Свети Сава, први српски просветитељ, принц, књижевник, први српски теолог,

државник. Данас се за светог Саву везују ове историјске чињенице, а мало се прича о
самој личности светог Саве која га сврстава у историјску величину већу од свих
осталих.

Царевић, омиљен у својих родитеља, који живи у изобиљу, сјају и раскоши, у

годинама у којима савремена омладина тежи неком луксузу и материјалним стварима,
са седамнаест година, Растко одлази у манастир. Одлази голобрад да развије своју
духовност, оде и буде сам у својим мислима са Богом.
Сазнао је суштину вере, хришћанства, православља. Кроз њега спознајемо
хришћански идеал мира, мирољубивост,помирење. Он је био тај који је помирио
Стевана и Вукана. Он је био тај који је својом дипломатским мисијама вредео више од
читаве армије. Није било мисије коју Сава није успешно завршио. Сава није зелео
мир по сваку цену. Није хтео мир греха и лажи, мир насиља ни мир ропства. Оно што
су неки секли мачем гвозденим он је секао мацем духовним.
Наслеђе светог Саве лежи у вредостима и особинама помоћу којих је изградио своје
дело-миротворство.
Пропаст српских средњовековних држава, живот под турском, аустријском,
млетачком влашћу, у међусобно супротстављеним, верски, цивилизацијски и културно
различитим срединама подстиче вечну словенску неслогу. Историјски
условљенепромене узрок су различитости у схватањима, поступцима и циљевима.
Октобарска револуција, уздрмала је правосавље у Русији, касније и у Србији. Напад
на веру у Бога и величање атеизма .Нација без континуитета, ношена ветровима са
истока , запада ,севера и југа, једним делом комунисти и антикомунисти, другим
теисти и атеисти, Срби, Црногорци, Македонци, Југословени.
Урадили су нама, али и ми себи управо супротно д онога чему нас је учио свети Сава.
Данас, народ се опет враћа православљу.Али православље је много више од
причести, одласка у цркву или верског образовања. Православље је молитисе и
осећати то у души.Православље је свакодневи разговор са Богом.
Не постаје се православац крштењем. И ми који нисмо крштени потапањем у воду смо
православци. Крштење је много више од потапања у воду. Некада су се крштенима
сматрали они којису исповедали Христа, својом крвљу страдали за њега. Децу нашу
треба да учимо да пруже руке једи другима и једно другом буду ослонац.
Кад причамо о православљу и светом Сави морамо да причамо о сржи вере, о ономе
што нас везује да будемо јединствени . Онако како нас је учио свети Сава.