 

Instagram
Pratite
nas!

Džozefina Bejker – beogradske

noći kreolske boginje
Like 101

by VITRAŽ on JANUARY 16, 2020 in USA-SERBIA

Najslavnija plesačica u istoriji, nosilac najviših

francuskih vojnih odlikovanja. O njenom životu,
dolascima u Beograd, druženju sa pevačicom Sofkom
Nikolić pročitajte u nastavku teksta.

F
reda Džozefina Mekdonald rođena je u Misuriju 3. juna 1906.
Izveštaji iz datoteka bolnice u Sent Luisu otkrili su
neverovatnu priču vezanu za njen dolazak na svet, koji je
autentičan jednako kao i njen život. Majka Keri, primljena je u bolnicu
rezervisanu za belkinje (usled rasne segregacije) 3. maja, a otpuštena je
17. juna, dve nedelje nakon što se Freda rodila. Porođajne komplikacije
ove vrste tada su se završavale uglavnom tragičnim ishodom, što njeno
rođenje može svrstati u čuda. 

Odrasta u Sent Luisu, u naselju Mil Krik, rasno podeljenom kraju

siromašnih, u kojima najveći broj domova nije imao vodovod. Već kao
dete je ovladala veštinama uličnog plesa, nadomak stanice železničke
stanice Union, a sa 15 godina upućuje se za Njujork, gde dolazi u vrtlog
Harlemske renesanse – intelektualne, socijalne, artističke eksplozije
na Menhetnu 1920-ih. Na brodvejskim revijama “Shuffle Along”,
“Adelaide Hall” i “The Chocolate Dandies” dominira kao zavšni plesač
(The Pony). 

Pariz
Izvođenje blackface komedije, scenskog nastupa, namenjenog
uglavnom belim izvođačima, koji karikaturalno imitira ljude crne puti,
biva joj preporuka za Pariz, koji će njen život obojiti najlepšim bojama.
Legendarni “La Danse Sauvage” akt u kojem je nogama
“crtala” geometrijske figure postavio je nove plesne standarde. Epitet
gole, krao joj je samo ružičasti perjani šal, dok su magiju plesa stvarali
svaki mišić, pogled, osmeh.

U performansu “Le Folie du Jour”, finalnom koraku u zavođenju pariske

publike, nosila je kostim sastavljen od veštačkih banana. Njen uspeh
koincidirao je sa usponom Art Dekoa na velikoj izložbi dekorativnih
umetnosti 1925. Uloga u “La Revue Nègre” u teatru na Jelisejskim
poljima dodatno je etablirala njenu slavu.

Tadašnja američka komuna u Parizu – Skot Ficdžerald, Silvija Plat,

Džejms Džojs, Gertruda Stajn, bila je oduševljena “Kreolskom
boginjom” kako su je zvali. Ernest Hemingvej je sa njom ispijao Bloody
Mary koktele u Harijevom baru u ulici Daonou. Pikaso, za koga je bila
“Nefretiti današnjice”, njenu je lepotu preneo na platno, kao i Anri
Matis (serija slika “Džez”), dok joj je Žan Kokto otvorio vrata
kinematografije. Polu Kolinu bila je inspiracija za plakate, Klodelu za
skulpture. 

Džozefina Bejker prvi put u

Beogradu (1929)
Dok su se etablirani kružoci Montparnasa i San Žermana, ekstatično i
zbunjeno pokušavali da odgonetnu misteriju Bejker, Beograd, tada u Vitraž
okviru Kraljevine SHS, imao je čast da tu enigmu pokuša i sam da YouTube
odgonetne, aprila 1929. godine.

Njena pojava uhvatila je u raskoraku tada turobnu i uskogrudu Evropu.

I Beograd je dočekao u “rasponu od euforije i prihvatanja spektakla, do
prividne naklonosti i rasističke retorike”, kako je to zaključila
istoričarka umetnosti Simona Čupić u svojoj studiji “Građanski
modernizam i popularna kultura”.
Vitraž
Newsletter

Vaš e-mail *

Prijavi se!

K AT E G O R I J E

ARHITEKTU

4
Muzej Jugoslavije
Posts
I dok su uskogrudi potvrđivali krilaticu neznanje rađa strah, većina joj se
ushićeno radovala, diveći se njenoj pojavi poput Miloske Venere, koja
AVANGARDA
je u sebi spojila dva ideala ženske lepote, antički i moderni. Posebno je
omladina u njoj uživala, a po pisanju Politike, kada je voz ušao na
16
beogradsku stanicu, nastala je prava pometnja, uz žamor i ciku
radoznalih. 
Posts

“Žozefina je zaista od zlata. Koža joj je COSA

kao stari prozirni ćilibar, boje zrele
NOSTRA
breskve. Njeni osmesi su tada po
svedočanstvu prisutnih bili prirodni i 8

glasni.” Posts

VEČERNJE NOVOSTI

Kroz špalir od voza do automobila činilo se da je prolazila satima, svako ELECTRONIC

je želeo da je dotakne, da joj uzme deo te slobode i drskosti. Knez

Mihajlova je bila blokirana, a hotel Ekselzior je postao ishodište svih 6

reportera u zemlji. U Beogradu je boravila sa italijanskim plemićem

Sicilijancem Đezepeom “Pepito” Abatinom, partnerom i menadžerom, Posts
sa kojim je doživela potpunu vokalnu transformaciju, koja je krunisana
ENGLISH
nešto kasnije u operi La Creole, u teatru Marinji u Parizu. 

Beogradski novinari nisu joj ostali dužni, opisujući je visinama kojima je 11

Rože Vadim “slikao” Brižit Bardo u svojim Memoarima đavola. “Ona ne

govori u određenim završnim rečenicama. Ona cvrkuće, ona klikće i Posts

smeje se. Džozefinini obrazi su kao ivice mrkožute kamelije. A usta

crvena, crvenija od krvi. Zubi joj blistaju. Kad Džozefina Bejker FILM
namigne, celo njeno lice oživi. I krupne crne oči, i usta sočna kao kriška
lubenice. Kao da i rame jedva primetno pođe u vis. Sva treperi. Ne što 21
zna da je tako lepa, već što drukčije ne može. I u njenom ponašanju od
početka ima nešto mangupsko i bezazleno, slično ponašanju učenica Posts
zatvorenih u strogim katoličkim internatima” pisala je beogradska
štampa.
GRADOVI
U Beogradu je, po utiscima svedoka pevala dušom, ne glasom. Glas je
bio njen temperament, iskrenost, vitke duge noge, žuti pojas sa 30

bananama, kukovima, bedrima, oblim rukama.

Posts
Nakon predstave u lokalu Luksor, ona i njen izabranik Pepito, došli su u
novootvoreno mesto Jar. Do tada gordi mladići, koji su koorzom
INTERVJU
prolazili nehajno, zaboravili su na svoju strogost moleći je za
autograme, koje im je bespogovorno davala, a kasnije je prodavala
9
svoje potpisane fotografije od stola do stola za novac koji je namenila
siromašnim. Ona, koja je u tom momentu imala svet pod nogama,
Posts
skupljala je novac za gladnu decu koju nikada nije videla. Na kraju je
sakupila 1430 dinara, koje je kasnije predstavnik Politike predao
gladnima. Na pitanje novinara Politike “Zašto?”, odgovorila je sa “samo KNJIŽEVNO
sam izvršila svoju dužnost.”
18

O! Znate, vi ste tako neobični ljudi, vi

Posts
ovde u Beogradu. Na stanici, svet,
osmesi. Mladići se skoro tuku da dođu KOLUMNE

do mene. A na ulici! Zaustavljaju se 24

devojke. Sve me znaju. Posts

DŽOZEFINA BEJKER

Nedugo nakon Beograda izdaje svoju najuspešniju pesmu “J’ai deux

KULTURA
amours” (1931), kojom je pridobila ono malo nevernih Parižana koji su
je napadali. Sa kolegom Kogerom osmislila je tekst, a zatim se obratila
najpopularnijem šlager kompozitoru Visentu Skotou za muziku.
Širli Bejsi je jednom izjavila da je od “jedne divlje male plesačice prešla
0
put do dive magnifique”, i da nikada u svom životu nije videla boljeg
izvođača. Džozefina je tih godina izazivala pravu euforiju gde god bi se
Posts
pojavila, mada su njeni nastupi bili zabranjeni u Beču, Pragu,
Budimpešti i Minhenu. Beograd je tada bio daleko otvorenija sredina,
od mnogih, kojima danas na otvorenosti zavidimo. LEKSIKON

Amerika i pokret otpora

4
U Ameriku se ponovo vraća 1951, nakon trijumfalnih izvedbi u Foli
Beržeru. Pokret za građanska prava podržala je već 1950. Nakon što se
Posts
izborila da se u klubovima u kojima nastupa ukine rasna segregacija,
rasprodaje zakazanu turneju, koja je otpočela u Majamiju. Insistiranje
na rasnoj raznolikosti, donelo joj je more pretećih pisama od Kju Kluks MODA
Klana.
8
Sukob zbog rasizma, sa Šermanom Bilinslijem, vlasnikom kluba Stork
na Menhetnu, izrodio je i jedno nezaboravno prijateljstvo. Naime te
Posts
večeri, usled međusobne rasprave, na Džozefininu stranu stala je niko
drugi, do Grejs Keli, dete aristokratske irske katoličke porodice koja je
tih godina bila zvezda u nastajanju. Čuvena princeza od Monaka je MUZIKA

zagrilila, ne odvajajući se od nje cele večeri, i nikada više u taj klub nije
ušla, održavši pred svima pravi mali čas moralnih kodeksa. 52

Posts

NAUKA

Posts

Kruna njene borbe svakako je bio Vašingtonski marš 1963, u kojem je

išla ruku pod ruku sa Martinom Luterom Kingom koji je tada održao SVET

svoj čuveni govor “I Have a Dream”. Bila je jedini zvanični govornik –

žena, obučena u uniformu slobodne Francuske. Bila je uzor Rozi Parks i 73

Dejzi Bejts, koje su uz njenu saglasnost po prvi put osetile svetla javne
pozornice. Posthumno je postala član kuće slavnih u Misuriju 1995, a Posts

jedna od glavnih avenija Sent Luisa dobila je ime po njoj. 

THE

"Ulazila sam u palate kraljeva i kraljica,

SOPRANOS
predsednika.
 I mnogo više od toga. Ali nisam mogla da uđem
21
u hotel u Americi i naručim kafu,
i to me je činilo ljutom. A kada postanem
Posts
ljuta,
znate da otvorim svoja velika usta.
A onda se pazite, jer kada ja otvorim usta, UMETNOST

to će čuti ceo svet".

24

Posts
U toku drugog svetskog rata bila je aktivna u pokretu otpora koji je
vodio Šarl De Gol. Njen šarm i pojava pomogla je u prikupljanju
informacija na zvaničnim skupovima, posebno od japanskih zvaničnika USA-
i italijanskih birokrata. Prenosila je važne informacije u Englesku, a pod
izgovorom estradne karijere, lobirala je u neutralnim zemljama SERBIA
Latinske Amerike.  U Maroku je bila podržana od strane Paše od
Maroka, dok je u Kairu odbila da peva kralju Faruku jer nije priznao 12
Slobodnu Francusku. Od francuske države je dobila vredne počasti,
Rozetu Medalje otpora i orden Legije časti, najviše odlikovanje za Posts
vojne i civilne zasluge, koje je 1802. utemeljio Napoleon Bonaparta, a
uručio joj Šarl de Gol 1961.
VINTAGE

Drugi put u Beogradu (1968) 27

Pošto je avion kojim je dolazila iz Ciriha kasnio, oblak sumnje i straha Posts
preneo se i na delegaciju francuske ambasade kao i na predstavnike
Jugokoncerta, koji su se plašili da do njega neće ni doći.  Ipak, tačno
pola sata pre koncerta, koji je kasnio sat ipo vremena stigla je “crna
perla” odevena u mladalački crni kostim sa belom bluzom. VITRAŽ

U 62 godine izmenila je poimanje biološkog sata, u to vreme uveliko

bacivši u zasenak i čuvenog Žilber Bekoa. U prvom delu koncerta
pevao je Džimi Stanić uz pratnju zabavnog orkestra Radio Beograda,
pod vođstvom Vojislava Bubiše Simića, koji je imao prilike da sarađuje
sa većinom američkih džez velikana – Elom Ficdžerald, Kvinsi
Džounsom, Djuk Elingtonom. 
Jedan lepši
Pojavila se u razrezanoj haljini od crnog somota sa perjem na glavi i
svet
leđima, te je šarmantno zamolila posetioce da joj kažu da li im se zaista
sviđa. Na potvrdan odgovor uzvratila je osmehom i koketiranjem,
otpevavši “Ja imam dve ljubavi”, “Malu iz Tonkinga”, a “Životom u
NA JNOVIJI
ružičastom” dala je omaž Edit Piaf. Zbunila se samo u jednom
T E K S TOV I
trenutnku kada joj je devočica iz publike poklonila ružu.
 MUZIKA

HVOB
–
elektr
duo
konač
u
Beogr

Muzej Jugoslavije
GRADOVI

Član velikog džez orkestra Radio-televizije Beograd, klavirista Vlada

Vitas, bio je u limbu – “Dugo posle beogradskog koncerta sedeli smo
Najva
bitka
kao nemi, a to nam se kao profesionalnim muzičarima ne događa baš
Bajlon
često”. Sa druge strane Džozefininog stalnog pratioca, dirigenta Morisa
pijace
Merkadijea oduševila je veština i lakoća improvizacija beogradskog
Vlast
orkestra. 
hoće
Ona se tada i prisetila svog prvog gostovanja u Beogradu: “Kao da sam da
došla u novi grad! Čula sam da je Beograd mnogo stradao u ratu, ali su menja
ljudi ostali isti, prisni i spontani”.  Sutradan je održala koncert u Skoplju, simbo
zahtevajući u jednom restorančiću, lepinju sa ćevapima i lukom, uz starog
mnoštvo ljutih paprika. Beogr

U Beogradu 1973.
Beograd je posetila i 1973. godine kao ambasadorka Unicefa gde se
susrela i sa Josipom Brozom Titom. Jedna od najautentičnijih
V I N TA G E
fotografija sa Titovih prijema stranih zvanica, svakako je i ona sa
Džozefinom, koja je u elegantnoj beloj haljini sa končanim intarzijama, Chave
nosila naočari za sunce i šubaru od lisice. Rok zvezda, kakvu Unicef, y
nikada do tada, a ni posle nije imao. Obišla je i zoološki vrt sa Titom i Frida
Jovankom, a kasnije je za nju uprličen i prijem u Skupštini. Srela je tada –
i članove ansambla Saše Subote (četiri ritam sekcije, truba i trombon), Una
koji su je svojim umećem prethodni put ostavili bez daha. noche
Nakon Beograda, Džozefina je sa Titom i Jovankom posetila i Brione de
26. juna. Iste godine održala je i koncert u Karnegi holu, gde se amor
rasplakala na sceni, pošto je doživela stojeće ovacije pre nego što je
koncert i počeo. Ovaj koncert se ubraja u njene najveće povratničke
koncerte pored onog u Parizu (u Olimpiji) i Beogradu (1968).
Nezaboravan koncert imala je i u Teatru Musical, u Havani, u koju je
došća na lični poziv Fidela Kastra.
KOLUMNE

Surov
istine
ne
mogu
da se
sakriju

MUZIKA

Sedam
Muzej Jugoslavije Dalidi
smrti
–
Usvajala je decu, stvarajući familiju koju je nazivala “Pleme duge” u
traged
zamku Miland u pokrajini Dordonj. Želela je da pokaže da deca
satkan
različitih etniciteta i religija mogu da budu braća. Podigla je dve ćerke,
od
francuskinju Marianu, i Marokanku Stelinu, i deset sinova, iz svih
bipola
delova sveta.
bisera
Pedeset godina karijere proslavila je 1975. u muzičkom teatru Bobino slave
na Montparnasu, pod pokroviteljstvom princa Reniera, princeze Grejs i
Žakline Kenedi Onazis. Na premijeri su u prvom redu sedele zvezde
poput Sofije Loren, Mik Džegera, Širli Bejsi, Dajane Ros, Lajze Mineli.
To veče je bilo i njeno zbogom. Umrla je nekoliko dana kasnije, 12.
aprila. Otišla je sijajući jarko i sjajno, nestala je u noći, enigmatično i
misteriozno, a da nas zapravo nikada i nije napustila. Desetine hiljade V I N TA G E

građana Pariza odale su joj poštu. Sahranjena je u Monaku, uz vojne

Fredi
počasti, na groblju na kojem počiva i Rodžer Mur, jedna od najsjajnijih
Rinko
zvezda serijala o Džejms Bondu.
–
legend
U zagrljaju sa Sofkom Nikolić zlatne
kolum
genera
Za kraj ćemo se prisetiti i njenog dirljivog susreta sa Sofkom Nikolić,
proslavljenom predratnom pevačicom – “kraljicom Skadarlije i belih
noći”, koju je ponovo srela nakon 40 godina. Neverovatan, ali istinit
podatak vezan za Sofku je taj da je ona prva žena u regionu koja je
ponela titulu najtiražnije pevačice Evrope tog vremena, a bila dobitnica
je i dobitnica nagrade Zlatna potkovica, koja joj je dodeljena u Parizu. Po
broju prodatih ploča bila je tik iza italijanskog tenora, Enrika Karuza. 

Prvi put su se srele 1929. u Zagrebu, gde su uživale u u srpskim

specijalitetima, ražnjićima i ćevapima, u jedinom lokalu takvog tipa u
ondašnjem Zagrebu, restoranu Kolo. “Pevala je, nisam je razumela, ali
jesam osetila emociju i otkucaje njenog srca”, prisetila se Sofka, koja je
tada pevala, dok je njen muž Paja Nikolić, primaš, kasnije zasvirao
Džozefininu omiljenu “Cara Picina” numeru.

Kada je nekoliko godina kasnije Sofka putovala u Pariz da snimi ploču

gledala je “crni biser” u Foli Beržeru. Tada se nisu susrele. U Beogradu
1968, Džozefina joj se bacila u zagrljaj čim je ugledala uzviknuvši – “Vi
ste mi najlepši poklon”. Dobijeni buket karanfila od obožavaoca, u
suzama je prosledila našoj pevačici.

Beograd je tih godina bio jedna od centralnih kulturnih tačaka Evrope,

a svojim je šarmom, ljudima koji u njemu žive, i entuzijazmom, od
velikih gostujućih zvezda izvlačio uvek više od puke profesionalnosti.
Zbog toga su i uspomene, na ove sada već davne događaje, toliko
upečatljive i trajne. 

Pavle Jakšić | Vitraž

Pratite nas: https://www.facebook.com/vitraz.net/

https://www.instagram.com/vitrazmagazin/

Tagged in : BEOGRAD DŽOZEFINA BEJKER JOSEPHINE BAKER

MUZIIKA PLES SOFKA NIKOLIC

Previous Article