Zbirka Resenih Testova Iz Fizike Etf

Zbirka
Zbirka rešen
rešenih
ih testo
testov
va iz fizik
fizike
e sa prije
prijemn
mnih
ih
ispita
ispita na Elektrotehničk
Elektrotehničkom
om fakultetu
akultetu u
Beogradu
Ivica Stevanović
jul 2017.
Autor je svestan mogućnosti postojanja koncepcijskih i drugih nedostataka i propusta i sa zahvalnošću će primiti
svaku sugestiju, primedbu i ispravku.
jula 2017.
Ivica Stevanović
Stevanović (ivica.stevanovic@ieee.org)
(ivica.stevanovic@ieee.org)
Sadržaj
Klasifikacioni ispit 2017. godine 1
Rešenja
Rešenja klasifikacio
klasifikacionog
nog ispita 2017.
2017. godine 5
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2016.
2016. godine 17
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2015.
2015. godine 31
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2014.
2014. godine 41
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2013.
2013. godine 53
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2012.
2012. godine 65
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2011.
2011. godine 79
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2010.
2010. godine 93
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2009.
2009. godine 105
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2008.
2008. godine 117
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2007.
2007. godine 129
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2006.
2006. godine 141
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2005.
2005. godine 153
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2004.
2004. godine 165
Rešenja
klasifikacionog
nog ispita 2003.
2003. godine 175
Klasifikacioni ispit iz fizike 27. jun 2017.
KLASIFIKACIONI ISPIT IZ FIZIKE NA

ELEKTROTEHNIČKOM FAKULTETU U BEOGRADU
(27. jun 2017.)
(Test sadrži 20 zadataka. Netačni odgovori donose negativne poene)
1. Jedinica za induktivnost kalema H (henry) se može izraziti preko drugih jedinica SI sistema
a) Vs/A b) CV/s c) Wb/m2
d) VA/m e) kg · m · s/A2 n) ne znam (3 poena)
2. Jedinica za raspad u sekundi u SI sistemu ima naziv

a) Ci (curie) b) Sv (sievert)
c) Bq (becquerel) d) Gy (gray)
e) Rem (roentgen equivalent man n) ne znam (3 poena)
3. Barometar je izumeo i sa njim prvi izmerio atmosferski pritisak

a) Giovanni Battista Venturi b) Evangelista Torricelli
c) Alessandro Volta d) Enrico Fermi
e) Luigi Galvani n) ne znam (3 poena)
4. Električna
Električna energija
energija se prodaje u jedinicama
a) C/s b) kW c) N
d) Wb/m2 e) kWh n) ne znam (3 poena)
5. Skalarne veličine su
a) dužina, masa, ubrzanje b) moment sile, energija, vreme
c) ener
energi
gija
ja,, ma
magn
gnet
etsk
skaa indu
indukc
kcij
ija,
a, ma
masa
sa d) rad,
rad, vrem
vreme,
e, nael
naelek
ektr
tris
isan
anje
je
e) moment količine kretanja, vreme, masa n) ne znam (3 poena)
6. Da bi se tačkasto naelektrisanje od 2 C prenelo iz jedne tačke elektrostatičkog polja u drugu tačku, potrebno
je uložiti rad od 200 J. Razlika potencijala između ovih tačaka je
a) 400 V b) 200 V c) 0.
0 .01 V
d) 800 V e) 100 V n) ne znam (4 poena)
7. Čestica-pr
Čestica-projektil
ojektil mase m i brzine v 0 i nepokretna čestica-meta mase 3m
3 m sudare se čeono i neelastično tako da
posle sudara nastavljaju
nastavljaju kretanje kao jedinstve
jedinstveno
no telo. Brzina
Brzina novog
novog tela posle sudara je
a) v0 /4 b) v 0/3 c) v 0 /2
d) 3v
3 v0 /4 e) 2v0 /3 n) ne znam (4 poena)
1
8. Pri konstantnoj zapremini, idealnom gasu se poveća apsolutna temperatura 5 puta. Pritisak gasa poraste
a) 0.5 puta b) 10 puta
c) 5 puta d) 100 puta
e) zavisi od apsolutne temperature n) ne znam (4 poena)
9. Vodena turbina ima koeficijent korisnog dejstva 90%. Protok vode je 101 0−3 m3 /s, visinska razlika nivoa vode
je 10 m, gustina vode je 10 kg/m3 . Mehanička snaga vodene turbine je ( g = 10 m/s2 )
a) 110 W b) 90 W c) 9 kW
d) 1 MW e) 90 kW n) ne znam (4 poena)
10. Dva
Dva prostoperiodična
prostoperiodična talasa
talasa iste frekvencije
frekvencije i amplitude
amplitude A se prostiru u istom smeru u linearnoj sredini.
Talasi se razlikuju u fazi za π /2. Amplituda rezultujućeg talasa je
a) 2A b) A c) 1/A
1 /A
√
d) A 2 e) A/
A/22 n) ne znam (4 poena)
11. Svetlosni talas frekvencije f 0 u vakuumu ima talasnu dužinu λ 0 . U transparentnoj sredini indeksa prelamanja
n = 1.5 svetlosni talas frekvencije 4f4 f0 ima talasnu dužinu
a) λ0/6 b) λ 0 /3 c) λ 0 /4
d) λ 0 /1.5 e) 2λ0 n) ne znam (5 poena)
12. U unutrašnjosti provodne nenaelektrisane sfere napravljene su dve sferne šupljine.

Ako su unutar sfernih šupljina unesena tačkasta naelektrisanja q a > 0 i q b > 0 tako
da ne dodiruju
dodiruju površi
površi šupljina,
šupljina, naelektrisanj
naelektrisanjee na povr
p ovrši
ši sfere biće
a) qa − qb b) q a + qb
c) −(qa + qb ) d) 0
e) q b − qa n) ne znam
(5 poena)
13. Tačkasti
ačkasti svetlosni
svetlosni izvor se nalazi
nalazi na rastojanju 2 m ispred tankog
tankog sabirnog
sabirnog sočiva. Lik predmeta je na
rastojanju 1 m iza sočiva.
sočiva. Optička
Optička moć sočiva
sočiva iznosi
a) 2 dioptrije b) 2/3 dioptrije c) 1/2 dioptrije
d) 1/3 dioptrije e) 3/2 dioptrije n) ne znam (5 poena)
14. Kada mehur vazduha lagano izađe sa dna na površ jezera zapremina mu se poveća tri puta. Na površ vode
deluje atmosferski pritisak p0 = 100 kPa, a temperatura jezerske vode ne zavisi od dubine. Dubina jezera je
(ρv = 103 kg/m3 , g = 10 m/s2 )
a) 10 m b) 15 m c) 20 m
d) 25 m e) 30 m n) ne znam (5 poena)
2
15. Dugač
Dugačka,ka, prava
prava žica
žica je savijen
savijenaa u ravni
ravni tako
tako da jedan kraj ima
polukružni oblik poluprečnika R . Kroz žicu je uspostavljena
uspostavljena stalna struja
jačine I . Intenzite
Intenzitett magnetskog
magnetskog polja u tački C (centar polukruga) je
a)
 
2
+1
I
b)
 
2
+1
I
π R π 2R
c)
−
1 1 I
d)
 
1
+
1 I
2 π 2R π 2 2R
e)
 
1
+1
I
n) ne znam
π 2R
(7 poena)
16. Dva tela mase M i m, povezana

p ovezana neistegljivim koncem zanemarive
mase, leže na horizontal
horizontalnoj
noj podlozi.
p odlozi. Koeficijent
Koeficijent trenja između tela
i podloge je µ . Na telo mase M deluje stalna horizontalna sila F .
Sila zatezanja u koncu je
a) mF/(
mF/ (m + M ) b) 2mF/
2 mF/((m + M )
c) µmF/(
µmF/(M − m) d) µmF/(2
µmF/(2m m + M)
e) M F /(m + 2M
2M ) n) ne znam
(7 poena)
17. Ako je masa Meseca 1/80 deo mase Zemlje i ako je poluprečnik Meseca 5/20 poluprečnika Zemlje, količnik
gravitacionog ubrzanja na površi Meseca i gravitacionog ubrzanja na površi Zemlje iznosi
a) 0.25 b) 0.
0 .6 c) 0.
0 .2
d) 60 e) 0.1 n) ne znam (7 poena)
18. Staklena
Staklena menzura, tankih
tankih zidova,
zidova, mase m = 0.5 kg, lagano
se vertikalno potapa u vodu konstantne temperature sa otvorom
okrenutim
okrenutim nadole. Atmosfersk pritisak je p0 = 105 Pa (vazduh
Atmosferskii pritisak
smatrati idealnim √gasom), gustina vode ρv = 103 kg/m3 , dijametar
menzure D = 0.2/ π m i njena visina H = 0.525 m. Sila F kojom
treba delovati vertikalno tako da je dno menzure u ravni površi vode
je (g = 10 m/s2)
a) 55 N b) 5 N
c) 50 N d) 45 N
e) 4.
4 .5 N n) ne znam
(8 poena)
19. Na slici je prikazano električno kolo sa otpornikom R = 600600 Ω i

kondenzatorom, koje se na levom kraju pobuđuje prostoperiodičnim
naizmeničnim naponom frekvencije f = 5000/ (2π) Hz,
5000/(2π Hz, efektivne
vrednosti V0. Izlazni
Izlazni napon ima efektivn
efektivnu
u vredno
vrednost
st V1 . Ako
Ako je
je
(V1 /V0 )2 = 0.1 kapacitivnost kondenzatora je
a) 0.1 µF b) 1 µF
c) 10 µF d) 100 µF
e) 1 mF n) ne znam
(8 poena)
3
20. Fizičko klatno se postavi u položaj u kome se težište klatna nalazi vertikalno iznad tačke vešanja. Usled
sasvim malog pomeranja klatno krene ka položaju stabilne ravnoteže kroz koji prođe ugaonom brzinom ω.
Period malih oscilacija tog klatna je
a) π/ω b) 2π/ω
2 π/ω c) 3π/ω
3 π/ω
d) 5π/ω
5 π/ω e) 4π/ω n) ne znam (8 poena)
4
Ivica Stevanov
Stevanović,
ić, Rešenja zadataka sa klasifikaci
klasifikacionog
onog ispita iz fizike
fizike na ETF-u 2017. godine
REŠENJA
1a Efektivna vrednost napona na kalemu induktivnosti L kroz koji protiče prostoperiodična struja efektivne
vrednosti I i kružne učestanosti ω data je izrazom
V = ωLI
ω LI ⇒ L = ω1 VI
Analiza
Analiza jedinica sa leve i desne strane jednačine
jednačine nam daje izraz za jedinicu
jedinicu induktivnosti
induktivnosti kalema u SI sistemu:
V·s
H= .
A
2  Jedinica
a Jedinica za raspad u sekundi
sekundi u SI sistemu
sistemu ima naziv Bq (becquerel).
(becquerel).
3  Izumitelj barometra je Evangelista Torricelli.

b
4  Električna energija se prodaje u kWh.

e
5d Rad, vreme i naelektrisan

naelektrisanje
je su sve skalarne veličine.
veličine. Ubrzanje,
Ubrzanje, moment sile, magnetska
magnetska indukcija
indukcija i moment
moment
količine kretanja su vektorske veličine.
6 e Rad koji je potrebno uložiti da bi se tačkasto naelektrisanj

naelektrisanjee količine naelektrisanj
naelektrisanjaa q prenelo iz jedne tačke
elektrostatičkog polja u kojoj je potencijal V 1 u drugu tačku tog polja u kojoj je potencijal V 2 dat je izrazom
A = q (V2 − V1) = q ∆V
odakle se za razliku potencijala
potencijala dobija
dobija
A 200 J
∆V = = = 100 V.
q 2C
7  Prema zakonu održanja impulsa za neelastični sudar dveju čestica važi

a
m1 v1 + m2 v2 = mv
gde je m 1 = m masa i v 1 = v0 brzina čestice-projektila, m 2 = 3m masa i v 2 = 0 brzina (nepokretne) čestice-mete.

Nakon neelastičnog sudara, ove dve čestice čine jedinstveno telo mase m = m 1 + m2 koja se kreće brzinom
m1 v1 + m2 v2 mv0 + 3m
3m 0 v0 ·
v= = = .
m1 + m2 m + 3m
3m 4
8  Na osnovu jednačine stanja idealnog gasa, za dva

c dva stanja 1 i 2 imamo
p1 V1 = nRT 1
p2 V2 = nRT 2
gde je prema uslovu zadatka V 1 = V 2 = V = const. i T 2 = 5T1 , te sledi
p2 T2
p1
=
T1
⇒ p2 = p1 TT21 = 5 p1
odnosno, pritisak poraste 5 puta.
9  Potencijalna energija vode zapremine ∆V

b ∆ V (kojoj odgovara masa M = ρ∆
ρ ∆V ) na visini H data je izrazom
∆E = M gH = ρgH
ρg H ∆V
5
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Kako vodena turbina ima koeficijent korisnog dejstva η , to je korisni deo ove energije (mehanička energija vodene
turbine) jednak
∆Ek = η∆
η ∆E = ηρgH ∆V
Odavde je mehanička snaga turbine
∆Ek ∆V
Pk = = ηρgH
∆t ∆t
i kako je protok vode dat izrazom
∆V
Q=
∆t
to se za mehaničku snagu turbine konačno dobija
Pk = ηρQgH
kg −3 m
3 m
Pk = 0.9 103· · 10 · 10 2 · 10 m = 90 W.
m3 s s
10  Prema uslovima zadatka imamo dva prostoperiodična talasa

d
x1 (t) = A 1 sin(ω
sin(ω1 t + ϕ1 )
x2 (t) = A 2 sin(ω
sin(ω2 t + ϕ2 )
π π
za čije amplitude, kružne učestanosti i faze, redom, važi A1 = A2 = A, ω1 = ω 2 = ω i ϕ 2 = ϕ 1 + =ϕ+ .
2 2
U linearnoj sredini, rezultujući talas jednak je zbiru ova dva talasa
xr (t) = x 1 (t) + x2 (t)
 π  
= A sin(ωt
sin(ωt + ϕ) + sin ωt + ϕ +
 2 ·  
π π
(ωt
( ωt + ϕ) + ωt + ϕ + 2 (ωt
( ωt + ϕ) − ωt + ϕ + 2
= 2A sin cos
2 2
π  π 
= 2A cos sin ωt + ϕ +
·
4 4
√ 
= 2A sin ωt + ϕ +
π 
4
√
odakle sledi da je amplituda
amplituda rezultujućeg
rezultujućeg talasa A r = A 2.
U zadatku smo koristili sledeći trigonometrijski identitet
α+β α β −
sin α + sin β = 2 sin
sin cos ·
2 2
11  Ako je brzina svetlosti u vakuumu c 0, tada je talasna dužina svetlosnog talasa frekvencije f 0 data sa
a
c0
λ0 =
f0
U transparentnoj sredini indeksa prelamanja n , brzina svetlosti je
c0
c1 =
n
te se za talasnu dužinu svetlosnog talasa frekvencije f 1 u ovoj sredini dobija
c1
λ1 =
f1
Sada imamo
λ1 c1 f0
=
λ0 c0 f1
6
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
prema uslovima zadatka je f1 = 4f0 te sledi

λ1 c0 f0 1 c0 λ0
= = = .
λ0 n c0 4 f0
· 6 f0· 6
12 b Prisustvo tačkastog (pozitivnog) naelektrisanja unutar metalnih sfernih šupljina će indukovati istu količinu
(negativno
(negativnog)
g) naelektrisanja
naelektrisanja na površi tih sfernih
sfernih šupljina.
šupljina. To znači da će se na površi
površi šupljine
šupljine u kojoj postoji
pozitivno naelektrisanje q a indukovati naelektrisanje −qa i slično na površi šupljine u kojoj postoji pozitivno
nalektrisanje q b , indukovaće se negativno naelektrisanje −qb (videti sliku). Neka je ukupna količina naelektrisanja
na površi sfere Q . Kako je sfera električno neutralna, njeno ukupno naelektrisanje jednako je nuli, te sledi
Q + ( qa ) + ( qb ) = 0
− − ⇒ Q = q a + qb .
13  Na osnovu jednačine konveksnog

e konveksnog tankog sočiva imamo
1 1 1
= +
f p q
gde je p = 2 m rastojanje predmeta (svetlosnog izvora) ispred sočiva i q = 1 m rastojanje (realnog) lika iza sočiva,
i f njegova žižna daljina. Sada je
1 1 1 3
= + = m−1
f 2 1 2
te je optička moć ovog sočiva
1 3
D= = dioptrije.
f 2
14 
c Neka se u mehuru nalazi n molova idealnog gasa (vazduha). Jednačina stanja idealnog gasa u mehuru na
dnu jezera je
p1 V1 = nRT 1
gde je p 1 = p 0 + ρgH pritisak na dnu jezera na dubini H .
Jednačina stanja idealnog gasa u mehuru na površini jezera je
p2 V2 = nRT 2
gde je p 2 = p 0 pritisak na površini jezera (jednak atmosferskom pritisku).

Prema uslovu zadatka je T 1 = T 2 i V 2 = 3V1 te dalje imamo
p1 V1 = p 2 V2
(p0 + ρgH )V1 = p 0 3V1 ·

odakle se za dubinu jezera dobija
2p0
H=
ρg
7
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
2 105 Pa
·
H= kg
= 20 m.
103 m 10 sm
3 · 2
15  Na osnovu superpozicije, jačina magnetnog polja u tački C data je izrazom

d
H = H 1 + H2 + H3
gde je H 1 magnetno polje koje potiče od gornje polovine beskonačno dugačke žice, H 2 je magnetno polje koje
potiče od donje polovine beskonačno dugačke žice, i H3 je magnetno polje koje potiče od dela žice u obliku
polukruga, poluprečnika R.
Intenzitet magnetskog polja na rastojanju R od beskonačnog pravolinijskog provodnika kroz koji protiče struja I
dat je izrazom
I
Hp =
2πR
dok je intenzitet
intenzitet magnetskog
magnetskog polja u centru
centru kružnog
kružnog provodnika
provodnika polupre
p oluprečnika
čnika R kroz koji protiče struja I dat
izrazom
I
Hk =
2R
u oba slučaja pravac i smer vektora magnetskog polja su određeni pravilom desne ruke (i u našem slučaju “ulaze
u ravan papira”).
Na osnovu simetrije, intenzitet magnetskog polja polovine beskonačnog pravolinijskog provodnika jednak je
polovini intenziteta magnetskog polja celog beskonačnog provodnika
1 I
H1 = H2 = Hp =
2 4πR
Slično, intenzitet magnetskog polja polovine kružnog provodnika jednak je polovini intenziteta celog kružnog
provodnika
1 I
H3 = Hk =
2 4R
te se za ukupno polje u tački C dobija
H = H 1 + H2 + H3 =
I
+
I
=
  1 1
+
I
.
2πR 4R π 2 2R
8
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
16 
a Neka se sistem od dva
dva tela usled dejstva
dejstva horizontalne
horizontalne sile intenziteta
intenziteta F kreće ubrzano sa ubrzanjem a kao
na slici.
Na telo mase M deluju

• stalna horizontalna sila F u smeru kretanja
• sila trenja F t2 = µM g u smeru suprotnom od smera kretanja
• sila zatezanja konca T2 u smeru suprotnom od smera kretanja
te prema drugom Newton-ovom zakonu za ubrzano kretanje tela M , važi

Ma = F − T2 − F 2 = F − T2 − µMg
t µM g
Na telo mase m deluju

• sila zatezanja konca T1 u smeru kretanja
• sila trenja F t1 = µmg u smeru suprotnom od smera kretanja
te prema drugom Newton-ovom zakonu za ubrzano kretanje tela m , važi

ma = T 1 − F 1 = T1 − µmg
t
Sabiranjem ovih dveju jednačina i uzimanjem u obzir da za neistegljivi konac važi T 1 = T 2 = T , dobijamo
(m + M )a = F − µ(m + M )g ⇒ a = m +F M − µg
Odavde sledi da je sila zatezanja u koncu
m
T = ma + µmg =
m+M
F + µmg − µmg = m +m M F.
17  Prema uslovu zadatka, za odnos mase Meseca i Zemlje važi

c
Mm 1
=
Mz 80
a za odnos
o dnos njihovih
njihovih poluprečnika
poluprečnika
Rm 5 1
= =
Rz 20 4
Gravitaciona ubrzanja na površi Meseca i Zemlje data su izrazima
Mm
gm = γ 2
Rm
Mz
gz = γ
Rz2
gde je γ gravitaciona konstanta. Za količnik gravitacionih ubrzanja na površi Meseca i Zemlje se sada dobija
gm γM
R Mm 2
m
· Rz
2
1 16 1
= M = m
= ·(4)2 = = = 0.
0 .2
gz γR Mz z
2
Rm 80 80 5
z
9
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
18 
d U početnom stanju, menzura
menzura se nalazi
nalazi u vazduh
vazduhu
u (koji smatramo
smatramo idealnim gasom)
gasom) kao na slici levo.
levo. Za
jednačinu stanja idealnog gasa u menzuri imamo
p1 V1 = nRT 1
gde je pritisak vazduha u menzuri jednak atmosferskom pritisku p 1 = p 0, zapremina vazduha u menzuri data
jednačinom
1
V1 = πD 2 H
4
T1 je temperatura vazduha, n broj molova vazduha u menzuri i R konstanta.
U krajnjem stanju, dno menzure je u ravni površi vode kao na slici desno. Neka je visina vazdušnog stuba u
mezuri h < H . Jednačina stanja idealnog gasa sada je
p2 V2 = nRT 2
gde je p 2 pritisak vazduha

vazduha u menzuri
menzuri koji u stanju
stanju ravnotež
ravnotežee mora biti jednak pritisku vode na dubin
dubinii h :
p2 = p 0 + ρgh
V2 je zapremina vazduha u stubu visine h

1
πD 2 h V2 =
4
i prema uslovu zadatka temperatura vode je konstantna T 2 = T 1 .
Iz prethodnih jednačina sledi
p1 V1 = p 2 V2 ⇒ p0 · 14 πD 2H = ( p0 + ρgh) 1
ρgh) · πD 2 h ⇒ ρgh2 + p0 h − p0 H = 0
4
Rešenja ove kvadratne jednačine po promenljivoj h su
h1,2 =
−p0 ±
 p20 + 4ρgHp
4 ρgHp0
2ρg
gde se jedino fizičko
fizičko rešenje h > 0 dobija za znak “+”, te smenom zadatih vrednosti
vrednosti za visinu
visinu vazdušnog
azdušnog stuba
dobijamo
h=
 p20 + 4ρgHp
4 ρgHp0 − p0
2ρg
 1010 Pa2 + 4 103 · kg
m3
m
· 10 · 0.525 m · 105 Pa − 105 Pa
s2
= kg m
2 · 103 m3
· 10 s2
110000 Pa 100000 Pa
− 1
= = m = 0.5 m
20000 mkg·s 2
2 2
Na menzuru u vertikalnom pravcu deluju sledeće sile
10
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
• Sila koja održava menzuru u zadatom položaju: F1↓ = F vertikalno naniže

1
• Sila atmosferskog pritiska na dno menzure vertikalno naniže: F2↓ = p0 S , gde je S = πD 2 površina
4
poprečnog preseka menzure
• Sila Zemljine teže na menzuru mase m vertikalno naniže: F3↓ = mg
• Sila pritiska vode na donju površ vazdušnog stuba vertikalno naviše: F1↑ = (p0 + ρgh)
ρgh )S , gde je S površina
poprečnog preseka menzure
U stanju ravnoteže važi
F1↓ + F2↓ + F3↓ = F 1↑
1 1
F + πp 0 D2 + mg = π (p0 + ρgh)
ρgh)D2
4 4
F =
1

πρhD2 m g −

4
F =
 1
· kg
π 103 3 0.5 m
1
· m2 · − 0.5 kg
· 10
m
= 45 N.
4 m 25
25ππ s2
19 
b Neka kroz kolo (koje se sastoji od redne veze otpornika otpornosti R i kondenzatora kapacitivnosti C )
protiče prostoperiodična naizmenična struja efektivne vrednosti I (videti sliku).
Prema Ohmovom zakonu za struju se dobija

V0
I=
Z
gde je Z efektivna vrednost impedanse redne veze R i C koja je data izrazom
Z=
 R2 + XC2 =
 R2 +
1
ω2C 2
i ω = 2πf kružna učestanost. Sada se za efektivnu vrednost napona V 1 na kondenzatoru C prema Ohmovom
zakonu dobija
1 V0
V1 = XC I =
ωC
 1
= √1 + Vω02R2C 2
R2 + ω2C 2
odavde dalje imamo

 − 2
V0
V0   V0
2
V1 1
2 2 2 2 2 2 2 2
= 1+ ω 2 R2 C 2 ⇒ = 1 + ω R C = 1 + 4π
4π f R C ⇒C =
V1 V1 4π 2 f 2 R 2
te se za kapacitivnost kondenzatora konačno dobija

  − V0
2
1
V1
C=
2πf R
√10 − 1 3
C= = = 3 · 10−6 F = 3 µF.
5000
2π · 2π Hz · 600Ω 3 · 10 6 Ω · Hz
11
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
20 e Odredimo
Odredimo najpre izraz za period malih oscilacija
oscilacija fizičkog klatna.
klatna. Neka je fizičko klatno kruti štap mase m
i dužine L koji usled sile Zemljine teže osciluje oko tačke O pričvršćene za gornji kraj štapa kao na slici levo.
Moment inercije ovog štapa u odnosu na osu koja prolazi kroz težište dat je izrazom
1
I0 = mL2
12
dok je moment inercije u odnosu na osu koja prolazi kroz kraj štapa (udaljenu za pomeraj R = L/2
L/2) dat izrazom
1 1 1
I = I 0 + mR2 = mL2 + mL2 = mL2
12 4 3
Kada je štap otklonjen za mali ugao θ iz ravnotežnog položaja, na njega deluje sila Zemljine teže u smeru
suprotnom
suprotnom od smera otklona
otklona i proizvodi
proizvodi moment sile (videti sliku levo)
M = mg sin θ · L2 ≈ 21 mgL · θ = k · θ
1
gde je k = mgL i gde smo za male uglove θ iskoristili aproksimaciju sin θ ≈ θ.
2
Odavde sledi da je period malih oscilacija fizičkog klatna,
T = 2π
 I
= 2π
1
3
mL2
= 2π
2π
 2L
k 1 3g
2
M gL
Sada posmatramo sliku desno. U početnom položaju klatno miruje i težište klatna se nalazi vertikalno iznad
tačke vešanja. U referentnom sistemu vezanom za položaj težišta klatna kada je ono u ravnotežnom položaju
kao na slici, klatno poseduje samo potencijaln
potencijalnuu energiju
energiju datu izrazom
izrazom
E1 = mgL
Pri prolasku kroz položaj stabilne ravnoteže, klatno ima ugaonu brzinu ω i njegova ukupna energija jednaka je
kinetičkoj energiji koja je data izrazom
1 2 1 1 1
E2 = Iω = mL2 ω 2 = mL2 ω 2
·
2 2 3 6
Iz zakona održanja energije sledi
E1 = E 2 ⇒ mgL = 61 mL2ω2 ⇒ L = ω6g2

Konačno, za period malih oscilacija se dobija
 2L
· 2 6g
ω2 4π
T = 2π = 2π = .
3g 3g ω
12

(28. jun 2016.)
1. Jedinica za magnetsku indukciju (Tesla) se može izraziti preko drugih jedinica SI sistema
a) V s b) C/s c) Wb/m2
d) V/m e) A/m n) ne znam (3 poena)
2. Pri kružnom kretanju oko Zemlje Mesec napravi jedan krug za 28 dana. Ugaona brzina centra Meseca je
približno
a) 2.6 · 10−6 s−1 1 .3 · 10−6 s−1
b) 1. 7 .3 · 10−5 s−1
c) 7.
5 .2 · 10−6 s−1
d) 5. e) 7.2 · 10−4 s−1 n) ne znam (3 poena)
3. Masa pozitrona je jednaka masi

a) neutrona b) elektrona c) 2 neutrina
d) protona e) helijuma n) ne znam (3 poena)
4. Termodinamički izobarski proces se odvija pri

a) konst
onstan
antn
tnoj
oj temp
temper
erat
atur
urii b) konst
onstan
antn
tnoj
oj entr
entrop
opij
ijii c) konst
onstan
antn
tnoj
oj zapr
zaprem
emin
inii
d) konstantnom pritisku e) konstantnoj entalpiji n) ne znam (3 poena)
5. Rastojanja
Rastojanja među zvezdama
zvezdama se izražavaju
izražavaju u
a) svemirskim godinama b) astronomskim godinama
c) srednjim sunčevim godinama d) tahionima
e) svetlosnim godinama n) ne znam (3 poena)
6. Prednje
Prednje vetrobransko
vetrobransko staklo na automobilu nagibni ugao 135 o prema horizontalnom putu ispred vozila.
automobilu ima nagibni
Ako kišne kapi padaju vertikalno u odnosu na put brzinom 6 m/s, brzina kojom treba da se kreće vozilo da bi
kapi padale normalno na vetrobransko staklo je
a) 21 km/h b) 153 km/h c) 30.
30 .5 km/h
d) 3 m/s e) 9 m/s n) ne znam (4 poena)
7. Telo mase 5 kg se kreće po horizontalnoj podlozi brzinom 2 m/s. Ako se telo zaustavi u intervalu vremena
0.5 sekundi, intenzitet sile trenja koja je delovala na telo je
a) 100 N b) 200 N c) 50 N
d) 20 N e) 150 N n) ne znam (4 poena)
13
8. Redna veza otpornika otpornosti R , kondenzatora kapacitivnosti C i kalema induktivnosti L je priključena

na izvor naizmeničnog napona kružne frekvencije ω. Napon na krajevima kalema će biti maksimalan ako je
a) C = 1/(ωR)
ωR ) b) L = R/ω c) L = 1/(ω2 C )
d) R = L/C
 e) ω = R/(2
R/ (2L
L) n) ne znam (4 poena)
9. Izvesna količina vode proključa na rešou za vreme 60 minuta. Ako se snaga rešoa poveća za 50%, voda će
proključati za vreme
a) 30 minuta b) 40 minuta c) 20 minuta
d) 45 minuta e) 35 minuta n) ne znam (4 poena)
10. Brzina prostiranja svetlosti u vakuumu zavisi od

a) njene frekvencije b) njene talasne dužine
c) njenog intenziteta d) brzine izvora svetlost
e) nijedan odgovor od a) do d) nije tačan n) ne znam (4 poena)
11. Kroz dva pravolinijska provodnika postavljena duž koordinatnih osa Dekartovog pravouglog koordinatnog
sistema x0
x 0y su uspostavljene struje konstantnih intenziteta I x = 2 A i I y = 4 A u pozitivnim smerovima ovih
koordinatnih osa. Geometrijsko mesto tačaka u ravni x0 x 0y u kojima je magnetsko polje koje stvaraju ove dve
struje jednako nuli je
a) y = 2x b) y = x/2
x/ 2
c) y = x d) y = −x/2
x/2
12. Difrakciona rešetka sadrži 200 zareza po jednom milimetru. Monohromatska koherentna svetlost, talasne
dužine 500 nm, pada normalno na rešetku. Ukupan broj svetlih pruga koje se pojavljuju na ekranu za registraciju
je
a) 21 b) 11 c) 16
d) 42 e) 13 n) ne znam (5 poena)
13. Tanak list cigaret papira okvašen

okvašen je vodom i prilepljen
prilepljen za staklenu
staklenu planparaleln
planparalelnu
u pločicu debljine
debljine d.
Tanak snop laserske svetlosti pada normalno na površ papira na kojoj se rasejava u svim pravcima. Prolazeći
kroz staklo, zraci svetlosti stvaraju kružnu osvetljenu površ poluprečnika R na drugoj površi pločice. Indeks
prelamanja stakla pločice je

a) R2 + 4d
4d2 /R b) R/d

c) R2 + d2/R
d) 2 R2 + d2 /R e) 2R/d n) ne znam (5 poena)
14. Idealni gas obavlja kružni ciklus 1-2-3-1 kao na slici uz zadatak. Ako
je pV = 1 J, rad koji izvrši gas tokom jednog ciklusa je
a) 4 J b) −1 J
c) 0.5 J d) 1 J
√
e) 2 J n) ne znam
(5 poena)
14
15. Masa Meseca

Meseca je 81 put manja od mase Zemlje. Zemlja i Mesec su sfere homogene
homogene gustine,
gustine, a rastojanje
rastojanje
između njihovih centara iznosi R . Tačka između ova dva tela u kojoj je rezultantno gravitaciono polje jednako
nuli nalazi se na udaljenosti od centra Zemlje
√
a) 2R 2/7 b) 8R/
8 R/99 c) 7R/
7 R/88
d) 5R/
5 R/66 e) 9R/10
R/10 n) ne znam (7 poena)
16. Na ploče ravanskog kondenzatora koje se nalaze na rastojanju 1 cm doveden je napon od 6 V. Između ploča
13 .6 · 103 kg/m3 i poluprečnika 4.4 · 10−7 m. Električna sila i težina
se nalazi naelektrisana kuglica žive gustine 13.
kuglice su istog pravca, a suprotnih smerova. Ako je kuglica u stanju mirovanja, vrednost njenog apsolutnog
naelektrisanja je približno ( e = 1.6 · 10−19 C, g = 9.81 m/s 2 )
a) 124
124ee b) 2976e
2976e c) 50e
50 e
d) 1488e
1488e e) 496
496ee n) ne znam (7 poena)
17. Na slici je prikazano električno kolo sa otpornicima. Ekvi-

valentna otpornost između tačaka A i B ovog kola je
a) 13R/
13R/18
18 b) 2R/
2 R/33
c) 17R/
17 R/25
25 d) 11R/
11 R/18
18
e) R/3
R/ 3 n) ne znam
(7 poena)
18. Horizonta
Horizontalni zapremine 8.3 dm3 podeljen je na tri komore jednake zapremine pomoću dve tanke,
lni sud zapremine
nepokretne,
nepokretne, polupropustljiv
polupropustljivee pregrade. Leva
Leva komora je napunjena
napunjena sa 1 mol vodonika,
vodonika, srednja sa 0.5 mol
kiseonika, a desna je napunjena sa 0.5 mol azota. Leva pregrada propušta samo vodonik, dok desna pregrada
propušta
propušta vodonik i azot. Ako se sud nalazi na konstant
konstantnoj
noj temperaturi
temperaturi 300 K, posle uspostavljan
uspostavljanja
ja stacionarnog
stacionarnog
stanja, pritisak u srednjoj komori je (R = 8.3 J/(mol K))
a) 6.75 bar b) 3.
3 .25 bar c) 39 bar
d) 9.
9 .75 bar e) 7.5 bar n) ne znam (8 poena)
19. Jednostavan merač ubrzanja (akcelerometar) se može napraviti

pomoću tanke cevi u obliku slova „V“ (kao na slici) u koju je nasuta
neka tečnost. Ako se tokom ubrzanog kretanja izmere visine stubova
tečnosti h1 i h2 , ubrzanje koje meri akcelerometar je (g je jačina
gravitacionog polja)
a) g (h2 − h1 )2 / (h1 + h2 )2 b) gh
g h1 /h2
c) g (h2 − h1)/(h1 + h2 ) d) gh
g h2 /h1
e) g ln (h2/h1) n) ne znam
(8 poena)
20. Tri opruge zanemarive mase su povezane kao na slici. Dve opruge istih
krutosti k su paralelno vezane i okačene o plafon dok je treća, krutosti 4k,
vezan
vezanaa redno.
redno. Na donji
donji kraj treće opruge
opruge je prikač
prikačen
en teg mase
mase m. Sist
Sistem
em
osciluje vertikalno u gravitacionom polju sa periodom

a) 2π 4m/(3
m/(3kk)

b) π 3m/k
c) 2π
2 π 2m/(3
m/(3k
k) d) 2π
2 π 3m/(2
m/(2k
k)
e) 2π

2 π m/(6
m/(6k
k) n) ne znam
(8 poena)
15
16
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
2
1c Magnetski fluks Φ [Wb] konstantnog vektora magnetske indukcije B [T] normalnog na površinu S [m ] je
definisan izrazom
Φ = BS
BS
Analiza
Analiza jedinica sa leve i desne strane jednačine
jednačine nam daje izraz za jedinicu
jedinicu magnetske
magnetske indukcije
indukcije u SI sistemu:
sistemu:
T = Wb/m2 .
2  Mesec napravi pun krug oko Zemlje

a
φ = 2 π rad
·
za period vremena
T = 28 dana = 28 24 60 60 s = 2.42 106 s
· · · ·
Ugaona brzina centra Meseca oko Zemlje je približno
φ
ω=
T
≈ 2.426.·28106 s ≈ 2.6 · 10−6 s−1.
3b Poz
Pozitron
itron je antičestica
antičestica elektrona,
elektrona, koja nosi istu količinu
količinu pozitivnog
pozitivnog nalektrisanja
nalektrisanja kao elektron i ima istu
masu kao elektron.
4  Termodinamički izobarski proces se odvija pri konstantnom pritisku (p = const)

d const).
5e Rastojanja
Rastojanja među zvezdama se izražavaju
izražavaju u svetlosnim
svetlosnim godinama
godinama (put koji svetlosni
svetlosni zrak pređe za godinu
dana).
6a Vežimo referentni sistem za vozilo koje se kreće u horizontalnom pravcu brzinom vx (u negativnom smeru
x−ose).
ose). U ovom
ovom refere
referent
ntnom
nom sistemu
sistemu se kišne
kišne kapi
kapi kreću
kreću tako
tako da padaju
padaju naniže
naniže brzino
brzinom
m vy = 6 m/s (u
negativnom smeru y −ose) i kreću se horizontalno brzinom v x (u pozitivnom smeru x −ose), kao na slici.
Ugao α koji rezultantni vektor brzine kišne kapi zaklapa sa x −osom je dat izrazom
vy
tan α =
vx
Da bi vektor brzine bio normalan na vetrobransko staklo, za ovaj ugao treba da važi α = 180o − 135o = 45o ,
odakle sledi
vy m 3600 km km
vx = = v y = 6 = 6 · = 21
21..6 .
tan 45◦
tan s 1000 h h
7d Intenzitet sile (trenja) koja deluje na telo mase m i prouzrokuje ubrzanje tog tela a je dat drugim
Newton-ovim zakonom
F = ma
Kako je ubrzanje definisano kao promena brzine u jedinici vremena
∆v 0 v
a=
∆t
=
∆t
=
− − ∆vt
17
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
za intenzitet sile trenja se dobija

v 2 ms
F = ma = − m = − 5 kg · = −20 N
∆t 0.5 s
gde znak „minus“ označava da sila trenja deluje u suprotnom pravcu od pravca kretanja (prouzrokujući usporeno
kretanje tela do zaustavljanja).
8 c Efektivna vrednost impedanse redne veze otpornika otpornosti R, kondenzatora kapacitivnosti C i kalema
induktivnosti L data je izrazom  
Z= R2 + ωL − 1
 2
ωC
te je efektivna vrednost struje koja teče u ovom kolu privezanom na izvor naizmeničnog napona efektivne
vrednosti U na osnovu Ohm-ovog zakona
U U
I= =  
Z  2
R2 + ωL − ωC1
efektivna vrednost napona na krajevima kalema je onda
ωL
UL = ωL I =    U
1 2
R2 + ωL − ωC
i biće maksimalna za minimalnu vrednost funkcije u imeniocu ovog izraza, koja se dobija kada je kolo u rezonanci
1
ωL =
ωC
⇒ L = ω21C .
9b Neka je Q količina toplote koja je potrebna vodi da proključa. Ovu količinu toplote rešo snage P 1 razvije za
vreme ∆t1 = 60 minuta tako da važi
Q = P 1 ∆t1
ako se snaga rešoa poveća za 50%
P2 = 1.5 P1
onda će u ovom slučaju rešo potrebnu količinu toplote Q razviti za vreme
Q P1 ∆t1 ∆t1 60
∆t1 = = = = min= 40 min.
P2 1.5P1 1.5 1.5
10 e Prema Einstein-ovoj specijalnoj teoriji relativnosti brzina svetlosti

s vetlosti u vakuumu
vakuumu je konstantna i ne zavisi od
frekvencije, talasne dužine, intenziteta, niti od brzine izvora te svetlosti.
11 b Jačina magnetnog polja H koju stvara beskonačni pravolinijski provodnik

kojim teče struja intenziteta I na rastojanju r od tog provodnika data je
izrazom
I
H=
2πr
dok su pravac i smer vektora magnetnog polja određeni pravilom desne ruke.
U slučaju provodnikâ sa slike, imamo najpre da je jačina magnetnog polja na
rastojanju r = y od provodnika duž x −ose kojim teče struja I x u pozitivnom
smeru x −ose data izrazom
Ix
H1 =
2πy
18
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
gde je na osnovu pravila desne ruke pravac vektora magnetnog polja normalan i izlazi iz ravni strane lista
(pozitivan smer z −ose). Slično
Slično se za jačinu magnetnog
magnetnog polja na rastojanju
rastojanju r = x od provodnika duž y −ose kojim
teče struja I y u pozitivnom smeru y−ose dat izrazom
Iy
H2 =
2πx
gde je na osnovu pravila desne ruke, pravac vektora magnetnog polja normalan i ulazi u ravan strane lista
(negativan smer z −ose).
Tačke u ravni x0
x 0y u kojima je magnetsko polje koje stvaraju ove dve struje jednako nuli dobija se iz uslova
H1 − H2 = 0 ⇔ H1 = H2
Ix Iy
2πy
=
2πx
⇔ y = x IIxy = 21 x.
12 a (2012_08) Ako difrakciona rešetka ima 200 zareza po

jednom milimetru, razmak između zareza ove rešetke je
1 mm
d= = 5000 nm
200
Uslov da se na ekranu iza difrakcione rešetke pojavi svetla
pruga (maksimalna interferencija) je
d sin θn = nλ
gde je θn ugao pod kojim se svetla pruga broj n nalazi u

odnosu na horizontalu.
Maksimalni broj svetlih pruga na delu zida iznad horizontale je određen uslovom
sin θn ≤1
λ
n ≤1
d
n ≤ λd
d
nmax =
λ
Isti toliki broj svetlih pruga će se nalaziti
nalaziti na delu zida ispod horizont
horizontale.
ale. Uzimajući
Uzimajući u obzir i svetlu prugu koja
se pojavljuje na horizontali (za n = 0), ukupan broj svetlih pruga biće
d
N = n max + nmax + 1 = 2n
2nmax + 1 = 2 + 1
λ
5000 nm
N =2 + 1 = 21.
21.
500 nm
13 c (2011_16) Laserski snop se rasejava na površi papira, tako da zraci ovog laserskog snopa upadaju u
staklenu pločicu pod svim mogućim uglovima
0 ≤ θ1 ≤ π2
Na osnovu Snell-ovog zakona prelamanja svetlosti na graničnoj površi vazduha sa staklom imamo
n1 sin θ1 = n 2 sin θ2
gde je n1 = 1 indeks prelamanja vazduha, i gde smo zanemarili uticaj tankog cigaret papira na prelamanje
svetlosti.
19
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Iz prethodnog izraza dobijamo

1
sin θ2 = sin θ1
n2
i kako za sve moguće upadne uglove θ1 važi
0 ≤ sin θ1 ≤ 1
sledi da su laserski zraci prelomljenog snopa u staklu ograničeni uglovima
0 ≤ sin θ2 ≤ n12
Maksimalni ugao pod kojim se zrak prelama je dakle
1
sin θ2,max =
n2
Za poluprečnik kružne površi koja se stvara na drugoj površi pločice debljine d,
d , važi (vidi sliku)
R = d tan θ2,max
Koristeći sledeće trigonometrijske relacije
cos θ =
− 1 sin2 θ
sin θ sin θ
tan θ = = −
cos θ 1 sin2 θ
dalje dobijamo
1
sin θ2,max n2 1
R = d tan θ2,max = d − =d − =d 
1 sin2 θ2,max 1 1 n22 −1
n2
2
odakle se za indeks prelamanja

prelamanja ima  n22 − 1 = Rd
 2
d R2 + d2
n22 = 1+ =
R R2
√R2 + d2
n2 = .
R
14 
d Rad koji idealni gas izvrši tokom jednog kružnog ciklusa 1-2-3-1 1-2-3-1 prikazanog
na pV dijagramu na slici jednak je površini trougla koju obrazuju temena u
stanjima 1 (p1 , V1) , 2 (p2 , V2 ) i 3 (p3 , V3 ) i može se predstaviti sledećim izrazom
1
A= ( p2 − p1) (V3 − V1)
2
gde je
p1 = p 3 = p, p2 = 2p
V1 = V,
V , V3 = 3V
Sada sledi
1
A= (2 p − p)
p) (3V
(3V − V ) = pV = 1 J.
2
20
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
15  Označimo sa M m masu Meseca i sa M z masu Zemlje. Prema uslovu zadatka važi

e
Mz = 81 M m
Neka se tačka u kojoj je rezultantno gravitaciono polje između Zemlje i Meseca jednako nuli nalazi na rastojanju
d od centra Zemlje (odnosno na rastojanju R − d od centra Meseca).
Gravitaci
Gravitaciono
ono polje Zemlje u toj tački
tački je usmereno
usmereno ka Zemlji
Zemlji (gravitac
(gravitaciona
iona sila je privlačna)
privlačna) i dato je izrazom
izrazom
Mz
Gz = γ
d2
gde je γ gravitaciona konstanta.
Slično, gravitaciono polje Meseca u posmatranoj tački je usmereno ka Mesecu (istog pravca ali suprotnog smera
od smera Zemljinog
Zemljinog gravitaciono
gravitacionogg polja)
p olja) i dato je izrazom
izrazom
Mm
Gm = γ
(R − d)2
Iz uslova
uslova da je rezultant
rezultantno
no gravitaciono
gravitaciono poulje
p oulje jednako
jednako nuli i uzimajući
uzimajući u obzir da su gravitaciona
gravitaciona polja
p olja Zemlje i
Meseca istog pravca a suprotnih smerova, dobijamo
Mz Mm
Gz = Gm ⇔ =
d2
(R d)2 −
(R − d)2 = Mm = 1
d2 Mz 81
R − d = 1 ⇔ d = 9R − 9d ⇔ d = 9
R.
d 9 10
16  Masa kuglice žive gustine ρ i poluprečnika R je data izrazom

e
4
m = ρV = ρπR 3
3
Na ovu kuglicu deluje sila Zemljine teže vertikalno naniže
4
Fg = mg = ρgπR3
3
Između ploča ravnog paralelnog kondenzatora koje se nalaze na rastojanju d se uspostavlja homogeno električno
polje E koje je dato izrazom
U
E=
d
gde je U napon koji je doveden
doveden na ploče kondenza
kondenzatora.
tora. Ako je q nalektrisanje kuglice žive, tada na kuglicu
deluje električna sila intenziteta
qU
Fe = qE =
d
Prema uslovu zadatka, ove dve sile su istog pravca, a kako je kuglica u stanju mirovanja, to su one istog
intenzite
intenziteta
ta a suprotnog
suprotnog smera (da bi rezultujuća
rezultujuća sila koja deluje na kuglicu bila jednaka
jednaka nuli
nuli).
). Dakle,
Dakle,
Fe = F g
4 qU
ρgπR3 =
3 d
odakle se za naelektrisanje kuglice dobija
4ρgπR3 d
q=
U
13.6 kg/m , g = 9.8 m/s2 , R = 4.4 10−7 m, d = 1 cm = 10−2 m, U = 6 V, te
Prema uslovima zadatka je ρ = 13. 3
·
zamenom ovih vrednosti u gornji izraz dobijamo
q=
4 13
· kg
13..6 m 9.8
3 · m
s2
· 3.14 · 4.4 10−7 m
· ·
3
10−2 m
≈ 7.93 · 10−17 C
6V
21
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
−17
q ≈ 71..936 ··1010−19 CC e ≈ 496 e.
17 a U zadatom električnom
električnom kolu
kolu na slici, otpornici
otpornici u grani BC, od kojih je svaki otpornosti
otpornosti 4 R, su vezani na
red, pa je ekvivalentna otpornost u grani BC jednaka 4R + 4R 4R = 8R.
Uzimajući ovo u obzir, zadato kolo se može predstaviti ekvivalentnim električnim kolom kao na slici ispod.
Otpornici 2R
2 R i 8R
8 R su vezani paralelno između tačaka B i C, pa se preorijentisanjem grana prethodnog električnog
kola, dalje dobija sledeće ekivalentno kolo
Sa ove slike se vidi da je otpornik R u grani AB vezan paralelno sa sa rednom vezom otpornika R i otpornicima
u grani BC, pa se još jednim preorijentisanjem grana električnog kola, konačno dobija sledeće ekvivalentno kolo
Ekvivalentna otpornost donje paralelne grane između tačaka A i B odgovara rednoj veza otpornika R sa
paralelnom vezom otpornika 2R
2 R i 8R
8 R, i za nju se dobija izraz
2R 8R
· 8 13
R+ =R+ R= R
2R + 8R
8R 5 5
dok je otpornost gornje paralelne grane između tačaka A i B jednaka R .
Sada imamo da je ekvivalentna otpornost između tačaka A i B jednaka paralelnoj vezi otpornika R (iz gornje
13
grane)
grane) i otpornika
otpornika R (iz donje grane) i iznosi
5
R 13
5
R ·
13R2
13R 13
Re = 13 = = R.
R+ 5R 18
18RR 18
18  Neka je V 0 zapremina horizontalnog suda, tada je zapremina svake od tri komore

d
1
V = V0
3
Označimo sa n H , nO i n N broj molova, redom, vodonika, kiseonika i azota koji se nalaze u sudu. Sud se nalazi
na konstantnoj temperaturi T (izotermički proces).
U početnom stanju imamo
• vodonik se nalazi u levoj komori zapremine V i na temperaturi T . Ako je p(1)
H pritisak vodonika, onda
prema jednačini stanja idealnog gasa imamo
p(1)
H V = n H RT
22
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
• kiseonik se nalazi u srednjoj komori zapremine V i na temperaturi T . Ako je p (1)

O pritisak
pritisak kiseonika,
kiseonika, onda
prema jednačini stanja idealnog gasa imamo
(1)
pO V = n O RT
• azot se nalazi u desnoj komori zapremine V i na temperaturi T . Ako je p (1)

komori zapremine N pritisak azota, onda prema
jednačini stanja idealnog gasa imamo
(1)
pN V = nN RT
Kako leva pregrada propušta samo vodonik, dok desna pregrada propušta i vodonik i azot, to će se posle
uspostavljanja stacionarnog stanja vodonik nalaziti u sve tri komore, kiseonik ostaje samo u srednjoj komori,
dok će se azot nalaziti
nalaziti u srednjoj
srednjoj i desnoj komori.
komori. Za jednačine
jednačine stanja
stanja idealnih gasova
gasova u stacionarnom
stacionarnom stanju
sada imamo
(2)
• vodonik se nalazi u sve tri komore (u zapremini 3 V ) i na temperaturi T . Ako je p
H pritisak vodonika u
stacionarnom stanju, onda prema jednačini stanja idealnog gasa imamo
(2) (1) 1 (1)
3pH V = n H RT = p H V ⇒ p(2)
H = pH
3
• kiseonik ostaje u srednjoj komori zapremine V i na temperaturi. Ako je p (2)

O pritisak kiseonika, onda prema
jednačini stanja idealnog gasa imamo
p(2) (1)
O V = n O RT = p O V ⇒ p(2) (1)
O = pO
• azot se nalazi u srednjoj i desnoj komori (u zapremini 2V ) i na temperaturi T . Ako je p (2)

N pritisak azota u
stacionarnom stanju, onda prema jednačini stanja idealnog gasa imamo
(2) (1) 1 (1)
2pN V = n N RT = p N V ⇒ p(2)
N = pN
2
Dakle, u stacionarnom stanju u srednjoj komori imamo vodonik, kiseonik i azot na parcijalnim pritiscima
(2) (2) (2)
pH , pO i pN tako
tako da je ukupan pritisak u srednjoj
srednjoj komori
komori jednak zbiru parcijalnih
parcijalnih pritisaka
pritisaka ovih gasova
gasova i
iznosi
(2) (2) (2) 1 (1) (1) 1 (1)
p = p H + pO + pN = pH + pO + p
3 2 N
1 nH RT n O RT 1 nN RT RT nH  nN 
p= + + = + nO +
3 V V 2 V V 3 2
1
i uzimajući u obzir V = V0
3
3RT nH nN 
p= + nO +
V0 3 2
Zamenom
Zamenom zadatih
zadatih vrednosti
vrednosti u dobijenoj
dobijenoj formuli,
formuli, za pritisak
pritisak u srednjoj
srednjoj komori
komori imamo
p=
3 8.3 molJ K 300 K
· ·  1 1 1
+ +
 mol =
13
9 105 Pa = 9.75 105 Pa = 9.75 bar .
· · ·
8.3 10−3 m3
· 3 2 4 12
23
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
19 c Vežimo referentni
referentni sistem za sistem spojenih sudova
sudova koji se kreće u horizonta
horizontalnom
lnom pravcu
pravcu ubrzanjem
ubrzanjem
a kao na slici. Na stubove
stubove tečnosti tada pored gravitacione
gravitacione sile vertikalno
vertikalno naniže, deluje i inercijalna
inercijalna sila u
horizontalnom pravcu i smeru suprotnom od smera kretanja. Usled delovanja inercijalne sile, stubovi tečnosti u
ovom sistemu spojenih sudova će imati različite visine h 2 > h1 , kao što je prikazano na slici.
Na levi stub tečnosti, mase m1 , deluje sila Zemljine teže vertikalno naniže intenziteta
Fg 1 = m 1 g
i inercijalna sila u pozitivnom smeru x −ose kao na slici, intenziteta

Fa1 = m 1 a
Ako rastavimo vektore ovih sila na komponente normalne na zid stuba i paralelne zidu stuba, kao na slici,
uzimajući u obzir da je ugao koji stub zaklapa sa x −osom jednak 45 ◦ , dobijamo da je ukupna sila koja deluje
paralelno zidu stuba
Fg 1 + F a 1 m1 (g + a)
F1 = Fg 1 + Fa1 = √ = √
2 2
dok je normalna komponenta ove sile
F1⊥ = Fg 1⊥ − Fa1⊥ = m1(√g 2− a)

i ona je kompenzo
kompenzovvana silom otpora zida suda koja deluje
deluje na stub tečnosti.
tečnosti.
√
Masa tečnosti gustine ρ , u levom stubu dužine l 1 = h1 2 i poprečnog preseka ∆S
∆ S može se izraziti preko
√
m1 = ρV 1 = ρ∆
ρ ∆Sl 1 = ρ∆
ρ ∆Sh 1 2
te se za paralelnu komponentu sile na levi stub tečnosti ima izraz

F1 = ρ (g + a) h1 ∆S
odnosno, za pritisak u tečnosti na dnu levog stuba

F1
p1 = = ρ (g + a) h1
∆S
Primetimo da u slučaju mirovanja, ili ravnomernog pravolinijskog kretanja, a = 0, ovaj izraz se svodi na
hidrostatički pritisak na dnu stuba tečnosti visine h 1 (p1 = ρgh
ρg h1 ) .
24
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Na sličan način dobijamo

dobijamo izraz za pritisak
pritisak tečnosti na dnu desnog stuba.
Na desni stub tečnosti,
tečnosti, mase m 2 , deluje sila Zemljine teže vertikalno naniže intenziteta
Fg 2 = m 2 g
kao i inercijalna sila u pozitivnom smeru x −ose kao na slici, intenziteta

Fa2 = m 2 a
Ako rastavimo vektore ovih sila na komponente normalne na zid stuba i paralelne zidu stuba, kao na slici,
uzimajući u obzir da je ugao koji stub zaklapa sa x −osom jednak 45 ◦ , dobijamo da je ukupna sila koja deluje
paralelno zidu stuba
F2 = Fg 2 − Fa2 = Fg2√−2Fa2 = m2(√g 2− a)
dok je normalna komponenta ove sile
m2 (g + a)
F2⊥ = Fg 2⊥ + Fa2⊥ = √ 2
i ona je kompenzo
kompenzovvana silom otpora zida suda koja deluje
deluje na stub tečnosti.
tečnosti.
√
Masa tečnosti gustine ρ , u desnom stubu dužine l 2 = h2 2 i poprečnog preseka ∆S
∆ S je
m2 = ρV 2 = ρ∆
ρ ∆Sl 2 = ρ∆
ρ ∆Sh 2 2
√
te se za paralelnu komponentu sile na desni stub tečnosti ima izraz
F2 = ρ (g − a) h2∆S
odnosno, za pritisak u tečnosti na dnu desnog stuba
F2
p2 = = ρ (g − a) h2
∆S
Kako su leva i desni stub spojeni, ova dva pritiska na dnu tanke cevi su jednaka, odakle sledi
p1 = p 2
ρ (g + a) h1 = ρ (g − a) h2
a (h1 + h2 ) = g (h2 − h1 )
h2 − h1
a=g .
h1 + h2
20  Ekvivalentna krutost paralelne veze dve opruge krutosti k 1 i k 2 data je izrazom

b
kp = k 1 + k2
dok je ekivivalentna krutost redne veze dve opruge krutosti k 1 i k2 data izrazom
k1 k2
kr =
k1 + k2
Korišćenjem prethodnih formula, za paralelnu vezu opruga krutosti k 1 = k 2 = k sa slike, imamo
kp = 2k
25
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Sistem od dve paralelno vezane opruge krutosti k1 = 2k je vezan na red sa oprugom krutosti k2 = 4k te je
ekvivalentna krutost ovog sistema opruga
k1 k2 2k 4k 4·
ke = = = k
k1 + k2 6k 3
Dakle sistem opruga se može predstaviti jednom oprugom ekvivalentne krutosti k e kao na slici.
Kad se teg mase m prikači na ovu oprugu, opruga će se istegnuti za dužinu l

tako da na teg deluje sila elastičnosti opruge vertikalno naviše
F1 = k e l
i sila Zemljine teže vertikalno naniže

Fg = mg
i u stanju ravnoteže važi

F1 = F g ⇒ kel = mg
Kada se teg izvede iz ravnotežnog položaja vertikalno naniže za pomeraj ∆x
∆ x na teg će delovati sila elastičnosti
opruge vertikalno naviše
F2 = k e (l + ∆x
∆ x)
i ista sila Zemljine teže vertikalno naniže
Fg = mg = k e l
tako da je rezultantna sila koja deluje na teg data izrazom

F = F2 − Fg = ke (l(l + ∆x
∆ x) − ke l = k e ∆x
Ova sila je proporcionalna pomeraju ∆x∆ x iz ravnotežnog položaja i deluje u smeru suprotnom od smera kretanja
tega, tako da će teg oscilovati prostim harmonijskim oscilacijama sa periodom
T = 2π
2π
 m
= 2π
 m
 3m
ke 4 =π k
.
3
k
26

(30. jun 2015.)
1. Jedinica za jačinu struje se može izraziti preko drugih jedinica SI sistema

a) eV/s b) C/s c) As/m
d) V/m e) A/m n) ne znam (3 poena)
2. Pri kružnom kretanju

kretanju oko Sunca ugaona brzina centra
centra Zemlje je približno
a) 2 · 10−7 s−1 1 .2 · 10−5 s−1
b) 1. 7 .3 · 10−5 s−1
c) 7.
4 .8 · 10−6 s−1
3. Masa alfa čestice je približno jednaka masi

a) 2 neutrona b) 4 elektrona c) 4 neutrina
d) 2 protona e) Helijuma n) ne znam (3 poena)
4. Termodinamički izohorski proces se odvija pri

a) konst
onstan
antn
tnoj
oj temp
temper
erat
atur
urii b) konst
onstan
antn
tnoj
oj entr
entrop
opij
ijii c) konst
onstan
antn
tnoj
oj zapr
zaprem
emin
inii
d) konstantnom pritisku e) konstantnoj entalpiji n) ne znam (3 poena)
5. Radna frekvencija procesora personalnog računara je 4 GHz. Jedan takt centralne procesorske jedinice traje
a) 250 · 10−10 s b) 250 ns c) 250 µ s
d) 250 ps e) 2.5 · 10−12 s n) ne znam (3 poena)
6. Indeks prelamanja neke sredine je 1.5. Brzina svetlosnog zraka u toj sredini je ( c = 3 · 108 m/s)
a) 2 · 108 m/s b) 4.5 · 108 m/s c) 10 8 m/s
d) 3 · 108 m/s e) 1.5 · 108 m/s n) ne znam (4 poena)
7. Količina energije od 1 kWh je jednaka

a) 3.6 · 1019 eV b) 3.
3 .6 MJ 3 .6 · 103 Ws
c) 3.
3 .6 · 109 Nm
d) 3. e) 3.6 · 1012 Pa · m3 n) ne znam (4 poena)
8. Telo mase 5 kg se kreće po x−osi. Ako mu se brzina ravnomerno promeni za 2 m/s u intervalu vremena 0.5
sekundi, intenzitet sile koja je delovala na telo je
a) 40 N b) 10 N c) 5 N
27
9. Jačina gravitacionog polja na visini iznad površi Zemlje jednakoj 2 poluprečnika Zemlje je (Zemlja je homogena
sfera, g je gravitaciono ubrzanje na njenoj površi)
√
a) g/(4
g/(4 3) b) g /4 c) g /9
d) g/
g /27 e) g/16
g/16 n) ne znam (4 poena)
10. Ako se pomeša 1 kilogram vode na temperaturi 30 °C i 2 kilograma vode na temperature 45°C, temperatura
temperatura
smeše biće
a) 28°C b) 42°C c) 36°C
d) 50°C e) 40°C n) ne znam (4 poena)
11. Oscilatorno električno kolo, koje se sastoji od kalema i kondenzatora, osciluje sa frekvencijom 159 kHz. Ako
kalem ima induktivnost 1 µH, kapacitivnost kondenzatora je
a) 1 µ F b) 10 µF c) 100 µ F
d) 100 nF e) 10 nF n) ne znam (5 poena)
12. Metalni
Metalni cilindar tankih zidova
zidova,, sa bazisom poluprečnika
poluprečnika 5 cm,
presečen je na polovini dužine. Ivice oba kružna otvora su fino obrađene
a zatim priljubljene tako da cilindar po presečenoj ivici ne propušta
vazduh
vazduh (vidi sliku uz zadatak).
zadatak). Iz unutrašnjost
unutrašnjostii cilindra je izvučen
sav vazduh. Ako je spoljašnji pritisak vazduha 10 5 Pa, intenzitet sile
kojom je potrebno delovati na bazis svake polovine cilindra da bi se on
rastavio je približno
Slika uz zadatak
a) 15.7 kN b) 1570 N c) 785 N
13. Sa visine
visine 1 m telo
telo je izbačeno
izbačeno naviše
naviše početnom
početnom brzino
brzinom
m
√5 m/s.
m/s. Pri udaru
udaru o tlo telo
telo će imati
imati brzinu
brzinu
2
(g = 10 m/s )
√
a) 5 m/s b) 5 m/s
√
c) 2 5 m/s
√
d) 15 m/s
√
e) 30 m/s n) ne znam (5 poena)
14. Po lepom vremenu

vremenu jačina
jačina električn
električnog
og polja (usmeren
(usmerenog
og naviše)
naviše) na površi Zemlje
Zemlje je 150 V/m. Ako
Ako je
poluprečnik Zemlje 6400 km, količina elektriciteta koja je homogeno raspoređena po njenoj površi je približno
4 πε 0 εr ∼
(za vazduh je 4πε 1.1 · 10−10 F/m)
= 1.
a) 4.5 · 103 C 3 .4 · 105 C
b) 3. c) 0.
0 .1 C
6 .8 · 105 C
d) 6. e) 6.8 · 10−3 C n) ne znam (5 poena)
15. Srednja talasna dužina koju emituje led dioda je 500 nm. Električna snaga led diode je 300 mW, a efikasnost
pretvaranja energije u svetlost je 66%. Broj emitovanih fotona u jedinici vremena je
(h = 6.6 · 10−34 Js, c = 3 · 108 m/s)
a) 5 · 1019 s−1 b) 5 · 1015 s−1 c) 5 · 1021 s−1
d) 5 · 1023 s−1 e) 5 · 1017 s−1 n) ne znam (7 poena)
28
16. Posmatrač gleda neki sitni predmet pomoću lupe koja ima žižnu daljinu 12 cm. Udaljenost njegovog oka od
lupe je 1 cm. Najmanja daljina jasnog vida posmatrača je 25 cm a najveća kada je lik predmeta uspravan u
beskonačnosti. Minimalna i maksimalna udaljenost predmeta od lupe na kojoj posmatrač jasno vidi lik predmeta
je
a) 8 cm, 25 cm b) 8 cm, beskonačno c) 12 cm, beskonačno
d) 1 cm, 8cm e) 8 cm, 12 cm n) ne znam (7 poena)
17. Kroz potrošač otpornosti 1 Ω , koji je priključen na krajeve akumulatora, uspostavlja se struja jačine 1 A.
Ako se na isti akumulator priključi (umesto predhodnog) potrošač otpornosti 2.5 Ω , uspostavlja se struja jačine
0.5 A. Unutrašnja otpornost akumulatora je
a) 9 Ω b) 3 Ω c) 0.5 Ω
d) 6 Ω e) 1.5 Ω n) ne znam (7 poena)
18. U široku cilindričnu

cilindričnu posudu krutih
krutih zidova
zidova nalivena
nalivena je voda
do visine 3 (videti
h (videti sliku uz zadatak).
zadatak). Kroz čep na vrhu posude
provučena je cevčica i uronjena u vodu do dubine h 1 tako da spoljaš-
nji vazduh (pod pritiskom p0) može da prolazi samo kroz cevčicu.
Dubina
Dubina na kojoj se nalazi mali bočni otvor
otvor na posudi kroz koji ističe
voda je h 2 , pri čemu je h 1 < h2 < h3 . Ako je gravitaciono ubrzanje
g, brzina isticanja vode iz bočnog otvora je
Slika uz zadatak
a) v =
2g(h2 − h1 ) b) v =
2g (h3 − h1)

c) v = 2g (h3 − h2 )
d) v = 2gh2 e) v = 2gh3 n) ne znam (8 poena)
19. Dva
Dva posmatrača su jednako udaljena
udaljena od dugačk
dugačkog
og i visokog
visokog zida. Međusobno
Međusobno rastojanje
rastojanje posmatrača
posmatrača je
150 m. Ako jedan od njih opali hitac iz pištolja uvis, drugi čuje dva pucnja u intervalu od 2 sekunde. Ako je
brzina zvuka 340 m/s, udaljenost posmatrača od zida je
a) 204 m b) 408 m c) 830 m
20. Helijum He se sa temperature +50°C adijabatski

adijabatski proširi
proširi tako da mu temperatura
temperatura padne na −50°C i pri tome
izvrši rad od 6225 J. Broj molova helijuma je (R = 8.3 J/(mol K))
a) 2 b) 10 c) 3
29
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Jačina struje se definiše kao količina naelektrisanja Q koja protekne u jedinici vremena t
b
Q
I= .
t
Analiza jedinica sa leve i desne strane jednačine nam daje izraz za jačinu struje u SI sistemu:
A = C/s.
2  Zemlja napravi pun krug oko Sunca

a
φ = 2 π rad
·
za period vremena
T = 365 dana = 365 24 60 60 s = 3.156 107 s
· · · · ≈ π · 107 s.
Ugaona brzina centra Zemlje oko Sunca je približno
2 π
· ≈ 2 · π = 2 · 10−7 s−1.
ω=
T π · 107 s
2+
3e Alfa čestica He je identična jezgru atoma Helijuma (koje se sastoji od dva protona i dva neutrona). Ako
zanemarimo mase elektrona u atomu Helijuma, masa alfa čestice približno je jednaka masi atoma Helijuma.
4  Termodinamički izohorski proces se odvija pri konstantnoj zapremini.

c
9
5d Frekvenciji procesora personalnog računara od f = 4 GHz = 4 · 10 Hz odgovara period (ili jedan takt
centralne procesorke jedinice) od
1 1
T = = 10−9 s = 0.25 10−9 s = 250
· · · 10−12 s = 250
250 ps.
f 4
6  Brzina svetlosti u sredini sa indeksom prelamanja n je data sledećim izrazom

a
c0 3 m m
c= = 108 = 2 108 .
· ·
n 1.5 s s
7  Količina energije od 1 kWh jednaka je

b
Q = 1 kWh = 103 3600 Ws = 3.6 106 J = 3.6 MJ.

· ·
8d Intenzitet sile koja deluje na telo mase m i prouzrokuje ubrzanje tog tela a je dat drugim Newton-ovim
zakonom
F = ma
Kako je ubzanje definisano kao promena brzine u jedinici vremena
∆v
a=
∆t
za intenzitet sile se dobija
∆v 2ms m
F = ma = m = 5 kg = 20 kg 2 = 20 N.
·
∆t 0.5 s s
31
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
9  Jačina gravitacionog polja na površini Zemlje je definisana izrazom

c
M
g=γ
R2
gde je γ - gravitaciona konstanta, M - masa Zemlje i R - rastojanje od centra Zemlje do njene povšine (što je
ujedno i Zemljin poluprečnik).
Na visini h = 2 R , odnosno na rastojanju R 1 = R + h = 3R od centra Zemlje, jačina gravitacionog polja iznosi
M M 1 M g
g1 = γ 2 =γ 2 = γ 2 = . ·
R1 9R 9 R 9
10 e Neka je c specifična toplota vode. Količina toplote koju sadrži voda mase m na temperaturi
temperaturi T data je
izrazom
Q = mcT
Ako pomešamo masu vode m 1 na temperaturi T 1 (i količinom sadržane toplote Q 1 = m1 cT1 ) sa masom vode m 2
na temperaturi
temperaturi T2 (i količinom sadržane toplote Q2 = m 2 cT2 ), na osnovu zakona održanja energije, količina
toplote rezultujuće smeše biće
Q = Q 1 + Q2 = c (m1 T1 + m2 T2 )
Kako je rezultujuća smeša takođe voda, mase m = m1 + m2, iste specifične toplote c , i na rezultujućoj temperaturi
T , to se količina toplote može izraziti i u sledećem obliku
Q = mcT = (m
( m1 + m2 ) cT
Iz poslednje dve jednačine sledi

(m1 + m2 ) c T = c (m1 T1 + m2 T2 )
odakle dalje dobijamo temperaturu smeše:
m1 T1 + m2 T2
T =
m1 + m2
1 30 + 2 45 o
· ·
T = C
1+2
T = 40 o C.
11 
a Frekvencija
rekvencija oscilovanja
oscilovanja električnog
električnog kola
kola koje se sastoji od idealnog
idealnog kalema induktivnosti
induktivnosti L i idealnog
kondenzatora kapacitivnosti C data je sledećim izrazom
1
f= √
2π LC
odakle se za kapacitivnost kondenzatora dobija
1
C=
4π 2 f 2 L
≈ 1 µ F.
32
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
12 c Kako je iz unutrašnjosti metalnog cilindra izvučen sav

vazduh,
vazduh, to je pritisak
pritisak unutar
unutar cilindra
cilindra p 1 = 0 (vacuum). Kako je
spoljašnji pritisak p2 = p 0 = 105 Pa, to usled razlike pritiska, na
osnove (basise) cilindra deluje sila (ka unutra)
Fp = (p2 − p1) S = p0S
π r2 povšina bazisa cilindra, a r njegov poluprečnik.
gde je S = πr
Ova sila deluje na oba bazisa cilindra (ka unutra). Da bi se polovine cilindra razdvojile, potrebno je delovati
silama najmanje istog intenziteta na oba bazisa, samo u suprotnom smeru od sile pritiska. Dakle:
F = F p = p0 S = p 0 πr 2 = 105 Pa 3.14 · · 5 · 10−2 m 2 = 785 N.
 
13 b U ovom zadatku koristimo jednačinu vertikalnog hica. Telo izbačeno
sa visine h vertikalno naviše brzinom v 0 će dospeti na visinu H = h + h1 ,
(vidi sliku), pri čemu na osnovu jednačine vertikalnog hica važi
v02
h1 =
2g
Sa visine H = h + h1 , telo zatim pada prema tlu, sa početnom brzinom nula
i ubrzanjem g, tako da će njegova brzina pri udaru u tlo, na osnovu jednačine
vertikalnog hica iznositi
    v02
v2 = 2gH = 2g h + = 2gh + v02 .
2g
m m
Zamenom g = 10 , h = 1 m i v 0 = 5 , za vrednost brzine dobijamo
s2 s
√
v2 = 20 + 5
m
=5 .
m
s s
14 
d Pod pretpostavkom da je Zemlja homogena sfera poluprečnika R sa ravnomerno raspoređenom količinom
naelektrisanja Q po njenoj površi, jačina električnog polja na njenoj površi je data sledećim izrazom
Q
E=
4πε 0 εr R2
odakle se za količinu naelektrisanja dobija
Q = 4πε 0 εr R2 E ≈ 1.1 · 10−10 mF · 6.4 106 m

· 2
· 150
V
m
= 6.8 · 105 C.
15  Dioda električne snage P d i efikasnosti pretvaranja energije u svetlost η , emituje svetlost snage
e
P = ηP
η Pd
Ako dioda emituje na srednjoj talasnoj dužini λ , svaki emitovani foton ima energiju
c
Ef = h .
λ
U slučaju da dioda emituje n ovakvih fotona u jedinici vremena, snaga svetlosti se može izraziti u sledećem
obliku c
P = nE f = nh
λ
Iz prethodnih jednačina dobijamo:
c
nh = ηP d
λ
odakle je broj emitovanih fotona u jedinici vremena
ηPd λ 0.66 300 10−3 W 500 10−9 m
· · · ·
n= = = 5 1017 s−1 . ·
hc 6.6 10−34 Js 3 108 ms
· · ·
33
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
16 e Neka je posmatrani predmet na udaljenosti p od lupe.

Lupa će stvoriti imaginarni lik tog posmatranog predmeta na
udaljenosti q od lupe odnosno na udaljenosti q + d od oka, gde
d = 1 cm označa
označavva udaljenost
udaljenost lupe od oka. Prema uslovima
uslovima
zadatka, posmatrač će biti u mogućnosti da jasno vidi lik, ako
za udaljenost tog lika od oka važi
25 cm ≤q+d<∞
odnosno
24 cm ≤q<∞
ili
1 1
≥ >0
24 cm q
Ako je žižna daljina lupe f , posmatrani
posmatrani predmet na udaljenosti
udaljenosti p , a (imaginarni) lik na udaljenosti q , prema
jednačini tankog sočiva
so čiva imamo:
1 1
f
=
p
− q1
1
gde je znak minus ispred zato što je lik imaginaran
imaginaran (sa iste strane sočiva
sočiva kao i posmat
p osmatrani
rani predmet).
predmet).
q
Odavde je
1 1
q
=
p
− f1 .
1 1
Ako uzmemo u obzir nejednakost koja važi za udaljenost imaginarnog lika ≥ > 0, dobijamo sledeću
24 q
nejednakost za udaljenost posmatranog predmeta
1
24
≥ p1 − f1 > 0
1 1 1 1
+ ≥ >
24 f p f
1 1 1 1
+ ≥ >
24 12 p 12
1 1 1
≥ >
8 p 12
8 cm ≤ p < 12 cm .
17 c Kolo na slici predstavlja potrošač otpornosti R priključen na krajeve akumulatora

sa naponom otvorenog kola V g i unutrašnje otpornosti R g .
Struja koja se uspostavi u ovom kolu data je Ohm-ovim zakonom
Vg
I=
Rg + R
U slučaju R 1 = 1 Ω, uspostavlja se struja jačine I 1 = 1 A i važi

Vg
I1 =
Rg + R1
U slučaju R 2 = 2.5 Ω, uspostavlja se struja jačine I 2 = 0.5 A i važi

Vg
I2 =
Rg + R2
Iz prethodne dve jednačine dobijamo

I1 Rg + R2
=
I2 Rg + R1
34
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
odakle je
R2− R1 II 1
Rg = I
2
I −1
1
2.5 Ω − 1 Ω · 2
Rg = = 0.5 Ω.
2−1
18 a Posmatramo
Posmatramo dva
dva poprečna preseka u sudu, na kojima je pritisak
pritisak
poznat. Prvi poprečni presek S 1 je u cilindru na dubini h 1 na kojoj je
zbog uronjene cevčice pritisak jednak spoljašnjem pritisku p1 = p 0. Neka
je na tom poprečnom preseku brzina spuštanja nivoa vode v 1 . Drugi
poprečni presek S2 na kome je pritisak poznat je na izlazu malog bočnog
otvora na dubini h2 na kojoj je pritisak takodje jednak spoljašnjem
pritisku p2 = p0 . Neka je brzina isticanja vode u tom preseku v2 .
Primenom Bernoulli-jeve jednačine na presecima S1 i S2 , dobijamo
sledeći izraz
1 1
p1 + ρv12 + ρg (h2 − h1 ) = p2 + ρv22 + ρg 0 ·
2 2
gde su visine računate u odnosu na referentni nivo Sref . Kako je poprečni presek cilindra mnogo veći od poprečnog
preseka malog bočnog otvora, to se brzina spuštanja nivoa vode u cilindru može zanemariti v1 ≈ 0. Uzimajući u
obzir p 1 = p 2 = p 0 , iz prethodne jednačine dobijamo
1 2
ρg (h2 − h1) = ρv
2 2
odnosno, za brzinu isticanja vode iz malog bočnog otvora
v2 =
 2ρg (h2 − h1 ) .
19 b Neka su posmatrači A i B na međusobnom rastojanju x, i podjednako

udaljeni od zida na rastojanju y . Posmatrač B čuje dva pucnja kada posmatrač
A ispali hitac.
Prvi je zvuk koji direktnom linijom stigne do posmatrača B prešavši put s 1 = x
brzinom zvuka v za vreme s x 1
t1 = =
v v
Drugi zvuk je eho, koji se odbije od zida i stigne do posmatrača B, prešavši put
  x 2
s2 = 2 y 2 + brzinom zvuka v za vreme
2
t2 =
s2
=
2
 y2 +
x 2
v v 2
Ova dva zvuka čuju se u intervalu ∆t
∆ t = 2 s , odnosno
1
    x 2
∆t = t 2 − t1 = 2 y2 +
− x
v 2
Odakle se za udaljenost posmatrača od zida y dobija

 y2 +
x 2
=
1
(v
( v ∆t + x)
2 2
y =
 1− 
( v∆t + x)2
(v
x 2
408.2 m
= 408.
4 2
35
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
20 
d U adijabatskom
adijabatskom procesu nema razmene energije
energije sa okolinom
okolinom Q = A + ∆U
∆U = 0, tako da rad koji izvrši gas
odgovara promeni unutrašnje energije gasa:
A= −∆U = −(U 2 − U1) = U1 − U2
Unutrašnja energija n molova idealnog monoatomskog gasa, kao što je Helijum, na temperaturi T data je izrazom
3
U= nRT
2
Sada imamo
A = U1 − U2 = 23 nR (T1 − T2)
odakle se za broj molova Helijuma dobija
2 A
n=
3 R (T1 T2 )
−
J
Zamenom T 1 = +50o C , T2 = −50o C, A = 6225 J, R = 8.31 iz prethodne jednačine se dobija vrednost
mol K
n = 5 mol.
36
Klasifikacioni ispit iz fizike 8. jul 2014.

(8. jul 2014.)
1. Elektron volt (eV) je jedinica za

a) snagu b) energiju c) magnetski fluks
d) silu e) magnetsku indukciju n) ne znam (3 poena)
2. Ubrzanje tela od 5.
5 .4 km /(h · s) je jednako
a) 1.05 m /s2 0 .5 m /s2
b) 0. 2 .5 m /s2
c) 2.
6 .5 m /s2
d) 6. e) 1.5 m /s2 n) ne znam (3 poena)
3. Masa protona približno je jednaka masi

a) neutrona b) elektrona c) neutrina
d) pozitrona e) alfa čestice n) ne znam (3 poena)
4. Jedinica
Jedinica za jačinu
jačinu električno
električnogg polja, izražena
izražena preko jedinica SI, je
a) kg m3 /s2 b) kg m/s2 c) N/C
d) N C e) N/C2 n) ne znam (3 poena)
5. Naizmenična struja u energetskoj mreži ima frekvenciju oscilovanja 50 Hz. Talasna dužina elektromagnetskog
talasa koji odgovara ovoj frekvenciji je ( c = 3 · 108 m/s)
a) 1500 km b) 12000 km c) 750 km
d) 6000 km e) 3000 km n) ne znam (3 poena)
6. Indeks prelamanja sredine u kojoj svetlosni zrak pređe rastojanje 1.5 m za 7.5 ns je ( c = 3 · 108 m/s)
a) 1.33 b) 1.5 c) 2.5
7. U tri otvorene posude ispunjene vodom do iste visine H , pritisci

pritisci
na dno suda su p 1 , p2, i p3 , pri čemu je
a) p3 > p2 > p1 b) p 2 < p3 = p 1
c) p 3 = p 2 = p 1 d) p 1 > p2 = p 3
e) p 1 < p3 = p 2 n) ne znam
(4 poena)
37

a) frekvencije b) talasne dužine
c) brzine izvora svetlosti d) intenziteta
9. Induktivna
Induktivna otpornost idealnog
idealnog kalema
kalema induktivnost
induktivnostii 2 H, kroz koji je uspostavljen
uspostavljenaa stalna
stalna jednosmerna
jednosmerna struja
jačine 1.5 A, je
a) 0.75 Ω b) 3 Ω c) 2 Ω
d) 0 Ω e) 6 Ω n) ne znam (4 poena)
10. Molarna
Molarna zapremina idealnog
idealnog gasa na pritisku p i temperaturi T proporcionalna je
a) T /p b) pT c) p/T
d) ln( p/T ) e) ln(T
ln(T /p)
/p) n) ne znam (4 poena)
11. Jačina gravitacionog polja na dubini jednakoj polovini poluprečnika Zemlje je (Zemlja je homogena sfera, g
je gravitaciono ubrzanje na njenoj površi)
a) g/ 3
√ b) g /4 c) g /2
√ √
d) g/
g/ 2 e) g/(2
g/(2 2) n) ne znam (5 poena)
12. Dve identične

identične sijalice
sijalice vežu se za krajeve
krajeve izvora
izvora stalnog jednosmern
jednosmernog
og napona u prvom
prvom slučaju na red, a u
drugom
drugom paralelno.
paralelno. Količnik
Količnik električnih
električnih snaga ovih sijalica u prvom
prvom i u drugom
drugom slučaju je
a) 2 b) 1/4 c) 4
d) 1/2 e) 1 n) ne znam (5 poena)
13. Telo se izbaci

izbaci sa površi
površi Zemlje
Zemlje kao kosi
kosi hitac tako
tako da je domet
domet tela maksimal
maksimalan.
an. Količn
Količnik
ik dometa
dometa i
maksimalne visine koju telo dostiže tokom kretanja je
a) 4 b) 1 c) 0.2
14. Čestica mase m i naelektrisanja q se kreće pod uticajem homogenog magnetskog polja indukcije po kružnici
poluprečnika R, brzinom v. Rad Lorencove sile kada čestica obiđe jedan krug je
a) 2πRqvB 2 πmv 2
b) 2πmv c) mv 2 /2
d) 0 e) 2RqvB n) ne znam (5 poena)
15.
15. Blok
Blokov
ovi,
i, čije su mase
mase m i 2m, postavljeni su na glatku
horizontalnu ravan
ravan i po vezani neistegljivim kanapom zanemarljivo
male mase. Maksimalni intenzitet sile zatezanja u kanapu, a da
se kanap ne prekine, je Tmax = 10 N. Na blokov blokovee deluju
deluju dve
horizon
horizontal
talne
ne sile kao na slici. Ako
Ako se intenzi
intenzitet
tetii sila menjaju
menjaju
u toku vremena po zakonu F1 = At i F2 = Bt (t ≥ 0) gde su
A = 1 N/s i B = 3 N/s , trenutak kada će se kanap prekinuti je
a) 1 s b) 2 s c) 3 s
d) 6 s e) 9 s n) ne znam (7 poena)
38
16. Svetlosni
Svetlosni zrak pada
pada iz vazduha
vazduha (n0 = 1) u centar gornje površi dugačkog
cilindričnog staklenog štapa, indeksa prelamanja n s = 3/2. Štap je potopljen u
vodu, indeksa prelamanja nv = 4/
4 /3, do ivice gornje površi kao na slici. Maksimalna
vrednost upadnog ugla θ pri kojem će se zrak prostirati samo u staklu je
a) arcsin(1/
arcsin(1/6)
√
b) arcsin( 17
17//6) c) arcsin(1/
arcsin(1/4)
√15//6)
d) arcsin( 15
√
e) arcsin( 13
13//6) n) ne znam (7 poena)
17. U cevčicu je ubačen gasoviti α -radioaktivni izotop radona 222

86 Rn,
Rn, sa vremenom poluraspada 3.82 dana, i
9
izmešan sa praškastim
praškastim berilijumom 4 Be.
Be. Ova
Ova smeša predstavlja
predstavlja neutronski
neutronski izvor u kojoj se odvija nuklearna
nuklearna
reakcija 94 Be + α → 12
6 C + n . U trenutku
trenutk u formiranja
formiranja izvora aktivnost
aktivnost radona
rado na je 4 MBq. Ako jedna
jedn a od 4000
α-čestica izazove navedenu reakciju, posle 3.82 dana od formiranja izvora, broj izračenih neutrona u jednoj
sekundi je
a) 2 · 106 b) 2000 c) 5 · 105
18. Za neki gas izmerene su vrednosti specifične toplote pri stalnom pritisku 5 .18 kJ/(kg K) specifične toplote
pri konstantnoj
konstantnoj zapremini
zapremini 3.
3 .1 kJ/(kg K).
K). Smatrajući da je univerzalna gasna konstanta R = 8.31 kJ/(kmol K),
K),
radi se o
a) 21H2 b) 40
18 Ar c) 42 He
d) N2 e) CH4 n) ne znam (8 poena)
19. Na slici je prikazano kolo

kolo stalne jednosmern
jednosmernee struje. Prijemnik
Prijemnik se
sastoji od promenljivog otpornika otpornosti R. Ako se u prijemniku
razvija maksimalna električna snaga, njegova otpornost je
a) 9 Ω b) 3 Ω
c) 0.5 Ω d) 6 Ω
e) 1.
1 .5 Ω n) ne znam (8 poena)
20. Na krut i neistegljiv štap zanemarljive mase, ukupne dužine 2L = 0.6 m zakačene
su dve male kuglice, svaka mase M. Jedna kuglica se nalazi na sredini, a druga na
kraju štapa kao na slici. Slobodan kraj štapa je zakačen za horizontalni plafon tako da
štap može da osciluje bez trenja u vertikalnoj ravni pod uticajem gravitacionog polja.
Period malih oscilacija štapa sa kuglicama je ( g = 10 m /s2)
√
a) π/ 5 s b) 2π/
√
2 π/ 5 s
√
c) π/ 7 s
d) 2π/
√
2 π/ 7 s
√
e) 4π/ 5 s n) ne znam (8 poena)
39
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Elektron volt (eV) je jedinica za energiju.

b
2 
e
km 103 m 5400 m m
a = 5.4 = 5.4 = = 1.5
h·s 3600 s · s 3600 s2 s2
3  Masa protona je približno jednaka masi neutrona.

a
4c Pođimo od izraza za električnu silu F koja deluje na česticu naelektrisanja q kada se ona nađe u električnom
električnom
polju intenziteta E :
F = qE
qE
ili ekvivalentno
F
E= .
q
Kako je jedinica za silu N, a za naelektrisanje C, to iz prethodne jednačine sledi da se jedinica jačine električnog
polja može izraziti kao N/C.
8
5d Talasna dužina elektromagnetnog talasa koji odgovara frekvenciji f = 50 Hz , u vazduhu (c = 3 · 10 m/s) je
data izrazom
c 3 · 108 ms
λ= = 1 = 6 · 106 m = 6000 km .
f 50 s
8m
6b Brzina svetlosnog zraka u sredini sa indeksom prelamanja n je c 0 /n gde je c 0 = 3 · 10 brzina svetlosti u
s
vakuumu. Za vreme ∆t∆ t svetlosni zrak u ovoj sredini pređe put
c0
∆s = ∆t
∆t
n
prelamanja dobija
c0 ∆t 3 108 ms 7.5 10−9 s
· · ·
n = = = 1.5.
s 1.5 m
7  Pritisak na dnu otvorene

c otvorene posude ispunjene vodom do visine H dat je izrazom
p = ρgH
ρg H + p0
gde je g gravitaciona konstanta, ρ - gustina vode i p 0 - spoljašnji pritisak, i ne zavisi od oblika posude. Prema
tome, za istu visinu H, važiće: p1 = p 2 = p 3 .
8 e Brzina
Brzina svetl
svetlost
ostii je apsolu
apsolutna
tna prema
prema Einstei
Einsteino
novoj
voj specijal
specijalnoj
noj teorij
teorijii relativ
relativnos
nosti,
ti, i kao takv
takva ne
zavis
zavisii ni od frekv
frekvenc
encije
ije (talas
(talasne
ne dužine
dužine),
), inten
intenzite
ziteta,
ta, ni brzine
brzine izvora
izvora svetl
svetlost
ostii. Odgo
Odgovovorr e) je tačan.
tačan.
9d Induktivna otpornost idealnog kalema L, na učestanosti ω je: X = ωL . Pošto

Pošto za stalnu
stalnu jednosmernu
jednosmernu struju
važi ω = 0, sledi da je induktivna otpornost jednosmerne struje jednaka nuli: X = 0 Ω.
41
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
10  Jednačina stanja idealnog gasa je

a
pV = nRT
gde je p - pritisak gasa, V - zapremina gasa, n - broj molova gasa u toj zapremini, R - univerzalna gasna konstanta
i T - temperatura gasa. Molarna zapremina (zapremina n = 1 mola gasa) je odredjena
odredjena izrazom
T
Vn=1 mol =R
p
∼ Tp .
11 
c Jačina gravitacionog polja na površi Zemlje jednaka je gravitacionoj konstanti i može se definisati sledećom
jednačinom
M
g=γ
R2
gde je M masa Zemlje obuhvaćena sferom radijusa R (poluprečnik Zemlje). Jačina gravitacionog polja na dubini
jednakoj polovini poluprečnika Zemlje, odgovaraće
odgovaraće masi M 1 koja je obuhvaćena sferom radijusa R 1 = R/2
R/2 :
M1
g1 = γ
R21
Ako sa ρ označimo gustinu Zemlje, tada je masa M1

4 4
M1 = ρV 1 = ρ πR31 = ρ π
 R
3
=
1 4 3 1
·ρ πR = M
3 3 2 8 3 8
i za jačinu gravitacionog polja na dubini jednakoj polovini poluprečnika Zemlje dobijamo

1
M1 8
M 1 M 1
g1 = γ 2 = γ = γ 2 = g.
R 2
R1
2
2 R 2
12 b Neka je otpornost dveju identičnih

identičnih sijalica R 1 = R2 = R. Ekvivalentna otpornost redne veze ovih dveju
sijalica je
Rr = R1 + R2 = 2R
dok je ekvivalentna otpornost paralelne veze ovih dveju sijalica
R1 R2 R
Rp = = .
R1 + R2 2
Kada se sijalice vežu na izvor jednosmernog napona U , električna snaga koja se razvije na njima data je sledećim
izrazima
U2
Pr = , za rednu
rednu vezu
Rr
U2
Pp = , za paralelnu
paralelnu vezu
Rp
te se njihov količnik može izraziti u sledećem obliku
R
Pr Rp 1
= = 2 = .
Pp Rr 2R 4
13 a U priloženom rešenju su izvedene jednačine kosog

hica.
Neka je telo izbačeno početnom brzinom v 0 pod uglom
α u odnosu na površinu
površinu Zemlje.
Zemlje. Ako rastavi
rastavimo
mo vek-
tor početne brzine na horizontalnu (x) i vertikalnu (y)
komponentu, onda važi
v0x = v0 cos α
v0y = v0 sin α
42
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Neka telo dostigne domet D za vreme t.

Duž x -ose, telo se kreće ravnomernom brzinom v0x tako da duž ove ose važi jednačina
D = v 0x t = v 0 t cos α
Duž y- ose praktično imamo vertikalni

vertikalni hitac, telo kao da je izbačeno
izbačeno uvis početnom brzinom v 0y i na njega deluje
sila Zemljine teže, tako da se kreće sa ubrzanjem
ubrzanjem −g. Na maksimalnoj visini H , vertikalna brzina tela je nula
0 = v0y gt 1− ⇒ t1 = vg0y = v0 sin

g
α
odakle se za visinu dobija

2 2
H = v0y t1 − 12 gt21 = v0 sin
2g
α
.
Sa visine H telo nastavlja da se kreće ubrzanjem g i stigne na površinu Zemlje za vreme t 2 tako da važi
1
 2H 2v20 sin2 α v0 sin α
H = gt 22 ⇒ t2 = = 2
= = t1 .
2 g 2g g
Dakle ukupno vreme potrebno da telo dotakne površinu Zemlje od trenutka izbacanja je
2v0 sin α
t = t 1 + t2 =
g
pa se za domet dobija
v02 v2
D = v 0 t cos α = 2sinαcos α = 0 sin
2sinα sin (2α
(2α).
g g
Kako je sin2α
sin2α ≤ 1, maksimalni domet D se dobija za ugao koji zadovoljava
sin
sin (2α
(2α) = 1 ⇒ α = π4 .
Tada je
v02
Dmax =
g
i   2
v 2 sin π4 v02
Hmax = 0 =
2g 4g
Traženi količnik maksimalnog dometa i maksimalne visine iznosi
v02
Dmax g
= v02
= 4.
4.
H max
4g
14 
d Na česticu naelektrisanja q koja se kreće pod uticajem homogenog
magnetskog polja indukcije B  , po kružnici
kružnici poluprečnik
poluprečnikaa R , brzinom v deluje
Lorentz-ova sila data izrazom
F = qv × B
Kao što se vidi sa slike i iz prethodnog izraza, ova sila je uvek normalna na
vektor brzine odnosno na vektor putanje čestice.
Rad sile jednak je skalarnom proizvodu vektora sile i vektora putanje. Kako su u svakoj tački putanje ova dva vek-
tora normalna, to je njihov skalarni proizvod u svakoj tački putanje nula, pa je i ukupan rad Lorentz-ove sile nula.
43
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
15  d Neka se sistem blokova

blokova kreće ubrzanjem
ubrzanjem a u smeru delovanja
sile F 2 kao na slici.
Na blok mase m deluje sila zatezanja u kanapu T 1 i sila F 1 tako da
prema II Newton-ovom zakonu važi
ma = T 1 F1 −
Na blok mase 2m
2 m deluje sila F 2 i sila zatezanja u kanapu T 2 tako da prema II Newton-ovom zakonu važi
2ma = F 2 − T2
Suma ove dve jednačine daje
3ma = F 2 − F1 + T1 − T2
kako je kanap neistegljiv, to je T 1 = T 2 = T , odnosno
3ma = F 2 − F1 ⇒ ma = 31 (F
( F2 − F1 )
Iz prve jednačine, za silu zatezanja u kanapu dobijamo

1
ma = T − F1 ⇒ T = F 1 + ma = F1 +
3
(F
( F2 − F1) = 31 (2F
(2 F1 + F2 ) .
Uzimajući u obzir
F1 = At
F2 = Bt
Bt
dobijamo
1 1
T = (2F
(2 F1 + F2 ) = (2A
(2 A + B ) t
3 3
Kanap će se prekinuti u trenutku t = tmax kada sila zatezanja dostigne maksimalni intenzitet T = T max
1
Tmax = (2A
(2 A + B ) tmax
3
odakle je
3Tmax 30 N
tmax = = = 6 s.
2A + B 5 Ns
16 
b Svetlosni zrak upada iz vazduha (n
( n0 = 1) na centar
osnove staklenog cilindra (indeksa prelamanja n s = 3/2)
pod uglom θ u odnosu na normalu i prelama se u cilindru
pod uglom θs u odnosu na normalu. Iz Snell-ovog zakona
prelamanja svetlosti važi
n0 sin θ = n s sin θs
Zrak zatim nastavlja put do bočne strane cilindra na

koju pada pod uglom
π
θc = − θs
2
Uslov da se zrak totalno reflektuje od površi koja deli stakleni cilindar od vode, je da za upadni ugao važi uslov
totalne refleksije
π
ns sin θc = n v sin = nv
2
odakle je
4
nv 3 8
sin θc = = 3
=
ns 2
9
ili
cos2 θc = 1 − sin2 θc = 1 − 64
81
=
17
81
44
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
√17
cos θc =
9
Iz prve dve jednačine dobijamo
ns ns π − ns
sin θ = sin θs = sin θc = cos θc
n0 n0 2 n0
i uzimajući u obzir izračunatu vrednost kritičnog ugla i indeksa prelamanja u staklu i vazduhu
3
√17 √17
sin θ = · =
2 9 6
√17
θ = arcsin
6
Za sve upadne uglove manje od ovog kritičnog ugla, imaćemo totalnu refleksiju na provrši između stakla i vode i
zrak nikada neće moći da napusti stakleni cilindar.
17 
e U trenutku formiranja izvora,
izvora, aktivnost radona je N = 4 MBq. Nakon
Nakon 3.82 dana od formiranja
formiranja izvora,
izvora,
odnosno, nakon vremena jednakoh vremenu poluraspada, aktivnost radona (broj raspadnutih jezgara u jedinici
vremena) jednak je polovini početne aktivnosti radona
N
N1/2 = = 2 MBq
2
To znači da radon tada emituje 2 · 106 α-čestica u sekundi.
Ako jedna od 4000 emitovanih α -čestica izaziva nuklearnu reakciju 94 Be + α → 12
6 C + n, to se na svakih 4000
α-čestica
-čestica emituje jedan neutron. Odavde
Odavde sledi da je broj emitova
emitovaih
ih neutrona u jednoj sekundi
2 106
· = 500.
500.
4000
18 c Neka je c p = 5.
5 .18 kJ /(kg K) specifična toplota pri stalnom pritisku i c v = 3.
3 .1 kJ /(kg K) specifična toplota
pri stalnoj zapremini. Neka je M masa jednog mola ovog gasa. Specifične molarne toplote gasa pri stalnom
pritisku
pritisku odnosno stalnoj zapremini su date izrazima
Cp = M cp
Cv = M cv
Znajući da je razlika između ovih specifičnih molarnih toplota gasa jednaka univerzalnoj gasnoj konstanti
R = Cp − Cv = M (c(cp − cv )
za masu jednog mola ovog gasa dobijamo
kJ
R 8.31 kmol K kg g
M= = = 4 = 4
cp − cv kJ
5.18 kgK kJ
3.1 kgK
− kmol mol
4
što odgovara molarnoj masi gasa 2 He.
19 e Na slici smo sa I 1 označili struju koja teče kroz otpornik R 1 , sa I 2

struju koja teče kroz otpornik R2 i sa I R struju koja teče kroz promenljivi
otpornik R .
Snaga koja se razvija na otporniku R je
2
P = IR R.
Na osnovu Ohm-ovog zakona, pad napona UR na paralelnoj vezi otpornika
R2 i R dat je izrazom
45
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
UR = R2 I2 = RI R
odavde je
R
I2 = IR
R2
što u kombinaciji sa jednačinom prvog Kirchhoff-ovog zakona za čvor A daje
I1 = I 2 + IR
R R + R2
I1 = IR + IR = IR
R2 R2
Na osnovu drugog Kirchhoff-ovog zakona za zatvoreno kolo koje čine elementi E − R1 − R imamo
E − R1I1 − RIR = 0
gde zamenom prethodnog izraza za I 1 dobijamo
E − R1 R +R2R2 IR − RIR = 0
R + R2
E = R1 IR + RIR
R2
R + R2
E = R1 IR + RIR
R2
E=
 R1 + R +
R1
R IR

R2
Uzimajući u obzir R2 = R1 = 3 Ω i R 1 /R2 = 1 prethodni izraz se može uprostiti:
E = (R1 + 2R) IR
odnosno
E
IR =
R1 + 2R
Tako izraz za snagu postaje
2 R
P = IR R = E2
2 R)2
(R1 + 2R
Snaga će biti maksimalna za maksimalnu vrednost funkcije
R
f (R
( R) =
2 R)2
(R1 + 2R
Nađimo prvi izvod ove funkcije
· 2 R)2
1 (R1 + 2R − R · 2 (R1 + 2R
2 R) · 2 R1 + 2R
2 R − 4R R 1 − 2R
f  (R) = = =
2 R)2
(R1 + 2R R1 + 2R
2R R1 + 2R
2R
gde smo koristili formulu za izvod količnika

 u  u v − uv
=
v v2
sa
u = R, u = 1
2 R)2
v = (R1 + 2R → v = 2 · (R1 + 2R
2 R) · 2
Funkcija će imati maksimum kada je izvod te funkcije jednak nuli
f  (R) = 0
R1 2R −
=0
R1 + 2R
2R
46
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
R1 − 2R = 0
R1
R= = 1.
1 .5 Ω.
2
20 a Kada je kruti štap sa dvema

dvema kuglama (od kojih obe imaju masu M )
otklonjen za mali ugao θ , na kugle deluje sila Zemljine teže koja proizvodi
rezultujući moment sile
MF = F1 L + F2 2L ·
gde za F 1 i F2 važi (vidi sliku)
F1 = F2 = M g sin θ
Odavde sledi da je moment sile

MF = (F 1 + 2F
2 F2 )L = 3M gL sin θ
Za male uglove θ važi sin θ ≈ θ tako da imamo

MF = 3M gL sin θ ≈ 3MgL θ = k · θ
Kako na sistem deluje moment sile oblika k · θ u smeru suprotnom od smera kretanja, to će sistem oscilovati
harmonijskim oscilacijama frekvencije 
1 k
f=
2π I
gde je k = 3M gL a I je moment inercije sistema
sistema od dve kugle koji se može izračunati
izračunati prema sledećoj formuli
formuli
(2 L)2 = 5M L5
I = M L2 + M (2L
Za frekvenciju malih oscilacija se sada dobija
f=
1
 k
=
1
 3M gL
=
1
 3g
2π I 2π 5M L 2 2π 5L
m
Za date vrednosti g = 10 i L = 0.3 m dalje dobijamo
s2
f=
1
 3g
=
1
 30 sm
2
=
1 √
20 Hz =
1
5 Hz
√
2π 5L 2π 1.5 m 2π π
Odnosno, za period malih oscilacija se ima
1 π
T = = s.
√
f 5
47

(2. jul 2013.)
1. Weber (Wb = T·m2 ) je jedinica za

d) električni fluks e) magnetsku indukciju n) ne znam (3 poena)
2. Vreme potrebno da laserski zrak poslat sa Zemlje stigne do ogledala na Mesecu i da se vrati nazad na Zemlju
iznosi 2.5 s. Udaljenost površi Meseca od površi Zemlje je približno ( c = 3 · 108 m/s)
a) 188 · 103 km b) 375 · 106 km c) 750 · 106 km

d) 750 · 103 km e) 375 · 103 km n) ne znam (3 poena)
3. Koji od navedenih izraza ne spada u istu kategoriju

a) qvB b) γ m1m2 /r2 c) mgh
mg h
d) ma (4πε0 r2 )
e) q1 q2 /(4πε n) ne znam (3 poena)
4. Zapremina dva mola idealnog gasa na temperaturi od 0 °C i pritisku od 101 kPa je ( R = 8.3 J/(mol K))
a) 22.4 dm3 b) 44.8 dm3 c) 22.4 m3

d) 224 dm3 e) 2240 cm3 n) ne znam (3 poena)
5. Učestanost
Učestanost oscilatora
oscilatora personalnog
personalnog računara je 3.2 GHz. Jedan takt centralne
centralne procesorske
procesorske jedinice
jedinice traje
a) 312.5 ps b) 312.5 ns c) 312.5 µ s
312..5 · 10−10 s
d) 312 e) 3.125 · 10−12 s n) ne znam (3 poena)
6. Grad se snabdeva vodom preko cevi površine poprečnog preseka 0.4 m 2 . Brzina proticanja vode kroz ovu
cev je 0.1 m/s pri prosečnoj dnevnoj potrošnji svakog domaćinstva od 288 litara. Ako nema gubitaka vode u
vodovodnoj mreži, broj domaćinstava u gradu je
a) 500 b) 1200 c) 12000
d) 5000 e) 30000 n) ne znam (4 poena)
7. Kroz
Kroz prav
prav provod
provodnik
nik koji se nalazi
nalazi u stalno
stalnom,
m, homoge
homogenom
nom magnetsk
magnetskomom polju
polju usposta
uspostavlj
vljena
ena je stalna
stalna
jednosmerna struja.  
s truja. Pravilan raspored vektora sile F na provodnik, vektora magnetske indukcije B i vektora
dužine provodnika L (prema smeru struje) je
49
(4 poena)
8. Rad koji izvrši idealni gas pri širenju na konstantnom pritisku od 100 kPa od zapremine 2 litra do zapremine
10 litara je
a) 80 J b) 800 J c) 8 J
d) 12 J e) 120 J n) ne znam (4 poena)
9. Visina na koju treba podići neko telo iznad površi Zemlje poluprečnika R da bi intenzitet gravitacionog polja
opao na jednu četvrtinu vrednosti na površi Zemlje je
a) R b) 2R c) 3R
d) 4R e) R/2 n) ne znam (4 poena)
10. Kuglica
Kuglica sa naelektrisanjem
naelektrisanjem q se nalazi u koordinatnom početku, a kuglica sa naelektrisanjem 4 q se nalazi na
rastojanju L od prve na pozitivnom delu x -ose. Koordinata mesta na x -osi gde je rezultantno električno polje
jednako nuli je
a) L/2 b) 5L/4 c) 2L/3
d) L/3 e) -L/3 n) ne znam (4 poena)
11. Reaktor u nuklearnoj elektrani radi sa termičkom snagom od 3000 MW. Pri svakoj fisiji jezgra uranijuma
oslobodi se energija od 200 MeV. Ako je masa jezgra atoma uranijuma 235
92 U jednaka njegovom masenom broju
(u gramima po molu) masa uranijuma koja se potroši u reaktoru za godinu dana je približno
(Nav = 6 · 1023 mol−1 , e = 1.6 · 10−19 C)
a) 48 kg b) 3.2 kg c) 1850 kg
d) 1160 kg e) 77 kg n) ne znam (5 poena)
12. Kroz kalem induktivno

induktivnosti
sti L je uspostavljena električna struja čija
je vremenska promena data na slici. Apsolutna vrednost indukovane
indukovane
elektromotorne sile u kalemu je
a) najv
ajveća
eća na delu
delu kriv
rive A b) najm
najmaanja
nja na delu
delu kriv
rive B
c) najv
najveeća na delu
delu kriv
krivee C d) najm
najmaanja
nja na delu
delu kriv
rive D
e) jedn
jednaka
aka na delo
delovim
vimaa kriv
krivee A i D n) ne
ne znam
znam
(5 poena)
50
13. Težina lifta koji miruje sa putnicima je 8 kN. Sila zatezanja u užetu koje vuče naviše kabinu lifta je 12 kN.
Ubrzanje lifta naviše je ( g =10 m/s2 )
a) 2.5 m/s2
2.5 m/s m/ss2
b) 5 m/ c) 7.5
7.5 m /s2
m/s
m/s2
d) 10 m/s m/s2
14. Cev savijena u obliku slova L, otvorena na oba kraja, spuštena je sa mosta
u reku. Horizontalni kraj cevi je potopljen i usmeren suprotno toku vode. Ako
se voda u vertikaln
vertikalnom
om kraku cevi podigne
p odigne iznad nivoa vode u reci za h = 0.2 m,
m,
2
brzina strujanja vode je (g = 10 m/s )
a) 4 m/s b) 1.41 m/s
c) 2.82 m/s d) 8 m/s
e) 2 m/s n) ne znam
(5 poena)
15. Nerelativistički elektroni se iz stanja mirovanja kreću pod uticajem električnog polja. Posle prolaska kroz
potencijanu razliku od 344 V imaju De Broglievu talasnu dužinu
(h = 6.6 · 10−34 Js, me = 9.1 · 10−31 kg, e = 1.6 · 10−19 C)
a) 6.6 · 10−11 m b) 9.3 · 10−11 m c) 2.2 · 10−11 m

d) 1.6 · 10−11 m e) 1.6 · 10−15 m n) ne znam (7 poena)
16. U kolu jednosmerne struje sa idealnim izvorom na slici, jačina

struje koju pokazu
p okazuje
je idealni
idealni ampermetar
ampermetar je
a) 6E/(7
E/ (7R
R) b) 7E/
7 E/(6
(6R
R)
c) E /(6R
(6R) d) E /R
e) E /(3R
(3R) n) ne znam
(7 poena)
17. Dubina bazena je 3 m. Ako se do vrha ispuni vodom indeksa prelamanja n =

√ 7/
2 i posmatra pod uglom
od 30° prema normali na površ vode, prividna dubina bazena je
a) 1.5 m b) 1 m c) 1.7 m
d) 2.1 m e) 2.6 m n) ne znam (7 poena)
18. Kamen je sa neke visine izbačen horizontalnom početnom brzinom 10 m/s. Ako se zanemari otpor vazduha,
posle vremena 1 s od trenutka bacanja, normalno ubrzanje kamena je ( g =10 m/s2 )
√ √ √
a) 5/ 2 m/s 2 1 / 2 m/s 2
b) 1/ c) 2 5 m/s 2
d) 2/
√
2 / 5 m/s 2
√
e) 5 2 m/s 2 n) ne znam (8 poena)
51
19. Transverzalni talas se prostire duž zategnute žice u pozitivnom smeru x -ose. Udaljenost čestica žice od ravno-
težnog položaja pri kretanju talasa se u SI sistemu jednačinom y (x, t) = 53 · 10−6 sin (188
sistemu može opisati jednačinom (188t − 3.14
14xx).
Količnik fazne brzine talasa i maksimalne brzine delića žice pri kretanju talasa je približno
a) 6 b) 60 c) 600
d) 6000 e) 60000 n) ne znam (8 poena)
20. Tanki, kruti metalni štap, homogene gustine i dužine 2 L savijen

je na sredini tako da ima oblik grčkog slova Λ. Ugao između savijenih
polovina štapa je 120o . Sistem osciluje
osciluje u gravitaci
gravitacionom
onom polju u
vertikalnoj ravni koju čine kraci štapa, oko ose koja prolazi kroz
tačku savijanja O, a normalna je na ravan oscilovanja. Period malih
oscilacija ovog oscilatora je

a) 4π 3L/g

b) 4π
4 π L/(3
L/(3gg )

c) π 2L/(3
L/(3gg )
d) 2π
2 π 2L/(3
L/(3gg) e) 4π 2L/(3
L/(3gg ) n) ne znam (8 poena)
52
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Weber (Wb = T
c ·  ·S
m2 ) je jedinica za magnetni fluks Φ = B  [T·m2 ].
2 e Vreme potrebno da laserski zrak poslat sa Zemlje stigne do ogledala na Mesecu i da se vrati nazad na
Zemlju iznosi ∆t
∆ t = 2.5 s.
Neka je udaljenost Meseca od Zemlje d. Laserski zrak putuje do Meseca brzinom svetlosti c reflektuje se od
ogledala i vrati nazad brzinom svetlosti, prešavši tako ukupan put ∆s
∆ s = 2d.
Kako je ∆s c∆t, za udaljenost Meseca od Zemlje dobijamo
∆ s = c∆
1
d= c∆t = 3 1.25 108 m = 375 106 m = 375 103 km.
· · · ·
2
2
3 (4πε 0 r2 ) i ma predstavljaju izraze za silu (Lorentz-ova sila kojom magnetno polje
c qvB , γm 1 m2 /r , q 1 q2 /(4πε
deluje na naelektrisanu česticu u pokretu, gravitaciona sila između dvaju masa, Coulomb-ova elektrostatička sila
između dvaju naelektrisanih čestica, i izraz za silu prema II Newton-ovom zakonu).
mgh predstavlja izraz za potencijalnu energiju mase m na visini h i jedini ne spada u kategoriju izraza za silu.
4  Prema jednačini stanja idealnog gasa važi

b
pV = nRT
odakle se zapremina može izraziti u sledećem obliku

nRT
V =
p
Za zadate vrednosti se dobija
2 mol 8.3 molJ K (0 + 273 K )
· ·
V = ≈ 44 44..8 dm 3 .
44..8 · 10−3 m3 = 44
101 103 Pa
·
5 a Ako je učestanost oscilatora

oscilatora personalnog računara 3.2 GHz, tada jedan takt (period) centralne procesorske
procesorske
jedinice traje
1 1
T = = = 3.125 · 10−10 s = 312.
312.5 ps.
f 3.2 · 10 Hz
9
6  Površina poprečnog preseka cevi:

c 0 .4 m 2
S = 0.
m
Brzina proticanja vode kroz cev: v = 0.1
s
Vreme posmatranja potrošnje: ∆t = 1 dan = 24 · 3600 s
Potrošnja vode po jednom domaćinstvu: V1 = 288 l = 288 · 10−3 m3
Ukupna zapremina vode koja protekne brzinom v kroz cev poprečnog preseka S za vreme ∆t data je izrazom
V = vS
v S ∆T
ako svako od N domaćinstava u proseku potroši zapreminu vode V 1, ukupna zapremina potrošene vode biće
V = N V1
Iz poslednje dve jednačine dobijamo broj domaćinstava

V vS ∆t
N= = = 12000.
12000.
V1 V1
53
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
7  kroz koji teče struja I, a koji se

e Prema Lorentz-ovom zakonu, sila koja deluje na prav provodnik dužine L

nalazi u homogenom magnetskom polju magnetske indukcije B data je izrazom
F = I L
 × B
Raspored vektora sila koji odgovara ovoj jednačini prema pravilu desne ruke dat je na slici e):
8 b Treba izračunati
izračunati rad koji izvrši idealni
idealni gas pri širenju na konstantnom
konstantnom pritisku
pritisku od 100 kPa od zapremine
zapremine
2 litra do zapremine 10 litara.
Pri izobarskom širenju gasa ( p = const)
const), rad koji izvrši gas je dat jednačinom
A = p (V2 − V1)
A = 100 103 Pa (10
· − 2) · 10−3 m3 = 800 Nm = 800 J .
9  Intenzitet gravitacionog polja na površini Zemlje, dat je sledećom jednačinom

a
γM
g=
R2
gde je γ gravitaciona konstanta, M je masa Zemlje, a R njen radijus.
Na visini H od površine Zemlje (tj. za radijus R 1 = R + H ) jačina gravitacionog polja iznosi
γM γM
g1 = 2 =
R1 (R + H )2
U zadatku se traži visina na kojoj će intenzitet gravitacionog polja opasti na jednu četvrtinu onoga na Zemljinoj
površi
1
g1 = g
4
γM 1 γM
2
=
(R + H ) 4 R2
R + H = 2R
H = R.
10 d Pretpotstavimo da su oba naelektrisanja pozi-

tivna i da se tačka u kojoj je rezultantno električno
polje jednako nuli nalazi na rastojanju d od koor-
dinatnog
dinatnog početka
p očetka na x -osi.
Električno
Električno polje pozitivno naelektrisane
naelektrisane čestice je
usmereno radijalno od čestice, kako je prikazano
na slici.
Imamo da je električno polje čestice naelektrisanja
naelektrisanja
q u tački x = d dato sa
q
E1 =
4πεd 2
dok je električno polje čestice naelektrisanja 4q
4 q u istoj tački x = d (udaljenoj za L − d od te čestice)
4q
E2 =
4πε(
πε (L − d)2
54
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
ova dva polja treba da su jednakog intenziteta (a suprotnog smera)
E1 = E 2 ⇔ (L − d)2 = 4d2
L − d = 2d ⇒ d = L3 .
11 
d Reaktor
Reaktor u nuklearnoj
nuklearnoj elektrani
elektrani koji radi sa termičkom snagom od P = 3000 MW = 3 · 109 W za vreme od
termičkom
∆t = 1 godina = 365 · 24 · 3600 s proizvede količinu energije
W = P ∆t
Pri svakoj fisiji jezgra uranijuma oslobodi se energija od

∆W = 200 MeV = 200 106 V 1.6 10−19 C = 3.2 10−11 J
· · · ·
To znači da je neophodno da se u godini dana raspadne
W P ∆t
N= =
∆W ∆W
jezgara Uranijuma, da bi se proizvela količina energije W.
Masa jednog mola Uranijuma 23592 U jednaka je njegovom
njegovom masenom
masenom broju (u gramima
gramima po molu), odnosno
g
Mmol = 235
mol
pa je masa jezgra Uranijuma (ako znamo da u svakom molu ima N av = 6 · 1023 mol−1 atoma)
Mmol
M=
Nav
Odavde sledi da je neophodna masa Uranijuma koja se potroši u godini dana
P ∆t M mol
Mtot = N M = · ·
∆W Nav
g
3 109 W 365 24 3600 s
· · · · 235 mol
Mtot = · 6 · 1023 mol−1
3.2 10−11 J ·
Mtot = 1.16 106 g = 1160 kg .
·
12 a Apsolutna
Apsolutna vrednost elektromotorne
elektromotorne sile koja
se indukuje u kalemu induktivnosti L kada kroz
njega protiče linearno-promenljiva struja data je
izrazom
|E | = L ddIt = L ∆∆It
Odakle sledi da će se u kalemu indukovati maksi-
malna elektromotorna sila E kada nastupi maksi-
∆I
malna promena struje u jedinici vremena .
∆t
U sledećoj tabeli su izračunate promene struje u
jedinici vremena za sve delove krive A-B-C-D na
zadatom grafiku.
A B C D
∆I [A] 6 − 0 = 6 10 − 6 = 4 10 − 10 = 0 6 − 10 = −4
∆t [s
[ s] 1 −0=1 3 −1 = 2 5 −3=2 7−5= 2
∆I /∆t [A/s] 6 2 0 −2
55
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Iz tabele je očigledno da je apsolutna vrednost indukovane elektromotorne sile u kalemu najveća u delu krive A.
13  Težina lifta koji miruje sa putnicima je

b
M g = 8 kN
odakle se za masu lifta sa putnicima dobija

8 kN 8000 N
M= = = 800 kg
g 10 sm 2
Sila zatezanja u užetu koje kabinu lifta vuče naviše je

T = 12 kN
Prema drugom Newton-ovom zakonu, za lift koji se kreće naviše ubrzanjem a, važi
Ma = T − Mg
odakle se za ubzanje lifta dobija
T N m m
a=
M
− g = 12000
800 kg
− 10 2 = 5 2 .
s s
14 e Posmatrajmo poprečne preseke S1 i S2 za koje ćemo

primeniti Bernoulli-jevu jednačinu
1 1
p1 + ρv12 + ρgh1 = p 2 + ρv22 + ρgh2
2 2
Za presek S1 važi
• Hidrostatički pritisak: p1 = p 0 + ρgh d
• Brzina tečnosti kroz presek: v1 = v
• Visina u odnosu na referentnu ravan S ref : h 1 = 0
Za presek S2 važi
• Hidrostatički pritisak: p2 = p 0
• Brzina tečnosti kroz presek: v2 = 0
• Visina u odnosu na referentnu ravan S ref : h 2 = h + hd
Sada dobijamo
1 1
p0 + ρghd + ρv2 + ρg 0 = p 0 + ρ 0 + ρg(
· ρg (h + hd ) ·
2 2
1 2
ρv = ρgh
ρg h
2
odnosno 
v= 2gh
v=
· 2 10
m
· 0 .2 m = 2
m
.
s2 s
15  Svakoj čestici mase m i brzine v može se pridružiti talas de Broglie-eve talasne dužine
a
h h
λ= =
p mv
Prolaskom kroz potencijalnu razliku ∆U,
∆ U, čestica naelektrisanja q dostigne kinetičku energiju
mv2
W = q ∆U =
2
odakle se za njenu brzinu dobija  2q ∆U
v=
m
56
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Sada se de Broglie-eva talasna dužina može izraziti kao
λ=
h
=
h
 m
=  h
= 6.6 10−11 m.
·
mv m 2q ∆U 2mq∆U
16 
c Označimo
Označimo struje i čvorove
čvorove u kolu kao na slici. U zadatku se traži struja kroz idealni
idealni ampermetar,
ampermetar, koja je u
našem slučaju označena sa I 4 .
Ampermetar je idealan, što znači da je njegova unutrašnja otpornost nula R amp = 0, a stoga je prema Ohm-ovom
zakonu i pad napona na njemu jednak nuli
UCD = Ramp I4 = 0
Prema Ohm-ovom zakonu za otpornik 3R

3 R vezan paralelno ampermetru imamo
UCD = 3RI3 = 0
odakle sledi da je struja kroz ovaj otpornik jednaka nuli

I3 = 0
Ovaj otpornik se može odstraniti iz električnog kola tako da se dobije ekvivalentno kolo kao na sledećoj slici
gde je prema prvom Kirchhoff-ovom zakon za čvor C

I2 = I 4
Ova struja teče kroz rednu vezu otpornika 2R, Ramp i 4R

4 R prouzrokujući pad napona između čvorova A i B
jednak:
UAB = (2R
(2R + Ramp + 4R
4 R) I4 = 6RI4
Kako je na čvorove A i B privezan idealni naponski izvor elektromotorne sile E , važi
UAB = E
Iz poslednje dve jednačine dobijamo struju koju pokazuje ampermetar
E = 6RI4 ⇒ I4 = 6ER .
57
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
17 d Kada je bazen napunjen vodom, na prelazu iz vazduha

vazduha
u vodu dolazi do prelamanja svetlosti (ka normali) i ugao
prelamanja u vodi θ 1 je na osnovu Snell-ovog zakona
n0 sin θ0 = n v sin θ1
Kako oko pretpostavlja da se zrak ne prelama (već da svetlost

nastavlja da putuje pravolinijski), to će oku dubina bazena
prividno izgledati manja. Ako sa d1 označimo ovu prividnu
dubinu, sa slike važi
d1 tan θ0 = d 0 tan θ1
tan θ1
d1 = d 0
tan θ0
Iz Snell-ovog zakona sledi 
n0 2 1 1
sin θ1 = sin θ0 = = √
nv 72 7
cos2 θ1 = 1 − sin2 θ1 = 1 − 1
=
6
⇒ cos θ1 =
 6
7 7 7
tan θ1 =
sin θ1
=
 1
cos θ1 6
π
Za upadni ugao θ 0 = imamo
6
tan θ0 = √13
pa se za prividnu dubinu dobija vrednost
d1 = d 0
tan θ1
=3m
√ 1
3 = 2.1 m.
tan θ0 6
18  e Neka je telo izbačeno horizontalnom

horizontalnom početnom brzinom
brzinom
v0 . Na telo u horizonta
horizontalnom
lnom pravcu
pravcu ne deluje nikakva
nikakva sila,
tako da se ono u tom pravcu kreće ravnomernom brzinom
jednakom početnoj
p očetnoj brzini:
vx = v 0
U vertikalnom pravcu naniže na telo deluje sila Zemljine teže,

tako da se telo u tom pravcu kreće konstantnim ubrzanjem g .
Nakon izvesnog vremena t, t , brzina tela u tom pravcu iznosiće
vy = gt
gt
Ugao θ sa slike je dat izrazom
vx v0
tan θ = =
vy gt
m m
Za zadate vrednosti v 0 = 10 , g = 10 2 , u vremenu t = 1 s, taj ugao iznosi
s s
tan θ = 1 → θ = π4 .
Normalno ubrzanje kamena je komponenta vektora ubrzanja normalna na pravac kretanja definisanog brzinom
v. Sa slik
slikee se vidi
vidi √ √ m
π m 2
gn = g sin θ = g sin = 10 2 = 5 2 2.
4 s 2 s
58
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
19  Jednačina talasa koja opisuje položaj čestica žice se može opisati sledećim generalnim izrazom
d
y (x, t) = A sin(ωt
sin(ωt − kx)
kx)
gde je A , amplituda talasa, ω − kružna učestanost, k − koefficijent prostiranja. Brzina delića žice se može izraziti
kao izvod položaja delića žice po vremenu
∂y (x, t)
v (x, t) = = A cos(ωt
cos(ωt − kx)
kx) · ω = Aω cos(ωt
cos(ωt − kx)
kx)
∂t
ili
v (x, t) = vm cos
cos (ωt − kx)
kx)
gde je maksimalna brzina delića žice
vm = ωA
S druge strane, fazna brzina talasa je data sledećim izrazom
ω
vφ =
k
pa se za odnos fazne brzine talasa i maksimalne brzine delića žice dobija
vφ 1
=
vm kA
Iz zadate jednačine talasa se dobijaju vrednosti amplitude A = 53 · 10−6 i koeficijenta prostiranja k = 3.14 tako
da je odnos brzina
vφ
= 6008 ≈ 6000
6000..
vm
20 
b Pretpostavimo da je sistem štapa savijenog po sredini otklonjen iz položaja ravnoteže za mali ugao θ u
smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, kao na slici. Tada je ugao između levog kraka štapa i vertikalne
π π
ose − θ, a ugao između desnog kraka štapa i vertikalne ose + θ.
3 3
Pretpostavimo da je svaki krak savijenog štapa mase M.

Na centar mase levog kraka štapa deluje sila Zemljine teže M g , tako da je moment ove sile (u smeru suprotnom
od kazaljke na satu):
M+ = F 1 · L2
Kako je normalna komponenta sile Zemljine teže na štap
π
 −
F1 = M g sin θ
3
za moment sile imamo
· L2 = M2gL sin π
M+ = F 1
 − θ
3
Na sličan način, za moment sile koja deluje na centar mase desnog kraka štapa (u smeru kazaljke na satu) imamo
· L2 = M2gL sin π
M− = F 2
  +θ
3
59
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Rezultujući moment sile koji deluje na savijeni štap otklonjen za mali ugao θ iz ravnotež
ravnotežnog
nog položaja je
Mr = M + − M− =
M gL    −  − 
sin
π
+θ sin
π
θ
2 3 3
Uzimajući u obzir trigonometrijsku relaciju
sin(α
sin(α ± β) = sin α cos β ± cos α sin β
ima se
sin
 −  − 
π
+θ sin
π
θ = sin
π π
cos θ + cos sin θ −
 sin
π
cos θ − cos π3 sin θ
 = 2 cos
π
cos sin θ = sin θ
3 3 3 3 3 3
tako da je
M gL
Mr = sin θ
2
Za male uglove θ važi sin θ ≈ θ:
Mr ≈ M2gL θ = kθ
M gL
Gde smo sa k = označili koeficijent elastičnosti.
2
Moment inercije štapa mase M i dužine L koji osciluje oko svog centra mase dat je relacijom
1
I0 = M L2
12
L
Ako je centar oscilacije udaljen ∆ L = od centra mase, odnosno, ako se nalazi na jednom kraju štapa, kao u
2
našem slučaju, za moment inercije važi
I1 = I 0 + M ∆L =
12
M L2 + M

L
2
=
1
M L2
12 2 3
U našem slučaju imamo dva kraka mase M i dužine L, tako da je ukupan moment inercije
2
I = 2I
2I1 = M L2
3
Najzad, ako na sistem momenta inercije I , deluje moment sile oblika M r = kθ (u smeru suprotnom od smera
rotacije), to će ovaj sistem imati male (harmonijske) oscilacije sa periodom
T = 2π
 I
k
Zamenom izraza za koeficijent k i moment inercije I dobijamo
 2
3
M L2
 4L
 L
T = 2π Mg L
= 2π = 4π .
2
3g 3g
60

(26. jun 2012.)
1. Rad pri kretanju neke količine naelektrisanja po zatvorenoj putanji (konturi) u elektrostatičkom polju je
a) zavi
zavisa
sann od količ
oličin
inee nael
naelek
ektr
tris
isan
anja
ja b) zavi
zavisa
sann od brzi
brzine
ne kret
kretan
anja
ja
c) pozitivan d) zavisan od dužine putanje
e) jednak nuli n) ne znam (3 poena)
2. Označite jedinicu koja se razlikuje od ostalih

a) V · A b) N · m c) m3 · Pa
d) eV e) W · s n) ne znam (3 poena)
3. Alfa čestica se sastoji od:

a) 2 prot
proton
onaa i 3 neut
neutro
rona
na b) 1 neut
neutrrona
ona i 2 prot
proton
onaa c) 1 prot
proton
onaa i 1 neut
neutrrona
ona
d) 2 neutrona i 2 protona e) 2 neutrona i 1 protona n) ne znam (3 poena)
4. Jedinica
Jedinica mere za aktivnost
aktivnost radionuklid
radionuklidaa u SI sistemu je
a) Sv (sivert) b) Ci (kiri) c) Bq (bekerel)
d) Gy (grej) e) R (rendgen) n) ne znam (3 poena)
5. Napon gradske mreže je 230 V i predstavlja

a) konstantan jednosmerni napon
pon b) efektivnu vrednost
c) trenutnu vrednost d) maksimalnu vrednost
e) srednju vrednost n) ne znam (3 poena)
6. Brzina kojom treba baciti kamen sa površi Zemlje vertikalno uvis da dostigne visinu 45 m je (otpor vazduha
zanemariti, g = 10 m /s2 )
a) 30 m/s b) 450 m/s c) 200 m/s

d) 21.2 m/s e) 900 m/s n) ne znam (4 poena)
7. Kroz vodovodn
vodovodnu preseka 200 cm2 protekne 36 m3 vode
u cev poprečnog preseka vode za vreme
vreme od jednog
jednog sata.
sata. Brzina
Brzina
proticanja vode kroz cev je
a) 3.6 m/s b) 5.5 m/s c) 0.5 m/s
d) 1.2 m/s e) 0.8 m/s n) ne znam (4 poena)
61
8. Difrakciona rešetka sadrži N = 400 zareza po jednom

jednom milimetru.
milimetru. Monohroma
Monohromatskatska svetlost
svetlost talasne
talasne dužine
625 nm pada normalno
normalno na rešetku.
rešetku. Ukupan
Ukupan broj svetlih pruga koje se pojavl
p ojavljuju
juju na ekranu
ekranu za registraci
registraciju
ju je:
a) 7 b) 9 c) 11
9. Kroz dva dugačka, tanka, paralelna pravolinijska provodnika uspostavljene su jednake, stalne jednosmerne
struje istih smerova. Magnetsko polje u ravni koje određuju ova dva provodnika je jednako nuli
a) u celom prostoru b) desno od desnog provodnika
c) levo od levog provodnika d) na osama provodnika
e) na sredini između provodnika n) ne znam (4 poena)
10. Vetroge
etrogener
nerato
atorr za period
period od 365 dana
dana proizv
proizvede
ede 13140
13140 MWh električ
električne
ne energije.
energije. Srednj
Srednjaa snaga
vetrogeneratora je
a) 36 MW b) 3.6 MW c) 15 MW
d) 1.5 MW e) 150 kW n) ne znam (4 poena)
11. Na horizontalnoj
horizontalnoj hrapav
hrapavoj
oj podlozi miruje telo mase 10 kg. Koeficijen
Koeficijentt trenja između tela i podloge je
0.5. Ako na telo u trenutku t = 0 počne da deluje vremenski promenljiva horizontalna sila F (t) = kt , gde je
k = 1 N/s, brzina tela u trenutku t = 40 s je ( g = 10 m /s2 )
a) 1 m/s b) 10 m/s c) 100 m/s

d) 0 m/s e) 0.1 m/s n) ne znam (5 poena)
12. Struja
Struja koja prolazi
prolazi kroz kalem induktivnosti
induktivnosti 10 mH se menja po zakonu i(
i (t) = kt gde je k = 100 A/s. Napon
na krajevima kalema je
a) 1 V b) 10V c) 100 V
d) 0.1 mV e) 1 kV n) ne znam (5 poena)
13. Idealn
Idealnii gas se adijab
adijabats
atski
ki širi iz stanja
stanja 1 do stanja
stanja 2 i pri tome se unutr
unutrašn
ašnja
ja energija
energija promeni
promeni za
∆U = −40 kJ. Mehanički rad koji pri tome izvrši gas je
a) 80 kJ b) 60 kJ c) 40 kJ
d) 20 kJ e) 10 kJ n) ne znam (5 poena)
14. Tokom prve polovine vremena kretanja po nekom putu automobil se kreće konstantnom brzinom v 1 , a zatim,
tokom druge polovine vremena kretanja konstantnom brzinom v2 . Srednj Srednjaa brzina kretan
kretanja
ja na celom putu
mu je tada 60 km/h. Međutim, ako automobil pređe prvu polovinu puta brzinom v 1, a drugu polovinu puta
brzinom v 2 , njegova srednja brzina kretanja iznosi 160
160//3 km/h. Ako je v 1 > v2 , brzine automobila su
a) v1 = 120 km/h, v2 = 80 km/h b) v 1 = 80 km/h, v 2 = 40 km/h

c) v 1 = 40 km/h, v 2 = 20 km/h d) v 1 = 120 km/h, v 2 = 100 km/h
e) v 1 = 100 km/h, v 2 = 60 km/h n) ne znam (5 poena)
62
15. Vertikalna opruga zanemarljive mase, gornjim krajem učvršćena o plafon, opterećena je na donjem kraju
sa dva tega iste mase i ima dužinu 1 m. Kada se jedan teg ukloni dužina opruge je 84 cm. Period oscilovanja
opruge sa jednim tegom je približno ( g = 10 m /s2 )
a) 0.36 s b) 0.25 s c) 1.1 s

d) 0.13 s e) 0.8 s n) ne znam (7 poena)
16. Intenzitet
Intenzitet gravitacion
gravitacionog
og ubrzanja na površi
površi neke planete sfernog oblika i gustine
gustine ρ jednak je intenzitetu
centrifugalnog ubrzanja u ekvatorijalnoj ravni. Period rotacije planete je ( γ je gravitaciona konstanta)
a)

2π/(
π/(γρ)
γρ ) b)
 3π/(
π/ (γρ)
γρ )

c) π/(π/ (γρ)
γρ )
d) 3/(γρ)
γρ ) e) 6π/(
π/(γρ)
γρ ) n) ne znam (7 poena)
17. Na glatkoj strmoj ravni nagibnog ugla α se nalazi otvorena posuda sa vodom.
Ukupna masa posude i vode u njoj je m . Posuda se gura naniže silom konstantnog
intenziteta F u pravcu
pravcu nagiba strme ravni.
ravni. Ako je g gravitaciono ubrzanje, nivo
vode će biti paralelan strmoj ravni ako je intenzitet sile
a) mg sin α b) mg tg α c) mg/ sin α

d) 0 e) mg/ tg α n) ne znam (7 poena)
18. Koeficijent
Koeficijent korisnog
korisnog dejstva
dejstva Karnoovog
Karnoovog ciklusa iznosi 0.5. Za koliko
koliko procenata bi trebalo
trebalo sniziti
sniziti temperaturu
hladnjaka da bi koeficijent korisnog dejstva iznosio 0.6?
a) 10 % b) 40 % c) 20 %
d) 80 % e) 60 % n) ne znam (8 poena)
19. Na slici je prikazana električna mreža koja se sastoji

od beskonačnog niza otpornika otpornosti R1 = 12 Ω
i R2 = 3.75 Ω. Ekvivalen
Ekvivalentna
tna otpornost mreže između
tačaka A i B je
a) 15 Ω b) 2.
2 .86 Ω c) 7.
7 .5 Ω
d) 15.
15 .75 Ω e) 30 Ω n) ne znam (8 poena)
20. Izvesna količina radioaktivnog bizmuta, čiji je period poluraspada 5 dana, je izdvojena iz nuklearnog goriva.
Procenat mase bizmuta (u odnosu na početnu masu) koji će se raspasti u intervalu od kraja 20-tog dana do
kraja 30-tog dana od trenutka izdvajanja biće približno
a) 2.1 % b) 28 % c) 15 %
d) 36 % e) 4.7 % n) ne znam (8 poena)
63
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1 Rad pri kretanju neke količine naelektrisanja q u elektrostat
e elektrostatičk
ičkom
om polju između
između tačaka A i B dat je izrazom
izrazom
A = q (VB − VA )
gde je VB − VA razlika elektrostatič

elektrostatičkog
kog potencijala
potencijala u ovim dvema tačkama.
tačkama. Kako
Kako je pri kružnom
kružnom kretanju
kretanju
početna tačka jednaka krajnjoj tački, tj. A=B, za razliku
razliku potenc
p otencijala
ijala važi
važi
VB − VA = 0
pa je rad jednak nuli
A = 0.
2. a
a) V · A je jedinica za snagu (odgovara jednačini za električnu snagu P = U I )
b) N · m je jedinica za energiju (odgovara jednačini za rad sile A = F ∆x)
c) m3 · Pa je takođe jedinica za energiju (odgovara jednačini za rad sile konstantnog pritiska A = p∆
p ∆V )
d) eV je jedinica za energiju (odgovara jednačini za rad elektrostatičke sile na naelektrisanje A = q ∆U )
e) W · s je jedinica za energiju (odgovara jednačini za energiju izraženu u funkciji snage E = P ∆t)
Sledi da je jedinica koja se razlikuje od ostalih u odgovoru a) V · A.
3d Alfa čestica je dvostruko jonizovani atom Helijuma (jezgro atoma Helijuma) i kao takva se sastoji od dva
protona i dva neutrona.
4  Jedinica za meru aktivnosti radionukleida u SI sistemu je Bq (bekerel).

c
5b Napon gradske mreže od 230 V odgovara efektivnoj vrednosti napona.
(Gradska mreža proizvodi

√ naizmeničnu (sinusoidalnu) struju trenutne vrednosti V (t) = Vm sin
sin 2πf t, maksimalne
vrednosti V m = 230 2 V , efektivne vrednosti 230 V i srednje vrednosti 0 V).
6a Iz jednačine vertikalno

vertikalnogg hica, imamo da je brzina kojom treba baciti kamen sa površi
površi Zemlje vertikalno
vertikalno
uvis da bi dostigao visinu H = 45 m:
v0 =
 ·
2gH = 2 10
m
s 2
· m
45 m = 30 .
s
7c Zapremina vode koja za vreme ∆t∆ t brzinom v protekne kroz cev poprečnog
preseka S data je jednačinom (vidi sliku)
V = Sl
S l = Sv
S v ∆t
odakle se za brzinu u funkciji zapremine dobija
V 36 m 3 m
v= = = 0.5 .
S ∆t 200 10−4 m2 3600 s
· · s
65
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8b Ako difrakciona rešetka ima 400 zareza po jednom mili-

metru, razmak između zareza ove rešetke je
1 mm
d= = 2500 nm .
400
Uslov da se na ekranu pojavi svetla pruga (maksimalna inter-
ferencija) je
d sin θn = nλ
odnosu na horizontalu.
Maksimalni broj svetlih pruga na delu zida iznad horizontale je određen uslovom
sin θn
≤1
λ
n ≤1
d
n ≤ λd
d
nmax =
λ
horizontale.
ale. Uzimajući
se pojavljuje na horizontali (za n = 0), ukupan broj svetlih pruga biće
d
2nmax + 1 = 2 + 1
λ
2500 nm
N =2 + 1 = 9.
9.
625 nm
9e Intenzitet magnetskog polja na rastojanju r od pravolinijskog pro-

vodnika kroz koji teče struja jačine I je dat jednačinom
I
H=
2πr
dok je smer određen pravilom desne ruke.
Slika pokazuje dva provodnika sa jednakim strujama kao što je zadato
uslovima zadatka. Vidimo da vektori magnetskog polja koji potiču od ova
dva provodnika imaju suprotne smerove samo u delu ravni između dva
provodnika. Na sredini između provodnika magnetska polja su jednakog
intenziteta (jer su na jednakoj udaljenosti od pravolinijskih provodnika
od kojih potiču) a suprotnog smera, pa je njihovo rezultujuće magnetsko
polje jednako nuli
r1 =r2
I I 
Hr = H 2 − H1 = − = 0.
2πr 2 2πr 1
10  Vetrogenerator koji proizvede električnu energiju

d
∆E = 13140 MWh = 13140 106 3600 Ws · ·

za period vremena
∆t = 365 dana = 365 24 3600 s · ·
ima srednju snagu
∆E 13140 106 3600 Ws
· ·
P = = = 1.5 MW.
∆t 365 24 3600 s
· ·
66
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
11  Duž vertikaln
d vertikalnee ose, na telo mase m deluju sila Zemljine teže
Q = mg
vertikaln
vertikalnoo naniže,
naniže, i u njoj suprotnom
suprotnom smeru, vertikalno
vertikalno naviše, sila otpora podloge N .
Kako se telo ne kreće duž vertikalne ose, to su ove dve sile (prema prvom Newton-ovom zakonu) u ravnoteži
N = Q = mg
Duž horizontalne ose na telo deluje vremenski promenljiva horizontalna sila

F (t
( t) = kt
kojoj se suprotstavlja sila trenja

Ftr = ktr N
Da bi telo počelo da se kreće u smeru delovanja spoljašnje sile F (t
( t) , neophodno je da ova sila bude veća od sile
trenja
F (t
( t) ≥F tr
odakle dobijamo
kt ≥ k N = k mg
tr tr
k tr
t≥ mg
k
odnosno, telo će početi da se kreće nakon vremena
ktr 0.5 m
t0 = mg = 10 kg 10 2 = 50 s
· ·
k 1 N /s s
od početka delovanja horizontalne sile F (t). To znači da će u trenutku t = 40 s < t0 telo još uvek biti u stanju
m
mirovanja, tj. njegova brzina u tom trenutku iznosiće v = 0 .
s
12 a Napon u kalemu induktivnosti L kada kroz njega protiče linearno promenljiva struja i (t) = kt, može se
izraziti u sledećem obliku
∆i
U =L
∆t
Kako je
∆i = i (t2 ) − i (t1) = kt 2 − kt1 = k (t2 − t1) = k∆
k ∆t
to za napon dobijamo izraz
∆i
U =L = kL
∆t
A
U = 100 · 10 · 10−3 H = 1 V .
s
13  Količina toplote koju idealni gas razmeni sa okolinom data je izrazom

c
Q = A + ∆U
∆U
gde je A rad gasa, ∆U

∆ U – promena unutrašnje energije gasa.
Pri adijabatskom procesu nema razmene energije sa okolinom, pa važi
Q= 0
67
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
A + ∆U
∆U = 0
A= −∆U = − (−40 kJ ) = 40 kJ.
14 
b Neka se automobil tokom vremena t 1 kreće konstantnom brzinom v 1 a zatim tokom vremena t 2 konstantnom
brzinom v 2 .
Funkcija brzine od vremena v(
v (t) se može predstaviti kao na grafiku.
Automobil pređe ukupan put

s = s 1 + s2 = v 1 t1 + v2 t2
za ukupno vreme
t = t 1 + t2
Njegova srednja brzina kretanja se može definisati sledećim izrazom
s v1 t1 + v2 t2
vs = = .
t t1 + t2
U prvom slučaju, t 1 = t 2 tako da za srednju brzinu dobijamo
v1 + v2
vs1 =
2
U drugom slučaju, automobil pređe prvu polovinu puta s 1 = s/2
s/ 2 krećući se brzinom v 1, za vreme
s1 s
t1 = =
v1 2v1
a zatim drugu polovinu puta s 2 = s/2
s/ 2 krećući se brzinom v 2 za novo vreme
s2 s
t2 = =
v2 2v2
te je nova srednja brzina data izrazom
s s s 2v1 v2
vs2 = = = s s =
t t1 + t2 2v1
+ 2v2
v1 + v2
Iz uslova zadatka imamo sledeći sistem jednačina (u km/h)

v1 + v2
vs1 = = 60
2
2v1 v2 160
vs2 = =
v1 + v2 3
Iz prve jednačine dobijamo
v2 = 120 − v1
što zamenom u drugu jednačinu daje
6v1 v2 = 160(v
160(v1 + v2 )
6v1 (120 − v1) = 120 · 160
− 120 v12
120vv1 + 3200 = 0
√ 
120 ± 1202 − 4 · 3200 120 ± 40 80 km/h
v1 = = =
2 2 40 km/h
68
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
v2 = 120 − v1 =
 40 km/h
80 km/h
Kako je prema uslovu zadatka v 1 > v2 to je konačno rešenje
km km
v1 = 80 , v2 = 40 .
h h
15 
e Neka je dužina neistegnute opruge l0 . Kada se opruga optereti masom m 1 = 2m (sa dva tega iste mase
m), ona će se istegnuti na dužinu l 1 . Na tegove
tegove tada deluje sila istezanja
istezanja opruge (naviše)
(naviše)
F1 = k(
k (l1 − l0 )
kao i sila Zemljine teže (naniže)
Q1 = 2mg
F1 = Q 1
k (l1 − l0) = 2mg
2 mg
Kada se opruga optereti masom m 2 = m (jedan teg je uklonjen), ona će se istegnuti na dužinu l 2 . Na teg tada
deluje sila istezanja opruge (naviše)
F2 = k(
k (l2 − l0)
Q2 = mg
F2 = Q 2
k (l2 − l0) = mg
Imamo sledeći sistem jednačina
k (l1 − l0) = 2mg
2 mg
k (l2 − l0 ) = mg
i tražimo koeficijent elastičnosti opruge. Ako oduzmemo ove dve jednačine, dobijamo
k (l1 − l2) = mg
odakle je
mg
k=
l1 l2−
Period oscilovanja opruge sa jednim tegom mase m tada iznosi
 m
 m
 l1 − l2
T = 2π = 2π mg = 2π
k l1 −l2 g
T = 2π
− 1 0.84
s = 0.8 s.
10
16 
b Neka je R poluprečnik planete sfernog oblika i ρ njena gustina.
Zapremina ove planete je

4
V = πR 3
3
a masa
4
M = ρV = ρπR 3
3
Gravitaciono ubrzanje (ili jačina gravitacionog polja) na njenoj površi iznosi
γM
g=
R2
69
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
odnosno
4
g= γρπR
3
Neka planeta rotira kružnom učestanošću ω oko svoje ose. Ugaono (centrifugalno) ubrzanje u ekvatorijalnoj
ravni (na udaljenosti r = R od ose rotacije) dato je izrazom
ac = ω 2 r = ω 2 R
Prema uslovu zadatka sledi

g = ac
4
γρπR = ω 2 R
3
ω=
 4
γρπ
3
Period rotacije (u funkciji kružne učestanosti je)
T =
2π
= 2π
2π
 3
=
 3π
.
ω 4γρπ γρ
17  Kako
d Kako se posuda nalazi
nalazi na strmoj ravni
ravni nagibnog ugla α, u pravcu njenog kretanja niz ravan deluju:
• paralelna komponenta sile Zemljine teže
mg sin α
i sila konstantnog intenziteta F,

• F,
tako da je prema II Newton-ovom zakonu ubrzanje posude sa vodom niz strmu ravan jednako
F + mg sin α
a=
m
Vežimo referentni sistem za posudu sa vodom, tako da se referentni sistem kreće ubrzanjem a niz strmu ravan.
Neka je masa vode u posudi m v .
Na vodu, posmatrano iz datog referentnog sistema osim sile Zemljine teže m v g deluje i inercijalna sila u pravcu
suprotnom od pravca ubrzanja referentnog sistema
Fi = m v a
Da bi površina vode ostala paralelna strmoj ravni, neophodno je da na vodu deluju samo sile u pravcu normalnom
na tu strmu ravan, a da ukupna sila paralelna strmoj ravni bude jednaka nuli.
Dakle, za ukupnu silu koja deluje na vodu u pravcu paralelnom strmoj ravni treba da važi
mv g sin α− Fi = 0
mv g sin α−mv a = 0
g sin α = a
70
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
F + mg sin α
g sin α =
m
odakle sledi
F = 0.
18  Koeficijent korisnog
c korisnog dejstva Carnot-ovog
Carnot-ovog ciklusa dat je jednačinom
η1 = 1 − TT1
gde je T 1 temperatura hladnjaka, a T temperatura
temperatura grejnog tela. Ovo je ujedno maksimalno iskorišćenj
iskorišćenjee koje
jedna toplotna mašina može dostići kada radi između temperatura T 1 i T .
Ako temperaturu hladnjaka snizimo na T 2 , koefijent korisnog dejstva se može izraziti
η2 = 1 − TT2
Iz ovih dveju jednačina, imamo
T1 = (1 − η1) T
T2 = (1 − η2 ) T
Procenat
Procenat za koji treba sniziti
sniziti temperaturu
temperaturu hladnjaka postaje
∆T T2 T 1 −T2
= = −1
T1 T1 T1
odnosno, uzimajuću u obzir gornje izraze za T 1 i T 2
∆T T2
T1
=
T1
− 1 = 11 −− ηη21 − 1 = 11 −− 00..65 − 1 = 54 − 1 = −0.2 = −20%
20%..
19 a Posmatrajmo beskonačnu električnu mrežu kao na slici. Neka je R N −1 ekvivalentna otpornost mreže desno
od čvorova A N −1 i B N −1 .
tada se čitava mreža desno od ova dva čvora može zameniti ekvivalentnom otpornošću R N −1 kao na slici ispod.
Sada se ekvivalentna otpornost mreže između tačaka A i B, R N , može izraziti u sledećem obliku
R2 RN −1
RN = R1 +
R2 + RN −1
71
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Za beskonačni broj otpornika N → ∞ imamo da ukupna otpornost mreže neće zavisiti od broja otpornika,
odnosno
lim RN = lim RN −1 = R∞
N →∞ N →∞
tako da prethodna jednačina za N → ∞ postaje

R2 R∞
R∞ = R 1 +
R2 + R∞
Odakle se dobija sledeća kvadratna jednačina
2
R∞ − R1R∞ − R1R2 = 0
sa mogućim rešenjima za R ∞ : 
R1 ± R12 + 4R
4 R1 R2
R∞ =
2
od kojih je jedino fizičko rešenje sa znakom plus (otpornost mora biti nenegativna veličina)
R∞ =
R1 +
 R12 + 4R
4 R1 R2
=
12 + 18
Ω = 15 Ω.
2 2
20  Radioaktivni raspad se odvija prema sledećoj jednačini

e
( t) = N 0 e−λt
N (t
gde je N 0 početni
p očetni broj jezgara
jezgara radioaktivnog
radioaktivnog izotopa,
izotopa, N (t
( t) je broj jezgara u vremenskom trenutku t (količina
materije koja ostaje nakon radioaktivnog raspada), i λ konstanta radioaktivnog raspada.
Vreme poluraspada
p oluraspada t = t 1/2 je definisano kao vreme za koje se raspadne polovina početnog broja jezgara (odnosno,
vreme u kome je broj jezgara koji je ostao neraspadnut jednak polovini početnog broja jezgara)
  N0
N t1/2 =
2
smenjujući u formuli iznad, za konstantu raspada dobijamo
N0
= N 0 e−λt 1/2
2
2 = e λt 1/2
ln2 = λt 1/2
ln 2
λ=
t1/2
Nakon vremena t = t 1 = 20 dana, broj neraspadnutih jezgara iznosi
( t1 ) = N0 e−λt
N1 = N (t 1
dok je nakon vremena t = t 2 = 30 dana, broj neraspadnutih jezgara

( t2 ) = N0 e−λt
N2 = N (t 2
što znači da se u periodu od t 1 = 20 dana do t 2 = 30 dana raspalo ∆N = N 1 − N2 jezgara

∆N = N 1 − N2 = N 0  e−λt 1
− e−λt 2

Masa bizmuta je proporcionalna broju jezgara koji postoji u toj masi, tako da je procenat mase bizmuta (u
odnosu na početnu masu) koji se raspadne u intervalu vremena jednak procentu broja jezgara (u odnosu na
početni broj jezgara) koji se raspadne u datom intervalu
∆N
= e −λt 1
− e−λt 2
N0
72
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
∆N − ln 2
t1 ln 2
N0
=e t 1/2
− e− t1/2 t2
∆N   −t
t1   −t
t2
= eln 2 1/2
− eln 2 1/2
N0
Koristeći x = eln x (odnosno 2 = eln 2 , za x = 2) dalje dobijamo
∆N −
t 1 t2
N0
=2 t/ 1 2
− 2− t1/2
∆N 20 30
= 2− 5 − 2− 5
N0
∆N
= 2−4 − 2−6
N0
∆N 1
N0
=
16
− 641 = 4 64
− 1 = 3 ≈ 4.7 %.
64
73

(28. jun 2011.)
1. Tesla (T) je jedinica za

d) silu e) magnetsku indukciju n) ne znam (3 poena)
2. Pri kružnom kretanju

kretanju oko Sunca ugaona brzina centra
centra Zemlje je približno
a) 2 · 10−7 s−1 1 .2 · 10−5 s−1
b) 1. 7 .3 · 10−5 s−1
c) 7.
4 .8 · 10−6 s−1
3. Jezgro atoma radioaktivnog elementa ima Z protona i N neutrona. U pozitronskom ( β +) raspadu jezgra neće
se promeniti
a) Z b) N c) Z/N
d) Z+N e) Z-N n) ne znam (3 poena)
4. Od nabrojanih fizičkih
fizičkih veličina
veličina skalar je
a) ubrzanje b) električno polje c) nap on
d) moment impulsa e) magnetska indukcija n) ne znam (3 poena)
5. Zapremina jednog mola idealnog gasa na temperaturi od 0 °C i pritisku od 101.3 kPa je

(R = 8.314 J/(mol K))
a) 22.4 m3 b) 22.4 dm3 c) 22.4 cm3

d) 2240 cm3 e) 224 dm3 n) ne znam (3 poena)
6. Brzina kojom treba baciti kamen sa površi Zemlje vertikalno uvis da dostigne visinu 45 m je
(otpor vazduha zanemariti, g = 10 m /s2)
a) 30 m/s b) 450 m/s c) 200 m/s

7. Kroz vodovodnu cev promenljivog prečnika protiče voda. Na mestu na kojem je prečnik cevi 80 mm brzina
vode je 1 m/s. Na mestu na kojem je prečnik cevi 40 mm brzina vode je
a) 0.5 m/s b) 2 m/s c) 4 m/s

75
8. Tačkasti
ačkasti svetlosni
svetlosni izvor se nalazi na rastojanju
rastojanju 2 m ispred tankog
tankog sabirnog
rastojanju
sočiva. Žižna daljina
daljina sočiva iznosi
a) 2 m b) 2/3 m c) 1/2 m
d) 1/3 m e) 3/2 m n) ne znam (4 poena)
9. Dva tačkasta naelektrisanja se nalaze na x −osi. Naelektrisanje +Q

+ Q se nalazi u tački A, a naelektrisanje −Q u
tački B pri čemu je xA < xB . Tačka C u kojoj je elektrostatičko polje jednako nuli je
a) levo od tačke A b) desno od tačke B
c) između tačaka A i B d) svuda u prostoru
10. Ako se kinetička energija tela konstantne mase poveća četiri puta njegov impuls se
a) ne menja b) smanji dva puta c) smanji četiri puta
d) poveća dva puta e) poveća četiri puta n) ne znam (4 poena)
11. Grejač u gradskoj mreži napona 230 V ima snagu od 110 W. Kada se priključi na izvor napona 24 V isti
grejač ima snagu od približno
a) 11.5 W b) 5.75 W c) 2.4 W
d) 1.2 W e) 23 W n) ne znam (5 poena)
12. Napon između ploča kondenzat

kondenzatora
ora kapacitivnost
kapacitivnostii C = 10 muF se menja po zakonu u(t) = kt gde je
k = 100 V/s. Struja kroz kondenzator iznosi
a) 1 mA b) 10 mA c) 100 mA
d) 0.1 mA e) 1 A n) ne znam (5 poena)
13. Veštački Zemljin satelit se kreće po stacionarnoj kružnoj orbiti na visini R/6
R/ 6 iznad površi Zemlje, gde je R
poluprečnik Zemlje. Ako je gravitaciono ubrzanje na površi Zemlje g intenzitet brzine satelita je

a) 5gR/6
gR/6

b) 2 2gR

c) 6gR/7
gR/7
d) 3 gR e) 3gR n) ne znam (5 poena)
14. Čestica
Čestica mase
mase m i naelektrisanja q kreće se pod uticajem homogenog magnetskog polja indukcije B po
kružnici poluprečnika R , brzinom v . Rad Lorencove sile kada čestica obiđe jedan krug je
a) 2πRqvB b) 0 c) mv 2 /2
2 πmv 2
d) 2πmv e) 2RqvB n) ne znam (5 poena)
15. Telo mase 800 g se kreće pod dejstvom konstantne sile. Za vreme dok sila izvrši rad od 48 J, brzina tela se
promeni za 4 m/s. Srednja brzina tela u tom intervalu vremena je
a) 9.6 m/s b) 30 m/s c) 60 m/s

76
16. Tanak list cigaret papira okvašen vodom prilepljen je za staklenu planparalelnu pločicu debljine d . Tanak
laserski snop svetlosti pada normalno na površ papira na kome se rasejava i prolazeći kroz staklo stvara na
drugoj površi pločice kružnu osvetljenu površ poluprečnika R . Indeks prelamanja staklene pločice je
a) R/d
 b)

R2 + d2 /R c) 2R/d
2 R/d
2
d) 2 R2 + d2 /R e) R2 + 4d
4d /R n) ne znam (7 poena)
17. U posudi sa vodom se nalazi komad komad plute koji je neistegljivi

neistegljivim
m koncem
zanema
zanemarlj rljiv
ivee mase
mase vezan
vezan za dno kao na slici.
slici. Ako
Ako se posuda
posuda ne kreće
kreće sila
zatezanja u koncu je T . Ako se posuda kreće naniže sa konstantnim
konstantnim ubrzanjem
ubrzanjem
intenziteta a = g/3g/ 3 ( g je gravitaciona konstanta) nova sila zatezanja u koncu
će biti
a) T b) 3T
3 T /2 c) 3T
3T
d) 2T
2 T /3 e) 4T /3 n) ne znam (7 poena)
18. Jedan mol idealnog

idealnog gasa se izobarskim
izobarskim širenjem
širenjem prevede iz početnog stanja sa temperaturom T 1 = 600 K u
krajnje stanje sa tri puta većom
većom zapreminom.
zapreminom. Mehaničk
Mehaničkii rad izvršen u ovom
ovom procesu je približno
približno
(R = 8.314 J/(mol K))
a) 1 kJ b) 5 kJ c) 10 kJ
19. Ekvivalen
Ekvivalentna
tna otpornost mreže otpornika između tačaka A
i B na slici iznosi
a) 7R/3
R/3 b) 2R
2R c) 3R/
3 R/22
d) 5R/
5 R/33 e) 4R/3
R/3 n) ne znam (8 poena)
20. Tanka, kruta metalna žica, zanemarljive mase i dužine 2L

2 L savijena je
na sredini tako da ima oblik grčkog slova Λ . Ugao između kraka žice je
120°. Dve kuglice malih prečnika i istih masa zakačene su za krajeve žice.
Sistem osciluje u gravitacionom polju u vertikalnoj ravni koju čine kraci
žice, oko ose koja prolazi kroz tačku savijanja O, a normalna je na ravan
oscilovanja. Period malih oscilacija ovog oscilatora je

a) 2π L/g

b) π 2L/g

c) π L/(2
L/(2gg )
d) 2π
2 π L/(2
L/(2gg ) e) 2π 2L/g n) ne znam (8 poena)
77
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Tesla (T) je jedinica za magnetsku indukciju (B ).
e
2a Centar Zemlje opiše puni krug ∆φ

∆ φ = 2π rad oko Sunca za ∆t = 365 dana = 365 · 24 · 3600 s.
Ugaona brzina centra Zemlje je
∆φ 2π
ω=
∆t
=
365 24 3600 · · ≈ 2 · 10−7 s−1.
+
3 d Pri pozitronskom β raspadu u jezgru radioaktivnog elementa dolazi do pretvaranja protona u neutron uz
+
emitovanje pozitrona ( e ) i elektron
elektron neutrina. Dakle ukupan
ukupan broj protona
protona i neutrona
neutrona u jezgru
jezgru radioaktivnog
radioaktivnog
elementa ostaje nepromenjen, odnosno Z+N = const.
4  Napon je skalarna fizička veličina.

c
5  Prema jednačini idealnog gasa imamo

b
pV = nRT
nRT
V =
p
1 mol · 8.314 molJ K (0 + 273 K )
·
V = 22..4 dm 3 .
= 0.0224 m 3 = 22
101..3 10 Pa
101 · 3
6a Prema jednačini vertikalnog hica, brzina kojom treba baciti kamen sa površi Zemlje vertikalno uvis da
dostigne visinu H = 45 m , je 
v0 = 2gH
v0 =
·
2 10
m
· 45 m = 30
m
.
s2 s
7  Na osnovu jednačine kontinuiteta

c kontinuiteta (za protok nestišljivog fluida) dobijamo
S1 v1 = S 2 v2
S1
v2 = v1
S2
D12 m 802 m
v2 = v1 = 1 = 4
· .
D22 s 402 s
8  Na osnovu jednačine tankog sabirnog sočiva

b
1 1 1
= +
f p q
gde je p = 2 m udaljenost izvora ispred sočiva i q = 1 m udaljenost (realnog) lika iza sočiva, za žižnu daljinu
ovog sočiva dobijamo
1 1 1 3 2
= + = ⇒ f = m.
f 1m 2m 2m 3
9  Uzimamo u obzir da je jačina električnog polja tačkastog naelektrisanja Q na rastojanju R data izrazom
e
Q
E=
4πεR 2
i radijalnog
radijalnog je pravca
pravca u smeru „od“ pozitivnog
pozitivnog naelektrisanja,
naelektrisanja, odnosno, u smeru „ka“ negativnom
negativnom naelektrisanj
naelektrisanju.
u.
Posmatramo električno polje na x -osi u tri moguća slučaja, kao na slici:
79
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
(a) xA ≤ xC < x B (između tačaka A i B)

(b) xC ≥ xB > xA (desno od tačke B)
(c) xC < x A < xB (levo od tačke A)
Rezultujuća električna polja u ova tri slučaja su:

(a)
Q Q
Ea = E1 + E2 = +
4πε(
πε (xC − xA) 2
4πε(
πε (xB − xC )2 > 0
ovaj izraz je uvek pozitivan jer odgovara sumi dve pozitivne vrednosti.
(b)  
Q Q Q 1 1
Eb = E 1 + E2 = = >0
4πε(
πε (xC − xA )2 − 4πε (xB − xC )2 4πε (xC − xA)2 − (xC − xB )2
ovaj izraz je uvek pozitivan za x B > xA .
(c)
Q Q Q
 1 1

Ec = E 1 + E2 = − 4πε (x − x )2 + 4πε (x − x )2 = − <0
C A B C 4πε (xC − xA)2 − (xC − xB )2
ovaj izraz je uvek negativan za x B > xA .
Dakle,
Dakle, nijeda
nijedann od ovih
ovih izraza
izraza nije jednak
jednak nuli.
nuli. Ovaj
Ovaj rezulta
rezultatt se može
može proširi
proširiti
ti i za tačke
tačke posmatr
posmatranj
anjaa
u čita
čitavvoj ravn
ravni,
i, kao
kao i u čita
čitavom
vom pros
prosto
toru
ru.. Da
Dakl
kle,
e, ne postoj
postojii tačk
tačkaa C u kojo
ojojj je inten
intenzit
zitet
et elek
elektr
trič-
ič-
nog
nog polja
polja jedn
jednak
ak nuli (osim
(osim tača
tačaka
ka u besko
beskona
načn
čnos
osti)
ti),, tako
tako da nije
nijeda
dan
n od dati
datihh odgov
odgovor
oraa nije
nije tača
tačan.
n.
10  Kinetička energija tela konstantne mase m koje se kreće brzinom v data je izrazom
d
1
Ek = mv 2
2
a impuls tog tela
p = mv
Pri povećanju kinetičke energije 4 puta, za telo konstantne mase m važi
v2
=
 Ek2
= 4 =2
√
v1 Ek1
p2 v2
= =2
p1 v1
odnosno impuls će se povećati dva puta.
11  Snaga koja se razvija na grejaču

d grejaču otpornosti R priključenom na napon V 1 data je izrazom
V12
P1 =
R
80
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Isti otpornik priključen na drugi izvor napona V 2 imaće snagu

V22
P2 =
R
Iz prethodne dve jednačine dobijamo
V22
P2 R V22
= V12
= 2
P1 V1
R
odnosno
V22
P2 = P 1
V12
P2 = 110 W
·  ≈24
2
1.2 W .
230
12  Pri linearnoj promeni napona između ploča kondenzatora

a
u (t) = kt
struja kroz kondenzator kapacitivnosti C je konstantna i može se izračunati prema sledećem izrazu
∆u
i=C
∆t
Kako je
∆u = u (t2 ) − u (t1) = k (t2 − t1) = k∆
k ∆t
za struju dobijamo
k∆t
i=C = Ck
∆t
V
i = 10 10−6 F 100
· · = 1 mA .
s
13 c Na satelit mase m na visini H iznad Zemljine površi, tj. na rastojanju R1 = R + H od centra Zemlje,
deluje gravitaciona sila Zemljine teže
mM mM
Fg = γ 2
=γ
R1 (R + H )2
gde je M masa Zemlje i γ gravitaciona
gravitaciona konstanta.
konstanta. Gravitac
Gravitaciono
iono ubrzanje na površi Zemlje odgov
odgovara jačini
gravitacionog polja na površi Zemlje i definisano je
M
g=γ g R2
⇒ γM = gR
R2
što zamenom u prethodnoj jednačini daje
m R2
Fg = γM = mg
(R + H )2 (R + H )2
Kada se satelit kreće brzinom v po kružnoj putanji radijusa R1 na njega deluje centrifugalna
centrifugalna inercijalna
inercijalna sila
data izrazom
mv2 mv2
Fc = =
R1 R+H
Za stacionarnu kružnu putanju važi jednakost gravitacione sile i centrifugalne sile, odnosno
Fg = F c
R2 mv 2
mg =
(R + H )2 R+H
81
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
odakle se za brzinu satelita dobija  gR 2

v=
R+H
Za zadatu visinu H = R/6
R/ 6 imamo 
v= 6gR/7
gR/7.
14 
b Na česticu mase m i naelektrisanja q koja se kreće po kružnici poluprečnika R brzinom 
v u homogenom
 deluje Lorentz-ova sila
magnetskom polju indukcije B
F = q v × B
Vektor ove sile je normalan na vektor brzine odnosno na vektor putanje ove čestice pa je skalarni proizvod
vektora sile i vektora putanje jednak nuli u svakoj tački putanje.
Kako se rad definiše kao skalarni proizvod vektora sile i vektora putanje i kako je ovaj proizvod nula
u svak
svakoj
oj tačk
tačkii puta
putanj
nje,
e, to je rad
rad koji Loren
Lorentz
tz-o
-ovva sila
sila vrši
vrši na česti
čestici
ci nael
naelek
ektr
trisa
isanj
njaa q jednak
jednak nuli.
nuli.
15 
e Telo mase m na koje deluje konstantna sila se kreće ubrzanjem a i pod dejstvom ove sile u intervalu
vremena t = t 1 dostigne brzinu
v1 = v 0 + at1
Srednja brzina ovog tela u intervalu vremena t1 je data izrazom
v1 + v 0
vs =
2
Rad koji sila izvrši nad telom jednaka je promeni
promeni kinetičk
kinetičkee energije
energije tog tela
2 2
A = E k1 − Ek0 = mv2 1 − mv2 0 = m2 −
v12 v02
Kako je
v12 − v02 = (v
( v1 − v0 ) (v1 + v2 )
to se dobija
A = m (v1 − v0) v1 +2 v0 = m∆
m∆vv s
gde smo sa ∆v = v 1 − v0 označili promenu brzine tela pod dejstvom sile .
Iz prethodne jednačine se za srednju brzinu tela dobija
A
vs =
m∆v
48 J 60 m m
vs = = = 15 .
0.8 kg · 4 ms 4 s s
16 
b Laserski snop se rasejava na površi papira, tako da zraci ovog laserskog snopa upadaju u staklenu pločicu
pod svim mogućim uglovima
uglovima
0 ≤ θ1 ≤ π2
Na osnovu Snell-ovog zakona prelamanja svetlosti na graničnoj površi vazduha sa staklom imamo
gde je n1 = 1 indeks prelamanja vazduha, i gde smo zanemarili uticaj tankog cigaret papira na prelamanje
svetlosti.
82
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Iz prethodnog izraza dobijamo

1
sin θ2 = sin θ1
n2
i kako za sve moguće upadne uglove θ1 važi
0 ≤ sin θ1 ≤ 1
sledi da su laserski zraci prelomljenog snopa u staklu ograničeni uglovima
0 ≤ sin θ2 ≤ n12
Maksimalni ugao pod kojim se zrak prelama je dakle
1
sin θ2,max =
n2
Za poluprečnik kružne površi koja se stvara na drugoj površi pločice debljine d,
d , važi (vidi sliku)
R = d tan θ2,max
Koristeći sledeće trigonometrijske relacije
cos θ =
− 1 sin2 θ
sin θ sin θ
tan θ = = −
cos θ 1 sin2 θ
dalje dobijamo
1
sin θ2,max n2 1
R = d tan θ2,max = d − =d − =d 
1 sin2 θ2,max 1 1 n22 −1
n2
2

prelamanja ima  n22 − 1 = Rd
 2
d R2 + d2
n22 = 1+ =
R R2
√R2 + d2
n2 = .
R
17 d Neka je masa komada plute m, zapremina komada plute V i

gustina vode ρ . Kada posuda miruje, na komad plute u vodi deluju
sledeće sile
• sila Zemljine teže (vertikalno naniže): Fg = mg
• sila potiska (vertikalno naviše): Fp = ρV g
• sila zatezanja konca (vertikalno naniže): T
Kako komad plute miruje, to važi uslov ravnoteže

Fg + T = F p
T = Fp − Fg = (ρV
( ρV − m) g.
Neka se sada posuda kreće naniže konstantnim ubrzanjem a. Vežimo
referen
referentni
tni sistem
sistem za ovu posudu.
posudu. Na neko telo mase m u ovom
referentnom sistemu deluje sila Zemljine teže mg naniže i inercijalna
sila ma naviše (u smeru suprotnom od smera ubrzanja referentnog
sistema), tj. rezultantna sila oblika
mg − ma = m (g − a) = mg1
83
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
To znači da kada se referentni sistem kreće naniže ubrzanjem a , tela u tom sistemu se ponašaju kao da su na
nekoj
nekoj drugoj planeti na kojoj je gravitaci
gravitaciono
ono ubrzanje
g1 = g − a.
Dakle, u ovom slučaju ćemo imati istu jednačinu za silu zatezanja konca, samo sa novom gravitacionom
konstantom
T1 = (ρV − m) g1 = (ρV − m)(g
)(g − a)
Za a = g/3
g/ 3 dalje dobijamo
− m) g − g3 2
− m) g = 32 T .
T1 = (ρV
  = (ρV
(ρV
3
18  Jednačina
c Jednačina idealnog
idealnog gasa u stanju 1 je
p1 V1 = nRT 1
i slično za jednačinu idealnog gasa u stanju 2 imamo
p2 V2 = nRT 2
Pri izobarskom širenju gasa iz stanja 1 u stanje 2 pritisak ostaje konstantan

p1 = p 2 = p
i pri tome važi

V1 V2
=
T1 T2
Kako je prema uslovima zadatka V 2 = 3V1 , to za temperature važi
V2
T2 = T 1 = 3T
3 T1
V1
Mehanički rad gasa pri izobarskom širenju je dat jednačinom
A = p∆
p ∆V = p (V2 − V1)
Uzimajući u obzir gornje jednačine idealnog gasa imamo
A = pV 2 − pV1 = nRT2 − nRT1 = nR (T2 − T1)
A = nR (3T
(3T1 − T1 ) = 2nRT
2 nRT1
Odakle se za zadate vrednosti dobija
J
A = 2 1 mol 8.314
· · · 600 K ≈ 10 kJ.
mol · K
19  Neka su čvorovi
a čvorovi i struje
struje označeni kao na slici. Svaki
Svaki otpornik na slici ima otpornost R.
84
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Primenom prvog Kirchhoff-ovog zakona za struje na čvorove C, D, E, i F, redom, dobijamo sledeće jednačine za
struje
C: I = I 1 + I2
D: I 1 = I 3 + I4
E: I5 = I 2 + I3
F: I = I 4 + I5
Pad napona između čvorova C i E je nula (kratak spoj): UCE = 0
Istovremeno, važi
UCE = UCD + UDE
Kako je prema Ohm-ovom zakonu U CD = RI 1 i U DE = RI 3 to se dobija
RI1 + RI3 = 0 ⇒ I3 = −I1
Zamenom u jednačinu struja za čvor D imamo
I1 = I 3 + I4 = −I1 + I4 ⇒ I4 = 2I1
Pad napona između čvorova D i F je takođe nula (kratak spoj): UDF = 0
Istovremeno, važi
UDF = UDE + UEF
Kako je prema Ohm-ovom zakonu U DE = RI 3 i U EF = RI 5 to se dobija
RI3 + RI5 = 0 → I5 = −I3 = − (−I1) = I1
Zamenom u jednačinu struja za čvor E imamo
I1 = I 5 = I 2 + I3 = I 2 − I1
odakle je
I2 = 2I1
Zamenom ove relacije u jednačinu za čvor C imamo
I = I 1 + I2 = 3I1 ⇒ I1 = I3
Sada imamo
UAB = UAC + UCD + UDF + UFB
i kako je na osnovu Ohm-ovog zakona
UAC = RI
1
UCD = RI 1 = RI
3
UDF = 0
UFB = RI
to dalje dobijamo
1 7
UAB = RI +
RI + 0 + RI = RI
3 3
Ako čitavu mrežu zamenimo ekvivalentnim otporom otpornosti R ekv , kroz otpornik će teći ista struja I i stvaraće
isti pad napona U AB , tako da prema Ohm-ovom zakonu
zakonu važi
UAB = Rekv I
Direktnim poređenjem poslednje dve jednačine, za ekvivalentnu otpornost mreže otpornika dobijamo
7
Rekv = R.
3
85
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
20  e Pretpostavimo
Pretpostavimo da je sistem žice savijene
savijene po sredini
sredini sa kuglicama
kuglicama mase M na njenim krajevima otklonjen
iz položaja ravnoteže za mali ugao θ u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, kao na slici. Tada je ugao
π π
između levog kraka žice i vertikaln
vertikalnee ose − θ, a ugao između desnog kraka žice i vertikalne ose + θ, kao na
3 3
slici.
Na levu kuglicu deluje sila Zemljine teže M g , tako da je moment ove sile (u smeru suprotnom od kazaljke na
satu):
M+ = F 1 L ·
kako je normalna komponenta sile Zemljine teže na levi krak
 − π
F1 = M g sin θ
3
za moment sile imamo  − π
M+ = F 1 L = M gL sin
· θ
3
Na sličan način, za moment sile koja deluje na desni krak (u smeru kazaljke na satu) imamo
  π
M− = F2 L = M gL sin
· +θ
3
Rezultujući moment sile koji deluje na ovaj sistem otklonjen za mali ugao θ iz ravnotež
ravnotežnog
nog položaja je
π
   −  −  π
Mr = M+ − M − = M gL sin +θ sin θ
3 3
Uzimajući u obzir trigonometrijsku relaciju
sin(α
sin(α ± β) = sin α cos β ± cos α sin β
ima se
π −  −  π π π − π π  π
sin +θ sin θ = sin cos θ + cos sin θ sin cos θ − cos sin θ = 2 cos
cos sin θ = sin θ
3 3 3 3 3 3 3
tako da je
Mr = M gL sin θ
Za male uglove θ važi sin θ ≈ θ:
Mr ≈ M gL · θ = kθ
gde smo sa k = M gL označili koeficijent elastičnosti.
Moment inercije kuglice mase M na rastojanju L od centra rotacije dat je relacijom
I0 = M L2
U našem slučaju imamo dve kuglice mase M na istom rastojanju L od centra rotacije, tako da je ukupan moment
inercije
I = 2I 0 = 2M L2
86
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Najzad, ako na sistem momenta inercije I , deluje moment sile oblika M r = kθ (u smeru suprotnom od smera
rotacije), to će ovaj sistem imati male (harmonijske) oscilacije perioda
T = 2π
 I
k
Zamenom izraza za koeficijent k i moment inercije I dobijamo
 2M L2
T = 2π
2π
M gL
 2L
T = 2π .
g
87

(29. jun 2010.)
1. Jačina
Jačina električnog
električnog polja u centru
centru naelektrisane
naelektrisane metalne sfere
a) zavis
zavisii od količ
količine
ine naelek
naelektri
trisan
sanja
ja na sferi
sferi b) zavis
zavisii od polupre
poluprečni
čnika
ka sfere
sfere
c) zavisi od potencijala sfere d) jednaka je nuli
2. Osnovna jedinica za pritisak u SI sistemu je

a) Torr b) mmHg c) atm
d) Pa e) psi n) ne znam (3 poena)
3. Jezgro atoma radioaktivnog elementa im Z protona i N neutrona. U β − raspadu neće se promeniti

a) Z b) N c) Z/N
d) Z-N e) Z+N n) ne znam (3 poena)
4. Elektron
Elektron volt (eV)
(eV) je jedinica
jedinica za
a) snagu b) energiju c) intenzitet sile

d) količinu elektriciteta e) električno polje n) ne znam (3 poena)
5. Ako kroz poprečni presek provodnika ravnomerno prolazi svakog minuta količina elektriciteta od 24 kulona,
jačina struje je
a) 0.4 A b) 1.5 A c) 24 A
d) 1440 A e) 4 A n) ne znam (3 poena)
√
6. Telo je izbačeno naviše sa visine 1 m, početnom brzinom 5 m/s. Pri udaru o tlo telo će imati brzinu
(g = 10 m /s2 )
√
a) 5 m/s
√
b) 2 5 m/s c) 5 m/s
√
d) 15 m/s
√
7. Kroz vodovodnu cev prečnika 40 mm ističe voda stalnom brzinom od 2 m/s. Kubni metar vode istekne za
približno
a) 100 s b) 199 s c) 1592 s
89
8. Čestica
Čestica se kreće konstantno
konstantnom m brzinom kroz sredinu
sredinu indeksa prelamanja 2.5. Da bi brzina čestice
čestice bila jednaka
jednaka
brzini svetlosti u datoj sredini, ona bi trebalo da iznosi
a) 0.4c b) c c) 0.
0 .5c
d) c/3
c/ 3 e) zadatak nema rešenje n) ne znam (4 poena)
9. Frekvencija elektromagnetskih talasa talasne dužine λ = 1 cm je (c = 3 · 108 m/s)
a) 3 GHz b) 30 GHz c) 300 GHz

d) 300 Hz e) 3 kHz n) ne znam (4 poena)
10. Oko ose rotacije obrće se materijalna tačka mase m = 4 g po kružnici prečnika D = 2 m . Moment inercije
materijalne tačke u odnosu na tu osu rotacije je
a) 10 kg cm2 b) 5 kg cm2 c) 20 kg cm2

d) 40 kg cm2 e) 2.5 kg cm2 n) ne znam (4 poena)
11. Litar vode na temperaturi od 295 K pomeša se sa dva litra vode na temperaturi od 97o C. Temperatura
smeše je
a) 72o C b) 320 K c) 480 K
d) 332.5 K 70..5o C
e) 70 n) ne znam (5 poena)
12. Kroz kalem induktivnosti L = 10 mH protiče vremenski promenljiva struja i (t) = ktk t gde je k = 10 A/s.
Indukovana elektromotorna sila na krajevima kalema po svojoj apsolutnoj vrednosti iznosi
a) 1 V b) 10 V c) 0.1 V
d) 0.01 V e) 100 V n) ne znam (5 poena)
13. Veštački Zemljin satelit se kreće po stacionarnoj kružnoj orbiti na visini R iznad površi Zemlje, gde je R
poluprečnik Zemlje. Ako je gravitaciono ubrzanje na površi Zemlje g intenzitet brzine satelita je
a)

5gR b)
 2gR

c) gR
d) gR/3
gR/ 3 e) gR/2
gR/2 n) ne znam (5 poena)
14. Alfa čestica se u stacionarnom i homogenom magnetskom polju indukcije B kreće po kružnici
kružnici poluprečnika
poluprečnika
R. Impuls alfa čestice je
a) eBr b) 4eBr
4 eBr c) 2eB/r
2 eB/r
d) 2eBr
2 eBr e) 0 n) ne znam (5 poena)
15. Balon
Balon mase 1000 kg počne da se spušta ubrzanjem
ubrzanjem 0.01 g. Masa balasta
balasta (tereta) koju treba odbaciti
odbaciti iz
2
gondole da bi balon počeo da se kreće istim ubrzanjem naviše iznosi približno ( g = 10 m /s )
a) 20 kg b) 40 kg c) 60 kg
90
16. Ekspander paralelnog snopa laserskog zračenja sastoji se od jednog rasipnog sočiva žižne daljine |f | = 10 cm
i jednog sabirnog sočiva žižne daljine F = 50 cm,
cm, postavljenih upravno na pravac snopa, a razdvojenih za
F − |f | = 40 cm. Prečnik izlaznog snopa se posle prolaska kroz ekspander uveća
a) 2 puta b) 1.2 puta c) 5 puta

d) 4 puta e) 2.5 puta n) ne znam (7 poena)
17. U posudi sa vodom se nalazi komadkomad plute koji je neistegljivi

neistegljivim
m koncem
zanema
zanemarljrljiv
ivee mase
mase vezan
vezan za dno kao na slici.
slici. Ako
Ako se posuda
posuda ne kreće
kreće sila
zatezanja u koncu je T . Ako se posuda kreće naviše sa konstantnim ubrzanjem
intenziteta a = 3g ( g je gravitaciona konstanta) nova sila zatezanja u koncu će
biti
a) T b) 4T
4T c) 3T
3T
d) T /3 e) pluta će potonuti na dno n) ne znam (7 poena)
18. Monoatomski idealni gas zagreva se pri konstantnoj zapremini od 10 litara tako da mu se pritisak poveća za
400 kPa. Količina toplote dovedena gasu pri zagrevanju je
a) 2 kJ b) 4 kJ c) 6 kJ
19. Na slici je prikazano

prikazano kolo stalne jednosmerne
jednosmerne struje. Ako ampermetar
ampermetar
A ne pokazuje nikakvo skretanje električna otpornost otpornika R 3 je
a) 2 k Ω b) 4 k Ω
c) 8 k Ω d) 16 k Ω
e) 32 k Ω n) ne znam
(8 poena)
20. U širok otvoreni

otvoreni sud tankih
tankih zidova
zidova nalivena je voda do
visine H , kao na slici. Na bočnoj strani suda je napravljen mali
otvor
otvor kroz koji voda ističe
ističe u horizonta
horizontalnom
lnom pravcu.
pravcu. Visina h
na kojoj treba da se nalazi ovaj otvor da bi mlaz vode imao
maksimalni domet D i vrednost maksimalnog dometa iznose
respektivno
√
a) h = H/
H/22, D = H/ b) h = H/
√ H/22 H/22, D = 2H
c) h = H/ 2, D = H/H/22 d) h = H/
H/33, D = H
e) h = H/
H/22, D = H n) ne znam
(8 poena)
91
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1 d Jačina električnog polja u centru naelektrisane metalne sfere je jednaka nuli. Ovo je direktna posledica
Gauss-ovog zakona i činjenice da je ukupna količina naelektrisanja koja se nalazi unutar sfere jednaka nuli
(naelektrisanje se raspoređuje ravnomerno po površi sfere). Kako u sferi nema izvora naelektrisanja, to je i jačina
električnog polja unutar sfere jednaka nuli.
2  Osnovna
d Osnovna jedinica
jedinica za pritisak
pritisak u SI sistemu je Pa.
−
3 e Pri β raspadu u jezgru radioaktivnog atoma neutron se pretvara u proton, pri čemu se emituje elektron i
elektron
elektron neutrino. Dakle ukupan broj protona
protona i neutrona
neutrona u jezgru
jezgru Z+N ostaje konstan
konstantan.
tan.
4  eV je jedinica za energiju.
b
5  Ako kroz poprečni presek provodni

a provodnika
ka za ∆t = 1 min = 60 s ravnomerno prolazi količina elektriciteta od
∆Q = 24 C, jačina struje je data izrazom
∆Q 24 C
I= = 0 .4 A .
= 0.
∆t 60 s
√
6 c Telo koje je izbačeno naviše sa visine h0 = 1 m početnom brzinom v0 = 5 m/s će prema jednačini
vertikalnog hica dostići visinu
v02
h1 = h 0 +
2g
Telo zatim sa ove visine pada vertikalno naniže, početnom brzinom jednakom nuli i sa ubrzanjem jednakim
ubrzanju Zemljine teže (vertikalni pad). Brzina koju telo dostigne pri udaru u tlo je data jednačinom
  m
v1 = 2gh1 = v02 + 2gh0 = 5 .
s
7e Kroz vodovodnu cev prečnika D = 40 mm ističe voda stalnom brzinom od v = 2 m/s.
Zapremina vode V koja istekne za vreme ∆t
∆ t, data je izrazom
V = Sv
S v ∆t
odakle se za interval vremena dobija

V
∆t =
Sv
Površina poprečnog preseka cevi je
D2π
S=
4
odakle imamo
4V
∆t =
D2 πv
4 1 m3
· 1000
∆t = 2
= s ≈ 398 s .
(40 10−3 m)
· · 3.14 · 2 ms 2.512
8  Brzina svetlosti u sredini indeksa prelamanja n = 2.5 data je izrazom

a
c
cn =
n
c
cn = = 0.
0 .4c.
2.5
93
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
9  Frekvencija elektromagnetskih talasa talasne dužine λ = 1 cm data je izrazom

b
c
f=
λ
i iznosi
3 108 ms ·
f= = 3 1010 Hz = 30 GHz .·
1 10 −2
· m
D
10 
d Materijalna tačka mase m = 4 g koja se okreće oko ose rotacije po kružnici poluprečnika R = =1m
2
ima moment inercije dat izrazom
I = mR 2 = 4 10−3 kg (100 cm )2 = 40 kg cm2 .

· ·
11 
a Neka je c specifična toplota vode i ρ gustina vode. Količina toplote koju sadrži voda zapremine V (koja
odgovara masi m = ρV ) na temperaturi T data je izrazom
Q = mcT = ρcV
ρcV T
Ako pomešamo zapreminu vode V 1 na temperaturi T 1 (i količinom sadržane toplote Q1 = ρcV 1 T1 ) sa zapreminom
vode V 2 na temperaturi T 2 (i količinom sadržane toplote Q 2 = ρcV 2T2), na osnovu zakona održanja energije,
energije,
količina toplote rezultujuće smeše biće
Q = Q 1 + Q2 = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
Kako je rezultujuća smeša takođe voda, ukupne zapremine V = V 1 + V2, iste specifične toplote c , i na rezultujućoj
temperaturi T , to se količina toplote može izraziti i u sledećem obliku
Q = ρc
ρcV T = ρc (V1 + V2 ) T

ρc (V1 + V2 ) T = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
V1 T1 + V2 T2
T =
V1 + V2
1 (295
· − 27
273)
3) + 2 · 97 o
T = C
1+2
T = 72o C.
12 
c Indukovan
Indukovanaa elektromotorna sila u kalemu koeficijenta samoindukcije L kada kroz njega protiče linearno
promenljiva struja i (t) = kt, dat je izrazom
Ei = −L ∆∆ti
Kako je
∆i = i (t2 ) − i (t1) = kt 2 − kt1 = k (t2 − t1) = k∆
k ∆t
to za apsolutnu vrednost elektromotorne sile dobija
|E i| = L ∆∆ti = kL
|E i| = 10 As · 10 · 10−3 H = 0.1 V .
13 
e Na veštački
veštački Zemljin satelit koji se brzinom v kreće po stacionarnoj kružnoj orbiti na visini R iznad površi
Zemlje, gde je R poluprečnik Zemlje, deluje centrifugalna sila (usmerena radijalno od centra Zemlje)
mv2 mv2
Fc = =
Ro 2R
94
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
gde je R o = 2R poluprečnik njegove kružne putanje.

Istovremeno, na satelit deluje sila gravitacionog polja Zemlje (usmerena radijalno ka centru Zemlje) data
jednačinom
mM mM
Fg = γ = γ
Ro2 4R 2
gde je M masa Zemlje. Kako je gravitaciono ubrzanje na površi Zemlje g dato izrazom
M
g=γ
R2
to dobijamo da je sile Zemljine teže na visini R iznad površi Zemlje jednaka jednoj četvrtini sile Zemljine teže
na površi Zemlje
1 M 1
Fg = mγ 2 = mg
4 R 4
Pri kružnom kretanju važi ravnoteža sile Zemljine teže i centrifugane sile
Fc = Fg
mv 2 1
= mg
2R 4
v=
 gR/2
gR/2.
14 
d Neka se alfa čestica naelektrisanja
naelektrisanja q i mase m kreće brzinom v po kružnici radijusa R u polju magnetske

indukcije B kao na slici.
Na česticu deluje Lorentz-ova sila

FL = qv × B
Uzimajući u obzir da je vektor brzine normalan na vektor magnetske indukcije, za intenzitet Lorentz-ove sile se
ima (pravac i smer su određeni pravilom desne ruke, kao na slici)
FL = qvB
q vB
Na česticu koja se kreće po kružnici radijusa R brzinom v deluje centrifugalna sila (u smeru suprotnom od smera
Lorentz-ove sile, kao na slici) intenziteta
mv2
Fc =
R
Za kretanje po kružnici važi ravnoteža ovih dveju sila
FL = F c
mv 2
qvB =
R
mv = qB R
Kako je impuls čestice dat izrazom
p = mv
i naelektrisanje alfa čestice (alfa čestica je dvostruko jonizovani atom Helijuma)
q = 2e
95
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
gde je e naelektrisanje elektrona, to iz prethodne jednačine za impuls alfa čestice dobijamo izraz
p = 2eBR.
15 
a Na balon sa balastima mase M deluje sila Zemljine teže (vertikalno
naniže)
Fg = M g
i sila potiska vazduha na balon F p vertikalno naviše kao na slici.
Ako se balon kreće vertikalno naniže ubrzanjem a = 0.01g,
01g, to prema II Newton-
Newton-
ovom zakonu imamo
Ma = M g − Fp
odakle se za silu potiska dobija
Fp = M g − Ma
Ako se iz gondole izbaci teret mase ∆M

∆ M , masa balona je manja i sada iznosi
M1 = M − ∆M
Na balon deluje sila Zemljine teže (vertikalno naniže)
Fg1 = M 1 g = (M − ∆M ) g
i ista sila potiska Fp vertikalno naviše (sila potiska zavisi od zapremine balona i gustine vazduha koje se ne
menjaju). Ako se balon sada kreće istim ubrzanjem a ali ovaj put vertikalno naviše, to prema II Newton-ovom
zakonu važi
M1 a = Fp
− Fg 1
(M − ∆M )a = (M g − M a) − (M − ∆M ) g
2M a = ∆M (g
( g + a)
a
∆M = 2M
g+a
Za a = 0.01
01gg  g, važi g + a ≈ g te dobijamo
a
∆M ≈ 2M = 2 · 1000 kg · 0.01 = 20 kg .
g
16 c Neka je prečnik ulaznog laserskog snopa D 1 a prečnik izlaznog snopa D 2 . Ekspander se sastoji od rasipnog
sočiva žižne daljine |f | = 10 cm i sabirnog sočiva žižne daljine F = 50 cm.
Kada zraci ulaznog snopa upadaju pod pravim uglom na rasipno sočivo, po izlasku ovi zraci divergiraju kao što
je prikazano na slici (imaginarni lik ovog snopa je fokusiran u žiži sočiva).
Kako je rastojanje između rasipnog i sabirnog sočiva
d=F − |f |
to se žiža sabirnog sočiva nalazi u istoj tački kao i žiža rasipnog sočiva (videti sliku).
96
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Kako je imaginarni lik snopa (imaginarni tačkasti izvor) u žiži sabirnog sočiva, to će zraci ovog snopa nakon
prolaska kroz ovo sočivo nastaviti da se kreću u pravcu normalnom na sočivo (kao na slici).
Iz sličnosti trouglova sa slike se vidi da je odnos prečnika snopa posle izlaska iz ekspandera i pre ulaska u
ekspander dat relacijom
D2 F
= = 5.
D1 f ||
17 b Neka je masa komada plute M , zapremina komada plute V i
gustina vode ρ. Kada posuda miruje, na komad plute u vodi deluju
sledeće sile
• sila Zemljine teže (vertikalno naniže): Fg = M g
• sila potiska (vertikalno naviše): Fp = ρV g
• sila zatezanja konca (vertikalno naniže): T
Kako komad plute miruje, to važi uslov ravnoteže

Fg + T = F p
T = Fp − Fg = (ρV − M ) g
Neka se sada posuda kreće naviše konstantnim ubrzanjem a . Vežimo referentni sistem za ovu posudu. Na neko
telo mase m u ovom referentnom sistemu deluje sila Zemljine teže mg naniže i inercijalna
inercijalna sila ma takođe naniže
(u smeru suprotnom od smera ubrzanja), tj. rezultantna sila oblika
mg + ma = m (g + a) = mg1
To znači da kada se referentni sistem kreće naviše ubrzanjem a , tela u tom sistemu se ponašaju kao da su na
nekoj
nekoj drugoj planeti na kojoj je gravitaci
gravitaciono
ono ubrzanje
g1 = g + a
Dakle, kada se posuda kreće naviše ubrzanjem a imaćemo istu jednačinu za silu zatezanja konca, samo sa novim
gravitacionim ubrzanjem g 1 , odnosno
T1 = (ρV − M ) g1 = (ρV − M )(g
)(g + a)
Za a = 3g dobijamo
T1 = (ρV − M ) (g + 3g
3 g ) = 4(ρV
4(ρV − M ) g = 4T .
18 c Neka je zapremina gasa V . Gas se zagreva na konstantnoj zapremini tako da iz stanja 1 datog jednačinom
stanja idealnog gasa
p1 V1 = nRT 1
prelazi u stanje 2 dato sledećom jednačinom idealnog gasa
p2 V2 = nRT 2
Proces je izohorski ( V1 = V 2 = V ), tako da je rad koji pri tome izvrši gas jednak nuli
A = p (V2 − V1) = 0.
Unutrašnja energija (monoatomskog) gasa u stanjima 1 i 2 data je jednačinama
3
U1 = nRT1
2
3
U2 = nRT2
2
tako da je promena unutrašnje energije gasa
∆U = U2 − U1 = 23 nRT2 − 23 nRT1 = 23 p2V − 32 p1V = 23 (p2 − p1) V = 23 ∆pV
97
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Ukupna količina toplote dovedena gasu na osnovu zakona održanja energije je

3
Q = A + ∆U
∆U = ∆pV
2
Za vrednosti date zadatkom, dobijamo
3 3
Q= ∆pV = 400 103 Pa 10 10−3 m3 = 6000 J = 6 kJ .
· · ·
2 2
19 b Označimo čvorove i struje u kolu kao na slici. Kako ampermetar ne pokazuje nikakvo skretanje, to je
struja kroz ampermetar u grani BD jednaka nuli
IA = 0
Uzimajući ovo u obzir, iz prvog Kirchhoff-ovog zakona za struje u čvorovima B i D sledi
I3 = I 1
I4 = I 2
Na osnovu Ohm-ovog zakona dobijamo

UAB = R1 I1
UAD = R 2 I2
UBC = R3 I1
UDC = R 4 I2
Razlika napona na krajevima ampermetra u grani BD je jednaka nuli
UBD = 0
Direktna posledica ovoga je da su padovi napona na granama AB i AD odnosno na granama BC i DC međusobno
jednaki, odnosno važi da su (videti ekvivalentno
ekvivalentno kolo na desnoj strani slike)
UAB = U AD
UBC = U DC
Uzimajući u obzir gornje jednačine imamo
R1 I1 = R2 I2
R3 I1 = R4 I2
Deljenjem ovih poslednjih dveju jednačina dobijamo
R3 R4
=
R1 R2
odakle je
R4
R3 = R 1
R2
Za zadate vrednosti otpornosti dobijamo
8 kΩ
R3 = 1 k Ω = 4 k Ω.
2 kΩ
98
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
20 e Brzina kojom voda ističe iz malog bočnog otvora na visini h se može dobiti iz Bernoulli-j
Bernoulli-jeve
eve jednačine
jednačine
primenjene na površi u poprečnim presecima S 1 i S 2 kao na slici
1 1
p1 + ρgh1 + ρv12 = p 2 + ρgh2 + ρv22
2 2
gde za površ S 1 važi
• p1 = p 0 (sud je otvoren tako da pritisak odgovara spoljašnjem pritisku)
• v1 = 0 (sud je širok, tako da se brzina spuštanja nivoa vode može zanemariti)
• h1 = H (visina u odnosu na referentni nivo vezan za dno posude)
Slično, za površ S 2 važi

• p2 = p 0 (na izlazu iz bočnog otvora pritisak odgovara spoljašnjem pritisku)
• v2 = v 0 (brzina koju računamo)
• h2 = h (visina u odnosu na referentni nivo vezan za dno posude)
Sa ovim izrazima, Bernoulli-jeva jednačina postaje

1
p0 + ρgH = p 0 + ρgh + ρv02
2
odakle se za brzinu mlaza vode na izlazu iz bočnog otvora dobija
v0 =
 2g ( H − h)
Mlaz vode ističe ovom brzinom u horizontalnom pravcu, sa visine h, tako da za njega važe jednačine horizontalnog
hica.
U vertikalnom pravcu, na mlaz deluje sile Zemljine teže i gravitaciono ubrzanje g,
g , tako da se mlaz u ovom pravcu
kreće sa početnom brzinom nula i ubrzanjem g,g , i pređe put h dat jednačinom
gt 2
h=
2
i dotakne tlo za vreme  2h
t=
g
U horizontalnom pravcu na mlaz ne deluje nikakva sila, tako da se u tom pravcu mlaz kreće konstantnom
brzinom v 0 koja odgovara brzini isticanja mlaza iz otvora, i za ovo vreme t dostigne domet
D = v0t
  
2h
D= 2g ( H − h) = 2 h(H − h)
g
99
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Domet će biti maksimalan za maksimalnu vrednost funkcije

f (h
( h) = h(
h (H − h)
Ova funkcija ima maksimum, kada je njen izvod po promenljivoj h
f  (h) = H − 2h
jednak nuli
f  (h0 ) = 0
H = 2h0 ⇒ h0 = H2
Maksimalna vrednost dometa u tom slučaju je

D0 = 2 h0 (H
(H − h0) = 2
 H
· H2 = H
2
što odgovara visini nivoa vode u širokom otvorenom sudu.
100

(27. jun 2009.)
1. Nuklearne sile deluju na sledeće čestice

a) samo protone b) samo neutrone c) protone i elektrone
d) protone i neutrone e) neutrone i elektrone n) ne znam (3 poena)

a) njene frekvencije b) njene talasne dužine
c) njenog intenziteta d) brzine izvora svetlosti
3. Proton i alfa čestica se nalaze na međusobnom rastojanju r. Intenzitet Coulomb-ove sile kojom jedna čestica
deluje na drugu je F.
F . Kada se čestice nađu na rastojanju 2r
2 r intenzitet Coulomb-ove sile je
a) F b) F /2 c) F /4
d) 2F
2F e) 4F n) ne znam (3 poena)
4. Jedinica za magnetsku indukciju u SI sistemu je

a) Veber b) Tesla c) Simens
d) Om e) Farad n) ne znam (3 poena)
5. Vektorska veličina je
a) rad b) napon c) sila
d) pritisak e) kapacitet n) ne znam (3 poena)
6. Oscilatorno električno kolo koje se sastoji od kondenzatora kapacitivnosti C i kalema koeficijenta samoindukcije
L ima rezonantnu frekvenciju
√ √ √
a) 2π LC b) LC/(2
LC/ (2π c) 2π LC
√ √ π)
d) 1/
1 /(2π
(2π LC ) e) 1/ 2πLC n) ne znam (4 poena)
7. U plastičnoj kadi nalazi se 50 litara vode na temperaturi od 16 o C. Kada se u kadu dolije 10 litara vode čija je
9 0o C i voda izmeša, konačna temperatura vode, pod uslovom da se zanemari odvođenje toplote u
temperatura 90
okolinu i zagrevanje kade, biće
a) 53o C b) 25 o C 35 .3o C
c) 35.
28 .3o C
d) 28. 20..3o C
e) 20 n) ne znam (4 poena)
101
8. Induktivna
Induktivna otpornost
otpornost (impedansa)
(impedansa) kalema na nekoj frekvenciji
frekvenciji je 10 Ω. Kada se frekvencije udvostruči
impedansa
impedansa kalema
kalema je
a) 5 Ω b) 1 Ω c) 20 Ω
d) 40 Ω e) 100 Ω n) ne znam (4 poena)
9. Vreme poluraspada nekog radioaktivnog elementa je 30 godina. Neraspadnuti deo ovog elementa, posle 90
godina, izražen
izražen u procentima,
procentima, je
a) 0.12% b) 2.5% c) 12.5%
d) 3.6% e) 30% n) ne znam (4 poena)
10. Na izvor naizmeničnog napona priključen je otpornik. Fazna razlika između napona i struje kroz otpornik je
a) −π/2
π/ 2 radijana b) π radijana c) π radijana
d) π /2 radijana e) 0 radijana n) ne znam (4 poena)
11. Telo potpuno potopljeno u vodu ima težinu tri puta manju od težine u vazduhu. Njegova gustina je (gustina
vode 10 3 kg/m3 )
a) 2000 kg/m3 b) 1500 kg/m3 c) 1200 kg/m3

d) 1400 kg/m3 e) 1600 kg/m3 n) ne znam (5 poena)
12. Visina
Visina iznad površi
površi Zemlje poluprečnika
poluprečnika R, na kojoj je gravitaciono ubrzanje jednako polovini vrednosti na
njenoj površi je
a) R b) 2R
2R c) 0.5R
d) 0.
0 .41
41RR e) 1.41
41RR n) ne znam (5 poena)
13. Reflektovani zrak od ravnog ogledala zaklapa sa upadnim zrakom ugao od 60 o . Za koliki ugao treba obrnuti
ogledalo da ugao između upadnog i reflektovanog zraka bude jednak 20o ?
a) 10o b) 20 o c) 30 o
d) 40 o e) 60o n) ne znam (5 poena)
14. Materij
Materijaln
alnaa tačka
tačka se kreće
kreće po kružnic
kružnicii prečnik
prečnikaa 50 cm, iz mirov
mirovanj
anja,
a, sa tangen
tangencij
cijaln
alnim
im ubrzan
ubrzanjem
jem
2
konstantnog intenziteta 1 m/s . Intenzitet normalnog ubrzanja materijalne tačke je četiri puta veći od intenziteta
tangencijalnog ubrzanja posle
a) 0.25 s b) 0.50 s c) 0.75 s
15. Kada je na izvor elektromotorne sile 220 V priključen potrošač otpora 7 Ω struja u kolu iznosi 27.5 A. Struja
kratkog spoja je
a) 220 A b) 110 A c) 440 A
102
16. Ekspander paralelnog snopa laserskog zračenja sastoji se od dva sabirna sočiva žižnih daljina f = 20 cm i
F = 50 cm, postavljenih upravno na pravac snopa, a razdvojenih za f + F = 70 cm. Prečnik izlaznog snopa se
posle prolaska kroz ekspander uveća
a) 2 puta b) 3 puta c) 7 puta
d) 3.5 puta e) 2.5 puta n) ne znam (7 poena)
17. Voda pritiska na vertikalni zid neke brane. Širina zida brane je 40 m, a dubina vode koja je u dodiru sa
zidom brane
brane je 5 m. Intenzitet
Intenzitet rezultujuć branu je (g = 10 m/s2 , gustina vode
rezultujućee sile kojom voda deluje na branu
103 kg/m3 )
a) 1.2 MN b) 2.4 MN c) 3.6 MN

d) 4.8 MN e) 5 MN n) ne znam (7 poena)
18. Kada se u kolu na slici, priključenom na konstantan napon U , zatvori

prekidač Π , pojačaće se intenzitet svetljenja sijalice
a) S2 b) S 1
c) S 3 d) S1 i S 3
e) S 1 , S2 i S 3 n) ne znam
(8 poena)
19. Toplotna
oplotna mašina radi po Carnot-o
Carnot-ovom
vom ciklusu
ciklusu u kome
kome je Vmax /Vmin = 2 i pmax /pmin = 3. Koeficijent
korisnog dejstva ovakve mašine je
a) 2/3 b) 0.
0 .9 c) 1/
1 /4
d) −0.7 e) 1/3 n) ne znam (8 poena)
20. Na suprotnim krajevima opruge zanemarljive

zanemarljive mase i koeficijenta
koeficijenta elastičnosti
elastičnosti k učvršćena su tela masa m i
M . Opruga se istegne a onda tela, položena na glatku horizontalnu ravan, puste istovremeno. Kvadrat kružne
učestanosti oscilovanja sistema je
k (m + M ) k (2m
(2m + M ) k (m + 2M
2M )
a) b) c)
mM mM mM
d) kmM
k mM e) k(M m) − n) ne znam (8 poena)
103
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Nuklearne
d Nuklearne sile su sile koje deluju između nukleona
nukleona u jezgru atoma, dakle,
dakle, one deluju na protone i neutrone.
neutrone.
2e Brzina prostiranja svetlosti u vakuumu

vakuumu je konstantna
konstantna prema Einstein-ovoj teoriji relativnosti. Nijedan od
odgovora od a) do d) nije tačan.
3 c Intenzitet Coulomb-ove
Coulomb-ove sila koja deluje između dve čestice naelektrisanja Q 1 i Q2 na međusobnom rastojanju
r dat je izrazom
1 Q1 Q2
F =
4πε 0 r2
Ako se čestice nađu na rastojanju r 1 = 2r, intenzitet ove sile postaje
1 Q1 Q2 1 Q1 Q2 1 1 Q1 Q2 1
F1 = 2
= 2
= 2
= F. ·
4πε 0 r1 4πε 0 4r 4 4πε0 r 4
4  SI jedinica za magnetsku indukciju je Tesla.

b
5  Rad, napon, pritisak, i kapacitet su skalarne veličine.

c veličine. Sila je vektorska veličina.
veličina.
6d Rezonantna frekvencija oscilatornog električnog kola sastavljenog od kondenzatora kapacitivnosti C i kalema
induktivnosti L data je izrazom
1
f= √ .
2π LC
7d Neka je c specifična toplota vode i ρ gustina vode. Količina toplote koju sadrži voda zapremine V koja
Q = mcT = ρcV
ρcV T
energije,
Q = Q 1 + Q2 = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
Q = ρc
ρcV T = ρc (V1 + V2 ) T

ρc (V1 + V2 ) T = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
V1 T1 + V2 T2
T =
V1 + V2
50 16 + 10 90 o
· ·
T = C
50 + 10
28 .3o C.
T = 28.
105
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8  Impedansa kalema induktivnosti L na kružnoj frekvenciji ω iznosi X L = 10 Ω i data je izrazom

c
XL = ωL
ωL
na dvostruko većoj učestanosti ω 1 = 2ω, impedansa iznosi

XL1 = ω1 L = 2ωL = 2XL = 20 Ω.
Ω.
9 c Neka je konstanta radioaktivnog raspada λ. Za vreme jednako vremenu poluraspada t 1/2 broj neraspadnutih
jezgara jednak je polovini početnog broja jezgara N0 , te prema formuli
formuli za aktivnost
aktivnost radioaktivnog
radioaktivnog raspada
raspada
imamo
N0
= N 0 e−λt 1/2
2
odakle se dobija
dobija
1
e−λt 1/2
=
2
Nakon vremena t = 3t1/2 = 90 godina, broj neraspadnutih jezgara je
N1 = N 0 e −λt
= N0e −3λt1/2
= N 0 (e −λt1/2 3
) = N0

1
3
=
N0
2 8
Procenat neraspadnutog dela je onda

N1 1
= = 0.125 = 12.
12.5%
5%..
N0 8
10 e Na izvor naizmeničnog
naizmeničnog napona priključen
priključen je otpornik. Neka je otpornost tog otpornika R. Između napona
u (t) i struje i (t) na otporniku važi relacija
u (t) = Ri(
Ri (t)
te su napon i struja u fazi, odnosno, fazna razlika između napona i struje je nula.
11  Težina tela mase m u vazduhu data je izrazom

b
Q1 = mg = ρ t V g
gde je ρ t gustina tela, V − zapremina tela i g − gravitaciono ubrzanje na površi Zemlje.

Na telo potpuno potopljeno u vodu, deluje sila Zemljine teže Q1 vertikalno naniže i sila potiska vode Fp vertikalno
naviše, tako da se njegova težina u vodi može izraziti
Q2 = Q 1 − Fp
Ako je gustina vode ρ v , sila potiska na telo data je izrazom
Fp = ρ v V g
Sada imamo
Q2 = (ρt − ρv )V g
Po uslovu zadatka važi da je težina tela u vodi tri puta manja od težine u vazduhu, odnosno
1
Q2 = Q1
3
(ρt − ρv ) V g = 31 ρt V g
3
ρt = ρv = 1500 kg /m3 .
2
106
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
12  Gravitaciono ubrzanje na površi Zemlje dato je izrazom

d
M
g=γ
R2
gde je γ − gravitaciona konstanta, M − masa Zemlje i R − poluprečnik Zemlje.
Na visini H iznad površi Zemlje, odnosno na rastojanju R1 = R + H od centra mase Zemlje, gravitaciono
ubrzanje je
M M
g1 = γ = γ
R12 (R + H )2
Tražimo visinu H na kojoj važi
1
g1 = g
2
Uzimajući u obzir gornje jednačine imamo
M 1 M
γ 2
= γ
(R + H ) 2 R2
R+H =
√ 2R
H=
√ − 
2 1 R = 0.41
41R.
R.
13 b Pri refleksiji od ravnog ogledala reflektovani ugao jednak je upadnom uglu θ1 , tako da je ugao koji
reflektovani zrak zaklapa sa upadnim zrakom jednak
α1 = 2θ1
Ako se ogledalo obrne za ugao ∆θ

∆ θ, upadni ugao istog zraka će se smanjiti i iznositi
θ2 = θ1 − ∆θ
Ugao koji reflektova
reflektovani
ni zrak sada zaklapa sa upadnim zrakom u odnosu na novi položaj ogledala je
α2 = 2θ2 = 2(θ
2(θ1 − ∆θ)
Iz prethodnih jednačina dobijamo
1
θ1 = α1
2
i
∆θ = θ1 − 21 α2 = α1 −2 α2
Prema uslovima zadatka α 1 = 60o i α 2 = 20o tako da se za ugao ∆θ
∆ θ ima
∆θ = 20o .
14 
d Materijalna tačka koja se kreće iz stanja mirovanja po kružnici prečnika D = 2R tangencijalnim ubrzanjem
konstantnog intenziteta a nakon određenog vremena t ima tangencijalnu brzinu
v = at
U tom trenutku, intenzitet normalnog ubrzanja dat je jednačinom

v2 2a2 t2
an = =
R D
Vreme za koje će intenzitet normalnog ubrzanja biti četiri puta veći od intenziteta tangencijalnog ubrzanja
an = 4a
107
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
se može dobiti rešavanjem prethodne jednačine

2a2 t2
4a =
D
t=
 2D
a
· 2 50 10−2 m
·
t= = 1 s.
1 sm 2
15 
a Neka je Rg unutrašnja otpornost izvora elektromotorne sile U . Kada Kada se na njega
njega priključi
priključi potroša
potrošačč
otpornosti R 1 , struja u kolu će prema Ohm-ovom zakonu biti (R i R g su vezani na red)
U
I1 =
R1 + Rg
Kada se isti izvor kratko spoji, odnosno kada se na njega veže kratak spoj otpornosti R2 = 0, prema Ohm-ovom
zakonu, struja kratkog spoja iznosiće
U U
I2 = =
R2 + Rg Rg
Iz prve jednačine za unutrašnju otpornost naponskog izvora imamo
U
Rg = − R1
I1
tako da se za struju kratkog spoja dobija
U
I2 = U
I1 − R1
Uzimajući u obzir vrednosti date uslovima zadatka: U = 220 V, I 1 = 27
27..5 A , i R 1 = 7 Ω, imamo
220 V
I2 = 220 = 220 A .
27.5 Ω 7Ω
−
16 e Neka je prečnik ulaznog laserskog
laserskog snopa D1 a prečnik izlaznog snopa D2 . Ekspander se sastoji od dva
sabirna sočiva žižnih daljina f = 20 cm i F = 50 cm.
Kada zraci ulaznog snopa upadaju pod pravim uglom na sabirno sočivo, po izlasku ovi zraci konvergiraju kao
što je prikazano na slici i lik ovog snopa biva fokusiran u žiži sočiva na rastojanju f .
Kako je rastojanje između rasipnog i sabirnog sočiva
d=F +f
to se žiža drugog sabirnog sočiva nalazi u istoj tački kao i žiža prvog sabirnog sočiva (videti sliku).
Kako je lik snopa na izlasku iz prvog sočiva (tačkasti izvor) u žiži drugog sabirnog sočiva, to će zraci ovog snopa
nakon
nakon prolaska kroz drugo sočivo
sočivo nastaviti da se kreću u pravcu
pravcu normalnom
normalnom na sočivo
sočivo (kao na slici).
slici).
108
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Iz sličnosti trouglova sa slike se vidi da je odnos prečnika snopa posle izlaska iz ekspandera i pre ulaska u
ekspander dat relacijom
D2 F
= = 2.
2 .5.
D1 f
17 e Vežimo početak x − ose za površinu vode kao na slici.

Pritisak vode na dubini x je dat jednačinom
p(
p(x) = ρgx
ρg x
konstantan je za zadatu dubinu x i menja se linearno od nule na

površini vode x = 0 do maksimalne vrednosti ρgH na dubini x = H.
Sila kojom voda deluje na površinu zida u obliku tanke trake širine
∆x koja se nalazi na dubini x dat je proizvodom pritiska na toj
dubini p (x) i površine trake ∆S L ∆x:
∆ S = L∆
∆F = p(
p (x)∆S
)∆S = p(
p (x)L∆x = ρgLx∆
ρgLx∆x
Za infinitezimalno male širine ∆x

∆ x → dx ova jednačina postaje
dF = ρgLx dx
Tako da će ukupna sila kojom voda deluje na bočni vertikalni zid biti data sledećim integralom
x=H 
F = dF
x=0
x=H
 x=H

F = ρgLx dx = ρgL
ρg L x dx
x=0 x=0
Rešenje integrala je
x=H 
 x=H
1 1  H2
x dx = x2 = H2 − 02 =
2 x=0 2 2
x=0
pa se za silu dobija izraz
1
F = ρgLH 2
2
1 kg m
F = 1000 3 10 2 40 m 25 m 2 = 5 MN .
· · ·
2 m s
18 a Neka je otpornost svake sijalice R s . Imamo na umu da intenzitet svetljenja sijalice direktno zavisi od jačine
struje koja kroz nju teče. Takođe pretpostavljamo da je otpornost prekidača R znatno manja od otpornosti
sijalice R  Rs .
Kada je prekidač otvoren, važe sledeće relacije:
109
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
• Sijalica S1 je priključena na konstantan napon U , tako da je struja koja teče kroz nju, po Ohm-ovom
zakonu
U
I1 =
Rs
• Sijalice S 2 i S 3 su vezane
vezane na red i takođe
takođe priključene
priključene na konstantan
konstantan napon U , tako da je struja koja teče
kroz njih, po Ohm-ovom zakonu
U
I2 = I 3 =
2Rs
Kada je prekidač zatvoren, važe sledeće relacije
• Za sijalicu S1 se ništa ne menja jer ostaje i dalje priključena na konstantan napon U , tako da je struja
koja teče kroz nju, po Ohm-ovom zakonu

U
I1 = I 1 =
Rs
To drugim rečima znači da sijalica S 1 svetli istom jačinom kao i kada je prekidač bio otvoren.
• Sijalica S 2 je sada vezana na red sa paralelnom vezom sijalice S 3 i prekidača Π . Ekvivalentna otpornost
paralelne veze sijalice S 3 i prekidača Π je
RRs
RΠ||S
||S =3
R + Rs
≈ R (za R  Rs)
Ovo praktično
praktično znači da je sijalica
sijalica S2 vezana na red sa prekidačem Π i kako napon na krajevima ove veze
ostaje U, prema Ohm-ovom zakonu kroz sijalicu S 2 teče struja
U
I2 =
Rs + R
≈ RUs = 2I2
što znači da kada je prekidač zatvoren kroz sijalicu S 2 teče struja dva puta većeg intenziteta nego kad je
prekidač otvoren, te će sijalica S 2 svetleti jače kad se zatvori prekidač.

• Što se tiče sijalice S 3 ona je praktično kratko spojena prekidačem Π i skoro sva struja I 2 teče kroz prekidač.
Kako kroz ovu sijalicu gotovo da ne teče struja, ona gotovo da neće svetleti.
Tača
ačan
n odgov
odgovor
or je, dakle,
dakle, pod a) ZatvZatvaranje
aranjemm prekid
prekidača
ača pojačaće
pojačaće se inten
intenzite
zitett svetl
svetljen
jenja
ja sijali
sijalice
ce S2 .
19  Na slici je prikazan p − V dijagram Carnot-ovog ciklusa koji se sastoji iz sledećih prelaza stanja:
e
• Izotermičkog širenja gasa ( 1 → 2) na temperaturi toplog rezervoara T 1

• Adijabatskog širenja gasa ( 2 → 3)
• Izotermičke kompresije gasa (3 → 4) na temperaturi hladnog rezervoara T 2
• Adijabatske kompresije gasa (4 → 1)
Koeficijent korisnog dejstva toplotne mašine koja radi po ovom ciklusu dat je jednačinom
η= 1 − TT21
110
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Iz jednačine idealnog gasa u stanju 1

p1 V1 = nRT 1
gde važi V 1 = V min i p 1 = p max dobijamo
p1 V1 pmaxVmin
T1 = =
nR nR
Slično, iz jednačine idealnog gasa u stanju 3
p3 V3 = nRT 2
gde važi V 3 = V max i p3 = p min imamo
p3 V3 pminVmax
T2 = =
nR nR
Iz izraza za temperature grejača i hladnjaka dobijamo
T2 pmin V max
= ·
T1 pmax Vmin
odnosno za koeficijent korisnog dejstva Carnot-ovog ciklusa
η= 1 − TT21 = 1 − ppmax
min
· VVmax
min
Zamenom vrednosti zadatim uslovom zadatka, imamo
η= 1 − 23 = 31 .
20 
a Neka je dužina neistegnute opruge l = l1 + l 2 , a mase tela
učvršćenih na krajevima opruge m1 i m2 kao kao na slici.
slici. Neka
Neka je
početak x −ose vezan za centar mase ovog sistema. Za udaljenost
masa m1 i m2 od centra mase u stanju ravnoteže važi sledeća relacija
xc =
−m1l1 + m2l2 = 0 ⇒ m1l1 = m2l2
m1 + m2
Kada se opruga istegne i sistem pusti da osciluje na podlozi bez
trenja, na sistem ne deluje nikakva spoljna sila, tako da se centar
mase
mase sistema
sistema ne pomera. Neka Neka je opruga
opruga istegn
istegnuta
uta za dužinu
dužinu
x = x1 + x2 , gde je x1 udaljenost tela mase m1 od ravnotežnog
položaja i x 2 udaljenost tela mase m 2 od ravnotežnog položaja.
Centar mase ostaje u početku x −ose tako da važi
xc =
−m1 (l(l1 + x1) + m2 (l(l2 + x2) = 0 ⇒ m1 (l(l1 + x1) = m2 (l(l2 + x2) ⇒ m1x1 = m2x2
m1 + m2
Opruga istegnuta za dužinu x deluje silom elastičnosti intenziteta kx na tela m1 i m2 prema ravnotežnom
položaju u smeru suprotnom od smera njihovog kretanja. Ako je a 1 ubrzanje mase m 1 , a a 2 ubrzanje mase m 2 ,
prema II Newton-ovom zakonu, za ova tela važe sledeće jednačine
m1 a1 = −kx
m2 a2 = −kx
Sabiranjem ove dve jednačine dobijamo
m1 a1 + m2 a2 = −2kx
Uzimajući u obzir jednačine
x = x 1 + x2 i m1 x1 = m2 x2
dobijamo
m2
x1 = x
m1 + m2
111
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
m1
x2 = x
m1 + m2
Kako je ubrzanje a jednako drugom izvodu putanje x po vremenu, odnosno a = x  to iz gornjih jednačina sledi
m2
x1 =
m1 + m2
x ⇒ x1 = m1m+2m2 x ⇒ a1 =
m2
m1 + m2
a
m1
x2 =
m1 + m2
x ⇒ x2 = m1m+1m2 x ⇒ a2 =
m1
m1 + m2
a
pa se za jednačinu kretanja
m1 a1 + m2 a2 = −2kx
dobija
m2 m1
m1 a + m2 a= −2kx
m1 + m2 m1 + m2
2m1 m2
a = 2kx −
m1 + m2
m1 m2
a = kx −
m1 + m2
me a = −kx
m1 m2
što je jednačina malih harmonijskih oscilacija za telo mase m e = na opruzi koeficijenta
koeficijenta elastičnosti
elastičnosti k.
k.
m1 + m2
Kvadrat kružne učestanosti ovog tela dat je jednačinom
k k (m1 + m2 )
ω02 = =
me m1 m2
Kako je prema uslovima zadatka m 1 = m i m 2 = M to imamo
k k (m + M )
ω02 = = .
me mM
112

(1. jul 2008.)
1. Koji od navedenih izraza ne spada u istu kategoriju

a) kx2 /2 b) at 2 /2 c) mv 2 /2
d) I ω2/2 e) CU 2 /2 n) ne znam (3 poena)
2. Jačina
Jačina gravitaci
gravitacionog
onog polja u centru
centru sfere homogene gustine zavisi
zavisi od
od
a) gustine sfere b) poluprečnika sfere
c) gravitacione konstante d) mase sfere
3. U nuklearnoj reakciji 228

89 Ac → 228
90 Th + X , čestica X je
a) elektron b) pozitron c) alfa čestica

d) foton e) neutron n) ne znam (3 poena)
4. Napon gradske mreže je 230 V i predstavlja

a) trenutnu vrednost b) srednju vrednost
c) maksimalnu vrednost d) efektivnu vrednost
e) konstantan jednosmerni napon n) ne znam (3 poena)
5. Skup skalarnih veličina je

a) dužina, masa, brzina b) moment sile, energija, vreme
c) ener
energi
gija
ja,, ma
magn
gnet
etsk
skaa indu
indukc
kcij
ija,
a, ma
masa
sa d) rad,
rad, vrem
vreme,
e, tempe
tempera
ratur
turaa
e) moment impulsa, vreme, masa n) ne znam (3 poena)
6. Cena jednog kilovat-čas

kilovat-časaa električne
električne energije
energije je 3 dinara.
dinara. Cena jednog džula energije
energije je
a) 3 · 10−6 din b) 10 −6 din 8 .3 · 10−4 din
c) 8.
8 .3 · 10−7 din
d) 8. e) 8.3 · 10−1 din n) ne znam (4 poena)
7. Automobil se kreće stalnom brzinom 60 km/h. Njegov točak, poluprečnika 36 cm, napravi broj okretaja u
jednoj minuti
a) 1388 b) 110 c) 442
113
8. Široki otvoreni rezervoar za vodu se nalazi na brdu visokom 45 m. Ako se zanemare svi gubici protok vode
izražen u litrima u sekundi na otvorenoj slavini površine 10 cm 2 u podnožju brda je (g = 10 m /s2 )
a) 9 b) 30 c) 90
d) 21.
21 .3 e) 3 n) ne znam (4 poena)
9. Čestica
Čestica se kreće konstantno
konstantnom m brzinom kroz sredinu
sredinu indeksa prelamanja 1.5. Da bi brzina čestice
čestice bila jednaka
jednaka
brzini svetlosti u datoj sredini, ona bi trebalo da iznosi
a) c/3
c/3 b) c/2
c/ 2 c) 2c/
2 c/33
d) c e) zadatak nema rešenje n) ne znam (4 poena)
10. Nerelativistička alfa čestica se u stacionarnom i homogenom magnetskom polju indukcije B kreće po kružnici
kružnici
poluprečnika R. Impuls alfa čestice je
a) 2eBR b) 4eBR
4 eBR c) 2eB/R
2 eB/R
d) eB R e) 0 n) ne znam (4 poena)
11. Kroz vrlo dugačak pravolinijski provodnik protiče jednosmerna struja konstantne jačine. Na udaljenju d od
provodnika izmerena je jačina magnetskog polja H1 . Kada se jačina struje u provodniku smanji dva puta, u
tački na udaljenju 2d
2 d od provodnika, izmerena je jačina polja H2 . Odnos H2 /H1 je:
a) 1/4 b) 1/2 c) 1
12. Tabla čokolade mase 200 g se rastopi i ravnomerno razlije po horizontalnoj površini 0.5 m 2 . Atmosferski
pritisak iznosi 10 5 Pa. Ukupni pritisak na površinu je (g = 10 m /s2 )
a) 100002 Pa b) 100001 Pa c) 100016 Pa

d) 100008 Pa e) 100004 Pa n) ne znam (5 poena)
13. Nerelativisti
Nerelativistička
čka alfa čestica kinetičke
kinetičke energije
energije E centralno se sudara sa teškim jezgrom rednog broja Z .
Najmanje rastojanje između centara alfa čestice i jezgra je
Ze Ze 2 Ze 2
a) b) c)
2πε 0 E 4πε 0 E 2πε 0 E
Ze Ze 2
d) e) n) ne znam (5 poena)
4πε0 E 2πE
14. Telo mase 800 g se kreće pod dejstvom

dejstvom konstantne
konstantne sile.
sile. Za vreme dok sila izvrši
izvrši rad od 48 J, brzina se
promeni za 4 m/s. Srednja brzina tela u tom intervalu vremena je
a) 9.6 m/s b) 30 m/s c) 60 m/s

15. Dve male kugle masa 1 kg i 3 kg su spojene krutim štapom zanemarljive mase, dužine 1 m. Ovaj sistem
može da se obrće oko ose normalne na štap. Momenat
Momenat inercije sistema
sistema je minimalan ako je rastojanje ose rotacije
rotacije
od lakše kugle
a) 30 cm b) 33 cm c) 67 cm
d) 25 cm e) 75 cm n) ne znam (7 poena)
114
16. U kolu na slici su poznate vrednosti elektromotornih sila idealnih izvora

E1 = 8 V i E 2 = 12 V. Struja kroz izvor E1 biće jednaka nuli ako je količnik
otpornosti R 2 /R1 jednak
a) 2 b) 2/3
c) 3/4 d) 1/2
e) 3/2 n) ne znam
(7 poena)
17. Telo je izbačeno početnom brzinom 10 m/s pod uglom 60 o prema horizontalnoj ravni. U trenutku kada telo
dostigne maksimalnu visinu poluprečnik krivine njegove putanje iznosi (g = 10 m /s2 )
a) 7.5 m b) 5 m c) 2.5 m
√
d) 10 m e) 3/2 m n) ne znam (7 poena)
18. Dvoatomsk
Dvoatomskii idealni gas se izobarski
izobarski zagreva
zagreva od stanja
stanja 1 do stanja 2 i pri tome izvrši rad od 60 kJ. Zbir
dovedene količine toplote i promene unutrašnje energije gasa pri ovoj promeni stanja je
a) 360 kJ b) 240 kJ c) 420 kJ
19. Opruga, opterećena sa dva tega iste mase, ima dužinu 1 m. Kada se jedan teg skine dužina opruge je 84 cm.
Period oscilovanja opruge sa jednim tegom je ( g = 10 m /s2 )
a) 0.36 s b) 0.8 s c) 1.1 s

20. Monohromatska svetlost talasne dužine 625 nm pada normalno na optičku rešetku. Ukupan broj svetlih
pruga koje se poja
po javljuj
vljuju
u na ekranu
ekranu iza optičke
optičke rešetke
rešetke je 11. Konstan
Konstanta
ta difrakcione
difrakcione rešetke
rešetke je (zareza
(zareza po
milimetru)
a) 350 b) 320 c) 700

115
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
2 2
1 b kx /2 je potencijalna energija opruge koeficijenta elastičnosti k, mv /2 je kinetička energija tela mase m
koje se kreće brzinom v , C U 2 /2 je elektrostatička energija u kondenzatoru kapacitivnosti C dovedenog na napon
U , dok je at 2 /2 put koji telo iz stanja mirovanja pređe krećući se konstantnim ubzanjem a i jedini je izraz koji
ne spada u kategoriju izraza za energiju.
2e Jačina gravitac

gravitacionog
ionog polja u centru sfere homogene gustine
gustine je nula.
nula. Tako da je tačan odgovor
odgovor pod
p od e)
“Nijedan odgovor od a) do d) nije tačan”.
228 228
3a U nuklearnoj reakciji 89 Ac → 90 Th + X , maseni broj atoma (228) se ne menja, dok se broj protona (89)
poveća za jedan (90). To znači da dolazi do pretvaranja neutrona u proton, i u pitanju je β − nuklearni raspad,
pri čemu se emituje
emituje elektron.
elektron. Dakle,
Dakle, čestica
čestica X je elektron.
4  Napon gradske mreže od 230 V predstavlja efektivnu vrednost napona.

d
5d Skup skalarnih veličina

veličina je d) rad, vreme,
vreme, temperatura. U ostalim skupovima se nalaze vektorsk
vektorskee veličine:
brzina, moment sile, magnetska indukcija, i moment impulsa.
6  Potrošena energija od W = 1 kWh izražena u džulima iznosi

d
W = 1 kWh = 103 W · 3600 s = 36 · 105 J
Ako je cena jednog kilovat-časa 3 dinara, i kako u jednom kilovat-času ima 36 · 105 J to je cena jednog džula
energije data sa
3 din 1
5
=
36 10
· · 10−5 din = 0.083 · 10−5 din = 8.3 · 10−7 din.
12
7c Ako se automobil kreće brzinom v onda je tangencijalna brzina tačaka na površini njegovog točka takođe v .
Relacija između ugaone brzine ω i tangencijalne brzine v na rastojanju R od ose okretanja data je izrazom
v = ωR
odakle se za ugaonu brzinu dobija

3
60·10 m
v 60 km 105
ω= = h
= 60 min
min
= min−1
R 36 cm 36 10 m−2 36 ·
odnosno za frekvencij
frekvencijuu obrtaja (broj obrtaja u jedinici
jedinici vremena)
ω 105
f= = min−1 = 442 min −1 .
2π 6.28 36 ·
117
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8 b Brzina v2 kojom voda ističe iz otvora cevi u podnožju brda

se može dobiti iz Bernoulli-jeve jednačine primenjene na površi u
poprečnim presecima S 1 i S 2 kao na slici
1 1
p1 + ρgh1 + ρv12 = p 2 + ρgh2 + ρv22
2 2
gde za površ S 1 važi
• p1 = p 0 (sud je otvoren tako da pritisak odgovara spoljašnjem
pritisku)
• v1 = 0 (sud je širok, tako da se brzina spuštanja nivoa vode
može zanemariti)
• h1 = H + h ≈ H (visina u odnosu na referentni nivo vezan
za podnožje brda. Ovde smo zanemarili visinu nivoa vode u

sudu h u odnosu na visinu brda H  h)
Slično, za površ S 2 važi
• p2 = p 0 (na izlazu iz cevi pritisak odgovara spoljašnjem pritisku)
• v2 (brzina koju računamo)
• h2 = 0 (otvor cevi se nalazi u podnožju brda)
Sa ovim izrazima, Bernoulli-jeva jednačina postaje

1
p0 + ρgH = p 0 + ρv22
2
odakle se za brzinu mlaza vode na izlazu iz cevi dobija
v2 =
 2gH .
Kako je površina poprečnog preseka cevi u podnožju brda S 2 to se za protok vode u podnožju brda dobija
Q2 = S 2 v2 = S 2
 2gH
Za zadate vrednosti (uzimajući u obzir da je 1 m 3 = 1000 l ) dobijamo
Q2 = 10 10 · −4
m 2
· · m
2 10 2 · 45 m = 3 · 10−2 m
3 l
= 30 .
s s s
9  Brzina svetlosti u sredini indeksa prelamanja n = 1.5

c data je izrazom
c
cn =
n
c 2
cn = = c
1.5 3
i toliko treba da iznosi brzina čestice.
10  (Zadatak 2010_14) Neka se alfa čestica naelektrisanja q i mase

a

m kreće brzinom v po kružnici radijusa R u polju magnetske indukcije B
kao na slici.
Na česticu deluje Lorentz-ova sila
FL = qv × B
Uzimajući u obzir da je vektor brzine normalan na vektor magnetske
indukcije, za intenzitet Lorentz-ove sile se ima (pravac i smer su određeni
pravilom desne ruke, kao na slici)
FL = qvB
q vB
118
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Na česticu koja se kreće po kružnici radijusa R brzinom v deluje centrifugalna sila (u smeru suprotnom od smera
Lorentz-ove sile, kao na slici) intenziteta
mv2
Fc =
R
Za kretanje po kružnici važi ravnoteža ovih dveju sila
FL = F c
mv 2
qvB =
R
mv = qB R
Kako je impuls čestice dat izrazom
p = mv
i naelektrisanje alfa čestice (alfa čestica je dvostruko jonizovani atom Helijuma)
q = 2e
gde je e naelektrisanje elektrona, to iz prethodne jednačine za impuls alfa čestice dobijamo izraz
p = 2eBR.
11 
a Prema Ampère-ovom zakonu, jačina magnetskog polja na udaljenosti R od vrlo dugačkog pravolinijskog
provodnika kroz koji teče struja jačine I data je izrazom
I
H=
2πR
Za udaljenost R 1 = d imamo
I
H1 =
2πd
Za udaljenost R 2 = 2d i dva puta manju jačinu struje I 2 = I /2 ima se
I
I2 I
H2 = = 2 =
2πR2 2π 2d 8πd
odakle se za odnos jačina magnetsko
magnetskogg polja dobija
I
H2 8πd 1
= I
= .
H1 2πd
4
2
12 e Na površinu S = 0.5 m deluje sila Zemljine teže ravnomerno razlivene čokolade mase m = 200 g,
g, stvarajući
pritisak
mg 0.2 kg · 10 sm 2
pcok = = = 4 Pa
S 0.5 m 2
i dodatno, na toj povšini deluje atmosferski pritisak od p atm = 105 Pa = 100000 Pa tako da je ukupni pritisak
na ovu površinu
p = p atm + pcok = 100004 Pa.
13 c Alfa čestica kinetičke energije E i naelektrisanja q = 2e kreće se u susret teškom jezgru atomskog broja
(broja protona) Z i naelektrisanja Q = Z e. Dakle, alfa čestica se kreće u elektrostatičkom polju ovog jezgra.
Potencijalna energija alfa čestice na nekoj udaljenosti R od jezgra, data je izrazom
qQ
Ep =
4πε 0 R
Ukupna energija čestice na velikoj daljini od jezgra jednaka je njenoj kinetičkoj energiji:
E1 = E
119
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Na nekom rastojanju R = d od jezgra, alfa čestica će se zaustaviti (zbog odbojnog dejstva elektrostatičkog polja).
Na toj udaljenosti, njena kinetička energija je nula, pa je ukupna energija čestice jednaka njenoj potencijalnoj
energiji
qQ
E2 =
4πε 0 d
Iz zakona održanja energije sledi
E1 = E 2
odnosno
qQ
E=
4πε 0 d
odakle je
qQ
d=
4πε 0 E
Uzimajući
Uzimajući u obzir naelektrisan
naelektrisanja
ja alfa čestice i jezgra,
jezgra, q = 2e i Q = Z e, dobijamo da će se alfa čestica zaustaviti
na rastojanju
2e Ze · Ze 2
d= = .
4πε 0 E 2πε 0 E
14  e (Zadatak 2011_15) Telo mase m na koje deluje konstantna

konstantna sila se kreće ubrzanjem
ubrzanjem a i pod dejstvom ove
sile u intervalu vremena t = t 1 dostigne brzinu
v1 = v 0 + at1
Srednja brzina ovog tela u intervalu vremena t1 je data izrazom

v1 + v 0
vs =
2
Rad koji sila izvrši nad telom jednaka je promeni
promeni kinetičk
kinetičkee energije
energije tog tela
mv12 mv 02 m 2 −
A = E k1 − Ek0 = − = v v02
2 2 2 1
Kako je
v12 − v02 = (v
( v1 − v0 ) (v1 + v2 )
to se dobija
A = m (v1 − v0) v1 +2 v0 = m∆
m∆vv s
gde smo sa ∆v = v 1 − v0 označili promenu brzine tela pod dejstvom sile .

Iz prethodne jednačine se za srednju brzinu tela dobija
A
vs =
m∆v
48 J 60 m m
vs = = = 15 .
0.8 kg 4 ms
· 4 s s
15 
e Neka se kugla manje mase m 1 nalazi na rastojanju l 1 od ose rotacije, a neka je kugla veće mase ( m2 > m1 )
na rastojanju l 2 = L − l1 od ose rotacije, gde je L dužina krutog štapa zanemarljive mase.
120
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Moment inercije sistema ove dve kugle oko date ose rotacije može se izraziti u sledećem obliku
I = m1 l12 + m2 l22 = m1 l12 + m2 (L
(L − l1 )2
Uzimajući u obzir zadate vrednosti, i podrazumevajući da su sve vrednosti izražene u jedinicama SI sistema,
prethodni
prethodni izraz za moment
moment inercije
inercije postaje
p ostaje
I = l 12 + 3(1 − l1)2
4 l12
I = 4l − 6l 1 + 3
Treba naći udaljenost l 1 za koju je moment inercije minimalan.
Uzimamo u obzir da kvadratna funkcija oblika
( x) = ax 2 + bx + c
f (x
gde je a > 0, ima minimum u tački

x0 = − 2ba
i pri tome važi
2
fmin = f (x
( x0 ) = c − 4ba
U našem slučaju je
a = 4, b = −6, c = 3, l1 → x
tako da je moment inercije minimalan za
l1 = − 2ba = 86 m = 75 cm .
16  Označimo struje i čvorove u kolu kao na slici.

d
U zadatku se traži odnos otpornika R 2/R1 za koji je struja kroz izvor E 1 jednaka nuli:
IE = 0
Iz prvog Kirchhoff-ovog zakona za struje u čvoru B važi

I1 + IE = I 2
što uz gornji uslov za struju kroz izvor E 1 daje:

I1 = I 2 = I
Za pad napona između čvorova A i B važi

UAB = E1 = R1 I
odakle sledi
E1
I=
R1
Za pad napona između čvorova A i C važi
UAC = E 2 = U AB + UBC = R1 I1 + R2 I2 = R1 I + R2 I = (R1 + R2 )I
121
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
odakle sledi
E2
I=
R1 + R2
Iz prethodna dva izraza za struju važi
E1 E2
=
R1 R1 + R2
odakle se za traženi odnos otpornosti dobija
E2 R2
= 1+
E1 R1
R2 E2
= −1
R1 E1
R2 12
R1
=
8
− 1 = 21 .
17 
c Neka je telo izbačeno
izbačeno početnom brzinom v 0 pod uglom α u odnosu na površinu Zemlje. Ako rastavimo
vektor početne brzine na horizontalnu ( x) i vertikalnu (y) komponentu, onda važi
v0x = v0 cos α
v0y = v0 sin α
Duž x−ose na telo ne deluje nikakv

nikakvaa sila, te se ono u tom pravcu
pravcu kreće konstan
konstantom
tom brzinom. U trenutku
trenutku
dostizanja maksimalne visine, telo ima samo tangencijalnu komponentu brzine
v = v 0x = v 0 cos α
U istom trenutku, telo ima samo normalnu komponentu ubrzanja, koje odgovara gravitacionom ubrzanju Zemlje
ac = g
Kako telo ima samo komponentu ubrzanja normalnu na njegov pravac kretanja, to u tom trenutku njegovo
kretanje odgovara kružnom kretanju po putanji poluprečnika R sa centripetalnim ubrzanjem a c i tangencijalnom
brzinom v između kojih važi relacija
v2
ac =
R
odakle se za poluprečnik
poluprečnik kružne
kružne putanje
putanje dobija
v2
R=
ac
v02 cos2 α
R=
g
R=
 ·
10 ms 12
2
= 2.5 m .
10 sm 2
122
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
18  Jednačine
a Jednačine idealnog
idealnog gasa u stanjima
stanjima 1 ( p1 , V1 , T1 ) i 2 ( p2 , V2, T2 ) date su izrazima
p1 V1 = nRT 1
p2 V2 = nRT 2
Kako je proces zagrevanja gasa izobarski, to važi p 1 = p 2 = p .
Rad koji gas izvrši pri ovom širenju dat je jednačinom
A = p (V2 − V1) = pV2 − pV1 = nRT2 − nRT1 = nR(
nR (T2 − T1 )
Kako je gas dvoatomski, to je izraz za unutrašnju energiju gasa u stanjima 1 i 2 dat sledećim izrazima
5
U1 = nRT1
2
5
U2 = nRT2
2
tako da je promena stanja gasa
∆U = U 2 − U1 = 25 nR(
nR(T2 − T1 )
Uzimajući u obzir gornji izraz za rad gasa, za promenu stanja gasa dobijamo
5
∆U = A
2
Količina toplote dovedene gasu je prema zakonu održanja energije jednaka zbiru rada gasa i promene njegovog
unutrašnjeg stanja, odnosno
Q = A + ∆U
∆U
Zbir dovedene količine toplote i promene unutrašnjeg stanja gasa, kako se traži u zadatku, sada iznosi
Q + ∆U
∆U = (A + ∆U
∆U ) + ∆U
∆U = A + 2∆U
2∆U = A + 2 · 25 A = 6A = 360 kJ .
19 
b (Zadatak 2012_15) Neka je dužina neistegnute opruge l 0 . Kada se opruga optereti masom m 1 = 2m (sa
dva tega iste mase m)
m ), ona će se istegnuti na dužinu l 1 . Na tegove
tegove tada deluje sila istezanja
istezanja opruge (naviše)
(naviše)
F1 = k(
k (l1 − l0 )
Q1 = 2mg
F1 = Q 1
k (l1 − l0) = 2mg
2 mg
Kada se opruga optereti masom m 2 = m ( jedan teg je uklonjen), ona će se istegnuti na dužinu l 2 . Na teg tada
deluje sila istezanja opruge (naviše)
F2 = k(
k (l2 − l0)
Q2 = mg
F2 = Q 2
k (l2 − l0) = mg
Imamo sledeći sistem jednačina
k (l1 − l0) = 2mg
2 mg
k (l2 − l0 ) = mg
123
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
i tražimo koeficijent elastičnosti opruge. Ako oduzmemo ove dve jednačine, dobijamo
k (l1 − l2) = mg
odakle je
mg
k=
l1 l2−
Period oscilovanja opruge sa jednim tegom mase m tada iznosi
 m
 m
 l1 − l2
T = 2π = 2π mg = 2π
k l1 −l2 g
T = 2π
− 1 0.84
s = 0.8 s .
10
20 
b Neka je konstanta difrakcione
difrakcione rešetke d.
d . Uslov da se na
ekranu pojavi svetla pruga (maksimalna interferencija) je
d sin θn = nλ

odnosu na horizonta
horizontalu.
lu. Maksimalni
Maksimalni broj svetlih pruga na delu
zida iznad horizontale je određen uslovom
sin θn≤1
λ
n ≤1
d
n ≤ λd
d
nmax =
λ
horizontale.
ale. Uzimajući
se pojavljuje na horizontali (za n = 0), za ukupan broj svetlih pruga se ima
d
2nmax + 1 = 2 + 1
λ
Odavde je konstanta difrakcione rešetke u funkciji broja svetlih pruga data izrazom
(N − 1) λ
d=
2
10 625 nm
·
d= = 3125 nm
2
Odnosno, broj zareza po milimetru je
1 1 1
= = = 320 mm −1 .
d 3125 nm 3125 10 mm
− 6 ·
124

(28. jun 2007.)
1. Jedinica za protok fluida u SI sistemu je

a) N/kg b) W/m c) m3 /s
d) kg/m e) J/m n) ne znam (3 poena)
2. Elektron volt (eV) je jedinica za
a) snagu b) energiju c) intenzitet sile

d) količinu elektriciteta e) intenzitet električnog polja n) ne znam (3 poena)
3. Jezgro atoma radioaktivnog elementa ima Z protona i N neutrona. U β − raspadu neće se promeniti
a) Z b) N c) Z/N
d) Z-N e) Z+N n) ne znam (3 poena)
4. Idealni
Idealni gas vrši mehanički
mehanički rad bez razmene
razmene toplote sa okolinom
okolinom ako je proces
a) izotermički b) izobarski c) izohorski
d) adijabatski e) bilo kakav n) ne znam (3 poena)
5. Telo osciluje sa frekvencijom 50 Hz. Period oscilovanja tela je

a) 20 ms b) 40 ms c) 50 ms
d) 100 ms e) 200 ms n) ne znam (3 poena)
6. Posmatrač vidi blesak munje 10 µ s od trenutka nastanka. Količnik brzina zvuka i svetlosti u vazduhu je 10 −6 .
Posmatrač čuje udar groma posle vremena
a) 1 s b) 10 s c) 100 s
d) 0.
0 .1 s e) 0.01 s n) ne znam (4 poena)
7. Telo je izbačeno naviše

naviše sa visine 7 m, početnom brzinom
brzinom v0 = 2 m/s. Telo će imati brzinu 2v0 na visini
2
(g = 10 m /s )
a) 6.4 m b) 7.
7 .1 m c) 5.
5 .8 m
d) 5.
5 .2 m e) 3.5 m n) ne znam (4 poena)
125
8. Tri identična tačkasta naelektrisanja su postavljena u temenima jednakokrakog pravouglog trougla. Naelektri-
sanja postavljena na krajevima hipotenuze deluju na treće naelektrisanje silom F . Ako jedno od naelektrisanja
na hipotenuzi promeni znak, sila F
a) promeni smer b) zarotira za 45o c) zarotira za 90 o
d) jednaka je nuli e) ostaje ista n) ne znam (4 poena)
9. Put koji pređe svetlost u vakuumu za godinu dana (svetlosna godina) približno je jednak ( c = 3 · 108 m/s)
a) 2.4 · 1015 km 2 .4 · 1015 m

b) 2. 9 .5 · 1012 m
c) 9.
9 .5 · 1012 km
d) 9. e) 9.5 · 1014 km n) ne znam (4 poena)
10. Ako se impuls tela konstantne mase poveća dva puta njegova kinetička energija se
a) ne menja b) smanji dva puta c) smanji četiri puta
d) poveća dva puta e) poveća četiri puta n) ne znam (4 poena)
11. Najveći
Najveći broj kombinaci
kombinacija
ja vezivanja
vezivanja tri otpornika
otpornika otpornosti R1 , R2 i R3 koje daju različite ekvivalentne
otpornosti je
a) 9 b) 8 c) 7
12. Ako se pritisak određene količine

količine idealnog gasa menja po zakonu
zakonu p = aT , gde je a konstanta, zapremina gasa
se menja po zakonu
a) V = a/T b) V = T /a
c) V = a/p d) V = p/a
13. Zategnuta
Zategnuta žica ima dužinu
dužinu 120 cm. Tri najveće talasne
talasne dužine stojećeg talasa koje se mogu pojavi
p ojaviti
ti na žici su
a) 480 cm,
cm, 240 cm, 120
120 cm b) 480
480 cm,
cm, 240
240 cm,
cm, 60 cm c) 480
480 cm,
cm, 120
120 cm,
cm, 80 cm
d) 240 cm, 120 cm, 80 cm e) 360 cm, 240 cm, 120 cm n) ne znam (5 poena)
14. Gustine leda i vode su ρ L i ρ V , respektivno. Odnos zapremine leda ispod površi vode i ukupne zapremine
leda je
a) 1 − ρL /ρV b) ρ V /ρL − 1 c) ρ L /ρV
d) 1/
1 /(1 − ρL /ρV ) e) 1/(1 + ρL /ρV ) n) ne znam (5 poena)
15. Na podu lifta nalazi se telo mase 10 kg. Lift polazi iz mirovanja i kreće se ubrzano. Telo pritiska pod lifta
silom od 120 N. U toku druge sekunde lift prelazi put od ( g = 10 m /s2 )
a) 1 m b) 2 m c) 3 m
16. Koeficijent
Koeficijent korisnog
korisnog dejstva
dejstva Karnoovog
Karnoovog ciklusa iznosi 0.5. Za koliko
koliko procenata bi trebalo
trebalo sniziti
sniziti temperaturu
hladnjaka da bi iznosio 0.6
a) 10% b) 20% c) 40%
d) 60% e) 80% n) ne znam (7 poena)
126
17. Elektron se kreće u prostoru u kome postoje homogeno magnetsko polje indukcije B = 0.5 mT i homogeno
električno polje intenziteta E = 10 V/m. Vektori brzine elektrona, električnog i magnetskog polja su međusobno
normalni. Elektron se kreće pravolinijski ako mu je brzina
a) 20 km/s b) 2 km/s c) 5 km/s
d) 10 km/s e) 0.5 km/s n) ne znam (7 poena)
18. Laserski
Laserski snop svetlosti
svetlosti talasne dužine 700 nm pada na prorez širine
širine 0.2 mm. Širina
Širina centralnog
centralnog difrakcionog
difrakcionog
maksimuma na ekranu postavljenom 6 m iza proreza je
a) 1 cm b) 1.
1 .6 cm c) 2.
2 .2 cm
d) 3.
3 .2 cm e) 4.2 cm n) ne znam (8 poena)
19. Horizontalna greda dužine 6 m i mase 300 kg postavljena je na dva oslonca. Jedan je udaljen 2 m od levog
kraja, a drugi 1 m od desnog kraja. Sile u osloncima grede iznose ( g = 10 m /s2 )
a) 500 N, 2500 N b) 750 N, 2250 N c) 1500 N, 2000 N

d) 1000 N, 2000 N e) 1333 N, 16667 N n) ne znam (8 poena)
20. Na mirnu površinu jezera pada svetlosni zrak pod uglom 60 o . Indeks prelamanja vode iznosi 1.44. Zrak stiže
do ravnog dna za vreme 0.3 µ s. Dubina jezera je ( c = 3 · 108 m/s)
a) 50 m b) 60 m c) 70 m
127
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1c Protok fluida se definiše kao količina tečnosti (zapremine)
(zapremine) koja protekne u jedinici vremena, dakle jedinica
3
za protok fluida u SI sistemu je m /s.
2  Elektron volt je jedinica za energiju.

b
−
3 e Pri β raspadu, u nuklearnom jezgru dolazi do pretvaranja neutrona u proton, uz emitovanje jednog
elektrona
elektrona i elektron
elektron antineutrina
antineutrina.. Dakle ukupan broj protona i neutrona
neutrona (Z+N) ostaje nepromenjen.
nepromenjen.
4  U adijabatskom procesu nema razmene toplote gasa sa okolinom.

d
5  Telo koje osciluje sa frekvencijom od f = 50 Hz, ima period oscilovanja T = f1 = 20 ms.

a
6b Neka je brzina svetlosti u vazduhu c , a brzina zvuka u vazduhu v.

v . Neka je s udaljenost posmatrača od mesta
u kome nastaje munja.
munja. Posmatrač vidi bljesak munje t1 = 10 µs od trenutka nastanka, što znači da svetlost
pređe ovaj put s za vreme t 1 odnosno
s = ct 1
Ako posmatrač čuje udar groma posle vremena t 2 , to znači da zvuk za to vreme pređe isti put, odnosno
s = vt
v t2
Iz prethodne dve jednačine, uz uslov v /c = 10−6 , odnosno c/v = 106 dobijamo

c
t2 = t 1 = 10 10−6 s 106 = 10 s .
· ·
v
m
7a Telo izbačeno naviše početnom brzinom v 0 = 2 , sa visine H 0 = 7 m , će prema jednačini vertikalnog hica
s
dostići visinu 2 v0
hmax = H 0 +
2g
Sa ove visine telo zatim pada vertikalno naniže, početnom brzinom nula i ubrzanjem jednakim ubrzanju Zemljine
teže. Brzinu v 1 = 2v0 će dostići za vreme t 1 (od trenutka kada je bilo na najvećoj visini), te važi
v1 = gt
g t1
2v0 = gt
g t1
2v0
t1 =
g
Za to vreme telo pređe put
gt 21 g 4v 20 2v02
∆h = = · =
2 2 g2 g
odnosno, padne na visinu
h1 = hmax− ∆h
v2 2v2
h1 = H 0 + 0 − 0
2g g
2
h1 = H 0 − 32 vg0
h1 = 7 m − 106 m = 6.4 m
129
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8 c Pretpostavimo da su u prvom slučaju tačkasta naelektrisanja Q pozitivna.

pozitivna. Kako
Kako su naelektrisan
naelektrisanjaja na
hipotenuzi jednokrakog trougla jednako udaljena od trećeg tačkastog naelektrisanja, to ona deluju odbojnim
silama jednakog intenziteta i duž pravca linije koja ih spaja sa njim, tako da je rezultantna sila kao na slici.
U slučaju da jedno od naelektrisanja na hipotenuzi promeni znak, ono će sada na treće naelektrisanje delovati
(privlačnom) silom istog intenziteta i pravca, ali suprotnog smera. Rezultantna sila, kao što se vidi sa druge slike
će zarotirati za 90 stepeni.
9  Svetlosna
dSvetlosna godina je put koji svetlost pređe
pređe za godinu dana:
dana:
m m
s = ct = 3 · 108 · 1 godina = 3 · 108 · 365 · 24 · 3600 s ≈ 9.5 · 1015 m = 9.5 · 1012 km.
s s
10  Neka je v 0 početna
e p očetna brzina čestice mase m, tada su njen impuls i kinetička energija, redom
1
p0 = mv0 , Ek0 = mv02
2
Ako se impuls čestice poveća dva puta p 1 = 2p0 , a masa ostane nepromenjena, to za novu brzinu važi
mv1 = 2mv0 ⇒ v1 = 2v0
tako da se kinetička energija
1 2 1
Ek 1 = mv1 = 4 mv02 = 4 Ek0
· ·
2 2
poveća četiri puta.
11 b Na slici su pokazani svi načini na koje je moguće vezati tri

otpornika: (1) redna veza sva tri otpornika, (2) redna veza jednog
otpornika sa paralelnom vezom preostala dva, (3) paralelna veza
jednog otpornika sa rednom vezom preostala dva i (4) paralelna
veza sva tri otpornika.
U svakom od četiri slučaja imamo sledeći broj različitih ekvivalentnih
otpornosti
(1) jednu ekvivalentnu otpornost:
Re = R1 + R2 + R3
(2) tri različite ekvivalentne otpornosti:

R2 R3
Re1 = R1 +
R2 + R3
R3 R1
Re2 = R2 +
R3 + R1
R1 R2
Re3 = R3 +
R1 + R2
130
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
(3) tri različite ekvivalentne otpornosti:
R1 (R2 + R3 )
Re1 =
R1 + R2 + R3
R2 (R3 + R1 )
Re2 =
R1 + R2 + R3
R3 (R1 + R2 )
Re3 =
R1 + R2 + R3
(4) jednu ekvivalentnu otpornost:

R1 R2 R3
Re1 =
R1 R2 + R2 R3 + R3 R1
Dakle ukupan broj različitih
različitih ekvivalen
ekvivalentnih
tnih otpornosti je: 1+3+3+1
1+3+3+1 = 8.
12  Po uslovima zadatka pritisak određene količine

e količine idealnog gasa se menja po zakonu
p = aT
što u kombinaciji sa jednačinom stanja idealnog gasa

pV = nRT
daje
aT V = nRT
nR
V = = const.
a
Dakle, zapremina gasa ostaje konstantna, pa nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan.
13  Uslov
d Uslov da se na zategnutoj
zategnutoj žici pojavi stojeći talas dat je jednačinom
jednačinom
nλn
L=
2
gde je L − dužina žice i λn − talasna dužina stojećeg talasa reda n. Dakle imamo
λn = 2L/n
Tri najveće talasne dužine se dobijaju za n = 1, 2, 3, odnosno

λ1 = 2L = 240 cm
λ2 = L = 120 cm
2L
λ3 = = 80 cm.
3
14  c Na komad leda ukupne zapremine V , od kojih se

deo zapremine V1 nalazi pod vodom, deluju sledeće dve
sile:
• Sila Zemljine teže vertikalno naniže
Fg = mg
gde je m = ρ L V , ρ L −gustina leda

• Sile potiska vode, na deo zapremine V1 koji se
nalazi pod vodom, vertikalno naviše
Fp = ρ V V1 g
131
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
U stanju ravnoteže ovih dveju sila imamo

Fp = Fg
ρV V1 = ρ L V
V1 ρL
= .
V ρV
15 
c Vežimo referentni sistem za lift koji se kreće ubrzanjem a vertikalno naviše.
Na telo mase m u ovom liftu deluju sledeće sile:

• Sila Zemljine teže, vertikalno naniže
Fg = mg
• Inercijaln
Inercijalnaa sila (u smeru suprotnom od smera ubrzanja
ubrzanja a)
a ), vertikalno naniže
Fi = ma
Sila otpora podloge na telo, vertikaln

• vertikalnoo naviše N
Kako telo miruje u ovom referentnom sistemu, to je zbir svih sila koje deluju na telo jednak nuli, odnosno,
uzimajući u obzir smerove sila
Fg + Fi −N =0
N = m (a + g )
Prema III Newton-ovom zakonu, sila kojom pod deluje na telo jednaka je sili kojom telo deluje na pod lifta
N = 120 N. Odakle se za ubrzanje lifta iz prethodne jednačine dobija
N N m m
a=
m
− g = 120
10 kg
− 10 2 = 2 2
s s
Lift se kreće ubrzanjem a iz stanja mirovanja, tako da u prvoj sekundi (t1 = 1 s ) pređe put
at21
s1 = =1 m
2
a za dve sekunde ( t2 = 2 s ) put
at22
s2 = =4 m
2
U toku druge sekunde lift prelazi put
∆s = s 2 − s1 = 3 m .
16  Koeficijent korisnog dejstva Carnot-ovog ciklusa dat je jednačinom
b
T2
η1 = 1 −
T1
gde je T 2 −temperatura hladnjaka. Ako temperaturu hladnjaka smanjimo za ∆T∆ T , koeficijent korisnog dejstva
postaje
T 2 − ∆T T2 ∆T ∆T ∆T
∆T
η2 = 1 − = 1− + = η1 +
T1 T1 T1 T1
odakle se za apsolutnu promenu temperature hladnjaka dobija
∆T = (η
( η2 − η1) T1
Iz prve jednačine možemo izraziti temperaturu grejnog tela T1 u funkciji stepena korisnog dejstva i početne
temperature hladnjaka kao
T2
T1 =
(1 η1 )
−
što u kombinaci
kombinaciji
ji sa prethodnom jednačinom
jednačinom daje
η2 − η1 T2
∆T =
1 − η1
132
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
odnosno,
odnosno, temperaturu
temperaturu treba sniziti
sniziti za
∆T η2 − η1
=
T2 1 − η1
∆T 0.6 0.5 −
= = 0.
0 .2 = 20%.
20%.
T2 1 0.5 −
17 a Neka su vektori homogenog električnog E  i magnetskog polja B 

međusobno normalni kao na slici. I neka se čestica naelektrisanja q kreće
u tom polju brzinom v normalno na linije električnog i magnetskog polja
kao na slici. Na česticu deluje električna sila u pravcu linija električnog
polja intenziteta
Fe = qE
qE
i magnetska (Lorentz-ova) sila data vektorskim izrazom Fm = q v × B .
Uzimajući u obzir da su vektori brzine i magnetskog polja međusobno
normalni, to će pravac i smer magnetske sile biti kao na slici (istog pravca
a suprotnog smera od vektora električne sile) i intenziteta
Fm = qvB
q vB
Telo će nastaviti da se kreće ravnomerno pravolinijski ako je zbir svih sila koje deluju na njega jednak nuli,
odnosno, ako je
Fe = F m
qE = qvB
qv B
E
v=
B
V
10 m km
v= = 20 .
0.5 10 T
−·3 s
18 
e Ugaoni položaj minimuma pri difrakciji na prorezu širine
a određen je relacijom
a sin θn = nλ
gde je n = 1, 2, 3 . . . redni broj minimuma.

Ugaoni položaj prvog minimuma je
λ
sin θ1 =
a
odnosno položaj minimuma na ekranu udaljenosti L od proreza
proreza
je (za male uglove θ1 )
y1 = L tan θ1 ≈ L sin θ1
odakle sledi
Lλ
y1 =
a
Kako je širina centralnog maksimuma definisana kao rastojanje između prvih minimuma (iznad i ispod optičke
ose), to je
2Lλ
d = 2y1 = = 4.2 cm .
a
133
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
19  Na gredu deluju sledeće sile:

d
• Sila Zemljine teže na centar mase grede, koji se nalazi
na njenoj sredini, usmerena vertikalno naniže
Fg = mg
•Sile otpora u osloncima grede F1 i F 2 usmerene verti-

kalno naviše.
Pošto greda miruje, to na osnovu II Newton-ovog zakona (za
translatorno kretanje) važi da su sile u ravnoteži
F1 + F2 = F g
Na gredu takođe deluju
deluju momenti
momenti ovih
ovih sila u odnosu na centar
centar rotacije vezan
vezan za centar mase grede:
l
• Moment sile F 1 u tački udaljenoj x 1 = − l1 = 1 m od centra mase, u smeru kretanja kazaljke na satu
2
M1 = F 1 x 1
l
• Moment sile F2 u tački udaljenoj x2 = − l2 = 2 m od centra mase, u smeru suprotnom od kretanja
2
kazaljke na satu
M2 = F 2 x 2
Kako greda miruje (ne rotira), to na osnovu II Newton-ovog zakona za rotaciono kretanje važi da su momenti
sila u ravnoteži, odnosno
M1 = M2
F1 x1 = F2 x2 ⇒ F2 = F1 xx12
Iz prethodnih jednačina
jednačina za sile imamo
F1 + F1
x1
x2
= mg ⇒ F1 = mg x1 x+2 x2 = 300 kg · 10 sm2 · 32 = 2000 N
x1 m 1
F2 = mg = 300 kg 10 2 = 1000 N .
· ·
x1 + x2 s 3
20 
a Na graničnoj površi između vazduha,
vazduha, indeksa prelamanja n 1 = 1, i
vode, indeksa prelamanja n 2 = 1.44
44,, po Snell-ovom zakonu važi
gde za upadni ugao θ 1 = 60o dobijamo

1 3
√
sin θ2 = sin θ2 =
n2 2n2
Ako je dubina jezera D, to zrak svetlosti u jezeru, pre nego dotakne dno,
pređe put
D
L=
cos θ2
Kako je 
cos θ2 =
− 1 sin2 θ2 = 1 − 3
=
 4n22 3
−
4n22 2n2
to dobijamo
2n2
L=D  4n22 −3
134
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
U sredini indeksa prelamanja n 2 brzina svetlosti je

c
cn2 =
n2
pa za pređeni put u vremenu t imamo
ct
L = c n2 t =
n2
odakle za dubinu jezera sledi · ·
4n22 3
− ct 4n22 3 −
D=L =
2n2 n2 2n 2
ct
D= 2
 n22 − 43 ≈ 50 m.
n2
135

(29. jun 2006.)
1. Proizvod pritiska i zapremine određene količine idealnog gasa na konstantnoj temperaturi

a) zavis
zavisii od količ
količnik
nikaa prit
pritisk
iskaa i tempera
temperatur
turee b) zavis
zavisii od
od zapr
zapremi
emine
ne
c) zavisi od pritiska d) zavisi od količnika pritiska i zapremine
e) je konstantan n) ne znam (3 poena)
2. Učestanost
Učestanost oscilatora
oscilatora personalnog
personalnog računara je 2500 MHz. Jedan takt centralne
centralne procesorske
procesorske jedinice traje
a) 4 · 10−10 s b) 4 · 10−8 s c) 4 · 10−6 s
2 .5 · 10−10 s
d) 2. e) 2.5 · 10−8 s n) ne znam (3 poena)
3. Grupa skalarnih veličina je

a) temp
temper
erat
atur
ura,
a, mo
mome
mennt impu
impuls
lsa,
a, vrem
vremee b) vrem
vreme,
e, rad,
rad, temp
temper
erat
atur
uraa
c) površi
površina,
na, magnet
magnetska
ska ind
induk
ukcij
cija,
a, tempera
temperatur
turaa d) dužina
dužina,, masa,
masa, brzina
brzina
e) energija, koeficijent samoindukcije, impuls sile n) ne znam (3 poena)
4. Tesla (T) je jedinica za
a) magnetsk
tski fluks b) koefi
oeficijent samoindukcije c) magnetsku indukciju
d) magnetsko polje e) elektromotornu silu n) ne znam (3 poena)
5. Označite jedinicu koja se razlikuje od ostalih

a) W · s b) N · m c) m3 · Pa
6 .25 · 1018 eV
d) 6. e) V · A n) ne znam (3 poena)
6. Na telo deluju u istoj tački dve sile jednakih intenziteta F koje zaklapaju ugao od 120 o . Da bi ovo telo bilo u
ravnoteži treba delovati trećom silom intenziteta
√
a) F/2
F/ 2 b) 2F c) 3F
√2 F
d) F e) 3F /2 n) ne znam (4 poena)
7. Otvoren
Otvoren rezervoar
rezervoar za vodu sistema centralno
centralnogg grejanja nalazi
nalazi se na tavanu
tavanu zgrade
zgrade visine 12 m. Statički
Statički
pritisak prizemlju iznosi ( g = 10 m /s2 , gustina vode 10 3 kg/m3 )
pritisak vode u prizemlju
a) 1.2 · 104 Pa 1 .2 · 106 Pa

b) 1. 1 .2 · 103 Pa
c) 1.
1 .2 · 105 Pa
d) 1. e) 1.2 · 107 Pa n) ne znam (4 poena)
137
8. Da bi se telo mase 10 kg ubrzalo od početne brzine 5 m/s do brzine 15 m/s za 4 sekunde treba uložiti srednju
snagu od
a) 25 W b) 250 W c) 500 W
d) 750 W e) 2.5 kW n) ne znam (4 poena)
9. Kroz vodovodnu cev prečnika 30 mm ističe voda stalnom brzinom od 4 m/s. Kubni metar vode istekne za
a) 354 s b) 708 s c) 172 s

d) 88.5 s e) 1416 s n) ne znam (4 poena)
10. De Broljev
Broljevaa talasn
talasnaa dužina
dužina za proton
proton impulsa GeV/c iznosi (c = 3 · 10 8 m/s, h = 6.6 · 10 −34 Js,
impulsa 1 GeV/
1 eV = 1.6 · 10−19 J)
a) 0.8 · 1015 m 2 .48 · 10−15 m

b) 2. 1 .23 · 10−15 m
c) 1.
0 .62 · 10−15 m
d) 0. e) 1.6 · 10−19 m n) ne znam (4 poena)
11. U fisiji jezgra

jezgra urana oslobodi se energija
energija od 190 MeV.
MeV. U nuklearno
nuklearnom
m reaktoru sa koeficijentom
koeficijentom korisnog
korisnog
dejstva 32% i snagom od 1000 MW, godišnji broj fisija iznosi
a) 1.04 · 1027 3 .74 · 1025
b) 3. 8 .88 · 1024
c) 8.
5 .24 · 1021
d) 5. e) 3.24 · 1027 n) ne znam (5 poena)
12. Poluprečnik Zemlje iznosi 6370 km. Ubrzanje sile Zemljine teže je za 19% manje nego na površi Zemlje na
visini od
a) 54 km b) 118 km c) 675 km
d) 210 km e) 708 km n) ne znam (5 poena)
13. U temenim
temenimaa jednak
jednakost
ostran
ranično
ičnogg trougl
trouglaa stranice
stranice a u vazduh
azduhuu nalaze
nalaze se kuglic
kuglicee naelek
naelektris
trisane
ane istim
istim
naelektrisanjem Q. Intenzitet električne sile koja deluje na bilo koju kuglicu iznosi
√3 Q2
√3 Q2 1 Q2
a) b) c)
2πε 0 a2 4πε 0 a2 4πε 0 a2
√3 Q2
√
2 Q2
8πε0 a2 4πε 0 a2
14. Litar vode na temperaturi od 300 K pomeša se sa dva litra vode na temperaturi od 87o C. Temperatura
smeše je:
a) 340 K b) 300 K c) 360 K
d) 380 K e) 400 K n) ne znam (5 poena)
15. Kada je na izvor elektromotorne sile 220 V priključen potrošač otpora 7 Ω struja u kolu iznosi 27.5 A. Struja
kratkog spoja je
a) 220 A b) 110 A c) 440 A
138
16. Čamdžija prelazi reku širine 400 m po najkraćem putu. Brzina reke je 3 m/s, a brzina čamca u odnosu na
mirnu vodu je 5 m/s. Vreme potrebno da se pređe na drugu obalu iznosi
a) 40 s b) 60 s c) 80 s
17. Vi ste investitor

investitor koji ulaže u rizične visoko
visoko profitabilne
profitabilne projekte.
projekte. Jedan pronalaza
pronalazačč tvrdi da je razvio
razvio
toplotnu mašinu koja, u toku jednog ciklusa uzima 110 MJ toplote na temperaturi od 415 K, a odbacuje 50 MJ
toplote na temperaturi od 212 K. Pri tome izvrši mehanički rad od 16.67 kWh. Da li biste profitirali ako uložite
novac u ovaj projekat?
a) Da, jer je u saglasnosti sa prvim principom termodinamike

b) Da, efikasnost ove mašine je veća od efikasnosti Carnot-ove mašine
c) Ne, efikasnost ove mašine je veća od efikasnosti Carnot-ove mašine
d) Da, efikasnost ove mašine je manja od efikasnosti Carnot-ove mašine
e) Možda DA a možda i NE kao i u svakom poslu
n) ne znam (7 poena)
18. Klatno se sastoji od neistegljivog kanapa zanemarljivo male mase, na čijem se kraju nalazi masivna kuglica.
Kanap može da izdrži dvostruku težinu kuglice. Kada se klatno izvede iz ravnotežnog položaja i pusti, kanap se
kida pri prolasku kuglice kroz ravnotežni položaj ako je ugao otklona
a) 15o b) 30 o c) 45 o
d) 60 o e) 75o n) ne znam (8 poena)
19. Na rastojanju 1 cm od
o d ravnotež
ravnotežnog
nog položaja kinetička
kinetička i potencijalna
potencijalna energija harmonijsk
harmonijskog
og oscilatora su
međusobno jednake. Amplituda oscilacija je
√ √ √
a) 1/ 2 cm b) 2 cm c) 2 2 cm
√
d) 3 cm
√
e) 3 2 cm n) ne znam (8 poena)
20. Svetli
Svetli predmet postavljen
postavljen je ispred tankog
tankog sabirnog sočiva
sočiva žižne daljine f . Ako
Ako je rastojanj
rastojanjee između
između
predmeta i realnog lika minimalno, udaljenje predmeta od sočiva iznosi
a) f b) 3f
3f c) 2f
2f
d) 4f
4f e) 4f /3 n) ne znam (8 poena)
139
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Proizvod pritiska i zapremine određene količine gasa dat je jednačinom idealnog gasa
e
pV = nRT
i na konstantnoj temperaturi je konstantan.
2  Jedan takt (period) centralne procesorske jedinice oscilatora učestanosti f = 2500 MHz je
a
1 1
T = = = 4 10−10 s.
·
f 2.5 · 109 Hz
3b Moment impulsa,

impulsa, magnetska indukcija, impuls sile, i brzina su vektorske
vektorske veličine.
veličine. Ostale navedene
navedene veličine
su skalarne. Jedina od navedeni
navedenihh grupa koja sadrži samo skalarne veličine
veličine je b) vreme, rad, temperatura.
temperatura.
4  Tesla je SI jedinica za magnetsku indukciju.

c
3
5
e Jedinice W· s, N ·m, m · Pa, eV su jedinice za energiju. V·A je jedinica za snagu i jedina se razlikuje od ostalih.
6 d Ako dve sile istog intenziteta F 1 = F 2 = F , zaklapaju ugao od 120 stepeni, tada je intenzitet vektorskog
zbira ovih dveju sila takođe F (videti sliku, gde vektori sila označenih sa F 1 , F2 i F r opisuju dva jednakostranična
trougla dužine strana F ). Da bi telo bilo u ravnoteži potrebno je da treća sila F 3 bude istog intenziteta i pravca,
a suprotnog
suprotnog smera od rezultujuće
rezultujuće sile F r .
Odnosno, intenzitet treće sile je takođe F.F.
7  Statički
d Statički pritisak vode na dubini od H = 12 m iznosi
p = ρgH
ρg H
kg m
p = 103 · 10 · 12 m = 1.2 · 105 Pa.
m3 s 2
141
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8  Kinetička energija tela mase m = 10 kg koje se kreće brzinom v 1 = 5 m/s je data izrazom
b
1 2
Ek 1 = mv
2 1
Na telo deluje sila koja ga ubrza do brzine v2 = 15 m/s odnosno do kinetičke energije
1 2
Ek 2 = mv
2 2
Na osnovu zakona održanja energije, rad ove sile je dat izrazom
A = E k2 − Ek1 = 21 m(v22 − v12)

Kako sila deluje u intervalu vremena ∆t
∆ t = 4 s , to je uložena srednja snaga
P =
A
=
m v22 v12
−
∆t 2∆t
2∆t
10 kg (225 25) ms
· −
P = = 250 W .
2 4s ·
9  Protok vode koja ističe brzinom v kroz vodovodnu cev prečnika D , odnosno površine poprečnog preseka
a
1
S= πD 2
4
dat je izrazom
1
Q = Sv
Sv = πD 2 v
4
Kako se protok definiše kao zapremina vode u jedinici vremena
V
Q=
t
vreme za koje istekne zapremina vode V se dobija na sledeći način
V 4V
t= =
Q πD 2 v
4 1 m3 ·
t= m = 354 s .
3.14 900 10−6 m2 4
· · · s
10  Impuls protona, koji ima de Broglie-vu talasnu

c talasnu dužinu λ, dat je izrazom
h
p=
λ
odakle je
h
λ=
p
Zamenom zadatih vrednosti, i pretvaranjem u SI jedinice, dobijamo
6.6 10−34 Js
· 6.6 10−34Js 3 108 ms
· 6.6 10−34 Js 3 108 ms
· · · · ·
λ= = 9 eV
= 9 1.6 10−19 J
1 .23 10−15 m.
= 1. ·
1 GeV
c
10 10 · ·
11  Ako je korisna snaga nuklearnog reaktora P k i uložena snaga P u , za stepen korisnog dejstva se ima
e
Pk
η=
Pu
odakle za uloženu snagu dobijamo
Pk
Pu =
η
142
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Za vreme ∆t se uloži energije

Pk ∆t
Eu = P u ∆t =
η
Ako se pri svakoj
svakoj fisiji jezgra urana oslobodi energija od ∆E
∆ E , sledi da je broj fisija u vremenu ∆t
∆t
Eu Pu ∆t
N= =
∆E η ∆E
Prema uslovima zadatka, za vrednosti
∆E = 190 MeV = 190 106 1.6 10−19 J
· · ·
∆t = 1 godina = 365 24 3600 s · ·
Pu = 1000 MW = 109 W
η = 32% = 0.
0.32
dobijamo
Pu ∆t 109 W 365 24 3600 s
· · ·
N= = = 3.24 1027 . ·
η ∆E 0.32 190 106 1.6 10−19 J
· · · ·
12  Izraz za ubrzanje
e ubrzanje sile Zemljine teže na njenoj površi je
γM
g=
R2
Isto ubrzanje na visini H , odnosno na rastojanju R 1 = R + H od centra Zemlje iznosi
γM γM
g1 = 2
=
R1 (R + H )2
gde je γ −gravitaciona konstanta i M −masa Zemlje.

Sada imamo
g1 R2
=
g (R + H )2
H =R
 − 
g
1
g1
Kako je prema uslovima zadatka
g1 = (1 − 0.19) g = 0.81
81gg
to je 
g 1 100 g
= = ⇒ = 10
10//9
g1 0.81 81 g1
pa dobijamo  − g R 1
H =R 1 = = 6370 km
· ≈ 708 km.
g1 9 9
13 
b Intenzitet električne sile kojom kuglica naelektrisanja Q1 deluje na kuglicu naelektrisanja Q (videti sliku)
dat je Coulomb-ovim zakonom
1 Q1 Q 1 Q2
F1 = =
4πε 0 a2 4πε 0 a2
gde je po uslovu zadatka Q1 = Q. Prav
Pravac i smer ove sile su kao na slici. Silom istog intenziteta
intenziteta na kuglicu
naelektrisanja Q deluje kuglica naelektrisanja Q 2 u drugom temenu jednakostraničnog trougla
1 Q2 Q 1 Q2
F2 = = = F1
4πε 0 a2 4πε 0 a2
gde je Q 2 = Q i gde su pravac i smer dati na slici.
143
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Rezultanta ovih dveju sila je

F = F1 + F2
i njen intenzitet odgovara većoj dijagonali romboida opisanog vektorima F1 i F2 koji dat je izrazom
F = F1
√3 = √3 Q2
.
· 4πε 0 a2
14 
a (Zadatak 2010_11) Neka je c specifična toplota vode i ρ gustina vode. Količina toplote koju sadrži voda
zapremine V (i mase m = ρV ) na temperaturi T data je izrazom
Q = mcT = ρcV
ρcV T
Ako pomešamo zapreminu vode V 1 na temperaturi T 1 (i količinom sadržane toplote Q 1 = ρcV 1T1) sa zapreminom
vode V2 na temperaturi T2 (i količinom sadržane toplote Q2 = ρcV 2T2), na osnovu zakona održanja energije,
Q = Q 1 + Q2 = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
Q = ρc
ρcV T = ρc (V1 + V2 ) T

ρc (V1 + V2 ) T = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
V1 T1 + V2 T2
T =
V1 + V2
1 30
3000 + 2 (87 + 273)
· ·
T = K
1+2
T = 340 K .
15 a (Zadatak 2009_15) Neka je Rg unutrašnja otpornost izvora elektromotorne sile E . Kada Kada se na njega
njega
priključi potrošač otpornosti R 1 , struja u kolu će prema Ohm-ovom zakonu biti ( R i R g su vezani na red)
E
I1 =
R1 + Rg
Kada se isti izvor kratko spoji, odnosno kada se na njega veže kratak spoj otpornosti R2 = 0, prema Ohm-ovom
zakonu struja kratkog spoja iznosiće
E E
I2 = =
R2 + Rg Rg
Iz prve jednačine za unutrašnju otpornost naponskog izvora imamo
E
Rg = − R1
I1
144
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
tako da se za struju kratkog spoja dobija

E
I2 = E
I1 − R1
Uzimajući u obzir vrednosti date uslovima zadatka: E = 220 V, I 1 = 27
27..5 A , i R 1 = 7 Ω, imamo
220 V
I2 = 220 = 220 A .
27.5
Ω 7Ω −
16 d Neka je koordinatni sistem x 0y vezan za obalu kao na slici, gde reka teče duž y −ose. Neka se čamac kreće
m
brzinom intenziteta v = 5 u odnosu na mirnu reku, kao na slici.
s
Brzinu čamca možemo rastaviti na njene komponente duž x i duž y ose, tako da je
v = vx + vy
v2 = v x2 + vy2
m
Kada se čamac nalazi na reci koja se kreće brzinom v r = 3 duž y −ose, tada njegova relativna brzina u odnosu
s
na mirnu reku (obalu) iznosi:

• duž x −ose: vx = v x

• duž y −ose: vy = v r − vy
Kako po uslovu zadatka čamac prelazi reku po najkraćem putu (koji je duž x −ose) to njegova relativna brzina
duž y−ose treba da je jednaka nuli, odnosno
vy = 0 ⇒ vy = v r
odakle se za njegovu brzinu
brzinu duž x −ose dobija
vx =
 v2 − vy2 =
 v2 − vr2
vx =
√25 − 9 m = 4 m
s s
pa čamac pređe reku širine d = 400 m za
d
t= = 100 s .
vx
17 c Kako toplotna mašina uzima Q 1 = 110 MJ toplote a odbacuje Q2 = 50 MJ toplote, to je ukupna energija
uložena u rad ove mašine
∆Q = Q1 − Q2 = 60 MJ
Kako mašina izvrši koristan rad od A = 16.67 kWh = 16.67 · 103 W · 3600 s = 60.012 MJ to je stepen korisnog
dejstva ove mašine
A 60
60..012
η= = > 100%
∆Q 60
Znači da bi mašina izvršila rad veći od uložene energije, što je prema zakonu održanja energije nemoguće.
Maksimalni stepen korisnog dejstva koji ova mašina može imati odgovara stepenu korisnog dejstva Carnot-ove
mašine datog izrazom
ηmax = 1 − TT12 = 1 − 212
415
= 48.
48 .9 %
145
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Odgovor pod c) Ne, efikasnost ove mašine je veća od efikasnosti Carnot-ove mašine je tačan.
18 
d Neka je klatno otklonjeno
otklonjeno iz ravnotežnog
ravnotežnog položaja za ugao θ 0
kao na slici. Ako je dužina klatna l, visina
visina mase u odnosu na tačku
tačku
ravnotežnog položaja je tada
h = l(1
l (1 − cos θ0)
U tom trenutku brzina mase je nula, pa je ukupna energija
jednaka potencijalnoj energiji mase
E1 = E p = mgh = mgl(1
mgl (1 − cos θ0)
Kada prolazi kroz tačku ravnotežnog položaja, potencijalna energija
mase je nula,
nula, te je ukupna energija
energija jednaka kinetičkoj
kinetičkoj energiji.
energiji. Ako
se masa u tom trenutku kreće brzinom v za energiju dobijamo
1
E2 = E k = mv 2
2
Iz zakona održanja energije
E1 = E 2
se za brzinu mase kroz ravnotežni položaj dobija
v=
 2gl(1
gl (1 − cos θ0)
Kada prolazi kroz tačku ravnotežnog položaja, na masu deluju sledeće sile
• Sila Zemljine teže, vertikalno naniže: Fg = mg
• Sila zatezanja kanapa, vertikalno naviše: T
2
• Inercijalna (centrifugalna sila) kružnog kretanja mase, vertikalno naniže: Fi = mv /l
Kako se u ravnotežnom položaju masa ne kreće u vertikalnom pravcu, to je zbir svih sila duž tog pravca jednak
nuli, odnosno, uzimajući u obzir smerove sila sa slike
Fg + Fi −T =0
odakle se za silu zatezanja u kanapu ima
mv 2
T = Fg + Fi = mg + = mg + 2mg
2 mg(1
(1 − cos θ0) = mg(3
mg (3 − 2cos θ0 )
l
Maksimalna sila Tmax koju kanap može da izdrži
izdrži prema uslovu
uslovu zadatka jednaka je dvostruk
dvostrukoj
oj težini mase m
Tmax = 2mg
Iz prethodne dve jednačine se za maksimalni

maksimalni ugao otklona dobija
T = T max
mg(3
mg(3 − 2cos θ0) = 2mg
1
cos θ0 =
2
1
θ0 = arccos = 60o .
2
19 b Jednačina koja opisuje položaj harmonijskog oscilatora u trenutku t u odnosu na ravnotežni položaj data
je izrazom
x (t) = x 0 sin ωt
gde je ω 2 = k/m kružna učestanost harmonijskih oscilacija i x0 −amplituda oscilacija.
146
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Brzina ovog harmonijskog oscilatora u trenutku t data je jednačinom

v (t) = x  (t) = x 0 ω cos ωt = v 0 cos ωt
gde je v 0 = ωx
ω x0 maksimalna brzina harmonijskih oscilacija (u ravnotežnom položaju).
Potencijalna energija harmonijskih oscilacija data je izrazom
1 2 1 2 2
Ep = kx = kx0 sin ωt
2 2
dok je kinetička energija data sledećim izrazom
1 1 1
Ek = mv 2 = mω2 x20 cos2 ωt = kx20 cos2 ωt
2 2 2
k
gde smo uzeli u obzir ω 2 = ⇔ mω2 = k
m
U trenutku vremena t = t 0 u kojem su ove dve energije jednake važi
Ep = Ek
1 2 2 1
kx0 sin ωt 0 = kx20 cos2 ωt0
2 2
sin2 ωt 0 = cos2 ωt 0 = 1 − sin2 ωt0
1
sin2 ωt 0 =
2
1
sin ωt 0 =
2
√
U tom trenutku je rastojanje od ravnotežnog položaja x (t0 ) = 1 cm te sledi
x (t0 ) = A sin ωt 0 = A/ 2
√
odnosno √2x (t ) = √2 cm.
A= 0
20  Jednačina sabirnog sočiva data je izrazom

c
1 1 1
+ =
p q f
gde je p −udaljenost predmeta od sočiva, q −udaljenost
udaljenost realnog lika od sočiva,
sočiva, i f −žižna daljina sočiva.
Predmet i realni lik nalaze se sa suprotne strane sočiva, tako da je udaljenost između njih
d= p+q
Iz prve jednačine imamo

pf
q=
p −f
tako da se za udaljenost između predmeta i lika dobija
pf
d= p+q= p+
p −f
Treba naći udaljenost predmeta od sočiva p za koju je udaljenost lika od predmeta d minimalna.
Prvi izvod funkcije d = d (p)
p) je

d (p)
p) = 1 +
f (p − f ) − pf = (p − f )2 − f 2
(p − f )2 (p − f )2
147
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
gde smo iskoristili pravilo za izvod količnika

 u  u v − uv
=
v v2
Ekstremnu vrednost funkcije dobijamo za d  (p)
p) = 0 odakle sledi
(p − f )2 = f 2
p (p − 2f ) = 0
tj. dobijamo dva rešenja
p = 0 i p = 2f
Za p = 0 predmet se nalazi u sočivu, što nije fizički realno rešenje
Za p = 2f , udaljenost između predmeta i lika je minimalna (i jednaka d min = 4f ).
148

(30. jun 2005.)
1. Jedinica za rad može se izraziti i kao:

a) kgm/s2 b) kgm2 s c) Nm2
Pa m3
d) Pa e) Nm/s n) ne znam (3 poena)
2. Beta zraci su:

a) jezgra 31 H b) protoni c) elektroni
d) antiprotoni e) 42He n) ne znam (3 poena)
3. Snaga mašine koja za 2 minuta izvrši rad od 4800 J je:

a) 0.33 W b) 40 W c) 1.
1 .2 kW
d) 2.
2 .4 kW e) 80 W n) ne znam (3 poena)
4. Zapremina jednog mola idealnog gasa na temperaturi od 0 °C i pritisku od 101.3 kPa je: (R = 8.3 J/(mol K))
a) 22.4 m3 b) 22.4 cm3 c) 22.4 dm3

d) 2240 cm3 e) 224 dm3 n) ne znam (3 poena)
5. Atomsko jezgro sa Z protona i N neutrona posle emisije alfa čestice prelazi u jezgro:
a) Z, N-4 b) Z-1, N-2 c) Z-2, N-1
d) Z-2, N-4 e) Z-2, N-2 n) ne znam (3 poena)
6. Tačkasti
ačkasti svetlosni
svetlosni izvor se nalazi na rastojanju
rastojanju 2 m ispred tankog
tankog sabirnog
rastojanju
sočiva. Optička
Optička moć sočiva
sočiva iznosi:
a) 2 dioptrije b) 2/
2 /3 dioptrije c) 1/
1 /2 dioptrije
d) 1/
1 /3 dioptrije e) 3/2 dioptrije n) ne znam (4 poena)
7. Litar vode na temperaturi od 300 K pomeša se sa dva litra vode na temperaturi od 87 °C. Temperatura smeše
je:
a) 300 K b) 340 K c) 360 K
149
8. Oko ose rotacije obrće se materijalna tačka mase m = 4 g po kružnici prečnika D = 1 m. Moment inercije
materijalne tačke u odnosu na tu osu rotacije je:
a) 10 kg cm2 b) 5 kg cm2 c) 20 kg cm2

d) 4 kg cm2 e) 2.5 kg cm2 n) ne znam (4 poena)
9. Dva tačkasta naelektrisanja + Q i −Q se nalaze na x −osi u tačkama A i B tako da je x A < xB . Tačka C u

kojoj je elektrostatičko polje jednako nuli je:
a) levo od tačke A b) desno od tačke A
c) između tačaka A i B d) svuda u prostoru
10. Telo se kreće po kružnici poluprečnika 1 m koju opiše za vreme od 1 s. Linijska brzina tela je:
a) 4π m/s b) 1 m/s c) 2 m/s
d) 2π
2 π m/s e) π/2
π/2 m/s n) ne znam (4 poena)
11. Lift se kreće sa konstantnim

konstantnim ubrzanjem.
ubrzanjem. Težina tela u liftu je pri penjanju
penjanju tri puta veća nego pri spuštanju
spuštanju
ako je ubrzanje:
a) 3g b) 2g
2g c) 3g/
3 g/22
d) g/
g /2 e) g/3
g/3 n) ne znam (5 poena)
12. Otvoreni
Otvoreni rezervoar
rezervoar se puni vodom konstantni
konstantnim
m zapreminskim protokom od 300 cm3 /s. Voda ističe kroz
zapreminskim protokom
2
otvor na dnu rezervoara površine poprečnog preseka 0.6 cm . U stacionarnom stanju nivo vode u rezervoaru je:
(g = 10 m /s2 )
a) 2.54 m b) 1.
1 .5 m c) 1.25 m
d) 1.
13. Kroz vrlo dugačak pravolinijski provodnik protiče jednosmerna struja konstantne jačine. Na udaljenju d od
provodnika izmerena je jačina magnetskog polja H1 . Kada se jačina struje u provodniku smanji dva puta, u
tački na udaljenju 2d
2 d od provodnika, izmerena je jačina polja H2 . Odnos H 2 /H1 je:
a) 1/4 b) 1/
1 /2 c) 1
14. Elektron
Elektron se ubrza u električnom
električnom polju između tačaka
tačaka sa potencijalnom
potencijalnom razlikom
razlikom od milion volti.
volti. Masa
2
mirovanja elektrona je 0.511 MeV/c . Ukupna relativistička energija elektrona iznosi:
a) 489 keV b) 1511 keV c) 1022 keV

d) 2511 keV e) 756 keV n) ne znam (5 poena)
15. Telo je bačeno kao kosi hitac pod elevacionim uglom 60 ° u odnosu na horizontalnu ravan. Količnik dometa i
maksimalne visine je:
√
a) 4 3 b) 4/
√ c) 2/
√
√ √4 / 3 2/ 3
d) 2 3 e) 3 n) ne znam (7 poena)
150
16. Valjak visine H = 10 cm i gustine ρ = 400 kg /m3 pliva na vodi. Centar mase valjka se u odnosu na površinu
vode nalazi na: (gustina vode ρ v = 1000 kg /m3)
a) 2 cm ispod b) 2 cm iznad c) 1 cm iznad

d) 1 cm ispod e) 4 cm iznad n) ne znam (7 poena)
17. Telo se kreće po x −osi sa konstantnim ubrzanjem. Kroz tačku x 1 = 5 m prolazi brzinom od 12 m/s, a kroz
tačku x2 = 10 m brzinom od 15 m/s. Ubrzanje tela je:
a) 14.4 m/s2 b) 16.2 m/s2 c) 3 m/s2

d) 11.25 m/s2 e) 8.1 m/s2 n) ne znam (7 poena)
18. Za krajeve stalnog izvora jednosmernog napona vezan je potrošač koji se sastoji od tri paralelno vezana
otpornika R 1 , R 2 = 2R1 i R 3 . Na otporniku R 1 se razvija snaga od 600 W. Ako je ukupna snaga koja se razvija
u potrošaču 1 kW, otpornost otpornika R 3 je:
a) 0.5R1 b) 3R
3 R1 c) 6R
6 R1
d) 12R
12 R1 e) R1 n) ne znam (8 poena)
19. Pri izobarskom širenju jedan mol idealnog gasa izvrši rad od 8.3 kJ. Zapremina gasa se pri tome poveća dva
puta. Početna temperatura gasa je: (R = 8.3 J/(mol K))
a) 1000 K b) 500 K c) 100 K

20. Amplituda oscilovanja linearnog harmonijskog oscilatora je 1 cm, a period oscilovanja je 1 s.

Najveća brzina oscilatora iznosi:
a) 6.28 m/s b) 62.
62 .8 m/s c) 0.
0 .628 cm/s
d) 6.
6 .28 cm/s e) 62
62..8 cm/s n) ne znam (8 poena)
151
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1d Rad se može izraziti kao proizvod pritiska i promene zapremine pri izobarskom širenju idealnog gasa, tako
da se jedinica za rad može izraziti kao Pa m 3 .
2  Beta zraci su elektroni.

c
3  Snaga mašine koja za ∆t

b ∆ t = 2 min = 120 s izvrši rad od A = 4800 J je
A 4800 J
P = = = 40 W .
∆t 120 s
4  Prema jednačini stanja idealnog gasa

c
pV = nRT
za zapreminu se dobija
nRT 1 mol 8.3 molJ K (0 + 273 K )
· ·
V = = 22..4 dm 3 .
= 0.0224 m 3 = 22
p 101..3 10 Pa
101 3 ·
5 atoma Helijuma 42 He i kao takva pri emisiji odnosi 2 protona i 2 neutrona. Odnosno,
e Alfa čestica je jezgro atoma
jezgro prelazi u atomsko jezgro sa Z-2 protona i N-2 neutrona.
6 e Prema uslovu zadatka, predmet se nalazi na rastojanju p = 2 m ispred tankog sabrnog sočiva, a realni lik
se formira na rastojanju q = 1 m iza sočiva.
sočiva. Prema jednačini
jednačini sabirnog sočiva žižne daljine f , za optičku moć
D = 1/f imamo
1 1 1 1 3
D= = + = +1= .
f p q 2 2
7b Neka je c specifična toplota vode i ρ gustina vode. Količina

Količina toplote koju sadrži voda zapremine
zapremine V (koja
Q = mcT = ρcV
ρcV T
Ako pomešamo zapreminu vode V 1 na temperaturi T 1 (i količinom sadržane toplote Q 1 = ρcV1T1 ) sa zapreminom
vode V2 na temperaturi T2 (i količinom sadržane toplote Q2 = ρcV 2T2), na osnovu zakona održanja energije,
Q = Q 1 + Q2 = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
Q = ρc
ρcV T = ρc (V1 + V2 ) T

ρc (V1 + V2 ) T = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
V1 T1 + V2 T2
T =
V1 + V2
1 30
3000 + 2 (87 + 273)
· ·
T = K
1+2
T = 340 K .
153
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8 a Moment inercije materijalne tačke mase m koja se okreće po kružnici prečnika D u odnosu na tu osu rotacije
je dat izrazom
2
mD2 4 10−3 kg 1 m
· ·
I = mR =2
= = 10 −3 kg m2 = 10−3 kg 10 4 cm2 = 10 kg cm2 .
4 4
9  (Zadatak
e(Zadatak 2011_9) Uzimamo u obzir da je jačina električnog
električnog polja
p olja tačkastog
tačkastog naelektrisanja
naelektrisanja Q na rastojanju
R data izrazom
Q
E=
4πεR 2
i radijalnog
radijalnog je pravca
pravca u smeru „od“ pozitivnog
pozitivnog naelektrisanja,
naelektrisanja, odnosno, u smeru „ka“ negativnom
negativnom naelektrisanj
naelektrisanju.
u.
Posmatramo električno polje na x -osi u tri moguća slučaja, kao na slici:
(a) xA ≤ xC < x B (između tačaka A i B)
(b) xC ≥ xB > xA (desno od tačke B)
(c) xC < x A < xB (levo od tačke A)
Rezultujuća električna polja u ova tri slučaja su

(a)
Q Q
Ea = E1 + E2 = +
4πε(
πε (xC − xA) 2
4πε(
πε (xB − xC )2 > 0
ovaj izraz je uvek pozitivan jer odgovara sumi dve pozitivne vrednosti.
(b)  
Q
Eb = E 1 + E2 =
4πε(
πε (xC − xA ) 2 − 4πε (x Q− x 2
=
Q
4πε
1
2 − (x −1 x )2 >0
B C) (xC − xA) C B
ovaj izraz je uvek pozitivan za x B > xA .

(c) I slično
Q Q Q
 1 1

Ec = E 1 + E2 = − 4πε (x − x )2 + 4πε (x − x )2 = − <0
C A B C 4πε (xC − xA)2 − (xC − xB )2
ovaj izraz je uvek negativan za x B > xA .
Dakle,
Dakle, nijeda
nijedann od ovih
ovih izraza
izraza nije jednak
jednak nuli.
nuli. Ovaj
Ovaj rezulta
rezultatt se može
može proširi
proširiti
ti i za tačke
tačke posmatr
posmatranj
anjaa
u čita
čitavvoj ravn
ravni,
i, kao
kao i u čita
čitavom
vom pros
prosto
toru
ru.. Da
Dakl
kle,
e, ne postoj
postojii tačk
tačkaa C u kojo
ojojj je inten
intenzit
zitet
et elek
elektr
trič-
ič-
nog
nog polja
polja jedn
jednak
ak nuli (osim
(osim tača
tačaka
ka u besko
beskona
načn
čnos
osti)
ti),, tako
tako da nije
nijeda
dan
n od dati
datihh odgov
odgovor
oraa nije
nije tača
tačan.
n.
10  Telo opiše kružnicu poluprečnika R = 1 m za ∆t = 1 s, pri čemu pređe put jednak obimu kružnice
d
∆s = 2πR
∆s 2πR m
pa se za linijsku brzinu ovog tela dobije v = = = 2π .
∆t ∆t s
154
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
11  Usled inercijalne sile, težina tela mase m u liftu iznosiće

d
• m(g − a) kada se lift spušta ubrzanjem intenziteta a

Q1 = m(
• Q2 = m (g + a) kada se lift penje ubrzanjem intenziteta a
Prema uslovima zadatka Q 2 = 3Q1 , odakle sledi
g + a = 3(g
3(g − a)
g
a= .
2
12 c Otvoreni rezervoar se puni vodom konstantnim

konstantnim zapreminskim protokom Q. Neka je visina vode u rezervoaru
u stacionarnom stanju H.
H . Brzina kojom voda ističe iz otvora na dnu rezervoara se može dobiti iz Bernoulli-jeve
jednačine i iznosi 
v2 = 2gH
a kako je površina poprečnog preseka otvora S2 , to će protok vode na izlazu iznositi
Q2 = S 2 v2
U stacionarnom stanju protok punjenja jednak je protoku pražnjenja

Q2 = Q
Q2 Q
v2 = =
S2 S2
U kombinaciji sa prvom jednačinom, za visinu vode u stacionarnom stanju sledi
Q2
2gH =
S22
Q2
H=
2gS 22
 300 10−6 ms
· 3

2
H= = 1.25 m .
2(0.6 10−4 m2 )2
20 sm (0.· ·
13 
a (Zadatak 2008_11) Prema Ampère-ovom zakonu, jačina magnetskog polja na udaljenosti R od vrlo
dugačkog pravolinijskog provodnika kroz koji teče struja jačine I data je izrazom
I
H=
2πR
Za udaljenost R 1 = d imamo
I
H1 =
2πd
Za udaljenost R 2 = 2d i dva puta manju jačinu struje I 2 = I /2 ima se
I
I2 I
H2 = = 2 =
2πR2 2π 2d 8πd
odakle se za odnos jačina magnetsko
magnetskogg polja dobija
I
H2 8πd 1
= I
= .
H1 2πd
4
14  Relativistička energija elektrona u stanju mirovanja data je izrazom

b
E0 = m0 c2
gde je m 0 − masa mirovanja elektrona i c − brzina svetlosti.
155
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Prolazeći kroz električno polje između tačaka sa potencijalnom razlikom od ∆U

∆ U energija elektrona se poveća za
rad elektrostatičkog polja koji iznosi
A = e∆
e ∆U
gde je e naelektrisanje elektrona. Ukupna relativistička energija je prema zakonu održanja energije
E = E0 + A
E = m 0 c2 + e∆U
MeV
MeV
E = 0.511
c2
· c2 + 1 e · 106 V = 1.511 MeV = 1511 keV.
15 b Neka je telo izbačeno početnom brzinom v0 pod
uglom α u odnosu na površinu Zemlje. Ako rastavimo
vektor početne brzine na horizontalnu (x) i vertikalnu
(y) komponentu, onda važi
v0x = v0 cos α
v0y = v0 sin α

t . Duž x -ose, telo se kreće ravnomernom brzinom v 0x tako da duž ove ose
važi jednačina
Duž y−ose praktično imamo vertikalni hitac, telo kao da je izbačeno uvis početnom brzinom v0y i na njega
deluje sila Zemljine teže, tako da se kreće sa ubrzanjem g . Na maksimalnoj visini H , vertikalna brzina tela je
nula
− ⇒ t1 = vg0y = v0 sin
0 = v0y gt 1
g
α

1 2 v02 sin 2 α
H = v0y t1 − gt = .
2 1 2g
1 2
 2H 2v20 sin2 α v0 sin α
H= gt ⇒ t2 = = = = t1 .
2 2 g 2g 2 g
2v0 sin α
t = t 1 + t2 =
g
v02 v2
D = v 0 t cos α = 2sinαcos α = 0 sin
2sinα sin (2α
(2α).
g g
Za količnik dometa i maksimalne visine se dobija
v02
D g sin2α
sin2α
= v02 sin 2 α
H
2g
D 2sin2α
2sin2α 4sin α cos α 4 4
= 2 = = sin α =
H sin α α cos α
tan α
√
Za α = 60o , tan α = 3, pa imamo
D 4
= .
√
H 3
156
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
16 c Neka valjak visine H pliva na vodi uspravno kao na slici. Neka je H 1 visina dela valjka koja je u vodi i
neka je S površina poprečnog preseka valjka. Na valjak deluju sledeće sile:
• sila Zemljine teže, vertikalno naniže, intenziteta
Fg = mg = ρV g = ρSHg
• sile potiska vode na zapreminu valjka V 1 = SH

S H1 koja je u vodi, vertikalno naviše,
naviše, intenziteta
Fp = ρ v V1 g = ρ v SH 1 g
Kako valjak pluta (ne kreće se u vertikalnom pravcu), to su ove dve sile u ravnoteži, pa važi
Fp = Fg
odakle se za visinu dela valjka koji je u vodi dobija

ρv SH 1 g = ρSHg
ρ
H1 = H
ρv
400
H1 = 10 cm · 1000 = 4 cm
Kako se centar mase nalazi u geometrijskom centru homogenog valjka, na visini H 2 = H/

H/22 = 5 cm , to je visina
centra mase u odnosu na površinu vode ∆H∆ H = H 2 − H1 = 1 cm (iznad površin
površinee vode.)
vode.)
17 e Neka se telo kreće sa konstantnim ubrzanjem a duž x −ose. Telo za vreme t pređe iz položaja x 1 gde ima
(početnu) brzinu v 1 u položaj x 2 gde dostiže brzinu v2 . Dakle, za vreme t,
t , telo pređe put s = x 2 − x1 krećući se
konstantnim ubrzanjem a sa početnom brzinom v 1 . Za brzinu i pređeni put važe sledeće jednačine ravnomernog
pravolinijskog
pravolinijskog kretanja
v2 = v 1 + at
at 2
x2 − x1 = v 1 t +
2
Iz prve jednačine za vreme t dobijamo
v2 − v1
t=
a
što zamenom u drugoj jednačini daje
 2

v2 − v1 + a v2 − v1
x2 − x1 = v1 a 2 a
2 ( v2 − v1 ) 2 2v1 v2 − 2v12 + v22 − 2v1 v2 + v12 v2 − v12
x2 − x1 = v1v2a− v1 + (v 2a
=
2a
= 2
2a
odakle za ubrzanje tela sledi
1 v22 − v12
a=
2 x2 − x1
2
m2
1 225 m
s 2 − 144 s2 m
a= = 8.1 .
2 10 m −5m s2
157
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
18 c Kako su sva tri otpornika R 1 , R2 , R3 vezana paralelno na generator jednosmernog napona, to je napon na
njihovim krajevima jednak tom naponu generatora U pa su snage koje se razvijaju na otpornicima date izrazima
U2
P1 =
R1
U2 U2 1
P2 = = = P1
R2 2R1 2
U2
P3 =
R3
tako da je ukupna snaga data izrazom
P1 U 2 3 U2
P = P 1 + P2 + P3 = P 1 + + = P1 +
2 R3 2 R3
što u kombinaciji sa jednačinom snage na prvom otporniku
U2
P1 =
R1
→ U 2 = R 1 P1
daje  
3 R1 3 R1
P = P1 + P1 = P1 +
2 R3 2 R3
R1 P
R3
=
P1
− 32
R3 = R 1 · P 1− 3
P 1 2
P1
R3 = R1
P − 32 P1
zamenom zadatih vrednosti dobijamo
600 600
R3 = R1 = R1 = 6R
6 R1 .
1000 1.5 600
− · 1000 900 −
19 
a Pri izobarskom
izobarskom širenju
širenju gasa iz stanja 1 (p1 , V1, T1 ) u stanje 2 (p2 , V2 , T2 ), pritisak ostaje konstantan te važi
p1 = p 2 = p
tako da za jednačine idealnog gasa u ova dva stanja važi

pV1 = nRT 1
pV2 = nRT 2
Deljenjem ove dve jednačine dobijamo
V2 T2
=
V1 T1
ako se zapremina gasa poveća dva puta V2 = 2V1 prema prethodnoj jednačini, temperatura gasa se takođe
poveća dva puta T 2 = 2T1 . Rad koji gas izvrši pri izobarskom širenju dat je jednačinom
A = p (V2 − V1)
što u kombinaciji sa jednačinama stanja idealnog gasa daje
A = pV 2 − pV1 = nRT2 − nRT1 = nR (T2 − T1)
Ako uzmemo u obzir T 2 = 2T1, rad izražen u funkciji početne temperature je
A = nR (2T
(2T1 − T1) = nRT1
158
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
odakle je početna temperatura gasa

A
T1 =
nR
Uzimajući zadate vrednosti n = 1 mol i A = 8.3 kJ dobijamo
8.3 kJ
T1 = = 1000 K .
1 mol 8.3 molJ K
·
20  Jednačina oscilovanja linearnog harmonijskog oscilatora data je izrazom
d
x = x 0 sin ωt
2π
gde je x 0 −amplituda, ω = kružna učestanost i T
− − period oscilacija.
T
Brzina oscilovanja jednaka je prvom izvodu položaja x po vremenu t:
dx(t)
v= = (x ωt ) = x 0 (sin ωt)
( x0 sin ωt) ωt ) = ωx 0 cos ωt = v 0 cos ωt
dt
gde je v 0 = ωx
ω x0 maksimalna brzina oscilacija. Za zadate vrednosti dobijamo
2π 2 3.14· cm
v0 = ωx
ω x0 = x0 = 1 cm = 6.28
· .
T 1s s
159

(30. jun 2004.)
1. Koja je od nabrojanih fizičkih veličina skalar:

a) ubrzanje b) sila c) magnetski fluks
d) električno polje e) moment impulsa n) ne znam (3 poena)
2. Moment impulsa izražen preko osnovnih jedinica SI sistema je:

a) kg m2 s−3 b) kg m2 s−1 c) kg m s
d) kg m s−1 e) kg m s−2 n) ne znam (3 poena)
3. Jedan mol vode ima masu od:

a) 10 g b) 36 g c) 16 g
d) 18 g e) 32 g n) ne znam (3 poena)
4. Put koji pređe vrh centralne sekundne kazaljke sata dužine 2 cm u toku 24 sata približno je jednak:
a) 1.81 m b) 18.1 m c) 181 m
d) 1810 m e) 0.18 m n) ne znam (3 poena)
5. Kocka ivice 10 cm i mase 3 kg vrši na horizontalnu podlogu pritisak od: ( g = 10 m /s2 )
a) 3 kPa b) 30 kPa c) 3 MPa

d) 0.3 MPa e) 300 Pa n) ne znam (3 poena)
9 .1 · 10−31 kg. Energija ovog elektrona je: (c = 3 · 108 m/s, 1 eV = 1.6 · 10−19 J)
6. Masa mirovanja elektrona je 9.
a) 512 eV b) 5.
5 .12 keV c) 51.
51 .2 keV
d) 512 keV e) 5120 keV n) ne znam (4 poena)
7. Na optičkoj osi, na rastojanju 1 m od centra tankog sabirnog sočiva žižne daljine 0.5 m, nalazi se realni lik
svetlog tačkastog predmeta. Predmet je od centra sočiva udaljen:
a) 1 m b) 1.
1 .5 m c) 0.
0 .75 m
d) 0.
8. Kroz cev kružnog poprečnog preseka prečnika 2 cm, stacionarno protiče voda brzinom od 3 m/s. Masa vode
koja protekne u svakoj sekundi je: (gustina vode 1000 kg/m 3 )
a) 94 g /s b) 0.94 kg/s c) 9.
9 .4 kg/s
d) 1.
1 .88kg/s e) 18
18..8 kg/s n) ne znam (4 poena)
161
9. Brzina kojom treba baciti kamen sa površi Zemlje vertikalno uvis da dostigne visinu 20 m je: (otpor vazduha
zanemariti, g = 10 m /s2 )
a) 10 m/s b) 100 m/s c) 200 m/s

10. Frekvencija elektromagnetskih talasa talasne dužine λ = 10 cm je: (c = 3 · 108 m/s)
a) 3 GHz b) 30 GHz c) 300 GHz

d) 300 Hz e) 3 kHz n) ne znam (4 poena)
11. Grejač koji u gradskoj mreži napona 220 V ima snagu od 100 W, kada se priključi na akumulator od 12 V
ima snagu od približno:
a) 0.54 W b) 0.
0 .3 W c) 3 W
d) 5.
5 .4 W e) 30 W n) ne znam (5 poena)
12. Lift mase 1000 kg spušta se sa konstantnim ubrzanjem. Ako je sila zatezanja užeta 8000 N, ubrzanje lifta je:
(g = 10 m /s2 )
a) 0.5 m/s 2 b) 1 m/s 2 c) 2 m/s 2

d) 4 m/s 2 e) 8 m/s 2 n) ne znam (5 poena)
13. Telo mase 1 kg klizi po strmoj ravni. Na vrhu strme ravni

ravni visine 0.1 m brzina tela je jednaka nuli,
nuli, a u
2
podnožju 1 m/s. Rad sile trenja na strmoj ravni jednak je približno: ( g = 10 m /s )
a) 2 J b) 1 J c) 0.
0 .5 J
d) 0.
0 .25 J e) 0.75 J n) ne znam (5 poena)
14. Čestica mase m i naelektrisanja q kreće se pod uticajem magnetskog polja indukcije B po krugu poluprečnika
poluprečnika
R, brzinom v . Rad Lorencove
Lorencove sile kad čestica
čestica obiđe jedan krug je:
qRB
a) 2πRqvB 2 πmv 2
b) 2πmv c)
mv
2mv
d) e) 0 n) ne znam (5 poena)
qRB
15. Pri osvetljavanju metalne površi fotokatode monohromatskom svetlošću dolazi do emisije elektrona. Kada se
frekvencija svetlosti uveća dva puta, maksimalna kinetička energija emitovanih elektrona će se:
a) pov
povećat
ećatii dva
dva puta
puta b) pov
povećat
ećatii ma
manj
njee od dva
dva puta
puta c) pov
povećat
ećatii više
više od dva
dva puta
puta
d) neće se menjati e) smanjiti dva puta n) ne znam (7 poena)
16. Telo mase 0.1 kg vrši linearno harmonijsko oscilovanje sa amplitudom 4 cm. Ako je najveće ubrzanje tela
2 cm/s2 , njegova kinetička energija, kada prolazi kroz ravnotežni položaj, je:
a) 1 · 10−4 J b) 3 · 10−4 J c) 4 · 10−5 J

d) 6 · 10−4 J e) 6 · 10−3 J n) ne znam (7 poena)
162
17. Zapremina koju zauzima 5 · 1022 molekula

molekula idealnog gasa na temperaturi o d 20o C i pritisku od 5 · 104 Pa je:
temperaturi od
(Boltzmann-ova konstanta k = 1.38 · 1023 J/K)
(Boltzmann-ova
a) 4 · 10−3 m3 b) 8 · 10−2 m3 c) 5 cm 3
d) 4 · 10−3 l e) 2 · 10−3 m3 n) ne znam (7 poena)
18. Uzorak radioaktivnog elementa sadrži 10 24 atoma.

atoma. Posle
Posle koliko perioda poluras
p oluraspada
pada će preostati
preostati samo jedan
radioaktivni atom: (log e = 0.434 0.69)
434,, ln 10 = 2.3, ln2 = 0.
a) 55 b) 35 c) 80
19. Sferni
Sferni balon tankih zidova,
zidova, zanemarljive
zanemarljive mase, poluprečnika 10 m, je ispunjen toplim vazduho
vazduhom
m čija je
3
gustina za 1/4 manja od gustine okolnog vazduha (1.2 kg/m ). Masa tereta kojeg može da podigne balon je:
a) 942 kg b) 1256 kg c) 3768 kg

20. Osam identičnih baterija vezano je na red u zatvoreno kolo tako što se za pozitivan kraj jedne baterije veže
negativ
negativan
an kraj susedne
susedne baterije i tako
tako redom. Elektromotorn
Elektromotornaa sila svake
svake baterije je 1.5 V. Napon koji pokazu
p okazuje
je
idealni voltmetar, vezan za krajeve jedne od ovih baterija, je:
a) 0 V b) 1.
1 .5 V c) 12 V
d) 10.
10 .5 V e) 9 V n) ne znam (8 poena)
163
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1c Ubrzanje, sila, električno polje i moment impulsa su vektorske
vektorske fizičke veličine. Magnetski fluks je skalarna
fizička veličina
2 b Moment impulsa tela mase m koje rotira na rastojanju R od centra rotacije jednak je proizvodu njegovog
momenta inercije I = mR 2 [kg m2 ] i ugaone brzine ω [s−1 ], tako da je moment impulsa izražen u jedinicama SI
sistema
kg m2 s−1 .
2
3 d Molekul vode H 2 O se sastoji od dva molekula vodonika 1 H, masenog broja 2 i molarne mase 2 g/mol, i
jednog molekula kiseonika 14
7 O masenog broja 14 i molarne mase 14 g/mol, tako da je molarna masa vode
g g g
2·2 + 14 = 18
mol mol mol
odnosno, masa jednog mola vode je 18 g.
4 c Vrh centralne sekundne kazaljke napravi jedan puni krug svake minute, odnosno, broj krugova koji napravi
za 24 sata je N = 24 · 60. Obim jednog kruga poluprečnika R = 2 cm je
s1 = 2πR
tako da je ukupni pređeni put

s = N s1 = 2πN R
s = 2 3.14 24 60 2 10−2 m
· · · · · ≈ 181 m.
5  Kocka mase m = 3 kg deluje na podlogu silom Zemljine teže

a
Q = mg
koja je ravnomerno raspoređena po površini jedne strane kocke

S = a2
gde je a = 10 cm dužina ivice. Traženi pritisak iznosi

Q mg 3 kg 10 sm · 2
p= = 2 = = 3 kPa.
S a 100 10−4 m2 ·
6  Ako je masa mirovanja elektrona m 0 = 9.1 · 10−31 kg, onda je njegova energija (u stanju mirovanja)
d
E0 = m 0 c 2
· 3 · 108 ms = 81
E0 = 9.1 10−31 kg
·
 
2
81..9 · 10−15 J
81..9 · 10−15
81
E0 = eV = 512 keV.
1.6 · 10−19
7a Neka je p udaljenost predmeta od centra sabirnog sočiva žižne daljine f = 0.5 m, i neka je q = 1 m
udaljenost realnog lika od istog sočiva. Prema jednačini sabirnog sočiva sa realnim likom imamo
1 1 1
+ =
p q f
qf
p=
q − f = 1 m.
165
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
8b Protok vode kroz cev kružnog poprečnog preseka prečnika D = 2 cm,
cm, pri stacionarnom kretanju vode
brzinom v = 3 m/s je
1 2
Q = Sv
Sv = D πv
4
Zapremina koja protekne za ∆t
∆ t = 1 s data je
1 2
∆V = Q∆
Q∆t = D πv∆
πv ∆t
4
pa za proteklu masu sledi
1 2
∆m = ρ∆
ρ ∆V = ρD πv∆
πv ∆t
4
1 kg m kg
∆m = 1000 3 4 10−4 m 3.14 3
· · · 1 s = 0.942 .
· · ·
4 m s s
9e Na kamen bačen vertikalno

vertikalno uvis početnom brzinom
brzinom v 0 deluje sila Zemljine gravitacije, ubrzanja −g, tako
da se brzina kamena može predstaviti sledećom jednačinom kretanja
v = v0 − gt
U trenutku t = t 1 kamen dostigne naveću visinu i zaustavi se
v (t1 ) = v 0 − gt1 = 0 ⇒ t1 = vg0

Put koji je kamen pri tome prešao dat je jednačinom
2
H = v 0 t1 − g2t1
v02 2
H=
g
− g2vg0
v02
H=
2g
odakle se za početnu brzinu dobija  m
v0 = 2gH = 20 .
s
10  Frekvencija elektromagnetskih talasa, talasne dužine λ = 10 cm = 10 · 10−2 m je

a
c 3 · 108 m
f= = = 3 · 109 Hz = 3 GHz .
s
λ 10 · 10 m
− 2
11 b Neka je R otpornost grejača. Ako priključen na gradsku mrežu efektivne vrednosti napona U 1 = 220 V
grejač razvije snagu P 1 = 100 W, za otpornost grejača se dobija
U12 2
P1 =
R
⇒ R = UP11 .
Kada se taj isti grejač priključi na akumulator
akumulator (jednosmerno
(jednosmernog)
g) napona U 2 = 12 V , imaće snagu
P2 =
U22 U22
= P1 2 = 100 W
·  ≈ 12
2
0.3 W .
R U1 220
12 c Vežimo referentni sistem za lift koji se spušta konstantnim ubrzanjem a . U ovom (inercijalnom) referentnom
sistemu na lift mase m = 1000 kg deluju sledeće sile:
• Sila Zemljine teže, vertikalno naniže, intenziteta F g = mg
• Sila zatezanja užeta koje drži lift, vertikalno naviše, intenziteta T = 8000 N
166
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
• Inercijalna sila, u smeru suprotnom od smera kretanja referentnog sistema, vertikalno naviše, intenziteta
Fi = ma
U ovom referentnom sistemu lift miruje, tako da važi ravnoteža sila koje deluju na njega, odnosno
Fg = T + Fi
mg = T + ma
odakle se za ubrzanje lifta dobija
a=g − mT
m 8000 N m
a = 10 − = 2 2.
s2 1000 kg s
13 
c Na vrhu strme ravni, na visini h1 = 0.1 m, brzina tela mase m = 1 kg je nula: v1 = 0, pa je njegova
ukupna energija (jednaka zbiru kinetičke i potencijalne energije)
1 2
E1 = E k1 + Ep1 = mv + mgh1 = mgh 1
2 1
U podnožju (h2 = 0) telo se kreće brzinom v 2 = 1 m/s pa je njegova ukupna energija
1 2 1
E2 = Ek2 + Ep2 = mv2 + mgh 2 = mv22
2 2
Prema zakonu održanja energije, razlika ovih dveju energija odgovara radu sile trenja
A = E1 − E2 = mgh 1 − 21 mv22
A=1J − 12 J = 0.5 J .
14 e (Zadatak 2011_14) Na česticu mase m i naelektrisanja q koja se kreće po kružnici
kružnici poluprečnika
poluprečnika R brzinom

v u homogenom magnetskom polju indukcije B deluje Lorentz-ova sila
F = q v × B
Vektor ove sile je normalan na vektor brzine odnosno na vektor putanje ove čestice pa je skalarni proizvod
vektora sile i vektora putanje jednak nuli u svakoj tački putanje.
Kako se rad definiše kao skalarni proizvod vektora sile i vektora putanje i kako je ovaj proizvod nula
u svak
svakoj
oj tačk
tačkii puta
putanj
nje,
e, to je rad
rad koji Loren
Lorentz
tz-o
-ovva sila
sila vrši
vrši na česti
čestici
ci nael
naelek
ektr
trisa
isanj
njaa q jednak
jednak nuli.
nuli.
15 c Prema Einstein-ovom zakonu fotoelektričnog efekta, energija upadnog fotona hν jednim delom se troši
na oslobađanje
oslobađanje elektrona
elektrona iz metala (izlazni rad) Ai a drugi deo se pretvara u kinetičku energiju oslobođenog
elektrona E k
hν = A i + Ek
Ako se frekvencija svetlosti poveća dva puta ν 1 = 2ν, tada važi
hν1 = Ai + Ek1
2hν = A i + Ek1
Oduzimanjem prve jednačine od prethodne jednačine dobijamo
hν = Ek1 − Ek
Ek1 = E k + hν
gde ponovnim uvrštavanjem prve jednačine dobijamo
Ek1 = Ek + Ai + Ek = 2E
2 Ek + Ai
167
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Kako je izlazni rad A i > 0,

0 , to sledi E k1 > 2E
2Ek to jest, kinetička energija se poveća više od dva puta.
16  Jednačina linearnih harmonijskih oscilacija tela mase m data je izrazom

c
x (t) = x 0 sin
sin (ωt)
ωt )

gde je x0 −amplituda harmonijskih oscilacija, ω = k/m− kružna učestanost harmonijskih oscilacija i k−
koeficijent elastičnosti harmonijskih oscilacija.
Brzina
Brzina harmonijskih
harmonijskih oscilacija
oscilacija se može izraziti
izraziti kao prvi izvod položaja tela po vremenu,
vremenu, tako da imamo
dx(t)
v (t) = = x  (t) = (x0 sin ωt )) = x 0 (sin ωt)
sin (ωt)) ωt) = ωx 0 cos ωt
dt
Ubrzanje harmonijskih oscilacija se dobija kao prvi izvod brzine po vremenu, te sledi
dv(t)
a (t) = = v  (t) = (ωx ωt ) = ωx
( ωx 0 cos ωt) ωt ) = −ω 2 x0 sin ωt
ω x0 (cos ωt)
dt
Najveće ubrzanje tela je prema prethodnoj jednačini
am = ω 2 x0
odakle se za ugaonu učestanost dobija  am

ω=
x0
Brzina
Brzina tela je najveća kada prolazi
prolazi kroz ravnotežn
ravnotežnii položaj i prema jednačini
jednačini za brzinu
brzinu iznosi
iznosi
vm = ωx
ω x0
tako da se za kinetičku
kinetičku energiju
energiju u tom trenutku dobija
1 2 1
Ek = mvm = mω2 x20
2 2
ako u poslednjoj jednačini uvrstimo prethodno dobijeni izraz za ugaonu učestanost, sledi
1 am 2 1
Ek = m x = mam x0
2 x0 0 2
1 m
Ek = 0.1 kg 2 10−2 2 4 10−2 m = 4 10−5 J.
· · · · ·
2 s
17  Prema jednačini stanja idealog gasa

a
pV = nRT
za zapreminu se dobija
nRT
V =
p
gde je n − broj molova idealnog gasa i R − univerzalna gasna konstanta.
Veza između Boltzmann-ove konstante i univerzalne gasne konstante data je izrazom
nR = N k
gde je N − broj molekula koji se nalazi u n molova idealnog gasa. Odavde dalje dobijamo
N kT
V =
p
J
5 1022 1.38 10−23 K
· · (20o C + 273 K )
· ·
V = = 4 10−3 m3 . ·
5 104 Pa ·
168
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
18  Radioaktivni raspad se odvija prema sledećoj jednačini

c
( t) = N 0 e−λt
N (t
gde je N 0 početni
p očetni broj jezgara
jezgara radioaktivnog
radioaktivnog izotopa,
izotopa, N (t
( t) je broj jezgara u vremenskom trenutku t (količina
materije koja ostaje nakon radioaktivnog raspada), i λ konstanta radioaktivnog raspada.
Vreme poluraspada
p oluraspada t = t 1/2 je definisano kao vreme za koje se raspadne polovina početnog broja jezgara (odnosno,
vreme u kome je broj jezgara koji je ostao neraspadnut jednak polovini početnog broja jezgara)
  N0
N t1/2 =
2
odakle smenjujući u formuli iznad, za konstantu raspada dobijamo
N0
= N 0 e−λt 1/2
2
2 = e λt 1/2
ln2 = λt 1/2
ln 2
λ=
t1/2
pa jednačina za aktivnost raspada postaje
t t
− tln 2 t   −t −t
( t) = N 0 e−λt = N 0 e
N (t 1/2
= N0 eln 2 1/2
= N0 2
· 1/2
gde smo koristili x = e ln x (odnosno 2 = eln 2 ). Prema uslovima zadatka u trenutku t = t 1 je ostao samo jedan
( t1 ) = 1, na početku ih je bilo N 0 = 1024 pa imamo
radioaktivni atom N (t
t1
−t
1 = 1024 2 · 1/2
t1
2t 1/2
= 1024
t1 = t 1/2 log2 1024
Kako je
log2 1024 = 24 log2 10 = 24
· · ln10
ln 2
= 24 ·
2.3
0.69
= 80
ln x
gde smo koristili log xn = n log x i log 2 x = , to dobijamo
ln 2
t1 = 80
80tt1/2 .
19  Zapremina sfernog balona poluprečnika R = 10 m je

b
4
V = πR 3
3
ako je ispunjen toplim vazduhom gustine
3
ρ1 = ρ
4
gde je ρ = 1.2 kg /m3 gustina vazduha, masa vazduha u balonu iznosi
π R3 ρ
m1 = ρ 1 V1 = πR
Neka je masa tereta koju balon treba da podigne m . Kako je masa samog balona zanemaljiva, ukupna masa
balona sa teretom i vazduhom u njemu jednaka je
M = m + m1 = m + πR 3 ρ
Na balon sa teretom deluju sledeće sile
169
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
• Sila Zemljine teže usmerena vertikalno naniže, intenziteta

Fg = M g = mg + πR 3 ρg
• Sila potiska vazduha gustine ρ na balon zapremine V , vertikalno naviše, intenziteta

4 3
Fp = ρV g = πR ρg
3
Sila potiska treba da je veća ili jednaka sili Zemljine teže da bi se balon počeo dizati, dakle
Fp ≥ Fg
4 3
πR ρg ≥ mg + πR3 ρg
3
m ≤ 31 πR3ρ
1 kg
mmax = 3.14 1000 m 3 1.2 3
· · ≈ 1256 kg.
3 m
20 
a Na slici je prikazano osam baterija vezanih na red tako da je pozitivan kraj jedne baterije vezan na
negativan kraj druge baterije, kao u uslovima zadatka. Kako su ove baterije vezane na red i kratko spojene to je
ukupna struja koja će poteći ovim kolom data jednačinom
8E E
I= =
8Rg Rg
gde je E − elektromotorna sila jedne baterije i R g njena unutrašnja otpornost. Kako je unutrašnja otpornost
baterije veoma mala, to će ovim kolom poteći veoma velika struja pa će Ohm-ska snaga kojom se zagrevaju ove
baterije
baterije biti toliko velika
velika da će one posle izvesnog
izvesnog vremena pregoreti.
pregoreti. Ako vežemo idealni
idealni voltmetar
voltmetar na krajeve
krajeve
jedne od ovih baterija on će pokazivati 0 V (jer su baterije pregorele).
170

(2. jul 2003.)
1. Tri mola idealnog gasa nalaze se u zatvorenoj boci zapremine V = 0.01 m 3 na sobnoj temperaturi
temperaturi t = 27o C.
Pritisak gasa u boci je: (R = 8.3 J/(K mol))
a) 747 kPa b) 834 kPa c) 387 kPa

d) 1024 kPa e) 2564 kPa n) ne znam (3 poena)
2. Kosi hitac ima maksimalni domet ako je ugao pod kojim je telo izbačeno:
a) 30o b) 45 o c) 60 o
√
d) 75 o e) arccos(1/
(1/ 3) n) ne znam (3 poena)
3. Dve kuglice istih masa, spojene su štapom zanemarljive mase i obrću se oko ose normalne na štap. Osa je
postavljena
postavljena tako da su rastojanja
rastojanja kuglica od nje različita.
različita. Ove kuglice
kuglice imaju ista:
a) ubrzanja b) impulsa c) momenta inercije
d) ugaone brzine e) kinetičke energije n) ne znam (3 poena)
4. Energija
Energija fotona talasne dužine
dužine λ je:
a) λ/c b) hλ c) h/λ
d) c/λ e) hc/λ n) ne znam (3 poena)
5. Beta zraci su
a) jezgra 31 H b) elektroni c) protoni
d) antiprotoni e) jezgra 42 He n) ne znam (3 poena)
6. U veliku otvorenu cilindričnu posudu usuta je voda. Iz malog bočnog otvora na posudi koji se nalazi 20 cm
ispod nivoa vode, voda ističe brzinom: (g = 10 m /s2 )
a) 2.83 m/s b) 2 m/s c) 4.

4 .47 m/s
d) 4 m/s e) 5.66 m/s n) ne znam (4 poena)
7. Da bi se udvostručio period oscilovanja prostog (matematičkog) klatna, dužinu konca treba
a) smanjiti 2 puta b) smanjiti 4 puta c) povećati 4 puta

√
d) povećati 2 puta e) povećati 2 puta n) ne znam (4 poena)
171
8. Litar vode temperature 37 o C pomeša se sa dva litra vode temperature 97 o C. Temperatura smeše je:
a) 330 K 358..5o C
b) 358 c) 350 K
d) 60 o C e) 67o C n) ne znam (4 poena)
9. Kroz kalem induktivnosti L = 10 mH protiče vremenski promenljiva struja i (t) = kt,

k t, gde je k = 10 A/s .
Indukovana elektromotorna sila na krajevima kalema po svojoj apsolutnoj vrednosti iznosi:
a) 1 V b) 10 V c) 0.1 V
d) 0.001 V e) 100 V n) ne znam (4 poena)
10. Elektron mase mirovanja m 0 kreće se brzinom 0.8c, gde je c brzina svetlosti u vakuumu. Kinetička energija
elektrona iznosi:
a) 0.36 m0 c2
36m b) 0.
0 .67m0 c2
67m 0 .8m0 c2
c) 0.
0 .2m0 c2
d) 0. e) m0 c2 n) ne znam (4 poena)
11. Homogena
Homogena žica konstant
konstantnog
nog preseka
preseka i dužine L = 20 cm učvršćena je na oba kraja i zategnuta silom
F = 64 N . Osnovna učestanost oscilovanja žice iznosi f 0 = 200 Hz. Masa žice je:
a) 1 g b) 1.
1 .5 g c) 2 g
d) 3 g e) 5 g n) ne znam (5 poena)
12. U temenima kvadrata stranice a postavljene su četiri kuglice čije su mase

M, 2M, 3M i 4M.
4 M. Koordinate centra mase (x, y) ovog sistema su
a) (0.
(0.8a, a) b) (0.
(0 .4a, 0.6a)
c) (0.
(0 .6a, 0.8a) d) (0.
(0 .7a, 0.6a)
e) (0.
(0 .5a, 0.7a) n) ne znam
(5 poena)
13. Električni grejač konstantne snage od 1 kW zagreva jedan litar vode od početne temperature 10 o C. Specifična
toplota i toplota isparavanja vode su 4.
4 .2 J/(gK) i 2260 J/g,
J/g , respektivno. Da bi voda potpuno isparila grejač
mora da bude uključen
a) 378 s b) 1138 s c) 2638 s
14. Kada mehur vazduha izađe sa dna na površ jezera zapremina mu se poveća tri puta. Na površ vode deluje
atmosferski pritisak p a = 100 kPa, a temperatura jezerske vode ne zavisi od dubine. Dubina jezera je
(g = 10 m /s2 ):
a) 10 m b) 15 m c) 20 m
1 .74 · 103 km. Lunarnom

15. Ubrzanje slobodnog pada na površi Meseca je 1.4 m/s 2 a poluprečnik Meseca iznosi 1.
modulu za obilazak Meseca na maloj visini iznad njegove površi potrebno je:
a) 3 sata b) 1120 s c) 9900
d) 1 dan e) 7000 s n) ne znam (7 poena)
172
16. Dalekovi
Dalekovidd čovek može da čita tekst u knjizi
knjizi ako knjigu drži na udaljenju
udaljenju većem od D = 0.5 m od očiju. Da
bi normalno čitao na uobičajenoj daljini jasnog vida d = 0.25 m od očiju, treba da stavi naočare sa sočivom
žižne daljine:
a) 1.5 m b) 2.
2 .0 m c) 0.
0 .5 m
d) 2.
2 .5 m e) 1 m n) ne znam (7 poena)
17. Na dva uska paralelna proreza čije je rastojanje d pada normalno koherentna monohromatska svetlost. Na
ekranu
ekranu na rastojanju
rastojanju D (D  d) od proreza registruje se interferenciona slika u obliku svetlih i tamnih pruga.
Rastojanje između centralne i prve bočne svetle pruge iznosi x. Talasna dužina svetlosti je:
xd xD 1
a) b) c)
D d xdD
xd xd
2D 4D
18. Otvorena
Otvorena na oba kraja vertikalna
vertikalna U cev konstantnog
konstantnog poprečnog preseka napunjena
napunjena je vodom
vodom do određenog
nivoa. Ukupna dužina vodenog stuba u U cevi je 20 cm. Ako se kratkotrajnim delovanjem pritiska na površ
vode u jednom kraku voda izvede iz ravnotežnog položaja, vodeni stub će oscilovati sa kružnom frekvencijom:
(g = 10 m /s2 )
a) 2.27 rad/s b) 4.
4 .47 rad/s c) 7.
7 .07 rad/s
d) 10 rad/s e) 14
14..1 rad/s n) ne znam (8 poena)
19. Uz strmu ravan nagibnog ugla θ = 45o gurnute su saonice naviše sa nekom početnom brzinom. Koeficijent
trenja između strme ravni i saonica je µ = 0.2. Količnik
Količnik vremena
vremena penjanja i spuštanja
spuštanja saonica po strmoj ravni je:
a) 1/9 b)

3/2
√
c) 2/3
d) 2/3 e) 2 /3 n) ne znam (8 poena)
20. Otpornici u kolu na slici su napravljeni od žice iste specifične otpornosti

i poprečnog preseka.
preseka. Otpornost
Otpornost stranice većeg kvadrat
kvadrataa je 2R. Otpornost
između tačaka A i B kola jednaka je:
√
a) R b) 2R
c) 2R
2R
√
d) R/ 2
√
e) 2 2R n) ne znam
(8 poena)
173
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
REŠENJA
1  Prema jednačini stanja idealnog gasa
a
pV = nRT
za pritisak se dobija
nRT
p=
V
Zamenom zadatih vrednosti imamo
3 mol 8.3 molJ K (27 + 273) K
· ·
p= 74 .7 104 Pa = 747 kPa.
= 74. ·
0.01 m 3
2 b Kosi hitac ima maksimalni domet ako je ugao pod kojim je

telo izbačeno jednak 45 o .
Neka je telo izbačeno početnom brzinom v0 pod uglom α u od-
nosu na površinu Zemlje. Ako rastavimo vektor početne brzine na
horizontalnu (x) i vertikalnu (y) komponentu, onda važi
v0x = v0 cos α
v0y = v0 sin α

Duž x −ose, telo se kreće ravnomernom brzinom v 0x tako da duž ove ose važi jednačina
Duž y−ose praktično imamo vertikalni hitac, telo kao da je izbačeno uvis početnom brzinom v0y i na njega
deluje sila Zemljine teže, tako da se kreće sa ubrzanjem g . Na maksimalnoj visini H , vertikalna brzina tela je
nula
0 = v0y gt 1 − ⇒ t1 = vg0y = v0 sin
g
α

1 2 v02 sin 2 α
H = v0y t1 − gt = .
2 1 2g
1 2
 
2H 2v20 sin2 α v0 sin α
H= gt ⇒ t2 = = = = t1 .
2 2 g 2g 2 g
2v0 sin α
t = t 1 + t2 =
g
v02 v2
D = v 0 t cos α = 2sin α cos α = 0 sin(2α
sin(2α).
g g
Odavde je očigledno da se maksimalni domet dobija za ugao koji zadovoljava
sin
sin (2α
(2α) = 1 ⇒ α = π4 .
3d Ugaona brzina

brzina kuglica ne zavisi od njihove
njihove udaljenosti
udaljenosti od ose rotacije i jednaka je za obe kuglice vezane na
kruti štap.
175
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
4  Energija fotona talasne dužine λ data je izrazom

e
E = hν = hc/λ.
5  Beta zraci su elektroni.

b
6b Brzina vode koja ističe iz

iz malog bočnog otvora na širokoj posudi u kojoj je nivo vode
vode H data je Toriccelli-jevom
jednačinom
  m
v = 2gH = 2 · 10 2 · 20 · 10−2 m = 2 .
s
m
s
7  Period oscilovanja
c oscilovanja matematičkog klatna dužine konca l dat je jednačinom
 l
T = 2π
2π
g
da bi se period oscilovanja udvostručio dva puta T 1 = 2T , potrebno je da dužina l 1 bude

 l1
T1 = 2π
g
T1
=
 l1
T l
l1
=

T1
2
=4
l T
dakle, dužinu konca treba povećati četiri puta.
8c (Zadatak 2010_11) Neka je c specifična toplota vode i ρ gustina vode. Količina toplote koju sadrži voda
zapremine V (koja odgovara masi m = ρV ) na temperaturi T data je izrazom
Q = mcT = ρcV
ρcV T
energije,
Q = Q 1 + Q2 = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
Kako je rezultujuća smeša takođe voda, ukupne zapremine V = V 1 + V2 , iste specifične toplotne konstante c , i
na rezultujućoj temperaturi T , to se količina toplote može izraziti i u sledećem obliku
Q = ρV
ρV cT = ρc (V1 + V2 ) T

ρc (V1 + V2 ) T = ρc (V1 T1 + V2 T2 )
V1 T1 + V2 T2
T =
V1 + V2
1 37 + 2 97 o
· ·
T = C
1+2
T = 77o C = 350 K .
176
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
9 c (Zadatak 2012_12) Indukovana elektromotorna sila u kalemu induktivnosti L kada kroz njega protiče
(linearna) promenljiva struja i (t) = kt, data je izrazom
E= −L ∆∆it
Kako je
∆i = i (t2 ) − i (t1) = kt 2 − kt1 = k (t2 − t1) = k∆
k ∆t
to za elektromotornu silu dobijamo izraz
E= −L ∆∆it = −kL
|E | = 10 As · 10 · 10−3 H = 0.1 V .
10  Relativistička kinetička energija elektrona mase mirovanja m 0 koji se kreće brzinom v data je jednačinom
b
m0 c2
− − Ek = m0 c2
v2
1 c2
   
1 1 2
Ek =  − −  − 1 m0 c2 = 1 m0 c2 = m0 c2 ≈ 0.67 m 0c2.
1 v2 0.6 3
c2
11  Brzina prostiranja talasa u žici data je jednačinom

c jednačinom
 T
v=
ρ
gde je T sila zategnutosti žice i ρ = m/L linijska gustina žice (masa žice po jedinici dužine). Osnovna učestanost
oscilovanja žice dobija se za dužinu žice koja odgovara polovini talasne dužine oscilovanja
λ0
L=
2
gde je 
λ0 =
v
=
1 F
=
1
 FL
f0 f0 ρ f0 m
iz prethodne dve jednačine za masu žice se dobija
FL FL
m= 2 2
=
f0 λ0 (2 L)2
f02 (2L
F
m=
4f02 L
64 N
m= 2 = 2 10−3 kg = 2 g . ·
4 40000 Hz 20 10 m
· −2 · ·
12  Koordinate centra mase
e mase sistema datog na slici su
m1 x1 + m2 x2 + m3 x3 + m4 x4 M · 0 + 2M
2 M · a + 3M
3M · a + 4M
4M · 0 5M a
xc = = = = 0.5a
m1 + m2 + m3 + m4 M + 2M + 3M + 4M 10 M
m1 y1 + m2 y2 + m3 y3 + m4 y4 M 0 + 2M
2 M 0 + 3M
3M a + 4M
· 4M a 7M a · · ·
yc = = = = 0.7a
m1 + m2 + m3 + m4 M + 2M + 3M + 4M 10 M
(xc , yc ) = (0.
(0.5a, 0.7a)
177
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
13 c Količina toplote potrebna da se voda mase m i specifične toplote c zagreje od temperature T 1 do temperature
ključanja T 2 data je izrazom
Q1 = mc (T2 − T1)
Da bi ova masa vode zatim potpuno isparila na temperaturi ključanja, potrebno je dovesti količinu toplote
Q2 = mC
gde je C − toplota isparavanja vode.

Ukupna količina toplote koju je potrebno dovesti masi vode temperature T 1 da bi ona potpuno isparila je
Q = Q1 + Q2 = mc (T2 − T1) + mC
Vreme potrebno da električni grejač snage P razvije ovu količinu toplote je
Q m (c (T2 T1 ) + C )
−
t= =
P P
Uvrštavanjem zadatih vrednosti
kg
m = ρV = 1000
m3
· 1 · 10−3m3 = 1 kg
T2 = 100o C
T1 = 10o C
J J
c = 4.2 = 4200
gK kg K
J J
2 .26 · 106
C = 2260 = 2.
g kg
P = 1 kW = 1000 W
dobijamo
t = 2638 s .
14  Neka je V 1 zapremina mehura na dubini jezera H . Na toj dubini, vlada pritisak

c
p1 = p 0 + ρgH
to je ujedno i pritisak vazduha u mehuru u stanju ravnoteže.

Ako je T 1 temperatura na dubini H , to prema jednačini
jednačini stanja idealnog gasa u mehuru
mehuru dobijamo
p1 V1 = nRT 1
Kada mehur izađe na površ jezera, zapremina mu se poveća tri puta V2 = 3 V 1, temperatura ostaje ista (po
uslovima zadatka imamo izotermiči proces) T 2 = T 1 , a pritisak
pritisak je jednak atmosferskom
atmosferskom pritisku p 2 = p0 , pa
jednačina stanja idealnog gasa postaje
p2 V2 = nRT 2 = nRT 1
Iz prethodnih jednačina dobijamo
p2 V2 = p 1 V1
3p0 V1 = (p0 + ρgH ) V1
ρgH = 2 p0
2p0
H=
ρg
2 100 103 Pa
· ·
H= kg
= 20 m .
1000 m 10 sm 3 · 2
178
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
15 e Kada se lunarni modul mase m kreće po kružnoj orbiti brzinom v na maloj visini iznad površi Meseca na
njega deluju sledeće sile
• Sila gravitacije Meseca, vertikalno naniže, intenziteta
Fg = mg
gde je g −gravitaciono ubrzanje na površini Meseca

• Centrifugalna sila, vertikalno naviše, intenziteta
mv 2
Fc =
R
gde je R − poluprečnik Meseca.
Pri stacionarnom kružnom kretanju, ove dve sile su u ravnoteži
Fc = Fg
v=
 gR
Da bi obišao pun krug oko Meseca, objektu je potrebno vreme
s 2πR
 R
t=
v
=
gR
√
= 2π
g
 1.74 106 m
·
t = 2 3.14
· · 1.4 sm 2
≈ 7000 s .
16 c Neka su naočare sa sočivom žižne daljine
daljine f na udaljenosti s od oka. Osoba je dalekovida, pa su sočiva koja
nosi sabirna. Ako se predmet nalazi na udaljenosti d = 0.25 m od oka, potrebno je da sočivo stvori imaginarni
lik tog posmatranog predmeta na udaljenosti D = 0.5 m od oka kako bi ga dalekovida osoba videla.
Za udaljenosti predmeta i lika u odnosu na centar sočiva se ima
p=d −s≈d
q= D −s≈ D
gde smo pretpostavili da je udaljenost oka od sočiva mnogo manja od udaljenosti predmeta i lika od oka
s  d, D
Jednačina sabirnog sočiva sa imaginarnim likom je
1
p
− 1q = f1
pa za žižnu daljinu sočiva dobijamo
qp
f=
q −p
dD
f=
D d −
Zamenom zadatih vrednosti u prethodnu jednačinu imamo
f = 0.5 m .
17  Uslov da se na ekranu iza proreza pojavi svetla pruga (maksimalna interferencija)

a interferencija) je
d sin θn = nλ
gde je θ n ugao pod kojim se svetla pruga broj n nalazi u odnosu na optičku osu (horizontalu).
Centralna svetla pruga se javlja za n = 0 pod uglom θ 0 = 0.
179
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Prva bočna svetla pruga će se pojaviti pod uglom određenim jednačinom (za n = 1)
d sin θ1 = λ
odakle je
λ
sin θ1 =
d
Rastojanje prve bočne svetle pruge i centralne svetle pruge iznosi
x = D tan θ1 ≈ D sin θ1 = Dλ
d
gde smo za male uglove θ iskoristili da važi tan θ ≈ sin θ
odakle je
xd
λ= .
D
18 d Neka je vodeni stub dužine L izveden iz ravnotežnog položaja za mali pomeraj x kao na slici. Tada je
pritisak u tački A u levom kraku cevi dat jednačinom
pA = p 0 + ρgh1 = p 0 + 2ρgx
2 ρgx
dok je pritisak na istoj referentnoj ravni, ali u tački B u desnom kraku cevi
pB = p 0
Ako je površina poprečnog preseka cevi S , onda ova razlika pritisaka proizvodi rezultantu silu F koja vraća
vodeni
vodeni stub u ravnotežn
ravnotežnii položaj
F = (pA − pB ) S = 2ρSg · x
Masa vode u cevi data je proizvodom gustine vode i njene zapremine

m = ρV = ρSL
ρS L
odakle se dobija
dobija
m
ρS =
L
što zamenom u jednačinu sile daje
2mg
F = x=k x
· ·
L
Dakle, sila koja deluje na vodeni stub je proporcionalna otklonu iz ravnotežnog položaja sa koeficijentom
elastičnosti k = 2mg/L tako da ona izaziva harmonijske oscilacije kružne učestanosti
ω=
 k
=
2mg
L
=
 2g
m m L
180
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Zamenom zadatih vrednosti, dobijamo
ω=
 2 10 sm
· = 10
rad
2
.
20 10 m
· − 2 s
19  gurnute nekom početnom brzinom v 0 uz strmu ravan nagibnog ugla α = 45o deluju sila
e Na saonice koje su gurnute
Zemljine teže m  i sila trenja Ft kao na slici.
mg, sila otpora podloge N
U pravcu normalnom na strmu ravan, saonice se ne kreću, pa je prema II Newton-ovom zakonu, suma sila koje
deluju u tom pravcu jednaka nuli, odnosno
√2
N − mg cos α = 0 ⇒ N = mg cos α = mg 2
U pravcu paralelnom strmoj ravni (pravac kretanja uz strmu ravan), prema II Newton-ovom zakonu imamo
√2 √2
ma1 = −mg sin α − Ft = −mg − µN = −mg (1 + µ)
2 2
odakle se za ubrzanje (usporenje) pri kretanju saonica uz strmu ravan dobija
√2
a1 = − g (1 + µ)
2
Pri kretanju niz strmu ravan, sve sile imaju isti pravac i smer, osim sile trenja (sila trenja se uvek suprotstavlja
kretanju). Sada u pravcu normalnom na strmu ravan imamo opet
√2
N − mg cos α = 0 ⇒ N = mg cos α = mg 2
Dok je u pravcu paralelnom strmoj ravni prema II Newton-ovom zakonu
√2 √2
ma2 = mg sin α − Ft = mg − µN = mg (1 − µ)
2 2
te je ubrzanje saonica pri kretanju niz strmu ravan
√2
a2 = g(1 − µ)
2
Ako su saonice izbačene početnom brzinom v0 i kreću se usporeno uz strmu ravan, ubrzanjem a 1 , one će dostići
maksimalnu visinu za vreme t 1 . U tom trenutku njihova brzina će biti nula, pa prema jednačini kretanja imamo
0 = v0 − |a1| t1 ⇒ t1 = |av01|
i pritom pređu put
2 2 2
s = v 0 t1 − 21 |a1|t21 = |av0 | − 12 |va0 | = 2|va01|
1 1
Iz tačke maksimalne visine, saonice se spuštaju (bez početne brzine), ubrzanjem a 2 i za vreme t2 pređu isti put
s, odnosno
1 2
s= a2 t
2 2
181
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Kombinacijom poslednje dve jednačine dobijamo

2s v02 v0
t22 = = ⇒ t2 = 
a2 a1 a2
| | |a1|a2
Sada je odnos vremena penjanja i spuštanja
spuštanja saonica duž strme ravni
ravni
v0
t1 |a 1 |
= v0
t2 √ |a1 |a2
t1
=
 a2
t2 | |a1
i uzimajući u obzir gore izvedene izraze za ubrzanja dobijamo
t1
=
− 
1 µ
=
2
.
t2 1+µ 3
20 b Otpornost žice je proporcionalna njenoj dužini. Kako je otpornost stranice većeg kvadrata 2R,
√ 2 R, to otpornost
otpornost
stranice manjeg kvadrata iznosi R 2 (dužina ove stranice jednaka je hipotenuzi pravouglog trougla stranica
jednakih polovini dužine stranice većeg kvadrata). Otpornosti različitih segmenata žica će biti kao na slici.
Zbog simetrije, potencijali u tačkama C i E su isti, pa je pad napona u grani CE jednak nuli, odnosno
VCE = 0
√
što ujedno znači da kroz otpornik otpornosti R 2 u toj grani ne teče struja
VCE
ICE = =0
√
R 2
te se ovaj otpornik može ukloniti iz kola bez da se promeni otpornost između tačaka A i B.
Slično, potencijali u tačkama D i F su isti, pa se otpornik u ovoj grani može ukloniti bez promene ukupne
otpornosti između tačaka A i B.
Sada se ekvivalentno kolo može predstaviti na sledeći način
√
Otpornost paralelne veze otpornika otpornosti 2R
2 R i R 2 (u granama CD i EF) se može izračunati kao
RCD =
2R R 2
=
· √√
2 2R
=
√
√ √22R+ 1
2R + R 2 2+ 2
pa se ekvivalentno kolo može predstaviti kao na slici
182
Ivica Stevanov
Stevanović,
klasifikacionog
Svaka od dve paralelne grane između čvorova A i B se sastoji od redne veze otpornika otpornosti R, RCD i R,
pa je ekvivalentna otpornost te grane
2R 2+1+1
√ 2+2 2(1 + 2)
√ √ √ √
Re = R + RCD + R = 2R + √ = 2R
2R = 2R
2R √ = 2R
2R = 2 2R
√ √
2+1 2+1 2+1 2+1
te se ekvivalentno kolo može dalje predstaviti kao na sledećoj slici
Za ukupnu otpornost kola između čvorova A i B (paralelna veza otpornika jednakih otpornosti R e ) se konačno
dobija √
RAB =
Re Re· =
Re
=
2 2R
=
√2 R.
Re + Re 2 2
183
Istorija verzija
Verzija Datum Autor Opis promena

1.0 03.07.2016 I. Stevanović
1.1 08.01.2017 I. Stevanović LaTeX verzija uz brojn
ojne ispravke
2.0 12.07.2017 I. Stevanović Doda
odati zadaci sa prijemnog ispita 2017.

Zbirka Resenih Testova Iz Fizike Etf

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Resenih Testova Iz Fizike Etf

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zbirka

Klasiﬁkacioni ispit 2016. godine 13

Klasiﬁkacioni ispit 2015. godine 27

Klasiﬁkacioni ispit 2014. godine 37

Klasiﬁkacioni ispit 2013. godine 49

Klasiﬁkacioni ispit 2012. godine 61

Klasiﬁkacioni ispit 2011. godine 75

Klasiﬁkacioni ispit 2010. godine 89

Klasiﬁkacioni ispit 2009. godine 101

Klasiﬁkacioni ispit 2008. godine 113

Klasiﬁkacioni ispit 2007. godine 125

Klasiﬁkacioni ispit 2006. godine 137

Klasiﬁkacioni ispit 2005. godine 149

Klasiﬁkacioni ispit 2004. godine 161

Klasiﬁkacioni ispit 2003. godine 171

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ FIZIKE NA

(27. jun 2017.)

(Test sadrži 20 zadataka. Netačni odgovori donose negativne poene)

2. Jedinica za raspad u sekundi u SI sistemu ima naziv

3. Barometar je izumeo i sa njim prvi izmerio atmosferski pritisak

12. U unutrašnjosti provodne nenaelektrisane sfere napravljene su dve sferne šupljine.

16. Dva tela mase M i m, povezana

19. Na slici je prikazano električno kolo sa otpornikom R = 600600 Ω i

3  Izumitelj barometra je Evangelista Torricelli.

4  Električna energija se prodaje u kWh.

5d Rad, vreme i naelektrisan

6 e Rad koji je potrebno uložiti da bi se tačkasto naelektrisanj

7  Prema zakonu održanja impulsa za neelastični sudar dveju čestica važi

gde je m 1 = m masa i v 1 = v0 brzina čestice-projektila, m 2 = 3m masa i v 2 = 0 brzina (nepokretne) čestice-mete.

8  Na osnovu jednačine stanja idealnog gasa, za dva

9  Potencijalna energija vode zapremine ∆V

10  Prema uslovima zadatka imamo dva prostoperiodična talasa

prema uslovima zadatka je f1 = 4f0 te sledi

13  Na osnovu jednačine konveksnog

gde je p 2 = p 0 pritisak na površini jezera (jednak atmosferskom pritisku).

(p0 + ρgH )V1 = p 0 3V1 ·

15  Na osnovu superpozicije, jačina magnetnog polja u tački C data je izrazom

Na telo mase M deluju

• sila trenja F t2 = µM g u smeru suprotnom od smera kretanja

• sila zatezanja konca T2 u smeru suprotnom od smera kretanja

te prema drugom Newton-ovom zakonu za ubrzano kretanje tela M , važi

Na telo mase m deluju

• sila trenja F t1 = µmg u smeru suprotnom od smera kretanja

te prema drugom Newton-ovom zakonu za ubrzano kretanje tela m , važi

17  Prema uslovu zadatka, za odnos mase Meseca i Zemlje važi

gde je p 2 pritisak vazduha

V2 je zapremina vazduha u stubu visine h

Iz prethodnih jednačina sledi

Na menzuru u vertikalnom pravcu deluju sledeće sile

• Sila koja održava menzuru u zadatom položaju: F1↓ = F vertikalno naniže

Prema Ohmovom zakonu za struju se dobija

odavde dalje imamo

te se za kapacitivnost kondenzatora konačno dobija

E1 = E 2 ⇒ mgL = 61 mL2ω2 ⇒ L = ω6g2

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ FIZIKE NA

(28. jun 2016.)

(Test sadrži 20 zadataka. Netačni odgovori donose negativne poene)

3. Masa pozitrona je jednaka masi

4. Termodinamički izobarski proces se odvija pri

8. Redna veza otpornika otpornosti R , kondenzatora kapacitivnosti C i kalema induktivnosti L je priključena

10. Brzina prostiranja svetlosti u vakuumu zavisi od

13. Tanak list cigaret papira okvašen

15. Masa Meseca