2.1.

PRIPREMANJE FINANSIJSKIH IZVESTAJA

Poglavlje 1 Uvod u računovodstvo

Elementi računovodstva: evidentiranje i sumiranje

Osnovni izveštaji: bilans uspeha i bilans stanja
Oblici obavljanja delatnosti: preduzetnik(jedno lice), ortačko društvo(više lica),
društvo. Društva se nalaze u vlasništvu akcionara ili članova.
Kapital je novac uložen u preduzeće.
Bilans stanja je izveštaj o imovini i bavezama u određenom vremenskom
trenutku. Bilans stanja prikazuje finansijsku poziciju preduzeća.
Imovina je stavka koju kontroliše neko preduzeće i koja će u budućnosti doneti
ekonomske koristi tom preduzeću.
Obaveze su finansijske obaveze nekog preduzeća.
U bilansku uspeha se zbirno prikazuju prihodi i rashodi tokom određenog
vremenskog perioda.
Upravljačko računovodstvo se koristi za: strategije, planiranje i kontrolu ,
donošenje odluka, optimalnu upotrebu resursa.
Eksterna revizija: nezavisni pregled finansijskih izvestaja preduzeća i izražavanje
mišljenja o njima.
Interna revizija aktivnost procenjivanja koja se obavlja u jednom entitetu u vidu
usluge. Njene funkcije obuhvataju izmedju ostalog ispitivanje, ocenjivanje i
praćenje adekvatnosti i efektivnosti računovodstvenog sistema i sistema interne
kontrole.
Glavni izvor regulative za ispt Pripremanje finansijskih izveštaja su akti doneti od
strane Odbora za medjunarodne računovodstvene standardeIASB
Opšte prihvaćena računovodstvena praksa je skup računovodstvenih praksi koje
se primenjuju u datoj zemlji ili kontekstu.
Razlika između kapitalnog izdatka i poslovnog izdatka je neophodna zbog
činjenice da se finansijski izveštaji sastavljaju jednom godišnje.
Priliv po osnovu kapitala je priliv vezan za stavku koja se smatra kapitalom u
bilansu stanja.

Poglavlje 2 Bilans stanja i bilans uspeha

Bilans stanja je izveštaj o finansijkoj poziciji nekog entiteta na određeni datum.

Dva načina prikazivanja bilansa stanja dvojni ili horizontalni format i vertikalni
format.
Kapital pravnog lica je iznos koji preduzeće duguje svom vlasniku
Imovina= Kapital +obaveze
Princip pravnog subjektiviteta odražava da se informacije finansijkog
računovodstva odnose samo na aktivnosti entiteta, a ne i na aktivnosti vlasnika
Knjigovodstvene vrednosti su pojedinačni iznosi koji čine imovinu
Likvidna sredstva su gotovina i sredstva slična gotovini
Stalnu imovinu predstavlja svaka imovina stečena u cilju koiršćenja za sopstvenu
delatnost, a ne da bi je ponovo prodao u okviru redovnog poslovanja
Obrtna imovina su Zalihe, Potraživanja, gotovina u banci, gotvina u blagajni.
Obaveze su potraživanja eksternih strana od preduzeća.

1
Tekuće obaveze su one obaveze koje sdospevaju na plaćanje u roku od 12
meseci od datuma bilansa stanja.
Bilans uspeha zbirno prikazuje poslovne transakcije pravnog lica tokom nekog
vremenskog perioda.
Princip sučeljavanja je poređenje prihda od prodaje sa troškovima povezanim
sa prodajom.
Prihod od prodaje umanjen za troškove prodatih proizvoda je bruto dobit.
Neto dobit se dobija odbijanjem rashoda od bruto dobiti.
Celokupna dobit pripada vlasniku, a povučena sredstva su onaj deo dobiti koji
vlasnik odluči da povuče u određenom trenutku.
Dobit je razlika između cene po kojoj je dobro pribavljeno i pihoda od prodaje i
ona pripada vlasniku preduzeća.
Gotovina ili druga sredstva koja vlasnik uzme iz preduzeća se nazivaju “Lična
primanja poslodavca” ili “povučena sredstva”.
Nakon svake transakcije računovodstvena jednačina mora da bude
ujednačena odnostno Imovina= Kapital +Obaveze
Bruto dobit je razlika izmedju prihoda od prodaje i treoškova prodate robe. neto
dobit je bruto dobit umanjena za rashode preduzeća.

Poglavlje 3 Računovodstveni principi

Izvorni dokument je evidencija o poslovnoj transakciji.

Narudžba je sporazum o kupovini rebe/usluga od nekog preduzeća.
Nalog za podaju je sporazum o prodaji robe/usluga nekom preduzeću.
Faktura je formalna evidencija o oiznosu nova kji duguje kupac kao rezultat
kupoprodajne transakcije
Knjižnim odobrenjem se evidentira roba koju je kupac vratio ili umanjnje
novlčanog iznosa koji kupac duguje.
Knjižnim zaduženjem se koristi kada je faktura netačna zbog toga što je
dostavljeno više robe ili je cena iskazana na fakturi manja od dogovorene.
Podaci iz izvorne dokumentacije se evidentriraju u pomoćnim knjigama.
Dnevnik knige su pmoćne knjige i u njima se transakcije evidentiraju
svakodnevno. One se koriste kao početna arhiva informacija o poslovnim
transakcijama pre prenošenja informacija na račune glavne knjige.
Račun glavne knjige ili T račun je račun na kome se evidentriaju sve transakcije
slične vrste.
Sve transakcije utiču na računovodstvenu jednačinu i sve transakcije bi mogle
ako bismo želeli da se evidentiraju direktno tokom sastavljanja bilansa stanja
Na računu glave knjige se evidentria gotovina koju je preduzeće primilo i
isplatilo.
Kad god preduzeće primi gotovinu to se knjiži kao zaduženje na računu gotovine
Kad god preduzeće isplati gotovinu to se knjiži na potražnoj strani računa
gotovine.
Nabavka sredstava(ili povećanje sredstava) se uvek knjiži na dugovnoj strani.
Prihod preduzeća se uvek knjiži kao potražna stavka.
Obaveza (ili povećanje obaveza se uvek knjiži kao potražna stavka.
Rashodi preduzeća su uvek dugovna stavka.

2
Na računu imovine se evidentriraju informacije o konkretnim sredstvima
preduzeća.
Na računu obaveza se evidentiraju informacije o konkretnim obavzama
preduzeća.
Na računu rashoda se prikupljaju informacije o određenim troškovima preduzeća
Na računu prihoda o prihodima preduzeća
Probni bilans je jednostavno pregled u kome su navedena sva salda na
računima glavne knjige. U računovodstvenom kontkstu pregled znači da ovo
navođenje nije deo dvojnog knjiženja.
Zaključni saldo je saldo koji se prenosi u naredni period.
Početni saldo je saldo koji je prnet iz prethodnog perioda.
Proknjižiti iznose na računu glavne knjige znači evidentriati iznos na računima
glavne knjige.
Vraćena prodata roba je roba koju kaupac vraća jer nije zadovoljan sa njom.
Dobijeni gotovinski diskont je diskont dobijen od dobavljača ako preduzeća
plati fakture do određenog datuma
Vraćena kupljena roba je roba koja se vraća dobavljaču zato što nije
zadovoljavajuće.
Diskont dobijen od dobavljača se knjiži na dugovnoj strani računa obaveza
prema dobavljaču.
Diskont odobren kupcu se knjiži na šotražnoj strani računa potraživanja od kupca

Poglavlje 4 Zalihe i priprema finasijskih izveštaja

Bilans uspeha je prosto drugi vid T računa ili rčauna glavne knjige
Bilans stanja je pregled svih postojećih salda na računima glavne knjige koji
preostanu nakon pripreme bilansa uspeha.
Saldo na računu zaliha na kraju perioda se evidentira u bilansu stanja pod
stavkom obrtna imovina-zalihe.
Knjiženje na računu zaliha se vrši samo na kraju obračunskog perioda.
Zalihe prikazane u probnom bilansu su prošlogodišnje zalihe.
Krajnja vrednost zaliha u bilansu stanja mora se slagati sa krajnjom vrednošću
zaliha u bilansu uspeha.
Saldo gotovine na računu u banci u probnom bilansu je potražni saldo, što znači
da je obaveza po osnovu prekoračenja bankarskog računa.
Polu gotovi proizvodi se nazivaju nedovršena proizvodnja.
Načelo opreznosti zahteva primenu određenog stepena opreza prilikom
procene u uslovima neizvesnosti.
Iznos u kom se vrednost zaliha navodi u bilansu stanja je niži od sledeće dve
vrednosti: nabavke vrednosti i neto ostvarive vrednosti.
Nabavna vrednost (odnosno cena koštanja u slučaju proizvodnje sopstvenih
proizvda) uključuje sve izdatke nastale prilikom dovođenja proizvda ili usluge na
sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.
Neto ostvariva vrednost je prihod(prinos od prodaje) kjise očekuje u budućnosti
kada se roba proda, umanjen za nastale troškove prodaje.
Trošak po jedinici (jedinični trošak) je stvarni trošak pribavljanja prepoznatljivih
jedinica zaliha.

3
Kod FIFO metoda se pretpostavlja da će se zalihe koje su prve primljene i prve
prodati.
Formula za izračunavanje ponderisanog prosečnog troška: nabavna vrednost
svake stavke se određuje na osnovu ponderisanog proseka nabavne vrednosti
sličnih stavki na početku perioda i tokom datog perioda.
Osnovni princip IAS 2 je da zalihe treba da se procenjuju po nižoj od sledeće
dve vrednosti : nabavna vrednost ili neto ostvariva vrednost.
Opšti fiksni troškovi proizvodnje su oni troškovi koji ostaju konstantni bez obzira na
obim proizvodnje.
Opšti varijabilni troškovi variraju zavisno do nivoa proizvodnje.
Opšti troškovi proizvodnje koji se ne uključuju: troškovi prodaje, troškovi
skladištenja prekomerni utrošak troškovi administracije
Prihode od prodaje i troškove nabavke treba preneti u bilans uspeha.

Poglavlje 5 Vremenska razgraničenja, avansi, gotovina i obaveze

Prihodi i rashodi se sučeljavaju u bilansu uspeha za period na koji se odnose, bez

obzira da li je i u kom periodu novac zaista primljen ili isplaćen.
Pasivno vremensko razgraničenje je stavka rashoda nastala tokom obračunskog
peroda za koju obaveza plaćanja nastaje u budućem periodu.
Računovodstveni postupak sa pasivnim vremenskim razgraničenjem :
• knjiženje na dugovnoj strani računa rashoda
• prenošenje salda u naredni perod kao pasivnog vremenskog
razgraničenja

Unapred plaćeni rashod je stavka rashoda koja je plaćena tokom tekućeg

obračunskog perioda , ali se odnosi na sledeći računovodstveni period. Ova
pozicija se naziva i aktivna vremenska razgraničenja.
Unapred plaćeni rashodi :
• na računu rashoda se evidentiraju na potražnoj strani u iznosu avansnog
plaćanja
• saldo se prenosi na sledeći period kao avans.

Obaveze su finansijska dugovanja preduzeća. Kratkoročna obaveza je obaveza

koja dospeva za plaćanje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.

Poglavlje 6 Potraživanja i nenaplativa potraživanja

Prema konceptu vremenskog razgraničenja prodaja se evidentira na računima

glavne knjige kada se transakcija izvrši.
Koncept realizacije omogućava da se prihodi evideniraju u periodu izvršenja
transakcije
Sumnjivo i sporno (nenaplativo) potraživanje malo je verovatno da će iznos koji
duguje kupac biti naplaćen.
Ispravka vrednosti (rezervisanje) potraživanja se vrši kada postoji sumnja da će
dužnik platiiti dug.

4
Nenaplativo (sumnjivo i sporno) potraživanje je potraživanje koje se ne može
naplatiti, ili se smatra da se ne može naplatitii.
Kada se potraživanje smatra nenaplativim onda se ono otpisuje u potpunosti.
Posebna (specifična) ispravka vrednosti potraživanja se vrši kada se zna da je
određeni kupac u finansijskim poteškoćama.
Dodatna ispravka vrednosti potraživanja se vrši na bazi procne naplativosti
ukupnih potraživanja
Ispravka vrednosti potraživanja:
• Prva godina u bilans uspeha se prenosi pun iznos
• Kasnije godine: preneti samo povećanje ispravke vrednosti potraživanja
Smanjenje ispravke vrednosti potraživanja:
• knjižiti smanjenje na dugovnoj strani računa ispravke vrednosti
potraživanja
• knjižiti smanjenje na potražnoj strani računa rashoda po osnovu otpisa
potraživanja.

Poglavlje 7 Stalna imovina i amortizacija

Stalna imovina je imovina namenjena korišćenju u preduzeću u kontinuiranom,

dužem periodu.
Materijalna imovina su postrojenja, nekretnine, oprema, motorna vozila i sl.
Nematerijalna imovina su gudvil, patenti, robne marke i slično.
Amortizacija je sistematska alokacija vrednosti stalne imovine koja se amortizuje
tokom njenog veka trajanja.
Prema računovodstvu konceptu zasnovanom na istorijskim troškovima, svrha
amortizacije je da se troškovi korišćenja imovine rasporede tokom njenog
očekivanog veka trajanja.
Amortizacijom se koncept sučeljavanja primenju na troškove korišćenja stalne
imovine. Njome se ne obezbedjuje zamena imovine
Metodi izračunavanja amortizacije:
1. pravolinijski
2. degresivni
3. zbirni
Kod pravolinijskog metora troškovi amortizacije su konstantni tokom veka
trajanja sredstava.
godišnji troškovi amortizacije= Nabavna vrednost-Rezidualna
vrednost/Procenjen vek trajanja. Ukoliko se nenavede rezidualna vrednost
predpostavlja se da je ona nula.
Prema degresivnom metodu troškovi amortizacije su veći tokom privih godina
veka trajanja sredstava.
Neto knjigovodstvena vrednost stalne imovine je prvobitna nabavna vrednost
umanjena za akumuilranu amortizaciju.
Godišnji obračun amortizacije se knjiži na dugovnoj strani računa troškova
amortizacije ili direktno u bilansu uspeha, a na potražnoj strani računa
akumulirane amortizacije.

5
Saldo na računu akumulirane amortizacije se svake godine prebija sa
nabavnom vrednosti stalne imovine u bilansu stanja kako bi se dobila neto
knjigovodstvena vrednost stalne imovine.
Kada se stalna imovina proda nabavna vrednost te imovine i povezana
akumulirana amortizacija se prenosi na račun otuđenja stalne imovine.
Revalorizacione rezerve: Račun koji predstavlja razliku izmedju revalorizvoanog
iznosa i prethodne neto knjigvodstvene vrednosti.

Poglavlje 8 Od probnog bilansa do finansijskih izveštaja

Ako su navaedeni datumu prodaje i kupovine, primenite proporcionalnu

amortizaciju.
Povećanje ispravke vrednosti potraživanja se prenosi u bilans uspeha sa računa
sumnjivih ispornih potraživanja.
Pasivno vremensko razgraničenje povećava prikazane rashode u blansu uspeha
i u bilansu stanja se prikazuje kao kratkoročna obaveza.
Avansno plaćanje zakupnine (aktivno vremensko razgraničenje) umanjuje
rashode u bilansu uspeha i u bilansu stanja se prikazuje kao obrtna imovina.
Prevoz podrazumeva transportne troškove.
Prevoz od dobavlja se odnosi na troškove dopremanja sirovina od dobavljača.
Vražanje robe od kupaca je isto što i vraćena pordata roba.

Poglavlje č9 Dnevne /pomoćne knjige i kontrolni računi

Knjiga računa sa dvojnim knjiženjem se naziva glavna knjiga.

Pomoćne knjige su knjige u kojima se transakcije evidentiraju po prvi put. Takođe
su poznate i kao knjige prvog unosa ili dnevne knjige
Kontrolni računi, prvenstveno kontrolni računi potaraživanja i kontrolni račun
obaveza su rčauni u kojima se zbirno prikazuje veliki broj transakcija.
Uobičajena podela u okviru dvojnog knjigovodstva
• glavna knjiga
• pomoćna knjiga potraživanja
• pomoćna knjiga obaveza
• pomoćna knjiga gotovine

Dnevna knjiga nabavke se koristi za sumiranje nabavki na odloženo plaćanje, i

evidentiranje primljenih faktura.
Knjiga računa obaveza sadrži račune pojedinačnih dobavljača. Ona je takođe
poznata i kao analitika dobavljača.
Evidentiranja u dnevnoj knjizi nabavke se vrši na osnovu primljenih faktura
dobavljača.
Ukupan potražni iznos na računima dobavljača(pomoćna knjiga obaveza) je
jednak dugovnom iznosu na računima u glavnoj knjizi.
Medjusobno poništavanje knjiženja se naziva prebijanje.
Ako prema jednom licu postoji potraživanje i obaveza taj iznos se može
eliminisati (prebiti) knjiženjem na dugovnoj strani računa obaveza i na potražnoj
strani računa potraživanja.

6
Mnoga preduzeća imaju dve odvojene knjige – knjigu gotovinskih odliva i knjigu
gotovinskih priliva.
Svaka stavka priliva ili odliva se zatim pojedinačno evidentira na odgovarjućem
računu glavne knjige.
Sistem blagajne je obično predviđen za obuhvatanje plaćanja raznih malih
iznosa u gotovini koje izvrši neko preduzeće, na primer gotovinska kupovina kafe
kancelarijskog materijala ili refundiranje putnih troškova.
Najbolji način rada sa blagajnom je putrem sistema dopune blagajne.
Porez na pormet je porez koji se nameće u trenutku prodaje robe ili usluga
občno dodavanjem određenog procenta na neto prodajnu cenu (pre poreza)

Poglavlje 10 Usklađivanje kontrolnih računa

Ni knjiga potraživanaj ni knjiga obaveza nisu deo sistema dvojnog knjiženja.

Samo je knjiženje u glavnoj knjizi (to jest na kontrolnim računima) deo sistema
dvojnog knjigovodstva.
Prebijanjea se istovremeno moraju javiti i u knjizi potraživanja i u knjizi obaveza i
stoga se nužno moraju nalaziti i na kontrolnim računima knjige potraživanja i na
knotolnim računima knjige obaveza.

Poglavlje 11 Usklađivanja sa izvodom računa u banci

U knjizi gotovine se evidentiraju sve transakcije sa bankom

U izvodu računa u banci se evidentiraju sve transakcije banke sa preduzećem.
Vremenske razlike su neizbežne.
Usklađivanje se vrši u formi usklađivanja sa izvodom računa u banci.
Uobičajeno knjiga gotovine prikazuje tačnu i ažurirano stanje, kao i saldo knjige
blagajne koji se prenosi u bilans stanja.
Izvori grešaka:
• greške knjigovođa
• greške banke

Poglavlje 12 Knjiženje u dnevniku i privremeni računi

Dnevnik je knjiga ili druga evidencija sa podacima o nerutinskim trasferima

računa
Dnevnik nije deo dvojnog knjigovodstva (glavne knjige) on predstavlja
evidenciju dvojnih knjiženja izvršenih nastalih u analitičkim računima.
Dnevnik je jednostavno jasan i razumljiv način prestavljanja dvojnih knjiženja koja
će se izvršiti.
Privremeni račun je računa na kom se dugovne ili potražne stavke drže
privremneo sve dok se ne dođe do dovoljno informacija za knjiženje i
odgovarajuće račune.
Kada je privremeni račun otvoren, treba na njemu vršiti evidenciju primenom
principa dvojnog knjiženja.

7
Poglavlje 13 Primena informacione tehnologije

Računarski sistem funkcioniše po istim principima kao i manuelni sistem osim što
se cela evidencija čuva na jednom mestu, to jest na hard disku računara.
Prednosti računara:
1. brzina
2. koriššeni program
3. odlučivanje
4. skladištenje i obrada
5. tačnost i pouzdanost

Nedostaci računara:
1. nedostatk inteligencije
2. odluke koje se mogu kvantifikovati
3. početni troškovi
4. nefleksibilnost
5. rizik

Korist od računarskih sistema:

1. smanjeni troškovi obrade podataka
2. druge usštede
3. povećani obim rada
4. brža obrada
5. veća tačnost
6. manjak radne snage
7. poboljšana kontrola
8. komunikacija
9. kvantitativne tehnike
10. mogućnosti računara

Poglavlje 14 Računovodstvena načela i politike

Osnovni računovodstveni koncepti koji se moraju poštovati su:

• fer prezentacija
• stalnost poslovanja
• vremenska razgraničenja
• doslednost

Obračunska osnova računovodstva znači da se imovina, obaveze, kapital,

prihodi i rashodi priznaju kada nastanu, a ne kada se primi ili isplati gotovina ili
njen ekvivalent.
Doslednost: isti način prezentacije i klasifikacije stavki u finansijskim izveštajima
treba da se dosledno koristi iz perioda u period

Informacije su materilano značajne ako bi izostanak njihovog obelodanjivanja

mogao da utiče na ekonomske odluke korisnika.
Koncept realizacije: transakciju treba priznati kada je dogadjaj iz kog ona potiče
nastao i priliv gotovine od te transakcije je dovoljno izvestan.

8
Koncept privrednog subjekta kaže da se informacije finansijskog računovodstva
odnose samo na aktivnostimi privrednog subjekta, a ne na aktivnosti njegovog
vlasnika ili bilo kog drugog entiteta.
Za svaki obračunski period se pripremaju dva finansijska izveštaja:
bilans stanja i bilans uspeha.
Korisnici finansijskih izveštaja su:
• investitori
• zaposleni
• zajmodavci
• dobavljači
• kupci
• organi vlasti
• javnost

Faktori koji čine informacije korisnim:

• materijalna značajnost
• relevantnost
• pouzdanost
• uporedivost
• razumljivost
• ograničavajući faktori

Imovina (sredstvo) je resurs koji kontroliše preduzeće kao rezultat dogadjaja iz

prošlosti i od koga se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi u preduzeću.
Obaveza je sadašnja obaveza preduzeća koja potiče od događaja iz prošlosti, i
očekuje se da će njeno izmirenje dovesti do odliva resursa koji predsatavljaju
ekonomske koristi iz preduzeća.
Kapital je preostalo (rezidualno) učešće u imovini preduzeća nakon odbijanja
svih njegovih obaveza. Ako se poslužimo terminologijom korišćenom u
prethodnim poglavljima, to je vlasnički kapital. Kada se radi o računovodstvu
akcionarskih preduzeća, govorimo o učešću akcionara u preduzeću.
Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni sledeći uslovi:
• svi značajni rizici i nagrade po osnovu vlasništva su peneti na kupca
• prodavac ne zadržava stvarnu kontolu nad prodatim proizvodima
• iznos prihoda se može pouzdano odrediti
• verovatno je da će se koristi dobijene od transakcije uliti u preduzeće
• troškovi koji su nastali ili će nastati po osnovu date transakcije se mogu
pouzdano proceniti

Da bi se mogao priznati prihod od pružanja usluga moraju se zadovoljiti sl. uslovi:

• iznos prihoda se može pouzdano odrediti
• verovatno je da će se koristi od transakcije uliti upreduzeće
• faza završenosti usluga se može pouzdano odrediti
• troškovi koi su nastali ili će nastati po osnovu date transadcije se mogu
pouzdano proceniti

9
Poglavlje 15 Nematerijalna imovina: gudvil iistraživanje i razvoj

Stečeni gudvil je iznos za koji trošak sticanja, na datum transakcije, premašuje

učešće sticaoca u fer vrednsoti stečenih prepoznatljivih sredstava i obaveza.
Stečeni gudvil nastaje kao rezultat transakcije kupovine. Gudvil koji se nije
stekao se generalno ne priznaje zato što nije došlo do dogadjaja kojim bi se
identifikovala vrednost celog preduzeća.
IFRS 3 Poslovne kombinacije zahteva da se gudvil koji nastaje prilikom sticanja
prizna kao imovina i meri po nabavnoj vrednosti umanjenoj za sve akumulirane
gubitke od umanjenja vrednosti.
Istraživanje je prvobitno i planirano ispitivanje koje se vrši u cilju sticanja novih
naučnih ili tehničkih znanja i ruzmevanja.
Razvoj je primena nalaza istraživanja.

Poglavlje 16 Potencijalne obaveze, potenijalna imovina i događaji posle datuma

bilansa stanja

Potencijalna obaveza je:

1. moguća obaveza koja nastaje po osnovu proteklih događaja ili
2. sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja ali još uivek
nije priznata.

Potencijalna imovina je moguća imovina koja nastaje po osnovu prošlih

događaja.
Razlikujemo 4 stepena verovatnoće za potencijlne obaveze i imovinu
• gotovo sigurno
• verovatno
• moguće
• malo verovatno

U obelodanjivanju u napomeni treba navesti

• prirodu potencijlne imovine ili potencijalne obaveze
• faktore neizvesnosti
• procenu finansijskog efekta, ili izjavu o razlogu zbog koga se takva
procena ne može izvršiti

Događaji posle datuma bilansa stanja su događaji i povoljni i nepovoljni koji

nastanu između datuma bilansa stanja i datuma na koji se odobrava
objavljivanje finansijskih izveštaja.

Poglavlje 17 Nepotpuna evidencija

Ograničena računovodstvena evidencija je slučaj kada preduzetnik vodi

evidenciju svojih transakcija ali ne ceo skup računa dvojnog knjiženja. Potrebne
su i dodatne informacije za sastavljanje završnih računa.
Nepotpuna računovodstvena evidencija je evidencija koju preduzetnik nije u
potpunosti kompletirao ili kada čak inema nikakve evidencije o transakcijama.

10
Dobit=Povećanje neto imovine- Uloženi kapital+ Povlačenja sredstava

Početni saldo računa kapitala se može izračunati kao bilansni iznos(kapital=

sredstva umanjena za obaveze)
Stopa bruto dobiti= bruto dobit/prihod od prodaje *100
Stopa marže (nabavne vrednosti)=bruto dobit/nabavna vrednost prodate
robe*100
Marža od prodajne cene= Marža od nabavne vrednosti/Marža od nabavne
vrednosti+100

Marža od nabavne vrednosti: Marža od prodajne cene/100-Marža od prodajne

cene

Poglavlje 18 Računi ortačkih društava

Ortačko društvo podrazumeva da preduzetnik uzima jednog ili više zajedničkih

partnera u cilju ostvarenja dobiti.
Plata u ortačkom društvu je samo sredstvo za izračunavanje raspodele dobiti a
ne plata u uobičajenom smislu
Bez obzira u kom obliku se sredstva ulažu i koja je dugovna strana knjiženja
računima imovine, uobičajno je da se knjiže na potražnoj strani računa
osnovnog kapitala.
Računi osnovnog kapitala se koriste za obradu:
• uloženog ili povučenog kapitala novih partnera ili partnera koji se povlače
• korigovanja po osnovu revalorizacije

Tekući računi se koriste za evidentiranje redovnih transakcija između partnera i

firme.
Plata partnera je deo raspodele dobiti dok je plata zaposlenog rashod
preduzeća.

Poglavlje 19 Računovodstvo društva sa ograničenom odgovornošću

Karakteristike društva
• zasebno pravno lice
• odvojenost vlasništva od rukovodstva
• ograničena odgovornost
• zahtevane formalnosti

Akcijski kapital predstavlja deo kapitala koji su akcionari uložili u društvo ali može
predstavljati i rezerve društva iz prethodnog perioda koje su „kapitalizovane“
emisijom akcija
Rezerve predstavljaju neto višak imovine koja se akumulira akcionarima.
Svaka akcija obično ima iskazanu i nominalnu vrednost.
Ako je društvo kotirano na berzi cena akcija će biti kotirana na osnovu nedavnih
transakcija izmedju kupacai prodavaca akcija.
Internim propisima jednog društva definišu se prava vezana za različite vrste
akcija.

11
Obične akcije su akcije koje najčešće emituje jedno društvo.
Akcionari sa običnim akcijama mogu da dobijaju dividende.
Dividende na obične akcije se ne mogu isplatiti pre nego što se u punom iznosu
ne isplate dividende na prioritetne akcije.
Prioritetne akcije su akcije sa fiknom stopom dividende.
Dugoročne pozajmice društva su obično u formi potvrda o zajmu ili
obveznicama.
Akumulirna dobit je primer rezervi.
Dividenda je povraćaj dela dobiti društva akcionarima.
Društvo objavljuje isplatu dividendi na generalnoj skupštini.
Samo dividende isplaćene u datom periodu se obračunavaju u tom periodu.
Uobičajeno je da se obaveza društva za plaćanje poreza na dobit uključi u
bilans uspeha i u blans stanja.
Odobreni akcijski kapital je maksimalni broj akcija koji jedno društvo može da
emituje.
Emitovani akcijski kapital je stvarni broj akcija u emisiji u bilo kom trenutku.
Uplaćeni akcijski kapital: iznos nominalne vrednosti koju plaćaju akcionari na
svoje emitovane akcije, plus dodatni iznosi čija isplata od strane akcionara je
dogovorena za utvrđene datume u budućnosti
Isplaćene akcije: iznos nominalne vrednosti plaćen na tekući datum.
Bonus akcije: emisija akcija postojećim akcionarima srazmerno njihovim
postojećem učešću u vlasništvu, iz rezervi društva.
Za finasiranje bonus emisije se može koristiti bilo koja rezerva.
Emisija prava predstavlja ponudu akcija po određenoj ceni postojećim
akcionarima srazmerno njihovom vlasništvu nad postojećim akcijama.
Sve rezerve se dodaju akcijskom kapitalu da bi se dobilo ukupno učešće
akcionara u društvu.
Rezerve za zamenu postrojenja pomažu da se pokriju povećani troškovi zamene
postrojenja.
Terminom finansijki izveštaji se obuhvataju bilans stanja i bilans uspeha.
Vrste korisnika:
• interni
• eksterni

Poglavlje 20 Računovodstvo za društva sa ograničenom odgovornošću

IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja obuhvata:

• računovodstvene koncepte i politike
• bilans stanja
• bilans uspeha

U finansijkim izveštajima se pružaju informacije o:

• finansijskoj poziciji
• performansama
• tokovima gotovine

12
Dopunske informacje:
• faktori performansi
• izvori finansiranja
• vlasnički i dužnički instrumenti finansiranja
• prednosti i resursi preduzeća
• okolina: promene i reagovanje na njih

Imovina je obrtna ako:

• je deo poslovnog ciklusa
• se drži prvenstveno za potrebe trgovine
• se očekuje se da će se realizovati u roku od dvanaest meseci
• je gotovina ii gotovinski ekvivalent

Obaveza je kratkoročna ako:

• se izmiruje u toku poslovnog ciklusa
• se drži prvenstveno za potrebe trgovine
• dospeva za plaćanje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja

Izveštaj se može ograničiti na dobitke i gubitke koji se javljaju tokom godine, pri
čemu se pravi razlika između onih koji se ne nalaze u bilansu uspeha i neto dobiti
za period koja se nalazi u bilansu uspeha.
Promena računovodstvene procene predstavlja korigovanje knjigovodstvenog
iznosa sredstva ili obaveze ili iznosa potrošnje sredstava, koje je rezultat novih
informacija.
Računovodstvene politike su konkretni principi, osnove, načela, pravila i prakse
koje primenjuje jedan entitet za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja.

Poglavlje 21 Osnovni konsolidovani izveštaji

Termin konsolidovani izveštaji je naziv za računovodstvene tehnike kojima se

nastoji da se odrazi prava pozicija, i dobiti i imovine, u situaciji kada jedna
kompanija kontroliše drugu.
Matično preduzeće: preduzeće koje ima kontrolno učešće u nekom drugom
preduzeću.
Zavisno preduzeće: preduzeće koje kontroliše matično preduzeće.
Grupa preduzeća: matično preduzeće i njegova zavisna preduzeća.
Konsolidovani izveštaji: objedinjeni bilans stanja i bilans uspeha grupe
Manjinsko učešće: vlasništvo dela zavisnog preduzeća.
Kontrola postoji kada matično preduzeće posedujeviše od polovine glasačkih
prava entiteta.
Gudvil: razlika između iznosa plaćenog za zavisno preduzeće i vrednosti njene
neto imovine.
Gudvil: razlika između iznosa plaćenog za zavisno preduzeće i vrednosti njegove
neto imovine.
Gudvil nastao prilikom sticanja se mora testirati na umanjenje vrednosti.
Umanjenje vrednosti se otpisuje preko bilansa uspeha.

13
Poglavlje 22 Izveštaj o tokovima gotovine

Dobit predstavlja povećanje neto imovine, koje može biti u obliku gotovine ii
„vezano“ u drugim sredstvima.
Namene izveštaja o tokovima gotovine:
• dodatne informacije
• procena tekuće likvidnosti
• prikaz glavnih tokova gotovine
• procena budućih tokova gotovine
• odvajanje tokova gotovine iz poslovnih transakcija

Standardne pozicije izveštaja o tokovima gotovine:

• poslovne aktivnosti
• investicione aktivnosti
• aktivnosti finansiranja

Gotovina: gotovina u blagajni i depoziti po viđenju

Gotovinski ekvivalenti: kratkoročne visoko likvidne investicije.
Direktni metod: evidentira bruto tokove gotovine iz poslovanja.
Indirektni metod: počinje sa dobiti, koja se koriguje za negotovinski rashod
amortizacije i za promene u obrtnom kapitalu.
Korišćenjem indirektnog metoda treba da izračunamo tokove gotovine iz
poslovanja korigovanjem iznosa dobiti za negotovinske rashode poput
amortizacije i za promene u stavkama obrtnog kapitala, zalihama,
potraživanjima i dugovanjima.
Bruto tokovi gotovine se mogu izvesti:
• direktnim izračunavanjem ukupnog iznosa priliva i odliva gotovine ili
• iz početnih i krajnjih salda bilansa stanja i bilansa uspeha

Izveštaj o tokovima gotovine prikazuje:

• da li ukupne aktivnosti ostvaruju pozitivne tokove gotovine
• da li poslovne aktivnosti ostvaruju pozitivne tokove gotovine
• kako je finansiran kapitalni izdatak

Poglavlje 23 Koeficijenti: tumačenje i primena

Kod izračunavanja koeficijenata:

• izračunajte samo one koeficijente kojis u relevantni za korisnike
• navedite korišćene definicije

Koeficijenti nam omogućavaju povređenje sa :

• prethodnim godinama
• istom godinom (budžetiranom ili planiranom)
• sa drugim preduzećima

14
Grupe koeficijenata:
• poslovanje
• kratkoročna likvidnost
• efikasnost obrtnog kapitala
• srednjoročna i dugoročna solventnost
• investitor

Stopa bruto dobiti: Bruto dobit se izražava kao procenat od prihoda od prodaje.
Procentalna promena prihoda od prodaje: Promena prihoda od prodaje kao
procenat od prihoda od prodaje.
Koeficijent ukupne tekuće likvidnosti: sredstva/obaveze
Koeficijent likvidnosti (ili ubrzane likvidnosti): sredstva(bez zaliha)/obaveze
Koeficijent obrta zaliha predstavlja odnos nabane vrednosti prodate robe i
prosečnog nivoa zaliha tokom godine.
Alternativna definicija koeficijenta obrta zaliha je koeficijent prosečnih zaliha
prema nabavnoj vrednosti prodate robe.
Period naplate potraživanja je koeficijent krajnjih potraživanja od kupaca prema
prosečnim dnevnim prihodima od prodaje na odloženo plaćanje.
Prosečan period odloženog plaćanja dobavljača povezuje krajnji iznos obaveza
sa prosečnim dnevnim nabavkama na odloženo plaćanje.

Poglavlje 24 Teoretksa i operativna adekvatnost finansijskog izveštavanja

Prema računovodstvu istorijskog troška, imovina se evidentira u iznosu plaćene

gotovine ili gotovinskih ekvivalenata ili po fer vrednosti naknade date za njih.
Kada se cene ne menjaju, računovodstvo istorijskog troška daje tačnu i fer
prezentaciju dobiti koju je preduzeće ostvarilo i vrednosti preduzeća nakon
umanjenja imovine za obaveze. Tokom perioda inflacije efekat FIFO metoda je
preuveličavanje realne dobiti preduzeća.
Računovodstvom tekuće kupovne moći se koriguju računi prema istorijskom
trošku korišćenjem indeksa opštih cena.
Računovodstvom tekućih troškova se uzimaju u obzir promene konkretnih cena
pošto one utiču na određeno preduzeće.
Uporedivost podataka tokom jednog perioda se generalno najbolje postiže
korišćenjem pristupa tekuće kupovne moći.

15