АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗАПАДНА СРБИЈА

ОДСЕК ____ УЖИЦЕ______

МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ____ Информационе технологије и системи_ ___

Предмет: АЛГОРИТМИ И ДИСКРЕТНА МАТЕМАТИКА

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: Примена Фибоначијевог низа

Кандидат: Ментор:

Кристина Милојевић МИ 17/21 Др Љубица Диковић

Ужице, 2021. године

РЕЗИМЕ

Овај семинарски рад заснива се на теорији и примени Фибоначијевог низа.

Обзиром да је у питању тематика из области математике, у раду ће бити приказана
дефиниција и нека својства Фибоначијевог низа, као што су форме или особине,
идентитети и присуство и примена у геометрији и природи. Такође, биће приказана
повезаност Фибоначијевог низа са Златним пресеком и Паскаловим троуглом.

Кључне речи: Фибоначијев низ, Златни пресек, Паскалов троугао.

2
ABSTRACT

This seminar paper is based on the theory and application of the Fibonacci sequence.
Since it is a topic in the field of mathematics, the paper will be presented
definition and some properties of the Fibonacci sequence, such as forms or properties,
identities and presence and application in geometry and nature. Also, the connection of the
Fibonacci sequence with the Golden Section and Pascal's triangle will be shown.

3
Кеywords: Fibonacci sequence, Golden Section, Pascal’s triangle.

4
 САДРЖАЈ
РЕЗИМЕ....................................................................................................................................2

ABSTRACT...............................................................................................................................3

ПОПИС СЛИКА.......................................................................................................................5

1. УВОД.................................................................................................................................6

1.1. Леонардо Фибоначи..................................................................................................7

2. ФИБОНАЧИЈЕВ НИЗ БРОЈЕВА.....................................................................................8

2.1. Основне особине........................................................................................................8

2.2. Фибоначијеви бројеви у Паскаловом троуглу........................................................9

2.3. Идентитети...............................................................................................................10

3. ЗЛАТНИ ПРЕСЕК..........................................................................................................11

3.1. Приказ Фибоначијевог низа...................................................................................12

4. ПРИМЕНА ФИБОНАЧИЈЕВОГ НИЗА........................................................................13

4.1. У природи.................................................................................................................13

4.2. На људском телу......................................................................................................16

4.3. У музици...................................................................................................................16

4.4. У архитектури..........................................................................................................16

4.5. У фенг шуи систему математичких склопова.......................................................18

4.6. У дизајну...................................................................................................................18

4.7. Одређивање н-тог Фибоначијевог броја-рекурзијом...........................................19

4.8. У коцкању(рулет)....................................................................................................20

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................21

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................22

5
ПОПИС СЛИКА

Слика 1-1 Фибоначијеви зечеви.............................................................................................6

Слика 1-2 Леонардо Фибоначи...............................................................................................7
Слика 2-1 Фибоначијев низ бројева.......................................................................................8
Слика 2-2 Паскалов троугао....................................................................................................9
Слика 3-1 Златни пресек........................................................................................................11
Слика 3-2 Приказ правоугаоником.......................................................................................12
Слика 3-3 Приказ спиралом..................................................................................................12
Слика 4-1 Сунцокрет..............................................................................................................14
Слика 4-2 Борова шишарка...................................................................................................14
Слика 4-3 Ананас...................................................................................................................15
Слика 4-4 Шкољка пужа Наутилуса.....................................................................................16
Слика 4-5 Кошница................................................................................................................16
Слика 4-6 Људско тело..........................................................................................................17
Слика 4-7 Партенон...............................................................................................................18
Слика 4-8 Партенон пре.........................................................................................................18
Слика 4-9 Фенг шуи...............................................................................................................19
Слика 4-10 Примена у дизајну..............................................................................................19
Слика 4-11 Одређивање броја рекурзијом...........................................................................20

6
 1. УВОД

Почетком XIII века Леонардо Фибонацци је упознао Европу са радовима индијско-

арапских математичара, а тиме непосредно и кинеских. Он је у својој расправи Liber
abaci (˝књига о абаку˝) 1202. године изложио практичан аритметички проблем:

→˝Колико пари зечева ће репродуковати један пар за годину дана, ако се претпостави
да сваког месеца један пар роди нови пар, који за два месеца постане репродуктиван?˝

Занимљив је редослед бројева до којег је дошао проучавајући размножавање зечева.

Решавањем овог задатка добио је низ бројева на следећи начин:
→првог месеца експеримент почиње једним паром зечева,
→у другом месецу ће постојати само тај један пар,
→у трећем месецу ће их бити 2,
→у четвртом 3,
→у петом 5,
→у шестом 8 итд.
Овом низу бројева је француски математичар Едвард Лукас дао име Фифоначијеви
бројеви и открио њихове важне примене.

7
 Слика 1-1 Фибоначијеви зечеви

1.1. Леонардо Фибоначи

Леонардо Фибоначи, такође познат и као Леонардо из Пизе, био је италијански

математичар из Пизе који је сматран „најталентованијим западним математичарем
средњег века”. Он је у свом раду, Књига о абакусу (Liber abaci, 1202), глорификовао
хинду-арапски систем бројева. Године 1225. објавио је своју четврту књигу, која је
данас најпознатија од свих, Liber Quadratorum или Књига о квадратним бројевима.
Његова најпознатија дела су:
 Liber Abaci (1202, књига рачуна),
 Practica Geometriae (1220, збирка техника мерења и подела површина и
запремина и других тема из области практичне геометрије),
 Flos (1225, решења проблема које је поставио Јован Палермски),
 Liber quadratorum (о Диофантовим једначинама, посвећена Фридриху II),
 Di minor guisa (о трговачкој аритметици; изгубљена),
 Тумачење ’Књиге X’ Еуклидових елемената (изгубљена).

8
 Слика 1-2 Леонардо Фибоначи

2. ФИБОНАЧИЈЕВ НИЗ БРОЈЕВА

Фибоначијев низ је математички низ примећен у многим физичким, хемијским и

биолошким појавама. Представља низ бројева у коме збир претходна два броја у низу
дају вредност наредног члана низа. Индексирање чланова овог низа почиње од нуле а
прва два члана су му 0 и 1.
Фибоначијев низ:
0,1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89,144,....
Фибоначијев низ добија се по формули:
fn=fn-1 + fn-2, n>2

Слика 2-3 Фибоначијев низ бројева

9
 2.1. Основне особине

Фибоначијев број 𝐹𝑛 је:

a) Паран → ако и само ако је облика 𝑛 = 3𝑘 ;

b) Дељив са 3 → ако и само ако је облика 𝑛 = 4𝑘 ;
c) Дељив са 5 → ако и само ако је облика 𝑛 = 5𝑘 ;
d) Дељив са 4 → ако и само ако је облика 𝑛 = 6𝑘 ;
e) Дељив са 10 → ако и само ако је облика 𝑛 = 15𝑘 .
Доказ.
a) Како је 𝐹𝑛 = 𝐹𝑛−1 + 𝐹𝑛−2 = (𝐹𝑛−2 + 𝐹𝑛−3) + 𝐹𝑛−2 = 2𝐹𝑛−2 + 𝐹𝑛−3 добијамо да
су бројеви 𝐹𝑛 и 𝐹𝑛−3 исте парности. Како је 𝐹0 = 0, а 𝐹1 = 𝐹2 = 1, добијамо да је
𝐹𝑛 паран ако је облика 𝑛 = 3𝑘 .
b) Ако наставимо са рачуном из дела под а) добијамо
𝐹𝑛 = 2𝐹𝑛−2 + 𝐹𝑛−3 = 2(𝐹𝑛−3 + 𝐹𝑛−4) + 𝐹𝑛−3 = 3𝐹𝑛−3 + 2𝐹𝑛−4 што са 𝐹0 = 0,
𝐹1 = 𝐹2 = 1 и 𝐹3 = 2 даје тврђење.
c) Ако наставимо са рачуном из дела под b) добијамо
𝐹𝑛 = 3𝐹𝑛−3 + 2𝐹𝑛−4 = 3(𝐹𝑛−4 + 𝐹𝑛−5) + 2𝐹𝑛−4 = 5𝐹𝑛−4 + 3𝐹𝑛−5 што са 𝐹0 = 0,
𝐹1 = 𝐹2 = 1, 𝐹3 = 2 и 𝐹4 = 3 даје тврђење.
d) Ако наставимо са рачуном из дела под с) добијамо
𝐹𝑛 = 5𝐹𝑛−4 + 3𝐹𝑛−5 = 5(𝐹𝑛−5 + 𝐹𝑛−6) + 3𝐹𝑛−5 = 8𝐹𝑛−5 + 5𝐹𝑛−6 што са 𝐹0 = 0,
𝐹1 = 𝐹2 = 1, 𝐹3 = 2, 𝐹4 = 3 и 𝐹5 = 5 даје тврђење.
e) Ова особина је директна последица делова под а) и с). Можемо је проверити за
неке мање вредности у таблицама.

2.2. Фибоначијеви бројеви у Паскаловом троуглу

У Паскаловом троуглу сваки број је једнак збиру два броја који се налазе изнад
њега са леве и десне стране. Сваки ред започиње и завршава се са 1.
Опште правило је:
Збир бројева на једној дијагонали Паскаловог троугла једнак је збиру бројева
предходне две дијагонале.

10
 Слика 2-4 Паскалов троугао

Посматрањем следећег торугла, могу се уочити тврдње:

1
121
12321
1234321
123454321
12345654321
1234567654321
...

Збир чланова сваког реда даје резултате: 1, 4, 9, 16, 25, 36, 49,... који су квадрати
бројева 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, ...
У ове рекурзионе релације за Фибоначијеве бројеве уграђена је структура Паскаловог
троугла, што указује на његову везу са Фибоначијевим низом.

2.3. Идентитети

Poznati su nam identiteti, kao što su:

 Honsbergove relacije

11
 Fn+m=Fn-1Fm+FnFm+1
F(k+1)n=Fn-1Fkn+FnFkn+1
Fn=F2(n+1)/2+ F²(n-1)/2
 D'Ocanenov identitet
 F4n-Fn-2Fn-1Fn+1Fn+2=1
 Catalanijev identitet
F2n-Fn+rFn-r=(-1)n-rF²r
 Cassinijev identitet
Fn+1Fn-1- F2n=(-1)n
 Kvadratni izraz
F2n=(L2n-2(-1)n)/5
Fn+1=(Fn+Ln)/2

3. ЗЛАТНИ ПРЕСЕК

Фибоначи је дошао до закључка да се многе свари у природи дешавају по

одређеном обрасцу.
Златна размера (пресек) – божанска размера, се може изразити бројем:

фи ( φ )→ 1,6180339…
Али је много битније његово значење у размери коју одређује.
Једна природна аритметичка резмера коју можемо добити са само два елемента
изражава се формулом:

а : б = (а + б) : а
Mање према већем као веће према целини.
Ова размера назива се златна размера.

12
 Слика 3-5 Златни пресек

Златним пресеком се на најидеалнији начин дефинишу односи.

3.1. Приказ Фибоначијевог низа

Фибоначијев низ се, осим бројева, може приказати и путем серије правоугаоника,
као и спиралом, коју можемо нацртати користећи те правоугаонике, и у том облике се
најчешће примењује у природи као уметност.

13
 Слика 3-6 Приказ правоугаоником

Слика 3-7 Приказ спиралом

4. ПРИМЕНА ФИБОНАЧИЈЕВОГ НИЗА

Фибоначијев низ применљив је у доста области, неке од њих су:

 У природи,
 На људском телу,

14
  У музици,
 У архитектури,
 У фенг-шуи систему математичких склопова,
 У дизајну,
 Одређивање н-тог Фибоначијевог броја-рекурзијом
 У коцкању(рулет)

4.1. У природи

Тешко је пронаћи биљку у природи која не расте у складу са Фибоначијевим низом.

Сунцокрет → његова глава има 34 реда семенки, које се окрећу у смеру супротном од
кретања казаљке на сати и 21 ред семенки, које се окрећу у смеру кретања казаљке на
сату.

Слика 4-8 Сунцокрет

Борове шишарке → имају 5 стрмих и 8 постепених спирала.

15
 Слика 4-9 Борова шишарка

Ананас → има 8 и 13 постепених спирала и 21 стрму спиралу.

Слика 4-10 Ананас

16
Шкољка пужа Наутилус → типично Фибоначијев низ. Она је у облику спирале, чији су
саставни делови квадрати, сви дужине једног од Фибоначијевих бројева.

Слика 4-11 Шкољка пужа Наутилуса

Код пчела → може сеуочити Фибоначијев низ. У кошници је увек мањи број мушких
пчела, него што је женских. Када се подели број женки са бројем мужјака, увек се
добија фи.

Слика 4-12 Кошница

17
 4.2. На људском телу

Људско тело је направљено у размерама божанске пропорције.

Састоји се од бројева 1, 2, 3, и 5 Фибоначијевог низа:
→ 1 Нос, 2 ока, 3 сегмента сваког уда и 5 прстију на свакој руци.

Слика 4-13 Људско тело

4.3. У музици

Такође је примењен и у музици, у неким песмама се помињу бројеви низа, у другим

представљају тактове или стихове, па и саме ноте, и појављује се у свим жанровима
музике. Највећи број музичких композиција базираних на Фибоначијевом низу налази
се код:
1. Бетовена → 97%
2. Хајдна → 97%
3. Моцарта → 91%

4.4. У архитектури

Фибоначијев низ често се повезује са бројем фи, који је добио име по старогрчком
вајару Фидији, градитељу Партенона и многих фигура које су изграђене у складу са
идеалним пропорцијама.

18
Управо та дела је Фидија сматрао најскладнијим облицима архитектуре.

Слика 4-14 Партенон

Слика 4-15 Партенон пре

19
4.5. У фенг шуи систему математичких склопова

*(1) - Таиђи
*(2) - јин и јанг
*(3) - Чи(небески, земаљски, људски)
*(5) - Пет фаза и
*(8) - Осам триграма

Слика 4-16 Фенг шуи

4.6. У дизајну

Слика 4-17 Примена у дизајну

20
 4.7. Одређивање н-тог Фибоначијевог броја-рекурзијом

using namespace std;

int fib(int n)

{
if(n<=1)

return n;
int f1=fib(n-1);
int f2=fib(n-2);
return f1+f2;
}
int main()
{
int N,x;
cin >> N;
x=fib(N);
cout << x << endl;
return 0;
}

Слика 4-18 Одређивање броја рекурзијом

21
 4.8. У коцкању(рулет)

*То је Фибоначијев систем и заснива се на вероватноћи:

 Фибоначијеви бројеви представљају низ потеза, означавајући величину улога -
1х; 1х; 2х; 3х; 5х; 8х; 13х; 21х;....итд.
 Дакле, први улог је једна јединица улога, као и следећи. Зато је трећи
улог(уколико први и други не буду победнички) 2х, уколико не додђе, 3х, и тако
се улог повећава пратећи низ.
 Сваким потезом који није добитан, вероватноћа се повећава да је наредни
добита, а Фибоначијев низ у улогу омогућава добитак.
 При првом добитном потезу, улог се не враћа на почетак низа(1х), веч само за
два члана уназад-уколико је био 13х, следећи износи 5х, и низ се наставља.

22
ЗАКЉУЧАК

Из приказаних занимљивости и карактеристика Фибоначијевог низа и

Фибоначијеве константе Φ (phi), може се закључити да је то више од математичке
загонетке. Златни пресек је једно од највећих блага примењене геометрије још из
античког времена. Предмет и метод истраживања су резултирали очекиване и
предпостављене закључке и исти су у раду представљени. За сада важи тврђење да је
Фибоначијев низ бесконачан, попут Свемира, али се можепоставити питање:
Које су стварне особине и докле сежу тајне овог природног феномена?

23
ЛИТЕРАТУРА

1. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Фибоначијев_низ
2. http://stari.etspupin.edu.rs/files/zlatni-presek
3. https://zlatnipreseci.wordpress.com/
4. https://www.vzsbeograd.edu.rs/attachments/article/320/03_Proporcija_zlatni
%20presek_03%20za%20sajt.pdf

24