SGK CAD YUs

Viša Tehnička Škola Subotica
Mašinski odsek
Nemedi Imre
Skripta iz predmeta Sistemi grafičkog komuniciranja i CAD I
(Nacrtna geometrija)
C1"
V" D1" B1"
A 1"
G"
H"
C"
D"
B" F"
K1"
A" x
A' B' E"
K1' D' C' H' E' G' F'
D1' C1' A 1' B 1'

V'
Subotica 2001.
Sistemi grafičkog komuniciranja i CAD I
- Nacrtna geometrija -
Uvod
Pred sobom imate skriptu iz predmeta Sistemi grafičkog komuniciranja i CAD

(SGK i CAD). U ovaj predmet spadaju sledeće oblasti: Nacrtna geometrija, Tehničko
crtanje i programski paket Auto CAD. Sam predmet je dvosemestralan. Tema prvog
semestra je nacrtna geometrija, dok je drugi posvećen tehničkom crtanju i programskom
paketu za crtanje na računaru Auto CAD.
Ova skripta ima za cilj da Vas upozna sa uvodnim delom: nacrtnom geometrijom.
Ovaj cilj želim postići na sledeći način:
U prvom delu (najobimnijem) skripte, podeljenom na oblasti, prikazaću Vam sve
ono što je neophodno za uspešno savladavanje svih vrsta zadataka.
Ove oblasti su:
– Osnovna konstruisanja u ravni

– Tačka i duž u prostoru
– Prava u prostoru
– Stvarna dužina duži
– Definisanje ravni
– Ravni i tela
– Ravni preseci tela
– Prodor prave kroz telo
– Međusobni prodori tela
U ovom delu skripte ću zadati zadatke, rešiti ih (crtanjem), i priložiti tekstualni opis
rešenja. Tu želim da Vam dam jedan veoma bitan savet: Kao što ćete i sami uvideti,
objašnjenja su napisana u, možda malo čudnoj formi, u obliku stavova, bolje rečeno, u
obliku misaonih jedinica. Savet glasi: pratite logički tok objašnjenja na taj način, što ćete,
uz stalno vizuelno praćenje crteža izrade, pomno analizirati svaku reč, svaki red
objašnjenja. Nemojte nikad ostaviti nerazjašnjeno ni jedan red. Ako se ovog ne pridržavate
moj trud pri pisanju ove skripte će pasti u vodu, a Vama će sadržaj sledećih stranica biti
samo jedna konfuzna, veoma teška sadržina.
Smatram bitnim napomenuti i to da u ovoj skripti Vam dajem samo tehnike izrade
zadataka, a ne i objašnjenje logike istih. Za to ne bi bilo dovoljno ni dva puta veća knjiga,
a i to bi bilo suvišno, pošto ćete osnove čuti na predavanjima ili pročitati iz udžbenika
ovog predmeta. Za rešavanje zadataka, bolje rečeno, za rešavanje pojedinih zahvata pri
izradi, mogu se koristiti više tehnika. Ove tehnike su sve opisane u ovoj skripti, ali jedna te
ista tehnika dva puta, nikada. Ovo znači, ako pređete preko jednog objašnjenja bez pomne
analize rečenog, i ako ne naučite ono što se mora naučiti, može da se desi, da ćete već kod
sledećeg zadatka naići na istu tehniku, koje se više ne objašnjava, već se smatra poznatim.
Poštovani čitaoče, ako ste naš redovni student, Vaši zadaci su sledeći:
– Redovno posećivanje predavanja i vežbi;
– Obrada pređenog gradiva sa časova vežbanja, kao i izrada domaćih radova, u
obliku grafičkih zadataka;
– Pravovremeno uručivanje izrađenih radova, i izvršenje korekcija na osnovu
primedbi asistenta.
Važna napomena je, da je posećivanje predavanja i vežbi OBAVEZNO, što se
svremena na vreme kontroliše prozivkama.
2
Pošto je cilj ovog predmeta, pored Vaše obuke u crtanju, Vaše navikavanje na
čistoću, sveobuhvatnost i preciznost u radu, preporučujem izradu zadataka na uokvirenim
listovima A3 formata, sa zaglavljem. Možda Vam se ovo čini suvišnim za savladavanje
ovog predmeta, ali je ovo samo poluistina. Naime jedan inženjer se prepoznaje po
preciznosti i ažurnosti.
U daljem tekstu dajem preporučeni okvir crteža (A3 format), kao i zaglavlje crteža.
Crtež sa okvirom
ZAGLAVLJE
Zaglavlje crteža je precizirano na sledećoj slici.

Zaglavlje
Ako pak želite da Vam rad bude perfektan, gotov rad tuširajte. Pri tome koristite
sledeće preporuke:
– koritite samo dva rapidografa (tanji i deblji), treći je suvišan;
– tanji rapidograf da ne bude tanji od 0,18 mm;
– deblji ne bi trebao biti deblji od 0,5 mm;
– po mogućnosti, deblji bi morao biti dvostruko deblji od tanjeg.
3
Vratimo se sada skripti.

Crteži u izradama zadataka nisu nacrtani sa tim vrednostima koji se napominju u
tekstu, ali je izgled isti koji morate dobiti. Cilj ovog pristupa je da Vas, poštovani čitaoče,
prisilim na logično i pažljivo analiziranje rešenja i objašnjenja, ali bez lenjira i šestara, a
korišćenjem samo vašeg stečenog znanja.
Skripta, kao što rekoh, sastoji se iz više delova. Nakon prorade prvog dela (40
izrađenih zadataka), stečeno znanje možete produbiti u drugom delu. Tu ćete se naći sa
zadacima, sa izradom (grafičkom) ali bez objašnjenja. Objašnjavanje metodologije izrade
će biti Vaš zadatak.
Konačno, u trećem delu, čeka Vas 67 zadataka, pomoću kojih možete
prekontrolisati stečeno znanje, vežbati naučeno i normalno spremati ispit.
Pre početka samo još jedna sitnica: Kolege! Ako Vam se čini po koja rečenica
nejasnim, možete bilo kada da se vratite stranicu ili dve. Na taj način (uz puno truda i
strpljenja) ćete sigurno svariti ono što se mora svariti i u znanju učvrstiti ono što se mora
učvrstiti.
A sada da pređemo na posao. Želim Vam prijatan rad i puno uspeha!
4
Oblast 1: Osnovna konstruisanja u ravni
1. Konstruisati evolventu kruga (obe grane), čiji se pravac valja po krugu,

poluprečnika: R=20 mm!
, ,
, 10 , , 4
9 11 3 ,
, 5
, 2
12
, 12 1 2 ,
8 3 6
11
10
4 Rπ
9
5
8 ,
, 6 7
7
A 7 B
3R
Tok izrade:
- podelimo krug na n jednakih delova ( u našem slučaju na 12 delova);
- konstruisanjem odredimo poluobim kruga (R π ) (vidi sliku);
- dobijenu dužinu (duž) podelimo na n/2 jednakih delova ( u našem slučaju 6);
- u tačkama, koji su određeni na kružnici, konstruišemo tangente – normalno na aktuelne
radijuse;
- na tako dobijene tangente nanosimo dužine kružnica od tačke dodira do tačke br. 1.;
- konačno, spajanjem dobijenih tačaka, dobijamo levu i desnu granu evolvente kruga.
2. Konstruisati elipsu, pomoću njenih radijusvektora, ako njihov zbir iznosi 100 mm!
Mala poluosa je b=30 mm.
Tok izrade:
- na osnovu definicije elipse znamo da je r1+r2= AB , što znači AB =100 mm;

- tačke C i D lako nanosimo, pošto je data dužina malih poluosa;
- iz istih tačaka se lako mogu naći i žiže F1 i F2 , jer je Cr1 =50 mm;
- nakon toga se od taćke centra, a do tačke F2 vrši podela duži na n delova, proizvoljno
(kod nas je n=5);
- tačke elipse ćemo lako dobiti pomoću ove podele i to na sledeći način: duž A1 daje
jedan radijusvektor, a u isto vreme B1 je drugi. U preseku dve kružnice, nacrtanih iz
jednog (sa A1 ) i iz drugog ( B1 ) fokusa, dobijamo traženu tačku;
- ovo se ponavlja u sva četiri kvadranta, sa svih pet tačaka;
5
- na kraju, spojimo tako dobijene tačke, u sklopu kojih su i tačke A, B, C i D, i pred

nama se iscrtava tražena elipsa.
r1=OA r1=OA
5
A F1 O 1 2 3 4 F2 B
3. Konstruisati elipsu, pomoću opisanog i upisanog kruga elipse, gde su podaci:
– Ro=50 mm i Ru=35 mm!
Tok izrade:
- kao koncentrične krugove, nacrtamo dve kružnice, sa datim radijusima iz iste središnje
tačke;
- temene tačke elipse A, B, C i D se logički daju u presečnim tačkama osnih linija sa
krugovima;
- ostale, proizvoljno odabrane tačke, dobijamo metodom koja je prikazana skicom: iz
preseka radijusa i opisane kružnice uspravno, a iz preseka radijusa sa upisanom
kružnicom vodoravno, povlačimo linije do međusobnog spajanja. Ovako se dobija
jedna tačka;
- i tu važi zakonitost: što više tačaka odredimo, tim ćemo tačnije dobiti krivu elipse.
6
A B
4. Konstruisati elipsu sa konjugovanim poluosama, koje međusobno zaklapaju ugao od

60o!
Konjugovane poluose su:
- a=40 mm i b=30 mm.
E 3 2 1 C 1 2 3 F
I
II
III
A
III B
II
I
H 3 2 1 D 1 2 3 G
7
Tok izrade:
- nacrtamo ose u datom, međusobnom položaju i nanesemo dužine poluosa;

- docrtamo četvorougao, koji oivičava elipsu (u našem slučaju to je romboid);
- sledeći korak je nanošenje jednakih podela (kao na slici) i obeležavanje tačaka sa
rimskim i arapskim brojevima;
- posle gore iznetog, preostaje nam samo da povlačimo potrebne linije iz tačaka A i B na
sledeći način: iz jednog od pomenutih tačaka ide linija do arapskog broja u bližem
kvadrantu, a iz druge tačke, preko odgovarajućeg (istog) rimskog broja pravu vučemo
do preseka sa malopre nacrtanom;
- njihov presek daje jednu tačku elipse;
- ovo se uradi za sve nanete (i obeležene) tačke, a spajanje tih tačaka daje elipsu.
5. Konstruisati parabolu, ako je poznato rastojanje između njene direkt-rise (vodilje) i

fokusa DF = 30 mm! Direktrisa se poklapa sa y osom.
r5
F
0 A 1 2 3 4 5
r5
8
Tok izrade:
- nanesemo date podatke, pa prepolovimo duž između koordinatnog početka i žiže – ovo
će biti jedna tačka parabole (A);
- od tačke A ka žiži obeležimo (proizvoljno) n ( u našem slučaju 5) tačaka na osi;
- preko ovih tačaka (1, 2, 3 …) konstruišemo normala na osu;
- pošto je parabola, po definiciji, skup tačaka koji su istovetno udaljeni od jedne tačke –
žiže – kao od jedne prave – direktrise ili vodilje, sledeći korak je;
- naneti dužinu O1 iz žiže F na normalu preko tačke 1, i to sa obe strane ose;
- ovo se ponavlja sa svim, proizvoljno uzetim tačkama i;
- spajanjem tako dobijenih tačaka imamo traženu parabolu pred sobom.
9
Oblast 2: Tačka i duž u prostoru

6. Zadane su koordinate tačaka A, B, C i D. Na osnovu ovih podataka izvršiti sledeće:
– nacrtati tačke i njihove projekcije u modelu trijedra;
– nacrtati projekcije tačaka u rasklopljenom stanju!
Potrebni podaci: A(27,15,25); B(38,10,0); C(20,0,10); D(0,20,10).
Tok izrade:
U prostoru:
- nanosimo x koordinatu na x osu, pa u produžetku y koordinatu paralelno sa y osom, i
konačno z koordinatu paralelno sa z osom;
- u konkretnom primeru smo predstavili i projiciranje prostorne tačke na projektne ravni
i obeležili smo i projektne zrake. Ovo u budućim zadacima više nećemo činiti;
π2
A''
π3 A''' A
C''' C=C''
D''
D=D''' B'' x
B''' C'
π1
B=B'
D' A'
y
U rasklopu:
- rasklapanje zamišljamo na sledeći način: na drugu projektnu ravan (frontalnicu)
zarotiramo prvu projektnu ravan (horizontalnicu) oko ose x, dok treću projektnu ravan
(profilnicu) oko ose z;
- ovo u stvari znači da jedna tačka prostora – u zavisnosti od svog položaja – može da se
nađe čak u istom kvadrantu rasklopa;
- ako je tačka u prvom oktantu prostora, ova raspodela položaja u rasklopu je: prva
projekcija – ispod ose x; druga projekcija – iznad ose x i desno od ose z; treća
projekcija – levo od z ose;
- ako je položaj tačke na nekoj od projektnih ravni, u nekim od projekcija će se videti na
nekoj od osa – ovo možete konstatovati i podrobnijom analizom skice rešenja;
- a ako je tačka na nekoj od osa – položaj će biti jednoznačan.
10
π3 π2
A''' A''
D=D''' C''' C=C''

y D''
B''' B'' x
C'
B=B'
A'
π1
D'
7. Na slici su zadane delimične projekcije tačaka A, B, C, D i E sa kratkim objašnjenjima:
– tačka A se nalazi ispred druge

projekcione ravni za 2 cm;
-y z – tačka B se nalazi na drugoj
projekcionoj ravni ( π 2 );
B E – tačka C se nalazi u II
15 kvadrantu na jednakoj udaljenosti
40 od projekcionih ravni π 1 i π 2 ;
A – tačka D se nalazi iznad I
projekcione ravni na istoj visini
10 kao tačka A;
40
C - tačka E se nalazi na prvoj

projekcionoj ravni.
25
15
x Zadatak:
20 – precrtati datu sliku;

10
D – napisati koordinate tačaka;

25 – nacrtati projekcije tačaka u
rasklopu;
y -z – ucrtati sledeće duži:
AE' , AD' , CD' , CE" i BD" !
11
-y z
B'' E'
A'' D''
C'C''
x
B' E''
D'
y -z
A'
Tok izrade:
- koordinate tačaka su: A(10,20,25); B(15,0,40); C(20,-15,15); D(25,10,25) i

E(40,40,0);
- ove koordinate dobijamo logičkom preradom gore datih delimičnih koordinata i
definisanih položaja;
- a prilikom crtanja traženih duži moramo imati samo jedno na umu;
- jednu duž jednoznačno definišu najmanje dve tačke, a određena projekcija duži se crta
jednostavnim spajanjem tačaka u toj projekciji. Ovo znači da prilikom crtanja duži,
npr. Tačka B’ nema nikakve veze sa tačkom C”.
8. Zadana je prizma sa vrhovima A, B, C, D, E, F, G i H. Vrhovi E i H se nalaze na osi z,

a strane su a=35, b=25 i c=40 mm (vidi sliku).
Zadatak - nacrtati:
z
E a=35 F – prizmu u trijedru i ucrtati dijagonale AF
i AG , kao i trougao AFC ;
A
B – projekcije dijagonale AF, (3x);
c=40 – projekcije dijagonale AG, (3x); i
– projekcije trougla AFC! (3x).
H G x
Tok izrade:
b=25
D C
y
12
- modeliranje date prizme u prostoru je ustvari precrtavanje priložene skice;

- pošto tačke u prostoru crtamo na svojim „realnim” mestima, odnosno prikazujemo ih
na mestu gde se stvarno nalaze, tražene dijagonale kao i trougao se daju nacrtati
jednostavnim spajanjem navedenih tačaka;
z
E a=35 F
A
B
c=40
H G x
b=25
D C
y
- kod crtanja dijagonala AF i AG , kao i kod trougla, a prilikom rasklopa,

razmišljamo na sledeći način:
- posmatrane tačke u prvoj projekciji prvo projiciramo na prvu projektnu ravan, na
prikazani način iz zadatka br. 6, pa nakon toga ih spojimo;
- ovo navedeno se izvrši i prilikom traženja druge i treće projekcije, normalno na drugu i
treću projektnu ravan;
- ne smemo zaboraviti pri ovom, da na ovaj način ne crtamo prostor, već samo njegove
„slike”. Jedna tačka zauzima baš ono mesto, gde se crta samo u tom slučaju kad se
nalazi na, u toj projekciji, posmatranoj projektnoj ravni.
13
z
A''' AF''' A'' F''' AF'' F''
y F' x
AF'
A'
y
A''' A''
AG''' AG''
y G''' G'' x
G'
AG'
A'
y
14
z
A''' A'' F''' F''
y C''' C'' x
F'
A'
y
9. Zadan je isečak iz lima, koji se nalazi u prostoru na udaljenosti H=30 mm od ravni π 1 .

Koordinate tačaka su zadane:
A(20,30,zA) D(40,20, zD) G(10,20, zG)

B(30,30, zB) E(40,10, zE) H(20,20, zH)
C(30,20, zC) F(10,10, zF)
Zadatak:
– modelirajte isečak u prostoru;
– nacrtajte isečak u rasklopu! (3x)
15
π2
F
π3 GH C D
E
A B
y
π1
z
A''' G'''H''' F''' F'' H'' C'' E''

B''' C''' D''' E''' G'' A'' B'' D''
y x
F' E'
D'
G' H' C'
B'
y A'
16
Tok izrade:
- zadatak je veoma sličan , ako ne i isti kao prethodni, stom malom razlikom, što su z –
koordinate tačaka nedefinisane. Ovo ipak ne stvara nikakvu zabunu ukoliko se shvati
smisao prve rečenice zadatka, naime;
- udaljenost tačke od prve projektne ravni je ustvari visina tačke, a to se ogleda u z –
koordinati;
- ovo znači da je z – koordinata svih nabrojanih tačaka jednaka 30 mm;
- dalji tok izrade ne zadaje nikakvu glavobolju, no ipak, treba primetiti nešto što će nam
biti od velike koristi u daljem toku rada;
- pošto svaka tačka datog lika leži na istoj visini, možemo se izraziti i na sledeći način:
leže u ravni paralelnoj sa prvom projektnom ravni. Ova ravan je zato jedna tzv. prva
glavna ravan;
- ovo prouzrokuje činjenicu, da se taj lik vidi u stvarnoj veličini. Rezime gore izloženog
bi bio: svaki lik, duž, itd. se vidi u svojoj stvarnoj veličini ako se nalazi na projektnoj
ravni ili na nekoj glavnoj ravni (ravni koja je paralelna sa projektnom);
- ova stvarna veličina se vidi u projekciji noseće projektne ili glavne ravni, dok se u
ostalim projekcijama vidi samo jedna dimenzija. Vidi se samo „ivica” lika.
10. Date su sledeće tačke:
A(15,35,35); B(30,-20,28); C(50,-20,-25) i D(55,50,-30).
Zadatak:
– modelirati i nacrtati u rasklopu (2x) duži AB ,CD i AD ;
i
– odrediti njihove tačke prodora kroz projektne ravni π 1 i π 2 (T2AB, T2CD, T1AD)!
Tok izrade:
- u uvodu moramo reći, da modeliranje ovog zadatka ima samo za cilj da se lakše shvati
smisao rešenja, pošto je objašnjenje mnogo vidljivije u prostoru;
- moramo znati da je presek prave i ravni (prodorna tačka) vidljiv(a) samo u tom slučaju
ako se ravan vidi u obliku prave;
- bolje rečeno, prodorna tačka se da videti samo u obliku preseka dve prave;
- nakon prostornog prikazivanja i podrobnije analize koordinata tačaka lako se da

zaključiti da duži AB i CD prodiru drugu, a duž AD prvu projektnu ravan;
- imajući na umu prethodno izneto, postavlja se pitanje: u kojoj projekciji i na kom
mestu se vidi druga projekcijska ravan u obliku prave?
- odgovor: u prvoj projekciji na mestu x ose, takoreći kao x - osa;
- iz ovog sledi konstatacija: prodor duži AB i CD kroz frontalnicu vidimo u prvoj
projekciji u obliku preseka njihovih prvih projekcija sa x - osom;
- tako dobijena presečna tačka se već lako može vratiti (projicirati) na samu duž;
- što se tiče duži AD , tok rešavanja je sličan, stom malom razlikom da se mora
posmatrati druga projekcija, da bi se horizontalnica videla na mestu x - ose;
17
A''
T2AB B π2
A
C'
B'
T'2AB T'' T'
1AD 2CD
x
C
A' T1AD T2CD
D'
D''
y
π1
D
A''
T''
2AB
B''
C'
B'
T''
1AD T'2CD x
T'2AB
C''
D''
T''
2CD
A'
T'1AD
y D'
18
- rešavanje zadatka u rasklopu je i nešto teži, ali sa druge strane i lakši od

malopređašnjeg slučaja. Teškoća je u tome što je potrebno koristiti prostornu
imaginaciju (tu više ne vidimo prostor direktno), ali zato je i lakši, pošto uopšte nema
potrebe za razmišljanjem o tome, koju projektnu ravan probija posmatrana duž. Tu se
naime odmah vidi: neka od projekcija seče x - osu;
- još jednom znači: ako je x – osa presečena u prvoj projekciji, to govori o prodiranju
druge projektne ravni, dok presečenost x – ose u drugoj projekciji znači prodor kroz
prvu projektnu ravan;
- zadatak je samo da se presečna tačka na x – osi obeleži i da se ta tačka projektuje u
onu drugu projekciju;
- što se tiče obeležavanja, vodićemo se sledećom logikom: npr. T2AB – T – prodorna
tačka; 2 – na drugoj projektnoj ravni; AB – duž koja je u prodoru.
19
Oblast 3: Prava u prostoru

11. Date su neke tačke u donjoj tablici:
M 35,20,15 C 60,25,20 F 42, yF,zF

A 10,30,25 D xD,14,zD G 10, 6,20
B 55,yB,zB E 18,35,30 H 60, yH,zH
Na osnovu priloženih podataka treba rešiti sledeće zadatke:

– nacrtati tri projekcije duži AB i CD , ako se one seku u tački M i odrediti sve
projekcije tačaka B i D;
– nacrtati projekcije duži EF i GH (3x), ako je EF AB i GH DC !
E" H"' E"

A" H"
A"'
F"' G"' F"
C"' M" C"
G"
M"' D"' D" B"
y B"' x
G' F B H
D B'
D' H'
M' C'
F'
A'
E'
Tok izrade:
- ovaj zadatak možemo rešiti u dve projekcije, a pomoću dobijenih tačaka, da se nacrtati
i treća;
- o tački B znamo samo njen položaj po osi x. Drugim rečima, poznata nam je ona
vertikalna linija po kojem će se naći njena prva i druga projekcija;
20
- pošto se duži AB i CD seku u tački M, znači i duž AB i duž CD na sebi nose tačku
M, tačke A i M definišu duž AB i njihovim spajanjem i produživanjem do, malopre
definisane, vertikale lako se može naći tačka B u obe projekcije;
- ovo znači i za pronalaženje tačke D, o kojoj znamo samo y – koordinatu (horizontalnu
liniju na kojem se nalazi u prvoj projekciji);
- što se tiče duži EF , znamo da je paralelan sa, već definisanom, duži V. Pošto se
paralelne duži i prave vide paralelnim u svim projekcijama, rešenje je dato;
- za duž GH možemo reći isto, stim da je on paralelan sa duži CD ;
- nepoznate tačke F i G se pronalaze slično tački B;
- na osnovu ovako definisane prve i druge projekcije, a pomoću već naučenog, crtanje
treće projekcije više ne stvara nikakav problem.
12. Date su sledeće tačke:
– A(10,25,10); B(25,35,25) és C(36,20,36).
Pomoću ovih tačaka treba rešiti sledeće:
– kroz tačku A povući pravu a ako je a π 2 i sa π 1 zatvara ugao od 45°;

– kroz tačku B povući pravu b ako je b π 1 i sa π 2 zatvara ugao od 60°;
– kroz tačku C povući pravu c ako je c π 3 i sa π 1 zatvara ugao od 30°!
a"'
z a"
c"' c"
C"' 30°
C"
b"' B" b"
B"'
A"' A"
45°
y 60° x
C'
a'
A'
c'
B'
b'
21
Tok izrade:
- rad sa tačkom A: pošto znamo da je prava a paralelna sa frontalnicom, u prvoj

projekciji mora da se vidi paralelno sa osom x;
- usled ove paralelnosti, u drugoj projekciji, nagibni ugao od 45° se vidi u stvarnoj
veličini;
- treća projekcija se može nacrtati pomoću prve dve, ali se može i logičkim
razmišljanjem (uz primenu A”’) nacrtati. Naime, π 2 u trećoj projekciji je sama osa z,
znači prava a je paralelna sa osom z, a sadrži tačku A”’;
- rad sa tačkom B: rešavanje zadatka je ista kao sa pravom a, razlika je samo u tome što
se mora paziti prilikom nanošenja pomenutog ugla od 60°, da nebi naneli sa
negativnim smerom;
- rad sa tačkom C: i pristup i tok nanošenja se u potpunosti poklapa sa već opisanim.
13. Dve prave su definisane na sledeći način: p1 (A,a) i p2 (B,b).
– A(10,20,10) i B(60,30,45);
– a(60, 5,10) i b(15,30, 5).
Zadatak:
– nacrtati tri projekcije pravih;

– odrediti da li se prave seku ili su mimoilazne (pravo ili prividno presecište);
– na pravu p2 postaviti tačku C(30,yC,zC) i nacrtati ostale projekcije;
– kroz tačku C položiti pravu p3 π 1 , koja sa π 2 zaklapa ugao od 60° i nacrtati
sve projekcije p3;
– odrediti presecište p3 sa ravni π 2 (T2=?)!
Tok izrade:
- nakon crtanja projekcija pravih u svim projekcijama, možemo pristupiti određivanju

stvarnosti (realnosti) preseka;
- za ovo nam je potrebno poznavanje sledećeg: stvarna presečna tačka se na istom mestu
vidi kao presek u svim projekcijama;
- dve mimoilazne prave se takođe mogu videti kao presečne u nekoj od projekcija, ali u
tom slučaju u drugoj nekoj projekciji se neće seći u posmatranoj tački. Ovu tačku
nazivamo prividnim presecištem;
- rešavanje ostalih zadataka je već prikazano u dosadašnjim primerima.
22
z
B" p"2 B"
p"'
2
p"'
3 C"' T'"
2 C" T" p"3
2
p"'
1
A" a" A" p"1 a"
b" M
y b" T'2 x
p'1
a'
1 p'3
A' p'2
2
b' C' B'
14. Tačke A, B, C, D, E i F daju vrhove nekog geometrijskog lika, a one su određene na

sledeći način:
– tačka A se nalazi na osi z, a OA = 21 mm;

– BB" = 20 mm;
– B(105,yB,9); C(92,38,25); D(55,yD,37); E(31,yE,40) i F(15,yF,37).
Zadatak:
– nacrtati dve projekcije ovog lika!
Tok izrade:
- postavljanjem zadatka možemo ustanoviti da je druga projekcija šestougla u potpunosti

definisana, dok prva samo delimično;
- određivanje prve projekcije tačaka D, E, i F se vrši tzv. Metodom dijagonala, za šta
nam daje pravo činjenica da je ovaj šestougao ustvari ravanski lik, što će reći temene
tačke u jednoj ravni;
- od dijagonala, u prvom koraku, možemo nacrtati u obe projekcije samo dijagonalu AC;
- dijagonala BD je data samo u drugoj projekciji, ali prilikom njenog crtanja dobićemo
jedno stvarno presecište sa dijagonalom AC ( s1" ) – pošto se obe one nalaze u istoj
ravni;
23
z
E"
F" D"
S"3 S"2 S"1 C"

A"
B"
x
A'
B'
S'3
F' S'2
S'1
C'
E'
D'
- ova tačka se da preslikati, normalno na x – osu, na dijagonalu AC u prvoj projekciji,

štoće nam dati mogućnost crtanja prve projekcije dijagonale BD – na osnovu dve njene
poznate tačke;
- tačka D’ će se smestiti na ovu dijagonalu, a baš ispod tačke D’’;
- ostale tačke: E’ i F’ se definišu na isti ovaj način, primenom dijagonala npr.: BE i BF
u drugoj projekciji i dijagonale AC;
- dobijanjem svih tačaka u obe projekcije izvršimo spajanje istih u šestougao i zadatak je
rešen.
o
15. Zadan je trougao ∆ ABC o kojem znamo da je BA π 2 , BC π 3 i da je BA = 59 mm,
zatim:
– A(70, yA, zA); B(15, 8,10) i C(xC,32,39).
Zadatak:
– nacrtati projekcije trougla; (3x)

o
– odrediti pravu veličinu strane BC ( BC = ? )!
24
z
C"' C C"
A"'
A"
o
AB
B"' B"
A x
y B' A'
C
C'
y
Tok izrade:
- prilikom postavljanja tačaka, a koristeći pri tome date koordinate i smernice, u prvoj
projekciji nema nedefinisanosti;
- a u drugoj i trećoj projekciji samo tačka A nam zadaje neke male probleme;
- ovo se da rešiti ukoliko imamo na umu da se stranica AB u drugoj projekciji vidi u
stvarnoj veličini, (pošto leži u ravni, paralelnoj sa drugom projektnom ravni, što se vidi
iz prve projekcije, a za koju smo već ustanovili u prethodnim zadacima da pokazuje
stvarne veličine u drugoj projekciji);
- znajući ovo, iz tačke B” nanosimo datu dužinu od 59 mm-ra na onu vertikalu na koju
očekujemo tačku A”;
- na ovaj način smo već i našli jednoznačno tu tačku i možemo je prebaciti u treću
projekciju;
- dobijene, nađene i nanete tačke spojimo i dobijamo tražene projekcije trougla;
- što se tiče stvarne dužine stranice BC, ona se vidi u trećoj projekciji, pošto je paralelna
sa profilnicom, znači za nju važi ista logika kao i za AB sa frontalnicom.
16. Date su prave a, b, i c. Ove prave prodiru projektne ravni u tačkama:
T1a(12,32, 0) T1b(44,48, 0) T2c(36, 0,66)

T2a(50, 0,72) T3b( 0,43,82) T3c( 0,37,45).
Zadatak:
25
– nacrtajte prave u trijedru;

iu
– sve tri projekcije!
z
T"
3b
π2
T"'
2a
T2a
T"'
2c T2c
T3b c"
π3 c"' c
b"
T"
3c
a
T3c
a"' b a"
T'2c T"
1b
T'2a x
T"
1a
b'" c'
T"'
1a
a'
T'3b
π1
T'3c T1a
b'
T"' T1b
y 1b
Tok izrade:
- za rešavanje ovog zadatka nije potrebno nikakvo uputstvo, jer ne sadrži nikakvu
novost, sem jedne sitnice;
- pored uvežbavanja do sada naučenog, možemo se malo pozabaviti i sa pojmom
vidljivosti. Prilikom crtanja je naime poželjno imati na umu da su projekcijske ravni
neprozirni, pa ako neka prava dospe iza nekog od njih, treba da se crta isprekidano;
- pažnja: projekcijske ravni u prostornom prikazivanju i u rasklopu pokrivaju prostor na
različit način.
26
z
T"'
3b
T"3b
T"'
2a
T"2a
T"' T"2c
2c
c"
b"' c"'
T"3c b"
T"' a"
3c
a"'
T"1a T'2c x
y T'"
1b T"'
1a T'2c T"1b T'2a
c' a'
T'3c T'1a
T'3b
b'
T'1b
y
27
4. Oblast: Stvarna dužina duži
17. U trijedru su date prave: a i c, koji probijaju projektne ravni π 1 , π 2 i π 3 u sledećim

tačkama:
– T1a(10,18, 0); T2a(58, 0 ,40); T3c( 0,40,15) i T2c(30, 0,32).
Zadatak:
– modelirajte date prave u prostoru;

– odredite stvarnu dužinu duži T1aT2 a ;
– odredite nagibni ugao duži T1aT2 a prema π 1 ( ω 1 =?);
– odredite stvarnu dužinu duži T2 cT3c ;
– odredite nagibni ugao duži T2 cT3c prema π 3 ( ω 3 =?)!
π3 T2co π2
T2a
T"'
2c
T2c
co
c
c"'
a a"
ω ω o
3
3
T'2a x
T3c
ω T"1
1a a'
T1a ω o
1
y
ao
T2ao
π1
28
T°2c
z
T"
2a
c°
T"'
2c T"
2c
c"'
ω°3 ω" 3
c" a"
T"'
3c T"
3c
y T"
1a
ω"1 T'2a x
a'
T'1a
ω o
1
a°
y
T2ao
Tok izrade:
- modeliranje pravih, na osnovu dosad stečenog znanja ne stvara nikakav problem, i

ovaj deo zadatka za cilj ima opet samo lakše shvatanje;
- određivanje stvarne dužine duži T1aT2 a je već nešto novo, pa ćemo to osmotriti malo
podrobnije;
- postoji više metoda za rad. Ovde ćemo razmotriti najčešće primenjivanu metodu –
metod rotiranja (obaranja) na projektnu ravan;
- suština metode je da duž, svojom ukupnom dužinom, dospe u projektnu ravan, gde će se
videti u stvarnoj veličini;
- za izvršenje gore opisanog posmatrajmo onaj pravougli trougao, čija je hipotenuza
sama duž, dok su katete: jedna je prva projekcija duži, dok drugu čini duž između
prodorne tačke na frontalnici i prve projekcije te tačke;
- ovaj pravougli trougao ćemo sada, oko prve projekcije (jedne katete) kao neke ose,
zarotirati na horizontalnicu;
- na ovaj način će pravi ugao između kateta da nam se ukaže u svojoj stvarnoj veličini
(što ćemo i nacrtati kontruisanjem), pa na ovaj način dobijenu polupravu ćemo preneti
29
stvarnu dužinu T2' aT2"a , što se već vidi u svojoj stvarnoj veličini, pošto se nalazi na
frontalnici;
- moramo reći i sledeće. Ovaj zadatak je rešiv i rotiranjem na frontalnicu, no ipak smo
to izbegli, pošto je sastavni deo zadatka i pronalaženje nagibnog ugla duži prema
horizontalnici ( ω 10 ), a taj ugao se automatski dobija iz oborenog trougla na prvu
projektnu ravan. Ovo nećemo posebno objašnjavati, jer je sve isto kao u dosad iznetim;
- što se stvarne dužine T2 c T3 c tiče, posle svega, jasno je da ćemo dobiti obaranjem na
treću projektnu ravan, jer ćemo time istovremeno dobiti i traženi treći nagibni ugao
duži ( ω 30 ).
18. Date su tačke A i B u prvom oktantu:

– A(10,20,30) i B(60, 8 10).
Zadatak:
– modelirajte njima definisanu pravu u paru ortogonalnih projekcija;

– odredite stvarnu dužinu duži AB pomoću:
a) trapezne metode;
b) metode diferencijalnog trougla;
c) rotacijom na paralelnu ravan sa horizontalnicom π 1 ;
d) rotacijom na paralelnu ravan sa frontalnicom π 2 !
Tok izrade:
- u uvodu recimo da će Vas ovaj zadatak naučiti, možda najvažnijim stvarima, za

rešavanje daljih problema, pa zato ćemo se pozabaviti s ovim zadatkom nešto
podrobnije;
- prve tri prostorne slike opet služe lekšem razumevanju problematike i tehnologije
rešavanja, dok druge tri slike demonstriraju samo rešenje.
- trapezna metoda: u suštini nema razlike između ove i u prethodnom zadatku opisane
metode (metode obaranja), jedina je primedba u tome što je duž ovde definisan pomoću
dve proizvoljne tačke u prostoru, a ne pomoću tačaka prodora na projektnim ravnima;
- osmotrimo sad trapez AA’B’B u prostoru;
- oko duži A’B’ (prva projekcija) zarotirajmo ovaj trapez do horizontalnice;
- pravi uglovi, razume se, sa svojim stvarnim veličinama naležu na prvu projektnu ravan,
dok visine tačaka A i B (u stvari bazisi trapeza), sa svojim stvarnim dužinama –
vidljivim u drugoj projekciji – zauzimaju svoja mesta na ovako dobijenim
polupravama;
- povezivanjem ovako dobijenih tačaka pred nama se iscrtava duž u svojoj stvarnoj
dužini;
- ova metodaje primenljiva, razume se , i na drugoj projektnoj ravni, no tada se mora
posmatrati trapez AA”B”B , a rotaciona osa će biti duž A”B” pri rotaciji na
frontalnicu.
30
- metoda rotacije na ravan, paralelan sa projektnom ravni: kao što se da primetiti i kod
ove metode je suština da se pogleda na duž iz normalnog pravca. Ovo se dosad
postizalo rotiranjem na projektnu ravan, a efekat je isti ako se izvrši rotiranje na neku
glavnu ravan (ravan paralelan sa projektnom ravni);
- rotiranje se sad ne vrši oko jedne projekcije duži AB, već po izboru oko projektnih
zraka AA’ (AA”) ili BB’ (BB”) – odluka se donosi na osnovu raspoloživog slobodnog
mesta na crtežu;
- druga razlika je ta, što je ovde ugao rotacije manji ili pak veći od 90°. Taj ugao doseže
do visine tačke rotacije (kod ravni paralelnog sa horizontalnicom)ili do širine (kod
ravni paralelnog sa frontalnicom).
-
z
A°
AB° - diferencialnim
π2
trouglom
A" (na frontalnicu)
A
B"
B x
B'
A'
y oda B°
a met lnicu)
zn ta
π1
A ape orizon
- t r
h
AB° je na
n
ara
A° (ob
- metod diferencijalnog trougla: u osnovi princip ove metode se u potpunosti poklapa sa

trapeznom metodom, znači metod obaranja, ali zahteva manju površinu slike, što puno
puta znači izričitu prednost;
- osu obaranja ćemo odabrati tako da ona prođe kroz tačku, bližu odabranoj projektnoj
ravni, da leži u ravni odgovarajućeg trapeza i da bude paralelna sa projektnom ravni;
- kao rezultat izbora, izabrana osa će od udaljenja druge tačke duži od projektne ravni,
odsecati dužinu bliže tačke, a prilikom obaranja oko nje će bliža tačka ostati u mestu,
dok će druga rotirati po manjem radijusu do ravni paralelnom sa projektnom;
- konačno, na ovaj način dobijeni trougao projiciramo sa glavne na projektnu ravan i
posao je završen;
- ovaj zadnji korak, razume se, u praktičnim primerima (u rasklopu) ne radimo jer se
rešenje traži direktno na projektnim ravnima a ne u prostoru;
31
A" AB° - rotacijom na

A
a"
frontalnicu
π2
a
B°
B"
B x
B'
a'
A'
y
π1
A"
π2
A a"
a
B"
B x
B'
a' B°
a°
A' AB° - rotacijom na
y horizontalnicu
π1
32
- na osnovu dosad iznetih i izrađenih prostornih crteža možete u celosti shvatiti smisao
predočenih metoda. Sledeće tri slike pokazuju isto u rasklopu, što posle svega ne
iziskuje dalje objašnjenje..
z A°
Trapezna metoda
yA
A"
B°
a"
yB
B"
x
a' B' zB
A' B°
y zA
A°
Metod diferencijalnog trougla

z
A°
yA -yB
A"
a"
B°
B"
x
B' B°
a'
A'
zA -zB
y
A°
33
z
Rotacija
A" - na paralelnu ravan sa frontalnicom
a°
a"
B" B°
x
B'
a°
a'
A° A' - na paralelnu ravan sa horizontalnicom
19. Data su temena A, B, C, D i vrh V jedne piramide:

– A( 0,32, 0); B(20,-12, 0); C(60,-12, 0); D(40,32, 0) i V( 0,24,50).
Zadatak:
– modelirajte piramidu;
– nacrtajte piramidu u ortogonalnim projekcijama; (2x)
– odredite prodor ivica VC i VB na ravni π 2 ;
– odredite stvarna dužine ivica VD i VC !
Tok izrade:
- ovim zadatkom ćemo opet uvežbavati dosad naučeno;

- prilikom modeliranja (prostornog prikazivanja) piramide glavni naglasak stavljamo na
pravilnost određivanja vidljivosti;
- sad prelazimo na rasklop, gde je vidljivost nešto drugačiji, zbog promene ugla
posmatranja. Pošto pred sobom imamo model piramide, hajde da ga koristimo
(pomaže i razvija prostornu imaginaciju);
34
- što se tiče pomenutih prodora kroz frontalnicu, ovo nam više nije nikakva prepreka,
rešili smo to već više puta. Jedino što nam eventualno otežava rad je sve veća gustina
linija na crtežu – no to je i cilj. Snađite se i na crtežu prepunom linija;
π3 π2
T2VB T2VC
B C
T'2VB T'2VC x
V'
A
y D
π1
z V°
CV° - trapeznom metodom na
frontalnicu
V"
CV° - rotacija na paralelnu ravan

sa frontalnicom
T"
2VB
T"
2VC
B' C' C°
T'2VB T'2VC x
A"
B" D" C"
VD° - rotacija na ravan C°

paralelan
sa horizontalnicom V'
A' D'
D°
y VD° - obaranje na
horizontalnicu
V°
35
- za pronalaženje stvarnih veličina pomenutih ivica, slika pokazuje po dve metode, sa

čim u vezi moramo istaći dve bitne i veoma važne „sitnice”;
- kod određivanja dužine VD, izabrali smo rotaciju na paralelnu ravan sa
horizontalnicom, no ovo je manje bitno. Mnogo je važnije primetiti ugao rotacije. Taj
ugao je naime veći od 90°. Zahvaljujući tome smo radnu površinu „izneli” iz dela
crteža preopterećenog gustišom linija na mnogo „slobodniji deo”;
- kod određivanja dužine CV, metodom trapeza – na frontalnicu – se ispostavlja jedna
zanimljiva situacija. Uzrok je jednostavan – duž zauzima mesto u dva oktanta prostora.
Rezultat ovoga je da je druga projekcija duži, oko koje ćemo vršiti rotiranje, odnosno
obaranje, ispred jedne, a iza druge krajnje tačke duži. Nije naodmet da se primeti i to,
da je prodorna tačka duži na ovoj drugoj projekciji i da će baš ta tačka biti jedina koja
će ostati na svom mestu prilikom rotiranja;
- a sad rotirajmo – dok će ona krajnja tačka otpozadi rotirati nadole, dotle ova prednja
nagore, ili obratno. Krajnji rezultat će biti jedna „leptir mašna”, koja uopšte ne liči na
trapez, ali je metoda prepoznatljiva.
36
5. Oblast: Definisanje ravni
NAPOMENA: Kod sledećih zadataka uvek treba primenjivati samo par ortogonalnih
projekcija (2x), ukoliko zadatak to ne precizira na drugi način!!
20. Pomoću date prave a i tačke A van te prave odredite tragove ravni α . Date su nadalje
i prodorne tačke prave na projektnim ravnima:
– T1( 8,36, 0); T2(54, 0,57) i A(40,17,14).
z
T"2
a"
s"1 M" A" α2
T"1 x
T'2
α1
a' A'
M'
s'1
y T'1
Tok izrade:
- za određivanje tragova ravni, pošto se radi o pravim linijama, dovoljno je odrediti po

dve tačke. Ova tvrdnja se da uprostiti uz primedbu da se ta dve prave uvek seku na osi
– x, i to u tački α x , što znači da je ustvari dovoljno utvrditi položaj tri tačke;
- dve tačke su već date samim zadatkom, naime prodorne tačke prave a na projektnim
ravnima moraju ležati na tragu te ravni, jer je prava sastavni deo tražene ravni i kao
takva projektnu ravan mora seći po preseku projektne i tražene ravni, a to je sam trag;
- odredimo sada položaj tačke α x na x - osi. Za ovo već moramo primeniti i pravu kao i
tačku A, a kao pomoć upotrebićemo i prvu sutražnicu;
- o prvoj sutražnici znamo sledeće: ova linija leži na ravni α , što će reći može se
postaviti tako da na sebi nosi datu tačku A, i po pravilu mora da seče (pravim
37
presecištem) pravu a. Znamo nadalje i to, da se ova sutražnica u drugoj projekciji vidi
paralelno sa osom - x, a u prvoj paralelno sa prvim tragom;
- znajući sve ovo znači, u drugoj projekciji a preko tačke A povučemo jednu paralelnu
pravu sa x – osom. Biće to druga projekcija prve sutražnice ( s1" ). Pri tome ova
sutražnica će seći pravu a u pravom presecištu M” u drugoj projekciji;
- ova tačka se veoma lako preslikava u prvu projekciju kao tačka M’ na prvoj projekciji
prave a;
- na ovaj način smo dobili dve tačke prve projekcije prve sutražnice (tačku A’ i tačku
M’), čije spajanje rezultira prvom projekcijom prve sutražnice;
- znajući i to da je prvi trag ravni paralelan sa ovom linijom, i da pri tome sadržava
tačku T1' , imamo prvi trag ravni α1 ;
- zajedno s ovim našli smo i tačku α x , koja sa tačkom T2" definiše drugi trag ravni - α 2 ;
- kao kontrolu, možemo spojiti prvu i drugu projekciju prve sutražnice, na prikazan
način – a kao rezultat ovog spajanja dobijamo tačku K” koji mora ležati na drugom
tragu ravni.
21. Dat je trougao ABC na ravni α . Jedna stranica ima dužinu AB = 40 mm, i leži na
drugoj sutražnici ravni. U prvoj projekciji se ovaj trougao vidi kao jednakokraki:
'
A' B' = B' C' . Dalji podaci:
– α x = 77 , α y = 52 , α z = 63 ,
– A(17,yA,40) C(xC,yC,0)
Zadatak:
– nacrtajte trougao u sve tri projekcije!
Tok izrade:
- nakon pripreme zadatka i nanošenja svih podataka, uočavamo da je tačka A definisana

u potpunosti samo u drugoj projekciji, znači prvo nađemo prvu;
- ovo bismo mogli uraditi, kao u prethodnom primeru, povlačenjem prve sutražnice
preko tačke A, ali pošto u daljem delu zadatka će nam biti potrebna druga sutražnica,
pomoću nje ćemo tražiti tačku A’;
- o drugoj sutražnici pak znamo da je paralelna sa x – osom u prvoj projekciji a u drugoj
projekciji sa drugim tragom;
- na osnovu ovog, znači s"2 (druga projekcija druge sutražnice) preko tačke A” već
imamo, i za tren je možemo preneti u prvu projekciju ( s'2 );
- na osnovu teksta zadatka, tačka B” se nanosi na ovu sutražnicu, i to u stvarnoj veličini
u drugoj projekciji, naime druga sutražnica je u toj projekciji paralelna sa drugim
tragom – znači i sa frontalnicom. Ostalo se zna;
- s ovim imamo i tačku B’ , možemo pristupiti traženju tačke C;
38
z
αz
α3
s"2
A"' AB°=40 mm
A"
α2
B"'
y
αx x
αy C"'
s'2 A'
C"
B'
α1
C'
y αy
- zadatak nam govori da se stranice AB i BC u prvoj projekciji vide kao jednaki, a kod
tačke C primećujemo, da je njena koordinata z jednaka nuli – znači da je smeštena na
horizontalnicu;
- iz ovog direktno proističe konstatacija, da se tačka C nalazi i na prvom tragu ravni, jer
samo za tačke traga ravni važi činjenica da se u isto vreme nalaze i na ravni α kao i
na projektnoj ravni π 1 ;
- ovako je već lako naći prvu projekciju tačke C i preslikati je u drugu;
- konačno, na osnovu prve i druge projekcije nađemo treće projekcije tačaka i spojimo
ih, no o ovome već znamo sve..
22. Date su koordinate temena jednog trougla u ravni α :
– A(49,10,12);
– B(78,10,24);
– C(91,30,12).
Zadatak:
– odredite tragove ravni α ;

– odredite stvarne veličine trougla!
39
A°
C°
B" B°
AB°
A" s"1 C"
α2 s"2
x
s'1
α1 s'2 B'
A'
AC
°
C'
y
Tok izrade:
- ovaj zadatak se da rešiti na dva načina: tzv. opštim pristupom i pomoću sutražnica;
- opšti pristup, koji je primenljiv za svaki problem ovog tipa, polazi od konstatacije –
viđene u prethodnom primeru – na osnovu koje, ako odredimo prodornu tačku na
projektnoj ravni od neke prave koja leži u posmatranoj ravni, u stvari pronalazimo
jednu tačku traga te ravni na toj projektnoj ravni;
- znači ako, npr. stranicu BC u prvoj projekciji produžimo do ose - x, dobićemo njenu
prodornu tačku na frontalnici u prvoj projekciji. Preslikavanjem ove tačke u drugu
projekciju imamo traženu prodornu tačku, koja je ujedno i jedna tačka drugog traga;
- sve ovo se može ponoviti npr. sa stranicom AC i definisali smo drugi trag;
- dve potrebne tačke za pronalaženje prvog traga će nam dati stranica AB i BC, metod je
isti, kao malopre, stom razlikomšto ćemo rad početi u drogoj a završiti u prvoj
projekciji.
- kod jednostavnijeg, ali ne uvek primenljivog načina, moramo primetiti da se stranica
AC nalazi na prvoj sutražnici (duž A" C " paralelan osi x), a stranica AB na drugoj
(njena prva projekcija je paralelna sa osom x);
40
- ovo će reći, prvi trag ravni je paralelan sa stranicom A’C’, a drugi trag sa stranicom
A”B”;
- dovoljno je odrediti samo jednu prodornu tačku, npr. sa stranicom BC, i preko nje
povući paralele na malopre pomenute stranice u odgovarajućim projekcijama;
- na ovako dobijenu presečnu tačku na x – osi nadogradimo i drugi trag veoma
jednostavno u obliku paralelne linije;
- zadnja stavka zadatka traži stvarnu veličinu trougla, za šta je potrebno poznavati svaku
stranicu jedan po jedan u stvarnoj veličini;
- što se tiče stranice AB - to ćemo u drugoj, a stranicu AC - u prvoj projekciji videti u
stvarnoj veličini, pošto leže na sutražnicama;
- samo nam stranica BC stvara mali problem, ali i to se da lako prebroditi aktiviranjem
neke od upoznatih metoda za određivanje stvarnih veličina (kod ovog primera sam
koristio trapeznu metodu);
- pošto smo našli i stranicu BC u stvarnoj veličini, druge dve se jednostavno
nakonstruišu na nju i evo trougla u stvarnoj veličini.
23. Data je prava, koja probija ravan α i sadrži tačke A(22,26,38) i B(63,5,16). Ravan α
je definisan sa:
– α x =5 mm;
– tragovi ravni imaju nagibne uglove ϕ 1 =+40° i ϕ 2 = -30°.
Zadatak:
– odredite prodor prave kroz ravan;

– rastojanje tačke A do ravni α ;
– rastojanje tačke B do ravni α ;
– nagibni ugao ravni α prema ravni π 1 !
Tok izrade:
- prodor prave kroz proizvoljnu ravan možemo odrediti na dva načina. Obe metode su
prikazane na sledećoj slici;
- ako je zadatak da se odredi samo tačka prodora prave kroz ravan, onda se preporučuje
jednostavnija varijanta rešenja, a to je da se prava preseče sa svojom „senkom”;
- ovo zamišljamo na sledeći način: pravu „osvetlimo„ npr.: odozgo – što će
prouzrokovati poklapanje projekcije prave na ravni α i na horizontalnici u prvoj
projekciji, a u drugoj projekciji se oni seku u tački P” (ova tačka je znači druga
projekcija tražene presečnice ili prodorne tačke);
- određivanje druge projekcije „senke” se vrši pomoću prodora iste na projektnim
ravnima;
- druga varijanta rešenja je tzv. metod transformacije. Tokom korišćenja transformacije
smestićemo jednu transformacionu ravan, normalno na ravan α (ova ravan će ravan
α seći po njenoj prvoj nagibnici). U sledećem koraku ćemo sve tačke, kao i samu
ravan α projicirati na tu transformacionu ravan (na ovaj način će se ravan α videti u
jednoj liniji), a dobijenu transformisanu sliku ćemo oboriti na prvu projektnu ravan, na
način koji je dat na slici;
41
z
T"2
α 2
A"
P"
B"
T"
1 T'2 x
α x B'
P' IV
B
T'1 dB
A'
ω° 1 P
IV
α°
α 1
dA
1 X4
y AIV
- određivanje transformacione slike ravni ( α 0 ) se vrši na način koji je definisan

prilikom određivanja stvarne dužine duži, obaranjem na horizontalnicu (vidi zadatak
br. 17), stim, da nas u ovom slučaju ne interesuje dužina prve nagibnice u prvom
oktantu, već samo njen prvi nagibni ugao ( ω 10 ), što ustvari pretstavlja i jednu tačku
zadatka;
- presek linije, koja pretstavlja ravan α i transformisane slike prave daje
transformacionu sliku tačke prodora prave kroz ravan, koju sada lako možemo
preslikati u prvu pa, odavde u drugu projekciju;
- prednost ove metode je u tome, što jednim zahvatom rešava više stvari: zajedno sa
prodornom tačkom dobijamo i prvi nagibni ugao ravni, štaviše sa transformisane slike
veoma jednostavno možemo odrediti udaljenost bilo koje tačke prostora od date ravni
(vidi sliku: udaljenja dA i dB ).
24. Data je ravan α ( α x ,α y ,α z ) , koja na sebi nosi tačku A. Tački A pridružimo jednu
ravan Σ , zadovoljavajući pri tome sledeće uslove: Σ⊥π 1 i Σ ' ⊥α 1 .
Poznati su nam i sledeće pojedinosti:
– A(28,ya,19); α x = 72 , α y = 51 i α z = 45 .
42
Zadatak:
– odredite projekcije tačke A;

– odredite projekcije prve nagibnice ( n1' , n1" );
– odredite ugao koji zaklapaju ravni α i π 1 (to je prvi nagibni ugao ravni
ω 10 = ? );
o
– odredite stvarnu dužinu duži T1 A ( T1 A = ? ).
z
αz
T"
2
s"1 A"
n"1
T'2 A T"
1 αx x
s'1
A'
n°1 n'1
T°
A° ω°1
2
T'1
AT1°
αy
y
Tok izrade:
- nepoznatu prvu projekciju tačke A određujemo pomoću prve ili druge sutražnice (u
konkretnom primeru smo to obavili pomoću prve) na već opisani način;
- tražena nagibnica nije ništa drugo već presečna linija pomenute dve ravni Σ i α ,
koja prolazi kroz tačku A i u prvoj projekciji se vidi normalno na prvi trag α 1 ;
- ova presečnica (nagibnica) prodire prvu i drugu projektnu ravan u tačkama T1 i T2;
- tačke iz prve projekcije prenosimo u drugu na sledeći, uvek važeći princip: ono što se u
prvoj projekciji vidi na osi – x , to će u drugoj projekciji zauzeti svoje mesto na drugom
tragu ravni. Nadalje, ono što se nalazi na prvom tragu ravni u prvoj projekciji, toće u
drugoj biti na osi - x;
43
- na ovaj način, znači došli smo do obe projekcije nagibnice;

- što se tiče prvog nagibnog ugla ravni, to se može definisati kao ugao između
horizontalnice i prve nagibnice, štoće reći ovaj ugao grade sledeće dve poluprave:
prva nagibnica ravni n1 i njena prva projekcija n1' ;
- ovo direktno govori, da ćemo obaranjem pomenutog pravouglog trougla na
horizontalnicu dobiti stvarnu sliku i veličinu tog ugla;
- a što se tiče stvarne dužine duži T1 A , ona takođe biva dobijena obaranjem nagibnice,
pošto prilikom obaranjan će i sama nagibnica biti vidljiva sa svojom stvarnom
dimenzijom. Preostaje nam samo da oborimo i samu tačku A (izvršenje toga se ni u
čemu ne razlikuje od dosad iznetih, a što se može videti i ustanoviti sa slike).
25. Na jednoj ravni α dat je kvadrat ABCD. Dijagonala tog kvadrata AC stoji normalno
na frontalnicu π 2 , dok joj je dužina 26 mm-a. Dalji podaci:
– A(48, 5,zA) i α (75, ∞ ,40).
Zadatak:
– nacrtajte kvadrat u sve tri projekcije;

– prikažite u stvarnoj veličini ugao koji zaklapaju ravni π 1 i α (prvi nagibni
ugao - ω 1o = ? );
– prikažite i treći nagibni ugao date ravni ( ω 3o = ? )!
z
α3 αz
ω°3 α2
B" B"
A" A"
C" C" D"
D"
ω°1 αx x
A'
y
α1
B' D'
C'
y s'1
44
Tok izrade:
- već prilikom pripreme zadatka, tačnije rečeno kod crtanja ravni, primećujemo jednu,
dosad neviđenu okolnost, naime to da prvi trag ravni mora seći osu – y u
beskonačnosti. Ovo može značiti samo to da su ove poluprave paralelne (a to znamo iz
definicije paralelnih pravih, koji se seku u beskonačnosti);
- druga važna specifičnost ove ravni je u tome, da zahvaljujući svom specijalnom
položaju, u drugoj projekciji pokazuje svoju „ivicu” , odnosno vidi se u jednoj liniji,
koja je ujedno i njen drugi trag i sve tačke ravni pripadaju (u drugoj projekciji) ovoj
liniji;
- iz ovog pak sledi, da za pronalaženje druge projekcije tačke A nije više potrebno
koristiti sutražnicu;
- iz specijalnog položaja ravni proističe nadalje i činjenica, da je data dijagonala AC
pored toga što je normalna na frontalnicu, biva paralelna i sa prvim tragom ravni,
znači leži na prvoj sutražnici. Ovo pak povlači za sobom konstataciju da se dijagonala
AC u prvoj projekciji vidi u stvarnoj veličini, pa dužinu od 26 mm-a možemo komotno
naneti;
- dobijenu duž AC prepolovimo, nacrtamo preku središnje tačke duži normalu na nju i
eto, imamo nacrtanu i drugu dijagonalu BD, ali se naša radost stišava čim primetimo
da ni nadalje ne znamo tačno gde su tačke B i D;
- ipak znamo nešto drugo ili kako bi se reklo, može se primetiti da je ova prava (duž BD)
frontalna (leži u drugoj glavnoj ravni), a to za nas direktno asocira na to da se ova duž
da osmotriti u stvarnoj veličini u drugoj projekciji;
- normalna stvar, i tačka B i tačka D leži na drugom tragu ravni u drugoj projekciji, i to
na 13 – 13 mm-a od tačaka A” i C” (koji se tu vide u jednoj tački);
- sa definisanom prvom i drugom projekcijom, crtanje treće projekcije već ne zadaje
glavobolju;
- a što se tiče prvog i trećeg nagibnog ugla ravni, oni se vide u drugoj projekciji u
stvarnoj veličini. Objašnjenje ove činjenice prepuštam Vama.
26. Date su dve prave, koje se seju u tački A. Jedna od tih pravih prolazi kroz tačku B, a
druga kroz tačku C. Na ovaj način se stvori trougao ABC.
– Podaci: A(19,40,34); B(27,73, 6) i C(60,11,19).
Zadatak:
– odredite tragove ravni, definisane pomoću trougla;

– nacrtajte trougao u stvarnoj veličini;
– obeležite unutrašnje uglove trougla ( ϕ A ,ϕ B ,ϕ C );
– odredite stvarnu udaljenost tačaka T1AB i T2AB;
– odredite ugao između prvog ( α ' 1 ) i drugog ( α 2 ) traga ravni α ( α 0 = ? );
– odredite prvi nagibni ugao ravni α !
Tok izrade:
- određivanje tragova ravni smo već detaljno prikazali u zadatku br. 22, tako da sa ovim
tu nećemo više da se bavimo. Ipak nešto moramo istaći: pošto se tu radi o trouglu koji
45
stoji u opštem položaju (nema ni jednu stranicu po sutražnicama), u obzir dolazi samo
jedna moguća metoda rešavanja – u pomenutom zadatku prikazana, opšta metoda;
- nakon određivanja tragova ravni, tom opštom metodom, možemo preći na određivanje
stvarnih dimenzija trougla. Po pravilu, ovo ne bi smelo da nam bude teško, pošto smo
već naučili metode i metode za rešavanje ovakvih problema, pa ipak ovde nećemo
primeniti ni jedan dosad viđeni način, nego ćemo se upoznati sa novim postupkom –
postupkom obaranja ravn;
T"2AB
α2
s"
1
A" T"2A
T"2BC
C"
T'2AB
B" T'2A T'2BC x
T"1AB
T°2AB
C' α0
T1 n'1
AB
T2
AB °
A' C°
T°2A
ϕ°
A
=z
C
A'
ω°
A°
1 s°1
n°1
∆ABC° α°2
A°
s'1 B'
T'1AB ϕ°
B ϕ°
A
B°
A°
α1
- ovaj način se preporučuje u slučajevima, kada se u zadatku traži određivanje realnog

izgleda nekog ravanskog lika. U ovo spadaju podaci o stvarnim dužinama stranica kao
i stvarne veličine unutrašnjih uglova lika, a sve to se dobija odjednom na ovaj način;
46
- tok obaranja ravni je sledeći: kao prvo, izabere se proizvoljna tačka na drugom tragu
ravni (u našem slučaju to neka bude tačka T2"A , koji dobijamo tako što smo pomoću
prve sutražnice „izneli” tačku A” na drugi trag. Iz dobijene tačke povlačimo normalu
na osu x. Odavde idemo dalje, normalno na prvi trag, sa polupravom proizvoljne ali
dovoljne dužine (reč dovoljna će se odmah objasniti). Iz malopre pomenute tačke T2"A
sada krećemo sa kružnim lukom i to oko centra α x , sve do malopređašnje poluprave
(eto, tu se vidi objašnjenje za reč dovoljna dužina poluprave). Presek luka i poluprave
daje tačku T20A , iliti na horizontalnicu oborenu sliku tačke T2"A . Pošto se i ova tačka,
zajedno sa tačkom α x nalazi na prvoj projektnoj ravni, mogu da se povežu i tako
dobijamo oborenu sliku drugog traga ravni ( α 20 ). Ovu proceduru bismo možda još
jednostavnije mogli definisati ovako: tu se ustvari vrši rotiranje dela ravni u prvom
oktantu, oko prvog traga , do prve projektne ravni;
- ovo znači da je deo crteža između polupravih α 1 i α 20 ustvari sama ravan α , tačnije
njen deo iz prvog oktanta, gledana odozdo (to je znači poleđina ravni). Sve što ćemo
videti, biće realna slika svih ravanskih oblika sa ravni α , ali obrnuta u odnosu na
pogled odozgo;
- evo, ravan smo oborili, sada sledi preslikavanje svih tačaka na tu oborenu ravan;
- preslikavanje ćemo vršiti pomoću prvih sutražnica. Prikažimo ovo prebacivanjem tačke
A;
- tačku A” prvom sutražnicom prvo „izbacimo” na drugi trag ravni, pa odavde
normalno na x osu. Ukoliko odavde nacrtamo prvu sutražnicu u prvoj projekciji, naći
ćemo se u tački A’, što je shvatljivo. Crtanje nastavljamo od ose x, normalno na prvi
trag do oborenog drugog traga (tu dobijamo tačku T20A ), odakle možemo nacrtati
oborenu prvu sutražnicu ( s10 - koja je, razume se i u ovom pogledu paralelna sa prvim
tragom ravni). Završetak procedure je povlačenje normale na prvi trag, iz tačke A’ do
oborene sutražnice s10 , i tako nađosmo tačku A0 , tj. sa ravni zajedno oborenu sliku
tačke A;
- na, u prethodnom stavu opisan način sad može i tačka B i tačka C da se preseli u
oborenu ravan, i dobijamo posmatrani trougao ABC, sa svojim stvarnim dimenzijama
(tu se da primetiti da je trougao obrnut – gleda se poleđina);
- nisu samo stranice sa stvarnim dužinama već i unutrašnji uglovi pokazuju svoje pravo
lice, znači možemo da ih obeležimo;
- što se tiče udaljenosti tačaka T1AB i T2AB, ova problematika je već više puta obrađena
pa je dovoljno podrobnije osmatranje slike i sve je shvatljivo;
- ugao između dva traga ravni se nalazi na samoj ravni, što znači oborena slika
prikazuje baš onaj pogled što nam treba, gde se i ugao α 0 direktno vidi. Moramo samo
da je obeležimo između traga α 1 i oborenog drugog traga α 20 ;
- zadnja tačka zadatka je takođe samo vežbanje već poznatog, konkretno određivanja
nagibnog ugla ravni. Za određivanje prvog nagibnog ugla ravni izabrali smo jednu
prvu nagibnicu (npr. onu koja sadržava i tačku A), pa uz poznavanje visine te tačke
(može se očitati iz druge projekcije) jednim prostim obaranjem pravouglog trougla na
horizontalnicu imamo traženi nagibni ugao ω 10 .
47
Oblast 6.: Ravni i tela
27. Data je okrnjena piramida, visine h=2 cm-a. odrubljeni vrh se nalazi u tački V, dok
tačke A, B, C i D definišu njenu kvadratnu osnovu. Osa tela je normalna na
horizontalnicu π 1 . Znamo nadalje i da je stranica osnovice AB π 3 i ima dužinu 4 cm.
Dalji podaci:
– A(13,54,12); D(53,yD ,zD) i V(33,34,52).
Zadatak:
– oko jedne proizvoljno izabrane ose, normalne na π 2 treba zarotirati drugu

projekciju tela za ugao od − 120 o ;
– pomoću dobijene slike i prve projekcije nacrtajte IV projekciju!
z
A"°B"°
V"
a"°b"°
c"d"
a"b"
-120° C"°D"° c"°d"° V"
C"D"
A"B"
Or
D x
B'
C' C'° B'°
c'° b'°
b' c'
V' V'°
a' d'
d'° a'°
A' D' D'° A'°

y
48
Tok izrade:
- ovim zadatkom ćemo naučiti, kako treba pogledati telo iz nekog specijalnog ili
izabranog ugla gledanja;
- ovo postižemo pomoću jedne rotacije, konkretno u primeru za negativni ugao od 120°,
zahvaljujući čemu ćemo odozgo gledano videti bazisnu površinu okrnjene piramide.
No, krenimo s radom;
- kao prvo, na osnovu datih podataka nacrtamo prvu i drugu projekciju okrnjene
piramide, pazeći pri tome na pravilno određivanje vidljivosti svih ivica tela. Kod
označavanja temena tela velika slova ćemo koristiti za tačke donjeg bazisa (dna) tela,
dok će mala slova definisati gornji bazis (poklopac);
- pošto su pripreme završene, možemo pristupiti rotiranju druge projekcije. Za ovaj
zahvat prvo moramo definisati osu rotacije, pošto ona nije konkretizovana zadatkom,
samo je toliko rečeno da je normalna na frontalnicu, a što nam govori da je u drugoj
projekciji to samo jedna tačka. Samo smeštanje je proizvoljno, znači postavljamo je
gde mi želimo. Izaberimo, primera radi tačku kao na slici. Obeležimo je sa Or ;
- primećujemo i to da se temena tela (a ima ih sveukupno osam) u drugoj projekciji vide
u četiri tačke, tako da je naš zadatak da ove tačke zarotiramo oko tačke (odnosno ose)
Or , u negativnom ugaonom smeru za 120°. Ovo radimo na poznati način, naime prvo
oko centra (Or ) iz svih temena nacrtamo kružni luk u smeru kretanja skazaljke na
časovniku, na šta nanosimo dva puta aktuelni otvor šestara. Radi veće preciznosti ovog
procesa možemo izvršiti i rotaciju odrubljenog vrha piramide, mada to od nas zadatak
decidirano ne zahteva;
- pomoću ove zarotirane slike i prve projekcije tela smo u stanju da nacrtamo traženu
četvrtu projekciju, koja je ustvari pogled odozgo (prva projekcija) zarotirane slike;
- izvođenje ovoga nije ništa komplikovano: temena rotirane slike jednostavno
premestimo u prvu projekciju, normalno na x osu i to do širina dotične tačke u prvoj
projekciji. Na ovaj način će se pojaviti svih osam temenih tačaka tela;
- završetak zadatka je povezivanje dobijenih tačaka, sa posebnim osvrtom na tačno
određivanje vidljivosti. Kod ovog koraka, za tačnost crteža ili kontrolu rezultata je
takođe od značaja prisustvo obrubljenog vrha;
- podrobna analiza rešenja ovog zadatka će Vam umnogome doprineti lakšem i
potpunijem shvatanju ove metode, a koja će Vam biti od ite kako velike koristi za
rešavanje zadataka sličnog karaktera, ako ne u ovom kursu a onda u tehničkom
crtanju.
28. Data je jedna, u jednoj ravni, višestruko izlomljena žica, moja je ⊥ na π 2 . Poznate su i
sledeće tačke (temene tačke poligonalne linije):
– A(32,0,46); B(37,14,zB); C(44,21,zC); D(49,14,zD); E(49,5,zE); F(58,5,zF);
G(67,26,zG) i H(73,0,5).
Zadatak:
– Pomoću transformacije prikažite stvarni izgled ove izlomljene, ravanske žice!
49
z B IV CIV
A IV
yC
A" DIV
B"
E IV GIV
D" F IV
C"
E"
F"
HIV
G"
H"
2 X4 x
A' E' F' H'
B' D'
C'
G'
Tok izrade:
- ovim zadatkom izričito se samo uvežbava metod transformacije sa kojim smo se već
inače našli prilikom izrada zadatka pod brojem 23;
- mora se primetiti činjenica da se data poligonalna žica u drugoj projekciji vidi u jednoj
liniji, pošto leži u ravni koja je okomita na frontalnicu. Iz ovoga sledi da je dovoljna
potpuna definisanost tačaka A i H, a ostale tačke u drugoj projekciji zauzimaju svoja
mesta na pravoj definisanoj pomoću njih;
- na ovaj način smo rešili crtanje prve i druge projekcije, možemo pristupiti određivanju
transformisane projekcije (stvarnog oblika poligonalne linije). Naime ne smemo
smetnuti s uma da u prvoj projekciji na ravan žice ne gledamo iz normalnog pravca već
koso, što prouzrukuje skraćenje dužina i umanjenje uglova;
- prva projekcija nam ipak odaje jednu veoma bitnu stvar, naime govori o tačnim
udaljenostima temenih tačaka od frontalnice, a što je od velikog značaja za izvršenje
transformacije;
- transformacionu ravan ćemo sada postaviti okomito na drugu projekcijsku ravan, a
paralelno sa ravni poligonalnog lika, na mesto što se vidi na slici (to mesto je
proizvoljno odabrano), ovako obezbeđujući da projiciranjem na ovu transformacionu
ravan dobijemo stvarni oblik izlomljene linije;
- projektni zraci su naravno i tu normalni na ravan, pa i na njen trag. A udaljenosti
tačaka od traga transformacione ravni na frontalnici se poklapaju sa njihovim
50
udaljenjem od frontalnice (a ovo se da očitati, kao što smo to malopre napomenuli, iz

prve projekcije);
- povezujući dobijene tačke u transformaciji imamo pred sobom stvarni oblik
poligonalne linije (žice), sa realnim dužinama i veličinama uglova.
29. Data je jedna pravostojeća, pravilna četvorostrana prizma, čija osnovica leži na ravni
α . Temena baze su tačke A, B, C i D, a poklopca A1, B1, C1 i D1. Ravan je data na
sledeći način: α (75,71,78).
Ostali podaci:
– A(16,41,zA); B(34,yB ,6) i A1(33,yA1 ,zA1).
Zadatak:
– odredite stvarne veličine osnovice, obaranjem ravni oko traga α 1 ;

– nacrtajta projekcije prizme!
Tok izrade:
- pre nego što pristupimo rešavanju zadatka, zarad celovitosti objašnjenja smatram
potrebnim da Vam obratim pažnju na neke bitne, po prilici već veoma dobro znane
osnovne definicije, bez kojih bi teško mogli savladati sve što sad sledi;
- zadatkom definisano telo je pravostojeće, znači baza tela, koja leži na definisanoj
ravni, sa stranicama tela zaklapa prav ugao. A podatak da je telo pravilno
četvorostrano nam odaje da je osnovica u stvari kvadrat. Znajući sve ovo da vidimo tok
izrade;
- prvo moramo u potpunosti izdefinisati tačke A i B, pošto zadatak o njima govori samo
polovično, a to ćemo uraditi sa dobrim starim sutražnicama. Pri tome mogu doći u
obzir i prve kao i druge sutražnice – ja sam koristio prve;
- zadatak ništa ne govori o ostalim tačkama osnovice, znači sledeća tačka zadatka mora
da bude njihovo određivanje. Za ovo ćemo koristiti metod obaranja ravni oko traga
α 1 , pošto je to konkretno traženo;
- što se tiče obaranja ravni, to smo već konkretizovali, tako da stim sad više nećemo da
se bavimo;
- na oborenu ravan preslikamo i tačku A i tačku B i dobijamo dve susedne temene tačke
bazisa. Pomoću njih konstruišemo kvadrat - sa stvarnim veličinama, pošto se tu već
vidi kvadrat u stvarnoj veličini, jer leži u oborenoj ravni;
- nakon što smo odredili tačke C° i D°, zadatak nam je njihovo prebacivanje u u prvu i
drugu projekciju. Ovo se radi na isti način kao što smo tačke i doveli u ovo obaranje,
samo što je redosled zahvata baš obrnut, znači:
- iz tačke C° paralelno sa tragom α 1 idemo do oborenog traga, pa okomito na α 1 do
ose x. U nastavku u prvoj projekciji crtamo prvu sutražnicu i konačno iz tačke C°
normalno na trag α 1 puštamo na nju pravu, njihov presek je tačka C’. Odavde, uz
primenu već polovično nacrtane prve sutražnice, imamo i drugu projekciju tačke;
- prethodno izneto, zarad vežbanja, proradimo i sa tačkom D i eto, imamo definisanu
osnovicu prizme na ravni α ;
51
z
αz
α2
D"
1
C"
1
A"
1
D" K"
C" B"1
A"
A B"
B αx x
A1
C'
D'
B' C'1 K°
B°
A' D'1 C°
α1 B'1
A'1
A°
αy D°
- možemo pristupiti crtanju prizme u obe projekcije. Pošto je naša prizma pravostojeća a
osnovica joj je na ravni α , znači ivice stranica moraju biti normalne na ravan, što sa
druge strane, po dosad upoznatima znači, u prvoj projekciji na prvi- a u drugoj na
drugi trag;
- o tački A1 znamo jednu x koordinatu, što se čini veoma skromnim, no na osnovu
malopre rečenog imamo definisan i položaj noseće poluprave, tako u prvoj kao i u
drugoj projekciji;
52
- povlačimo znači normalu u prvoj projekciji na α 1 iz tačke A’, a u drugoj iz tačke A”

na α 2 trag i na ove poluprave nanosimo datu x koordinatu. Na ovaj načim dobijamo
prvu i drugu projekciju tačke A1 ;
- opet se moramo pozivati na osnovno znanje iz geometrije da bi se setili jednostavne
činjenice da su bočne ivice kod ovakve prizme jednake dužine. Istina, ni prva ni druga
projekcija ne daje stvarne veličine tih ivica, ali ovo i nema nikakvog značaja pošto su
one paralelne pa doživljavaju istovetno „skraćenje”. Ovo npr. znači da je
A' A1' = B ' B1' itd. Sve ovo važi i u drugoj projekciji samo što je tu npr. A" A1" = B" B1" .
Ovim načinom smo nacrtali bočne ivice u obe projekcije;
- zadnji moment izrade zadatka je povezivanje tačaka, pri čemu naravno moramo
obratiti posebnu pažnju na vidljivost.
30. U prostoru su date sledeće prave: p1(A,S) i p2(B,S).

Podaci:
– A(21,32,0); B(60,55,0) i S(49,23,62).
Zadatak:
– odredite dužinu duži AS i BS ;

– odredite ugao između pravih p1 i p2 ( ϕ o = ? );
– nacrtajte mrežu tela sa temenim tačkama A, B, S i S ′ !
Tok izrade:
- na osnovu dosad stečenog znanja ovaj zadatak nam ne pretstavlja nikakvu prepreku,
pošto raspolažemo sa celim arsenalom oruđa za određivanje dužina duži datih u dve
projekcije. Ugao između dve prave (ili duži) već donosi određene muke, no i to bi mogli
rešiti;
- primetimo međutim, da treća tačka zadatka od nas traži i crtanje mreže ovog
zamišljenog tela, pa zašto da ne iskoristimo mogućnost „hvatanja više muva jednim
udarcem”;
- osnovno načelo crtanja mreže je da se dato telo mora iseći po izabranim ivicama i
polegnuti na jednu od projektih ravni. Pri tome određene ivice se neće seći, po njima
ćemo kasnije presaviti mrežu i iz ravni je uneti u prostor, a po odgovarajućim ivicama
sastaviti stranice i dobiti telo u stvarnom prostoru. Zarad jednostavnijeg shvatanja
zadataka i rešenja, u budućim zadacima kao i kod ovog Vam toplo preporučujem
crtanje i isecanje mreža i analizirajte telo u svom stvarnom, prostornom biću. A sad da
vidimo preporučeni tok izrade;
- primetimo prvo, da se u prvoj projekciji vidi samo jedna stranica, i to stranica ABS. Na
ovu stranicu možemo povući visinu stranice SM, koji je okomit na ivicu osnovice A’B’;
- dobijena tačka M’ leži na prvoj projektnoj ravni, znači u drugoj projekciji se vidi na x
osi;
53
S"
z
p"1 p"2
S°
A" M" B" x

S°
S'
p'1
A' zS
p'2
M'
MS°
B'
ϕ°
S°
- sledi određivanje dužine ove visine metodom obaranja pravouglog trougla na

0
projektnu ravan. Dobijena dužina MS leži na onoj polupravoj, koja će ostati okomita
na ivicu A’B’ i nakon obaranja, pošto je ta ivica ujedno i osa obaranja;
0
- poleganjem stvarne dužine MS na horizontalnicu dobili smo jednu oborenu sliku
tačke S (S°), koji ako se poveže sa tačkama A’, a zatim sa B’ daje stranicu ABS –
oboreno na prvu projektnu ravan;
- bočne ivice AS i BS tu već pokazuju svoju stvarnu dužinu kao i ugao koji oni zaklapaju
se vidi jedan prema jedan;
- sama baza tela - trougao A’B’S’ je već izprva bila data, pošto leži na horizontalnici;
54
- pre nego što produžimo dalje sa crtanjem, stanimo i razmišljajmo malo. Treća, dosad
nespomenuta bočna ivica tela, duž SS’, koja je normalna na horizontalnicu, znači
normalna i na duži A’S’ i B’S’. Obaranje ove ivice će biti dvostruko: jednom na jednu
a drugi put na drugu pomenutu duž povlačimo normale u prvoj projekciji. Dužinu SS’
čak i ne moramo odrediti, pošto prenošenjem poznatih ivica AS i BS (vidi sliku) se ona
daje sama od sebe. Pomoću linije visine stranice, a prilikom određivanja dužina bočnih
ivica eto uspeli smo nacrtati i samu mrežu tela (više muva jednim udarcem);
- kod crtanja mreže tela, poželjno je crtati isprekidano one ivice po kojima ćemo kasnije
(nakon isecanja) presavijati stranice.
31. Dve ravni, α i β se seku po presečnici p(T1,T2).

Neophodni podaci:
– T1(33,70,0); T2(72,0,56); α x = 0 i β x = 105 .
Zadatak:
– odredite projekcije presečnice p ( p ′, p ′′ );

o
– odredite dužinu presečnice u prvom oktantu ( T1T2 );
– odredite u stvarnoj veličini ugao koji zaklapaju ravni α i β ( ϕ o );
– odredite prvi i drugi nagibni ugao presečnice ( ω 1 i ω 2 );
– nacrtajte mrežu tela oivičenu ravnima α , β , π 1 i π 2 !
Tok izrade:
- prva tačka zadatka ne zahteva ništa drugo, već samo prosto unošenje podataka u
koordinatni sistem. A što se tiče druge tačke, ni kod nje se nećemo zadržavati, pošto je
sve veoma dobro poznato u vezi sa izradom. Jedino što bi želeo istaći je stvarna dužina
o
duži T1T2 , koja će još doći više puta do izražaja. A sad da se malo zaustavimo;
- u ovom trenutku bih zamolio poštovanog čitaoca, da ne radi dalje ništa, sve dotle dok
nakon osmatranja obe projekcije ne vidi, bolje rečeno „ne oseti” položaj date dve
ravni, zajedno sa presečnicom – jednom rečju – dok ne oseti prostor i nije psihički u
njemu. Ako je to postignuto, samo napred;
- što se tiče stvarne veličine ugla između ravni α i β (ugao ϕ o ), određivanje toga već
iziskuje nešto obimnije objašnjenje. Pre nego što pređemo na tu temu, želim Vam
obratiti pažnju na neke važne stvari;
- kao prvo , traženi ugao između dve opšte ravni se može naći u onoj, trećoj ravni, koja
je normalna na obe posmatrane. Iz ovoga sledi da je ova treća ravan – nazovimo je –
presečna ravan, okomita na presečnicu p;
- ako je pak ovo poznato, onda je jasno i to da će u prvoj projekciji trag ove presečne
ravni na horizontalnici (njen prvi trag) biti okomit i na prvu projekciju presečnice p;
55
z
T°1
T"2
T1α°x °
T1T2
ω°
2
T°1
p" β2
α2
M"
αx 2" T"1 1" βx x

2' T'2
T2 β x°
Σ1 p'
T°2
O1 T1T2 °
α1 β1
M' 1'
ϕ°
M° M°
ω° T°2
1
T'1
- na osnovu rečenog da konkretizujemo naše delovanje. Povucimo jednu normalu na p’

tako, da ona preseče oba traga ravni α 1 i β 1 . Mesto izvođenja je proizvoljno
izabrano, ali zbog potrebne površine rada, savetujem Vam mesto kao na slici;
- od „umetnute” presečne ravni, ravan α i β , zajedno sa prvom projektnom ravni iseca
jedan trougao čiji unutrašnji ugao kod presečnice p pretstavlja traženi ugao ϕ o ;
- sledeće, što nam je potrebno za dalji rad jeste linija visine pomenutog isečenog
trougla, koja je normalna na prvi trag presečne ravni, znači u prvoj projekciji se
poklapa sa presečnicom p’;
- ova linija visine preseca presečnicu p u tački M, i to pod pravim uglom, što je jasno i
poznato;
56
o
- setimo se, da smo prilikom određivanja dužine duži T1T2 oborili na prvu projektnu
ravan presečnicu p . Ako je ovo tačno, onda ta prava je morala sa sobom „poneti” i
tačku M;
o
- ovo će reći, ako iz tačke O1 povučemo normalu na oborenu duž T1T2 moramo naići
na traženu tačku M°. Ova tačka se da vratiti u prvu projekciju, normalno na pravu p’ i
tako pronalazimo prvu projekciju M’. povezivanje ove tačke sa tačkama 1’ i 2’ daje
presek presečneravni sa ravnima α i β , no još se nalazimo samo u prvoj projekciji,
što znači ugao između njih se vidi iskosa i ne pokazuje svoju stvarnu veličinu;
- naravno rezultati prethodnog stava nam omogućavaju crtanje druge projekcije ali to
nam ne pomaže pri rešavanju osnovnog zadatka – određivanja stvarne veličine ugla
između opštih ravni;
- ugao pri vrhu M u malopre dobijenom trouglu 1M2 je traženi ugao ϕ o ali se ona još
nalazi u prostoru. Stvarnu veličinu tog ugla ćemo dobiti obaranjem pomenutog trougla
na horizontalnicu, oko prvog traga presečne ravni;
- prilikom izvođenja ovog zahvata, malopre određena linija visine će leći svojom celom
dužinom na horizontalnicu (osmotrite na slici: tačku M° na liniji p’);
- povežemo li tačke 1’ i 2’ sa ovom tačkom, eto nam oboreni trougao na horizontalnici
sa svojim uglom pri vrhu M° koji je traženi ugao ϕ o u svojoj realnosti;
- od nagibnih uglova presečnice prvi već imamo, naime ω 1 smo dobili prilikom
obaranja T1T2 na prvu projektnu ravan, a što se tiče ω 2 , to ćemo dobiti tako što ćemo
T1T2 sada oboriti i na frontalnicu;
- konačno nam ostaje samo crtanje mreže tela definisanog u zadatku. Za ovo prvo
moramo tačno videti one ravanske figure, koje oivičavaju to telo;
- na horizontalnici je to trougao α x β x T1' , a na frontalnici trougao α x β x T2" , o kojima
znamo da se već vide u stvarnim veličinama usled njihovog, za nas, srećnog položaja –
na projektnim ravnima;
- preostale dve figure – da kažemo sad već slobodno – dva trougla, definišu tragovi
0
ravni α i β , zajedno sa presečnicom. Jedan od njih jeste α 1α 2 T1T2 , a druga je
0
β 1 β 2 T1T2 ;
- zadnji naš zadatak je znači da pomenute duži sa svojim stvarnim dužinama pripojimo
pomenutim trouglima tako, da oni zajedno stvore povezanu mrežu koja jednoznačno
definiše opisano telo (ovo se da videti na slici).
57
Oblast 7.: Ravni preseci tela
32. Dat je pravostojeći valjak, visine H=60 mm i prečnika D=40 mm, koji stoji normalno
na projektnoj ravni π 1 . Centar baze je u tački S(30,30,0). Dato telo je presečeno sa
ravni α (100,100,50).
Zadatak:
– nacrtajte deo tela ograničeno ravnima π 1 i α ;

– nacrtajte mrežu tog tela!
Tok izrade:
- pošto se radi o pravostojećem valjku na horizontalnici, svaki presek na plaštu tela će u

prvoj projekciji da se poklopi sa kružnicom bazisa (poklopca);
- druga važna napomena, koja će nam omogućiti da nađemo ravni presek tela u stvarnoj
veličini je ta, da je sam presek na ravni koja preseca telo. Po ovome, ako zarotiramo
(oborimo) ovu ravan oko jednog njenog traga na neku od projektnih ravni, ona će sa
sobom poneti i presečnu površ. Ova stvar je od velikog značaja za nas, pošto je u
zadatku tražena i mreža tela;
- sam presek je inače jedna pravilna elipsa, koja se samo u drugoj projekciji vidi kao
konjugovana, pošto u toj projekciji na ravan gledamo iskosa;
- prvo da odredimo ravni presek u drugoj projekciji: činićemo to uz pomoć prvih
sutražnica prilikom prenošenja svake obeležene tačke iz prve projekcije. Što se tiče
broja proizvoljno uzetih tačaka, koje će kasnije definisati elipsu u drugoj projekciji kao
i u oborenoj ravni, to nije definisano ali i tu važi pravilo – veći broj tačaka, veća
tačnost crtanja;
- ipak imamo tu jednu sitnicu, nakoju obavezno moramo obratiti pažnju. Naime, među
tim, izabranim tačkama obavezno moraju biti „temene” tačke elipse (krajnje tačke
poluosa elipse), jer bez ovih tačaka stvarno ne bi mogli da se pohvalimo s tačnošću
našeg dela;
- velika poluosa elipse-preseka će naravno ležati na prvoj nagibnici, dok će mala
poluosa zauzeti svoj položaj na prvoj sutražnici. Podrazumeva se i to da se zna da je
presečna tačka ovih poluosa na samoj uzdužnoj telesnoj osi tela;
- na ovaj način znači možemo bez po muke nacrtati drugu projekciju elipse-preseka, ali
ovo bismo mogli uraditi i sa prenošenjem samo krajnjih tačaka karakterističnih
poluosa, crtanjem romboide koja oivičava elipsu i konstrukcijom konjugovane elipse
na način naučen u četvrtom zadatju ove skripte;
- sam poklopac (presek-elipsa) će se u stvarnom obliku da nam se pokaže jedino ako se
izvrši obaranje ravni (osmotrite to na slici);
58
αz
B° B"
A° C° A" C"
D° D" T"
H° H"
E° E"
α2
G° G"
F° S" F" x
αx
C'
B' D'
S'
A' E'
T'
H' F'
G'
F° E°
D°
G°
C°
α1 H°
B°
αy A°
y
- sada možemo da se posvetimo i drugom delu zadatka. A ovaj drugi deo od nas traži
crtanje, tačnije rečeno rasklapanje mreže gore nacrtanog tela;
- telo se sastoji od jednog bazisa, od jednog plašta ili mantise i od jednog poklopca. Od
ovih sastavnih delova, u realnom izgledu, bazis se vidi u prvoj projekciji a poklopac u
oborenoj ravni. Ostaje znači samo mantisa;
- pa da vidimo kakve li linije definišu mantisu. Linija koja se priljubljuje uz bazisni krug,
u razvijenom obliku je prava. Problem nastaje sa linijom koja ide uz poklopac. U
razvijenom obliku je ova linija kriva. Kod crtanja ove krive tačnost možemo
obezbeđivati samo sa što većim brojem tačaka. Za rešavanje ovog školskog primera
59
ćemo ipak koristiti samo one tačke, koje su već definisane. To baš i nije bogzna šta,
svega osam tačaka, ali za shvatanje procedure je sasvim dovoljno;
- prvo precrtamo bazisni krug i konstrukcijom, naučenom u prvom zadatku, odredimo
njen (polu)obim;
- povučemo tangentu na osnovni krug i na nju dva puta nanesemo dužinu poluobima,
koju smo pre toga podelili na četiri jednaka dela;
B
C A
B°
A° D H A°
C°
D°
zA H°
E G
E° F G°
E1 F°
A1 G1 A1
B1 C1 D1 F1 H1
E1 G1
D1 Sm
H1 rπ
C1 A1
M B1 N 1 2 3 4
- iz tih tačaka dna mantise povlačimo normale na osnovnu liniju i na njih prenesemo
aktuelne dužine izvodnica;
- ove stvarne dužine izvodnica se jednostavno očitavaju iz druge projekcije, pošto je
valjak pravostojeći i stoji okomito na horizontalnicu;
- dobijene tačke spojimo krivuljarom, pazeći pri tome na krivine kod prevojnih tačaka i
na kraju smestimo na svoje mesto u mreži i elipsu sa ulogom poklopca. Ovu elipsu
možemo bilo gde priljubiti uz mantisu, no ipak je ovo najjednostavnije izvesti kod
najkraće ili najduže izvodnice. Sa pridruživanjem uz najkraću izvodnicu čak možemo
uštedeti i malo mesta na crtežu.
33. Data je jedna pravostojeća, petostrana prizma, postavljena na projektnu ravan π 1 .

Ravan α preseca ovo telo.
Ostali potrebni podaci:
– Osnova prizme → A(0,55,0); B(20,36,0); C(50,45,0); D(39,68,0) i E(17,72,0);
– Ravan α je → α (-32, ∞ ,20);
– Transformaciona ravan β → prolazi tačkom β x = 90 mm, i sa osom x zaklapa
ugao ϕ = −60 o .
Zadatak:
– transformacijom prikažite presek ravni α sa telom;
60
– nacrtajte deo tela između ravni α i π 1 !
d°
e° c°
α2
a°
b°
z c"
ya
d"
b"
e" b IV
α z a" zB
B IV c IV
αx A" B" D" C" βx a IV
E"
AIV
x
e IV d IV
IV
C
E IV
B' D IV
β1
C'
α1 A'
D'
y E'
Tok izrade:
- analizirajući podatke za postavljanje zadatka možemo ustanoviti da opet imamo slučaj

specijalnog položaja ravni što nam umnogome pomaže pri radu, pošto su sve tačke
prodora bočnih ivica kroz ravan vidljive u drugoj projekciji. Ovo nam obezbeđuje ona
jednostavna okolnost da su sve tačke ravni, udrugoj projekciji, predstavljeni u jednoj
liniji, koja ujedno ima ulogu drugog traga ravni α . Ovakvu situaciju smo već imali
priliku da vidimo;
61
- ako sada trag ravni α 2 tretiramo kao trag transformacione ravni (npr. zadatak 28),
lako možemo odrediti poklopac tela ispod ravni α ito u pravoj veličini;
- ovaj poklopac je ustvari sam ravni presek tela, o kojem zadatak pod prvom tačkom
traži sliku iz konkretno definisanog ugla gledanja;
- krenimo sa transformisanjem. Postavljanjem transformacione ravni β na osnovu
definisanih podataka, kao i pomoću stvarnih visina, vidljivih u drugoj projekciji, lako
se može naći tražena transformaciona slika. Naravno, moramo voditi računa na
vidljivost, ali ako pažljivo pratimo smer projektnih zraka pri transformisanju i pametno
znamo koristiti prvu projekciju, problema neće biti;
- moramo međutim istaći da na ovaj način dobijena slika nema veze sa stvarnim
veličinama. Ovaj pravac gledanja je proizvoljan, nije normalan na ravan i za cilj ima
samo uvežbavanje transformisanja;
62
d°
e° c°
a°
b°
b° c°
b°
B'
a°
C'
A'
D' c°
a° E'
d°
b°
e°
e°
d° e°
a°
- a sad da nacrtamo i mrežu ovog tela, ograničenog ravnima;

- osnovica tela se vidi realnim u prvoj projekciji, znači ova projekcija se može koristiti
direktno za crtanje mreže;
- sledeći korak je pripajanje mantise bazi. Znamo da su stranice okomite na bazu, pošto
je prizma pravostojeća. Znači da se ove stranice jednostavno mogu oboriti na
horizontalnicu;
- ovo znači da će bočne ivice u razvijenom obliku biti položene pod pravim uglom prema
ivicama osnovice, a stvarne dužine (visine) ovih ivica se i dalje mogu uzimati direktno
iz druge projekcije. Na taj način će mantisa biti oborena na horizontalnicu rastavljena
na stranice prizme;
- zadnji naš zadatak je priključivanje poklopca nekoj od ivica na mantisi. Pri rešavanju,
imajući u vidu što manju potrebu za mestom na crtežu, izabraćemo ivicu mantise cd;
63
- možemo imati utisak da je završetak zadatka na pragu, pošto je poklopac dobijen u

svojoj stvarnoj veličini, ali to nije tako. Dabi mogli izjaviti da je problem konačno
rešen, moramo se pozabaviti još sa dva problema;
- kao prvo, poklopac nije trouglast, što znači prilikom prenošenja ne možemo tek tako da
mu skinemo dužine ivica i da ga prekonstruišemo, dok je drugi problem u vezi sa
rezultatom transformisanja. Naime u transformisanoj slici poklopac sa vidi baš u
obrnutom položaju u odnosu na našu potrebu;
- oba problema ćemo uspešno prebroditi ako se sad upoznamo sa tzv. dijagonalnom
metodom prenošenja mnogouglova;
- ivica cd je već na crtežu mantise. Udaljenost tačke e od tačaka c i d se pak lako može
skinuti sa slike poklopca. Jedna od tih – ce je ustvari jedna od dijagonala petougla
(odavde potiče i sam naziv „dijagonalna metoda”). Podelimo znači petougao na
trouglove. Pošto smo tačku e postavili na svoje mesto, sledi tačka a pomoću trougla
cea (sa dijagonalom ca) i konačno pomoću trougla cab i tačka b dođe na svoje mesto;
- povezivanje tačaka rezultuje mrežom tela. Pri tome ćemo i u ovom slučaju crtati
isprekidano one ivice, po kojima ćemo kasnije vršiti presavijanje za dobijanje tela u
realnom prostoru.
34. Data je trostrana piramida sa osnovicom ∆ ABC. Baza joj leži na ravni α . Ova ravan
stoji okomito na π 2 , dok sa projektnom ravni π 1 zaklapa ugao od − 30 o . Vrh
piramide se nalazi u tački V. Podaci:
– tačka A je na ravni π 3 i A(0,27,zA);
– tačka B je na ravni π 2 i B(18,0,zB);
– C(50,12,10); V(63,65,95) i α (125,90,94).
Zadatak:
– odredite ravni presek tela i ravni α ;

– nacrtajte mrežu dela tela ispod ravni α !
Tok izrade:
- na osnovu podataka i opisa pripremimo zadatak, pazeći pri tome na vidljivost. U

međuvremenu primećujemo da od tela, usled njegovog položaja, nijedna strana se ne
vidi realno samo iskosa (to ovde važi i za bazu). Prilikom crtanja mreže ćemo znači
morati ponaosob, jedan po jedan određivati svaku dužinu. No krenimo redom;
- za određivanje ravnog preseka piramide na raspolaganju nam stoje dve metode. Jedna
od tih zahteva transformaciju, dok druga problem rešava u obliku pojedinačnih
prodora tri prave (pošto imamo tri bočne ivice) kroz ravan;
- metod transformacije je prilično primamljiva, jer čini vidljivim istovremeno sve
prodorne tačke na ravni, ali pritom zahteva prilično velike pripreme (moramo
transformisati ne samo ravan već pojedinačno i svaku bočnu ivicu). Druga, tzv. metoda
direktnih prodora pak zahteva vršenje iste radne procedure više puta (ovde triput), u
zavisnosti od broja pravih (ivica) koje vrše prodiranje, no pritom ne zahteva posebnu
površinu crteža. Transformacionu metodu, zbog pomenutih okolnosti, koristimo u tim
slučajevima kada imamo prodor najmanje četiri-pet ili više ivica kroz ravan. No sad,
pošto to nije slučaj, radićemo sa metodom direktnih prodora;
64
z
αz V"
T"2BV AV °
CV °
T"2AV
BV °
T"2CV
a" a°
b" b° Aa °
α2 A°
A"
c" c° B°
B"
C" C°
T'2BV B' T'2CV T"1CV B° αx x
T"1AV T'2AV T"1BV
α1
C'
b' c'
A'
A°
a'
T'1BV T'1CV
V'
αy
y
T'1AV
65
- u zadatku br. 23 smo naučili kako možemo naći tačku prodora prave kroz ravan, a bez
korišćenja transformacije. Nazvalismo to metodom „senke”;
- tako redom, prvo nađemo (na način koji se može videti na slici) tačku a u prvoj
projekciji i preslikamo je u drugu, naravno na odgovarajuću ivicu. Tačke b i c ćemo
pak odrediti u drugoj a preslikati u prvu projekciju. Zašto ovako? Moj subjektivni
izbor;
- određivanjem tačaka a, b i c, postaje vidljivim ravni presek piramide u obe projekcije,
ali ne sa stvarnim veličinama;
- ako želimo da ga osmotrimo u svom realnom izgledu, moramo primeniti jednu od
naučenih metoda za određivanje stvarnih veličina. Na slici se odmah da primetiti da
ovo nije urađeno, mada će nam i to biti potrebno kasnije, pri crtanju mreže zarubljene
piramide – ovaj ravni presek je naime njen poklopac. Ovaj luksuz sebi možemo priuštiti
samo zato, što kod trostranih zarubljenih piramida, prilikom crtanja mreže, poklopac
se dobija u realnom obliku (pažnja: ova konstatacija važi samo za trostrane zarubljene
piramide, za četvoro- i višestrane ne);
- nakon određivanja ravnog preseka, požemo pristupiti crtanju mreže tela;
- dabi ovo uradili, moramo raspolagati sa stvarnim dužinama bočnih kao i ivica
osnovice;
- bazu ćemo jednostavno zarotirati u ravan koja sadržava tačku osnovice C. Ovu
rotaciju vršimo u drugoj projekciji (metod rotacije na prvu glavnu ravan), a u prvoj
projekciji ćemo na osnovu ovoga dobiti realan oblik baze sa dimenzijama;
- proces vršimo na način kojim ćemo stvarnu bazu dobiti na manje opterećenom delu
crteža;
- može da usledi određivanje bočnih ivica. Pošto ove ivice ne leže u jednoj te istoj ravni,
jednom rotacijom nažalost ne možemo rešiti ovaj zadatak. Pojedinačno ćemo to znači
učiniti;
- sad ćemo rotirati u drugu glavnu ravan, koja na sebi nosi tačku vrha V (priradno je da
smo izabrali baš ovu ravan, odnosno tačku, pošto je tačka V jedina koja se nalazi na
svim bočnim ivicama);
- rotaciju, znači vršimo u prvoj projekciji, dok ćemo stvarne dužine bočnih ivica dobiti u
drugoj;
- nas, međutim ne zanimaju toliko dužine bočnih ivica, kao stvarne dužine onih njihovih
delova koji su ostali neodsečeni prilikom odrubljivanja vrha sa strane ravni. Pa,
imamo i ovo veoma jednostavno. Dovoljno je samo na malopre dobijene stvarne dužine
naneti, paralelno sa osom x visine a”, b” i c” (naravno svaku na odgovarajuću duž) i
eto, već možemo očitati npr. dužinu bočne ivice Aa;
- e sad raspolažemo sa svim potrebnim podacima za crtanje mreže;
Crtanje mreže tela;
- najpre ćemo precrtati bazni trougao;

- pa sledi konstrukcija stranica tela. Svaku bočnu ivicu (duži između temena baze i vrha
V) nanosimo iz odgovarajuće temene tačke tako, da se oni u parovima spoje sa svojim
krajevima. Ova tačka njihovog spajanja će biti ujedno oborena slika vrha V (tri puta);
- na ove oborene bočne ivice sad možemo naneti stvarne dužine ostataka svake te ivice
nakon zarubljenja. Ako ovako dobijene tačke povežemo par po par, dobijamo stvarne
dužine stranica trougla koja će poklopiti naše telo (ab; bc i ac). Tu smo znači bez
posebne procedure konstruisanja, dobili pomenute veličine poklopca;
66
- konačno, uz pomoć poznatih dužina stranica trougla poklopca, možemo i ovaj zadnji
element mreže prispojiti mreži (na donjoj slici se vidi da smo to izveli kod ivice ac).
V°
b°
a°
V°
B°
A° b°
a°
c°
C°
b° c°
V°
35. Data je četvorostrana prizma, visine H=72 mm. Bazu tela čini četvorougao ABCD, dok
je poklopac četvorougao abcd. Osnovica tela leži u prvo projektnoj ravni π 1 . Telo
preseca ravan α . Ostali podaci:
– A(8,10,zA); B(32,4,zB); C(55,17,zC); D(18,29,zD); a(61,25,za) i α (90,59,84).
67
Zadatak:
– transformacijom prve projekcije odredite ravni presek tela!
αz
a" d" b" c"
1'
2'
4'
3' ω°1
X4 x
1
A" D" B" C" αx
A' B' 2'
AIV n'1
1' 3'
B
IV C' b'
ω°1
a'
IV D' c'
D 4'
IV
C
α IV
3 IV d'
1 IV 2 IV 4 IV
αy
a IV
b IV m m
72
d IV
c IV
y
68
Tok izrade:
- u prethodnom primeru smo već napomenuli da za ovakve probleme na raspolaganju

nam stoje dve metode. Tamo smo koristili metodu direktnih prodora, a sada ćemo
primeniti transformacionu metodu. U prilog ovoj metodi ide ne samo to, što imamo
posla sa četiri bočne ivice (znači malopre viđena procedura probadanja prave kroz
ravan bi morala biti ponavljana četiri puta), već i sama činjenica da se radi o prizmi,
kod koje su bočne izvodnice međusobno paralelne (znači ostaju paralelne u svim
mogućim i nemogućim projekcijama), a što nam omogućava da transformišemo samo
jednu bočnu ivicu a ostale da ucrtamo na svoja mesta paralelno sa ovom
transformisanom;
- suština metode je ta, da se u transformaciji ravan prikaže kao u primeru 33, gde je ista,
zahvaljujući svom specijalnom položaju pokazivala u jednoj projekciji samo jednu
svoju dimenziju (videla se u jednoj liniji), i svaka njena tačka je (zajedno sa, za nas
zanimljivim prodornim tačkama) ležala na toj jednoj liniji - tragu;
- ovo je znači već više puta viđeno i prožvaćeno. Evo i famoznog, više puta pominjanog
zadatka 23. Vratite se na njega ako to smatrate potrebnim;
- izvršimo, znači jedno usecanje a ravan, po njenoj prvoj nagibnici, okomito na prvu
projektnu ravan, a na ovu transformacionu ravan projiciramo sve tačke tela kao i samu
ravan α (ravan će biti u jednoj liniji);
- pošto je ova transformaciona ravan u prostoru, da bi je mogli nacrtati na papiru,
moramo je oboriti oko njenog traga ( 1 X 4 ), za 90°, na horizontalnicu. Ovako bi sad
morala da bude kristalno jasna procedura transformacije tačaka, a što se tiče ravni α ,
moramo znati njen prvi nagibni ugao. Konstrukciju možemo izvršiti na manje
opterećenom delu crteža i rezultat preneti na presečnu tačku prvog traga ravni α 1 i
traga transformacione ravni 1 X 4 ;
- dalji tok izrade zadatka je čisto uvežbavanje dosad naučenih rutinskih zahvata.
Prodorne tačke ćemo obeležavati arapskim brojevima. Vratimo ih sad u prvu
projekciju, razume se, normalno na trag transformacione ravni 1 X 4 i na odgovarajuću
ivicu, a odavde dalje u drugu projekciju;
- što se tiče povezivanja tačaka, sa slike se vidi, da nismo odstranili deo tela iznad ravni,
jer to zadatak nije od nas ni tražio, znači moramo biti obazrivi i ovu činjenicu uzeti u
obzir prilikom određivanja vidljivosti.
69
Oblast 8: Prodor prave kroz telo

36. Data je jedna petostrana piramida sa vrhom V u koordinatnom početku. Temene tačke
baze su A, B, C, D i E. Definisane su još i dve prave: a(M,F) i b(M,G). Poznato je još i
sledeće:
– Jedna stranica baznog petougla je AE π 2 ;
– b π2 ;
– A(48,43,8); B(35,15,33); C(50,6,66) i D(72,20,37);
– E(63,yE ,19); F(20,24,43); G(76,yG ,28) i M(5,27,66).
Zadatak:
– odredite tačke prodora prave a na datom telu;

– ispitajte međusobni položaj prave b i tela!
M" C"
b"
a" 6"
8"
F"
D"
7"
3"
B"
2" 9" G"
I' 4" E"

II'
5"
1"
V"
A" x
V' 3'
6"
C'
4'
B' a'
2' 8"
I' II' 7"
F' 5' D' b'
9"
M' G'
I, II - tacke prodora Prava b ne prodire telo, samo
1' je tangira u tacki 9, odnosno
A' E' po ivici ED.
y
70
Tok izrade:
- na osnovu podataka postavimo zadatak i osmotrimo. Pa, na osnovu prizora uopšte ne

možemo odrediti gde su tačke prodora, štaviše ni to ne možemo tačno tvrditi da li su
uopšte u kontaktu. Istina, pošto se u obe projekcije prekrštavaju prave sa telom, imamo
osećaj da se može bez razmišljanja doneti zaključak, po kojem prave stvarno probijaju
telo odnosno stoje snjim u međusobnom preseku. No, odmah će se uvideti da bi ova
odluka bila preuranjena;
- konačan sud možemo doneti sa potponom sigurnošću tek nakon što izvršimo sledeće
radnje;
- najpre opet moramo obnoviti neke opšte stvari iz geometrije, što smo naučili još u
srednjoj škol. Prava sa jednim konveksnim telom može da bude u sledećim međusobnim
položajima: 1. može da ga probada – kada imaju dve zajedničke tačke (ulazni i
izlazni), 2. može da ga tangira – jedna zajednička tačka (tačka tangiranja), 3. Ali mogu
biti i mimoilazni (znači nemaju zajedničke tačake). Ovo je naučeno još pre srednje
škole, za međusobni položaj prave i ravanskog lika u ravni, ali se sad nalazimo u
prostoru gde je situacija nešto složenija (naime analiza međusobnog položaja);
- za ovu analizu imamo na raspolaganju opet dva načina. U slučaju da se telo, tačnije
njegova baza nalazi na nekoj od projektnih ravni, procedura će biti prikazana u
sledećim primerima, ali pošto ovde to nije slučaj i tok našeg razmišljanja se mora
ovome prilagoditi;
- zamislimo sad, da prava leži u jednoj zamišljenoj ravni, koja ti normalna na npr. drugu
projektnu ravan. Na osnovu ovoga, drugu projekciju prave možemo smatrati ujedno i
drugim tragom te zamišljene ravni na frontalnici (a da i ne kažemo, ovaj trag sadrži
sve tačke te ravni, usled njenog spesijalnog položaja);
- pošto je ovo jasno, mora da bude jasno i to da u drugoj projekciji one ivice (bile bočne
ili osnovne) koje seku ovaj trag ujedno prodiru kroz ovu fiktivnu ravan. A u ovoj drugoj
projekciji prodorne tačke su odmah vidljive, znači možemo da ih obeležimo;
- primenimo prvo proceduru za pravu a. Dobijamo pet presečnih tačaka (1, 2, 3, 4 i 5).
Ove nađene presečne tačke moramo sad preneti u prvu projekciju, naravno pazeći na
to koja se na kojoj ivici nalazi i povežimo ovako dobijene prve projekcije tačaka. Pri
tom povezivanju je sasvim logično, da ćemo povezivati samo one parove tačaka koje se
nalaze na istoj stranici tela, a kao rezultat ovoga dobijamo duži koje leže na
stranicama tela;
- dobili smo jedan petougao. E sad dolazi suština. Dobijeni petougao leži u istoj
(zamišljenoj – nosećoj) ravni kao i posmatrana prava a. Veoma je bitno da ovo, rečeno
shvatite, štaviše osetite, jer tada je zaključak kristalno jasan – prava će probosti telo u
onim tačkama gde će seći stranice malopre dobijenog mnogougla (u ovom slučaju
petougla). Nemojmo zaboraviti, da i za konveksna tela važi isto kao i za ravanske
likove da je dva najveći broj presečnih tačaka sa jednom pravom;
- i mi smo našli dve tačke, pa ih obeležili rimskim brojevima (I i II). Konačno, ove tačke
preslikamo u drugu projekciju pa izvršimo i ovde obeležavanje;
- radi korektnosti rešenja zadatka, obratimo pažnju na vidljivost, naime prava je
nevidljiva i unutar a i iza tela;
- sledi prava b;
- prethodno opisanu proceduru ćemo primeniti i za tu pravu. Primetimo razliku – ovde
smo dobili četvorougao (tačke 6, 7, 8 i 9), nakon čijeg preslikavanja u prvu projekciju
71
konstatujemo, da se prava b samo dodiruje sa njim i to u tački (9). Znači, klasičnog

prodora nema.
37. Dat je kosi valjak visine H=49 mm. Poluprečnik osnovice je R=20 mm.
Tačke centara osnovice i poklopca su respektivno:
– S1(79,30,0) i S2(30,50,zS2).
Data je takođe i prava p(A,B), koja prodire kroz valjak.
– A(20,15,10) i B(99,49,60).
Zadatak:
– odredite projekcije tačaka preseka valjka i prave!
z
p"
B"
S"2 K"
II"
I"
k"
A"
T" S"1 K"1

x
1
α1
T'1
A' 1'
2'
K'1
I' k'
S'1
II'
K'
p'
S'2 B'
72
Tok izrade:
- rešenjem ovog zadatka ćemo ukazati na proceduru određivanja prodora prave kroz
takvo telo, čija se osnovica nalazi na nekoj projektnoj ravni (u konkretnom slučaju na
prvoj);
- sama koncepcija pristupa u velikoj meri se poklapa sa onim što je viđeno u prethodnom
primeru, znači i tu ćemo koristiti jednu fiktivnu ravan koja će sadržavati našu pravu,
ali će ova ravan stajati nešto drugačije od one malopre;
- ravan ćemo u prostor postaviti tako, da ona preseca telo po njegove dve izvodnice,
znači uzduž tela, a i nadalje ostaje zahtev da ravan bude ujedno i nosioc prave;
- da bi zadovoljili gornja dva zahteva, prvo ćemo na proizvoljnom mestu (po mogućnosti
van tela), povučemo pravu, paralelnu sa osom valjka. Pravilo naime izričito zahteva da
ova fiktivna ravan obavezno sadržava vrh tela. Pa, vrh valjka je u beskonačnosti, gde
se dve paralelne prave (npr. dve izvodnice valjka) seku, pa tako možemo reći da će se
naša pomoćna prava (k) seći sa vrhom valjka u beskonačnosti;
- sledi određivanje prvog traga presečne ravni: ova ravan, znači sadrži vrh valjka kao i
samu prodornu pravu. Primetimo, da se ove dve prave nalaze u ovoj ravni, što znači
njihova presečna tačka je pravo presecište (ovaj podatak je od značaja pri određivanju
projekcija prave k). Jednostavnije rečeno: prisustvo prave k na presečnoj ravni nam
garantuje da će vrh valjka biti na toj ravni, a pošto je i prava p sastavni deo te ravni,
tačke prodora će takođe morati biti na njoj;
- dve prave već jednoznačno definišu ravan, pa možemo pristupiti njenom definisanju.
Moramo pre svega da odredimo prodorne tačke pravih na prvoj projektnoj ravni (T1 i
K1). Njihovim povezivanjem u prvoj projekciji dobijamo trag presečne ravni (nazovimo
ga α 1 );
- pošto ovaj trag leži u istoj ravni sa baznim krugom (na horizontalnici), njihove
presečne tačke moraju biti prave (1’ i 2’);
- uslovi postavljanja ravni α nas navode na konstataciju po kojem ravan, zbog svoje
paralelnosti sa osom valjka, istu seče po dve izvodnice, čije početne tačke na bazi su
malopre određene (1 i 2). Zadatak nam je znači da ove izvodnice ucrtamo do prave p.
Presecanjem prave p našli smo tražene prodorne tačke u prvoj projekciji. Možemo ih
preslikati u drugu. Slično prethodnom primeru i tu možemo koristiti rimske brojeve za
obeležavanje prodornih tačaka;
- da ne kažemo da za korektno rešenje moramo se pozabaviti vidljivošću. Pošto se telo
smatra neprozirnim između prodornih tačaka (unutar tela) se prava ne vidi (crtanje
isprekidanom linijom);
- sa ovim još ni izbliza nismo izanalizirali vidljivost, jer je prava nevidljiva i tada kada je
van tela, ali ujedno i iza nje u dotičnoj projekciji. Odluku o ovome možemo doneti
korišćenjem one projekcije gde se baza vidi realno (u našem konkretnom primeru je to
prva projekcija);
- zadatak je veoma jednostavan: moramo samo odrediti, koja strana mantise je vidljiva u
dotičnoj projekciji i sa koje se strane pak nalazi prodorna tačka. Ako se prodorna
tačka nalazi s vidljive strane mantise onda prava prodire u telo sa nama bliže strane
(znači vidljiva je do prodora), ako je pak prodor sa zadnje strane mantise onda je
prava nevidljiva (i ostaje nevidljiva sve do trenutka dok se nalazi iza tela).
73
Oblast 9: Međusobni prodori tela

NAPOMENA:
- sledeći zadaci već pripadaju temi međusobnih prodora tela, koja se još naziva i
međusobnim presekom. Ova oblast, kao i tema je poprilično opširna i iziskuje svo ono
znanje koje smo dosad stekli, pošto ćemo koristiti maltene sve one metode, zahvate i
pokrete sa kojim smo se našli u prethodnih trideset i nešto zadataka. No, da krenemo
redom;
- telo može da bude rotaciono i rogljasto. U oba slučaja raspolaže sa bazom (jednom ili
dvema), kao i sa plaštom (mantisom). Najosnovnija razlika među ta dva tipa je, što
jedno rotaciono telo na svom plaštu ne raspolaže sa izrazitim „ivicama”, već sa
izvodnicama. Plašt rogljastog tela je pak definisano ravanskim oblicima tro- ili
četvorouglima, gde su granice među njima izrazite u obliku bočnih ivica;
- zadatak se nači može definisati i na taj način, što jedno telo biva probadano sa strane
bočnih ivica ili izvodnica drugog, i obratno;
- u prethodnoj oblasti, kod prodora prave kroz telo postavili smo dva uslova za
definisanje presečne ( za pravu noseće) ravni, od kojih jedna je zahtevala da ravan
sadržava vrh tela. Pa i ovde se postavlja isti uslov ali malčice strožiji, naime presečna
ravan mora da sadrži vrh oba tela;
- ovo znači, ako povežemo dva vrha, a dobijenu pravu probodemo kroz onu projektnu
ravan na kojoj su smeštene osnovice oba tela, dobićemo onu tačku kroz koju mora
prolaziti trag svake buduće presečne ravni (familije presečnih ravni);
- poznavajući ovo, posao nam je lak, može se reći šablonski. Pažnju moramo obratiti
samo na to da izabrane presečne ravni seku oba tela (ovo lako možemo ustanoviti
posmatranjem međusobnog položaja traga izabrane presečne ravni i baza tela;
- zadovoljavanjem pomenutog uslova (oba vrha su u ravni) smo postigli to, da se tela
seku po izvodnicama. Na pitanje, koje su te izvodnice – odgovor dobijamo od preseka
traga i baza. Jednu tačku tražene izvodnice daje presek traga presečne ravni i baze
tela, dok je druga tačka sam vrh tela;
- ako, na prethodno opisan način potražimo parove izvodnica oba tela, njihov presek će
dati prodor jedne na drugom telu, i obratno;
- ovu proceduru ponavljamo toliko puta dok ne dobijamo jednoznačno zajednički deo
dva tela, odnosno njihov presek. Broj potrebnih presečnih ravni unapred ne možemo
konstatovati jer to zavisi od puno toga. Tako, zavisi od toga dali se seku rotaciona ili
rogljasta tela, eventualno rotaciono sa rogljastim, ako je telo rogljasto – koliko
stranica ima, da li se tela u potpunosti probadaju ili samo zadiru jedna u drugu, itd.;
- mora se istaći da se ova metoda sa uspehom može koristiti u slučaju, kada se obe baze
tela u prodoru nalaze na istoj projektnoj ravni. Ali kakva je situacija kad to nije slučaj,
kad baze nisu u istoj ravni? Na ovo pitanje će odgovor dati izrada zadatka koja
upravo sledi.
38. Data su dva tela. Jedna trostrana piramida i jedna četvorostrana prizma.
Podaci piramide:
– A(-24,60,48); B(-13,60,114); C(33,60,57) i V(0,0,73).
Podaci prizme:
– 1(-43,43,69); 2(-36,55,z2); 3(-21,31,z3) i 4(-24,17,35);
– u drugoj projekciji se tačke 1, 2, 3 i 4 vide u jednoj liniji;
74
– prva projekcija ivice 15 je paralelna sa projektnom ravni π 2 ;

– u istoj projekciji je dužina ivice 15 jednako sa 68 mm.
Zadatak:
– transformacijom odredite presek dva tela u paru ortogonalnih projekcija!
B" z
5"
6"
b"
a"
d"
1" V" 8"

c" g" 7"
h"
e"
B IV 2" C"
f"
1IV V IV A"
5IV
4"
2 IV 3"
IV
6 IV 8 IV 4
3 IV
A IV 2 X4
7 IV
x
V'
C IV
4' 8'
g'
e'
3' 7'
h'
a' 5'
1' b'
f'
c' d'
6'
2'
A' B' C'
75
Tok izrade:
- postavkom zadatka se odmah primećuje, da baze tela, tako piramide i prizme, ne leže
ne samo u istoj projektnoj ravni već ni u jednoj bilo kojoj ravni, što znači, procedura
koju smo tako detaljno opisali u uvodu ove oblasti, na žalost ovde se uopšte ne može
primeniti. Moramo naći neko drugo rešenje;
- ovo „drugo rešenje” nam je već dobro poznato, pošto smo dosad naučili svaki njegov
detalj, samo do sad još nismo bili u prilici da ga primenimo u ovakvoj postavci;
- znamo transformisati, zar ne. Transformišimo znači ugao gledanja tako, da bi bočne
ivice prizme videli u jednoj tački, drugim rečima – pogledajmo tela paralelno sa
pravcem bočnih ivica prizme;
- na ovaj način će npr. ivica 1-5 dospeti u jednu tačku (u transformaciji će se krajnje
tačke ivica poklopiti). E sad, pošto ivica 1-5 prodire kroz piramidu, moramo imati i
tačku ulaza i tačku izlaza na njoj. Ali pošto se cela ivica vidi u jednoj tački, znači i te
prodorne tačke moraju biti u toj tački. Super, imamo prodor u transformaciji, no kako
te dve prodorne tačke prebaciti u drugu projekciju;
- za ovo su nam potrebne one izvodnice na piramidi po kojima ivica 1-5 ulazi i izlazi iz
tela. A ova (ove) izvodnica je duž koja u transformaciji polazi iz vrha piramide, prolazi
kroz tačku (tačke) prodora i završava se na bazi;
- ne smemo zaboraviti da prava u konveksno telo ulazi sa jedne, a izlazi sa druge strane.
U konkretnom slučaju ivica 1-5 u piramidu ulazi po njenoj stranici ABV, a iz nje izlazi
po stranici BCV. Iz ovoga proističe konstatacija, da je u transformaciji dobijena tačka
na bazi ustvari su dve tačke u prostoru, od kojih jedna se nalazi na osnovnoj ivici
piramide AB, a druga na ivici BC;
- znači, transformacijom dobijenu tačku baze moramo „vratiti” na te ivice osnovice
piramide u drugoj projekciji. Ako sad povežemo V” sa dobijenim tačkama na bazi,
imamo one izvodnice po kojima se prodor vrši. A same tačke prodora u drugoj
projekciji su u preseku definisanih izvodnica i bočne ivice prizme 1-5;
- njihovo preslikavanje u prvu projekciju sad već vršimo uz smešak na usnama i uz
veliko zadovoljstvo usled jednostavnosti (jednostavno je jer smo naučili i uvežbali);
- sve ovo prethodno opisano, očigledno važi i za ivicu 2-6 i eto, već imamo definisano
četiri tačke prodora;
- u transformaciji nadalje vidimo i shvatamo i to da bočne ivice prizme 4-8 i 3-7
mimoilaze telo piramide, znači za nas nisu zanimljive;
- u nastavku ćemo malo osmotriti ivice piramide. Naravno, tačke prodora se i nadalje
određuju u transformaciji i prenose prvo u drugu a posle u prvu projekciju. Naprimer
ivica AV prodire u prizmu po stranici 1-5-8-4, a iz nje izlazi po stranici 2-6-7-3 (ovo se
veoma lepo vidi u transformaciji);
- vratimo sada ove dve tačke u drugu projekciju. Za ovo „prebacivanje” nam nisu
potrebne nikakve dodatne informacije, jer se zna da se one nalaze na „nosećoj ivici”
piramide AV;
- istu proceduru primenimo i na ivicu CV i možemo reći, da smo našli sve prodorne
tačke, neophodne za određivanje preseka dva tela;
- evo jedan dobar savet: sebi ćemo olakšati posao, ako ćemo dobijene prodorne tačke,
odmah u trenutku njihovog pronalaženja obeležiti (recimo slovnim oznakama), ovako
izbegavajući kasnije probleme, koji će se javiti usled prave gužve linija na crtežu u
kojima se lako možemo izgubiti;
76
- konačno, zadatak nam je samo da vovežemo dobijene tačke. Ovo može da se shvati kao
da se radi o nekoj jednostavnoj sitnici, ali to je daleko od istine. Da bi stvarno ispravno
dobili presek dva tela moramo se pridržavati i imati na umu sledeće dve zakonitosti:
- one dve prodorne tačke obavezno moramo povezati, koji se nalaze na nekoj od
ivica jednog ili drugog tela;
- i one dve tačke se povezuju, koje se istovremeno nalaze na jednoj stranici i u
slučaju jednog i drugog tela;
- ako ćemo to povezivanje prodornih tačaka pravilno izvršiti, dobićemo šestostrano
rogljasto telo;
- naravno i tu moramo imati na umu toliko pominjanu vidljivost. U vezi toga moramo
pomenuti sledeće: zadatak se može definisati tako, da se traži izdvajanje samog
preseka (ovo je inače i tema konkretnog primera). Tada preostali delovi tela više nisu
interesantni, pa se mogu tretirati ništavnim ili pak prozirnim. Međutim, zadatak je
mogao od nas tražiti da nacrtamo preostali deo prizme (bez zajedničkog preseka), ili
piramidu bez zajedničkog dela tela. Kako bi to izgledalo? Na ovo pitanje ćemo
odgovoriti na taj način, što ćemo izdvojiti prve i druge projekcije i nacrtati
odgovarajuća rešenja.
77
B" z
5"
6"
b"
a"
d"
1" V" 8"

c" g" 7"
h"
e"
2" C"
f"
A"
4"
3"
x
V'
4' 8'
g'
e'
3' 7'
h'
a' 5'
1' b'
f'
c' d'
6'
2'
A' B' C'
Prizma bez piramide
78
B" z
5"
6"
b"
a"
d"
1" V" 8"

c" g" 7"
h"
e"
2" C"
f"
V IV A"
4"
3"
x
V'
4' 8'
g'
e'
3' 7'
h'
a' 5'
1' b'
f'
c' d'
6'
2'
A' B' C'
Piramida bez prizme
79
39. Dva tela, jedan valjak i jedna kupa, se presecaju.

Podaci valjka:
– centri baze i poklopca su respektivno: S1(110,35,0) i S2(25,85,64);
– radijus na projektnoj ravni π 1 iznosi RH=20 mm.
Podaci kupe:
– kružna baza sa centrom S(50,45,zS) je smeštena na horizontalnicu π 1 ;
– radijus osnovnog kruga je Rk=30 mm;
– vrh se nalazi u tački V(100,100,50).
Zadatak:
– u projekcijama nacrtajte:
- kupu bez valjka;
- valjak bez kupe;
- presek dva tela!
Tok izrade:
- ovaj zadatak je već baš takav kakav smo opisali u uvodu oblasti, znači osnovice leže na
istoj projektnoj ravni (konkretno na horizontalnici), i tela su u prostoru u međusobnom
preseku;
- krenimo sa radom. Kao prvo, moramo odrediti prodor prave, koja spaja vrhove tela,
kroz horizontalnicu. Összekötjük a csúcspontokat;
- evo opet problema sa vrhom valjka. Kupa ima tačno određen vrh u diskretnoj tački
prostora ali valjak nema.;
- opet ćemo se pozvati na geometrijsku definiciju vrha tela po kojem je vrh tačka u
prostoru, gde se bočne ivice ili izvodnice seku (sučeljavaju se). Baš zbog toga, tela koja
imaju paralelne stranice sa paralelnim bočnim ivicama ili pak imaju plašt u obliku
rotacione površi, sa paralelnim izvodnicama, svoj vrh imaju u beskonačnosti, pošto se
paralelne linije po definicije seku u beskonačnosti. Ako bi tu malo neopipljivu činjenicu
želeli definisati u šali, rekli bismo da se dve paralelne linije seku u beskonačnosti, pa
ako neko ne veruje nek ode tamo da se u to uveri;
- moramo znači povezati vrh kupe i valjka. Vrh kupe je pred nama, a vrh valjka u
beskonačnosti – paralelno sa njegovim izvodnicama. Nacrtajmo pravu preko tačke V’ u
prvoj-, a preko V” u drugoj projekciji, naravno u obe projekcije paralelno sa osom
valjka. Odredimo prodor ove prave kroz horizontalnicu (tačka K);
- evo, našli smo tačku na horizontalnici, gde se seku članovi familije prvih tragova svih
presečnih ravni, koji istovremeno presecaju oba tela po njihovim izvodnicama;
- možemo krenuti sa postavljanjem presečnih ravni i pomoću njih odrediti presek dva
tela. Postavlja se pitanje: po kom ili kojim kriterijima postavljamo te presečne ravni?;
- pa, imamo slučaj dva rotaciona tela, znači njihova presečna linija će biti jedna
prostorna kriva, što će reći tačnost dobijenog rešenja možemo povećavati sa
povećavanjem broja određenih tačaka. Po ovome za određivanje preseka moramo
koristiti što veći broj presečnih ravni. No, nema smisla da u tome preteramo, jer ćemo
se lako izgubiti u gužvi linija na preopterećenom crtežu i nećemo videti šumu od
drveća;
80
- razume se, presečna ravan ima smisla samo tada ako seče oba tela (znači njen trag
seče obe baze), jer ćemo samo tada moći odrediti tačke presečne krive na površinama
tela u obliku preseka određenih parova izvodnica;
- što više presečnih ravni znači, koji se biraju proizvoljno. Ima međutim i takvih koji
obavezno moraju biti prisutni;
- ovi tragovi (pa i ravni) su sledeći:
- iz tačke K obavezno moramo povući onaj trag koji tangira jednu ili drugu bazu
sa jedne ili sa obe strane;
- obavezno moramo preseći telo po onim izvodnicama koji se ili u jednoj ili u
drugoj projekciji vide kao konturne (spoljašnje);
- sve ovo naravno važi samo tada, ako je zadovoljen osnovni uslov po kojem su
presečene obe baze. Na ovaj način inače dobićemo najviše pet ili šest
„obaveznih” tragova presečnih ravni;
- posmatranjem konkretan primer i uzimajući u obzir položaj tačke K’, da se primetiti da

će kupa i valjak samo zadirati jedna u drugu, nećemo znači imati totalni prodor. Ta
situacija se ogleda u tome što prilikom crtanja tangenti na bazni krug valjka iz tačke
K’, samo će jedna od njih seći obe baze. Ovo smo naravno mogli definisati i na bazu
kupe, rezultat bi bio isti;
- krenimo onda sa crtanjem tragova ravni. Preporučljivo je ići redom i u trenutku
pronalaženja prodornih tačaka odmah ih obeležiti i povezati sa prethodnima. Ako to ne
uradimo odmah, već ostavimo za kraj rada, lako se može desiti da ništa nećemo videti
u mnoštvu linija i tačaka, a ponovo krenuti sa osmatranjem redosleda tačaka iziskuje
bar toliko vremena i truda kao i pronalaženje istih;
- prvi presečni trag nek buta onaj, koji tangira bazu kupe „odozgo”, dok će osnovicu
valjka seći u dve tačke. Presečna ravan će znači seći valjak po dvema izvodnicama,
dok će se samo priljubiti na kupu po jednoj njenoj izvodnici. Na ovaj način dobijamo
dve prodorne tačke (možemo reći one, po kojima tangirana izvodnica kupe probija
valjak);
- iz tačke tangiranja baze kupe povučemo izvodnicu (kao duž između te tačke i vrha
kupe), a isto to učinimo i iz tačaka preseka na bazi valjka (naravno paralelno sa osom
valjka);
- izvodnica kupe i dve izvodnice valjka daju dve presečne tačke, koje odmah
obeležavamo;
- sledeći trag ćemo nacrtati „ispod” prethodnog, a preko tačke K’. Ovaj trag će seći obe
baze u po dve tačke, pa će odgovarajuće izvodnice rezultirati sa ukupno četiri presečne
tačke;
- čim su se ove tačke pojavile, poželjno je da se odmah povežu sa malopre dobijenim
parom tačaka. Razume se ne svaki sa svakim, već samo one koji mogu da budu susedni
na plaštu tela;
- ako na ovaj način pređemo preko baznih krugova (u međuvremenu ne zaboravljajući
na one izvodnice koje obavezno moraju biti obuhvaćene) i stignemo do zadnjeg
potrebnog traga, koji „odozdo” tangira bazni krug valjka, lepo će se iscrtati pred
nama granična kriva preseka – u obliku beskrajne krive linije;
81
z
S"2
V"
x
S" S"1
K"
1
S'1
S'
K'1
S'2
V'
y
- naravno i tu će zadnja reč, koju moramo reći je - vidljivost. Ako dosad nije bilo jasno
zašto se u obzir obavezno moraju uzeti spoljnje izvodnice, sad je već i to rasvetljeno.
Tačno, u ovim tačkama može da se promeni vidljivost krive linije;
- sad se pitate, zašto se koristim uslovnimizrazom? Zato što je iz aspekta vidljivosti od
značaja ne samo podatak o tome, dali se kriva nalazi na „prednjoj”(vidljivoj) ili
„zadnjoj”(nevidljivoj) strani plašta tela, već i to šta zadatak traži od nas. Može da se
desi i takva situacija da se kriva nalazi na poleđini plašta, pa ipak se vidi, jer smo npr.
odstranili ono telo koje je pokrivalo presek, pa može da se vidi i deo koji se nalazi na
dotad nevidljivom delu plašta;
82
- nakon tekstualnog objašnjavanja, evo i ovde se sve može osmotriti na sledećim

rešenjima zadatka
z
S"2
V"
x
S" S"1
K"
1
S'1
S'
K'1
S'2
V'
y
Valjak bez kupe
83
z
S"2
V"
x
S" S"1
K"
1
S'1
S'
K'1
S'2
V'
y
Presek tela
84
40. Odredite presek dva tela: jedne prizme A(35,0,10), B(45,0,20), C(25,0,30), D(15,0,20) i
A1(60,40,60) sa jednom piramidom E(75,0,0), F(105,0,15), G(90,0,45), H(60,0,30) i
V(0,50,75). U II projekciji prikažite samo prizmu, a u I samo ono što je ostalo od
piramide!
C"
1
V" D" B"1

1
A"1
G"
H"
C"
D"
B" F"
K"
1
A" x
A' B' E"
K'1 D' C' H' E' G' F'
D'1 C'1 A'1 B'1

V'
Tok izrade:
- ovaj zadatak ne predstavlja nikakvu novost u odnosu na prethodni, čak se radi o

prostijem problemu jer su tela rogljasta;
- slučaj je jednostavniji jer se ovde tačno mogu odrediti tragovi presečnih ravni koji se
moraju primeniti, i nijedna ravan više nije potrebna. No, da krenemo redom;
85
- prvo i ovde moramo odrediti zajedničku tačku članova familije tragova presečnih ravni
(u ovom slučaju se nalazi na drugoj projektnoj ravni, gde se i baze mogu naći);
- povežemo vrhove tela i odmah, sad već rutinski pronalazimo tačku K1;
- posle ovoga moramo poslagati samo presečne ravni. Kako?;
- naravno i ovde možemo uzeti proizvoljan broj tragova ali je to suvišno. Reč je naime o
tome, da zbog toga što su tela ograničena ravnim površima, njihovi plaštovi se mogu
presecati samo po pravim linijama, tačnije po dužima, koje su definisane svojim
početnim i krajnjim tačkama. A te tačke su prodori bočnih ivica tela na plaštu drugog
tela;
- nije potrebno znači korititi takvu presečnu ravan koja na sebi ne nosi ni jednu bočnu
ivicu tela, ali je obavezno primeniti svaku onu presečnu ravan koja sadržava bar po
jednu takvu ivicu bilo kog tela. Naravno nemamo potrebu za takvim presečnim ravnima
koji na sebi imaju takvu bočnu ivicu koja ne probada, pa čak i ne tangira drugo telo,
jer su te ivice, kao što smo to konstatovali, bezpredmetne za prodor;
- ako se ipak primeni neka „suvišna” presečna ravan, s njom ćemo dobiti samo jednu
tačku koja će u krajnjem ishodu rezultirati jednom tačkom na jednoj presečnici, između
početne i krajnje tačke presečne duži. Ovo se stvarno čini suvišnim, ali ipak to nije u
celosti, jer se može smatrati jednim veoma korisnim momentom kontrole rezultata
rada;
- na slici izrade primera sam prikazao dve ovakve tačke. Vaš je zadatak da ih nađete pa
ćete u sebi razjasniti suštinu onoga što sam rekao u prethodnom stavu;
- naravno i tu imamo tri varejante zadatka. Može se tražiti crtanje neoštećenog dela
prizme bez piramide, dela piramide ali bez zajedničkog preseka sa prizmom, kao i
zajedničkog dela tela (preseka). U vezi ovog sad da vidimo neku malu novost do kojeg
dolazi usled toga što su tela rogljasta;
- traženje preseka se vrši znači principom pojedinačnog probadanja svih bočnih ivica
kroz ono drugo telo. Prodorne tačke (ulazne i izlazne) se povezuju, pa nakon
određivanja svih takvih tačaka po parovima, dva po dva i one koje leže istovremeno na
po jednoj stranici oba tela. Uradivši ovo dobili smo zajednički deo dva tela;
- ako je međutim zadatak da se nacrta neoštećeni deo jednog tela, moramo bukvalno
„izvući” ono drugo telo iz posmatranog. Pri tome odstranjeno telo „nosi sa sobom”
sve one delove bočnih ivica posmatranog tela, koji leže u njegovoj unutrašnjosti. Za
nas ovo znači da sa preseka, koji smo dobili malopre, povezivanjem svih tačaka
prodora po naša dva zakona povezivanja, moramo jednostavno izbrisati pomenute
delove bočnih ivica posmatranog tela;
- naravno ovaj proces odstranjivanja može za sobom da povlači događaj, da će se takve
ivice, njihovi delovi ili čak presečne linije, koje su dosad bile nevidljive (pošto leže na
„poleđini” tela) postati vidljive. Ovaj „događaj” već mora primetiti sam crtač
odnosno Vi, poštovani čitaoče, no ovo ne sme da stvara neke izrazite probleme, jer je
prostorno prikazivanje, već i tu – u rasklopu, skoro savršeno.
Poštovani čitaoče!
U dosadašnjem delu skripte smo obradili četrdeset zadataka – kako crtanjem, tako i
tekstualnim opisom – i, bar po meni, stekli dovoljno znanja da se uhvatimo u koštac sa
zadacima bilo koje težine. Evo zadataka za dokazivanje ove tvrdnje. Izradite ih sami pa
rezultat uporedite sa mojom izradom. Ako postignete uspeh i u ovom delu, moći ćete da
pređete na ono pravo – izradu nerešenih zadataka za uvežbavanje.
86
Rešeni zadaci za vežbanje

Zadatak:
Date su sledeće prave:

- a preko tačaka A(10,30,20) i B(30,10,20);
- b preko tačaka C(10,20,30) i D(30,20,10);
- c preko tačaka E(20,30,10) i F(20,10,30).
Prikažite te prave u dve projekcije i odredite njihove prodore kroz projektne ravni.
Navediti i podatke o tome u kojim oktantima se nalaze. Prilikom crtanja obratite
pažnju na vidljivost!
T"
b3 T"
c2
c" a (I, II, V)

C" F" b (I, IV, V)
b" c (I, II, IV)
T"
a3 a" B" T"
a2
A"
E" D" x
T" b1
T'a2
F' B'
T'b3 b' C'
D' T'b1
E'
A' c'
T'a3 T'c1
87
Zadatak:
U ravni β (90,50,70) a preko njene tačke A(30,y,20)treba nacrtati prvu sutražnicu i

prvu nagibnicu ravni:
- u kosoj projekciji;
- u rasklopu!
αz π2
π3
n1
A"
A
s1
x
αx
A'
αy
π1
y
88
z
αz
T"
n1-2
n"
1
s"
1 A" T"
s1-2
T'n1-2 T" x
n1-1
T's1-2 αx
n'1
s'1 A'
T'n1-1
αy
y
89
Zadatak:
Data je ravan pomoću temena trougla na njoj. Temena su: A(10,20,10),

B(80,10,30) i C(40,60,70). Nacrtajte prvu nagibnicu ravni preko njene tačke D(70,y,60),
bez primene tragova ravni (tragove odredite na kraju zadatka)!
C"
s"
1 D"
B" α2
n"
1
A"
x
B'
α1
A'
D'
s'1
C' n'1
90
Zadatak:
Odredite tačku prodora prave p kroz trougao ABC. Pravu definišu tačke D i E:
- A(10,40,40), B(60,20,60) i C(70,70,20) → trougao;

- D(20,20,0) i E(80,50,80) → tačke prave p!
z
E"
p"
B"
P"
1" 2"
A"
C"
D"
p'
D' B'
1'
A' P'
2'
E'
C'
Rešenje metodom „senke”
91
z
E"
p"
n"1
B"
P"
A" 1" s"
1
C"
D"
n'1
DIV B'
D'
p IV IV
P
IV
A' s'1 P'
E p'
1'
E'
C'
Rešenje primenom transformacije
92
Zadatak:
Tački B(50,20,20) pridružite ravan β , koja je paralelna sa ravni α (30,20,50)!
αz
β2
α2
s"
1 B"
T"2
x
αx βx
α1
αy s'1 B'
β1
βy
y
93
Zadatak:
Data je tačka M(20,10,10) i prava a: A(10,10,30); B(30,30,10). Odredite

udaljenost tačke od prave!
IV
A
a°
B IV
BV
IV
M d
AV a
V
A" a"
MV
M"
B" IV XV
II XIV x
I XVI A' M'
M VII VI XVII
M VI a'
d B'
aVI
a°
AVI
BVI
94
Zadatak:
Odredite udaljenost tačke M(30,40,30) od ravni β (80,50,60) i docrtajte tačku N,

koja je u odnosu na ravan β ortogonalna projekcija tačke M!
z
βz
II X IV
M°
β2
β°
M"
N°
x
N"
N' βx
β1
M'
βy
95
Zadatak:
Data je ravan β (120,120,90) i tačka S(80,60,70). Nacrtajte projekcije one

rotacione kupe, čiji je vrh u tački S, a bazni krug na ravni β . Visina tela je jednaka
prečniku baze!
T"
2
S"
α 2
n"1
C"
1"
2"
s"1
B"
A" P"
3"
4"
T'2
D"
T"
1
x
2'
n'1
B'
s'1 4'
C'
P'
1'
A' α° D'
T°
2 P° T'1
3'
S'
dS =h
α 1
S°
96
Zadatak:
Data je ravan β (-120,90,120) sa tačkom S(-50,30,z) na njoj. Nacrtajte projekcije

pravilne trostrane prizme kojoj je S središte bazisnog trougla na ravni β . Visina prizme i
stranica trougla jednaki su 6 cm. Po jedna stranica bazisnih trouglova je horizontalna.
z
βz
S°1
B"
1 β2
B"
S"1
C"
1 A"
1
S"
A"
C"
x
βx
B'
C'
S'
β1
C°
C'1 B'1 A'

120°
6 cm S°
A°
βy
A'1
B° y
97
Zadatak:
Data je piramida kojoj je osnova pravilan petougao na horizontalnici, središta

S(40,40,0), jedno teme petougla je tačka A(40,80,0), a vrh piramide je u tački
V(100,90,80). Odredite presek piramide sa ravni β (150,150,80)!
z
V"
α 2
D"
1
E"
1 C"
1
A"
1 B"
1
E" D" S" B" x
A" C"
D' C'
C'1
D'1
S'
E' B' B'

1
E'1
A' A'1
V'
α 1
98
Zadatak:
U proizvoljnoj projekciji odredite presek rotacione oblice, upravne na frontalnicu,

središte bazisa je C(45,0,40) poluprečnik 3 cm, i rotacionog konusa, čija je osa SV;
S(50,100,0) i V(50,100,110). Poluprečnik bazisa odredite iz uslova da se tela dodiruju sa
desne strane. Prikažite samo konus!
V"
C"
S"
C'
S'
V'
I XIV
99
Zadatak:
Odrediti presek konusa vrha V1 (200,180,100) ciji je bazis krug na horizontalnici

središta S1 (60,60,0) i poluprečnika 6 cm, i konusa vrha V2 (60,180,100) čiji je bazis krug
na horizontalnici središta S2 (200,50,0) i r=5 cm. Primenom samo prve projekcije prikažite
desni konus!
z V"2 V"1
S"1 S"2 x
S'2
S'1
y V'2 V'1
100
S'2
V'2
NAPOMENA:
Kao što se da primetiti u rešenju, ne vidimo tačku u kojoj se tragovi presečnih ravni seku,
pošto je prava koja spaja vrhove tela paralelna sa horizontalnicom (ovo se vidi u drugoj
projekciji), znači da je probada u beskonačnosti. Iz ovog sledi da će tragovi presečnih
ravni u prvoj projekciji idući ka beskonačnosti biti paralelni međusobno kao i sa prvom
projekcijom prave preko vrhova tela.
101
Nerešeni zadaci za vežbanje
Pre nego što Vam predočim zadatke za vežbanje, želeo bih da Vam olakšam posao
sa nekim važnim napomenama.
Zadatke sa tačkom, pravom i ravnima izrađujte na crtežima A4 formata dok se za
zadatke sa presecima tela preporučuje format A3. Koordinatni početak O treba uzimati u
zavisnosti od najvećih zadatih koordinata (u cm!) tako da ceo zadatak stane na predviđeni
format. Kod metričkih zadataka (tačka, prava, ravan) tražena rastojanja, ili uglove, uvek
prikažite i označite u svim upotrebljenim projekcijama. Kod crtanja međusobnih preseka
površi u kosoj projekciji radite sa skraćenjem po osi y 2:3 ili 3:4. Kod ostalih zadataka u
kosoj projekciji raditi bez skraćenja. Ugao između –x i y ose uvek uzimati 30 0.
Tačka i prava
1. Date su tačke: A(3,2,4) B(4,-3,2) C(2,4,-2) i D(-4,3,3). Nacrtati:

a) u kosoj projekciji, koordinatni sistem (ravni i ose) i date tačke sa njihove tri
projekcije;
b) Koordinatni sistem i date tačke u II ortogonalnoj projekciji (u pogledu
spreda);
c) Koordinatni sistem i date tačke u I ortogonalnoj projekciji (u pogledu
odozgo);
d) Date tačke u paru ortogonalnih projekcija (bez ucrtavanja granica
koordinatnih ravni).
Napisati u kojem oktantu se nalazi koja tačka!
2. Date su tačke:
E(-3,2,0) G(4,0,3) K(0,3,-4) L(2,0,0) M(0,1,0) i N(0,0,-2). Uraditi isto kao u
prethodnom zadatku. Napisati na kojoj ravni ili osi leži koja tačka!
3. Date su tri prave:
- a kroz tačke A(1,2,3) i B(3,-2,1);

- b kroz tačke C(1,3,-2) i D(3,1,2);
- c kroz tačke E(-2,1,3) i F(2,3,1).
U kosoj projekciji, za svaku pravu uzeti zaseban koordinatni sistem i prikazati

pravu sa njenim projekcijama na H i F; odrediti prodore (1, 2 i 3) kroz projekcijske
ravni, oktante kroz koje prava prolazi kao i vidljivost (projekcijske ravni smatramo
neprozirnim).
4. Date prave:
- a kroz A(1,-2,3) i B(3,2,1);

- b kroz C(1,3,2) i D(3,1,-2);
- c kroz E(-2,3,1) i F(2,1,3),
102
prikayati u paru ortogonalnih projekcija, odrediti prodore, oktante kroz koje

prolazi i vidljivost!
5. U kosoj projekciji odrediti prodore i vidljivost prave koja prolazi kroz oktante:
a) I, II, III i V;
b) I, III, IV i V;
c) I, IV, V i VI.
6. U paru ortogonalnih projekcija odrediti prodore i vidljivost prave koja prolazi kroz
zadate oktante:
a) I, II, IV i VI;
b) I, II, IV i VIII;
c) I, II, V i VIII.
7. U kosoj projekciji nacrtati I oktant. Odrediti prodore i vidljivost prave koja prolazi
kroz tri zadata oktanta:
a) I, II i V;
b) I, IV i V;
c) I, II i IV.
Ravan
8. U kosoj projekciji nacrtati ravni zadate tragovima:
- α (3,4,5);
- β (3,2,-4);
- χ (4,3, ∞ );
- δ (3, ∞ ,2);
- ε ( ∞ ,2,3);
- φ ( ∞ , ∞ ,3);
- ψ ( ∞ ,2, ∞ );
- ω (3, ∞ , ∞ ).
9. Ravni iz prethodnog zadatka nacrtati u paru ortogonalnih projekcija!
1. Odrediti prvu projekciju tačke A(3,y,2) koja leži u ravni α (9,5,7):
a) u kosoj projekciji;
b) u II ortogonalnoj projekciji;
c) u I ortogonalnoj projekcijaz I ortogonális vetületben;
d) u paru ortogonalnih projekcija!
103
11. Odrediti II projekciju tačke B(3,2,z) koja leži u ravni α (9,5,7)!
12. Odrediti tragove ravni zadate sa:
a) tri tačke: A(2,1,4) B(1,4,1) i C(3,2,2);

b) tačkom A(2,1,4) i pravom a kroz tačke B(1,4,1) i C(3,2,2);
c) dve prave, a i b, koje se seku u tački C(3,2,2) dok prava a prolazi i kroz
tačku A(2,1,4), a prava b i kroz tačku B(1,4,1);
d) dve paralelne prave: a prolazi kroz A(2,1,4) i B(1,4,1), a b kroz C(3,2,2).
13. Kroz pravu p zadatu tačkama A(3,1,3) i B(5,2,1) postaviti nekoliko ravni:
b) u paru projekcija!
14. Nacrtati drugu sutražnicu i drugu nagibnicu u tački A(3,2,z) ravni α (9,5,7):
b) u paru projekcija!
15. Odrediti prvu projekciju tačke A(6,y,-2) i drugu projekciju tačke B(4,-3,z), koje leže
u ravni α (5,3,-3). Ucrtati prvu nagibnicu tačke A i drugu nagibnicu tačke B!
16. Nacrtati normalu ravni α (9,5,7) u njenoj tački A(3,2,z). Zadatak rešiti:
a) u ortogonalnim projekcijama;
b) u kosoj projekciji!
17. U tački A(3,y,2) ravni α (9,5,7) nacrtati prvi nagibni triedar. Zadatak rešiti:
a) u paru projekcija;
b) u kosoj projekciji!
18. Nacrtati drugi nagibni triedar u tački D(3;3;z) ravni α određene dvema
paralelnim pravim a i b; a prolazi kroz tačke A(4,2,5) i B(7,4,2), a b kroz C(8,1,4).
Umesto horizontale koristiti prvi trag ravni, a na kraju odrediti i drugi!
19. Nacrtati prvi i drugi nagibni triedar ravni α (6, ∞ ,4) u njenoj tački A(2,4,z):
b) u ortogonalnim projekcijama!
20. Odrediti prodor prave p kroz ravan α i njenu vidljivist u odnosu na ravan. Podaci:
a) p kroz A(0,0,8) i B(6,3,3); α (5,2,-6);

b) p kroz C(5,3,4) i D(2,1,1) α (9,5,7)!
104
1. Odrediti prodor prave p koja je zadana tačkama D i E kroz trougao ABC; D(4,6,1)
i E(10,1,7) za pravu i A(2,4,1) B(12,1,4) i C(7,7,7) za trougao!
22. Kroz tačku A(5,3,4) nacrtati nekoliko pravih paralelnih sa ravni δ (9,5,7)!
23. Kroz tačku V(10,3,3) nacrtati nekoliko ravni koje su paralelne sa pravom s koja
prolazi kroz tačke S(0,4,0) i S1(3,1,4)!
24. Kroz tačku S(10,1,2) postaviti ravan β paralelnu sa dve mimoilazne prave a i b: a
kroz A(2,5,4) i B(4,3,5), a b kroz C(2,2,4) i D(4,3,2)!
25. Kroz pravu b iz prethodnog zadatka postaviti ravan β paralelnu sa pravom a iz

istog zadatka!
26. Odrediti presek trougla ABC sa trouglom DEF: A(1,2,2) B(3,9,6) C(8,3,4) D(0,6,0)
E(5,1,6) F(7,7,5)!
27. Odrediti presečnicu dve ravni:
a) α (-3,3,2) i β (6,4,8);
b) α (8,4,8) i β (4,2,6);
c) α (6,3,6) i β (2,-1, ∞ );
d) α (6,3,6) i β ( ∞ ,2, ∞ ).
Zadatke rešiti u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji!
1. Kroz tačku S(10,1,2) postaviti ravan α paralelnu sa trouglom A(1,3,1) B(4,5,5)

C(7,1,2)!
29. Kroz tačku N (slobodno izabrati) postaviti nekoliko ravni upravnih na ravan
α (4,4,-7)!
30. Kroz pravu a: A(8,4,4) B(0,0,2), postaviti ravan upravnu na ravan α (9,3,6)!
Transformacija (i rotacija)
31. Odrediti pravu veličinu duži A(2,1,3) B(5,4,1) i njene uglove prema H i F!
32. Kroz tačku A(5,5,4) postaviti prave koje sa H zaklapaju uglove od 300, a sa F od
450!
33. Odrediti razmak između dve paralelne prave: a: A(1,1,3) B(3,3,1) i b: M(2,1,1)!
34. Odrediti najkraće rastojanje dve mimoilazne prave a: A(3,5,1) B(5,1,4) i b:

C(1,2,3) D(6,2,0)!
105
35. Nacrtati projekcije kvadrata čije je jedno teme u tački D(4,1,3), a jedna stranica
mu leži na pravoj a: H(2,4,0) F(1,0,6):
a) transformacijom njegove ravni pomoću traga;

b) transformacijom njegove ravni pomoću sutražnice;
c) transformacijom njegove stranice na pravoj a!
36. Odrediti odstojanje tačke M(5,5,1) od trougla A(1,4,1) B(7,1,2) C(5,6,4)!
37. Odrediti simetralnu ravan duži M(3,4,3) N(1,1,1)!
38. Odrediti ugao prave a: A(-7,3,3) B(-2,0,4) prema ravni β (-10,6,6)!
39. Odrediti presek trougla A(1,2,2) B(3,9,6) C(8,3,4) sa trouglom D(0,6,0) E(5,1,6)
F(7,7,5)!
40. Odrediti ugao diedra trouglova iz prethodnog zadatka!
41. Odrediti pravu veličinu trougla A(1,4,1) B(5,6,4) C(7,1,2) i njegov nagibni ugao
prema frontalnici!
42. Odrediti ugao između pravih AS i BS; A(3,5,1) B(7,2,1) S(5,1,4)!
43. U ravni β (8,5,6) nacrtati kvadrat čija je jedna stranica duž AB: A(0,2,z) B(1,3,z)!
Geometrijska tela
44. Date su tačke S(3,7,3) i C(6,3,6). Nacrtati projekcije:
a) pravilne trostrane prizme kojoj su tačke S i C središta bazisnih trouglova

čije su stranice jednake visini prizme SC, a po jedna stranica ovih trouglova
je horizontalna;
b) pravilne četvorostrane piramide kojoj je S središte bazisnog kvadrata, a
tačka C vrh. Stranice kvadrata jednake su visini SC, a dve su u frontalnom
položaju;
c) kocke kojoj su četiri ivice horizontalne, a S i C su središta dva suprotna
kvadrata;
d) pravilnog tetraedra kome je SC jedna ivica, a njoj mimoilazna ivica je
paralelna sa frontalnicom;
e) rotacione oblice kojoj su S i C središta bazisnih krugova, a prečnik je
jednak visini SC;
f) rotacionog konusa kome je S vrh, a C je središte bazisnog kruga čiji prečnik
je jednak visini konusa!
45. Data je ravan β (12,12,9) i tačka S(8,6,7). Nacrtati projekcije:
106
a) pravilne trostrane prizme kojoj je jedan bazisni trougao na ravni, a središte

drugog je tačka S. Stranice trouglova su jednake visini prizme, a po jedna je
paralelna sa frontalnicom;
b) pravilne četvorostrane piramide kojoj je vrh u tački S, a bazisni kvadrat leži
na ravni. Stranice kvadrata jednake su visini piramide, a dve su paralelne
sa horizontalnicom;
c) kocke kojoj je S središte kvadrata, a suprotni kvadrat leži na ravni. Četiri
ivice kocke su u frontalnom položaju;
d) pravilnog oktaedra kome je jedno teme S, a četiri temena leže u ravni. Dve
ivice kvadrata su druge nagibnice ravni β ;
e) rotacione oblice kojoj je središte jednog bazisa u tački S, a drugi leži na
ravni β . Prečnik oblice jednak je njenoj visini!
46. Data je ravan β (-12,9,12) i na njoj tačka S(-5,3,z). nacrtati projekcije:
a) pravilne trostrane prizme kojoj je S središte bazisnog trougla na ravni β .

Visina prizme i stranica trougla jednaki su 6 cm. Po jedna stranica bazisnih
trouglova je horizontalna;
b) pravilne četvorostrane piramide kojoj je S središte kvadrata na ravni β .
Visina piramide i stranica kvadrata jednaki su 6 cm. Jedna dijagonala
kvadrata je frontalna;
c) kocke kojoj je S središte kvadrata na ravni β . Stranica kvadrata je 6 cm, a
jedna dijagonala kvadrata je na prvoj nagibnici ravni;
d) pravilnog tetraedra kome je S središte jednog trougla na ravni β . Ivica
tetraedra je 6 cm, a jedna od ivica je na frontalnoj ravni β ;
e) pravilnog oktaedra kome je S središte kvadrata na ravni β . Ivica oktaedra
je 6 cm, a jedna od dijagonala kvadrata je na horizontali ravni;
f) rotacione oblice kojoj je S središte bazisa na ravni β . Prečnik bazisa i
visina oblice jednaki su 6 cm;
g) rotacionog konusa kome je S središte bazisa na ravni β . Prečnik je jednak
visini konusa (6 cm)!
Ravni preseci površi
47. Data je vertikalna kvadratna piramida čiji je bazis A(0,6,0) B(3,1,0) C(8,4,0)
D(x,y,0), a visina 10 cm. Odrediti presek tela sa ravni:
a) β (10, ∞ ,8) – u kosoj projekciji;

b) β (10, ∞ ,8) – u paru ortogonalnih projekcija;
c) β (15,15 ,8) – u paru projekcija.
Nacrtati mrežu zarubljene piramide!
48. Data je vertikalna prizma bazisa A(0,2,0) B(4,9,0) C(8,2,0). Preseći prizmu sa
ravni:
107
a) α (10, ∞ ,8) – u kosoj projekciji;

b) β (15,15 ,8) – u paru projekcija.
Nacrtati takođe i mrežu dela prizme između horizontalnice i presečne ravni!
49. Data je piramida kojoj je osnova pravilan petougao na H središta S(4,4,0), jedno
teme petougla je tačka A(4,8,0), a vrh piramide je u tački V(10,9,8). Odrediti
presek piramide sa ravni:

b) α (10, ∞ ,8) – u paru ortogonalnih projekcija;
c) β (15,15 ,8) – u paru ortogonalnih projekcija.
Nacrtati i mrežu zarubljene piramide!
50. Data je četvorostrana prizma A(0,4,0) B(2,7,0) C(6,4,0) D(4,1,0), A1(8,8,6).

Preseći prizmu sa ravni:

b) α (10, ∞ ,8) – u paru ortogonalnih projekcija;
c) β (15,15 ,8) – u paru ortogonalnih projekcija.
Nacrtati mrežu dela prizme između horizontalnice i presečne ravni!
51. Dat je rotacioni konus čiji je bazis na H, središta S(0,6,0) i poluprečnika 5 cm .

visina konusa je 10 cm. Odrediti presek konusa sa ravni:
a) α (7, ∞ ,5);
b) β (3, ∞ ,6);
c) γ (1, ∞ ,3).
Nacrtati mrežu zarubljenog konusa. Zadatke rešiti posebno u kosoj i u paru

ortogonalnih projekcija!
52. Data je rotaciona oblica čiji je bazisni krug na H, središta S(5,5,0) i poluprečnika 4
cm. Prikazati presek oblice sa ravni:
a) α (13, ∞ ,10) u kosoj projekciji;

b) β (17,17,10) u paru ortogonalnih projekcija.
Nacrtati mrežu dela oblice između horizontalnice i presečne ravni!
53. Odrediti presek ravni β (17, ∞ ,7) i oblice čija je osnova krug na H, središta
S(11,4,0) i poluprečnika 3 cm. Osa oblice prolazi kroz tačku S1(6,16,7).
108
54. Odrediti presek ravni β (17, ∞ ,7) i konusa čiji je vrh tačka V(6,16,7), a osnova mu
je krug na H, središta S(11,5,0) i poluprečnika 4 cm.
55. Vrh konusa je u tački V(0,9,12), a osnova mu je krug na H središta S(8,5,0) i

poluprečnika 4 cm. Odrediti presek konusa sa ravni:
a) α (7, ∞ ,7);
b) β (9, ∞ ,16);
c) γ (-3,4,2).
Međusobni preseci tela i površi
56. Odrediti presek piramide: A(0,6,0) B(6,0,0) C(8,6,0) D(3,10,0) V(24,13,12) i

piramide: E(11,1,0) F(21,2,0) G(18,10,0) S(2,16,12). U prvoj projekciji prikazati
samo trostranu, a u drugoj samo četvorostranu piramidu!
57. Odrediti presek prizme A(7,0,2) B(9,0,4) C(5,0,6) D(3,0,4) A1(12,8,12) i piramide
E(15,0,0) F(21,0,3) G(18,0,9) H(12,0,6) V(0,10,15). U II projekciji prikazati oba
tela, a u I samo piramidu. Zajedničko jezgro izdvojiti u obe projekcije u pravcu
izvodnica prizme!
58. Odrediti presek prizme: A(0,2,0) B(7,5,0) C(1,8,0) A1(12,12,10) i prizme D(14,1,0)
E(10,3,0) F(12,7,0) G(16,5,0) D1(5,13,9). U I projekciji prikazati samo trostranu, a
u II obe prizme. Zajedničko jezgro izdvojiti u obe projekcije u pravcu izvodnica
jedne prizme!
59. Odrediti presek konusa čiji je bazis krug na H središta S(11,6,0) i poluprečnika 5
cm, vrh V(0,13,13), i oblice čija je osnova krug na H središta S1(0,4,0), a osa joj
prolazi kroz tačku S2(6,13,10). Poluprečnik oblice odrediti iz uslova da se tela
dodiruju sa zadnje strane (bliže F). U prvoj projekciji prikazati oba tela, a u drugoj
samo konus. Zajedničko jezgro izdvojiti u obe projekcije u pravcu izvodnica oblice!
60. Odrediti presek oblice čiji je bazis krug na F središta S1(4,0,4) i poluprečnika 4 cm,
a osa joj prolazi kroz tačku S2(16,8,16), i oblice čiji je bazis takođe krug na F
središta C1(16,0,5) i poluprečnika 3 cm, a osa joj prolazi kroz tačku C2(4,10,15). U
I projekciji prikazati samo desnu, a u II obe oblice. Zajedničko jezgro izdvojiti u
obe projekcije u pravcu izvodnica jedne oblice!
61. U kosoj projekciji odrediti presek rotacionog konusa čiji je bazis krug na P središta
S(0,5,5) poluprečnika 4 cm, visine 10 cm, i rotacionog konusa čiji je bazis krug na
F središta C(5,0,7) poluprečnika 4 cm, visine 10 cm. Prikazati samo drugi konus!
62. U kosoj projekciji odrediti presek vertikalne rotacione oblice sa središtem bazisa u
S(0,8,0), poluprečnika 6 cm, i konusa čija je osnova krug na F središta C(6,0,6),
poluprečnika 5 cm, vrh konusa je V(3,16,6). Prikazati samo oblicu!
109
63. U kosoj projekciji odrediti presek rotacione oblice čiji je bazis krug na P središta
S(0,5,6) poluprečnika 3 cm, i rotacione oblice čiji je bazis krug na F središta
C(6,0,5) poluprečnika 4 cm. Prikazati samo drugu oblicu dužine 10 cm!
64. U kosoj projekciji odrediti presek piramide A(2,6,0) B(10,6,0) C(6,0,0) V(6,4,10) i
piramide D(4,0,6) E(7,0,1) F(10,0,6) S(7,12,4). Prikazati oba tela!
65. U kosoj projekciji odrediti presek piramide A(0,9,0) B(10,9,0) C(5,0,0) V(5,6,15); i
prizme upravne na F čiji je bazis kvadrat D(3,0,6) E(7,0,4) F(9,0,8) G(x,0,z).
Prikazati samo piramidu!
66. U kosoj projekciji odrediti presek vertikalne prizme čiji je bazis pravilan petougao
na H središta S(5,9,0) a jedno teme mu je u tački M(5,13,0), i prizme upravne na F
čiji je bazis paralelogram A(8,0,4) B(3,0,6) C(6,0,12) D(x,0,z). Prikazati samo
petostranu prizmu!
67. U kosoj projekciji odrediti presek vertikalne prizme čiji je bazis pravilan petougao
na H središta S(5,9,0) a jedno teme mu je u tački N(5,13,0), i rotacione oblice čiji
je bazis krug na F središta S1(6,0,7) poluprečnika 4 cm. Prikazati samo prizmu!
Poštovani Čitaoče!
Ukoliko ove reči čitate nakon mukotrpnog ali zato uspešnog rada na opisanim
zadacima, srdačno Vas pozdravljam u čarobnom svetu NACRTNE GEOMETRIJE. Sada
Vas očekuje zakoračenje u sledeću osnovnu oblast mašinstva, u prekrasno carstvo
Tehničkog crtanja. Želim Vam dalji prijatan i uspešan rad!
110

SGK CAD YUs

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SGK CAD YUs

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Viša Tehnička Škola Subotica

D1' C1' A 1' B 1'

Pred sobom imate skriptu iz predmeta Sistemi grafičkog komuniciranja i CAD

– Osnovna konstruisanja u ravni

Zaglavlje crteža je precizirano na sledećoj slici.

Vratimo se sada skripti.

Oblast 1: Osnovna konstruisanja u ravni

1. Konstruisati evolventu kruga (obe grane), čiji se pravac valja po krugu,

- na osnovu definicije elipse znamo da je r1+r2= AB , što znači AB =100 mm;

- na kraju, spojimo tako dobijene tačke, u sklopu kojih su i tačke A, B, C i D, i pred

3. Konstruisati elipsu, pomoću opisanog i upisanog kruga elipse, gde su podaci:

– Ro=50 mm i Ru=35 mm!

4. Konstruisati elipsu sa konjugovanim poluosama, koje međusobno zaklapaju ugao od

- nacrtamo ose u datom, međusobnom položaju i nanesemo dužine poluosa;

5. Konstruisati parabolu, ako je poznato rastojanje između njene direkt-rise (vodilje) i

Oblast 2: Tačka i duž u prostoru

D=D''' C''' C=C''

7. Na slici su zadane delimične projekcije tačaka A, B, C, D i E sa kratkim objašnjenjima:

– tačka A se nalazi ispred druge

C - tačka E se nalazi na prvoj

20 – precrtati datu sliku;

D – napisati koordinate tačaka;

- koordinate tačaka su: A(10,20,25); B(15,0,40); C(20,-15,15); D(25,10,25) i

8. Zadana je prizma sa vrhovima A, B, C, D, E, F, G i H. Vrhovi E i H se nalaze na osi z,

- modeliranje date prizme u prostoru je ustvari precrtavanje priložene skice;

- kod crtanja dijagonala AF i AG , kao i kod trougla, a prilikom rasklopa,

9. Zadan je isečak iz lima, koji se nalazi u prostoru na udaljenosti H=30 mm od ravni π 1 .

A(20,30,zA) D(40,20, zD) G(10,20, zG)

A''' G'''H''' F''' F'' H'' C'' E''

10. Date su sledeće tačke:

A(15,35,35); B(30,-20,28); C(50,-20,-25) i D(55,50,-30).

- nakon prostornog prikazivanja i podrobnije analize koordinata tačaka lako se da

- rešavanje zadatka u rasklopu je i nešto teži, ali sa druge strane i lakši od

Oblast 3: Prava u prostoru

M 35,20,15 C 60,25,20 F 42, yF,zF

Na osnovu priloženih podataka treba rešiti sledeće zadatke:

E" H"' E"

12. Date su sledeće tačke:

– A(10,25,10); B(25,35,25) és C(36,20,36).

Pomoću ovih tačaka treba rešiti sledeće:

– kroz tačku A povući pravu a ako je a π 2 i sa π 1 zatvara ugao od 45°;

- rad sa tačkom A: pošto znamo da je prava a paralelna sa frontalnicom, u prvoj

13. Dve prave su definisane na sledeći način: p1 (A,a) i p2 (B,b).

– nacrtati tri projekcije pravih;

- nakon crtanja projekcija pravih u svim projekcijama, možemo pristupiti određivanju

14. Tačke A, B, C, D, E i F daju vrhove nekog geometrijskog lika, a one su određene na

– tačka A se nalazi na osi z, a OA = 21 mm;

– nacrtati dve projekcije ovog lika!

- postavljanjem zadatka možemo ustanoviti da je druga projekcija šestougla u potpunosti

S"3 S"2 S"1 C"

- ova tačka se da preslikati, normalno na x – osu, na dijagonalu AC u prvoj projekciji,

– nacrtati projekcije trougla; (3x)

16. Date su prave a, b, i c. Ove prave prodiru projektne ravni u tačkama:

T1a(12,32, 0) T1b(44,48, 0) T2c(36, 0,66)

– nacrtajte prave u trijedru;

4. Oblast: Stvarna dužina duži

17. U trijedru su date prave: a i c, koji probijaju projektne ravni π 1 , π 2 i π 3 u sledećim

– modelirajte date prave u prostoru;

- modeliranje pravih, na osnovu dosad stečenog znanja ne stvara nikakav problem, i

18. Date su tačke A i B u prvom oktantu:

– modelirajte njima definisanu pravu u paru ortogonalnih projekcija;

- u uvodu recimo da će Vas ovaj zadatak naučiti, možda najvažnijim stvarima, za

- metod diferencijalnog trougla: u osnovi princip ove metode se u potpunosti poklapa sa