IZABRANE PODVRSTE ŠAHA

A.3. The Chain/Mazes and Monsters: Lanac/Lavirinti i čudovišta (v. Kosteniuk, 2001:
32-35; Polgar, 2006: 7, 11, 13; Root, 2008: 58-59, 101)

Na praznu šahovsku tablu standardnih dimenzija nastavnik postavlja jednu belu figuru
(skakača, topa, lovca ili damu) i nekoliko crnih figura koje su tako rasporeñene da
postoji niz uzastopnih poteza belom figurom (crne figure sve vreme stoje tamo gde su
prvobitno postavljene, sve dok ne budu uzete) kojima se uzima po jedna crna figura,
sve do trenutka kada ne preostane više nijedna. Od učenika se očekuje da taj niz
poteza prikaže i/ili zapiše šahovskom notacijom.

Ovako definisana igra (v. Polgar, 2006: 7; u verziji koju navodi Rut (Root) koristi se
naziv Lavirinti i čudovišta) zahteva da nastavnik prethodno pripremi pozicije za
vežbanje (ili da koristi softver za generisanje takvih pozicija), dok Kostenjuk predlaže
verziju gde je povremeno dozvoljen po jedan „prazan“ potez izmeñu dva uzimanja,
kojim se crna figura napada pre nego što bude uklonjena sa table. U tom slučaju
praktično nije potrebno posebno pripremati pozicije za vežbu, pošto ih je lako
konstruisati na licu mesta. Ova vežbanja je zahvalno koristiti neposredno pošto učenik
usvoji pravila po kojima se odreñena figura kreće, odnosno uklanja protivničke figure
sa table. Prilikom postavljanja protivničkih figura najjednostavnije je prvo postavljati
pešake, a potom mogu da se postave i ostale crne figure, pošto njihova dejstva ne
utiču na ishod igre, jer uzastopne poteze odigrava samo beli.

Slika 3 – Lanac (igra se niz uzastopnih poteza belom damom)

U primeru koji je dat na Slici 3, uzastopnim potezima belom damom 1.
:a5, 2.
:g5,
3.
:g7, 4.
:g2, 5.
:h1 i 6.
:f3 (može se zameniti redosled poslednja dva poteza)
dolazi se do rešenja postavljenog zadatka.

A.4. AlterWay: Žetva (v. Bartashnikov, 1998a: 1)

AlterWay je naziv igre, ali i softvera koji je razvio Aleksej Bartašnjikov. U osnovnoj
verziji pravila se podudaraju sa onima koje predlaže Žuža Polgar u igri „Lanac“, ali
softver (pa samim tim i mogućnosti zadavanja u igri za tablom) nudi mogućnost
postojanja i više belih figura, tako da se u svakom trenutku potezom bilo koje od njih
mora očuvati niz uzastopnih uzimanja crnih figura od početka do kraja zadatka.

Ova igra se u svojoj složenijoj varijanti može proigravati tokom časa utvrñivanja koji
sledi pošto se nauče kretanja svih figura. U primeru datom na Slici 4, beli sledećim
nizom uzastopnih poteza uzima sve crne figure: 1. :h3, 2. :f3, 3. :g5, 4. :h7,
5. :c1, 6. :h1, 7. :g2 i 8. :h4, i na taj način uspešno rešava postavljeni zadatak.

Slika 4 – Žetva (primer sa kretanjem više belih figura)

A.5. The Labyrinth: Lavirint (v. Kosteniuk, 2001: 32-35)

Lavirint je podvrsta šaha koja je usložnjenje igre „Lanac“ u verziji koju predlaže
Aleksandra Kostenjuk. Sva pravila su ista, s tim što se pokretnoj figuri beloga dodaje i
niz nepokretnih (opet je i ovde najzahvalnije iskoristiti pešake) figura, koje su

2
isključivo u ulozi prepreka, pošto se ne mogu uzimati. Preporuka je da se na času
utvrñivanja pravila kretanja i uzimanja koja važe za odreñenu figuru prvo proigravaju
vežbe u okviru igre „Lanac“, a potom i one po pravilima „Lavirinta“.

Slika 5 – Lavirint (beli top uzima nebranjene crne pešake u što manjem broju poteza)

U primeru datom na Slici 5, beli uzastopnim potezima topa napada i uzima crne
pešake, vodeći pri tome računa da pešaci u trenutku uzimanja budu nebranjeni:
1. a3, 2. a7, 3. :b7, 4. :c7, 5. c6, 6. :b6, 7. :f6, 8. f5, 9. :e5, 10. d5,
11. :d4, 12. d5, 13. :g5, 14. h5 i 15. :h4.

A.6. Last Move: Poslednji potez (v. Bartashnikov, 1998b: 1)

Kako se naziv originalno odnosi na softver koji generiše odreñene tipove zadataka, za
naše potrebe su zanimljive igre pod nazivima “Add King” (Dodaj kralja) i “Add
Pieces” (Dodaj figure). U podvrsti „Dodaj kralja“ nastavnik/računar konstruiše
poziciju (v. Sliku 6) u kojoj na standardnoj šahovskoj tabli punoj figura sa
izostavljenim crnim kraljem postoji samo jedno polje na koje se može postaviti taj
kralj tako da se odmah nañe u matu u skladu sa pravilima ortodoksnog šaha, koja se
podrazumevaju gde god su izostavljena dodatna objašnjenja.

3
 Slika 6 – Poslednji potez, podvrsta Dodaj kralja

U primeru koji je dat na Slici 6 polje f4 je jedino slobodno polje na koje se može
postaviti crni kralj tako da se odmah nañe u matnoj slici.

U tipu zadatka „Dodaj figure“ na tabli se takoñe nalazi veliki broj figura rasporeñenih
u skladu sa pravilima ortodoksnog šaha, ovog puta uključujući i crnog kralja, a van
table se nalazi jedna ili više belih figura. Cilj ove vežbe je da se te bele figure u skladu
sa pravilima ortodoksnog šaha postave na preostala slobodna polja na tabli, tako da se
crni kralj (usled dejstva novopostavljenih figura) nañe u matu. Ove vežbe su zahvalne
za sagledavanje matnih slika i mogu se primenjivati čim učenici ovladaju konceptom
matiranja.

A.7. Chess Mazes: Šahovski lavirinti (v. Alberston, 2005: 1-14)

Igra pod nazivom „Šahovski lavirinti“ izum je kanadskog učitelja šaha Brusa
Alberstona (Bruce Alberston) i predstavlja usložnjenje i objedinjenje prethodno
navedenih koncepata. U osnovnoj verziji ove podvrste šaha na tablu se postavlja jedna
bela figura (dama, top, lovac ili skakač) i jedna ili više crnih figura meñu kojima se
obavezno nalazi i kralj. Beli odigrava niz uzastopnih poteza tokom kojih ni u jednom
trenutku ne sme da stane na polje koje kontroliše bilo koja crna figura (uključujući i
kralja). Cilj igre je da se takvim kretanjem (crne figure su sve vreme nepomične) u
najmanjem mogućem broju poteza crnom dâ (u zavisnosti od toga šta se zahteva u
postavci zadatka) šah na „nebranjenom“ polju (v. Vuksanović i Marković, 2007:

4
52-54) ili mat (v. Vuksanović i Marković, 2007: 74-75). Tokom kretanja svojom
figurom beli usput sme da uzima protivničke figure, pri čemu važi ograničenje da u
trenutku uzimanja njih ne smeju braniti druge crne figure.

Slika 7 – Šahovski lavirint (davanje šaha topom)

U primeru na Slici 7 belom je dovoljno da odigra četiri poteza kako bi, u skladu sa
pravilima šahovskog lavirinta, dao crnom šah najbrže što može: 1. c1, 2. h1,
3. :h3 i 4. h6+.

Složeniji zadaci podrazumevaju postojanje više belih figura. U prvom slučaju samo
jedna od njih se definiše kao pokretna, dok su ostale sve vreme statične. Njihov
zadatak je da ili brane pokretnu figuru u trenutku kada daje mat, ili da „vezuju“
protivničke figure (taj termin podrazumeva da u partiji ortodoksnog šaha ne bi mogle
da se pomere, jer bi otkrile dejstvo protivničke figure na sopstvenog kralja, što
pravilima nije dozvoljeno). Uloga vezivanja se ovde ogleda u činjenici da se na taj
način omogućava beloj pokretnoj figuri da staje na polja koja kontroliše protivnička
vezana figura, ili da uzima crne figure koje vezana figura tada „ne brani“.

Drugi slučaj podrazumeva postojanje većeg broja belih pešaka koji učestvuju u
manevrima beloga. U svakom potezu može se pomerati bilo koji od njih, ali tako da ni
u jednom trenutku nijedan ne bude napadnut od strane crnih figura (i ovde važi
izuzetak koji je opisan u prethodnom pasusu, a odnosi se na vezane crne figure).
Ukoliko bilo koji pešak stigne do osmog reda, može se promovisati u damu, topa,

5
lovca ili skakača, ali se nova figura više ne sme pokretati sa polja promocije sve do
kraja zadatka, već odatle vrši već opisane funkcije odbrane svojih figura ili vezivanja
protivničkih.

Na ovaj način vidi se da igra Šahovskih lavirinta predstavlja višestruko funkcionalno

metodičko-didaktičko sredstvo u nastavi šaha. „Ova svojevrsna vrsta šahovskih ‘kata’
(po analogiji sa karateom) podrazumeva borbu protiv statičnog protivnika koji
zauzima prostor i u odnosu na kojega izvodimo svoje precizne manevre. Na taj način
se postupno, u kontrolisanim uslovima, vežbaju stečene veštine (kretanje i uzimanje
nebranjenih protivničkih figura), unapreñuje osećaj za prostor na šahovskoj tabli
(izbegavanje kontrolisanih polja), ciljno usmeravaju dejstva (davanje šaha i mata) i
uvažava ‘šahovsko’ vreme kao faktor (zadatak je neophodno rešiti u što manjem broju
poteza)“ (Marković i saradnici, 2009: 307).

Literatura

Alberston, B. (2004): Chess Mazes, Russell Enterprises, Inc, Milford, CT.

Alberston, B. (2005): Chess Mazes: Introduction and Brief Overview. Preuzeto

1. decembra 2008. sa WWW: http://www.chesscafe.com/mazes/mazesintro.htm.

Bartashnikov, A. (1998): AlterWay. Preuzeto 12. maja 2009. sa WWW:

http://www.chessvariants.org/programs.dir/alterway.html.

Bartashnikov, A. (1998): Last Move. Preuzeto 12. maja 2009. sa WWW:

http://www.chessvariants.org/programs.dir/lastmove.html.

Kosteniuk, A. (2001): How I Became a Grandmaster at 14, Ajax, Moscow.

Marković, I., Vuksanović, S. i Koprivica, V. (2009): „Novine u obuci šaha u mlañem

školskom uzrastu“, Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vaspitanja
(zbornik radova, ur. B. Bokan), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 301-308.

Marković, I. i Koprivica, V. (2009): „Podvrste šaha kao dopunsko didaktičko sredstvo

u ranoj fazi obuke“, Teorijski, metodološki i metodički aspekti takmičenja i pripreme

6
sportista (zbornik apstrakata, ur. I. Juhas i V. Koprivica), Fakultet sporta i fizičkog
vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Beograd, 80.

Polgar, S. (2006): SPF Chess Training Guide for Teachers, Susan Polgar Foundation,
New York.

Root, A. W. (2008): Science, Math, Checkmate: 32 Chess Activities for Inquiry and
Problem Solving, Teacher Ideas Press, Westport, CT.

Vuksanović, S. i Marković, I. (2007): 3, 4, pozor – šah!, MST Gajić, Beograd.

Vuksanović, S. i Marković, I. (2009): 3, 4, pozor – šah! (radna sveska, II izmenjeno i

dopunjeno izdanje), MST Gajić, Beograd.