(„Службени гласник РС”, број 98/09)

На основу члана 30. став 2. Закона о техничким захтевима за производе и

оцењивању усаглашености („Службени гласник РС”, број 36/09) ) и члана 42. став 1.
Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07 и 65/08),

Влада доноси

УРЕДБУ
О НАЧИНУ ПРИЗНАВАЊА
ИНОСТРАНИХ ИСПРАВА И ЗНАКОВА УСАГЛАШЕНОСТИ

Члан 1.
Овом уредбом уређује се начин признавања важења у Републици Србији
исправа о усаглашености које издају инострана тела за оцењивање усаглашености (у
даљем тексту: иностране исправе) и знакова усаглашености издатих у иностранству (у
даљем тексту: инострани знакови усаглашености).

Члан 2.
Иностране исправе јесу: сертификат, извештај о испитивању, декларација о
усаглашености, уверење о контролисању или други документ којим се потврђује
усаглашеност производа са захтевима иностраног техничког прописа.
Инострани знакови усаглашености јесу: CE знак и други знакови усаглашености
који се ставља на производ у складу захтевима иностраног техничког прописа.

Члан 3.
Инострана исправа или знак усаглашености који је издат складу са потврђеним
међународним споразумом чији је потписник Република Србија, важи у Републици
Србији.
На тражење правних или физичких лица, министарство у чијем делокругу је
припрема и доношење техничких прописа којима се уређују захтеви за производе на
које се односи инострана исправа, односно знак усаглашености (у даљем тексту:
надлежно министарство), даје мишљење о постојању потврђеног међународног
споразума из става 1. овог члана, односно да ли је одређена инострана исправа или
знак усаглашености издат у складу са тим споразумом.

Члан 4.
Ако инострана исправа или знак усаглашености није издат у складу са
споразумом из члана 3. став 1. ове уредбе, поступак за признавање важења иностране
исправе, односно знака усаглашености покреће се, пре стављања производа на
тржиште или употребу у Републици Србији, на основу захтева за признавање који
подноси инострани произвођач или његов заступник, односно увозник (у даљем
тексту: подносилац захтева).
Захтев из става 1. овог члана подноси се надлежном министарству.
Подносилац захтева сноси трошкове поступка признавања који обухватају
трошкове за рад Комисије за признавање важења иностраних исправа и знакова
усаглашености из члана 7. ове уредбе (у даљем тексту: Комисија).
 Члан 5.
Захтев из члана 4. ове уредбе садржи:
1) пословно име, односно назив и адресу седишта и правну форму подносиоца
захтева;
2) врсту иностране исправе, односно знака усаглашености, чије признавање се
тражи;
3) назив државе у којој је издата инострана исправа, односно знак
усаглашености;
4) назив иностраног техничког прописа на основу кога је издата инострана
исправа, односно на основу кога је стављен знак усаглашености, као и назив службеног
гласила у коме је тај пропис објављен;
5) врсту, односно назив производа и друге податке ради ближе идентификације
производа на који се односи инострана исправа, односно знак усаглашености;
6) пословно име, односно назив и адресу седишта и правну форму правног
субјекта који је издао инострану исправу, односно ставио знак усаглашености на
производ;
7) назив државе у којој је именовано или овлашћено тело за оцењивање
усаглашености које је издало инострану исправу;
8) назив органа који је именовао, односно овластио тело за оцењивање
усаглашености из тачке 7) овог члана;
9) друге податке од значаја за признавање важења иностране исправе, односно
знака усаглашености.

Члан 6.
Уз захтев из члана 5. ове уредбе подносе се следећи докази:
1) копија извода из регистра привредних субјеката за подносиоца захтева,
оверена од стране надлежног органа, као и оверени превод тог извода на српски језик
од стране овлашћеног судског тумача, ако је подносилац захтева инострани
произвођач;
2) оригиналну инострану исправу или њену копију оверену од стране
иностраног надлежног органа, као и оверени превод те исправе на српски језик од
стране овлашћеног судског тумача;
3) копију оригиналног текста техничког прописа из члана 5. тачка 4) ове
уредбе и
оверени превод тог прописа на српски језик од стране овлашћеног судског тумача;
4) копију извода из регистра привредних субјеката за лице из члана 5. тачка 6)
ове уредбе, оверену од стране иностраног надлежног органа, као и оверени превод тог
извода на српски језик од стране овлашћеног судског тумача;
5) копију акта о именовању, односно овлашћивању или другог одговарајућег
документа, који је издао орган из члана 5. тачка 8) ове уредбе, оверену од стране
иностраног надлежног органа, као и оверени превод тог акта на српски језик од стране
овлашћеног судског тумача;
6) доказ о плаћеној републичкој административној такси, у складу са законом;
7) други докази којима се потврђују наводи из захтева.

2
 Члан 7.
Испуњеност услова за признавање важења иностаране исправе утврђује
Комисија коју, за област једног или више техничких прописа, образује министар
надлежног министарства (у даљем тексту: надлежни министар).
Комисију сачињавају најмање три члана, од којих је најмање један представник
надлежног министарства, представник Акредитационог тела Србије и представник из
реда стручњака из области која је уређена одговарајућим српским техничким
прописом.
Чланови Комисије могу имати заменике.
По потреби, у рад Комисије могу се укључити и други стручњаци, изван
надлежног министарства, за област која је уређена одговарајућим српским техничким
прописом.
Радом Комисије руководи представник надлежног министарства.

Члан 8.
Комисија на основу поднетог захтева за признавање и приложених доказа,
утврђује да ли:
1) захтеви из иностраног техничког прописа обезбеђују најмање исти степен
заштите безбедности живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите
животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине, који су
одређени захтевима одговарајућег српског техничког прописа;
2) захтеви из иностраног техничког прописа које инострано тело за оцењивање
усаглашености мора да испуни да би спроводило поступак оцењивања усаглашености
производа, обезбеђују најмање исти степен испуњености захтева који су утврђени
одговарајућим српским техничким прописом за именовано, односно овлашћено тело за
оцењивање усаглашености.

Члан 9.
Комисија на основу поднетог захтева за признавање, приложених доказа и
утврђених чињеница, утврђује да ли инострана исправа, односно знак усаглашености,
испуњава услове из члана 8. ове уредбе.
Надлежни министар, на предлог Комисије, доноси решење о признавању
важења иностране исправе, односно знака усаглашености, ако је утврђено да инострана
исправа, односно знак усаглашености испуњава прописане услове.
Надлежни министар, на предлог Комисије, доноси решење којим се одбија
захтев за признавање, ако је утврђено да инострана исправа, односно знак
усаглашености, не испуњава прописане услове.
Предлози из ст. 2. и 3. овог члана, морају бити образложени.

Члан 10.
Надлежни министар доноси решење о признавању важења иностране исправе,
односно знака усаглашености по претходно прибављеном мишљењу министарства
надлежног за послове који се односе на техничке прописе.
Уз захтев за давање мишљења из става 1. овог члана, надлежно министарство
доставља предлог решења о признавању важења иностране исправе, односно знака
усаглашености, са образложењем.
3
 Министарство из става 1. овог члана дужно је да мишљење писмено достави
надлежном министарству у року од десет дана од дана пријема захтева за давање
мишљење.
Ако мишљење не буде достављено у року из става 3. овог члана, сматра се да
није било примедаба.

Члан 11.
Решење из члана 10. ове уредбе важи до истека рока важења иностране исправе,
ако је тај рок утврђен у исправи.
Ако у иностраној исправи није утврђен рок важења, решење o признавању
важења иностране исправе важи најдуже три године од дана његовог доношења.

Члан 12.
Решење из члана 10. став 1. ове уредбе, садржи нарочито:
1) врсту иностране исправе, односно знака усаглашености;
2) пословно име, односно назив и адресу седишта правног субјекта који је издао
инострану исправу, односно ставио знак усаглашености на производ;
3) назив државе у којој је издата инострана исправа, односно стављен знак
усаглашености;
4) назив иностраног техничког прописа на основу кога је издата инострана
исправа, односно стављен знак усаглашености, као и назив и броју службеног гласила
у коме је тај пропис објављен;
5) врсту, односно назив производа и друге податке ради ближе идентификације
производа на који се односи инострана исправа, односно знак усаглашености;
6) рок важења решења.

Члан 13.
Решење из члана 12. ове уредбе, надлежно министарство доставља
министарству надлежном за вођење регистра иностраних исправа и знакова
усаглашености који важе у Републици Србији ради уписа у тај регистар, у складу са
законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивању усаглашености
и прописом донетим на основу тог закона.
За нове испоруке производа из увоза, за који је решење о признавању
иностраних исправа и знакова усаглашености уписано у регистар из става 1. овог
члана, није потребно подносити нови захтев за признавање.
При увозу производа из става 2. овог члана, као доказ о важењу иностраних
исправа и знакова усаглашености које прате тај производ, користи се одговарајући
извод из регистра из става 1. овог члана.

Члан 14.
Ступањем на снагу ове уредбе престају да важе одредбе Уредбе о начину
овлашћивања тела за оцењивање усаглашености, регистру овлашћених тела за
оцењивање усаглашености, евиденцији о исправама о усаглашености, знацима о
усаглашености и телима за оцењивање усаглашености, као и условима за примену
техничких прописа других држава („Службени лист СЦГ”, број 22/06), у делу којим се
уређују услови за примену техничких прописа других држава и одредбе члана 19. те
уредбе, као и одредбе члана 16. Уредбе о начину и поступцима оцењивања
усаглашености („Службени лист СЦГ”, број 22/06).

4
 Члан 15.
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. марта 2010. године.

5
 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
УРЕДБЕ О НАЧИНУ ПРИЗНАВАЊА
ИНОСТРАНИХ ИСПРАВА И ЗНАКОВА УСАГЛАШЕНОСТИ

I. ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ УРЕДБЕ

Правни основ за доношење Уредбе о начину признавања иностраних исправа и

знакова усаглашености садржан је у члану 30. став 2. Закона о техничким захтевима за
производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС“, број 36/09), којим је
прописано да Влада посебним прописом уређује начин признавања исправа о
усаглашености које је издало инострано тело за оцењивање усаглашености и знакова
усаглашености издатих у иностранству и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени
гласник РС“, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07 и 65/08), којим је прописано да Влада
уредбом подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем
закона.

II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ УРЕДБЕ

Овом уредбом се подробније уређује начин признавања важења исправа о

усаглашености које је издало инострано тело за оцењивање усаглашености и знакова
усаглашености издатих у иностранству (иностраних исправа и знакова усаглашености)
у Републици Србији.
У поступку приступања Светској трговинској организацији (СТО) Србија је
обавезна да своје законодавство прилагоди споразуму СТО, односно да сва правила и
процедуре који се примењују у Србији, а који могу имати утицаја на слободан проток
робе, усагласи са правилима СТО. Такав је случај и са Споразумом СТО о техничким
препрекама трговини (ТБТ), који, између осталог, утврђује правила и принципе у
области примене техничких прописа других држава, као и важења иностраних исправа
и знакова усаглашености.
Ова уредба, којом се ближе уређују услови и процедуре признавања важења
иностраних исправа и знакова усаглашености у Републици Србији, представља даљи
корак у имплементацији Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању
усаглашености („Службени гласник РС“, број 36/09-у даљем тексту: Закон), ради
обезбеђивања слободног протока робе и отклањања техничких препрека у трговини, у
складу са одредбама ТБТ споразума.
Један од циљава доношења ове уредбе је и стварање правног оквира, уз
доношење одговарајућих техничких прописа којима се преузимају директиве из
области техничког законадавства Европске уније (ЕУ), за отпочињање преговора за
закључивање међународних споразума о међусобном признавању иностраних исправа
и знакова усаглашености са другим државама, а нарочито за закључивање
одговарајућег међународног споразума са ЕУ о оцењивању усаглашености и
прихватању индустријских производа, који ће омогућити да и одређени производи,
односно групе производа српске привреде, које прате исправе и знакови
усаглашености издати од стране домаћих именованих тела за оцењивање
усаглашености, буду пласирани на тржиште ЕУ, без додатног спровођења оцењивања
усаглашености и додатних трошкова.
 Осим тога, овом уредбом се наставља процес усаглашавања са техничким
законодавством ЕУ.
Поступком признавања иностраних исправа и знакова усаглашености спречава
се увоз производа који не испуњававају захтеве српских техничких прописа и тако
утиче да се на тржиште Републике Србије стављају само безбедни производи.
Приликом израде Уредбе, предлагач је узео у обзир систем узајамног
признавања техничких прописа, процедура, поступака оцене усаглашености, исправа и
знакова усаглашености у државама чланицама ЕУ из референтних прописа ЕУ у
области техничког законодавства, а нарочито из Уредбе Европског парламента и
Савета бр. 764/2008 којом се прописују поступци у вези примене одређених
националних техничких правила, на производе који се законито продају у другој
земљи чланици ЕУ (Regulation of the European Parliament and of the Council laying down
procedures relating to the application of certain national technical rules to products lawfully
marketed in another Member State and repealing Decision 3052/95/EC,764/2008/EC).
Питања која су предмет ове уредбе, јесу питања која се могу уредити
подзаконским актом и нису могла бити уређена законом или на други начин, осим
доношењем Уредбе, с обзиром и на императивну одредбу Закона којом је то прописано.

III. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И

ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Чл. 1. и 2. прописују предмет уредбе, као и врсте иностраних исправа и знакова

усаглашености.
Члан 3. уређује признавање важења иностраних исправа и знакова
усаглашености на основу потврђених међународних споразума (нпр. споразум о
слободној трговини у оквиру одређеног региона) чији је потписник Република Србија,
при чему, на тражење правних и физичких лица, мишљење о постојању потврђених
међународних споразума даје министарство у чијем делокругу је доношење техничких
прописа којима се уређују захтеви за производе на које се односи инострана исправа,
односно знак усаглашености.

Чл. 4. до 6. прописано је покретање поступка за признавање важења иностраних

исправа и знакова усаглашености, ако иностране исправе и знакови усаглашености
нису издати у складу са споразумима из члана 3. ове уредбе, као и садржина захтева за
признавање важења и документи којима се доказују наводи из захтева. Истовремено,
члан 4. прописује да трошкове поступка признавања страних исправа сноси
подносилац захтева.

Чл. 7. до 10. уређују образовање и састав Комисија за признавање иностраних

исправа и знакова усаглашености (Комисија), што је обавеза надлежног министра, као
и рад те комисије. Чланом 7. дата је могућност да надлежни министар образује једну
или више Комисија, које могу имати три или више чланова, у зависности од обима и
сложености области која се уређује техничким прописима из делокруга министарства.
Такође, дата је могућност да у раду Комисије учествују и стручњаци из области која је
уређена одговарајућим српским техничким прописом. Члан 8. прописује предмет рада

2
Комисије, односно шта је Комисија обавезна да утврди, приликом разматрања
поднетог захтева, а чл. 9. и 10. уређује поступак доношења решења од стране
надлежног министра. Члан 10. прописује начин координације, у вези са давањем
мишљења у поступку доношења решења о признавању важења иностране исправе,
односно знака усаглашености, између надлежног министарства и министарства
надлежног за област техничких прописа које, као јавну књигу, води регистар
иностраних исправа и знакова усаглашености који важе у Републици Србији.

Чл. 11. и 12. прописују рок важења Решења о признавању важења иностране
исправе, с тим да тај рок не може бити дужи од три године од дана доношења решења,
као и минималну саджину решења о признавању важења иностране исправе о
усаглашености или знака усаглашености.

Члан 13. прописује да ће донета решења о признавању иностраних исправа и

знакова усаглашености, надлежно министарство достављати министарству надлежном
за вођење регистра иностраних исправа и знакова усаглашености који важе у
Републици Србији ради уписа у тај регистар, у складу са Законом о техничким
захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС“, број
36/09) и прописом донетим на основу тог закона.Уједно, предвиђено је да произвођач
увозних производа или његов заступник, односно увозник производа, ако му је већ
издато решење којим је признато важење иностране исправе или знака усаглашености
за одређени производ, односно ако је то решење већ уписано у одговарајући регистар,
неће морати да подноси нови захтев за признавање за нове испоруке истог производа.
Као доказ за то користи се извод из наведеног регистра
Члан 14. предвиђа да ступањем на снагу ове уредбе, престају да важе одредбе
Уредбе о начину овлашћивања тела за оцењивање усаглашености, регистру
овлашћених тела за оцењивање усаглашености, евиденцији о исправама о
усаглашености, знацима о усаглашености и телима за оцењивање усаглашености, као и
условима за примену техничких прописа других држава („Службени лист СЦГ“, број
22/06), у делу којим се уређују услови за примену техничких прописа других држава и
одредбе члана 19. ове уредбе, као и одредбе члана 16. Уредбе о начину и поступцима
оцењивања усаглашености („Службени лист СЦГ“, број 22/06).
Члан 15. прописује се ступање на снагу ове уредбе, с тим што је њена примена
одложена до 1. марта 2010. године, с обзиром да је процењено да ће надлежним
министарствима бити потребно одређено време да образују комисије у складу са овом
уредбом, именују чланове комисија и изврше све потребне припреме у техничком и
административно стручном смислу. Истовремено, оцењено је да је, пре почетка
примене уредбе, потребно посебним прописом уредити и начин на који ће радити и
одлучивати чланови комисија које ће се образовати у складу са овом уредбом.

IV. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОВЕ

УРЕДБЕ

За спровођење ове уредбе нису потребна додатна средства из буџета Републике

Србије.