PAKAO-PEVANJE VI (SESTO)

Povrativši svest koja je nestala

pred jadom devera i snaje
zbog čega me je tuga ophrvala,
nova mučenja i nove muke raje
videh ma gde da pogledam više,
ma gde da krenem, ma gde noga da staje.
U trećem sam krugu, krugu kiše,
što večna, prokleta, ledena i teška pada;
koja se ne menja i kužnim smradom odiše.
Veliki grad, prljava voda i sneg sada,
kroz mračni vazduh, sve to lije;
zemlja je natopljena smradom toga jada.
Kerber, okrutna životinja da čudnije na svetu nije,
iz tri grla pseća tu na svet laje,
na te duše potopljene u gadosti najodvratnije.
Crvene mu oči, brada crna prljava je,
veliki trbuh i kandže ravne oštrici;
grebe, kožu dere i čereči dušu što nesrećna je.
Pod kišom pseći zvuče im krici,
jednom stranom štite drugu stranu tela;
često se okreću jadni mučenici.
Kada nas primeti, Kerber otvori ždrela,
taj odvratni crv pokaza nam zube gadne;
uzdrhtala mu je telesina cela.
Moj vođa raširi tada ruke hladne,
pa zemlje zagrabi pune šake svoje
i njome napuni čeljusti gladne.
Kao pseto koje laje što gladno je,
pa se smiri kada zalogaj baciš pred ludu,
jer samo da ždere ono namerno je,
tako su bile pretvorene u požudu
te obrazine demona Kerbera koji tako urliče
na te duše da žele gluve da budu.
Po senama smo gazili što ciče
pod teškom kišom i tragove ostavljali
preko ništavila što na ljude liče.
Ti duhovi su na zemlji ležali
osim jednog koji se uspravi da sedne
kada vide da smo tuda koračali.
„Oh, ti koga drugi vodi sred ove strave ledne,“
reče meni, „možeš li me prepoznati,
rodio si se pre moje smrti bedne.
Rekoh: „Nevolja zbog koje tvoja duša pati,
možda me sprečava da te se setim i na tren,
da li sam te ikada video ne mogu znati.
Reci mi ko si ti na takvo mesto osuđen,
na takvu kaznu da ako od nje veće ima,
sigurno nema odvratnije za bilo koju sen.
A on meni: „Tvoj grad ispunjen zavistima,
do te mere da se čaša preliva jako,
 PAKAO-PEVANJE VI (SESTO)
život mi je ispunio vedrim uživanjima.
Vi građani ste me zvali Čako:
zbog moje sklonosti ka proždrljivosti,
kao što vidiš.pod kišom se mučim ovako.
A nisam jedini osuđen zbog te gadosti,
jer ovde jesu duhovi svi ti
zbog sličnog greha. „I reč više ne izusti.
Ja odgovorih: „Čako, zbog tvojih muka ja ću liti
suze, jer zbog njih i ja patim,
ali, reci ako znaš, šta će to biti
sa građanima zavađenog grada, da shvatim,
ako još pravednih ima među njima
i što je tolika nesloga tamo zatim?“
A on meni: „U dugim nesporazumima
krv će pasti i divlja strana, k’o oluja,
prognaće drugu sa mnogim poniženjima.
Zatim će pobednička struja,
za tri godine doživeti da je druga prevlada
pomoću onoga koji još između dve strane leluja.
Ova će, potom, dugo da vlada
držeći drugu podjarmljenu što bolje ume
da pati i da bude ponižena tada.
Dvojica su pravednika, ali ih niko ne razume:
oholost, zavist i lakomost: tri su bile
varnice što su zapalile nesporazume.
Tu prekinu jadikovke svoje nemile;
ja mu rekoh: „Još želim da me poučiš, eto,
da bi mi tvoje reči još toga otkrile.
Farinata i Tegjajo75 što su bili časni prokleto,
Jakopo Rustikuči, Arigo, Moska76 i drugi koje znam,
a hteli su da rade pošteno sve to,
reci mi gde su i pomozi da ih upoznam,
jer velika me želja da saznam obuzima
da li ih raj ljubi ili truje pakao sam?“
On odgovori: „Oni su među nesrećnicima:
zbog drugih grehova nalaze se tamo niže,
ako siđeš videćeš se sa svima.
Ali, kada zemaljski svet počne oko tebe da se niže,
molim te da druge podsetiš na mene:
više ti neću odgovarat niti reći išta bliže.“
Izokrenuše se oči te sene:
još me malo pogleda, pa glavu savi
i pade s njome među druge slepce izmučene.
A vođa meni reče: „Ne nadaj se više ovoj glavi
dok se anđeoska truba ne začuje kroz beznađe
i neprijatelj njihov se ne pojavi:
svako će svoj grob tada da nađe,
svoje telo i svoje lice opet će da ima
i saznaće kakva će večna kazna da ga snađe.“
Tako prođosmo sporim koracima,
 PAKAO-PEVANJE VI (SESTO)
kroz prljavu smesu tela i kiše,
budući život ne pominjući rečima;
pa rekoh: „Učitelju, da li će još više
da rastu muke njihove posle velike presude,
da li im se isto ili manje zlo piše?“
A on meni: „Nauka tvoja neka ti bude
odgovor: da što su stvari savršenije,
one više bol osećaju, više za dobrim žude.
Iako taj prokleti svet stanje savršenije
da dostigne nikada moći neće,
on mu se nada najiskrenije.“
Razgovarali smo idući ivicom tog puta nesreće
više nego što se vidi iz stiha mog,
pa stigosmo do mesta gde se silazi u zlo veće:
tu smo sreli Plutona77, neprijatelja velikog.