6. oktobar
oktobar
MISLI TE
Mislilište je zamišljeno kao akademski prostor otvorene
rasprave o temama od javnog interesa. U organizaciji
Univerziteta u Beogradu, Mislilište se odvija u
Kapetan-Mišinom zdanju. U svom prvom izdanju
Mislilište se otvara za pitanja obrazovanja. Pozvani
su da u kvalifikovanom i odgovornom razgovoru
učestuju teoretičari i praktičari obrazovnih delatnosti,
ali i najšira zainteresovana javnost. Dobrodošla su
različita viđenja sadašnjosti i budućnosti obrazovnog
organizovanja i obrazovnih institucija, a posebno
uloge univerziteta u njima.
Tri termina i šest problemskih oblasti planirano je za
mesec oktobar.
6. oktobar 17:00 - 20:30
ŠKOLA I/ILI NASILJE
SOCIJALIZACIJA I/ILI INDIVIDUALIZACIJA
13. oktobar 17:00 - 20:30
VREDNOSTI U OBRAZOVANJU -
- VREDNOST OBRAZOVANJA
DRUŠTVENI I/ILI OBRAZOVNI SISTEM
20. oktobar 17:00 - 20:30
BUDUĆNOST OBRAZOVNIH INSTITUCIJA
OBRAZOVNE SITUACIJE
Kapetan-Mišino zdanje, Studentski trg 1,
Beograd
13. oktobar
SESIJA 1 [17:00 – 18:30]
ŠKOLA I/ILI NASILJE
Da li školovanje predstavlja branu nasilju ili je
instrument sistemskog nasilja? I kakvo školovanje? Da
li se nasilje takoreći slučajno dešava i u školama ili ga
one nekako (re)produkuju? Ne postoji li izvesno nasilje
na svim nivoima obrazovanja i koji su mehanizmi koji
ga čine prihvatljivim ili čak poželjnim?
rečitativ
rasprava
moderatorka: Milica Sekulović
[pedagoškinja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
uvodničari:
Aleksandra Ilić Rajković
[pedagoškinja, Filozofski fakultet]
Tamara Džamonja Ignjatović
[psihološkinja, Filozofski fakultet]
Mirko Filipović
[sociolog, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju]
---
SESIJA 2 [19:00 – 20:30]
SOCIJALIZACIJA I/ILI INDIVIDUALIZACIJA
Kako zajednica, najčešće istovremeno, postavlja
(naizgled?) protivrečne ciljeve obrazovanja: i društvena
integracija i proizvodnja samosvojnih pojedinaca?
Da li je moguće, nužno i uopšte poželjno oba:
“individualizacija kroz socijalizaciju”? Ako ne, čemu dati
prednost; s obzirom na kakvu viziju svrhe obrazovanja?
Ugrubo: obrazovanje kao priprema za tržište rada, za
kvalifikovanog građanina ili samousavršavanje? U kojoj
meri takva odluka zavisi i od lokalnog stanja društva?
Da li, najzad, proklamovana univerzalna dostupnost
i inkluzivnost obrazovnih ustanova jemči ili simulira
i jednakost uslova obzraovanja i njegov kvalitet.
Obrazovanje dostupno svima ili privilegija? Privilegija
bogatih ili izvrsnih?
rečitativ
rasprava
moderatorka: Dragana Purešević
[pedagoškinja, Filozofski fakultet]
uvodničari:
Isidora Jarić
[sociološkinja, Filozofski fakultet]
Dragan Popadić
[psiholog, Filozofski fakultet]
Časlav Koprivica
[filozof, Fakultet političkih nauka]
20.
SESIJA 3 [17:00 – 18:30]
VREDNOSTI U OBRAZOVANJU -
- VREDNOST OBRAZOVANJA
Mnogo je priče o „sistemima vrednosti“. Kako se vidi
uloga obrazovanja unutar nje? Da li je ono baštinik i
rasadnik vrednosti društva koje ga organizuje? Mora
li to da bude? Nije li obrazovanost (samo)dovoljna
vrednost, a obrazovanje svrha po sebi? U kom smislu
se inače može govoriti o „autonomiji obrazovanja“,
a posebno univerziteta? Treba li, univerzitet makar,
da ima ikakvih drugih vrednosnih orijentacija do
specifično obrazovnih? I ima li ih danas?
rečitativ
rasprava
moderatorka: Nataša Šmelc
[filozofkinja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
uvodničari:
Jelena Vranješević
[psihološkinja, Filozofski fakultet]
Aleksandar Fatić
[filozof, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
Aleksandar Dobrijević
[filozof, Filozofski fakultet]
---
SESIJA 4 [19:00 – 20:30]
DRUŠTVENI I/ILI OBRAZOVNI SISTEM
Savremeno obrazovanje je bez izuzetka viđeno kao
podsistem društva – šta se time dobija, a šta gubi?
Da li obrazovanje (treba da) služi društvu ili obrnuto:
društvo je dužno da ga servisira? Da li samostalnost
i društvenu kritičnost programa obrazovnih institucija
mogu da propišu i štaviše garantuju oni koji
predstavljaju širu zajednicu od obrazovne i organizuju
njihovu mrežu? Da li se, najzad, ciljevi obrazovanja
i društva podudaraju ili razilaze? Da li, univerzitet
makar, može ili mora da ne bude „društveno koristan“?
Ukratko, za šta se školujemo? A obrazujemo?
rečitativ
rasprava
moderator: Miloš Janković
[politikolog, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
uvodničari:
Živka Krnjaja
[pedagoškinja, Filozofski fakultet]
Ivana Jakšić
[psihološkinja, Fakultet političkih nauka]
Jelena Vasiljević
[antropološkinja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
SESIJA 5 [17:00 – 18:30]
BUDUĆNOST OBRAZOVNIH INSTITUCIJA
Šta se već promenilo, a šta će se tek promeniti u
školama i na univerzitetima, s obirom na razvoj novih
tehnologija, novih medija i novih pristupa obrazovanju?
Da li bezmalo univerzalna dostupnost informacija
menja nešto na karakteru nastave? Da li neograničen
pristup učenika i studenata višestrukim izvorima
saznanja derogira ulogu nastavnika ili je samo čini
zahtevnijom? Da li se veći deo sticanja obrazovanja – i
kakvog obrazovanja – preseljava u vaninstitucionalne prijavljivanje zainteresovanih
regione ili u alternativne institucije obrazovanja? Da li za učešće u raspravama MISLILIŠTA:
pandemijske, ekološke i druge globalne krize osuđuju
ustanove obrazovanja na temeljni preobražaj? Ne
najavljuje li veštačka inteligencija ne samo suton
klasične podele uloga u obrazovnom procesu, već i hps://forms.office.com/e/pqksJAU3W1
njegovu još do kraja nepredvidljivu mutaciju?
rečitativ
rasprava
moderatorka: Ana Lipij
[filozofkinja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
uvodničari:
Aleksandar Baucal
[psiholog, Filozofski fakultet]
Jelena Guga
[teoretičarka novomedijske umetnosti i kulture,
Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
Dobrinka Kuzmanović
[psihološkinja, Filozofski fakultet]
---
SESIJA 6 [19:00 – 20:30]
OBRAZOVNE SITUACIJE
S obzirom na ubrzani razvoj društva, privrede i tehnike,
šta je preostalo od negdanje slike obrazovanja? Nisu
li ustuknuli svi predmetni kanoni i nastavni protokoli?
Ako je neki pretekao, koji? Ako nije, za volju čega
su smišljeni aplikativni i sve aplikativniji obrazovni
programi? Nije li sišla sa scene i svaka hijerarhija aktera
obrazovanja – nastavnik/mentor–učenik/student – a s organizator
njom možda i svako vrednovanje postignuća? Ima li Univerzitet u Beogradu
prostora za preobražaj starih ili za neke nove aktere
inicijatorka
u nastavnom procesu? I šta će se uopšte (sve) nazvati
Milica Milojević
nastavom, kada su već ozakonjeni njeni najrazličitiji
[Arhitektonski fakultet]
oblici? Šta je to jezgro koje će nam dozvoliti da
još uvek govorimo o organizovanom obrazovanju selektor programa
Aleksandar Baucal
polaznika: njihovo kakvo-takvo (ili svakakvo) učenje,
[Filozofski fakultet]
sticanje znanje i veština; iskušavanje i usvajanje novih
doživljaja; lična transformacija s obzirom na spoljne urednik programa
Predrag Krstić
izazove; razvoj moždanih sinapsi; ili gašenje? [Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
rečitativ rečitativi i grafička podrška
rasprava Dragan Protić [škart] i Branko Pavić [Arhitektonski fakultet]
moderatorka: Marija Petrović
[filozofkinja, Filozofski fakultet]
uvodničari:
Nevena Mitranić
[pedagoškinja, Filozofski fakultet]
Aleksandar Pavlović
[teoretičar književnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju]
Milica Milojević
[urbanistkinja, Arhitektonski fakultet]