TKIVA ŽIVOTINJA

ĆELIJA predstavlja osnovnu i fiziološku jedinicu građe svakog organizma. Samo kod
jednoćelijskih organizama ( protista) funkcije ishrane, kretanja i razmnožavanja
svode se na nivo jedne ćelije.
Za višećelijske organizme je osnovno da se ćelije slične građe grupišu i formiraju
TKIVO. Nauka koja proučava tkiva naziva se histologija.
Različita tkiva će učestvovati u formiranju organa. Organi će formirati sisteme
organa, a oni organizam.
Razlikujemo 4 osnovne tkiva kod životinja:
 epitelno
 vezivno
 mišićno
 nervno
MIŠIĆNO TKIVO
Osnovna karakteristika tog tkiva je pojava kontraktilnosti tj promene dužine. Od
njega se zasniva pokretljivost svih organa.
U mišićima se nalaze elementi citoskeleta proteinske prirode koji formiraju tanka
atkinska i debela miozinska vlakna, ključne uloge u skraćivanju odnosno
izdužavanju mišićnih ćelija.
Mišićna tkiva razlikujemo:
 poprečno-prugasto
 mišićno-glatko
 srčano.
EPITELNO TKIVO
Nalazi se na površini organizma, takođe oblaže unutrašnje utrobne organe. Ćelije
ovog tkiva su gusto zbijene, kroz njih ne prolazi kapilarna mreža, a hranljive materije
i kiseonik uzimaju od ćelie susednog tkiva.
Mogu biti PLOČASTE i takve oblažu zidove kapilara i aleola. Ćelije CILINDRIČNOG
EPITELA oblažu zidove creva i formiraju prstolike izraštaje, resice, koje su u funkciji
povećanja dodirne alosorbcione površine.Ćelije KOCKASTOG EPITELA oblažu
zidove bubrežnih kanalića. Ćelije TREPLJASTOG EPITELA oblažu unutrašnjost
dušnika i jajovoda. Trepljasti epitel vrši funkciju prečišćavanja vazduha u dušniku, a
u jajovodu treplje svojim pokretima omogućavaju kretanje i spuštanje jajne ćelije od
jajnika do uterusa.
-starenjem smanjuje se produkcija oseina zbog čega će kosti postati lakšew lomljive.
Ovo tkivo je posebna osobina kičmenjaka i ono formira kosti kao elemente
endoskeletona.
-Na površini kostiju nalaze se žive ćelije koje čine pokosicu. Zahvaljujući njima
maoguće je srastanje kostiju u toku preloma.
-U centralnom delu drugih i pljosnatih kostiju nalazi se koštana srž u kojoj se stvaraju
uobličeni krvni elementi (crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice).
-Krv je tečno vezivno tkivo, koje se sastoji od uobličenih krvnih elemenata (leukociti,
trombociti i eretrociti) i krvne plazme ( tečni deo)
Eritrociti: prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida
Leukociti: za imuni sistem
Trombociti: koagulacija krvi (zgrušavanje)

-izmenjene ćelije epitela mogu biti u funkciji registrovanja promena koje se događaju
u spoljašnjoj sredini (draži) i takav se označava kao ČULNI EPITEL koji ulazi u
sastav čulnih organa.
-Od izmenjene ćelije epitela nastaju žlezde –ŽLEZNI EPITELI. Razlikujemo
EGZOKRINE [žlezde spoljašnjeg lučenja koje imaju svoje izvodne kanale kroz koje
te produkte izlučuju u spoljašnju sredinu ( znojne, lojne, pljuvačne žlezde...)] i
ENDOKRONE ŽLEZDE [imaju svoje produkte tj. hormone, koje izlučuju u krvotok,
kada se transportuju po celom telu delujući na specifične ciljne ćelije].
-takav način prenošenja i uticaja na fiziološke procese naziva se RUMORALNA
REGULACIJA.
Ovaj sistem nas obaveštava o promenama, a takođe i o reakciji organizma na te
promene. Stalnost unutrašnje sredine označava se kao homeostaza i ključnu ulogu u
njenom održavanju imaju nervni i endokrini putevi. Reakcija endokrinog sistema je
relativno spora (sati su u pitanju), dok su reakcije nervnog sistema relativno brze
(sekunde).
Nervni sistem možemo podeliti na centralni i periferni. U centralnom nerv.sistemu
mozak utiče na moždinu, a u perifernom moždani moždinski nerv. Kao poseban
sistem je autonomni (vegetativni) sistem koji radi bez uticajanaše volje, kontroliše rad
naših unutrašnjih organa, kao i kontrolu životnih funkcija kada spavamo. Delovi
nerv.sistema koji registruju promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini (receptori), to
su izmenjene nervne ćelije i specijalizovane nervne ćelije epitela. Promena sredine
koja je sposobna da izazove razdraženje receptora označava se kao draž. Najmanja
jačina draži koja je sposobna da izazove razdraženje označava se kao PRAG
DRAŽI. U toku evolucije receptori su se specijalizovali za prijem samo određenih
vrsta draži koje će u receptoru dovesti do stvaranja akcionog potencijala (impulsa).
Na osnovu prirodne draži na koje reaguju receptore delijmo na:
 Mehanoreceptore ( mhanička draž-dodir, pritisak)
 Hemoreceptore
 Termoreceptori
 Fotoreceptori

Receptorske ćelije se grupišu i formiraju čulne organe (čula) četiri čula: vid, sluh,
miris, ukus i kao 5 čulo koža kao najveći čulni organ.
Membrane svih ćelija su polarizovane. Sa spoljašnje strane se nalazi veća
koncentracija + nael. jona, a sa unutrašnje – nael.jona. Ta razlika u naelektrisanju
se može izmeriti i iznosi oko -60 milivolti. I to je ujedno potencijal mirovanja. Nervne i
mišićne ćelije mogu menjati taj p.m. pod dejstvom određeni draži, pa su to
nadražljive ćelje tj tkiva.
Pod dejstvom adekvatne draži na jednom kratkom segmentu nerv, ćelija doći će do
obrtanja polariz. (nervni impuls). On će se duž celog n. Vlakna prenositi velikom
brzinom do terminalnih dugmića. Veličina acilopotencijala je uvek ista, ne zavisi od
jačine draži, ono što se menja u zavisnosti od jačine draži je učestalost (frekvencija)
acilopetencijala, to se u odg. centru dešifruje ( šifra frekvencije)
 VEZIVNO TKIVO
-U sastavu ovih tkiva osim ćelija prisutan je i vanćelijski matriks, koji produkuju ćelije
tog tkiva. U matriksu mogu biti prisutna različita vlakna.
U vezvna tkiva spadaju:
 elastično
 hrskavičavo
 koštano
 gusto
 masno
 tečno
-Nalazi se oko krvnih sudova i nerava. U nekoj ćelijskoj masi tkiva nalaze se ista
vlakna vezana u snopove. Ovaj tip vezivnih tkiva ulazi u sastav ligamenata i tetiva.
-Ligamentima se stvaraju veze između kostiju, a pomoću tetiva se uspostavljauju
veze između mišića i kostiju. Taj tip tkiva gradi i omotače oko mišićnih snopova.
Zagrevanjem (kuvanjem) dobija lepak tutkalo.

HRSKAVIČAVO TKIVO
-ćelije ovog tkiva najčešće su u parovima.
-u matriksu ako se nalaze kalogena vlakna, onda je to staklasta /hijalinska hrskavica.
Ona odlaže zglobne površine kostiju. Prisutna je u nosu, a takođe i formira
hrskavičave polupstenove koji oblažu dušnik.
-u matriksu ako se nalaze elastična vlakna, ondaa je to elastična hrskavica koja ulazi
u sastav ušne školjke i grkljana.

KOŠTANO TKIVO
Čine ga ćelije koje poseduju jako veliki broj trepljastih nastavaka. One su obično
postavljene u pravilnim koncentričnim krugovima.
U centralnom delu se nalaze tzv. HAVERZOVI KANALI kroz koje prolaze krvni
sudovi i nervi.
-u matriksu sreću se soli kalijuma i magnezijuma koje daju težinu i čvrstinu kostima
kao i protein-osein koji daje elastičnot kostima.
Pod dejstvom adekvatnih draži menja se propustljivost membrane nervne ćelije i od
zavisnosti od toga koji joni ulaze ili izlaze doći će do promene potencijala mirovanja
koji može biti ekscitatorni ili inhibitorni.
NPR. Ako će doći do otvaranja jonskih kanala za Na, jon ulaui u ćeliju, smanjuje se
elektronegativnost unutrašnj. I to je depolarizacija. Ako se otvore kanali za kalijum i
on izlazi iz ćelije povećava se elektron i on dolazi do hiperpolarizacije. Sve dok
postoji koleracija između između jačine draži i promene potencijala mirovanja,
govorimo o graduisanom potencijalu.
Kada se dostigne kritični nivo tzv. Tačka paljenja koja će dovesti generisanja
akcionog potencijala , više neće postojati koleracija između jačine draži i veličine
akcionog potecijala jer je on uvek isti, menjaće se samo frekvencije.
Veza između neurona u ceemesu (CMS) razlikujemo električni hanjsku. EL sinupsa
je dosta prisutna kod embriona, a po rođenju ona je