PSIHIČKI PROBLEMI DECE U BOLNICI

Svako odvajanje dece od roditelja, za njega je zastrašujuće, zabrinjavajuć i tužno. Odlazak deteta još
više naglašava ovu neugodnu situaciju zbog dodatnih problema zbog simptoma bolesti, neugodnih
dijagnostičkih i terpijskih postupakai neugodnosti bolničke sredine. Najosetljivija su deca od 6 meseci
do 4 godine, zbog toga decu u tom uzrastu nije preporučljivo upućivati u bolnicu osim ako nije
neophodno. Muška deca su osetljivija od ženske.

Posmatranjem dece tokom boravka u bolnici pokazuje da većina njih prolazi kroz tri perioda adaptacije
na bolničku sredinu.
1) Period protesta - traje prvih nekoliko dana, dete plače, vrišti, baca se po krevetu, posmatra sve oko
sebe ne bi li ugledalo majku.
2) Periodu očaja - dete se motorički smiruje, ne pokazuje aktivno odbijanje okoline i često je
apatično.
3) Periodu prividne adaptacije - dete više nije zatvoreno u sebe, pokazuje više interesovanja za
okolinu i naizgled se čini da se prilagodilo bolničkoj sredini. Do ovog perioda dolazi jer dete više
ne može podneti nagomilane negativne emocije i pokušava naći zadovoljstvo u drugim stvarima.
Više ne plače kada majka odlazi ali se čini da nije previše zainteresovano za njen dolazak. Po
spoljašnjem ponašanju izgleda da je sve u redu sa psihičkim životom deteta ali po povratku kući
javljaju se negativne posledice privremenog odvajanja deteta od majke zbog hospitalizacije.

Specifične psihološke teškoće koje se javljaju tada nazivaju se hospitalizam koji i predstavlja opšti
pojam za sve psihičke i telesne poremećaje uzrokovane dugotrajnim boravkom u bolnici ili drugoj
ustanovi.
Osnovni simptomi su: sklonost plaču, potištenost, motoročka smirenost ili hiperaktivost, zaostajanje u
telesnom razvoju, loše zdravstveno stanje.
Simptomi koji se mogu javiti kao posledica odvajanja deteta od majke su: loše navike u ishrani,
poremećaji ponašanja, neurotske poteškoće, psihosomatski poremećaji i poremećaji govora.