ЋИР ЛАТ ENG

ПОСЕТА ЗБИРКЕ ИЗЛОЖБЕ ПРОЈЕКТИ ИЗДАВАШТВО ЕДУКАЦИЈА

Душан Јанковић на ба
„Хиљаду и друга ноћ“
1923. године

13. мај - 15. јун 2019.

О ИЗЛОЖБИ ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ

Душан Јанковић на балу уметника „Хиљаду и друга ноћ“ у Београду 1923. годин

Ауторка изложбе: Бојана Поповић, музејска саветница у Одсеку за савремену примењену ум

Графичко обликовање деплијана, плаката и позивнице: Душан Ткаченко

Организатор: Музеј примењене уметности, Београд

 Први уметнички бал у Београду, Хиљаду и друга ноћ, одржан је у хотелима Касина и Париз, с
тунелом, 16. фебруара 1923. године. Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ га је
да део прихода припадне фонду за подизање уметничког павиљона. Ангажовани књижевн
балерине и визуелни уметници су овом догађају дали карактер авангардног мултимедијалн
тога није виђен у Београду. Међу њима је био и млади Душан Јанковић, који је имао таленат
и благовремено транспонује уметничке и интелектуалне идеје које су заокупљале Европу то
негрофилија, џез, кубизам, народна уметност, Оријент, археолошка открића, филм, мода…

За бал Хиљаду и друга ноћ, Јанковић је извео пројекте за опремање ентеријера мале сале К
заглавље сатиричног листа Поноћ и цртеже за двадест и шест костима учесника. После ско
малопозната ремек-дела српског ар декоа авангардног израза доступна су посетиоцима М
уметности.

Душан Јанковић

Душан Јанковић
око 1923.

Душан Јанковић (1896, Ниш – 1950, Београд) је започео студије архитектуре на београдском
(1913), а у Паризу је похађао инжињерско-архитектонску Школу за јавне радове (École des T
1918) и завршио сликарство у Националној школи декоративних уметности (École Nationale
1921). Живео је у Паризу (1916–1935) и у Београду (1935–1950).

У Паризу је Јанковић остварио успешну каријеру бавећи се опремом и илустровањем књиг

обликовањем и декорисањем предмета од порцелана и керамике, опремањем ентеријера и
намештаја, текстилом, модом, графиком и архитектуром. Био је сарадник издавачких кућа „
(Flammarion), „Ларус“ (Larousse), „Монд Модерн“ (Monde Moderne), „Карма“ (Kharma), Национ
порцелана у Севру (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) и фабрике порцелана Блош
Fils). Модом се бавио радећи за модне куће и у оквиру свог Атељеa уметничке моде „Колет
de l’atelieur Colette Janković, 1926/1927–1931/1932), названом по имену његовe супруге. По Ј
пројектима подигнута је и опремљена вила Филипа де Фажа (Philippe de Fages) у Сен Клуу (S
 Уметник се по доласку у Београд посветио углавном опремању и илустровању књига, радећ
штампарији Краљевине Југославије (1935–1945), издавачком предузећу „Ново поколење“ (
„Југословенској књизи“ (1948–1950). Био је хонорарни наставник примењене графике и дек
Академији примењених уметности (1948–1950). Колет (Colette) Јанковић је у своје име и у и
поклонила збирку од око шест хиљада предмета југословенске народне уметности Музеју ч
l’Homme) у Паризу.

Избор радова

Нацрт за плакат бала уметника

Музеји за 10
МУЗЕЈ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ
Вука Караџића 18, Београд

ПОСЕТА ЗБИРКЕ ИЗЛОЖБЕ ПРОЈЕКТИ ИЗДАВАШТВО ЕДУКАЦИЈА ВЕСТИ О МУЗЕЈУ

РАДНО ВРЕМЕ
УТОРАК - СУБОТА: 11 - 19 h;
НЕДЕЉА И ПОНЕДЕЉАК: Музеј не ради за посетиоце