Савезни секретаријат за образовање и културу VII

САВЕЗНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И

КУЛТУРУ
(1954-1967)

ИСТОРИЈАТ СТВАРАОЦА ФОНДА

Темељи државне организације „друге“ Југославије постављени су на конгресу АВ-

НОЈ-а ратне 1943. године. Већ тада су утврђене основне контуре нове државе, иако државна
управа није добила свој коначан изглед ни у деценијама које су следиле по окончању рата.
Честе реорганизације државне управе као израз идеолошких и политичких лутања владајуће
елите и проблеми у вези са изградњом новог привредног система имали су директан утицај
на све аспекте друштвеног живота и организације државе. Свеукупним променама биле су
обухваћене и области просвете и културе.
Реорганизацијом савезних органа управе започетом током 1950. године извршена је
постепена децентрализација управљања пословима државних органа и пренос тих послова на
непосредне извршиоце. Одлучна децентрализација послова из надлежности савезних органа
управе настављена је током 1951. смањењем броја савезних органа управе и броја запослених
у њима.1
Уставни закон из 1953. године донео је обимне промене у организацији федераци-
је.Функције Владе ФНРЈ и њених органа, укинутих поменутим Уставним законом,преузели
су Савезно извршно веће и савезни органи управе. У овом периоду формирају се и секретари-
јати СИВ-а, као посебне организационе јединице у оквиру администрације Савезног извр-
шног већа.2
Секретаријат за просвету образован је након укидања Савета за науку и културу, као
административни орган СИВ-а. За датум оснивања Секретаријата узима се 17. март, када је
Ерих Кош именован за секретара за питања просвете.3 У делокруг Секретаријата улазила су
питања из области просвете, науке, културе и статистика о научним, културним и просветним
установама.4 Искључиво административна улога која му је додељена имала је за последицу
бројне промене у организацији и надлежностима у односу на положај укинутог Савета за на-
уку и културу. Драстично смањење броја запослених негативно се одразило на рад Секрета-
ријата.5 Обим послова на изради нових прописа за потребе СИВ-а онемогућио је Секретари-
јат да се у довољној мери посвети решавању осталих задатака из своје надлежности, у првом
реду вршења надзора над применом постојећих савезних прописа и законитости прописа ре-
публичких и локалних органа.6
Поменутом реорганизацијом државне управе укинуто је Одељење за међународне ве-
зе Секретаријата за просвету а његови послови прешли су у надлежност Комисије за култур-

1
Љубиша Кораћ, Организација федерације у социјалистичкој Југославији, Архив Југославије -
Београд, Глобус – Загреб, 1981, стр.179-182.
2
Исто, стр.183-185. Секретаријати СИВ-а представљали су посебне организационе јединице у ад-
министарцији СИВ-а задужене за стручне и друге послове у вези са оним управним пословима
који су се, сходно одредбама Уставног закона, налазили непосредно у надлежности Савезног из-
вршног већа.
3
Службени лист ФНРЈ, бр.12 од 18. марта 1953. године. Решење о постављању секретара у адми-
нистрацији Савезног извршног већа.
4
Љубиша Кораћ, наведено дело, стр. 347.
5
АЈ 318-11-17. Непосредно по оснивању, Секретаријат је имао свега 3 службеника.
6
АЈ 318-11-17.
VIII Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

не везе са иностранством и, једним делом, Југословенске националне комисије за УНЕСКО.7

Део послова из области међународне сарадње враћен је у надлежност Секретаријата образо-
вањем Сектора за међународне везе у децембру 1955. године. Преко њега су реализовани
бројни програми помоћи из иностранства: техничка помоћ УНЕСКО-а, трипартитна помоћ
САД, Енглеске и Француске, помоћ Фордове фондације, итд.8
Следећи корак у утврђивању организационог оквира и делокруга рада Секретаријата
учињен је доношењем Уредбе о организацији и пословању СИВ-а из маја 1954. године. Над-
лежности Секретаријата за просвету утврђене су одредбама чл. 59 и 63 наведене Уредбе. Чла-
ном 59 Секретаријату су додељени следећи послови:
- да прати извршење савезних закона и других прописа и стара се о
извршењу закључака СИВ-а у области просвете и културе;
- да се стара о обезбеђењу статистичких података и других материјала о
научним, просветним и културним установама и другим питањима и
проблемима из области просвете, културе и науке о чему има да подноси
извештаје Већу;
- да припрема материјал, даје мишљење и предлаже Већу мере које треба
предузети по питањима из области просвете и културе;
- да припрема нацрте прописа из области просвете и културе.9
У члану 63, који има општи карактер, стоји следеће: „Секретаријати Већа дужни су у
свом делокругу да прате прописе републичких и локалних органа, да указују Већу на оне њи-
хове прописе који су у супротности са савезним законом и другим прописима и да му предла-
жу предузимање мера за које је Веће овлашћено, као и да прибављају податке и материјале
потребне Већу за доношење прописа и других аката Већа, за решавање организационих пита-
ња и за одређивање смерница за рад савезних органа управе“.10
Организација Савезног извршног већа успостављена поменутом Уредбом узроковала
је бројне проблеме у раду секретаријата СИВ-а. Највеће проблеме узроковала је тежња за
ограничавањем улоге секретаријата искључиво на припрему прописа и мера према одлукама
одбора СИВ-а. Тиме су секретаријати губили сваку иницијативу. Осим тога, ограничавана је
веза између секретаријата и осталих савезних и републичких установа. Други значајан разлог
неразвијености секретаријата проистицао је из ограничености постојећег кадра.11 Услед све-
га, наметнула се потреба да се појединим секретаријатима, међу њима и Секретаријату за
просвету, дају одређена управна овлашћења, како би СИВ и одбори били ослобођени решава-
ња неких управних питања. У тадашњем систему управе, постојало је схватање да су „секре-
таријати непосредни органи појединих одбора“12.
Суштину даљих промена у систему организације савезне и републичке управе пред-
стављала је тежња за растерећењем извршних већа и њихових одбора и преношење свих опе-
ративних функција на органе управе. Требало је снажније подвући њихову самосталност и
дати им права и овлашћења која су им по уставном закону и припадала. Нужно је било поја-
чати и вертикалну повезаност између органа управе разних степена.13
Посебно место у развоју органа државне управе има Закон о државној управи који је
ступио на снагу 5. априла 1956. године. Наведеним законом утврђена су основна начела уну-
трашње организације савезних органа управе. Према одредбама закона, њихова унутрашња
организација имала се утврђивати уредбама СИВ-а. Секретаријати СИВ-а и други савезни ор-
гани управе могли су унутрашњу организацију утврдити правилницима које су доносили уз

7
АЈ 318-11-17.
8
АЈ 318-11-17.
9
Службени лист ФНРЈ, бр. 19 од 05. маја 1954. године.
10
Исто.
11
АЈ 318-11-17. Елаборат: „Основни проблеми организације државне управе“, стр.9.
12
Исто, стр.10.
13
Исто, стр.15.
Савезни секретаријат за образовање и културу IX

овлашћење и сагласност СИВ-а. Законом о савезним органима управе, донетим истовремено

кад и Закон о државној управи, по први пут у дотадашњем развоју савезних органа управе,
појединачно су одређени савезни органи управе, њихов делокруг и међусобни односи.14 Од
тог тренутка Секретаријат за просвету наставља рад као Секретаријат СИВ-а за просвету и
културу. Делокруг рада Секретаријата одређен је чланом 23 поменутог закона. У његову над-
лежност улазили су послови из области школства, просвете и културе као и одржавање међу-
народних веза у поменутим областима.15 Проширене надлежности и нови задаци додељени
Секретаријату наметнули су потребу за оснивањем неколико стручних савета и комисија при
Секретаријату.16 Најзначајнији међу њима били су: Савет за стипендије (од 01.08.1956), Савет
за радио-дифузију и телевизију (од 30.01.1958), Савет за филм (од 30.01.1958) и Савет за про-
светна питања националних мањина (од 19.06.1958).17 Од 24. априла 1958. Секретаријат преу-
зима од СИВ-а надзор над радом Комисије за културне везе са иностранством за коју, од та-
да, обавља стручне и административне послове.18 Током свог постојања, Секретаријат је вр-
шио надзор над радом више установа из области просвете и културе.19
Доношењем Устава СФРЈ 1963. године почиње нов период у развоју савезних органа
управе. Новим Уставом одређени су општа улога и функција органа управе у друштвено-по-
литичком систему. У исто време наглашена је њихова самосталност у оквиру додељених за-
конских овлашћења и одговорност за рад скупштини и њеним политичко-извршним органи-
ма.20 Одредбама Устава из 1963. СИВ је дефинисан као орган Савезне скупштине коме се по-
верава политичко-извршна функција у оквиру права и дужности федерације. СИВ је постао
тело одговорно за спровођење политике федерације чије основе утврђује Савезна скупшти-
на.21 Извршење Уставног закона о спровођењу Устава СФРЈ, довело је до нових промене у
организацији и раду Секретаријата који наставља рад као Савезни секретаријат за просвету и
културу. Од 18. јуна 1964. у саставу Секретаријата делује и Савет за питања школовања стра-
них држављана.22
Од законских прописа донетих по усвајању Устава из 1963. највећи утицај на држав-
ну организацију имао је Закон о савезној управи од 25. фебруара 1965. године. Наведеним за-
коном детаљно су разрађене уставне одредбе о положају, улози и организацији савезних

14
Љ. Кораћ, наведено дело, 189.
15
АЈ 318-12-18. Завршни рачун Секретаријата за просвету и културу СИВ-а за 1956. годину.
16
АЈ 318-12-18. Завршни рачун Секретаријата за за просвету и културу СИВ-а за 1957. годину.
Нове, знатно веће, надлежности и задаци пренети су Секретаријату на основу поменутих Закона
о државној управи и Закона о савезним органима управе, али и на основу новог Закона о јавним
службеницима.
17
Љ. Кораћ, наведено дело, 347-48.
18
Исто, 357.
19
АЈ 318-11-17. Преднацрт Правилника о организацији и раду Савезног секретаријата за образова-
ње и културу из фебруара 1964. Почетком 1964. године, Секретаријат је обављао стручне и ад-
министративне послове за: Комисију за културне везе са иностранством, Југословенску нацио-
налну комисију за УНЕСКО, Савезни друштвени фонд за школство, Савезни фонд за унапређи-
вање културних делатности, Фонд за унапређење ликовне уметности „Моша Пијаде“, Савет за
просветна питања националних мањина, Савет за филм, Координациони одбор за увоз филмова,
Савезну комисију за социјално осигурање уметника, Комисију за давање мишљења о одређива-
њу ранга школа и течајева. Право надзора вршио је над радом Савезне комисије за преглед фил-
мова, Савезне комисије за физичку културу, Југословенске националне комисији за УНЕСКО,
Државног архива ФНРЈ, Југословенског библиографског института, Југословенске кинотеке, Ју-
гословенског завода за проучавање школских и просветних питања, Завода за школску опрему,
Југословенског института за заштиту споменика културе, Издавачког завода „Југославија“, Југо-
словенске концертне агенције, Савезног центра за наставни и културно-просветни филм, Музеја
револуције народа Југославије, Музеја Николе Тесле.
20
Љ. Кораћ, наведено дело, стр.189-190.
21
Исто, стр.124.
22
Исто, стр.348.
X Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

органа управе, њиховој функцији и односима са осталим органима и организацијама.23 Зако-

ном о савезним органима управе од 18. марта 1965. појединачно су одређени савезни органи
управе и савезни органи, односно организације који врше послове од интереса за федераци-
ју.24 Најуочљивија промена до које је довео поменути закон огледала се у даљим изменама у
имену Секретаријата чији званичан назив од тада гласи Савезни секретаријат за образовање и
културу.
У активностима Секретаријата и даље су доминирали стручни и административни по-
слови које је овај орган управе обављао за Савезну скупштину и СИВ. Послови са карактером
управне надлежности чинили су знатно мањи део активности Секретаријата. У датим околно-
стима све чешће су се могли чути предлози за укидање постојећег Секретаријата и оснивање
Савета за образовање и културу.25 Као илустрација актуелних размишљања може нам послужи-
ти материјал „Организација савезне управе – ставови и предлози“. Овде стоји да „за области у
којима федерација сама утврђује општа начела и у основи нема непосредне извршне функције,
као што су образовање, култура и научни рад, треба формирати савете и друга тела са статусом
изван структуре државне управе у ужем смислу“.26 Поменуте ставове делили су и чланови Од-
бора за просветно-културна питања Савезног већа Савезне скупштине.27
Актуелна размишљања о новим моделима државне организације резултирала
су усвајањем Закона о савезним органима управе, савезним саветима и савезним организаци-
јама из маја 1967. године. Новим законом укинут је дотадашњи Савезни секретаријат за обра-
зовање и културу и уместо њега образован Савезни савет за образовање и културу, као струч-
но тело СИВ-а за послове из области културе, образовања и физичке културе.28

УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА СТВАРАОЦА ФОНДА

Питање организације ствараоца фонда у директној је вези са организацијом целокуп-

не државне управе. Промене у државној управи извршене током 50-тих и 60-тих година XX
века одређивале су статус, надлежности, организациону структуру и број запослених у Се-
кретаријату.
Унутрашња организација Секретаријата између 1954-67. године може се реконструи-
сати посредним путем, на основу сачуване грађе фонда. Према доступним информацијама
може се закључити да, све до краја 50-тих година прошлог века, организациона структура Се-
кретаријата није регулисана посебним правилником о организацији и раду, већ другим акти-
ма. Бројни нацрти правилника о организацији и раду настали у овом периоду, финансијска и
друга акта, сведоче о честим променама организационе структуре и броја запослених.
Непосредно по оснивању, Секретаријат за просвету је имао свега троје запослених ан-
гажованих на различитим питањима из области просвете и културе.29 На основу постојеће
грађе не може се утврдити унутрашња организација нити начин расподеле послова међу за-
посленима у Секретаријату током 1953. године. Почетком 1954. године, Секретаријат је имао
7 службеника од чега 5 у рангу саветника и 2 референта. Наведени саветници су обављали
послове из следећих области:
- саветник за општеобразовне школе и школе за спремање наставничког кадра,

23
Службени лист СФРЈ, бр.7 од 17. фебруара 1965. године.
24
Службени лист СФРЈ, бр.11 од 17. марта 1965. године.
25
AJ 318-11-17. Закључци Комисије СИВ-а за проучавање Савезне управе о организацији вршења
функција федерације у области образовања, културе, науке и физичке културе од 04.02.1966.
26
АЈ 318-11-17. „Организација савезне управе – ставови и предлози“, март 1967, стр.11.
27
АЈ 318-11-17. Материјал Одбора за просветно-културна питања Савезног већа Савезне скупшти-
не упућен Комисији СИВ-а за организацију савезне управе поводом разматрања проблема саве-
зне управе, 12.04.1967.
28
Службени лист СФРЈ, бр.21 од 13.05.1967.
29
АЈ 318-11-17.
Савезни секретаријат за образовање и културу XI

- саветник за стручне школе,

- саветник за питања универзитета и научних установа,
- саветник за фискултуру и предвојничку обуку,
- саветник за питања културе и уметности.30
Повећан обим послова и нове надлежности имале су за последицу повећање броја за-
послених и промене у унутрашњој организационој структури Секретаријата. Средином 1955.
године у Секретаријату ради већ 17 службеника, 10 стручњака и 7 административних радни-
ка. Упркос повећању, и даље је постојала потреба за ангажовањем нових стручњака како би
се обезбедио правилан рад Секретаријата.31
Нове податке о организационој структури Секретаријата на почетку 1956. доноси нам
Општи деловодни протокол за поменуту годину. На првој страници деловодника руком су
исписане следеће организационе јединице: Сектор културе, Сектор науке, Сектор стручних
школа, Сектор општеобразовних школа, Правна служба, веза са иностранством – УНЕСКО,
ранг школа. Из поменутог навода не може се видети који организациони облик су имале две
последње организационе јединице, за везу са иностранством и ранг школа.32
Додатне информације о организацији Секретаријата током исте године пружа нам
предлог предрачуна расхода Секретаријата за период од маја до децембра 1956. Из поменутог
предлога сазнајемо да постојећа организација није одговарала задацима предвиђеним Зако-
ном о организацији и пословању СИВ-а већ да је била утврђена према дотадашњим послови-
ма и прописима. У Секретаријату су радила 33 службеника, укључујући секретара и његова
два саветника, распоређена у оквиру неколико сектора (Сектор за образовне школе и школе
за спремање наставног кадра, Сектор за стручно школство, Сектор за универзитете и више
школе, Сектор за културу и уметност и уметничке школе и Сектор за везе са иностраним про-
светним организацијама), Правне службе, Самосталног реферата за ранг школа и течајева,
Документације и Администрације.33
До краја године извршене су даље промене у организационој структури федералног
министарства за просвету и културу. Уместо сектора, реферата и служби формирају се групе,
одељења и одсеци. Послови из области просвете обављани су у оквиру следећих група: Група
за школе општег образовања и за образовање одраслих, Група за стручне школе и Група за
универзитете, више школе и научне установе. За питања из области културе оформљене су
Група за музеје, заштиту споменика културе, архиве и библиотеке и Група за позоришта, ки-
нематографију, издавачку делатност, радиодифузију и телевизију. Посебну организациону
целину чинило је Правно одељење са следећим одсецима: Самостални отсек за међународне
везе, Самостални отсек за евиденцију и материјално-планске анализе и Отсек за опште по-
слове. Групама су руководили самостални саветници на положају начелника, одељењима на-
челници у рангу саветника док су одсецима руководили шефови одсека.34

30
АЈ 318-12-18. Предлог за допунске плате службеника у Секретаријату за просвету СИВ-а од
23.02.1954. године.
31
АЈ 318-11-17. Стенографске белешке са II састанка Групе за организацију управе у области дру-
штвених служби Подкомисије за прописе о организацији државне управе од 13.07.1955. године.
У излагању секретара за просвету, Лепе Перовић, стоји: „ Секретаријат има 17 службеника, од
тога 10 стручњака и 7 административних службеника. Кроз праксу се дошло до закључка да је
потребно још неколико радних места без промене унутрашње структуре, ... Стручни службеници
Секретаријата су квалитетни, а кроз рад добијају још већу стручност, али не дају увек квалитет-
не ствари услед преоптерећености и брзине која се намеће и услед тога што секретар не може
учествовати у свему томе“. У даљем излагању истиче се потреба за постављањем још једног се-
кретара поред постојећег или бар два помоћника секретара: „Стручњаци се припремају кроз низ
конференција и комисије и то је у једном степену добра припрема, али после тога на нивоу се-
кретара постаје уско грло. Зато је Секретаријат предложио да секретар има два помоћника“.
32
АЈ 318-књ.11, Општи деловодни протокол за 1956. годину.
33
АЈ 318-12-18. Предлог предрачуна расхода Секретаријата за период мај-децембар 1956. године.
34
АЈ 318-12-18. Завршни рачун Секретаријата за просвету и културу СИВ-а за 1956. годину од
23.05.1957. године.
XII Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

Након ступања на снагу нових прописа о државној управи, Секретаријат је, фебруара
1957, преузео обављање стручних и административних послова за Југословенску националну
комисију за УНЕСКО и Савет за физичку културу. Од Комисије за културне везе са ино-
странством преузети су послови у вези са стипендијама иностраних влада. Са наведеним по-
словима преузет је и део службеника поменутих тела.35 Током фебруара 1957. формирано је и
Одељење за међународне везе Секретаријата.36
Даље организационе промене извршене су током 1957. или почетком 1958. године.
Секретаријат је и даље функционисао без усвојеног Правилника о организацији и раду и од-
говарајућих прописа о систематизацији радних места.37 Стручни послови обављани су у
оквиру група којима су руководили самостални саветници. За питање међународних веза по-
стојало је посебно одељење са три одсека чијим радом је руководио самостални саветник. У
оквиру Секретаријата постојали су и Одсек за опште послове, Одсек рачуноводства и Правна
служба.38
Предлогом Правилника о организацији и раду Секретаријата од 28. јануара 1958.
предвиђене су значајне промене у односу на постојећу организациону структуру Секретари-
јата. Најзначајније промене огледале су се у замени постојећих група из области просвете и
културе, самосталним саветницима39 у форми посебних организационих јединица. И остале
организационе јединице претрпеле су веће или мање измене. Нека одељења су претворена у
одсеке а предвиђен је и нови Одсек за фондове за кадрове у привреди. Новину је представљао
и планирани Реферат за организациона и кадровска питања. Уз сваког самосталног саветника
налазио би се различит број саветника, референата, администратора. Самостални саветници и
остале организационе јединице Секретаријата обављали би, поред послова из свог делокруга,
и стручне и административне послове из области просвете и културе за поједина стручна те-
ла при Секретаријату, односно СИВ-у, уколико то посебним прописима није другачије утвр-
ђено.40
Потрага за оптималном организационом структуром настављена је и даље о чему све-
дочи недатирани предлог правилника о организацији и раду из исте године. Овим предлогом
35
АЈ 318-11-17. Допис Секретаријату за општу управу СИВ-а у коме се у буџету за 1957. траже
средства за наведена радна места.
36
АЈ 318-11-17. Одељење је имало 3 одсека: - Одсек за просветне везе и техничку помоћ, Одсек за
УНЕСКО, Одсек за стипендије за школовање и усавршавње у иностранству. Новембра 1957. у
Одељењу је радило 10 службеника.
37
АЈ 318-11-17. Предлогом Правилника о организацији и раду Секретаријата од 8. априла 1957. за-
држана је, уз одређене промене, дотадашња организациона структура. Послови из области школ-
ства и културе остали су распоређени у оквиру дотадашњих група. Уместо Самосталних одсека
за међународне везе и Самосталног одсека за евиденцију и материјално-планске анализе предви-
ђени су Одељење за међународне везе (образовано фебруара 1957) са три одсека и Одељење за
евиденцију и материјално-планске анализе. Предлогом правилника задржано је Правно одеље-
ње, али је део послова изузет из његове надлежности и пренет у надлежност новог Општег оде-
љења и његова три одсека (Одсек за административне послове, Рачуноводство и Документација
са библиотеком). Правилником је предвиђено да у Секретаријату може бити највише 72 радна
места.
38
АЈ 318-12-18. Предлог решења о положајним платама службеника Секретаријата СИВ-а за про-
свету и културу од 10.02.1958. године.
39
АЈ 318-11-17. Предлог Правилника о организацији и раду Секретаријата за просвету и културу
СИВ-а од 28.01.1958. Предлогом Правилника било је предвиђено постојање шест самосталних
саветника за следеће послове: самостални саветник за школе општег образовања, самостални са-
ветник за стручне школе, самостални саветник за универзитете, више школе и научне установе,
самостални саветник за образовање одраслих, самостални саветник за музеје, споменике култу-
ре, библиотеке и архиве и самостални саветник за позоришта, кинематографију, издавачку де-
латност, радиодифузију и телевизију. Остале организационе јединице предвиђене правилником
су: Одељење за међународне везе (са 3 стара одсека), Правно одељење, Одсек за фондове за ка-
дрове у привреди, Реферат за организациона и кадровска питања, Одсек за опште послове и Од-
сек рачуноводства.
40
Исто.
Савезни секретаријат за образовање и културу XIII

предвиђено је постојање 4 стручна сектора рада (Сектор за просвету, Сектор за културу, Сек-
тор за међународне везе и Организационо-правни сектор). Послови из делокруга поменутих
сектора били су подељени између самосталних саветника у форми организационих јединица,
реферата и одељења. Као посебне организационе јединице предвиђени су Опште одељење са
3 одсека и Кабинет секретара. Секторима би руководили помоћници секретара, Општим оде-
љењем – начелник, а Кабинетом секретара – шеф Кабинета. Уз самосталне саветнике за поје-
дина питања радио је различит број службеника (обично 1-4). Систематизацијом је било
предвиђено и радно место председника Југословенске националне комисије за УНЕСКО.41
Нека од предложених решења из наведеног предлога правилника имплементирана су
током 1958. године. Из акта Секретаријата Савезном извршном већу од 30. јануара 1959. са-
знајемо како је изгледала организациона структура Секретаријата почетком наведене године.
На челу Секретаријата стајао је секретар уз кога се налазио шеф кабинета. Целокупна делат-
ност организована је у оквиру 4 сектора под непосредним руководством исто толико помоћ-
ника секретара. Сектори су се делили на уже организационе јединице. За послове Југословен-
ске националне комисије за УНЕСКО образована је посебна организациона јединица ван
оквира сектора. Организациона структура Секретаријата у овом периоду имала је следећи
облик:42
- секретар,
- шеф Кабинета секретара,
- Сектор за просвету, са организационим јединицама за следеће области:
- високе школе и универзитете
- стручне школе
- општеобразовне и уметничке школе
- образовање одраслих
- Сектор културе
- област уметности
- област културе
- ауторско право и социјално осигурање уметника
- Организационо-правни сектор
- правни послови
- материјална база и евиденција
- организација и систем друштвеног управљања у области просвете
и културе
- Сектор за међународне везе и стипендије
- Одељење за културно-уметничке везе
- Одељење за просветне везе
41
АЈ 318-11-17. Предлог Правилника о организацији и раду Секретаријата за просвету и културу
СИВ-а из 1958. године. Наведим предлогом Правилника предвиђена је следећа организациона
шема: 1. Сектор за просвету са следећим организационим јединицама: самостални саветник за
питања школа општег образовања и уметничких школа, самостални саветник за питања струч-
них и виших стручних школа, самостални саветник за питања универзитета и високих школа, са-
мостални саветник за питања образовања одраслих и Реферат за социјална и здравствена питања
ученика. 2. Сектор за културу са следећим организационим јединицама: самостални саветник за
питања установа у области културе, самостални саветник за питања установа и организација у
области уметности, Реферат за питања ауторског права. 3. Сектор за међународне везе са следе-
ћим организационим јединицама: Одељење за културне везе са иностранством, Одељење за про-
светне везе са иностранством. 4. Организационо-правни сектор са организационим јединицама:
Правно одељење, Одељење за питања материјалне базе и евиденције, самостални саветник за
питања организације и система друштвеног управљања и Реферат за Савезни фонд за кадрове у
привреди. 5. Опште одељење са 3 одсека: Одсек за опште и персоналне послове, Одсек рачуно-
водства и Реферат за документацију и билтен секретаријата. 6. Кабинет секретара.
42
АЈ 318-11-17. Допис Секретаријата СИВ-а за просвету и културу упућен СИВ-у 30.01.1959. го-
дине. У допису је, по ранијем захтеву СИВ-а, достављена привремена организациона структура
Секретаријата.
XIV Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

- Југословенска национална комисија за УНЕСКО.

Организациона структура установљена током 1958. задржана је, уз мање измене, и то-
ком наредне године. Најзначајније промене биле су предвиђене предлогом Одлуке о система-
тизацији радних места у Секретаријату од 31. јула 1959. којом је планирано значајно повећа-
ње надлежности Општег одељења. У оквиру наведеног одељења била су планирана 34 радна
места што је представљало готово трећину од укупног броја радних места предвиђених си-
стематизацијом.43
Након бројних нацрта и предлога из претходних година, 8. децембра 1959. Савезно
извршно веће је донело Одлуку о систематизацији радних места у Секретаријату за просвету
и културу. На челу Секретаријата налазио се секретар и уз њега 3 помоћника. У организацио-
ном смислу Секретаријат се делио на одељења, одсеке и самосталне саветнике као специфич-
ну организациону форму из претходног периода. У надлежности самосталних саветника на-
лазили су се стручни послови Секретаријата. Усвојеном систематизацијом предвиђено је по-
стојање осам самосталних саветника за следеће области: за питања општеобразовних и умет-
ничких школе, за питања стручних и виших стручних школе, за питања универзитета и висо-
ких школа, за питања образовања одраслих, социјална и здравствена питања ученика и студе-
ната, за питања установа у области културе, за питања установа и организација у области
уметности, за питања материјалне базе и евиденције и за питања организације друштвеног
управљања и кадровска питања. Остале организационе јединице у саставу Секретаријата би-
ле су: Одељење за културне и просветне везе са иностранством, Правно одељење, Одсек за
опште послове, Одсек рачуноводства и Одсек за Југословенску националну комисију за УНЕ-
СКО. Систематизацијом је предвиђено и радно место секретара Комисије за културне везе са
иностранством. Укупан број одобреним радних места износио је 97.44 Током идуће године из-
вршена је још једна организациона промене у оквиру Секретаријата. Уместо Одељења за кул-
турне и просветне везе са иностранством основано је Одељење за међународне везе.45
Организациона структура успостављена у претходном периоду задржана је и 1961. го-
дине. Једина разлика огледала се у формалном одвајању послова који су се обављали за потре-
бе Комисије за културне везе са иностранством формирањем Службе за стручне и администра-
тивне послове Комисије као посебне организационе јединице у саставу Секретаријата.46 О
евентуалним организационим променама током 1962. године нема сачуваних података.
Упркос чињеници да се унутрашња организација Секретаријата није значајније мења-
ла у периоду од неколико година не може се тврдити да је постојећа организациона структура
била и најбоља могућа. О томе сведоче информације о неким питањима расподеле послова и
организације рада у Савезном секретаријату за просвету и културу. Овде сазнајемо да је, у
циљу постизања веће ефикасности, постојала потреба јасног разграничења послова између
појединих организационих јединица уз истовремено повећање броја службеника. Неопходно
је било започети рад на припреми правилника о организацији и раду Секретаријата и јасније
сагледати и одредити задатке појединих служби и Секретаријата у целини.47
Крајем 1963. године, у складу са уставним променама, усвојен је закључак СИВ-а
према коме су сви савезни органи били дужни да приступе припреми прописа о унутрашњој
организацији и раду. Преднацрт Правилника о организацији и раду Савезног секретаријата за
просвету и културу завршен је током фебруара 1964. на основу материјала који је, према фак-
тичком стању, прикупила група службеника Секретаријата. Преднацртом је предвиђена поде-
43
АЈ 318-11-17. Предлог Одлуке о систематизацији радних места у Секретаријату за просвету и
културу СИВ-а од 31.07.1959. године.
44
АЈ 318-11-17. Одлука о систематизацији радних места у Секретаријату за просвету и културу
СИВ-а од 08.12.1959. године.
45
АЈ 318-11-17. Одлука о другим изменама и допунама Одлуке о систематизацији радних места у
Секретаријату за просвету и културу СИВ-а од 08.12.1959. (15.11.1960).
46
АЈ 318-11-17. Преглед радних места према систематизацији Секретаријата за просвету и културу
СИВ-а од 26.12.1961. године.
47
АЈ 318-11-17. Информација о неким питањима расподеле послова и организације рада у Саве-
зном секретаријату за просвету и културу од 28.06.1963. године.
Савезни секретаријат за образовање и културу XV

ла Секретаријата на секторе, као најкрупније организационе форме, одсеке и самосталне ре-

ферате.48 Сектори су се даље делили на мање организационе јединице: групе, одељења, само-
сталне реферате и реферате. Послове из делокруга Секретаријата вршили су савезни секре-
тар, државни подсекретар, државни саветник, начелници одељења, самостални саветници,
директор бироа за перспективна планирања, шефови одсека, шеф кабинета секретара, рефе-
ренти и други службеници. Иако је преднацрт у највећој мери израђен на основу стварног
стања у њему је изражена потреба за издвајањем појединих послова из оквира основних сек-
тора рада (образовања и културе) и њиховог поверавања посебним и заједничким организа-
ционим јединицама. Разлози за то су тражени у већој стручности службеника, дубљој и ши-
рој обради проблема, ефикаснијем радном ангажовању запослених. Преднацрт полази од чи-
њенице да Секретаријат претежно врши студијско-аналитичке и нормативне, а у мањој мери
чисто управне послове, те је стога преднацртом предвиђено да основна организациона форма
за већину организационих јединица буде група49. Одсек, одељење и самостални реферат
представљали би организациони оквир за мањи број организационих јединица. Повећање
броја организационих јединица у структури Секретаријата било је последица тежње за већом
специјализацијом послова и задатака из надлежности Секретаријата. У оквиру Секретаријата
деловале су и Служба за послове Комисије за културне везе са иностранством, Служба за по-
слове Југословенске националне комисије за УНЕСКО и Група за послове Југословенског
представништва УНЕСКО-а у Паризу.50 Секретаријат је обављао стручне и административне
послове за још неке фондове, савете, комисије и одборе. У исто време, вршио је право надзо-
ра над органима управе и установама савезног карактера из области просвете и културе.
Претходни преднацрт правилника о организацији и раду Секретаријата, а самим тим
и постојећа организациона структура, испољавали су одређене мањкавости што је резултира-
ло извесним организационим променама представљеним у предлогу правилника из септем-
бра 1964. године. У предложеној организационој шеми нема Економско-аналитичког сектора,
уместо Сектора за организационе и правне послове и послове међународне сарадње предви-
ђен је Сектор за послове међународних веза51, док је Биро за Медитерански регионални про-
јекат издвојен као посебна организациона целина. У тој основној организационој структури
задржани су још Одсек за опште послове и Кабинет секретара, док Одсек рачуноводства није
био предвиђен новим предлогом. Новом организационом шемом, уместо постојећег Правног
одељења које је деловало у саставу Сектора за организационе и правне послове и послове ме-
ђународне сарадње, планирана је засебна организациона јединица - Самостални саветник за
опште правне послове. Основна интенција предлагача наведених организационих промена

48
АЈ 318-11-17. Преднацрт Правилника о организацији и раду Савезног секретаријата за образова-
ње и културу из фебруара 1964. Преднацртом је предвиђена следећа организациона структура: 1.
Сектор образовања који су чинили: Група за школство општег образовања, Група за стручно
школство и питања стручног образовања, Група за високо школство, Група за предшколске
установе, питање образовања одраслих и здравствена и социјална питања ученика и студената, и
Самостални реферат за школска и просветна питања националних мањина; 2. Сектор културе:
Група за установе у области културе и питања заштите споменика културе, Група за питања
филма, Самостални реферат за питања издавачке делатности, Самостални реферат за питања
ауторског права и Самостални реферат за питања сценских и музичких установа; 3. Економско-
аналитички сектор: Статистичко-аналитички сектор, Група за економско-финансијска питања и
Биро за перспективна планирања; 4. Сектор за организационе и правне послове и послове међу-
народне сарадње: Група за питања организације, управљања и самоуправљања у области просве-
те и културе, Правно одељење (у оквиру кога су деловали: Група за правна питања и Реферат за
ранг школа и течајева) и Одељење за међународну сарадњу; 5. Кабинет секретара; 6. Одсек за
опште послове; 7. Одсек рачуноводства и 8. Самостални реферат за информације и билтен.
49
Исто. Групе су углавном биле састављене 2 до 4 службеника, од којих је један био руководилац
групе.
50
Исто.
51
АЈ 318-11-17. Предлог Правилника о организацији и раду Савезног секретаријата за образовање
и културу из септембра 1964. У оквиру Сектора за послове међународних веза обављали би се
стручни и административни послови за Комисију за културне везе са иностранством, Југосло-
венску националну комисију за УНЕСКО и Савет за питања школовања страних држављана.
XVI Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

имала је за циљ већу концентрацију послова у оквиру Секретаријата ради боље организације
рада у организационим јединицама и унапређење тимског рада. У том смислу, предвиђено је
постојање једног сектора који би обухватао целокупну делатност Секретаријата на подручју
међународних просветних и културних веза, укључујући и послове са УНЕСКО-м и Комиси-
ју за културне везе са иностранством. Основни мотив био је, како је већ поменуто, већа коор-
динација у раду, боље коришћење стручних снага и већа оперативност. Осим тога, предложе-
ном реорганизацијом, предвиђен је шири ослон Секретаријата на рад научних и других уста-
нова које су се бавиле питањима из његове делатности и још чвршћу координацију и сарадњу
са друштвеним и стручним организацијама заинтересованим за проблеме просвете и културе.
У предлогу правилника изнето је мишљење да „Секретаријат сматра да предложена организа-
ција више одговара његовим садашњим задацима и обиму послова који су, у складу са новим
уставним системом, у делокругу федерације на подручју просветног и културног живота и да
обезбеђује квалитетније и рационалније пословање“ 52. Новим правилницима о организацији
и раду државних органа требало је решити и питање Сталног представништва СФРЈ при
УНЕСКО-у у Паризу. Сагласно договору са сталним представником СФРЈ при УНЕСКО-у,
Љубицом Станимировић, Представништво је требало, персонално и финансијски, везати за
Државни секретаријат за иностране послове, док би се на плану просвете и културе сарадња
са Секретаријатом одвијала као до тада. У складу са тим, предлог Правилника није предвиђао
Стално представништво СФРЈ при УНЕСКО-у у оквиру Секретаријата.53
Коначан текст новог Правилника о организацији и раду Савезног секретаријата за
образовање и културу усвојен 30. септембра 1964. прихваћен је од стране Комисије СИВ-а за
организациона питања 24. октобра исте године. Реорганизација Секретаријата која је изврше-
на том приликом донела је новине како у односу на дотадашње стање тако и у односу на по-
менуте предлоге. У организационом смислу, сектори су задржани само за област образовања
и културе. Унутар сектора, као уже организационе јединице за обављање стручних послова,
деловали су самостални саветници и групе. Занимљива је чињеница да је, за разлику од Сек-
тора образовања унутар кога је формирано пет организационих јединица, Сектор културе чи-
нила само једна. Послови из области међународне просветне и културне сарадње нису орга-
низовани у оквиру посебног сектора где би били обједињени на једном месту, као што је
предвиђено предлогом из септембра. Уместо тога, формирани су Одељење за стручне и адми-
нистративне послове Комисије за културне везе са иностранством и Група за стручне и адми-
нистративне послове Југословенске националне комисије за УНЕСКО као засебне организа-
ционе целине. Из постојећег уређења задржани су Одсек за опште послове са три организаци-
оне јединице и Кабинет секретара. Из септембарског предлога правилника усвојене су идеје у
вези са организацијом Бироа за Медитерански регионални пројекат и Самосталног саветника
за опште правне послове. На челу Секретаријата налазио се секретар коме су у обављању по-
верених дужности помагали државни секретар, два помоћника секретара и државни саветник.
Правилником су предвиђена и радна места секретара и помоћника секретара Комисије за кул-
турне везе са иностранством и генералног секретара Југословенске националне комисије за
УНЕСКО. Организациона шема установљена новим правилником имала је следећи изглед:54
- секретар
- државни подсекретар
- помоћник секретара
- државни саветник
- секретар Комисије за културне везе са иностранством
- помоћник секретара Комисије за културне везе са иностранством
- генерални секретар Југословенске националне комисије за УНЕСКО
- Сектор образовања:
- самостални саветник за општеобразовне школе

52
Исто.
53
Исто.
54
АЈ 318-11-17. Правилник о организацији и раду Савезног секретаријата за образовање и културу
од 30.09.1964. године.
Савезни секретаријат за образовање и културу XVII

- самостални саветник за школе другог ступња

- самостални саветник за више и високе школе
- самостални саветник за образовање одраслих и социјална и
здравствена питања ученика и студената
- Група за економска и правна питања образовања
- Сектор културе:
-Група за послове културе
- Одељење за стручне и административне послове Комисије за културне
везе са иностранством
- Група за стручне и адмиснистративне послове Југословенске националне
комисије за УНЕСКО
- самостални саветник за опште правне послове
- Биро за Медитерански регионални пројекат
- Кабинет секретара
- Одсек за опште послове
-Биро за опште послове
-Биро за документацију
-Рачуноводство
Правилником су одређени делокруг послова и задаци за сваку од наведених организа-
ционих јединица.
Секретар.55 Руководио радом Секретаријата и представљао Секретаријат. Доносио
прописе за које је овлашћен и потписивао све акте Секретаријата уколико део овлашћења ни-
је пренео на ниже руководиоце. Решавао о радним односима сарадника Секретаријата, изузев
функционера о којима је одлучивао СИВ. Организовао рад у Секретаријату, одређивао задат-
ке и давао упутства за рад. Подносио извештај о раду Секретаријата Савезној Скупштини и
Савезном извршном већу, и др.
Државни подсекретар, помоћници секретара и државни саветник. Државни се-
кретар и помоћници секретара су помагали секретару у руковођењу пословима Секретарија-
та. Радили су по упутствима секретара и руководили секторима које им је секретар одредио.
За свој рад одговарали су секретару. Државни саветник је вршио одређене послове које би
одредио секретар коме је и одговарао за свој рад.
Секретар и помоћник секретара Комисије за културне везе са иностранством и
генерални секретар Југословенске националне комисије за УНЕСКО. У њихову надле-
жност спадала је организација и руковођење радом организационих јединица које су вршиле
стручне и административне послове за потребе наведених комисија. Спроводили су закључке
односне комисије и одговарали јој за спровођење истих. У раду су били самостални. За зако-
нито и благовремено извршавање задатака стручних служби којима су руководили одговора-
ли су савезном секретару. У име односне комисије, потписивали су акта у вези са пословима
које за њих обавља Секретаријат, изузев аката за које је било одређено да их потписује пред-
седник комисије.
У послове самосталних саветника сектора за образовање спадало је: праћење оп-
штег стања у одговарајућој области образовања у целини и израда одговарајућих анализа у
складу са овлашћењима федерације као и организовање проучавања појединих питања из те
области; праћење и проучавање система самоуправљања у области образовања; учешће у из-
ради нацрта прописа у области образовања које доноси Савезна скупштина, Савезно извршно
веће или секретар; праћење спровођења савезних прописа и других савезних аката и мера у
одговарајућој области образовања; давање мишљења и предлога о сарадњи са организацијама
других земаља и међународним организацијама у области образовања; учествовање у давању

55
У периоду 1953-67. дужност секретара за образовање и културу обављали су Ерих Кош, Лепа
Перовић, Богдан Осолник, Крсте Црвенкоски, Јанез Випотник и Родољуб Јемуовић.
XVIII Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

мишљења о нацртима прописа које су припремили други савезни органи а од интереса су за

област образовања.
Група за економска и правна питања образовања вршила је следеће послове: праће-
ње и проучавање система финансирања и унутрашње расподеле у области образовања у оби-
му који је одговарао интересу федерације; сарадње на организовању статистичких истражи-
вања и програмирања развитка образовања у оквиру друштвених планова федерације; праће-
ња и анализе општег стања материјалне основе образовања; израде нацрта савезних прописа
које су израдили други савезни органи а били су од интереса за област образовања.
Група за послове културе обављала је следеће задатке: праћење општег стања и раз-
витка у овој области у питањима од интереса за федерацију, вршење анализе тог стања, уче-
шће у изради савезних прописа у области културе; давање мишљења о нацртима прописа које
су припремили други савезни органи а од интереса су за област културе; давање мишљења и
предлога за развитак културних веза са иностранством; учешће у изради програма развоја ма-
теријалне базе културних делатности у оквиру друштвених планова федерације.
Одељење за стручне и административне послове Комисије за културне везе са
иностранством вршило је одговарајуће послове за Комисију чији је делокруг био утврђен
прописом о оснивању, као и послове међународних веза Секретаријата и Савета за питања
школовања страних држављана у Југославији.
Група за стручне и административне послове Југословенске националне комисије
за УНЕСКО припремала је материјале за седнице Комисије и њених тела и извршавала њи-
хове закључке, давала мишљења и предлоге за унапређење сарадње са УНЕСКО-м и обавља-
ла друге стручне и административне послове из делокруга Комисије.
Самостални саветник за опште правне послове био је задужен за израду нацрта
прописа које је припремао Секретаријат или доносио сам секретар а који нису улазили у де-
локруг других организационих јединица Секретаријата. Учествовао је у изради осталих прав-
них прописа и давао мишљење о предлозима закона и прописа које су припремали остали са-
везни органи. По потреби је учествовао и у осталим правним пословима.
Биро за Медитерански регионални пројекат са седиштем у Загребу радио је на из-
вршавању уговорних обавеза Секретаријата са Организацијом за економску сарадњу и развој
(OECD) у вези са „Медитеранским регионалним пројектом“. Обављао је и друге послове у
вези са перспективним планирањем и утврђивањем методологије планирања у области обра-
зовања. Биро је имао привремени карактер и престао би са радом након извршења обавеза
преузетих уговором између Секретаријата и OECD.
Кабинет секретара је обављао стручне и административно-техничке послове у вези
са радом савезног секретара. Примао је представке и другу пошту упућену секретару и вршио
друге послове које би одредио савезни секретар.
Одсек за опште послове је чинило неколико организационих јединица које су оба-
вљале следеће послове:
Биро за документацију. Пратио је и прикупљао стручну литературу и друге материјале
од значаја за рад Секретаријата у области образовања и културе и указивао на њу стручним са-
радницима. Прикупљао и сређивао материјале за Билтен Секретаријата и старао се о његовом
публиковању и дистрибуцији. Прикупљао и сређивао информације о раду Секретаријата које
су објављиване у Билтену СИВ-а, извршавао закључке Редакционог одбора Билтена Секрета-
ријата и водио послове библиотеке и оперативне документације Секретаријата.
Рачуноводство је припремало и извршавало предрачун прихода и расхода Секрета-
ријата, финансијски план Комисије за културне везе са иностранством и Националне комиси-
је за УНЕСКО и финансијске планове фондова из области образовања и културе чије стручне
и административне послове је, на основу посебних прописа, вршио Секретаријат. Обављало
је и друге рачуноводствене послове.
Биро за опште послове је вршио персоналне послове, послове опште администраци-
је, послове преписа и писарнице (архиве) и друге административне и стручно-техничке по-
слове Секретаријата.
Савезни секретаријат за образовање и културу XIX

Организационим јединицама непосредно су руководили самостални саветници. Они

су, по упутствима секретара односно одређеног функционера Секретаријата, били задужени
за најодговорније послове. За стручно, законито и правовремено извршавање поверених по-
слова одговарали су директно секретару. Радом Одсека за опште послове руководио је шеф
Одсека, а унутрашњим организационим јединицама сарадници које би одредио секретар. На
челу Кабинета налазио се шеф Кабинета који је пословима руководио по упутствима секрета-
ра. Радом Бироа за Медитерански регионални пројекат непосредно је руководио директор Би-
роа који је за свој рад одговарао секретару.
За решавање појединих начелних и других важних питања из делокруга Секретарија-
та и давање секретару мишљења и предлога за њихово решавање, сазиван је Колегијум. Коле-
гијум Секретаријата су чинили секретар, државни подсекретар, помоћници секретара, држав-
ни саветник и секретар Комисије за културне везе са иностранством. По потреби, у раду Ко-
легијума су учествовали и генерални секретар Југословенске националне комисије за УНЕ-
СКО, помоћник секретара Комисије за културне везе са иностранством и самостални савет-
ници, односно руководиоци организационих јединица. О раду Колегијума вођен је записник
а усвојени закључци, који су представљали упутства за рад, саопштавани су сарадницима Се-
кретаријата. Решењем о систематизацији радних места у Секретаријату бр.02-20/64-10 од
30.09.1964. предвиђено је постојање највише 77 радних места.56
Доношење Закона о савезној управи и Закона о савезним органима управе почетком
1965. године, имало је за последицу усвајање новог правилника о организацији Савезног се-
кретаријата за образовање и културу. Најзначајнију новину представља чињеница да је нови
правилник, у складу са одредбама Закона о савезној управи, донет од стране Савета радне за-
једнице Секретаријата уз сагласност савезног секретара57. Одредбама чл.8 истог закона одре-
ђен је делокруг Секретаријата.
Према новом правилнику, пословима Секретаријата је руководио секретар. Уз њега
су се налазили подсекретар, заменик савезног секретара и два саветника. Правилником су
предвиђена радна места помоћника и саветника председника Комисије за културне везе са
иностранством. У организационом смислу, извршене су бројне промене у односу на претход-
но стање. Поред Сектора за образовање и културу формиран је Сектор за међународну сарад-
њу са пет организационих јединица. Уместо Одсека за опште послове имамо Одељење за ор-

56
АЈ 318-11-17. Правилник о организацији и раду Савезног секретаријата за образовање и културу
од 30.09.1964. године.
57
АЈ 318-11-17. Правилник о организацији Секретаријата за образовање и културу од 30.06.1965.
Праву на самоуправљање је посвећено цело једно поглавље новог Правилника. У члану 33 Пра-
вилника стоји: „У остваривању права самоуправљања радни људи имају право и дужност да уре-
ђују унутрашње односе у Секретаријату у складу са Законом о савезној управи, Основним зако-
ном о средствима за рад органа управе и Законом о радним односима, а нарочито да: одлучују о
расподели средстава и личним доходцима радника Секретаријата, одлучују о унутрашњој орга-
низацији и систематизацији радних места у Секретаријату, обезбеђују услове за своје стручно
усавршавање, старају о побољшању услова рада, уређују међусобне радне односе и решавају о
питањима свог економског положаја“. У члану 40 стоји да „Савет радне заједнице врши своја
права и дужности у сагласности са савезним секретаром или самостално:
а/ у споразуму са савезним секретаром:
-доноси финансијски план и завршни рачун Секретаријата
-одлучује о потреби пријема нових лица на упражњена радна места
-именује чланове конкурсне комисије
-утврђује распоред годишњих одмора, ...
б/ самостално:
-управља фондом заједничке потрошње и одлучује о употреби средстава тог фонда
-доноси пословник о свом раду
-о прибављању, преносу права коришћења, закупу и расходовању ствари заједничке
потрошње
-даје мишљење код избора кандидата за пријем на рад.
-стара се о стручном усавршавању чланова радне заједнице.“
Савет радне заједнице Секретаријата бројао је 11 чланова.
XX Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

ганизацију и опште послове са три организационе јединице, док је самостални саветник за

опште правне послове замењен Групом за правне послове. Новину представља и новоформи-
рана Група за документацију и информације. У унутрашњој структури задржани су Биро за
Медитерански регионални пројекат58 и Кабинет секретара. Новим правилником укинути су
самостални саветници у смислу организационих јединица. Основна организациона јединица
постаје група. У састав Секретаријата улазиле су Савезна комисија за преглед филмова, као
орган управе, и Југословенска национална комисија за УНЕСКО, као организација која врши
послове од интереса за федерацију. У тексту правилника наведени су органи, организације и
колегијална тела за која је Секретаријат обављао стручне и административне послове, као и
они над којима је вршио права надзора.59 Укупан број радних места предвиђен Правилником
износио је 75,60 што представља даље смањење броја запослених у односу на стање пре њего-
вог доношења61.
Крајем године извршене су одређене измене у организацији сектора за међународну
сарадњу. Група за сарадњу са социјалистичким земљама Европе и земљама Азије и Африке
подељена је на две групе: Групу за сарадњу са социјалистичким земљама Европе и Групу за
сарадњу са земљама Азије и Африке. На исти начин реорганизована је и Група за сарадњу са
западноевропским земљама и земљама Америке и Аустралије. Од поменуте група формиране
су Група за сарадњу са западноевропским земљама и Група за сарадњу са земљама Америке
и Аустралије.62
У овом облику, Савезни секретаријат за образовање и културу је деловао до 18. маја
1967. када је, одредбама Закона о савезним органима управе, савезним саветима и савезним
организацијама, уместо њега образован Савезни савет за образовање и културу, као стручно
тело СИВ-а за послове из области културе, образовања и физичке културе.

58
АЈ 318-11-17. Преглед бројног стања запослених у Секретаријату на дан 01.07.1965. У структури
Секретаријата, Биро за Медитерански регионални пројекат је имао статус организационе једини-
це са посебним овлашћењем (сам утврђује личне доходке и систематизацију радних места).
59
АЈ 318-11-17. Правилник о организацији Секретаријата за образовање и културу од 30.06.1965.
Стручне и административне послове Секретаријат је обављао за Комисију за културне везе са
иностранством, Југословенску националну комисију за УНЕСКО, Одбор за додељивање награда
АВНОЈ-а, Фонд за унапређивање ликовних уметности „Моша Пијаде“, Архивски савет Југосла-
вије, Савет за питања школовања страних држављана, и друге. У исто време, Секретаријат је вр-
шио надзор над радом Савезне комисије за преглед филмова и других установа у области обра-
зовања и културе које су основали савезни органи.
60
Исто. Организациона шема према новом Правилнику: 1. Сектор за образовање са следећим орга-
низационим јединицама: Група за предшколско и основно образовање, Група за образовање на
средњем ступњу, Група за високошколско образовање, Група за економска питања у области
образовања; 2. Сектор за културу са две организационе јединице: Група за питања у области
културе и Група за послове фондова у области културе; 3. Сектор за међународну сарадњу: Гру-
па за сарадњу са социјалистичким земљама Европе и земљама Азије и Африке, Група за сарадњу
са западноевропским земљама и земљама Америке и Аустралије, Група за питање школовања
страних држављана у Југославији и иностране стипендије, Група за организационе послове Ко-
мисије за културне везе са иностранством и Група за послове Југословенске националне комиси-
је за УНЕСКО; 4. Група за правне послове; 5. Група за документацију и информације; 6. Одеље-
ње за организацију и опште послове са три организационе јединице: Одсек рачуноводства, Дак-
тилобиро и Писарница; 7. Биро за Медитерански регионални пројекат и 8. Кабинет савезног се-
кретара.
61
АЈ 318-11-17. Према подацима о бројном стању службеника у Савезном секретаријату за образо-
вање и културу сазнајемо да је 22.06.1965. у Секретаријату било 79 запослених.
62
АЈ 318-11-17. Правилник о допунама Правилника о организацији Савезног секретаријата за
образовање и културу од 20.12.1966. године.
Савезни секретаријат за образовање и културу XXI

РЕГИСТРАТУРСКО ПОСЛОВАЊЕ СТВАРАОЦА ФОНДА

Канцеларијско пословање Секретаријата може се утврдити на основу архивске грађе

фонда и постојећег пописа из досијеа фонда. Прегледом грађе и сачуваних књига евиденције
долазимо до закључка да је канцеларијско пословање у наведеном периоду вођено у складу
са важећим законским нормативима. Рад писарнице био је централизован и укупна делатност
Секретаријата вођена је кроз јединствене књиге евиденције. Специфичност у раду Секретари-
јата представљала је чињеница да су посебне организационе јединице из његовог оквира то-
ком 1957, односно 1958. године, обављала стручне и административне послове Југословенске
националне комисије за УНЕСКО и Комисије за културне везе са иностранством. Службена
акта наведених комисија уношена су у посебне књиге евиденције које су вођене у оквиру на-
ведених одељења. Обзиром да су, у формалном смислу, у питању самостална тела за које је
Секретаријат обављао само поменуте послове, њихово канцеларијско пословање не би треба-
ло везивати за канцеларијско пословање Секретаријата у ужем смислу.
Што се тиче писарнице Секретаријата могу се уочити три фазе у њеном раду у оквиру
граничних година фонда. Прву фазу чини период од 1954. до 1957. када је начин завођења и
архивирања аката и предмета највероватније био регулисан унутрашњим прописима стварао-
ца фонда. У другом периоду (1958-63), канцеларијско пословање било је организовано према
Уредби о канцеларијском пословању из децембра 1957. године. Од 1964. до 1967. рад писар-
нице почивао је на систему картотеке.
У првом периоду (1954-57), канцеларијско пословање почивало је на систему евиден-
ције „број на број“. Сва акта која су припадала општој архиви уношена су у основну евиден-
цију по реду којим су примана или отпремана. По истом принципу су и архивирана. Акта ко-
ја су имала ознаку поверљивости завођена су у посебне књиге евиденције, поверљиве дело-
водне протоколе, и архивирана у засебан досије. Посебни досијеи формирани су и за поједи-
не важније теме. Акта и предмети из састава наведених досијеа архивирани су одвојено у од-
носу на општу архиву чинећи засебне целине. Основну евиденцију аката у овом периоду
представља општи деловодни протокол. Иако током наведених година није постојао једин-
ствен образац за књиге основне евиденције63, није било значајнијих разлика у врсти података
који су уношени приликом завођења аката. У том смислу, осим броја под којим је одређени
акт заведен, у општим деловодним протоколима налазимо информације о датуму завођења,
датуму и броју пошиљаоца, пошиљаоцу и кратком садржају предмета, евентуалним прилози-
ма, приспелим одговорима, кретању предмета и вези бројева. Прегледом основних књига
евиденције, сазнајемо да су и у оквиру опште архиве формирани досијеи за поједине теме. У
прилог томе сведоче бројеви досијеа уписивани испред основног броја под којим је одређени
акт евидентиран. Осим основних, у књигама евиденције бележени су и подбројеви код пред-
мета састављених од више аката. Веза бројева означавана је на тај начин што је у колону „ве-
за бројева“ или „примедба“ уношен број под којим је заведен акт са којим је постојала веза. У
другом случају из истог периода налазимо формулацију „спојен са“ уз навођење редног броја
акта. Од осам књига општих деловодних протокола, колико је вођено у наведеном периоду,
закључена су свега два: прва књига општег деловодног протокола за 1955. и општи деловод-
ни протокол за 1957. годину. У првом случају наводи се само да је деловодник закључен са
датим бројем уз потпис овлашћеног лица, док код деловодника из 1957. године, осим конста-
тације да је закључен са последњим бројем, имамо датум када је закључен, потписе овлашће-
ног службеника и шефа општег одсека и печат. Од осталих књига евиденције у овом периоду
вођени су поверљиви деловодни протокол, општи (именски) регистар и књига инвентара.
Евиденција и архивирање поверљивих аката вршена је према редоследу пријема, односно
слања истих. За разлику од општих, код поверљивих деловодних протокола није посебно бе-
лежена веза бројева. У погледу закључивања налазимо сличну ситуацију као са општим дело-
водним протоколима. Закључена је једино последња књига поверљивог деловодног протоко-
ла за 1958. годину. Начин закључивања је исти као у случају општег деловодног протокола из

63
До 1956. године као формулар за општи деловодни протокол коришћен је тзв. „скраћени деловодни
протокол“.
XXII Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

исте године. Евидентирање код општих именских регистара било је такво да су у регистар за-
једно уношени лица и установе према редоследу завођења у општим деловодним протоколи-
ма. За свако слово евиденција је почињала од броја 1, с тим што су бројеви додељивани само
лицима док су установе евидентиране без припадајућих бројева према напред поменутом
принципу.
Канцеларијско пословање Секретаријата након 1958. године регулисано је Уредбом о
канцеларијском пословању из децембра 1957. године и пратећим Упутством.64 Новину у од-
носу на постојећи начин канцеларијског пословања представља увођење нове праксе евиден-
тирања и архивирања аката и предмета по систему архивских знакова. Архивски знаци са-
стојали су се од ознаке унутрашње организационе јединице која је предмет решила и ознаке
групе послова у коју предмет спада по садржини. Решење о плану архивских знакова за теку-
ћу годину доносио је секретар Секретаријата на почетку године.
Општи деловодни протокол и даље представља основну књигу евиденције. Уписана
акта су евидентирана по принципу основних бројева и подбројева. Архивски знаци уписива-
ни су према важећем решењу у рубрику „организациона јединица“. Веза бројева бележена је
у оквиру исте рубрике где и деловодни бројеви поред напомене „пренос“. Од осталих инфор-
мација које су уношене у основну књигу евиденције налазимо податке о датуму пријема/ода-
шиљања акта, пошиљаоцу, предмету акта, подбројевима, разводу. У оквиру општег деловод-
ног протокола, у наставку евиденције општих аката, наилазимо на попис различитих аката
која се тичу интерног пословања Секретаријата (попис птт услуга, решења за службени пут,
радова и услуга, канцеларијског материјала, итд). Током шест година, колико је канцелариј-
ско пословање вођено по принципу архивских знакова, општи деловодни протоколи су за-
кључени свега у три наврата (1959, 1960. и 1962). И у тим случајевима закључивање је врше-
но формулацијом „закључно са бр. ...“, без датума закључивања, потписа одговорног лица и
печата.
Остале књиге евиденције вођене током ових шест година су: поверљиви деловодни
протокол, општи (именски) регистар и евиденција ангажованих кредита. Формулар и начин
евидентирања аката у поверљивом деловодном протоколу идентичан је обрасцу који је при-
мењиван у случају општег деловодног протокола. За разлику од општег деловодника, ниједна
књига поверљивог деловодног протокола није закључена. Нотирање припадности различитих
аката једном предмету (веза бројева) са подбројевима присутно је само у поверљивим дело-
водним протоколима за 1961, 1962. 1963. годину. У погледу општих (именских) регистара за-
држан је образац и начин евидентирања аката као у периоду пре 1958. године. Евиденција ан-
гажованих кредита вођена је као засебна евиденција само за 1958. годину. Овде су предста-
вљени оперативни расходи и режијски трошкови Секретаријата.
У складу са препоруком Савезног секретаријата за буџет и организацију управе од 25.
априла 1963. године, Секретаријат за просвету и културу 1964. године прелази на нови си-
стем канцеларијског пословања заснован на класификацији предмета (аката) по материји и
картотеци као основној евиденцији. Систем картотеке задржан је све до укидања Секретари-
јата 1967. године. Евиденција аката у картотеку обављана је према упутству Завода за јавну
управу о канцеларијском пословању по систему картотеке из децембра 1963. године. У гор-
њем левом углу картица уписивани су класификациони знак, редни број и година првог акта
предмета. Информације о физичким и правним лицима на која се односи и кратак садржај
предмета уписивани су на средњој линији заглавља картице. Наведени подаци уношени су у
куцаној форми. Остали подаци који су уношени у картицу, ознака унутрашње организационе
јединице где се налази предмет, датум пријема предмета (акта), и остали подаци који су бли-
же објашњавали кретање или друге специфичности предмета, руком су уписивани у постоје-
ће колоне. Овде су уношени и подаци о вези бројева и стављању предмета у архиву. Картице
су одлагане према класификационим знацима, међутим унутар постојећих класификационих
ознака није вођено рачуна да картице буду сложене према редним бројевима што је предста-
вљало проблем за брзо проналажење одређеног предмета према редном броју, односно дату-
му пријема.

64
Службени лист ФНРЈ, бр.50 од 04. децембра 1957. године.
Савезни секретаријат за образовање и културу XXIII

Упоредо са картотеком вођена је посебна књига евиденције, Попис аката. Ова врста
евиденције била је предвиђена и упутством из децембра 1963, где стоји да је „Попис аката са-
ставни део картотеке односно деловодника и служи за завођење аката исте врсте који се ма-
совно примају и решавају по истом поступку“65. Овде су евидентирана акта из различитих
области унутрашњег пословања Секретаријата (службена путовања, хонорари, ...), међуна-
родне просветне и културне сарадње, и друго. Завођење аката вршено је према јединственим
класификационим ознакама прописаним наведеним упутством. Мотиви за вођење пописа
аката као посебне књиге евиденције нису баш најјаснији ако узмемо у обзир чињеницу да су
акта која припадају истој групи предмета и истој класификационој ознаци евидентирана де-
лом кроз картотеку а делом кроз наведени попис аката. Да ли су предмети (акта) евидентира-
ни у картотеци и попису аката а који су припадали истим класификационим бројевима зајед-
нички одлагани и на исти начин архивирани по решавању истих, не може се са сигурношћу
утврдити на основу грађе фонда.
Што се тиче формалних обележја које су садржала примљена или отремљена акта,
образац који је употребљаван, упркос променама у изгледу пријемног штамбиља и заглавља,
није мењан. У заглављу аката насталих у раду Секретаријата уписиван је назив установе, кла-
сификациони број под којим је одређени акт заведен, датум и место настанка. Заглавље је
стављано у горњи леви угао акта. До 1965. у заглавље је уношен и назив државе. Заглавље се
јавља у два основна облика, у штампаној или у форми печата. Испод заглавља се налазе ин-
формације о предмету акта. Пријемни штамбиљ, у највећем броју случајева, стављан је у до-
њем левом углу, испод садржаја акта. У ретким ситуацијама, када на предњој страни није би-
ло места, штамбиљ је стављан у горњем левом углу, на полеђини акта. До 1957. штамбиљ је
имао једноставан изглед и осим назива установе и државе садржао податке о броју под којим
је акт заведен, датуму пријема и месту. Од 1958. године, са увођењем плана архивских знако-
ва, пријемни штамбиљ добија изглед који је задржао до укидања Секретаријата. Штамбиљ је
садржао назив установе, затим податке о датуму пријема акта, организационој јединици којој
је предат на поступање, броју под којим је евидентиран, евентуалним прилозима и вредно-
стима које је садржао.
Иако се, на основу архивске грађе фонда, може извести закључак да је канцеларијско
пословање вођено у складу са законским прописима и без већих проблема у раду, изгледа да
такав закључак не би у потпуности одговарао стварном стању. Из једног извештаја насталог
1966. године сазнајемо о проблемима у канцеларијском пословању Секретаријата услед недо-
следног придржавања Уредбе о канцеларијском пословању. Велика количина завршене по-
ште код сарадника ометала је систематичан рад и била узрок нагомилавању поште. Стављена
је и примедба на недовољну сарадњу са писарницом приликом састављања нових бројева.
Део запослених није се увек придржавао плана класификационих знакова који су им доста-
вљани на почетку сваке године. Додатни проблем представљала је преоптерећеност послови-
ма саме писарнице.66

СТАЊЕ И ЗНАЧАЈ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

Грађа Савезног секретаријата за образовање и културу 1954-1967. године преузета је

од Сервиса за биротехничке послове савезних органа управе и савезних организација запи-
сником о примопредаји архивске грађе 02.бр.261/1 од 02. априла 1987. године. У записнику
стоји да је количина преузете грађе износила 56,62 дм (555 фасцикли, 35 књига и 8 картоте-
ка), да је била сређена по хронолошкој нумерацији основних евиденција, плану архивских
знакова, класификацији аката по материји и тематски. Ималац, уз сагласност Архива Југосла-
вије, није претходно вршио одабирање архивске грађе. Грађа је преузета према попису са
основним информацијама о садржају сваке фасцикле. Накнадно, из фонда Савезни савет за

65
Канцеларијско пословање по систему картотеке. Преглед јединствених класификационих озна-
ка, Завод за јавну управу – Београд, 1963, стр.10.
66
АЈ 318-17-27. Извештај о незавршеним предметима према евиденцији Писарнице Комисије за
културне везе са иностранством од 06.11.1966. године.
XXIV Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

образовање и културу, на основу разграничења преузет је део грађе у износу од 1,2 дм, тако
да је укупна количина грађе фонда износила 57,82 дм.67
Класификација архивске грађе извршена је према принципу слободне провенијенци-
је- облик функције и делатности, са посебним освртом на делатност и надлежност ствараоца
фонда, врсту грађе, садржај и начин евидентирања и архивирања исте. Целокупна грађа Саве-
зног секретаријата за образовање и културу подељена је на следеће опште и основне класи-
фикационе групе:

I СЕКРЕТАРИЈАТ

II ПРОСВЕТА
1. Просвета и култура – опште
2. Просвета – опште
3. Републички савети за просвету, науку и културу
4. Школство општег образовања
5. Гимназије
6. Средње стручне школе
7. Високо школство
8. Образовање одраслих
9. Реформа образовања
10. Рангирање школа
11. Фондови за кадрове у привреди
12. Економско-финансијска питања у области образовања

III КУЛТУРА
1. Култура – опште
2. Архиви
3. Библиотеке
4. Заштита споменика културе
5. Издавачка делатност
6. Музеји
7. Уметност
8. Филм
9. Радио и телевизија
10. Сценске и музичке установе
11. Ауторска права
12. Савезни фонд за унапређивање културних делатности

IV НАУКА

V МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
1. Међународна сарадња – строго поверљива и поверљива архива
2. Просветна, културна и научна сарадња са иностранством
3. Европа
4. САД, Канада и Латинска Америка
5. Африка и Азија
6. УНЕСКО
7. ОЕЕЦ/ОЕЦД
8. Реституција

VI МАТЕРИЈАЛИ СИВ-а И САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

67
АЈ – Досије фонда 318.
Савезни секретаријат за образовање и културу XXV

VII РАЗНО
1. Стручна, научна и уметничка друштва, удружења и савези
2. Помоћ Скопљу (1963-1964)

VIII ПОПИС ПЕРСОНАЛНИХ ДОКУМЕНАТА

IX КЊИГЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Основне класификационе групе даље се деле на подгрупе и јединице описа (384).

У оквиру фонда налази се разноврсна грађа која представља незаобилазан извор за
упознавање просветне и културне политике федерације током педесетих и шездесетих година
XX века. У складу са функцијама и надлежностима Секретаријата, највећи и најзначајнији
део грађе чине материјали правне и финансијске провенијенције. Бројни преднацрти и нацрти
законских прописа који су имали за циљ утврђивање општих оквира унутар сваке појединач-
не области просвете и културе сведоче о различитим концепцијама, идејама и мишљењима
која су чинила неизоставни део процеса њиховог настанка. Тек детаљном анализом сачува-
них нацрта, утврђивањем разлика између предложених и усвојених текстова, увидом у при-
медбе које су на понуђене нацрте имале заинтересоване установе и појединци можемо стећи
комплетнију слику о културној и просветној политици у овом периоду. Осим општих, кров-
них, закона, попут Закона о школству, у грађи фонда налазе се преднацрти и нацрти закон-
ских прописа за сваку појединачну област просветног и културног живота. Други значајан
део фонда чини грађа финансијске провенијенције, молбе и захтеви бројних установа, удру-
жења, друштава, савеза и појединаца за финансирање различитих пројеката из поменутих
области. Поред грађе нормативног и финансијског карактера, у фонду се чувају бројни елабо-
рати, извештаји, планови, програми и други документарни материјал који пружа низ кори-
сних информација истраживачима заинтересованим за ову проблематику. Упркос чињеници
да за значајан део сачуваних елабората и извештаја по различитим темама не постоје инфор-
мације о томе ко их је и за чије потребе израдио, чак ни датум настанка, они представљју не-
пресушан извор података који баца ново светло на услове у којима се одвијао културни и
просветни живот у социјалистичкој Југославији. Поменуте непознанице у вези са настанком
наведених материјала захтевају додатни опрез и критички приступ при њиховом коришћењу.
Богата грађа фонда сликовито сведочи о различитим аспектима просветног и култур-
ног живота у социјалистичкој Југославији овог периода. Прегледом обимног материјала који
је сакупљен у оквиру опште групе „просвета“ стичемо увид у огроман посао који је стајао
пред политичким и просветним властима федерације на изградњи јединственог школског
система који је за циљ имао искорењивање неписмености и стварање кадра неопходног за ра-
стућу државну привреду. Проблеми на том путу били су бројни а рад на њиховом превазила-
жењу свакодневан. О томе нам најбоље сведочи обиман материјал настао у вези са активно-
стима на школској реформи што је и данас једно од најактуелнијих питања. Разноврстан ма-
теријал нуди низ информација о организацији и проблемима основног, средњег, вишег и ви-
соког школства. Овде можемо видети којим законским прописима и на који начин је регули-
сан сваки сегмент образовања. Бројни статистички подаци о броју и врсти школа, броју, ста-
росној, националној и верској структури ученика представљају непресушан извор информа-
ција за сваког истраживача који се бави овом тематиком. Овде налазимо и податке о школ-
ској инфраструктури, броју и стању школских и помоћних објеката (школа, ученичких и сту-
дентских домова, ђачких кухиња), плановима за обнову дотрајалих и изградњу нових. Бројна
документа баве се наставним плановима и програмима, матурским испитима, уписом у сред-
ње, више и високе школе, ученичким и студентским стандардом, положајем и стандардом на-
ставног кадра. Једна од битних тема садржана у грађи фонда, а којој су ондашње власти при-
давале посебну пажњу, јесте образовање одраслих.
Културна политика федерације, општи оквири и услови у којима се одвијао културни
живот, положај и делатност установа културе тема су низа докумената сакупљених у оквиру
опште групе „култура“. Разноврстан материјал нас упознаје са општим стањем и проблемима
XXVI Библиотека информативних средстава – инвентари фондова и збирки

који су стајали пред архивском, библиотечком, музејском или службом заштите споменика
културе. Грађа фонда нуди бројне информације из области заштите ауторских права, издавач-
ке делатности, уметности, филма, сценских и музичких установа. Посебан значај има матери-
јал настао у вези са оснивањем телевизијске, и ширењем постојеће радио мреже. Различита
грађа пружа нам обавештења о статусу, организацији и раду низа савезних установа културе
употпуњавајући општу слику о стању у југословенској култури у овом периоду. У фонду су
заступљене и вести које се тичу положаја, рада и потреба низа других установа културе репу-
бличког и локалног значаја. Осим питања материјалног пословања, налазимо и податке о
смештајним капацитетима, стању објеката и збирки, кадровској структури. Конкретни пода-
ци који се односе на појединачне установе нису резултат било какве свеобухватне анализе
постојећег стања, али могу послужити као полазна тачка у доношењу ширих закључака. Овде
налазимо и податке о заштитним радовима које су поједине установе заштите, било да су у
питању заводи или музеји, извеле на низу археолошких локалитета и споменика културе. За
неке од пројеката постоји и значајна пратећа документација, додуше само за поједине године.
Део грађе фонда садржи различит материјал који се тиче организације научне делат-
ности у Југославији. Осим законских оквира, начина на који је била организована и стања у
научној служби, овде имамо и информације о стању у појединим научно-истраживачким
установама и кадру којим су располагале. Део материјала тиче се рада Академиског савеза
ФНРЈ и Академије наука.
Развијене политичке везе социјалистичке Југославије и остатка света у овом периоду
имале су позитиван утицај на јачање културне и просветне сарадње федерације са низом зе-
маља из различитих делова света и политичких система. Сачувана грађа пружа нам увид у
врсту и карактер помоћи коју је Југославија, на основу закључених билатералних споразума,
добијала из иностранства. Помоћ је у највећој мери стизала од развијених држава запада,
САД, Енглеске и Француске, али као даваоце помоћи налазимо и приватне организације, по-
пут Фордове фондације. У највећем броју случајева, помоћ се састојала од опреме за школске
и факултетске кабинете и стипендија. Један вид помоћи представљала је и размена универзи-
тетских професора. Програми размене стипендиста и наставног особља, одржавани су и са
низом других, пре свега европских држава. У овом периоду Југославија се јавља и као дава-
лац помоћи. Помоћ у виду школске опреме и стипендија била је намењена првенствено сиро-
машним афричким државама. Културна сарадња у овом периоду одвијала се кроз размену
филмова, изложби и литературе, гостовања културно-уметничких друштава и позоришних
трупа. Различити материјали из оквира ове групе подељени су на уже организационе целине,
према географском принципу. Посебну целину чине материјали који се тичу сарадње Југо-
славије са Организацијом Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO). Ов-
де налазимо информације о врстама и обиму техничке помоћи УНЕСКО-а Југославији, раду
Југословенске националне комисије за УНЕСКО и Сталног представништва СФРЈ при УНЕ-
СКО-у. Мањи део грађе односи се на сарадњу Југославије са Организацијом за економску са-
радњу и развој (OECD). Посебан значај имају материјали у вези са реституцијом архивске
грађе, библиотечког и музејског материјала из иностранства.
Материјали Савезне народне скупштине и Савезног извршног већа садрже драгоцене
податке о различитим питањима просветног и културног живота. Најиздашнији у том смислу
су материјали са седница Одбора за просвету и културу СИВ-а, али и одговарајућих одбора
Савезног и Просветно-културног већа Савезне народне скупштине.
У оквиру засебне групе сакупљени су материјали у вези са делатношћу бројних
стручних, научних и уметничких друштава, удружења и савеза. Посебну целину чини грађа
посвећена Скопљу након земљотреса 1963. године, штети коју су претпели споменици, уста-
нове културе и школски објекти, обиму и врсти помоћи која је пружена разрушеном граду.
Грађа фонда представља прворазредан извор за упознавање рада њеног ствараоца,
његових функција и делатности. Нормативна акта, планови рада и извештаји о раду, финан-
сијски планови, завршни рачуни и остали сачувани материјал сведоче о сложеној структури,
надлежностима, задацима и кадровским капацитетима Секретаријата.
Савезни секретаријат за образовање и културу XXVII

Иако обимна и разноврсна, грађа фонда не може послужити као једини извор за рекон-
струкцију било ког дела културног или просветног живота Југославије током педесетих и ше-
здесетих година прошлог века. Разлог томе лежи у карактеру и надлежностима Секретаријата
што је одредило и врсту грађе која се чува у оквиру фонда. За потпунију анализу просветног и
културног живота у Југославији у наведеном периоду потребно је користити и друге изворе, у
првом реду материјале надлежних републичких и локалних органа и тела. Упркос фрагментар-
ности, грађа фонда Савезни секретаријат за образовање и културу (1954-1967) представља неза-
обилазан извор у сваком озбиљнијем раду који за циљ истраживања има ову тематику. Разно-
врсна грађа фонда има значај и за реконструкцију рада низа посебних органа и тела иза којих је
остао богат документарни материјал који се чува у Архиву Југославије у оквиру посебних фон-
дова, попут Комисије за културне везе са иностранством, Југословенске националне комисије
за УНЕСКО, Југословенског института за заштиту споменика културе, и др.
Иако су граничне године фонда 1954-67, у грађи се налазе и акта настала у периоду
између два рата, као и акта настала по укидању Секретаријата. Код аката старијег датума у
највећем броју случајева реч је о прилозима уз молбе и захтеве упућиване Секретаријату по
различитим питањима, најчешће у вези са признавањем школске спреме. Акта настала после
1967. године, задржана су у оквиру фонда због немогућности разграничења са фондом Саве-
зни савет за образовање и културу чија је архивистичка обрада завршена раније. Грађа фонда
Савезни секретаријат за образовање и културу је већим делом оригинална, мада постоји вели-
ки број копија и аката без икаквих формалних обележја. Чине је различите врсте докумената:
закони, уредбе, правилници, одлуке, решења, извештаји, информације, планови, обавештења,
молбе, захтеви, предлози, мишљења, примедбе, стенографске белешке, билтени, итд. Највећи
део грађе је на српскохрватском језику, док су у мањем делу заступљени и остали званични
језици заједничке државе, словеначки и македонски. Мањи део грађе написан је на неком од
страних језика: енглеском, француском, немачком, руском, бугарском, чехословачком. Најве-
ћи део грађе је у куцаној форми. Ретка су акта писана руком. Физичко стање грађе је задово-
љавајуће. Део грађе, који по форми представља библиотечки материјал, је издвојен и предат
на чување библиотеци Архива. Код наведене грађе највећи значај за фонд имају Билтени Се-
кретаријата. Од фотографија из фонда формирана је посебна збирка фотографија.
Приликом валоризације грађе највећа пажња је посвећена садржајној вредности доку-
мената и друштвено-историјским околностима у којима је настала. Током сређивања и обра-
де издвојено је ~25,50 дм безвредног регистратурског материјала. У највећем броју случајева
у питању су дупликати и мултипликати, молбе и захтеви, документа финансијског карактера,
преднацрти и нацрти различитих законских и подзаконских аката, циркулари, пропратна акта
и друго.
Укупна количина архивске грађе фонда износи 31,60 дм, односно 270 фасцикли, 379
јединица описа, уз 5 фасцикли/јединица описа персоналних докумената, 32 књиге евиденције
и 3 картотеке.
За фонд је израђен сумарно-аналитички инвентар са именским, тематским и географ-
ским индексом.
На сређивању фонда учествовали су Сандра Поповић, Бранко Пушица, Николина Ми-
љевић, Драгана Николић, Љиља Живковић, Јелена Милетић, Мирослава Медаковић и Љиља-
на Требјешанин. Сумарно-аналитички инвентар урадили су Бранко Пушица и Николина Ми-
љевић.
Истраживачи се саветују да приликом цитирања архивске грађе овог фонда наводе
сигнатуру која се састоји из ознаке Архива Југославије (АЈ), редног броја фонда (318), броја
фасцикле и броја јединице описа.

Београд, октобар 2013. Бранко Пушица