Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloxkog razvoja

Druxtvo matematiqara Srbije

12. SRPSKA MATEMATIQKA OLIMPIJADA

UQENIKA SREDNjIH XKOLA

30. mart 2018.

Prvi dan

1. Kruжnica upisana u △ABC ima centar u taqki I i dodiruje stranicu BC

u taqki D. Na duжima BI i CI odabrane su taqke P i Q, redom, takve da
vaжi ∢BAC = 2∢P AQ. Dokazati: ∢P DQ = 90◦ . (Duxan uki)

2. Dat je prirodan broj n, n > 1. Ceo broj x zovemo krasnim ako je ostatak
√
broja x2 pri deljenju sa n neparan. Dokazati da ne postoji vixe od 1+⌊ 3n⌋
uzastopnih krasnih prirodnih brojeva. (Duxan uki)

3. U ravni je dato n pravih meu kojima nikoje dve nisu paralelne i nikoje
tri se ne seku u jednoj taqki. Pod preseqnim taqkama smatramo sve taqke
u kojima se seku neke dve od ovih pravih.

(a) Dokazati da meu datim pravim postoji jedna sa qije se svake strane
nalazi bar po  
(n − 1)(n − 2)
10
preseqnih taqaka (taqke na toj pravoj se ne raqunaju).
(b) Za koje vrednosti n se ocena iz dela pod (a) ne moжe poboljxati?
(Duxan uki)

Vreme za rad 270 minuta.

Rexenja zadataka detaljno obrazloжiti.
Svaki zadatak vredi 7 bodova.
 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloxkog razvoja
Druxtvo matematiqara Srbije

12. SRPSKA MATEMATIQKA OLIMPIJADA

UQENIKA SREDNjIH XKOLA

31. mart 2018.

Drugi dan

4. Dokazati da postoji taqno jedan polinom P (x) s realnim koeficijentima

za koji je polinom
(x + y)1000 − P (x) − P (y)
deljiv polinomom xy − x − y. (Duxan uki)

5. Neka su a i b neparni prirodni brojevi vei od 1. Posmatrajmo tablu a × b

kojoj nedostaju polja (2, 1), (a − 2, b) i (a, b) (pod poljem (i, j) podrazumevamo
polje u preseku vrste i i kolone j). Pretpostavimo da je ovakva tabla
poploqana pomou 2 × 1 domina i 2 × 2 kvadrata (domine se mogu rotirati).
3
Dokazati da je upotrebljeno bar (a + b) − 6 domina. (Nikola Petrovi)
2

6. Za zadat prirodan broj k, neka je nk najmanji prirodan broj takav da postoji

konaqan skup A celih brojeva sa sledeim osobinama:
ˆ za svako a ∈ A postoje x, y ∈ A (ne obavezno razliqiti) takvi da

nk | a − x − y;
X
ˆ ne postoji podskup B skupa A za koji vaжi |B| 6 k i nk | b.
b∈B
Dokazati da za sve k, k > 3, vaжi
 k+2
13
nk < .
8 (Bojan Baxi)

Vreme za rad 270 minuta.

Rexenja zadataka detaljno obrazloжiti.
Svaki zadatak vredi 7 bodova.
 REXENjA

1. Oznaqimo sa E i F redom podnoжja normala iz P i Q na pravu BC, a sa M

sredixte duжi P Q.
Posmatrajmo taqku X na stranici BC takvu da je ∢BAX = 2∢BAP . Tada
je takoe ∢CAX = ∢BAC − 2∢BAP = A N
2∢CAQ, pa su P i Q redom centri
upisanih krugova trouglova BAX i
CAX. Sledi da su XP i XQ sime- I
trale uglova BXA i CXA, pa je P Q
◦
∢P XQ = 90 . Uslov ∢P DQ = 90 je ◦ M
ekvivalentan sa M D = M P = M Q = B E D X F C
M X, a kako je M E = M F , dovoljno je dokazati da je DE = XF . Obe duжine
se jednostavno raqunaju na osnovu “velikog zadatka”: DE = BD − BE =
AB+BC−AC
2 − AB+BX−AX
2 = CX−AC+AX
2 = XF .

Drugo rexenje. Neka prava BI ponovo seqe opisani krug △AP Q u taqki N .
Imamo ∢AIN = 180◦ − ∢BIA = 90◦ − γ2 = ∢DIQ. Takoe, kako je ∢IN Q =
IQ
∢P AQ = α2 i ∢IQN = ∢BIC − ∢IN Q = (90◦ + α2 ) − α2 = 90◦ , imamo IN =
α IA IA ID
sin 2 = ID , odakle je IN = IQ . Sledi da su trouglovi DIQ i AIN sliqni,
pa je ∢IDQ = ∢IAN = 180◦ − ∢AIN − ∢AN I = 180◦ − (90◦ − γ2 ) − ∢AN P =
90◦ + γ2 −∢AQP . Analogno je ∢IDP = 90◦ + β2 −∢AP Q, pa sabiranjem dobijamo
∢P DQ = 180◦ + β+γ2
− (180◦ − ∢P AQ) = 90◦ .

2. Ako je n paran broj, tvrenje je trivijalno: tada ne postoje ni dva uza-

stopna krasna broja, jer parni brojevi nisu krasni. Nadalje smatramo da
je n neparan.
Poxto brojevi deljivi sa n nisu krasni, moжemo da se ograniqimo na bro-
jeve x ∈ {1, . . . , n −1}. Pretpostavimo da su brojevi x i x +1 krasni. Ostaci
2
brojeva x2 i (x+1)2 pri deljenju sa n, koji su neparni, jednaki su x2 −n[ xn ] i
2 2 2
(x + 1)2 − n[ (x+1)
n ] redom, pa su [ xn ] i [ (x+1)
n ] razliqite parnosti. Kako zbog
2 2 2 2
0 < (x + 1)2 − x2 < 2n vaжi 0 6 [ (x+1)
n ] − [ xn ] 6 2, sledi da je [ (x+1)
n ] = [ xn ] + 1.
Prema tome, ako su brojevi x, x + 1, . . . , x + k krasni, onda je
 2
y
m=y− konstantno za sve y = x, x + 1, . . . , x + k.
n
2 2
Kako je jednakost y − [ yn ] = m ekvivalentna sa y − m 6 yn < y − m + 1, tj.
sa n( n4 − m) 6 (y − n2 )2 < n( n4 − m + 1), broj uzastopnih brojeva y sa ovim
√
svojstvom nije vei od [ n( n4 − m + 1) − n( n4 − m)] + 1 6 [ n] + 1 ako je
p p
√
m 6 [ n4 ], i nije vei od 2[ n{ n4 } + 12 ] 6 [ 3n] + 1 za m = [ n4 ] + 1.
p

Napomena. Jednakost se moжe dostii ako i samo ako je n ≡ 3 (mod 8), 3n

√
nije kvadrat i [ 3n] je neparno.
3. Za svaku od datih pravih, preseqnih taqaka van nje ima
(n − 1)(n − 2)
m= .
2
Pretpostavimo da, za svaku pravu, s jedne njene strane ima ne vixe od k
preseqnih taqaka, gde je k 6 n2 . Prebrojmo na dva naqina trojke (p, A, B), gde
su A i B preseqne taqke sa razliqitih strana prave p. Po pretpostavci,
za svaku pravu p ima ne vixe od k(m−k) ovakvih trojki, pa je njihov ukupan
broj N 6 nk(m − k).
Razmotrimo sada dva tipa ovakvih trojki: tip 1, kada su taqke A i B na
istoj od datih pravih, i tip 2, kada nisu.
Svaka qetvorka datih pravih, zajedno sa njima odreenim preseqnim taqka-
ma, odreuje taqno 4 trojke tipa 1, a
svaka trojka je odreena taqno jednom
qetvorkom pravih. Sledi da ima 4 n4 trojki tipa 1. Takoe, svaka petorka
datih pravih sa njima odreenim preseqnim taqkama odreuje bar 5 trojki
tipa 2, te trojki tipa 2 ima bar 5 n5 . Ovo se direktno proverava: postoji

xest razliqitih rasporeda po pet pravih u opxtem poloжaju, kao na slici.

n n n




Prema tome, N > 4 4 +5 5 =n 4 .
n

m(m−1)
Sledi da je k(m − k) > 4 = 6 . Odavde se dobija
r !
1 m2 + 2m
k > k0 = m− .
2 3

Kako se nejednakost k0 > m 5

= (n−1)(n−2)
10
svodi na m > 25, xto vaжi za n > 9,
m
dok za n = 8 imamo k0 > [ 5 ] = 4, ostaje da ispitamo sluqajeve n 6 7.
Za n 6 4 je tvrenje trivijalno, kao i dostizanje jednakosti, jer je tada
k0 = [ m m
5 ] = 0. Za n = 5, 6, 7 je redom ⌈k0 ⌉ = [ 5 ] = 1, 2, 3, pa tvrenje zadatka i
tada vaжi, a dostiжu se i jednakosti u sluqajevima na slici.

n=5 n=6 n=7

k=1 k=2 k=3

Napomena. S druge strane, svaka petorka odreuje najvixe 7 trojki (p, A, B)

tipa 2. Ovako se moжe pokazati  da uvek postoji prava sa qije se jedne
1 1
strane nalazi manje od 2 − 2√15 m taqaka.
4. Oznaqimo n = 1000. Smenom x = u + 1 i y = v + 1 dobijamo da polinom uv − 1
deli polinom P (u + 1) + P (v + 1) − (u + v + 2)n . Ekvivalentan uslov je da je
P (u + 1) + P (v + 1) − (u + v + 2)n = 0 kad god je uv − 1 = 0 (videti napomenu).
2n
Tako za u 6= 0 i v = u1 imamo Pn P (u + 1) + P ( u1 + 1) = (u + u1 + 2)n = (u+1)
un
.
Polinom Q(x) = P (x + 1) = i=0 ai xi zadovoljava
n n 
(u + 1)2n
    X 
X
i 1 2n 2n
2a0 + −i
ai (u +u ) = Q(u) +Q = n
= + (ui +u−i ),
i=1
u u n i=1
n − i

odakle odmah sledi da je a0 = 12 2n 2n

n i ai = n−i za 1 6 i 6 n. Dakle,
  X n  
1 2n 2n
P (x) = + (x − 1)i .
2 n i=1
n−i

Pn
pi xi i Q(x, y) = ai,j xi y j
P
Drugo rexenje. Traжimo polinome P (x) = i=0 i,j
takve da je
A(x, y) = (xy − x − y)Q(x, y) = (x + y)1000 − P (x) − P (y). (∗)

Primetimo da je deg Q 6 998. Zaista, ako je ai,j xi y j monom najveeg stepena

u Q(x, y), onda je koeficijent uz xi+1 y j+1 u A(x, y) jednak ai,j 6= 0, pa je
i + j + 2 6 1000. Sledi da je deg A 6 1000, pa je i deg P 6 1000.
Izjednaqavanje koeficijenata uz xi y j u (∗) daje jednakosti ai−1,j−1 = 1000


i
za i+j = 998 (i, j > 0), ai−1,j−1 = ai−1,j +ai,j−1 za i+j < 998 (i, j > 0) i ai−1,0

=
2000−i−j
a0,i−1 = pi , odakle jednostavnom indukcijom nalazimo ai−1,j−1 = 1000−i za
i + j 6 1000 (i, j > 0) i pi = 1999−i


999
, tj.
     
1000 1000 999 1001 998 1998
P (x) = x + x + x +···+ x.
999 999 999
Iz konstrukcije sledi da ovaj polinom zadovoljava uslove zadatka.

Tree rexenje. Ne postoje dva razliqita polinoma sa жeljenim svojstvom.

Zaista, ako P1 (x) 6≡ P2 (x) imaju to svojstvo, onda xy − x − y deli razliku
P1 (x) + P1 (y) − P2 (x) − P2 (y) = (xy − x − y)U (x, y). Meutim, ako je cxi y j monom
najveeg stepena u U (x, y), onda je koeficijent uz xi+1 y j+1 na levoj strani
ove jednakosti jednak c 6= 0, xto je nemogue.
Dokaжimo sada da za svaki simetriqan polinom Q(x, y) postoji polinom
P (t) takav da xy − x − y | Q(x, y) − P (x) − P (y). Dovoljno je dokazati da za
polinome Q oblika xi y j + xj y i (0 6 i 6 j) postoji traжeni polinom Pi,j (t).
Tvrenje je trivijalno za i = 0. Za i > 0 dokaz sprovodimo indukcijom po
i + j. Naime, xi y j + xj y i ≡ (x + y)(xi−1 y j−1 + xj−1 y i−1 ) = (xi y j−1 + xj−1 y i ) +
(xi−1 y j +xj y i−1 ) (mod xy −x −y), pa moжemo uzeti Pi,j (t) = Pi,j−1 (t) +Pi−1,j (t).

Napomena. Ako je P (x, y) nerastavljiv polinom i Q(x, y) polinom takav da je

Q(x, y) = 0 kad god je P (x, y) = 0, onda je polinom Q deljiv polinomom P . Ovo
nije potpuno trivijalno. U prstenu polinoma R[y][x] Euklidovim algorit-
mom mogu se nai polinomi A(x, y), B(x, y) i C(y) takvi da je degx B < degx P
i A · P − B · Q = C(y). Dakle, kad god je Q(x, y) = 0, vaжi C(y) = 0, pa C ima
 beskonaqno mnogo nula, odakle je C ≡ 0 i P | B · Q. Zbog nerastavljivosti
polinoma P i jedinstvenosti faktorizacije u prstenu R[y][x] sledi P | Q.

5. Upiximo u polje (i, j) broj (−1)i+j (i + j). Zbir upisanih brojeva u qitavoj
Pa Pb Pa
tablici je i=1 (−1)i j=1 (−1)j (i + j) = i=1 (−1)i+1 (i + b+1
2
) = a+b+2
2
, a ako
se tri navedena polja izbace, zbir u ostatku tablice je
a+b+2 3
− (−3) − (a + b − 2) − (a + b) = − (a + b) + 6.
2 2
Kako je zbir brojeva u svakom kvadratu 2 × 2 jednak nuli, a zbir u svakoj
domini je 1 ili −1, potrebno je bar 32 (a + b) − 6 domina.

Drugo rexenje. Neka su vrste i kolone numerisane odozdo nagore i sleva

nadesno. Moжemo da smatramo da se u poploqavanju ne pojavljuje nijedna
od celina oznaqenih sa L na slici - zaista, one se mogu zameniti odgo-
varajuim celinama oznaqenim sa D, pritom ne poveavajui broj domina.
Razmotrimo figuru koja pokriva polje (a, 1). Ako je to npr. horizontalna
domina (a, 1) − (a, 2) (analogno se is- L D a
→
7 a−1
pituje sluqaj vertikalne domine), a−2
onda polje (a −1, 1) ne moжe biti pok-
7→
riveno ni kvadratom ni horizontal-
nom dominom (jer bi oni sa gornjom
dominom gradili jednu od celina L), 7→
3
pa ono mora biti pokriveno verti- 2
kalnom dominom (a − 1, 1) − (a − 2, 1). 7→ 1
Sliqno, sada polje (a − 1, 2) mora bi- 1 2 3 b
ti pokriveno dominom (a − 1, 2) − (a − 1, 3), itd. do beskonaqnosti, xto je
nemogue. Prema tome, figura koja pokriva polje (a, 1) je kvadrat.
Na sliqan naqin, polja (a, 3) i (a − 2, 1) su takoe pokrivena kvadratima,
zatim polja (a, 5), (a − 2, 3) i (a − 4, 1), itd. Nastavljajui ovaj postupak,
zakljuqujemo da su sva polja osim onih u vrstama 1, 2, 3 i onih u kolonama
b − 2, b − 1, b pokrivena kvadratima. Preostala polja se mogu poploqati na
jednistven naqin, prikazan na slici, xto se direktno proverava. Pri tome
je upotrebljeno taqno 32 (a + b) − 6 domina.

Tree rexenje. Obojiemo polja table crno i belo poput xahovske table.
Pravu koja razdvaja i-tu i (i + 1)-vu vrstu/kolonu zovemo i-tom horizon-
talom/vertikalom.
Ako je j parno (2 6 j 6 b − 1), bar jedna (horizontalna) domina seqe j-tu
vertikalu jer je broj polja u prvih j kolona neparan. S druge strane, ako
je j neparno (1 6 j 6 b − 2), bar dve domine moraju sei j-tu vertikalu jer
u prvih j kolona ima za dva vixe crnih polja nego belih. Ovako dobijamo
bar 3b−3
2 horizontalnih domina.
Sliqno, ako je i parno (2 6 i 6 a−3) ili i ∈ {1, a−2}, bar jedna (vertikalna)
domina seqe i-tu horizontalu jer je broj polja u prvih i vrsta neparan. S
druge strane, ako je i neparno (3 6 i 6 a − 4), broj crnih polja u prvih i
 vrsta je za dva vei od broja belih, pa bar dve domine moraju sei i-tu
horizontalu. Ovako dobijamo bar 3a−9
2
vertikalnih domina.
3a−9 3b−3
Dakle, ukupno ima bar 2 + 2 = 32 (a + b) − 6 domina.

6. Sa Fi oznaqavamo Fibonaqijeve brojeve: F1 = F2 = 1, Fi+1 = Fi + Fi−1 .

Posmatrajmo skup A = {a1 , a2 , . . . , ak+1 } sa n = Fk+2 + 3, gde su

ai = (−1)k−1−i Fi+1 za i = 1, 2, . . . , k − 1, ak = Fk + 1 i ak+1 = Fk + 2.

U sluqaju parnog k vidimo da je ai = ai+1 +ai+2 (1 6 i 6 k−3), ak−2 ≡ ak +ak+1

(mod n), ak−1 = ak+1 +a2 , ak = ak−1 +a1 i ak+1 = ak +a1 , pa skup A zadovoljava
prvi uslov zadatka. Ovaj uslov se sliqno proverava i za neparno k.
Dokaжimo indukcijom po k (baza k = 3 se direktno proverava) da je Pzado-
voljen i drugi uslov, tj. da ne postoji podskup B ( A takav da n | b∈B b.
Kako je zbir elemenata skupa A jednak nuli, moжemo da smatramo bez sma-
njenja opxtosti (zamenom B sa A \ B po potrebi) da B sadrжi najvixe jedan
od elemenata Fk , Fk + 1, Fk + 2. Tada je
X
1 − Fk = −(Fk−1 + Fk−3 + · · · ) 6 b 6 (Fk + 2) + Fk−2 + Fk−4 + · · · = Fk+1 + 1,
b∈B
P
pa mora biti b∈B b = 0. Na osnovu induktivne pretpostavke za k − 1, skup
B ne moжe biti podskup
P skupa {a1 , a2 , . . . , ak−2 }, tj. mora biti ak−1 = Fk ∈ B.
Meutim, tada je b∈B b > Fk − Fk−1 − Fk−3 − · · · = 1, xto je kontradikcija.
Dokaz je zavrxen.
√
1+ 5
Prema tome, nk 6 Fk+2 + 3 < φk−3 (F5 + 3) < φk+2 < ( 13
8 )
k+2
, gde je φ = 2 .

Duxan uki ::::

::::::::
::::::::::::
::::::::::::::::
::::::::::::::::::::
::::::::
:::: srb.imomath.com