СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА

,,Ја сам Пут , Истина и Живот“, рекао је Господ Исус Христос пре равно две хиљаде
година на Својој Тајној Вечери, Својим Светим ученицима, установљујући Своју Свету
Литургију и Своју Свету Цркву којој ни врата пакла неће одолети до краја времена и
времена, отпочињујући нову еру човечанства, еру Љубави и наде у Вечни Живот, у
Бесмртност, у непобедивост доброте и у њену коначну победу над злом .
Данас беседимо, говоримо, сећамо се човека који нас је утврдио на том Путу, који нас
је повео тим путем и ка том Путу за Вечност, који је утврдио наше стопе на тој стази, да
не лутамо беспућима историје и времена и увео нас у цивилизоване, државотворне и
културне народе европе и света. Данас толкујемо о нашем Светом Сави, човеку кога је
Онај који јесте Пут, Истина и Живот изабрао да нас води ка Њему, ка Вечности, ка
Бесмртности, да буде крмарош овог нашег брода који се зове Србија и ако се питамо
где је наш пут и куда требамо ићи или ако смо у недоумицама, питајмо увек нашега
Саву који нам говори, како некад тако и данас, да је једини пут за наш народ управо
Вечност, Истина и Живот, Богочовек Христос и Његове вредности, да нема пута без
Христа и да је сваки пут ван Христа једно лутање, блуд, што и значи лутање на
старословенском, старосрпском, језику. Свети Сава не само да нас је уздигао као
народ него нас је и спасао од овог нестајања, јер једини спас од нестајања јесте
управо Љубав, несебичност, алтруизам, а Љубав јесте Богочовек Христос и Његове
вредности које је оставио нама преко нашег Светог Саве, преко Његове Цркве, које су
универзалне, панхришћанске. Погледајмо само какав је род и плод дао и оставио за
собом наш Свети Сава, наши Немањићи, жртвујући се до задње капи крви и зноја за
свој народ, за своју децу, показујући и нама какви требамо бити, посебно ми
просветни радници, који смо прегаоци на Савиној њиви, да сејемо и дајемо плодове,
који ће кад сазру да плодоносно утичу на будућност ове наше Србијице, на будућност
наше деце, Савине, Христове деце, на њихов живот и живот ове земље.

Нема живота ван давања, ван Љубави, алтруизма, ван свакодневне жртве за своје
ближње, своју породицу, своју школу, свој град, своју земљу и њену, Савину, децу, ван
борбе за очување и културе те земље, светосавске културе, и овде бих упутио један
апел свим просветним радницима, и свим културним и политичким чиниоцима:
чувајмо нашу културу, негујмо је, чувајмо нашу писменост и ћирилицу јер је она једно
миленијумско културно сведочанство о нама, нашег бивствовања и живота и нашег
идентитета! Светосавље јесте љубав, то је љубав и то су културне вредности за које би
требало да се боримо: образовање, породица, алтруизам, креативност, за све оно што
изграђује наше биће које је створено по лику Онога Који је Живот и од Кога долази сав
живот, без Кога не можемо ни дисати, ни мислити, ни кретати се, ни волети, Који је
жила куцавица нашег бића и Који је и Пут и Истина. Свети Сава нас је повео ка том
Путу, ка тој Истини, ка том Животу, ка путу Љубави и ускликнимо му и радујмо му се и
славимо га у Вечност, нашег јединственог Светог Саву Немањића.
Ускликнимо му са Љубављу, Маран Ата - Дођи Господе.