Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija

“Visan”, Beograd

Predmet: Biohemija

Triacilgliceroli
-seminarski rad-

Mentor: Student:
Prof. dr. Branko Kozlina Marija Kovačević-Radivojević,10-VIII/2015

U Beogradu,
Mart, 2016.
 Sadržaj
1. Uvod..............................................................................................................................2
2. Hemijska struktura.........................................................................................................3
3. Metabolizam triacilglicerola.........................................................................................4
6. Uloga triglicerola u ljudskom organizmu......................................................................8
7. Zaključak.....................................................................................................................10
8. Literatura......................................................................................................................11

1
 1. Uvod

Triacilglicerol je estar (organsko jedinjenje nastalo procesom esterifikacije) glicerola i

tri masne kiseline. Postoji više vrsta triaglicerola a glavna podela je između onih koji se grade
od zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Kada pričamo o zasićenosti u ovom slučaju
mislimo na zasićenost vodonikom. Zasićenim masnim kiselinama su sva mesta na kojima bi
vodonik mogao da se veže sa ugljenikom zauzeta. Ovakve masne kiseline imaju višu tačku
ključanja i često su čvrste na sobnoj temperaturi. Kod nezasićenih postoji više duplih veza
između ugljenika, samim tim manje vodonika i one su većinom tečne na sobnoj temperaturi i
imaju nižu tačku ključanja.

Slika 1. - Primer triacilglicerida od nezasićenih masnih kiselina, levi deo glicerol

desni deo od vrha palmitinska, oleinska i alfa-linoleinska kiselina

Triacilgliceroli su glavni sastojak adipoznog tkiva kod ljudi i životinja kao i biljnog
ulja. U krvi omogućavaju dvosmerni prenos adipozne masti i glukoze iz jetre. Triagliceroli se
u organizmu mogu deponovati u neograničenim količinama. U proseku normalno uhranjena
osoba od 70kg ima oko 15kg triacilglicerida u svom organizmu.

U industriji se koriste za proizvodnju sapuna, margarina, maziva kao i boja i lakova.

Masno ulje lana, bogato di- i tri-nezasićenim mastima, je jedno od značajnijih ulja za
industriju, pored toga što je dobar izvor α-Linoleinske kiseline u ishrani (koja smanjuje nivo
triacilglicerola) .

2
 2. Hemijska struktura

HOCH2CH(OH)CH2OH + RCO2H + R'CO2H+R''CO2H→ RCO2CH2CH(O2CR')CH2CO2R'' + 3H2O

Svaka od 3 masne kiseline ima karboksilnu grupu (-COOH). Na svaku od tih

karboksilnih grupa će se vezati hidroksilna grupa (HO-) glicerola stvarajući triacilglicerol
kroz esterifikaciju. Masne kiseline od kojih se triacilgliceroli sastoji su, u većini slučajeva,
različite pa postoji veliki broj triacilglicerola.

Slika 2. - Struktura triacilglicerola sa označenim karboksilnim grupama i glicerolom

Najjednostavnija triacilgliceroli se nazivaju homo triacilglicerolima jer se ista masna

kiselina pojavljuje u njima sva tri puta. Nazivaju se po imenu te masne kiseline, na primer
sterain po sterainskoj kiselini ili palmetin od palmitinske kiseline. Ova jedinjenja se mogu
dobiti u tri polimorfa: α-, β-, i β'-. Razlika između polimorfa je u tački ključanja.

Dužina lanca masnih kiselina koje formiraju triacilglicerole koji postoje u prirodi
varira ali većina ima 16, 18 ili 20 atoma ugljenika. Prirodne masne kiselina u životinjama i
biljkama se uvek sastoje od parnog broja ugljenikovih atoma ukazujući na njihovo putanju
biosinteze od dvougjleničkog acetil koenzima A.

Bakterije su, na drugoj strani, u stanju da sintetišu masne kiseline sa neparnim brojem
ugljenikovih atoma kao i one sa granajućim lancima. Zato kod preživača nalazimo masne
kisline sa neparnim brojem atoma ugljenika zbog dejstva bakterija u buragu.

3
 3. Metabolizam triacilglicerola

Adipozno tkivo je glavno mesto za deponovanje masnih kiselina u formi

triacilglicerola. Za razliku od glikogena koji se sintezira do određenje granice, triacilgliceroli
se mogu deponovati u neograničenim količinama.

Slika 3. - Deponovanje i mobilizacija masnih kiselina u obliku triacilglicerola

U mišićnim tkivima ne dolazi do stvaranja rezervi masnih kiselina već se one

oksidizuju da bi se obezbedila energija potrebna za kontrakciju mišića.

Lipaza, enzim pankreasa, deluje na ester vezu i izaziva hidrolizu oslobađajući masne
kiseline. U formi triacilglicerida dvanaestopalačno crevo ne može da apsorbuje lipide. Masne
kiseline, monogliceroli (jedan glicerol, jedna masna kiselina) i neki digliceridi se apsorbuju u
dvanaestopalačnom crevu kada se triacilglicerol razgradi.

Insulin deluje suprotno na metabolizam u masnom tkivu. On inhibira lipazu i samim

tim i proces mobilizacije masnih kiselina iz triaglicerola masnog tkiva.

U crevima, posle lučenja lipaze i žuči, triacilgliceroli se razgrađuju na monoglicerol i

4
slobodne masne kiselina u procesu koji zovemo lipoza.

Slika 4. - Proces lipoze

Triacilgliceroli se ponovo izgrađuju u eritrocitnim ćelijama i pakuju se zajedno sa

holesterolom i proteinima da bi formirali hilomikrone. Oni se zatim izlučuju iz ćelija pa ih
limfni sistem prikuplja i transportuje do velikih krvnih sudova u blizini srca gde se mešaju u
krv.
Razna tkiva mogu da preuzmu hilomikrone i da oslobode triacilglicerole kao izvor
energije. Ćelije jetre mogu da sintezuju, kao i da čuvaju, triacilglicerole. Kada telo zahteva
masne kiseline kao izvor energije hormon glukagon kontroliše razgrađivanje triacilglicerola
preko enzima lipaze koji je osetljiv na hormone. Pošto mozak ne može da koristi masne
kiseline kao energetski izvor (ako se prethodno ne pretvore u keton), glicerol iz triacilglicerola
se može konvertovati u glukozu kroz glukoneogenozu za potrebe mozga. Ćelije masti mogu
biti razgrađenje na taj način ako potrebe mozga nadjačaju potrebe tela.

Slika 5. - Konverzija glicerola u jetri ili u bubrezima, posle nje postoje dve putanje za
jedinjenja, ili uključenje u glikolizu ili kao supstrat za biosintezu glukoze
Triacilgliceroli ne mogu samostalno da prolaze kroz membrane ćelija. Specijalni
enzimi, lipoproteinska lipaza, na zidovima krvnih sudova moraju da triacilglicerol razgrade na
slobodne masne kiseline i glicerol.

Znatan deo acetila koenzima A, koji je pomenut u poglavlju o hemiskoj strukturi

5
triacilglicerola, se uključuje u proces ketogeneze u mitohondrijama hepatocita pri čemu
dobijamo acetoacetat i 3-hidroksibutirat. Aceton i ova dva jedinjenja nazivamo ketonskim
telima.
Sinteza acetoacetata se reguliše dejstvom tri različita enzima:
1. Tiloaza je prva, pod njenim dejstvom se kondenzuju dva molekula acetil-KoA,
gradeći acetoacetil-KoA .
2. Acetoacetil-KoA reaguje sa trećim molekulom acetil-KoA u reakciji koju katalizuje
enzim HMG-KoA sinteza.
3. HMG-KoA se razlaže na acetoacetat i acetil-KoA pod dejstvom HMG-KoA lijaze.

Slika 6. - Sinteza ketonskih tela

Putem krvi acetoacetat izlazi iz hepatocita i dospeva do perifernih tkiva. Spomenuto je

6
da mozak, iako pod normalnim uslovima koristi glukozu kao gorivo, može da koristi ketone
ako je neophodno. Ketnoni su, pored toga, neophodno gorivo za neka tkiva kao, na primer,
srčani i skeletni mišić.

Slika 7. Katabolizam ketonskih tela

6. Uloga triglicerola u ljudskom organizmu

7
 U ljudskom telu previsok nivo triacilglicerola izaziva aterosklerozu i, samim tim,
podiže rizik od infrakta i oboljena srca. Ipak, relativni negativni uticaj povišenih
triacilglicerola u odnosu na LDL:HDL (lipoproteini visokog i niskog denziteta) proporiciju je
još uvek nepoznat. Određen deo tog povišenog rizika se može objasniti jakom inverznom
proporcijom između nivoa triacilglicerola i HDL-holesterola.

Slika 7. - Referentni nivoi za testove krvi, očigledam porast količine triacilglicerola sa

godinama (u narandžastoj boji na sredini)

Tabela 1. - Količina triacilglicerola u krvi i nivo rizaka

Nivo mg/dL Nivo mmol/L Interpretacija

<150 <1.70 Normalan nivo – bez rizika
150-199 1.70-2.25 Malo iznad normale
200-499 2.26-5.65 Rizik
500 ili više >5.65 Vrlo visok – vrlo rizično

Dijete bogate rafinisanim ugljenim hidratima, u slučaju da ugljeni hidrati prelaze 60%
totalnog unosa energije će povisti nivo triacilglicerola u krvi. Prekomerno konzumiranje
alkohola takođe. Ova korelacija je pojačana kod ljudi sa visokim indeksom telesne mase
8
(28+).
Moguće je redukovanje nivoa triacilglicerola kroz umereno vežbanje kao i
konzumiranje omega-3 masnih kiselina.

Slika 8. - Triacilgliceridi u putanji statina, klasi lekova za snižavanje holesterola inhibicijom

enzima

7. Zaključak

Masti i ulja su energetski najbogatija jedinjenja tako da imaju krucijalnu ulogu u građi
svih živih ćelija. Kao takva, izuzetno su bitna i u ishrani. Vrlo su široko rasprostranjena u
prirodi. Takođe imaju više upotreba u industriji.

9
 8. Literatura

1. Opšta biohemija, Slavica Spasić, Zorana Jelić-Ivanović, Vesna Spasojević-Kalimanovska,

Beograd, 2002.
2. Triglycerides: Why do they matter?, Mayo Clinic, 2012.
3. Fats and Fatty Oils, Alfred Thomas, ISBN 3527306730, 2002.
4. Nomenklatura lipida, CBN
10
5. Lehninger, Principles of Biochemistry, Nelson, D. L.; Cox, M. M., ISBN 1-57259-153-6,
New York, 2000.

11