Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija

“Visan”, Beograd

Predmet: Biohemija

Voda kao biomolekul

- seminarski rad -

Mentor: Student:
Prof. dr. Branko Kozlina Marija Kovačević-Radivojević, 10-VIII/2015

U Beogradu,
Mart, 2016.
 Sadržaj
1. Uvod..............................................................................................................................2
2. Karakteristike vode........................................................................................................3
2. Molekulska struktura vode.............................................................................................4
3. Nekovalentne veze.........................................................................................................5
4. Jonizacija vode...............................................................................................................6
5. Termalne osobine vode..................................................................................................7
6. Osobine vode kao rastvarača.........................................................................................8
7. Zaključak.......................................................................................................................9
8. Literatura......................................................................................................................10

1
 1. Uvod

Slika 1. - Borov model molekula voda

Voda je hemijsko jedinjenje vodonika i kiseonika. Ona je supstanca bez mirisa, ukusa i
boje i jedina je supstanca koja može postojati u sva tri agregatna stanja. Voda je prisutna skoro
svuda i živi svet bez nje ne može da živi. 72% ljudskog tela se sastoji od vode. Presudna je za
metabolizam u telu jer omogućuje varenje i, kasnije, rastvaranje hrane u ćelijama. Čoveku je
potrebno oko 10l vode dnevno da bi funkcionisao, sa tim da se oko dva litra unose spoljno,
putem hrane i pića, a ostatak stvaraju tkiva. Voda koja nastaje unutar tela kataboličkim
procesima se naziva endogena ili metabolička voda.

Voda je po svojim osobina idealni biološki solvent pa svi organski konstituenti žive
ćelije opsatju i funkcionišu sam u vodenom okruženju. Voda, pored toga što je sredina u kojoj
su rastvorene sve ostale molekule, ulazi u sastav makromolekula žive materije. Pored
metabolizma utiče u brojnim hemijskim reakcijama i nehemijskim vezama se uklapa u
biomolekule pa i sama postaje biomolekul. Molekul vode poseduje specijalne osobine koje ga
čine bitnim za biohemijske reakcije. Ona, pored toga što rastvara druge biomolekule, gradi sa
njima vodonične veze koje stabilizuju proteine i nukleinske kiseline.
2
 2. Karakteristike vode

 Voda je dipol. Kao dipol formira slabo elektromagnetno polje što omogućava
molekulama vode da “komuniciraju”, tj. da stupaju u međusobne interakcije kao i
interakcije sa svim važnim biološkim molekulima.

 Toplotni kapacitet (količina energije potrebna da se temperatura 1g supstance

podigne sa 15 na 16 stepeni po celzijusovoj skali) iznost 1cal što je više od bilo koje druge
supstance.

 Toplota isparavanja (količina energije koju je potrebno uneti u sistem da bi se

prevazišle privlačne sile molekula tečnosti i da bi supstance prešla u gasovito stanje) je
540cal. To je izuzetno visoko u odnosu na druge supstance. Zbog ove osobine voda je u
stanju da održava stabilnu temperaturu tela.

 Toplota fuzije (količina energije koju sistem treba da oslobodi da bi prešao u čvrsto
stanje) je 80cal za 1g vode.

 Voda je najuniverzalniji rastvarač. Teži da neutrališe elektrostatičku privlačnost

između pozitivnih i negativnih jona. Zbog pomenute dipolarnosti u stanju je da rastvori
soli, koje se ne mogu rastvoriti u nepolarnim rastvaračima. Rastvara ih tako što reaguje sa
svakim jonom pojedinačno. U slučaju nepolarnih jonskih jedinjenja do rastvaranja dolazi
zbog sposobnosti ovih jedinjenja da da formiraju vodonične veze sa dipolom vode.

3
 2. Molekulska struktura vode

Voda se sastoji od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Atomi vodonika su
vezani za kiseonik kovalentnom vezom. Atom kiseonika deli par elektrona sa svakim atomom
vodonika. Ovaj par je u jednoj trećini jonskog karaktera a u dve trećine kovanlentnog. Ugao u
vezi je 104,5°. Ovo neznatno odstupanje od tetraedarske strukture (ugao 109,5°) postoji zbog
slobodnog elektrona kod kiseonika koji teži da se nagradi par sa nekim drugim elektronom.

Zbog stvaranja elektronskih parova vodonikovi atomi, koji daju po elektron, su

delimično pozitivno nalektrisani a atom kiseonika koji dobija elektrone je delimično
negativno naelektrisan što stvara električnu asimetriju molekula i, takođe, čini molekul vode
dipolom bez obzira na to što nema neto naelektrisanje. Ta dipolna priroda je odgovorna za sile
privlačenja između molekula vode jer postoji jako elektrostatično privlačenje između
negativno naelektrisanog atoma kiseonika u jednom molekulu i pozitivno naelektrisanih
atoma vodonika u drugom molekulu vode. Ovo se naziva vodoničnom vezom. Treba imati u
vidu da ne govorimo o striktnoj, pravoj, vezi nego o elektrostatičkoj interakciji.

Slika 2. - Vodonične veze između molekula vode

4
 3. Nekovalentne veze

Nekovalentne veze igraju važnu ulogu u formiranju prostornog oblika biomolekula, a

sama time i njegovu funkciju. Vodonična veza pomenuta u poglavlju o molekulskoj strukturi
vode je jedna od tih interakcija. Pored nje, postoje još tri tipa nekovalentnih interakcija
određuju sposobnost molekula vode da reaguju sa drugim molekulama:

 Elektrostatičke interakcije – pojavljuju se između suprotno naelektrisanih atoma ili

grupa i imaju bitan uticaj u određivanju oblika biomolekula i njihove funkcije. Primer
elektrostatičke interakcije je atrakcija između COO" i NH3+ koja određuje
trodimenzionalnu strukturu proteina.

 Van der Waals-ove sile – grupe prolaznih, slabih, elektrostatičkih interakcija koje se
pojavljuju između stalnih i indukovanih dipola. Postoje atraktivne ili repulsivne u
zavisnosti od rastojanja atoma ili grupa. Atrakcija je najveća na rastojanju koje je nazvano
Wan der Walls-ov radijus a kako se molekuli približavaju u odnosu na to rastojanje
pojavljuju se repulsivne sile.

Slika 3. - Van der Walls-ove sile, sa leva na desno: dipol ka dipolu, permanentan dipol ka
indukovanom dipolu i indukovan dipol ka indukovanom

 Hidrofobne interakcije – kada se mala količina nepolarne supstance pomeša sa

vodom dolazi do njenog razbijanja u male kapljice zbog rastvaračkih osobina vode.
Interakcija voda-voda su jače od interakcije vode sa drugom supstancom pa zbog toga
molekuli vode praktično formiraju kavez oko molekula druge supstance i tako dolazi do
razbijanja. Hidrofobne interakcije su primarno odgovorne za strukturu membrane i
stabilnost proteina.

5
 4. Jonizacija vode

Diploni molekuli vode, pored toga što jonizuju elektrolite, utiču na neke molekule
same vode, razdvajajući ih na negativan jon OH- i pozitivan jon H+ koji se sa jednim
molekulom vode pretvara u hidronijum jon H 3O+. Jonizaciju vode prikazujemo kao
reverzibilnu reakciju:

H2O ↔ H+ + OH-
Ova reakcija se u vodi dešava neprestano a pošto se proces rekombinacije dešava
odamh posle procesa disocijacije, u svakom momentu imamo vrlo mali broj molekula u stanju
jona u vodi. Jedan jon vodonika nalazi se u 1,8 x 10 9 molekula čiste vode ,tako da na
temperaturi tela koncentracija jona vodonika iznosi nešto više od 10-7 mol/L.

Ovu vrednost nazivamo pH vrednost i pišemo je kao negativan logaritam, npr. log10 -7 = 7,00.
Niske pH vrednosti pokazuju visoke koncetracije jona vodonika (kiseo rastvor) a visoke pH
vrednosti označavaju niske koncentracije tog jona (bazni rastvor).

U biohemiji koncentracija jona vodonika je od ogromnog značaja. Koncentracija jona

vodonika u vanćeliskoj tečnosti u organizmu čoveka iznosi 7,36. Konstituenti ljudskog
organizma imaju normalnu makromolekulsku konformaciju samo pri ovoj pH vrednosti. Kako
njihova funkcija zavisi od konformacije, sve biohemijske reakcije takođe zavise od pH
vrednosti.

Slika 4. - pH vrednost različitih supstanci u poređenju sa vodom iz različitih izvora (sa leva na
desno kisela kiša, normalna kiša i morska voda)

6
 5. Termalne osobine vode

Voda je tečna na sobnoj temperaturi. Stvarna tačka topljenja joj je 0° C a tačka

ključanja 100° C. Ovo se objašnjava prisustvom vodoničnih veza.

Vodonične veze između molekula postoje u sva tri agregatna stanja. U većini kristala
leda svaki molekul je vezan vodoničnom vezom sa tačno četiri najbliža molekula vode
(prosek rastojanja između dva kiseonikova atome je 0,276nm). Kada je u tečnom agregatnom
stanju, svaki molekul vode je vezan sa, u proseku, 3,4 druga molekula (rastojanje atoma
kisonika raste u odnosu na led na oko 0,29nm). Kada temperatura poraste na 0° C raskida se
samo oko 15% vodoničnih veza a jake sile atrakcije se održavaju i kada voda dostigne
temperaturu od 100° C. Tek kada voda dostigne temperaturu od 600° C dolazi do potpunog
raskidanja vodoničnih veza.

Slika 5. - Vodonične veze vode u sva tri agregatna stanja

Voda takođe ima sposobnost da absorpuje i čuva solarnu energiju kao i da je sporo
oslobađa. Iz tog razloga je temperatura tokog godine stabilna na geografskim lokacijama u
blizini okeana i drugih velikih vodenih površina. Što je manje vode u okolini, promene u
klimi su oštrije. U unutrašnjosti kontinenata primećujemo velike razlike u temperaturi između
godišnjih doba dok u pustinjama možemo primetiti oštre razlike već između dnevne i noćne
temperature zato što se toplota koje sa akumulira u toku dana vrlo brzo izgubi u toku noći.

Zbog ove karakteristike voda igra izuzetno bitnu ulogu u održavanju unutrašnje
temperature živih organizama. Preko isparavanja vode sa površine organizma, kao i u obliku
znoja i izdahnutog vazduha, u normalnim okolnostima se izgubi oko 20% toplote koju
generišu metabolički procesi.
7
 6. Osobine vode kao rastvarača

Zbog dipolnosti i sposobnosti da gradi vodonične veze (o čemu je pisano u prošlim

poglavljima) voda je značajan rastvarač. Organski molekuli sa jonizovanim grupama i mnogi
neutralni organski molekuli sa polarnim funkcionalnim grupama, kao i soli su rastvorni u
vodi. Nepolarne supstance nisu tvorljive u vodi jer nemaju polarnu funkcionalnu grupu koja bi
mogla da gradi vodonične veze.

Slika 6. - Rastvaranje jona u prisustvu orijentisanih molekula vode

Veliki broj molekula koji se označavaju kao amfipatični sadrže i polarnu i nepolarnu
grupu, što se odražava na njihovo ponašanje u vodi. Na primer, soli masnih kiselina su
amfipatični molekuli jer sadrže jonizovanu karboksilnu grupu i nepolamu ugljovodoničnu
grupu. Kao posledica toga što imaju i polarnu i nepolarnu grupu, soli masnih kiselina u
prisustvu vode formiraju strukture koje se nazivaju micele. U micelama su naelektrisane grupe
(koje se nazivaju i polarne glave) raspoređene tako da su u kontaktu sa spoljašnjom vodenom
sredinom, a nepolarni ugljovodonični repovi su okrenuti ka hidrofobnoj unutrašnjosti.
Tendencija amfipatičnih molekula da se spontano raspoređuju u vodenoj sredini odgovorna je
za strukturne karakteristike brojnih ćelijskih komponenata. Na primer, fosfolipidni molekuli
koji mogu da grade micele glavni su konstituent ćelijske membrane.
Neke fizičke osobine tečne vode se menjaju kada se u njoj rastvore neke supstance. Osobine
koje zavise od broja čestica rastvorenih u vodi, a ne i od njihove prirode nazivaju se
koligativne osobine. To su: smanjenje pritiska pare, povišenje tačke ključanja, sniženje tačke
mržnjenja i osmotski pritisak. Neke od ovih karakteristika direktno utiču na žive organizme, a
među njima je najvažniji osmotski pritisak, pošto od njega zavisi prolazak vode kroz ćelijsku
membranu.
8
 7. Zaključak

Voda je osnovni princip I uzor svega sto postoji, iz koje je sve nastalo I u koju se sve vraća.
Ona je beskonačna, večna materija koja se kreće, zgušnjava I razređuje I tako nastaju sve
pojave. Gde nema vode- tu nema života. To je prva potreba čoveka, koju on mora trajno da
obezbedi, pre nego sto počne da gradi svoje stanište.

Voda kao faktor sredine ima veliki značaj za ljude, ekosisteme, za planet kao celinu. Ona je
osnov života I sredina u kojoj počinje život. Cini 60% ljudskog organizma I Istovremeno
predstavja I neophodnu namirnicu bez koje ne moze da se opstane duže od nekoliko dana.
Voda je značajna za spoljašnju fizionomiju vegetacijskog pokrivača Zemlje. Takodje je I
energija pomocu koje se obavlja razmena I dotok hranjivih materija i minerala iz zemlje u
biljke, da bi na kraju, putem transpiracije, napustila biljku I obogatila klimu. Važna je za
razvoj ljudske civilizacije, za poljoprivredu, ali I za svakodnevnu upotrebu. Najveca kolicina
se trosi na proizvodnju hrane. Posto je covek dominantno bice onda je I voda podleže
njegovom uticaju. On pravi vodu kao velike reservoare u vidu veštačkih jezera, koristi je kao
energiju, zato zaustavlja tokove reka, pravi kanale…

9
 8. Literatura

1. Opšta biohemija, Slavica Spasić, Zorana Jelić-Ivanović, Vesna Spasojević-Kalimanovska,

Beograd, 2002.

2. http://butane.chem.uiuc.edu

3. http://pubs.rsc.org/

10