PSIHIČKI PROBLEMI ODRASLIH U BOLNICI

Iako kod odraslih bolesnika hospitalizacija ne izaziva tako ozbiljne posledice kao kod dece, negativna
emotivna stanja izazvana boravkom u bolnici mogu pogoršati tok i ishod bolesti i umanjiti delotvornost
lečenja. Gotovo svi hospitalizovani bolesnici u određenom trenutku su zabrinuti, osećaju se
bespomoćni ili izgubljeni u novoj često zastrašujućoj bolničkoj sredini, osećaju strah od dijagnostičkih
i terapijskih zahvata, strah od bola, opštu zabrinutost.
Psihička stanja izazvana hospitalizacijom svrstavaju se u zajedničku skupinu psihičkih poremećaja koji
se nazivaju institucionim neurozama. Sindtom institucijanle neuroze obeležen je apatijom, gubitkom
inicijative, zanimanja, prepuštanjem sudbini, gorim ličnim navikama...
Hiperaktivnost se u ponašanju bolesnika ogleda u prekomernoj motoričkoj aktivnosti i prekomerna
pričljivost. Takvi bolesnici su obično vrlo nemirni, mnogo se kreću, deluju uzbuđeno i nespokojno,
čest je simptom i prekomernog znojenja, ponekad i tremor ruku. Euforični su i imaju veliku potrebu da
pričaju o sebi.
Osim ovih, javljaju se i simptomi nesanice noćnih mora, gubitka apetita, glavobolje i drugih
psihosomatski smetnji.
Povlačenje se ogleda u prekomernoj ćutljivosti i nekomunikaciji. Bolesnik je povučen u sebe
zaokupjen razmišljanjem o svojom bolesti, nezainteresovan za život oko sebe.
Regresija je sklonost da se misli i postupa kao na nižem razvojnom stepenu. Bolesnici se često
ponašaju kao deca, prepuštajući se potpunoj brizi drugih bez ikakvog vlastitig angažovanja oko svog
bolesnog stanja.
Budući da je uzrok regresije u jakoj emotivnoj napetosti bolesnika potrebno je podsticati ga na
razgovor kroz koji se mogu saznati osnovni uzroci emotivne napetosti. Regresivne bolesnike je
potrebno aktivirati i omogućiti im da se što je više moguće, brinu sami o sebi i svojim potrebama i
zahtevima.