vetrogeneratora.

Sl. 1: Šema vezivanja glavnog kontrolera VMP

Glavni kontroler neprekidno prikuplja podatke o sledećim parametrima vetrogeneratora:

▪ brzina rotora;
▪ brzina generatora;
▪ brzina vetra;
▪ hidraulički pritisak;
▪ temperature u pojedinim tačkama sistema;
▪ snaga generatora;
▪ proizvedena energija;
 ▪ ugao zakretanja elise.

U cilju praćenja i vođenja procesa, u okviru vetrogeneratora, hardver kontrolnog sistema ima
pristup:

▪ Kontrolnom sistemu konvertora (VPC);

▪ Sigurnosnom sistemu vetrogeneratora;
▪ Sistemu praćenja stanja (CMS);
▪ SCADA-i.

5/2.5.2.2 Kontroler stuba

Na kontrolnom ormanu stuba izvedene su sve potrebne komande i indikacije, selektor načina
rada, displej, indikacije svetlosnog i akustičnog alarma kao i havarijski ”sve stop” prekidač.
Takođe postoje i indikacije položaja "uključenje/isključenje" SN transformatora. Kontroler stuba
kontroliše napajanje potrošača naponom 230 V iz posebnog transformatora 400/230 V, koji se
nalazi u prostoriji na ulazu u stub.

5/2.5.2.3 Kontroler gondole

Kontroler gondole kontroliše i upravlja sistemima neophodnim za funkcionisanje gondole. On

kontroliše rad generatora, transformatora, reduktora brzine, kao i nivo vibracija stuba i detektor
dima u gondoli. Kontroliše sistem merenja brzine vetra pomoću dva redundantna senzora
brzine vetra, bez pokretnih delova. Kontroliše brzinu obrtanja generatora induktivnim
senzorima i u slučaju prekoračenja, preko posebnog PLC-a aktivira sistem zakretanja elisa
vetrogeneratora u cilju smanjenja brzine okretanja generatora. Kontroliše rad UPS-a, sa
dvostrukom konverzijom, za napajanje potrošača naponom 230V u odsustvu mreže.
Kontroliše pomoćno napajanje, iz posebnog transformatora 720/400 V u gondoli, za sve
potrošače kojima je to neophodno (motori, pumpe, ventilatori, grejači, itd.). Kontroliše i
termičko naprezanje, prati temperaturu jezgra i namotaja VN transformatora 0,72/20 kV koji se
nalazi u posebnom delu gondole.

Sistem za upravljanje rotacijom gondole (tzv. yaw sistem) ima ulogu da zakreće gondolu
vetrogeneratora, brzinom od 0,5°/sec u smeru vetra i smeru suprotnom od smera vetra.

Na kontrolnom ormanu su izvedene sve indikacije stanja, svetlosnog i akustičnog alarma kao i
havarijski prekidač. Obezbeđeni su i prekidači za uključenje i isključenje SN transformatora.

5/2.5.2.4 Kontroler glavčine (hub-a)

Kontroliše zakretanje svake elise ponaosob, u zavisnosti od lokalnih meteoroloških uslova i

zahtevane generisane snage vetrogeneratora. Pomoću posebnih senzora određuje položaj i
opterećenje svake elise. Kontroliše rad hidrauličkog bloka, meri sve relevantne parametre za
ispravan rad sistema za zakretanje elisa vetrogeneratora.

Komunikacija kontrolera glavčine sa glavnim kontrolerom mora da se obavlja preko rotirajuće

optičke prenosne jedinice.
5/2.5.2.5 Kontroler konvertora

Sistem full-scale (FS) konvertora pretvara energiju iz generatora vetrogeneratora u energiju

koju mreža može da prihvati u skladu sa postojećim pravilima.

Sl. 2: Blok šema FS konvertora u gondola

1: mrežni interfejs, 2: transformator, 3: filter harmonika, 4: konvertorski moduli, 5: menjač, 6: generator,

7: interfejs moduli, 8: kontrolni modul

Full-scale konvertorski sistem sastoji se od generatora sa stalnim magnetom, full-scale

pretvarača snage i kontrolnog sistema za kontrolu izlazne snage generatora i pretvarača.
Celokupna snaga vetrogeneratora prolazi kroz full-scale konvertorski sistem.

Kontrolni modul Full-scale konvertorskog sistema sadrži uređaje neophodne za kontrolu

sistema konvertora i komunikaciju sa vetrogeneratorom kao i delovanje na vetrogenerator po
dobijanju odgovarajućih informacija. Svaki Full-scale pretvarač ima jedan kontrolni modul,
projektovan identično u svim primenama vetrogeneratora. Kontrolni modul uključuje orman koji
obezbeđuje dobro kontrolisano okruženje za kontroler i prateću elektroniku.

Kontrolni modul sadrži sledeće komponente:

▪ Izmenjivač toplote sa ventilatorom;

▪ Montažna ploča sa grejačima;
▪ Kontrolna ploča PSC kontrolera, koristi se i kao proširenje ulazno/izlaznih (I/O) modula
za komunikaciju sa zajedničkim delovima sistema, npr. modulom filtera harmonika i
modulom mrežnog injterfejsa;
▪ Ploča za prilagođenje;
▪ VPC – Kontroler snage, kontroliše sistem i komunicira sa vetrogeneratorom.

Full-scale konvertor sistem se hladi vazdušnim i vodenim hlađenjem, a takođe je povezan i na

glavni sistem hlađenja. Ventilatori za hlađenje postoje u svakom od konvertora, kao i u
kabinetima.

Orman za pomoćno napajanje sadrži jednosmerno napajanje 24 V DC, sa baterijom, za

kontrolu kritičnih komponenti kao što su prekidači generatora i mrežni prekidači.
Kabinet takođe sadrži interni sistem grejanja i hlađenja, ventilatore i filtere. Energija potrebna
za napajanje kabineta isporučuje se iz pomoćnog transformatora preko kontrolnog ormana
gondole.

5/2.5.2.6 Konfiguracija logičko – upravljačkih sistema vetrogeneratora

Šematski prikaz kontrolnog sistema vetrogeneratora prikazan je na sledećoj slici. Sistem je

podeljen na tri bloka: glavni kontroler, kontroler zakretanja elisa i kontroler snage.

Glavni kontroler upravlja celokupnim kontrolnim funkcijama, dok su kontroler zakretanja elisa i
kontroler snage podređene jedinice. Glavni kontroler generiše referentne vrednosti za ugao
zakretanja (referentni ugao) i za električnu energiju koja će biti proizvedena (referentna
snaga).

Zadatak kontrolera zakretanja elisa je da prilagodi ugao zakretanja referentnoj vrednosti,

obezbeđujući dovoljno brzu dinamiku. Na električnoj strani, kontroler snage reguliše električnu
energiju isporučenu mreži prema referentnoj snazi.

Sl. 3: Opšta konfiguracija kontrolera za vetrogeneratora sa full-scale konvertorom

5/2.5.2.7 Glavni kontroler

Glavni kontroler obuhvata sve kontrolne petlje i većinu algoritama za nadzor. Njegov zadatak
je da obezbedi željeni rad vetrogeneratora u svakom trenutku, što podrazumeva:

▪ Maksimizaciju količine proizvedene energije;

▪ Ograničenje mehaničkih opterećenja u skladu sa konstruktivnim granicama;
▪ Ograničenje buke koja se proizvodi pri radu;
▪ Održavanje kvaliteta proizvedene snage (high power quality).

Na sledećoj slici prikazana je uopštena blok šema glavnog kontrolera i njegovih najvažnijih
funkcija.
Na levoj strani šeme su dva bloka, OptiSpeed i OptiTip, koji se koriste za proračunavanje
optimalnog broj obrtaja i ugla zakretanja elise, respektivno, u zavisnosti od brzine vetra i
potrebnog smanjenja buke. Optimalno zadata vrednost definiše se kao radna tačka pri kojoj
vetrogenerator proizvodi najveću električnu snagu, održavajući buku ispod dozvoljenog nivoa.

Sl. 4: Šema glavnog kontrolera

Na desnoj strani prikazane šeme su blokovi odgovorni za kontrolu rada vetrogeneratora pri
definisanom set point-u istovremeno obezbeđujući da proizvedena snaga bude u granicama
zahtevane energije. Ako se brzina vetra poveća iznad nekog nivoa, ugao elisa će se povećati
iznad optimalnog set point-a. U slučaju zadate vrednosti, tj. kada je zahtevana vrednost
jednaka vrednosti proizvedene energije, brzina vetra se u tom slučaju naziva "nominalnom
brzinom vetra".

Pri brzinama vetra manjim od nominalne, vetrogenerator nije u stanju da proizvede nominalnu
snagu. U ovom slučaju prekidačka logika će aktivirati kontroler "delimičnog opterećenja", sa
ciljem da se proizvede električna energija sa optimalnom efikasnošću.

Ako je brzina vetra iznad nominalne, aktivira se kontroler "punog opterećenja" koji ograničava
da proizvedena snaga ne bude veća od nominalne.

Kontrolni sistem dodatno sadrži i ograničavač potiska, koji ograničava aerodinamički potisak
na rotor i stub vetrogeneratora.

Ograničavač potiska

Uloga ograničavača potiska je da ograniči aerodinamički potisak na definisanu maksimalnu

vrednost. U tom cilju, kontroler procenjuje potisak rotora na osnovu merenja snage, broja
obrtaja generatora i ugla elisa. Na osnovu dobijenih podataka kontroler izračunava novi ugao
zakretanja elisa, obezbeđujući potisak manji od specificirane granice. Regulator potiska
uglavnom se uključuje pri velikim turbulencijama, kako bi se izbegla maksimalna opterećenja
na elisama i stubu vetrogeneratora.
Pojedinačno zakretanje elisa (Tilt-Yaw Control)

Da bi se kompenzovalo nesimetrično opterećenje na rotor, kontrolni sistem može upravljati

vetrogeneratorom pojedinačnim periodičnim zakretanjem elisa.

Asimetrično opterećenje može se javiti usled bilo kog od sledećih uzroka:

▪ Neujednačene raspodele vetra u ravni rotora;

▪ Neusklađenost zakretanja gondole;
▪ Velike turbulencije vetra.

U osnovi svake elise postoje senzori koji mere opterećenje elise kako bi se prilagodilo
pojedinačno periodično zakretanje elise. Na bazi signala opterećenja u korenu svake elise
nesimetrična opterećenja se procenjuju kao tilt i yaw momenti, tj. kao momenti u vertikalnoj i
horizontalnoj ravni. Procenjeni momenti se vode u odgovarajuće kontrolere (tilt i yaw kontroleri
- TYC). Reference za kontrolere su određene parametrima koji su obično nulte vrednosti. Dva
kontrolera podešavaju veličinu i fazu periodične operacije zakretanja, tako da se tilt i yaw
momenti kontrolišu prema referentnim vrednostima.

Periodični zakretni aktuator (Pitch Actuator) pobuđuje trostruki sistem koji vrši operaciju
periodičnog zakretanja oko srednje tačke zakretanja. Isključenje sistema pojedinačnog
zakretanja u zavisnosti od opterećenja (LDDS) koristi se pri normalnom radu za vreme
specifičnih uslova koji nemaju značajan uticaj na opterećenje sistema.

Faktor dobitka se sračunava na osnovu predviđenih momenata ugla i zakretanja gondole (tilt i
yaw) pomnoženih sa referentnim vrednostima TYC-a. Faktor dobitka biće nula za vrednosti
momenata ugla i zakretanja gondole ispod određenog praga, i povećavaće se linearno do
jedinične vrednosti iznad praga. Osim toga, sistem zakretanja u zavisnosti od opterećenja
(LDDS) obezbediće da su tilt - yaw kontroleri na raspolaganju u slučaju iznenadnih ekstremnih
situacija kao i tokom pokretanja vetrogeneratora (PowerUp).
5/2.5.2.8 OPIS VESTAS OPREME ZA UPRAVLJANJE I NADZOR

SCADA je skraćenica za Supervisory Control and Data Acquisition (Sistem za kontrolu,

praćenje i prikupljanje podataka). Vestas nudi VestasOnline sistem u ovoj oblasti.

Server predstavlja centralnu jedinicu koja upravlja svim podacima i kontrolama postrojenja.
Server je priključen na sve kontrolere u vetrogeneratorima preko optičke mreže vetroelektrane.

SCADA se može koristiti kao tehničko rešenje za veliki broj aplikacija, od daljinske kontrole
aktivne snage i cosφ faktora, pa do monitoringa avionskog osvetljenja.

Moderni interfejsi omogućavaju integraciju podataka sa drugim sistemima za upravljanje

putem izveštaja u CSV formatu ili čak putem direktne konekcije na baze podataka. Ukoliko je
neki podatak potreban u realnom vremenu, može se preneti putem OPC (otvorena kontrola
procesa) u intervalima od jedne sekunde.

Sl. 5: Uopštena predstava upravljačkog sistema vetroelektrane

VestasOnline koristi jednomodne optičke kablove za komunikaciju sa vetrogeneratorima.

Redundantna mreža se pravi pomoću topologije prstena. Svaki vetrogenerator sadrži kabinet
za komunikaciju koji povezuje kontroler vetrogeneratora i druge module, kao što je PLC, na
mrežu.

Server je centralna jedinica za sve podatke i kontrole vetroelektrane. Instalaciona lokacija

zavisi od projekta. Compact II serveri se najčešće instaliraju u stubovima vetrogeneratora, dok
se Business serveri generalno nalaze u trafo stanicama. Za potrebe ovog projekta predviđa se
VestasOnline Business Server. Server je dostupan širom sveta putem internet konekcije tako
da se može nesmetano upravljati vetroelektranom sa udaljene lokacije.

Ostale komponente (opcije) zavise od specifičnih zahteva projekta, i biće predstavljene u

narednim delovima teksta.
Optička mreža vetroelektrane

Optička mreža vetroelektrane se koristi za komunikaciju vetrogeneratora i ostale opreme koja

se ugrađuje u vetroelektranu. Glavni fokus kod dizajniranja optičke mreže vetroelektrane je da
se prilagodi opšte prihvaćenim industrijskim standardima radi lakšeg podešavanja i integracije
sa ostalim sistemima, što takođe obezbeđuje jednostavno održavanje.

Optička mreža vetroelektrane je sagrađena na Ethernet standardu i konfigurisana je kao

intranet između vetrogeneratora i glavnih svičeva lociranih u VestasOnline Business Server
SCADA ili rutera povezanog na internet preko xDSL.

Mrežne komponente, koje se koriste u izgradnji Vestas-ove mreže su industrijskog tipa sa

fokusom na veliki temperaturni opseg, otpornost na elektromagnetno zračenje, udarne struje,
prelazne pojave, otpornost na vibracije i jednostavnost održavanja. Da bi se omogućila
najveća moguća dostupnost, mreža između vetrogeneratora i servera mora biti zatvorena
privatna mreža koja je u vlasništvu i održava se od strane korisnika.

Da bi se izbegli mogući konflikti i da bi se omogućila velika dostupnost mreže, potrebno je

zabraniti trećim licima da poseduju ili upravljaju ovom mrežom.

Optička mreža vetroelktrane nije predmet ove sveske ovog projekta.

VestasOnline Business server

VestasOnline Business server upravlja prikupljanjem podataka sa svih delova vetroelektrane.

Prikupljeni podaci se smeštaju u centralnu bazu podataka i koriste se za rad i upravljanje
vetroelektranom. Komunikaciona mreža vetroelektrane obezbeđuje pouzdanu komunikaciju
između različitih delova vetroelektrane.

Na VOB serveru u isto vreme može raditi do deset lokalnih ili udaljenih klijenata. Moguće je i
nadgledati spoljne komponente (npr. svičeve u trafostanici) putem interfejsa i prikazati ih
klijentu koristeći izgled koji specificira korisnik. VestasOnline Business server je zajedno sa
VOB klijentom u serverskom ormanu, po Centralno Evropskom standardu. Tako je
omogućeno fizičko odvajanje klijentske konfiguracije od servera, dok je uz pomoć instaliranog
monitora i tastature omogućeno njihovo paralelno funkcionisanje.

Server

Serverski hardver čini industrijski Hewlet-Packard server koji je dizajniran za profesionalne

namene, pri čemu je velika pažnja posvećena dostupnosti i pouzdanosti. Server je opremljen
monitorom i tastaturom koji se koriste u svrhe sistemske administracije.

Daljinski pristup VOB serveru

Daljinski pristup je zasnovan na Cisco WAN ruteru sa ugrađenom ADSL/VPN komunikacijom.

Ruter obezbeđuje daljinski pristup i sigurnu vezu između VestasOnline Business klijenata i
VestasOnline Business servera. U dva komunikacijska slota mogu se ugraditi dodatni
ADSL/VPN ili ADSL/SATELLITE uređaji, koji mogu poslužiti kao redundantna veza ka
udaljenim lokacijama.

Interna komunikacija

Interna komunikacija, unutar ormana, se bazira na Cisco Catalyst LAN sviču sa mrežnim
portovima. Zapravo, deo zadužen za internu komunikaciju obuhvata dva Cisco catalyst LAN
sviča, što znači da je mrežna komunikacija redundantna i da je svaki od svičeva povezan
mrežnim kablovima sa serverom i svim ostalim svičevima.

UPS sistem

UPS sistem se zasniva na Eaton UPS-u koji je projektovan da zaštiti server i ostalu
hardversku opremu u ormanu od iznenadnih prekida napajanja i prelaznih naponskih i strujnih
pojava.

GSM modem

GSM modem se koristi za slanje obaveštenja (kao što su alarmi vetrogeneratora i upozorenja)
u vidu kratkih poruka (SMS). Poruke šalje VestasOnline Business server unapred definisanim
brojevima telefona mobilnih uređaja.

GPS prijemnik

GPS prijemnik se koristi za prijem informacija vezanih za vremensku sinhronizaciju servera i

vetrogeneratora.

Rashladni uređaj

Rashladni uređaj je montiran sa zadnje strane ormana i obezbeđuje zatvoreni krug strujanja
vazduha unutar ormana. Uređaj ne zahteva održavanje i ne poseduje filtere, ali zahteva odvod
u podu, za kondenzovanu vodu. Sa efektivnim kapacitetom hlađenja od 820 W može da
održava temperaturu, unutar ormana, između 20 i 25 °C, čak i u slučaju da temperatura unutar
prostorije, u kojoj se nalazi orman, dostigne 35 °C.

Serverski orman

Serverski orman je industrijski 19” orman sa okvirom izrađenim od aluminijuma. Bočne strane,
gornja strana i vrata izrađeni su od čeličnih ploča. Prednja vrata su od stakla, a na zadnjim
vratima se nalazi otvor za rashladni uređaj.
Komunikacioni orman

Komunikacioni orman je instaliran u vetrogeneratoru, na dnu stuba. On sadrži sve

komponente koje treba instalirati u vetrogenerator, potrebne za SCADA sistem.

Kabinet sadrži svič sa jednomodnim optičkim vlaknima, peč kutiju i distribuirani PLC. PLC
omogućava spoljnim komponentama da šalju statusne signale do SCADA sistema kao i da
primaju potrebne signale.

Kontroler vetrogeneratora je direktno spojen sa optičkim svičem putem mrežnog kabla.

Iz sigurnosnih razloga, kabinet sadrži i UPS tako da se komponente povezane na distribuirani

PLC nadgledaju i u slučaju prekida napajanja. U ormanu postoji i grejač koji održava optimalne
radne uslove.

Sl. 6: Izgled komunikacionog ormana

Kontroler vetroelektrane (Power Plant Controller)

Uloga kontrolera vetroelektrane (PPC) je da se brine o izlaznoj snazi i radu vetroelektrane na

osnovu podataka dobijenih merenjem podataka o mreži u tački spajanja (Point of Common
Coupling - PCC).

Takođe, jedna od glavnih funkcija SCADA sistema je da kontroliše vetroelektranu u tački

spajanja na visokonaponsku mrežu. Kao opšte pravilo, ovaj zadatak se obavlja od strane Park
Regulation modul, koji radi na VestasOnline serveru kao softverski modul.
 Sl. 7: Izgled kontrolera vetroelektrane

Kontroler vetroelektrane može takođe kontrolisati vetrogeneratora nezavisno od servera

putem posebnog protokola. Ovaj protokol samo prenosi kontrolne signale da bi omogućio
najkraće moguće vreme odgovora. Generisanje komandi koje izdaje kontroler vetroelektrane
se vrši posebnim kontrolnim algoritmima koji u razmatranje uzimaju zahteve mreže (grid
code), vrednosti sprovedenih merenja u mreži i zadate vrednosti (set points).

Sl. 8: Uopšten primer primene kontrolera vetroelektrane

Kontroler vetroelektrane se može koristiti za kontrolu rada vetroelektrane čiji je cilj postizanje
usklađenosti sa ostatkom električne mreže. Podržani su sledeći načini kontrole:

▪ Kontrola napona;
▪ Kontrola frekvencije;
▪ Kontrola aktivne snage;
▪ Kontrola reaktivne snage;
▪ Kontrola faktora snage;
▪ Brzo obaranje snage (Fast run-back);
▪ Zaštita od grešaka izazvanih kratkotrajnim promenama opterećenja mreže (Low
voltage ride through).
Kontroler vetroelektrane je u stanju da vrši kontrolu vetrogeneratora tako što direktno
komunicira sa svakom od njih. Kontrolne petlje kontrolera vetroelektrane podešene su tako da
obezbeđuju ispravan rad i ponašanje vetroelektrane, uz poštovanje svih zahteva mreže (grid
code) i isporuku energije u skladu sa zadatim vrednostima (set points). Kontroler
vetroelektrane podržava i upotrebu različitih Vestas modela vetrogeneratora u okviru iste
vetroelektrane.

Kontroler vetroelektrane podržava logovanje podataka sa Vestas vetroturbina i podataka

vezanih za kontrolne petlje. Logovani podaci sadrže informacije o trenutnoj proizvodnji
vetroturbina, tekućim zadatim vrednostima (set points) i stanju sistemskih promenljivih.
Logovanje podataka se vrši u intervalima od jedne sekunde, a podaci se čuvaju 30 dana, i
mogu se preuzeti i analizirati u cilju poboljšanja performansi.

Kontroler vetroelektrane omogućava memorisanje tranzijentnih grešaka korišćenjem sistema

za merenje mreže. Tako dobijeni podaci se mogu koristiti za naknadne analize grešaka.
Sistem neprekidno prenosi podatke i snima sve mrežne parametre, sa do 1024 odbiraka po
ciklusu. Ugrađeni WEB server podržava daljinsko nadgledanje i može vršiti sračunavanje
karakterističnih parametara, kao što su harmonici ili srednja kvadratna vrednost (RMS).

Kontroler vetroelektrane podržava funkcionalnost merenja mreže i to: merenje napona,

frekvencije, aktivne snage, reaktivne snage, faktora snage i detekciju kratkotrajnih promena
opterećenja mreže (low voltage ride through). Sistem merenja mreže radi kontinualno
logovanje nekih od parametara u periodu od godinu dana. Kontroler vetroelektrane može
upravljati sa do 4 merna uređaja (ELSPEC), koji se povezuju na strujne i naponske merne
transformatore koji se nalaze na strani mreže.

Kontroler vetroelektrane podržava mogućnost razmene kontrolnih signala (kao što su zadate
vrednosti, signali aktivacije, run-back signal itd.) između vetroelektrane i eksternih izvora.
Kontroler vetroelektrane poseduje 16 digitalnih ulaza i 16 digitalnih izlaza, kao i 16 analognih
ulaza i 16 analognih izlaza (0-20 mA ili ±10 V) za specifične zahteve projekta.

Za potrebe kontrolera vetroelektrane razvijene su sledeće opcione komunikacione kartice,

uključujući Modbus TCP/IP kartice, uz napomenu da kontroler vetroelektrane podržava do tri
opciona komunikaciona modula. Lista raspoloživih opcionih interfejsa je data u nastavku:

▪ IEC 60870-5-101S Serial Slave;

▪ IEC 60870-5-101M Serial Master;
▪ IEC 60870-5-103M Serial Master;
▪ IEC 60870-5-104 Ethernet Server only;
▪ Modbus RTU/ASCII Serial Master/Slave;
▪ Modbus TCP/IP Ethernet Master/Slave;
▪ Modbus TCP/IP Ethernet Master/ Client only;
▪ DNP 3.0 Ethernet, Server/Slave only;
▪ DNP 3.0 Serial, Master/Slave.
Merni uređaj i analizator mreže (ELSPEC)

Mrežni analizator je uređaj koji se koristi za praćenje kvaliteta napona i poremećaja u mreži.
Za potrebe vetroelektrane koriste se ELSPEC G4K mrežni analizatori visoke klase tačnosti i
velike brzine snimanja, a merenje se vrši u priključnoj 20 kV ćeliji preko strujnog i naponskog
transformatora. Uređaj, u realnom vremenu, prati i memoriše napone i struje. Uz mrežni
analizator isporučuje se i odgovarajući softver koji služi za analizu snimljenih podataka.

Pored snimanja podataka vezanih za mrežu, u realnom vremenu, ELSPEC G4K koristi i
PQZIP algoritam za kompresiju podataka, čime je omogućeno čuvanje izmerenih podataka i
do godinu dana unazad. Snimanjem u realnom vremenu eliminiše se potreba za definisanjem
okidača (trigger) koji se koristi za merenja u diskretnim trenucima vremena. EG4K BLACKBOX
uređaj izračunava srednju kvadratnu vrednost, harmonike i sve željene vrednosti vezane za
talasne funkcije (talasni oblik), odnosno:

▪ napone i struje po fazama;

▪ aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu;
▪ faktor snage i frekvenciju;
▪ dvosmerno merenje energije;
▪ harmonike.

Analiza podataka vrši se pomoću PQSCADA softverskog paketa. Podaci u realnom vremenu
mogu se videti i putem ugrađenog WEB servera. Preko interfejsa je moguće izvršiti i
konfiguraciju uređaja.

U slučaju kada se koristi više mrežnih analizatora potrebno je izvršiti njihovu vremensku
sinhronizaciju. Za vremensku sinhronizaciju koristi se poseban algoritam koji obezbeđuje da
logovani podaci sa više uređaja budu prikazani sa istom vremenskom rezolucijom (obično 0,1
ms). Sledeća slika prikazuje da se rad uređaja može pratiti preko ugrađenog WEB interfejsa ili
preko opcionog LCD panela, a da se snimanje podataka, na serveru, vrši pomoću PQSCADA
softverskog paketa, dok se ti podaci mogu kasnije analizirati pristupom serveru pomoću
klijentske konfiguracije (Elspec Investigator).

ELSPEC G4K uređaju se može pristupiti lokalno ili daljinski korišćenjem WEB server interfejsa
ili ELSPEC C4100 uređaja za daljinski pristup. ELSPEC G4100 displej podržava potpunu
kontrolu nad svim analizatorima u mreži. Na taj način tehničarima i operatorima, na terenu, je
omogućena konfiguracija i rad sa svakim od analizatora u mreži.
 Sl. 9: Načini praćenja rada i analize podataka

Sl. 10: Izgled ELSPEC G4K

Upravljivi svič

Standardni svič nije upravljiv. Prednost upravljivog sviča je da on može biti programiran i
iščitavan. Ovo omogućava korisnicima da provere trenutni status i priključene mrežne
komponente, a takođe omogućava uspostavljanje VLAN (pod uslovom da su svi svičevi na
mreži vetroelektrane upravljivi).

Prednost VLAN je da nekoliko mreža može deliti jednu fizičku mrežu bez međusobnog uticaja.
Svaki VLAN ima dodeljen opseg, koji ne sme biti premašen. Ukoliko mreža vetroturbina mora
zadovoljiti određene zahteve, npr. mora uključiti korisnikov lični CMS, CMS i VestasOnline
mogu raditi paralelno kao dva odvojena VLAN-a u jednoj mreži. Kao alternativa, optički kabl bi
morao imati više vlakana i morao bi se koristiti duplo veći broj svičeva.

Sl. 11: Izgled statusnog ekrana upravljivog sviča

Programabilni logički kontroler (VestasPLC)

PLC je skraćenica za programabilni logički kontroler i predstavlja sredstvo komunikacije

SCADA sistema sa opremom na terenu. Glavna funkcija kontrolera ja da unosi i očitava
signale u digitalnoj i analognoj formi.

VestasPLC se sastoji od glavnog PLC i određenog broja distribuiranih PLC, zajedno

povezanih preko optičke mreže vetroelektrane. Svi PLC se mogu proširiti na modularnoj
osnovi. Glavni PLC se postavlja u transformatorsku stanicu i putem OPC servera povezuje sa
VestasOnline serverom, da bi mogao da vrši praćenje protivpožarnog alarma ili alarma vrata,
itd. Distribuirani PLC se postavlja tamo gde je potrebno pratiti neku veličinu ili upravljati nekim
uređajem. Tako se distribuirani PLC postavlja u stub vetroturbine da bi se pratili signali sa
lokalnog transformatora, alarm vrata u vetroturbini, itd.

Na VestasOnline serveru se može slobodno, pomoću grafičkog interfejsa, konfigurisati šta

PLC signali predstavljaju i koje im je skaliranje. Ovi signali se takođe mogu koristiti kao
kontrolne reference. Budući da se PLC uređaji slobodno konfigurišu, tačan stepen
funkcionalnosti zavisi od individualnog projekta.
 Sl. 12: Primer povezivanja glavnog i distribuiranih PLC

5/2.5.2.9 Softverske opcije VOB servera

VestasOnline® Business klijent

VestasOnline Business Client je softverski paket za daljinsko ili lokalno upravljanje

vetroelektranom sa VestasOnline SCADA sistemima. Klijentski paket sadrži CD-ROM sa
softverom i korisničko uputstvo u PDF formatu, zajedno sa hardverskom zaštitom softvera
(dongle) - koja sprečava neautorizovani pristup. Identifikacija hardverske zaštite softvera
(dongle-a) se takođe prijavljuje na server. Pored zaštite, potrebno je uneti i šifru. Time se
sistem obaveštava o identitetu lica koje je pristupilo sistemu, a omogućeno je individualno
dodeljivanje prava korisnika (user rights). Za slučaj gubitka hardverske zaštite (dongle),
moguća je blokada istog na serveru.

Klijent omogućava pristup trenutnim podacima vetroelektrane, kao i izveštajima. Klijent takođe
omogućava konfigurisanje svih podešavanja potrebnih za korisnika, kao i unos/iščitavanje
podataka.

Klijentski paket može biti aktiviran za više servera, što znači da je za pristup većem broju
vetroelektrana potrebna jedna hardverska zaštita softvera (dongle) i jedna softverska licenca.
 Sl. 13: Izgled prozora VestasOnline Business klijenta

Sistemske informacije

Sistemski prozor prikazuje opšte informacije o vetrogeneratoru, kao što je model, tip
kontrolera, broj verzije softvera koju kontroler koristi itd.

Obaveštenje o alarmu (Alarm notification)

Kada god se oglasi alarm, upozorenje ili desi neki drugi događaj vezan za vetrogenerator ili
neki drugi deo vetroelektrane, pojaviće se obaveštenje o tom događaju. Obaveštenje može biti
praćeno zvukom, govorom ili informacijom sa posebnog uređaja.

Sl. 14: Izgled prozora panela za obaveštavanje

Pregled vetroelektrane

Pruža informacije o ukupnoj proizvodnji vetroelektrane, stanju u kome se nalaze vetroturbine i

meteorološke informacije.
 Sl. 15: Pregled vetroelektrane

Sumarni pregled rada vetroelektrane

Ovaj prozor prikazuje detaljne informacije o radu vetroturbina, kao i opcije za podešavanje.
Prikaz je tabelaran i grafički.

Sl. 16: Pregled rada vetroturbina – tabelarno i grafički

Lista kodova događaja na vetroturbinama

Ovaj prozor pruža uvid u stanja i kodove događaja u kojima se vetroturbine nalaze. Radi bržeg
pregleda može se podesiti samo prikaz liste trenutnih događaja.

Sl. 17: Lista stanja vetroturbina

Grafik rada vetroturbine

VestasOnline Business omogućava grafički prikaz rada svih vetroturbina, pojedinačnih

vetroturbina, pod sistema vetroturbine ili bilo kojeg uređaja vetroelektrane po izboru (pod
uslovom da uređaj šalje brojne vrednosti).
 Sl. 18: Primer grafika rada vetroturbine

Prozor informacija stanja

Ovaj prozor prikazuje trenutno stanje u kome se turbina nalazi kao i informacije o proizvodnji,
trendove proizvodnje, stanje unutrašnjih komponenti vetroturbine i meteorološke uslove.

Sl. 19: Izgled prozora sa informacijama o stanju vetroturbine

Prozor rotora

Prozor rotora pokazuje uslove rada rotora kao i ugao zakretanja elisa, brzinu rotora,
temperaturu glavčine i stanje u hidrauličnom sistemu.
 Sl. 20: Prozor rotora

Prozor reduktora brzine rotora

Ovaj prozor pruža informacije o reduktoru brzine rotora vetroturbine.

Sl. 21: Prozor reduktora brzine

Prozor generatora

Prozor generatora pokazuje uslove rada generatora kao što su brzina, temperatura i izlazna
snaga. Zelenom tačkom označen je tip veze koji se primenjuje (trougao ili zvezda).
 Sl. 22: Prozor generatora

Prozor hidrauličnog sistema

Pokazuje trenutnu temperaturu, pritisak, stanje filtera i druge karakteristike hidrauličnog

sistema.

Sl. 23: Prozor hidrauličnog sistema

Prozor temperature

Prozor temperature pokazuje temperaturne vrednosti različitih komponenti i podsistema

vetroturbine.
 Sl. 24: Prozor temperature komponenti vetroturbine

Prozor transformatora

U ovom prozoru prikazani su trenutni uslovi rada transformatora, kao što su aktivna i reaktivna
snaga, učestanost, kao i temperature namotaja i vrednosti struje i napona sve tri faze.

Sl. 25: Prozor transformatora

Prozor brojača

Ovaj prozor sadrži informacije dobijene od strane brojača koji mere proizvodnju (Production
counters) i broj radnih sati (Operation counters) vetroturbine. Gornja tabela sadrži podatke o
proizvodnji, a donja podatke o radnim satima vetroturbine.
 Sl. 26: Prozor brojača

Izveštaji

VestasOnline Business nudi veliki broj alata namenjenih za pravljenje izveštaja, od unapred
definisanih uobičajenih izveštaja, pa do raznovrsnih modula za automatsko generisanje
proizvoljnih izveštaja.

Pomoću klijenta (VestasOnline Business Client) je moguće prenositi standardne i tabelarne

izveštaje, npr 10-minutne vrednosti. Pomoću modula za pravljenje izveštaja, ovi izveštaji
takođe mogu biti generisani od strane VestasOnline Server-a, npr jednom dnevno.

Izveštaji mogu biti formirani kao CSV ili PDF fajlovi. Pored automatskog generisanja izveštaja,
korisnici mogu izabrati da li da se izveštaji i automatski prosleđuju dalje. Izveštaji mogu biti
poslani e-mailom, ili smešteni na FTP server.

Kod Vestas Central Europe, modul za pravljenje izveštaja (Data Export Module) je uključen
kao standard u SCADA sisteme.
 Sl. 27: Primer izveštaja

VestasOnline sistemi već poseduju funkcije izveštavanja. Međutim, oni su ili u tabelarnom
obliku, ili koriste forme definisane od Vestas-a. Modul za napredno izveštavanje omogućava
korisnicima kreiranje šablona, na strani klijenta, i automatski ih mogu slati na određene
adrese. Time se omogućava da se zahtevaju specifični upitnici i izveštaji sa komponentama
koje ne pripadaju direktno VestasOnline sistemu.

Dnevnik događaja

U dnevnik događaja beleže se svi događaji vezani za vetrogeneratora i druge uređaje u okviru
vetroelektrane. Modul statističkog dnevnika beleži statističke podatke sa svakog od
vetrogeneratora ponaosob.
 Sl. 28: Primer dnevnika događaja vetroelektrane

Daljinsko upravljanje

VestasOnline Business klijent može slati komande daljinskog upravljanja vetrogeneratorima, i

to: jednom vetrogeneratoru ili korisnički definisanoj grupi vetroegeneratora. Sve komande
daljinskog upravljanja zahtevaju posebna ovlašćenja, a svaka komanda mora biti potvrđena
unosom autorizacione šifre.

Sl. 29: Pregled dostupnih komandi vetroturbine

 Sl. 30: Komandovanje grupom vetroturbina

5/2.5.2.10 UPRAVLJANJE KOMPLEKSOM VETROELEKTRANE

Glavni server vetroelektrane (SCADA), koji je smešten u komandnoj sobi postrojenja 20 kV, u
potpunosti kontroliše rad vetrogeneratora tako što prikuplja podatke iz sistema, obrađuje ih i
šalje odgovarajuće komande vetrogeneratorima, putem optičke mreže vetroelektrane,
obezbeđuje operaterima lokalni ili udaljeni autorizovani pristup sistemu. U istom ormanu nalazi
se i lokalni VOB klijent, čime se u potpunosti ispunjavaju zahtevi moderne klijent-server
arhitekture računarskog sistema. Udaljeni VOB klijenti (komandni centar korisnika i servisni
centar isporučioca vetrogeneratora) komuniciraju sa sistemom posredstvom interneta tj.. javne
telekomunikacione mreže. Na istom sistemu je i OPC server koji pruža jednostavni softverski
interfejs za pristup svim relevantnim signalima vetroelektrane. Na LAN svič glavnog servera je
povezan kontroler vetroelektrane (PPC) čija je glavna uloga da pomoću softverskih
regulacionih petlji i specijalnog komunikacionog protokola komunicira sa vetrogeneratorima i
na taj način kontroliše proizvodnju vetroelektrane.
 5/2.5.3 OPŠTI I TEHNIČKI USLOVI

5.3.1. OPŠTE ODREDBE

5.3.1.1. Radove na sistemu centralnog nadzora I upravlanja, merenju i

regulaciji izvesti u svemu prema projektu, pridržavajući se svih
tehničkih propisa, standarda i normativa koji važe za ovu vrstu
instalacija, kao i svih odredaba ovih tehničkih uslova.

5.3.1.2. Kod izvođenja radova na montaži, ispitivanju i puštanju u rad, izvođač

je dužan da se detaljno upozna sa svim uputstvima proizvođača
opreme i da ih se u svemu pridržava.

5.3.1.3. Ukoliko kod izvođenja radova dođe do potrebe da se odstupi od

rešenja predviđenih projektom, izvođač je obavezan da o tome pribavi
pismenu saglasnost od nadzornog organa investitora, odnosno, u
slučaju značajnijeg odstupanja, od odgovornog projektanta.

5.3.1.4. Sve eventualne izmene u odnosu na projekat, izvođač je dužan da na

odgovarajući način unese crvenom bojom u 2 primerka projekta, od
čega će 1 primerak predati investitoru.

5.3.2. MONTAŽA

5.3.2.1. IZVOĐENJE INSTALACIJE

5.3.2.1.1. Impulsne linije, kojima se prenose pritisci do transmitera treba

postavljati vertikalno ili sa nagibom većim od 10% prema horizontali,
pri čemu nagib treba da je uvek u istom smeru.

5.3.2.1.2. Za nošenje impulsnih cevi ne treba koristiti procesne cevovode, osim u

slučajevima kada nema drugih mogućnosti. Kod izuzetnog korišćenja
cevovoda, na rastavljivim mestima obavezno predvideti rastavljive
spojnice na impulsnoj cevi.

5.3.2.1.3. Impulsne cevi spajati normalno standardnim spojnicama sa navojem

ukoliko projektom nije zahtevana drugačija izvedba.

5.3.2.1.4. Impulsne cevi treba voditi tako da se izbegnu mesta gde bi moglo doći
do znatnog zagrevanja ili do mržnjenja. Impulsne cevi ne smeju imati
oštre krivine, niti delove različitog prečnika.

5.3.2.1.5. Ukoliko cev prolazi kroz neprekidnu pregradu, krajevi moraju biti glatki,
a cev prava.

5.3.2.1.6. Zaštitne cevi za polaganje kablova, moraju biti zaštićene od korozije

na način predviđen projektom.
5.3.2.1.7. Poluprečnik savijanja cevi ne sme biti manji od 15 D prečnika cevi.
Preporučuje se da se učvršćenje cevi vrši pomoću obujmica sa
zavrtnjima.

5.3.2.1.8. Procesne cevovode ne treba koristiti za nošenje zaštitnih cevi, osim u

slučajevima gde nema drugih mogućnosti. Kod izuzetnog korišćenja
cevovoda za nošenje zaštitnih cevi, moraju se na rastavljivim
spojevima cevovoda predvideti kutije sa stezaljkama.

5.3.2.1.9. Zaštitna cev mora biti položena tako da se spreči nastajanje mesta
gde bi se mogla skupiti voda.

5.3.2.1.10. Sve kablovske trase cevi, regala i kanala, moraju biti u mehaničkom
pogledu neprekidne.

5.3.2.1.11. Svi krajevi zaštitnih cevi moraju biti sigurno učvršćeni obujmicom ili
navrtkom.

5.3.2.1.12. Uvlačenje kablova u cevi vršiti posle završenog postavljanja cevi i

pošto je eventualni zaštitni premaz u cevima potpuno suv. Kablovi se
pre uvlačenja ispravljaju.

5.3.2.1.13. U slučaju da su zaštitne cevi ostavljene prazne za naknadno uvlačenje

kablova, u njima se mora ostaviti galvanizovana žila odgovarajućeg
prečnika.

5.3.2.1.14. Merni i signalni, ekranizovani (širmovani) kablovi se polažu odvojeno

od drugih nezaštićenih kablova na posebnim regalima. Napojni,
komandni i signalni kablovi bez širma, po pravilu se polažu na
posebnom regalu.

5.3.2.1.15. Napojni, komandni i signalni kablovi merenja i regulacije, bez širma,

koji imaju napon viši od 65 V, mogu da se polažu zajedno sa
komandno-signalnim kablovima elektromotornog pogona na istoj etaži,
na mestima gde nisu predviđeni posebni regali.

5.3.2.1.16. Kablovi za naizmeničnu struju ne smeju se polagati u zajedničkoj cevi

sa kablovima za jednosmernu struju.

5.3.2.1.17. Kod paralelnog polaganja širmovanih kablova za merenje i regulaciju

sa energetskim kablovima, međusobni razmak ne sme biti manji od
300 mm.

5.3.2.1.18. Kod ukrštanja kablova za merenje i regulaciju sa energetskim

kablovima, ukrštanje treba izvesti pod pravim uglom i sa međusobnim
rastojanjem od najmanje 100 mm. Na mestima gde to nije
izvodljivo,treba postaviti metalni zaštitnik i uzemljiti ga.

5.3.2.1.19. Ni na jednom kablu ne sme biti središnih spojeva. Spojevi mogu

postojati samo na stezaljkama u ormanima ili razvodnim kutijama.
5.3.2.1.20. Vodovi mernih i drugih slabih signala, unutar ormana polažu se na
rastojanju od ostalih vodova, a ožičenje treba da bude u posebnim
snopovima zaštićenim na odgovarajući način.

5.3.2.1.21. Krajevi kabla (žila) moraju biti zalemljeni ili upresovani u kablovske
stopice za uvođenje u stezaljke. Kablovske stopice za priključak na
slobodne stezaljke (na uređajima u pogonu, na instrumentima, itd.),
moraju imati izolacione cevčice koje su napresovane na kraju žile.

5.3.2.1.22. Metalni zaštitni širm treba da se uzemlji, prema projektu, samo na

jednom kraju kabla, tako da kroz širm kabla ne mogu nastupiti struje
izjednačenja.

5.3.2.2. MONTAŽA UREĐAJA

5.3.2.2.1. Izvođač je obavezan da vodi računa da se ni jedan uređaj, niti deo

opreme, ne ugradi tako da ometa kasniju montažu neke druge opreme
ili da bude izložen oštećenju pri ugradnji neke druge opreme.

5.3.2.2.2. Ni jedan uređaj ne sme se montirati tako da se oslanja na impulsnu

cev ili na električni priključak.

5.3.2.2.3. Kod montaže regulacionih izvršnih organa, izvođač je dužan

da se u svemu pridržava montažnih crteža i uputstava proizvođača.
Naročito se mora obratiti pažnja na:
- položaj i učvršćenje izvršnog organa i servomotora
- smer proticanja fluida ( prema zahtevima proizvođača ).
Pre montaže regulacionih ventila cevovod mora obavezno biti dobro
ispran.

5.3.2.2.4. Svi montažni elementi koji nisu već zaštićeni od korozije (pocinkovani,
kadmizirani, plastificirani ili sl.) moraju se očistiti od rđe i premazati
zaštitnim premazom koji odgovara uslovima okoline.

5.3.2.2.5. Sve impulsne cevi, ukoliko nisu izrađene od materijala koji je otporan
na koroziju, moraju se premazati zaštitnim premazom koji odgovara
uslovima okoline i specifičnim uslovima impulsne cevi (zagrevanje od
pare i sl.).

5.3.2.3. MERE ZAŠTITE

5.3.2.3.1. Prilikom izvođenja električne instalacije, izvođač je obavezan da

zaštitu od previsokog napona dodira zaštitnim uzemljenjem,
nulovanjem ili zaštitnim vodom, izvede u svemu prema važećim
propisima.

5.3.2.3.2. Mreža zaštitnog uzemljenja, nulovanja, odnosno zaštitnog voda, mora

činiti jednu neprekidnu celinu kroz celu instalaciju. Na stezaljku za
 uzemljenje svakog uređaja koji se napaja naponom višim od 65 V,
mora biti priključen nulti provodnik ili zaštitni provodnik doveden
kablom koji napaja taj uređaj. U slučaju zaštitnog uzemljenja, zaštitni
provodnik može biti položen i izvan kabla i priključen na spoljnu
stezaljku uređaja.

5.3.2.3.3. Metalna konstrukcija svakog razvodnog ormana i table, spojena je

propisnim galvanskim spojem stezaljkom za zaštitni provodnik i
odgovarajućom čeličnom pocinkovanom trakom sa najbližom tačkom
zajedničkog uzemljenja postrojenja.

5.3.2.4. OBELEŽAVANJE

5.3.2.4.1. Za sve table i ormane, proizvođač će obezbediti natpisne pločice za

identifikaciju pojedinih delova, kola, funkcija itd. Izvođač je obavezan
da proveri da li su sve pločice postavljene na mestima prema projektu,
kao i da izvrši eventualno potrebno postavljanje pločica.

5.3.2.4.2. Izvođač je dužan da prilikom prijema opreme iz skladišta investitora,

proveri njenu usklađenost po količinama, tipovima i osnovnim
karakteristikama, sa projektnom specifikacijom i da izvrši trajno
obeležavanje svakog uređaja koji se ugrađuje u pogonu i svakog
instrumenta ili uređaja koji se ugrađuje u nekom ormanu ili tabli, a
isporučen je posebno.

5.3.2.4.3. Impulsne linije i kablovi biće od strane izvođača označeni brojevima

prema projektu i to na krajevima i na svakih 50 m dužine. Svi krajevi
kablova i cevi, biće označeni prstenovima sa utisnutim brojem, a za
impulsne cevi ovi prstenovi moraju biti metalni.

5.3.2.4.4. Pre spajanja krajeva kablovskih žila na stezaljke, izvođač će obavezno

izvršti identifikaciju svake žile u kablu pogodnom metodom
(instrument, zujalica i sl.). Pri ovoj proveri, žila koja se utvrđuje mora
biti sa obe strane odvojena od stezaljki, a za proveru se ne sme
koristiti napon viši od 6 V. Odmah po identifikaciji, žila mora biti
obeležena prema projektu.

5.3.3. ISPITIVANJE INSTALACIJE

5.3.3.1. Sve impulsne linije biće odvojene od uređaja i procesnog cevovoda i

vodom hidraulički ispitane na pritisak koji je 1,2 puta veći od radnog
nadpritiska, ali najmanje za 1 bar veći od njega.

5.3.3.2. Sve impulsne linije i pneumatski vodovi biće poispitivanju produvani

čistim komprimiranim vazduhom.

5.3.3.3. Po završetku električne instalacije, izvođač je dužan da izvrši merenje

otpora petlje kratkog spoja kola nulovanja, odnosno, zaštitnog voda,
prema odredbama važećih propisa (Tehnički propisi za izvođenje
 elektro-energetskih instalacija u zgradama, od 09.11.1966.god. i Sl. list
SFRJ od 11.01.1973.god.).

5.3.3.4. Izvođač je dužan da izvrši merenje otpora izolacije za sva električna

kola instalacije, čiji je radni napon viši od 65V i to između svakog
provodnika međusobno i svakog provodnika prema zemlji. Vrednosti
napona ispitivanja i otpora izolacije, moraju biti u granicama prema
propisima pomenutim u tački 3.3.

5.3.3.5. Izvođač je obavezan da utkloni sve nedostatke na instalaciji koji se

pokažu prilikom ispitivanja.
5/2.6. NUMERIČKA DOKUMENTACIJA

5/2.6.1 PREDMER I PREDRAČUN

Izraditi, isporučiti i transportovati sav potreban materijal i izvesti radove u svemu prema datom
projektu, tehničkom opisu, predmeru i predračunu i crtanoj dokumentaciji.

Radove izvoditi radnom snagom odgovarajućih kvalifikacija prema vrsti posla.

Predmerom je obuhvaćen rad i materijal prema datim pozicijama, sa svim potrebnim

montažnim i instalacionim materijalom, transportom (oko dopremanja materijala na gradilište),
pregledom i ispitivanjem završenih instalacija i njihovim puštanjem u ispravan rad, završnim
radovima radi popravki okoline i dovođenja iste u prethodno stanje kao i ostali prateći poslovi,
koji su potrebni da se izvedu i završe svi radovi, predviđeni ovim predračunom.

Jed.
R.br. OPIS Količina Cena [RSD]
mere
SISTEM ZA NADZOR I UPRAVLjANjE (VESTAS)

The VestasOnline® Business server za

objedinjavanje i kompletnu obradu svih
1 kpl. 1 1.800.000,00
funkcija sistema merenja, regulacije i
upravljanja.

VestasOnline® Power Plant Controller

2 uređaj za kontrolu i upravljanje kpl. 1 1.800.000,00
vetroelektranom.

Mrežni analizator ELSPEC G4K za

3 praćenje stanja u mreži, kvaliteta napona kom. 1 480.000,00
i poremećaja u mreži

Industrijska radna stanica-PC računar sa

4 kom. 1 350.000,00
SCADA sistemom

Softverski paket
VestasOnline Business Server,
VestasOnline Business Client,
5 kom. 1 960.000,00
Licenca za jedan server i jednog klijenta
za kontrolu i monitoring dva
vetrogeneratora

UKUPNO 5.390.000,00
5/2.7. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA
Naziv crteža Broj crteža

Situacioni plan vetroelektrane 5.1

Dispozicija SCADA u rasklopnom postrojenju 5.2