ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ „АПЕИРОН“

БАЊА ЛУКА
ФАКУЛТЕТ ПРАВНИХ НАУКА

РЕДОВНЕ СТУДИЈЕ
СМЈЕР: ОПШТЕ ПРАВО

ДИПЛОМСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА:

УСТАВНО ПРАВО

Tema:
ПОЈАМ И ВРСТЕ ОБЛИКА ДРЖАВНОГ
УРЕЂЕЊА

Ментор: Студент:
Проф.др.Владимир Ђурић Предраг Берић
Бр.индекса: 7-17/РОП-с

Бања Лука, мај 2022. године

 САДРЖАЈ

1. Увод
2. Унитарна држава
3. федерална држава - федерација
4. Регионална држава
5. РЕАЛНА УНИЈА
6. КОНФЕДЕРАЦИЈА
7. Природа облика државног уређења Босне и
Херцеговине
8. Закључак
 1. Увод
 У овом дипломском раду, биће обрађени најбитнији облици државног уређења који егзистирају од успоставе
првих држава па све до данас, са одређеним освртом на дефинисање облика државног уређења у Босни и
Херцеговини.
 Први дио овога рада се бави дефинисањем појма и основних карактеристика, простог облика државног
уређења. У овом дијелу је анализиран развој унитарне државе кроз историју и њена унутрашња организација
власти
 Други дио рада, јесте орјентисан на дефинисање чврстог облика сложеног државног уређења, тј. федералног
облика државног уређења. Овај дио се састоји из анализе историјских фактора који су условили настанак прве
федералне државе у свијету(Сједињене Америчке Државе), такође детаљно је и обрађена структура и
организација власти у федералној држави.
 Трећи дио се односи на утврђивање појма и карактера регионалне државе, која се као облик државног
уређења јавила тек у новије доба(у периоду након другог свјетског рата). У овом дијелу биће објашњене све
посебности регионалне државе на основу којих се може закључити којем облику државног уређења је
регионална држава најближа.
 У четвртом дијелу анализираћемо лабави облик сложеног државног уређења тј. реалну унију и утврдићемо,
зашто и због чега реална унија више није облик државног уређења који се често сусреће у пракси.
 Пети дио овога рада се бави конфедерацијом. У овом дијелу биће утврђена природа и карактер конфедерације,
са одређеним освртом на чињеницу да конфедерација није држава.
 Шести дио представља посебну конструкцију која је изграђена на основу сазнања која су утврђена у свим
претходним дијеловима овога рада, а овај дио односи се на дефинисање природе и облика државног уређења у
Босни и Херцеговини. У овом дијелу биће објашњена структура и организација власти у овој сложеној држави,
а на крају овог дијела биће изнесено мишљење аутора овога рада, којем облику државног уређења Босна и
Херцеговина припада.
 2. УНИТАРНА ДРЖАВА
 Од настанка првих државних творевина до данас, сматра се да је
проста или унитарна држава најчешћи облик државног уређења.
 У савремено доба унитарна држава јесте облик државног уређења
у коме постоји један ниво организовања државне власти.
 У унитарној држави постоји један устав, а сви закони се према
правилу примјењују на цијелој државној територији. У унитарној
држави грађани се покоравају једној власти, под истим су уствним
режимом и под владавином истих закона.
 Централизација у унитарној држави
 Деконцентрација државне власти
 Децентрализација државне власти
 Локална самоуправа у унитарној држави
 3. ФЕДЕРАЛНА ДРЖАВА - ФЕДЕРАЦИЈА

 Термин федерација потиче од грчке ријечи фоедус,

која означава савез.
 Друга половина 18. вијека означава почетак
модерног конституционализма, али и настанак
једног значајног облика државног уређења, као што
је федерализам.
 Условза настанак прве модерне сложене државе
федералног типа био је промјена друштвених и
политичких околности у Европи, а за чију промјену
Европа тога доба (18. вијек) није била спремна.
 Стварањепрве федерације у свијету (Сједињене
Америчке Државе)
 РАЗЛОЗИ ОБРАЗОВАЊА ФЕДЕРАЦИЈА МОГУ БИТИ
1. Одбрамбени разлози за образовање федерације
2. Економски разлози за образовање федерације
3. Етнички (национални) разлози за образовање федерације
4. Традиционални (историјски) разлози за обарзовање федерације
5. Географски разлози за образовање федерације

 СТРУКТУРА ФЕДЕРАЛНЕ ДРЖАВЕ

 ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У ФЕДЕРАЛНОЈ ДРЖАВИ
 ВРСТЕ ФЕДЕРАЦИЈА
 РАСПОДЈЕЛА НАДЛЕЖНОСТИ ИЗМЕЂУ ФЕДЕРАЦИЈЕ И ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА
 ВРСТЕ ФЕДЕРАЦИЈА
 УЧЕШЋЕ ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА У ВРШЕЊУ ВЛАСТИ НА НИВОУ ФЕДЕРАЦИЈЕ
1. Учешће федералних јединица у уставотворној власти федерације
2. Учешће федералних јединица у законодавној власти федерације
3. Учешће федералних јединица у извршној власти у федерацији
4. Учешће федералних јединица у судској власти федерације
Елементи (својства) федералне државе
 Федерација је стабилан облик сложене државе и састоји се од две категорије политичко-
територијалних јединица. С једне стране је федерација као „над држава“, а на другој страни су
федералне јединице (сваке од њих са посебним својствима).
 Друштвени, политички и правни поредак у федерацији мора да буде конституисан писаним
федералним уставом,
 Устав федерације има примат над свим осталим општим актима који се доносе у читавој
федерацији Уставом федерације врши се расподјела надлежности између федерације и
федералних јединица и утврђује се које функције ће вршити федерација, а које федералне
јединице. Такође уставом федерације утврђују се органи на нивоу федерације који ће вршити
функције, који су федералним уставом повјерене федерцији.
 Најважнији савезни орган јесте савезни парламент који је у правилу дводоман, што омогућава
заштиту интереса и представљање свих грађана федерације (доњи дом) и заштиту интереса
сваке федералне јединице која је у саставу федерације (горњи дом), та заштита се обезбјеђује
примјеном различтих механизама заштите која су својствена свакој федерацији.
 За обављање функција које су повјерене федералним јединицама, у свакој федералној јединици
образују се њени сопствени органи који су начелно самостални.
 Свака федерална јединица у саставу федерације има право и интерес да буде заступљена у
органима федерације, ако то није случај онда држава није федерација.
 Федерација је та која је суверена.
 4. РЕГИОНАЛНА ДРЖАВА

 ПОЈАМ РЕГИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ

 ПОЈАМ И ОСНОВНА СВОЈСТВА РЕГИОНА
 НАДЛЕЖННОСТИ РЕГИОНА
 ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У РЕГИОНИМА
 РЕГИОНАЛНИ ПРОПИСИ
 УЧЕШЋЕ РЕГИОНА У ВРШЕЊУ ЦЕНТРАЛНЕ
ВЛАСТИ
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ РЕГИОНА У
РЕГИОНАЛНОЈ ДРЖАВИ

Највиши правни акт Статут

Представничко тијело Регионална скупштина

Носилац извршне власти Влада региона или извршни савјет

региона

Судска власт

Акти које доносе органи региона Закони,одлуке и други подзаконски

акти
 5. РЕАЛНА УНИЈА

 ПОЈАМ
 НАЧИН НАСТАНКА РЕАЛНЕ УНИЈЕ
 СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У РЕАЛНОЈ
УНИЈИ
 Примјери реалних унија кроз историју
1. Реална унија Краљевине Данске и Норвешке (1537 – 1814)
2. Реална унија Краљевине Велике Британије и Краљевине Ирске
(Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске од 1542 до 1800)
3. Реална унија Краљевине Пољске и Великог Војводства Литваније (1569 –
1795)
4. Реална унија Царевине Аустрије и Краљевине Мађарске (Аустро-Угарска
Монархија од 1867 до 1918)
5. Србија и Црна Гора (2003 - 2006)
6. Босна и Херцеговина (1995 - ?)
С обзиром на све што је наведено, може се рећи да је
реална унија „државна заједница“ две или више
држава које су удружене из заједничког интереса у
једну државну творевину, али које немају намјеру да
се одрекну свог унутрашњег суверинитета и својих
надлежности, преко мјере која је одређена њиховим
заједничким споразумом
 6. КОНФЕДЕРАЦИЈА
 ПОЈАМ
 НАЧИН НАСТАНКА КОННФЕДЕРАЦИЈЕ
 СТРУКТУРА КОНФЕДЕРАЦИЈЕ
 КАРАКТЕРИСТИКЕ КОНФЕДЕРАЦИЈЕ
1. Конфедерација није нова држава већ савез самосталних и суверених држава.
2. Државе чланице конфедерације задржавају и унутрашњи и спољашњи суверинитет.
3. Чланице конфедерације располажу са правом нулификације и правом сецесије – безусловно.
4. Једини орган конфедерације је конфедерална скупштина (Dieta) коју чине делегати држава
чланица (који су изабрани од парламената или од влада држава чланица), а све одлуке се доносе
консензусом.
5. Конфедерација не посједује судове ни егзекутиву, па све одлуке које доноси „Дијета“, извршавају
органи држава чланица.
6. Све области које су у надлежности конфедерације, утврђују се уговором о оснивању
конфедерације (тј. конфедералним пактом).
7. Конфедерални пакт је међународни уговор којим се оснива конфедерација и он може бити
измјењен и допуњен само уз пристанак свих држава потписница (које су уједно и државе чланице
конфедерације).
8. „Распад конфедерације не повлачи никаква правна ни међународна питања (сукцесија,
 Историјски примјери конфедерација
1. Америчка конфедерација (конфедерација 13 сјеверно америчких држава,
бивших колонија Уједињеног краљевства) која је постојала од 1781 до 1789.
Ову конфедерацију не треба мијешати са Конфедеративним Америчким
Државама (The Confederate States of America) – које су постојале у
периоду америчког грађанског рата од 1861 до 1865. године.
2. Њемачка конфедерација (1815-1866).
3. Стара Швајцарска конфедерација (Alte Eidgenossenschaft), која је најдуже
постојала од свих конфедерација у свијету, од 1291 до 1848. године.

 У савремено доба, усљед експанзије стварања тзв. међународних

(регионалних) организација у којима учествује велики број држава, тешко је
направити разлику између класичне конфедерације и регионалних
организација, које посједују много конфедералних елемената, па тако може се
рећи да су регионалне организације једини преостали дериват
конфедерализма који и даље егзистира у свијету.
 Од регионалних организација које посједују
конфедералну структуру и елементе, треба издвојити:
 Бенелукс
 Арапска Лига
 Европска унија
 Афричка унија
 Евроазијска економска унија итд.
 7. ПРИРОДА ОБЛИКА ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 Када се са аспекта науке уставног права дефинише

карактер државног уређења Босне и Херцеговине,
мишљења правне струке су увијек подијељена.
 Тоје зато што је Босна и Херцеговина као држава, сама
по себи неки вид sui generis облик државног уређења.
 Облик државног уређења сваке државе одређује се
правилним тумачењем одредби устава конкретне
државе.
 Доношење устава Босне и Херцеговине и њен састав.
 Континуитет БиХ као државе(члан 1. став 1. устава
БиХ)
 Надлежности институција Босне и Херцеговине
1. Члан 3. став 1. устава БиХ прописује надлежности институција Босне и
Херцеговине:
2. Спољна политика.
3. Спољнотрговинска политика.
4. Царинска политика.
5. Монетарна политика, како је одређена чланом ВИИ.
6. Финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине.
7. Политика и регулатива за усељавање, избјеглице и азил.
8. Спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа,
укључујући и односе са Интерполом.
9. Успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација.
10. Регулисање саобраћаја између ентитета.
11. Контрола ваздушног саобраћаја.

 Додатне надлежности(Члан 3. став 5.) Устава Босне и Херцеговине

 ИНСТИТУЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине

 Структура и организација Парламента БиХ
 Дом народа Парламента БиХ(Дом народа састоји се од 15
делегата, од којих су двије трећине из Федерације БиХ (5 хрвата
и 5 бошњака) и једна трећина из Републике Српске (5 срба).
 Представнички дом Парламента БиХ(Представнички дом има
42 члана, од којих се двије трећине бирају са територије
Федерације БиХ, а једна трећина са територије Републике
Српске).
 ВИТАЛНИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС
2. Предсједништво Босне и Херцеговине
 Састав и надлежности предсједништва БиХ
 а) Вођење спољне политике Босне и Херцеговине.
 б) Именовање амбасадора и других међународних представника Босне и Херцеговине, од којих се са
територије Федерације не бира више од две трећине.
 в) Представљање Босне и Херцеговине у међународним и европским организацијама и институцијама
и тражење чланства у оним међународним организацијама и институцијама у којима Босна и
Херцеговина није члан.
 г) Преговарање о закључењу међународних уговора Босне и Херцеговине, отказивање и, уз сагласност
Парламентарне скупштине, ратификовање таквих уговора.
 д) Извршавање одлука Парламентарне скупштине.
 ђ) Предлагање годишњег буџета Парламентарној скупштини на препоруку Министарског савјета.
 е) Извјештавање по захтјеву, најмање једанпут годишње, Парламентарне скупштине о трошковима
Предсједништва.
 ж) Координацију, према потреби, са међународним и невладиним организацијама у Босни и
Херцеговини.
 з) Вршење других функција које могу бити потребне за извршење његових дужности, које му може
додијелити Парламентарна скупштина, или за које се сложе ентитети.

 Уставом је прописано да ће предсједништво настојати да све одлуке доноси консензусом.

3. Савјет министара
 Јесте уставом БиХ предвиђен као помићни орган
предсједништва БиХ, који заједно са
предсједништвом врши извршну власт на нивоу
БиХ. Савјет министара није влада БиХ.
Предсједавајућег савјета министара именује
предсједништво, а потврду о именовању даје
представнички дом парламента БиХ.
4. Уставни суд Босне и Херцеговине

 (Члан 6, став 2, тачка а)), Устава БиХ, прописује састав уставног суда
БиХ: „Уставни суд Босне и Херцеговине има девет чланова..Четири
члана бира Представнички дом Федерације, а два члана Народна
скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира предсједник
Европског суда за људска права након консултација са
Предсједништвом.
 Поступак је прописан (чланом 6, став 2, тачка а) и б)) Устава БиХ, који
гласи:
а) Већина свих чланова Суда представљаће кворум.
б) Суд ће усвојити правила Суда већином гласова својих чланова. Судски
поступак ће бити јаван и Суд ће објављивати образложења својих одлука.
 Надлежности уставног суда БиХ
 Апелациона надлежност уставног суда БиХ
 Увидом у састав, надлежности и организацију свих
институција Босне и Херцеговине, које Устав БиХ
наводи као такве (са изузетком Уставног суда БиХ), може
се са правом рећи да све институције БиХ имају
карактер „заједничких институција“ (иако то устав
експлицитно не наводи), а што је карактеристично за
државну заједницу , али не и за федералну државу.
Високи представник за Босну и Херцеговину
 Институција високог представника установљена је анексом Х (споразум о
цивилном спровођењу мирног рјешења) Општег оквирног споразума за мир у БиХ.
 Овлаштења високог представника су регулисана чланом 2, анекса Х, Општег
оквирног споразума за мир у БиХ.
 Оно што је најважније јесте одредба 5 овог анекса, која предвиђа да је Високи
представник коначни ауторитет за тумачење Дејтонског мировног споразума, са
аспекта цивилног спровођења мирног рјешења.
 Бонска овлаштења Високог представника
 Став 11.2. закључака из Бона (1997), који се односи на Високог представника,
прописује се да „Вијеће (вијеће за имплементацију мира) поздравља намјеру
ОХР(канцеларије високог представника) да искористи своја крајња овлаштења у
вези са имплементацијом, о цивилној имплементацији Дејтонског споразума,
путем доношења обавезујућих одлука( не и закона), о следећем:
 Вријеме, мјесто одржавања састанака заједничких институција,
 Привремене мјере док Предсједништво и Савјет министара (дакле не и парламент
БиХ) не усвоје одлуку о том питању
 И предузимање других мјера за имплементацију дејтонског мировног споразума.“
 Изсвега што је наведено у овом поглављу намеће
се закључак, да правилним тумачењем текста
Устава Босне и Херцеговине, можемо јасно
увидјети да ова држава није предвиђена да буде
федерација, нити да је конфедерација, већ да је
БиХ најближа, реалној унији са елементима
консоцјативне демократије, али која се и даље
налази под протекторатом међународне заједнице.
 ЗАКЉУЧАК
 Овај дипломски рад био је усмјерен је на сагледавање свих аспеката, који се
јављају у простим и сложеним државним творевинама. Анализом свих
познатих облика државног уређења, јасно се увиђа, да је циљ овог
дипломског рада био, упознавање са многобројним елементима и
карактеристикама , који су присутни у различитим облицима државног
уређења.
 На основу свих сазнања која су изнесена у овом раду, јасно се може утврдити
зашто се неке државе опредјељују за један(прости) или други облик(сложени)
државног уређења. Битно је истаћи да, ако се у обзир узму све чињенице које,
историјски посматрано утичу на формирање државе као цјелине, може се
направити разлика, на основу које се јасно увиђа, који облик државног
уређења је у различитим фазама развоја људског друштва био доминантно
заступљен у свим државама свијета.
 Такође, циљ овог дипломскогх рада није био само рутинско навођење свих
познатих облика државног уређења, већ њихова подробнија евалуација, што је
резултовало да у посљедњем дијелу овога дипломског рада буде извршена и
имплементација свих прикупљених сазнања како би се дефинисао облик
 Сматрам да ће у модерно доба, усљед развоја и глобализације
друштва, проучавање државних облика и њихова даља еволуција, бити
од великог значаја и зависиће прије свега од спремности модерног
друштва да не прихвати неке нове начине организовања и образовања
квазидржавних творевина, јер садашње државе у ери развоја
регионалних и међународних организација и све присутне
глобализације, морају да одбране смисао свога постојања, а најбољи
начин одбране човјечанства од нестанка државе какву данас познајемо
јесте, детаљно истраживање и правилно дефинисање облика
државног уређења са аспекта науке уставног права, из разлога да
цјелокупно човјечанство не би дошло у ситуацију да се у будућности
појаве неке нове квазидржавне творевине које могу настати под
окриљем неке нове стварности у друштву, а које ће бити сушта
супротност свим познатим облицима државног уређења.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ