KONGENITALNI TORTIKOLIS

(TORTICOLLIS MYOGENES CONGENITUS)

Tortikolis, ili krivi vrat, mo`e da se javi kao primarni (kongenitalni) ili sekundarni koji
se pojavljuje kod starije odoj~adi, dece i odraslih, usled raznih patolo{kih stanja glave i
vrata (kod o{te}enja vida, sluha, kao neurogeni, psihogeni tortikolis i dr.). Prema tome
tortikolis mo`e biti uro|eni i ste~eni. Uro|eni krivi vrat mo`e biti miogeni ili ko{tani.
Miogeni je znatno ~e{}i.
Torticollis congenitalis je deformacija vrata usled koje prinudno dolazi do lateralne
inklinacije glave prema ramenu uz torziju vrata i devijaciju lica na suprotnu stranu.
Deformitet nastaje kao posledica unilateralne kontrakture m. sternocleidomastoideus-a
sa sekundarnim skra}enjem fascije i drugih mi{i}a vrata, posebno:
 fascia colli profunda;
 m. scalenus anterior et medius;
 m. trapezius (pars superior);
 platizma.

Etiologija
Etiologija torticollis congenitalis-a je diskutabilna. Uprkos nastojanjima da se razjasni
nastanak ove relativno jednostavne bolesti, ~iji je supstrat jedan mi{i}, jo{ nema
jedinstvenog gledi{ta o njenoj etiologiji. Postoji vi{e teorija nastanka tortikolisa.
Stromeyerova traumatska etiologija je najstarija. Smatra da je za vreme poro|ajnog
akta do{lo do parcijalne ili totalne laceracije m. sternocleidomastoideus-a; na tom mestu
nastaje o`iljak i retrakcija, koja dovodi do skra}enja mi{i}a.
Weitova teorija nadovezuje se na traumatsku; po njoj poro|ajna trauma dovodi do
lezije n. accessorius-a. Dokazana je i eksperimentalno, ali dolazi u obzir jedino u
slu~ajevima ekstrakcije novoro|en~eta polo`ajem glavom, kada rame zapne o preponsku
simfizu.
Postoje i brojne teorije o intrauterinom nastanku: gre{ka u zametku, gre{ka u osnovi
mi{i}a, primarna lezija centralnog nervnog sistema i odgovaraju}ih jedara `ivaca.
Nelaton, Osler i dr. smatraju uzrokom deformacije ozledu centralnog nervnog sistema
za vreme no{enja ploda.
Dieffenbach, Petersen i dr. smatraju da je uzrok mehani~ke prirode, tj. da deformacija
nastaje zbog prinudnog polo`aja ploda u materici. Ishemi~ka teorija tuma~i da se radi o
sli~nom stanju kao kod Volkmannove ishemi~ke kontrakture.
Prema zapaljenjskoj teoriji (Mikulicz, Volkmann, Kader) radi se o hematogenoj
infekciji m. sternocleidomastoideus-a za vreme intrauterinog razvoja iz jednog `ari{ta u
telu (ko`a, gastrointestinalni trakt, uterus, rinofarinks), koji dovodi do intersticijalnog
miozitisa. Nedostatak ove teorije je da nikada nisu izolovane bakterije.
Na kraju mo`emo zaklju~iti da nema ni jedne teorije koja bi mogla razjasniti postanak
svih slu~ajeva tortikolisa. Ima slu~ajeva koji su sigurno posledica poro|ajne traume, a ima i
takvih gde je deformacija nastala intrauterino.
[to se genetskih faktora ti~e va`i mi{ljenje da nema naslednosti ali da u izvesnim
porodicama postoji ve}i stepen u~estalosti
Sinonimi za kongenitalni tortikolis su:
 sternomastoidni torticolis;
 caput obstipum;
 torticollis muscularis;
  torticollis infantilis.

I pored svoje kongenitalnosti tortikolis ne pripada grupi malformacija sa primarno

strukturalnim defektom usled gre{ke u morfogenezi, ve} je ubrojan u grupu deformacija,
usled promena u obliku i/ili strukturi prethodno normalno formiranog dela tela.
Incidenca tortikolisa
 1:150.000 Hawel 1929 god.
 0,4% Klinika Mejo;
 0,3% Dun 1974l;
 0,6-4%;
 1-4% na{i rezultati istra`ivanja.

Klini~ka slika
Klini~ka slika je obi~no veoma uo~ljiva. Nepravilan stav glave. Glava je vi{e ili
manje nagnuta na bolesnu stranu (katkad i ne{to napred), a lice je okrenuto prema zdravoj
strani. Kod male dece i novoro|en~adi ja~a je komponenta nagib glave. Konture vrata su
promenjene: vrat je na bolesnoj strani kra}i, na zdravoj du`i; na kra}oj strani ima pod
ko`om jedan ili dva uzdu`na nabora. Naj~e{}e se vidi pod ko`om nabor koji ide na
sternalni i klavikularni kraj mi{i}a, a kod palpacije se ose}a pod ko`om tvrda traka.
Ponekad se nabor ne vidi dobro, ali ako se koriguje polo`aj glave, nabor jako isko~i. Ako
je ja~e zahva}ena sternalna glava, bi}e ja~a komponenta rotacije glave, ako je ja~e
zahva}ena klavikularna glava, bi}e ja~a komponenta naginjanja glave. Me|utim, u ve}ini
slu~ajeva stepen fleksije i rotacije glave je isti, zbog ravnomernog o{te}enja celog
sternokleidomastoidnog mi{i}a. Ko`a iznad nabora uvek je dobro pomi~na.
U velikom broju slu~ajeva javlja se odmah na poro|aju ili kroz 2-3 nedelje tumefakt
(hematom). Tumefakt se naj~e{}e javlja u tre}oj nedelji `ivota na spoju srednje i donje
tre}ine sternokleidomastoidnog mi{i}a. Palpatorno je ~vrst, bezbolan i pokretan zajedno sa
mi{i}em. Histopatolo{ki radi se o fibroznom procesu sa deponovanjem fibroblasta i
kolagena oko atrofi~nih miofibrila i pojavom kolagenih vlakana oko rupturiranih mi{i}nih
vlakana i hemoragijskih ognji{ta.
Tumefakt nastaje posle te`eg karli~nog poro|aja kada, pri trakciji ramena i glave ploda
u toku samog poro|aja u m. sternocleidomastoideus-u, dolazi do prskanja sitnih krvnih
sudova i nastanka opisanih promena.
Na vratu i ramenu, kod dece sa primarnim tortikolisom, javlja se zaravnjen m.
trapezius, dok je na suprotnoj, zdravoj strani ispup~eniji jer je mi{i} vi{e zategnut. Rame
je na zahva}enoj strani tokom posturalnog razvoja sve vi{e podignuto. Prisutna je i
asimetrija lica i donje vilice, spljo{tenost lobanje (plagiocefalus) ili izmenjen polo`aj u{ne
{koljke i o~iju. Plagiocefalus se manifestuje zaravnjivanjem okcipitalnog, a manjim delom
i parijetalnog predela lobanje, sa strane lediranog mi{i}a. Prisutna je i asimetrija vratnih
brazda.

Kraniofacijalna asimetrija
Postoji hemiatrofija zahva}ene strane, dok je zdrava strana lica i lobanje ja~e
razvijena: oko ima ve}i otvor (rima oculi), obraz je deblji, u{na {koljka ja~e razvijena (na
bolesnoj strani manja i ~esto deformisana). Nos je deviran na bolesnu stranu, usta
nesimetri~na, oko na bolesnoj strani ni`e polo`eno. Posledica toga je da je medijalna linija
lica dobila oblik luka, konveksna na zdravu stranu, a spojnice simetri~nih ta~aka lica
konvergiraju na bolesnu stranu. Ova asimetrija, koja zahvata i lice i lobanju sa organima u
njima je manje ili vi{e izra`ena ve} na poro|aju, a kod nele~enih slu~ajeva pogor{ava se u
toku rasta.
Sekundarne promene odvijaju se na ki~menom stubu. Najpre se javlja cervikalna ili
cerviko-torakalna skolioza sa konveksitetom na zdravu stranu (odnosno konkavitetom na
bolesnu stranu), kod ~ega je i zdravo rame elevirano. Kod nekih slu~ajeva dolazi kasnije
usled stati~kih i mehani~kih uslova do stvaranja kompenzatorne zakrivljenosti u
torakalnom delu ki~menog stuba, koja ima za posledicu lateralizaciju glave i vrata na
zdravu stranu, kod ~ega zahva}eno rame stoji vi{e.
Kraniofacijalna asimetrija je uvek vi{e ili manje uo~ljiva. Ova asimetrija ne zahvata
samo lice, nego i lobnju, lobanjsku bazu, a time i odgovaraju}e delove CNS-a. Pitanje
za{to dolazi do ove asimetrije izazvalo je niz rasprava, pogotovo zbog toga {to stepen
asimetrije nije ni u kojem odnosu sa stepenom skra}enja mi{i}a (skra}enje mi{i}a kod
novoro|en~eta iznosi do 2,5 cm, kod odraslih i do 4 cm), odnosno stepenom deformacije
vrata.
Vaskularna teorija smatra uzrokom asimetrije slabiju vaskularizaciju zbog inklinacije
glave. Inaktivitetna teorija smatra asimetriju posledicom inaktiviteta. Promena pravca
pritiska na bazu lobanje, bilo od mozga bilo od lobanje kao celine, mogle bi uticati na
na~in rasta i razvoj lica lobanje. Mi{i}na teorija polazi od stanovi{ta da uspravan stav
glave odr`avaju mi{i}i kao uzde.Peters i Schubert smatraju da su za razvoj asimetrije bitan
uslov abnormalna jedra, odnosno jedra na hipoplasti~noj strani.
Od sekundarnih promena najva`nije su deformacije i torzije ki~menih pr{ljenova u
slu~ajevima cervikalne skolioze, a naro~ito sa kompenzatornim iskrivljenjem torakalnog
dela i lateralizacijom vrata i glave.

Dijagnoza
Dijagnoza se u zavisnosti od uzrasta deteta postavlja detaljnim klini~kim pregledom sa
elementima:
 pedijatrijskog pregleda;
 neurolo{kog pregleda;
 hirur{kog pregleda.
Klini~ki znaci tortikolisa su:
 aktivni pokreti glavom i vratom;
 pasivni pokreti glavom i vratom (obim pokreta bo~ne fleksije i rotacije);
 simetri~nost lica i lobanje (haemiatrophio faciei, plagiocephalia);
 lokalni nalaz na m. sternocleidomastoideus-u i to uvek obostrano;
 prisustvo posturalnih deformiteta, kongenitalnih anomalija ili znakova obstetri~ne
traume.
 Kod lakog stepena primarnog tortikolisa postoji pri pregledu samo smanjena
elasti~nost m. sternocleidomastoideus-a, uo~ava se nagnutost glave na stranu zahva}enog
mi{i}a i laka rotiranost lica na suprotnu stranu. Izvo|enjem pasivnih pokreta vrata (rotacije
i lateralne fleksije glave) zapa`a se ograni~enje rotacije glave na stranu zahva}enog
mi{i}a, a lateralne fleksije na zdravu stranu.
 Kod srednje te{kog stepena javljaju se promene na glavi i vratu (asimetrija lica i
vratne brazde, plagiocefalus) uz elevaciju ramena na zahva}enoj strani.
 Kod te{kog stepena uz promene na glavi, javljaju se i promene na ki~menom stubu,
karlici i stopalima.
 Pri pregledu novoro|en~eta mo`e se koristiti i tehnika izvo|enja znaka sklopljivosti u
polo`aj fetalne malpozicije. Izvodi se na taj na~in {to dete bez ode}e le`i na le|ima, a
ispitiva~ postavlja dlan jedne ruke ispod potiljka deteta, dok drugom rukom obuhvata oba
stopala i uz laki pritisak flektira potkolenice prema natkolenicama. Istovremeno savija
glavu te`e}i da se dete {to vi{e “sklopi” pribli`avaju}i stopala licu. Izvo|enjem ovog testa
mogu}e je dobiti tri varijante. Prva varijanta je gde ruke i noge spontano zauzimaju dr`anje
koje je bilo tokom fetalne malpozicije i izvodi se lako i bez zna~ajnijeg otpora. Druga
varijanta je kada izvodimo fleksiju glave i trupa u sagitalnoj ravni, a javlja se srednje te`ak
otpor, pri ~emu ne dobijamo jasno kakav je bio izgled i dr`anje tokom fetalne malpozicije.
Tre}a varijanta je ako glavu okre}emo suprotno od strane tortikolisa i poku{avamo
pribli`iti stopala bradi, javlja se jak otpor ~esto pra}en i pla~em deteta. Znak sklopljivosti u
polo`aj fetalne malpozicije najjasniji je na samom ro|enju i tokom prva tri meseca `ivota,
nakon ~ega njegova dijagnosti~ka vrednost opada.
U toku klini~kog pregleda pri podizanju deteta u bo~nom dekubitusu (odi`emo ga od
podloge na dlanu koji je postavljen u visini struka), dete zauzima bo~ni polo`aj sa
izra`enim konkavitetom na strani tortikolisa – znak “kifle” je jako izra`en. Ako dlan
stavimo na suprotnu stranu, bo~no savijanje trupa je jedva uo~ljivo, ili izostaje – znak
“kifle” je negativan. Opisani znak “kifle” je najizra`eniji kod srednje te{kih i te{kih
slu~ajeva i to u prva tri meseca `ivota, a posledica je skra}enja jedne strane tela usled
polo`aja deteta u fetalnoj malpoziciji.
Tortikolis mo`e biti udru`en sa razli~itim anomalijama. U 20% slu~ajeva postoji
koincidenca tortikolisa i displazije zgloba kuka.
Hemiatrofija mo`e da ide i bez skra}enja mi{i}a. Kasnije u toku rasta dovodi do
skra}enja m. sternocleidomastoideus-a i pojave tortikolisa.
Asimetrija lica se procenjuje na fotografiji (u donjem kvadrantu na fotografiji u blizini
ugla mandibule asimetrija je izra`enija).
Kod traumatskog tortikolisa nalazi se tumefakt u visini m. sternocleidomastoideus-a.
Javlja se kod te{kih poro|aja (karli~nih). Ne uo~ava se odmah nakon poro|aja ve} tek
krajem druge nedelje od ro|enja primeti se `lezdica na vratu razli~ite veli~ine, adherentna,
neosetljiva, bezbolna, veli~ine tre{nje do {ljive. Tokom organizacije hematoma dolazi do
fibroze i tada se pojavi tumefakcija. To ponekad izgleda jako zabrinjavaju}e, me|utim jako
dobro reaguje na terapiju. Ponekad ali veoma retko traumatski tortikolis mo`e da bude i
obostran. Tumefakt je posebno izra`en pri plakanju. U odnosu na ukupan broj tortikolisa
mali je broj traumatskog tortikolisa (15-18%).
Ako se radi o ve}em detetu (pred{kolsko i {kolsko dete) uo~i}emo prinudni polo`aj
glave, ograni~eni obim pasivnih i aktivnih pokreta. Tako|e je uo~ljiva asimetrija lica
(mi{i}no-ko{tane strukture). Lokalan nalaz na m. sternocleiudomastoideus-u je uvek
izra`en (skra}en, fibrozan i hipoplasti~an).
Rtg. Ki~me vrata pokazuje skoliozu ili kifoskoliozu kompenzatornog karaktera.
Patohistolo{ki nalaz:
 atrofija mi{i}nih vlakana, mestimi~no nedostajanje uz proliferaciju intersticijalnog
vezivnog tkiva sa manjim ognji{tima kalcifikacije;
 fibrozirano mi{i}no tkivo i hipocelularno hijalinizovano vezivno tkivo.

Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalno dijagnosti~ki mogu do}i u obzir svi oblici ste~enog tortikolisa.
Tortikolis se kao simptom javlja u nizu razli~itig bolesti i stanja.
  Kod rahitisa zbog miopatije velika i te{ka glava deteta pada na jednu stranu. ^eone
kvrge su jako izra`ene, a m. sternocleidomastoideus nije napet;
 Tuberkulozni spondilitis je re|e lokalizovan u cervikalnoj regiji. Prouzrokuje
tortikolis, sa refleksnom spasti~nom kontrakturom muskulature. Dete rukom ili sa obe ruke
podupire glavu, a svaki minimalni pokret je bolan;
 Strukturalni tortikolis (anomalije vratnih i torakalnih pr{ljenova, syndroma Kippel-
Feil, Morbus Sprengly, Haemivertebrae.
 Okularni tortikolis (kongenitalna slabost bulbomotora, koji imaju i rotaciono dejstvo,
strabizam). Kod strabizma, usled mi{i}ne deficijencije dolazi do diplopije. Ako strabi~ar
naginje glavu u smeru insuficijentnog mi{i}a, uspeva da pokrije diplopije. Kod
astigmatizma se naginjanjem glave posti`e korekcija osovine astigmatizma. I nistagmus
mo`e uticati na takvo dr`anje glave da se krivi vrat.
 Traumatski i postraumatski tortikolis (antalgi~ni) dolazi kao posledica distorzije,
luksacije, fraktura ili luksacionih fraktura vratnog dela ki~menog stuba.
 Kalcifikacije intervertebralnih diskova vratne ki~me;
 simptomatski tortikolis (akutne infekcije nosne {upljine, `drela, uva sa propratnim
lamfadenitisom vrata;
 Grand syndroma (netraumatska akutna aksijalna dislokacija usled infekcije ili ~ak i
posle narkoze);
 Sandfer syndrome (tortikolis udru`en sa hiatus hernijom);
 Neurogeni tortikolis, mo`e biti izra`en u vi{e oblika:
 spasti~ki, u obliku toni~koga ili toni~ko-kloni~nog krivog vrata, kod epilepsije,
malarije, sindroma bazalnih ganglija, luesa itd., ili bez poznatog uzroka;
 mentalni, toni~ki ili toni~ko-kloni~ki, sa ja~im kretnjama ili bez njih;
 ritmi~ki, kod kojeg se pokreti ponavljaju, jednaki po broju, brzini, ja~ini. Dolazi kod
meningitisa, raznih infekcioznih bolesti, neoplazma CNS-a, intoksikacija alkoholom,
nistagmusa, Parkinsonovog sindroma;
 neuralgi~ki, kod okcipitalne neuralgije i sli~no;
 paraliti~ki, kod perifernog tipa, re|e kod hemiplegija centralnog porekla.
 Otogeni tortikolis nastaje refleksno (kod gnojnih zapaljenja srednjeg uva, naro~ito
sa komplikacijama na meningama i mozgu), miogeno (npr. mastoiditis – podra`aj mi{i}a),
senzori~ki (nagluhi dr`i glavu kako najbolje ~uje) ili neuriti~ki (npr. kompresija n.
accessorius-a kod tromboze venae jugularis externae itd.).
 Tortikolis kod tumora zadnje lobanjske jame.
 Habitualni tortikolis javlja se kod nosa~a te{kih tereta usled stalnog krivljenja vrata,
a kod nekih oblika te{kih struma bolesnik dr`i vrat ukrivo, u polo`aju u kojem struma
manje pritiska na traheju i disanje je lak{e;
 Cikatricijski tortikolis je posledica trakcije o`iljaka nakon zapaljenja, opekotina,
gnojnih infekcija, ozleda itd.

Le~enje tortikolisa
Ve}ina primarnih tortikolisa treba da bude dijagnostifikovana ve} na ro|enju ili
najkasnije tokom prva tri meseca od ro|enja, da bi se odmah pristupilo sprovo|enju
fizikalnog tretmana. Le~enje mo`e biti:
 Konzervativno (fizikalno le~enje);
 Radikalno (hirur{ko le~enje, do jedne maksimalno druge godine `ivota).
 Konzervativno le~enje
 Pozicioniranje – korektivni polo`aj u krevetu se posti`e postavljanjem rolni od pelena
sa obe strane obraza, ~ime dovodimo glavicu u pravilan polo`aj kada dete le`i na le|ima, a
u slu~aju kada kle`i na boku (na strani lediranog mi{i}a() podme}emo rolnu ispod obraza.
Thomasovim okovratnikom spre~avamo bo~no naginjanje glave na stranu o[te}enog
mi{i}a. Pri no{enju deteta u horizontalnom polo`aju treba postaviti glavicu deteta u pregib
na{eg lakta, pri ~emu dete le`i na oboleloj strani. Dati savet roditeljima u vezi sa polo`ajem
deteta u krevetu i samog polo`aja kreveta u prostoriji, tako da stimulacija, kao {to su zvuk
ili svetlost, deluje u pravcu istezanja skra}enog mi{i}a.
 Kineziterapija (pasivne ve`be istezanja);
 Termoterapija (parafinoterapija): sa pune dve nedelje starosti u vidu parafinskih
kompresa 15-20 minuta, 1-2 meseca pa se pravi pauza; prohla|en parafin se postavlja du`
zahva}enog mi{i}a i dr`i se 20 minuta. Slu`i kao uvodna procedura za kineziterapiju.
 elektroterapija (elektroforeza KJ, kortizonskih preparata, thiomucase), elektrode su
male i okrugle, ide 10-15 terapija u seriji pa sledi pauza 2-3 nedelje. Primenjuje se u cilju
fibrinolize.

Kineziterapija obuhvata:
Kod novoro|en~adi i odoj~adi do 4-5 meseci uzrasta sprovode se pasivne ve`be sa
ciljem istezanja skra}enog m. sternocleidomastoideus-a. Va`no je naglasiti da se ve`bama,
kao i na~inu odr`avanja korektivnog polo`aja obu~avaju roditelji, tako da se tretman mo`e
sprovoditi i u ku}nim uslovima, pogotovo kada su u pitanju bla`i oblici primarnog
tortikolisa.
 bo~na fleksija;
 pokret rotiranja lica (jako je ograni~en);
 pri no{enju bebe;
Ve`be se rade vi{e puta dnevno, jednom dnevno nije dovoljno.
 pasivne ve`be sa ciljem istezanja lediranog mi{i}a okretanjem glave deteta na stranu
lezije (lice ka ramenu), uz fiksiranje suprotnog ramena i bo~ne fleksije na suprotnu stranu
od lediranog mi{i}a sa povla~enjem ramena nadole i nazad (odvajanje uva od ramena).
Svaki pokret izvodi se 10 puta, uz zadr`avanje u maksimalno korigovanom polo`aju broje}i
do 10; 3-4 puta dnevno.
 Vojtina neurorefleksna stimulacija;
 aktivno potpomognute ve`be, kada stimuli{emo pokrete deteta odre|enim dra`ima
kao {to su zvuk, svetlost, igra~ke, interesantni predmeti, fla{ica, hrana i postavljanjem
deteta u odre|ene polo`aje (pronatorni ili sede}i);
 aktivne ve`be u cilju pove}anja obima pokreta u sve tri ravni (rotacija glave na
obolelu stranu i bo~na fleksija ka zdravoj strani).
 Ve`be posturalne svesnosti pred ogledalom. Kod ve}e dece (preko 2 godine)
sprovode se aktivne ve`be pred ogledalom.
 Masa`a: blago doziranim masa`nim hvatom gla|enja du` lediranog mi{i}a uz
utrljavanje kreme thiomucase u predelu tumefakta. Blaga masa`a (uz lako utrljavanje
proteinoliti~kih krema) u predelu tumefakta mo`e se sprovoditi u smislu stvaranja lokalne
hiperemije, dok grublja masa`a mo`e da dovede do pove}anja skleroze u mi{i}u, te se zbog
toga ne preporu~uje.
Napomene:
 Kod ve}e odoj~adi (od 4-5 meseci uzrasta), pasivne ve`be se te{ko sprovode, jer je
ve}ini dece polo`aj na le|ima neudoban, otimaju se i zato je efekat terapije minimalan. Iz
ovih razloga, u ovom uzrastu sprovode se aktivno potpomognute ve`be, tako {to se dete
stavlja u krilo, a preko zvu~nih signala i igra~aka glava i vrat dovode u `eljeni polo`aj. Pri
izvo|enju rotacije glave na obolelu stranu, suprotno rame se fiksira da bi se dobio
odgovaraju}i obim pokreta. Bo~na fleksija u ovom uzrastu izvodi se uglavnom pasivno, uz
fiksiranje ramena obolele strane ali u sede}em stavu.

Traumatski tortikolis se sanira Schanzovim okovratnikom i nekim analgetikom i posle

4-5 dana bol prestaje.
Strukturalni tortikolis se druga~ije le~i zbog toga {to pacijent mora da nosi okovratnik
stalno i danju i no}u, s tim {to je potreban period privikavanja na okovratnik. Kod laganih
slu~ajeva mo`e se poku{ati sa kosim jastukom. U principu le~enje po~inje primenom
Schanzovih okovratnika. Najpre se stave 3-4 sloja vate, ovije se zavojem, pa opet 3-4 sloja
vate, itd., dok se ne postigne dovoljna ~vrsto}a, ispravan polo`aj i lagana ekstenzija.
Naravno da na bolesnoj strani treba staviti vi{e vate, Schanzovi okovratnici menjaju se
svakih 8 dana, te se tako postepeno koriguje deformacija. Stavljaju se nekoliko meseci, dok
se postigne normalan polo`aj, koji ostaje nakon skidanja okovratnika.

Hirur{ko le~enje
Kod slu~ajeva koji ne pokazuju tendenciju popu{tanja, a naro~ito ako se dalje razvija
asimetrija, potrebna je operativna terapija. Ona je indicirana i uvek kad pacijent dolazi
kasno ili u odrasloj dobi. Vr{i se tenotomija sternalnog odnosno klavikularnog hvati{ta,
otvoreno ili supkutano (naro~ito kod devoj~ica), ili submastoidna tenomiotomija. Nakon
operacije, stavlja se gipsani okovratnik, ili ortotska kragna u korigovanom plo`aju, a posle
njihovog skidanja sprovode se ponovo ve`be.
Postoperativni fizijatrijski tretman je usmeren na kvalitet o`iljka.
Terapija:
 ide sa aktivnom i aktivno potpomognutom pokretljivo{}u;
 po skidanju konaca ide se sa elektroforezom, za bolji kvalitet o`iljka;
 ako je dete ve}e mo`e se i}i sa fototerapijom i termoterapijom kao uvodnom
procedurom.
U fazama naglog rasta mogu}i su recidivi, pa je zbog toga potrebno i kasnije vr{iti
kontrole.
Sekvele su:
 asimetrija lica;
 skolioza;
 okularne smetnje.
Kod operisanog tortikolisa:
 facijalne hemihipotrofije;
 ograni~en obim pokreta.
Skolioza se kre}e do 20.