Обележја Устава

Републике Србије из
2006.
Шта је довело до устава?
После престанка постојања Државне Заједнице Србија и Црна Гора у мају 2006.
стекли су се услови за мењање устава Србије.

Нови устав је донет рефернедумом, иако је претходни

Устав из 1990. предвиђао веома сложен поступак за
промену устава.
Референдум 2006.
Важећи Устав из 2006. усвојен је у складу са одредбама претходног устава из 1990.
Који је претдвиђао рефернедум, на којим би морало да гласа више од половине
укупног броја бирача.

Устав је усвојен одржавањем рефернедума 28. и

29. октобра 2006.

За устав је гласало 53,04% од укупног броја

бирача, остваривши могућност усвајања истог.

Овај устав је израз уставног континуитета, а по

начину доношења спада у демократски.
Устав Србије из 2006.
Чини га један акт, тако да устав спада у групу
кодификованих устава.

Србија има унитарно државно уређење, то јест

територија Србије је јединствена и недељива.
Али дозвољава регионализацију и предвиђа
децентрализовану државу.

Устав налаже да држава развија и унапређује

односе са Србима који живе у иностранству.

Тежи ка равноправности у сваком смислу.

Устав Србије из 2006.
Устав је привржен поштоваљу међународних
права, забрани употребе силе и поштовању
европских и међународних стандарда.

Уређење власти почива на начелу поделе власти

на законодавну (Народна скупштина), извршну
(Влада) и судску (судови).

Устав предвиђа и постојање нових органа -

Високи савет судства и заштитник грађана.

Устав садржи 206 чланова који су

систематиѕовани у 10 делова.
Структура Устава
Преамбулом се истиче да да се тај устав доноси полазећи од државне традиције
српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији.

На почетку нормативног дела Устава формулисана су уставна начела, која

изражавају основне одреднице државног уређења Србије.

Устав гарантује широку палету људских права, која се могу груписати на лична
права и слободе, политичка права и слободе, социјално-економска и културна права,
посебна права везана за дете и породицу и права странаца.

Према Уставу, основу економског уређења Србије чине: тржишна привреда,

отворено и слободно тржиште, слобода предузетништва, самосталност привредних
субјеката и равноправност приватне и других облика својине.
Структура Устава
Део Устава који се односи на уређење државне власти утврђује државне органе који
су носиоци појединих функција државне власти у Републици Србији, њихов састав,
положај и однос са другим органима у држави.

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и

законитост и људска и мањинска права и слободе.

Устав познаје аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

Устав је највиши правни акт Републике Србије, са којим сви закони и други општи
акти донети у Републици Србији морају бити сагласни.

Предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја
народних посланика, председник Републике, Владе или најмање 150.000 бирача.
Хвала на
пажњи.