Beo Zoo Vrt-Skripta

Univerzitet u Beogradu
FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

KATEDRA ZA BIOLOGIJU
SKRIPTE ZA IZVOĐENjE PRAKTIČNE NASTAVE U

ZOOVRTU I PRIPREMANjE PRAKTIČNOG DELA
ISPITA IZ PREDMETA BIOLOGIJA DIVLjAČI
U Beogradu, 2002. godine

Katedra za Biologiju SKRIPTE ZA PRIPREMANJE PRAKTIČNOG DELA ISPITA Biologija divljači
POJAM I DEFINICIJA DIVLjAČI
Pod pojom divljači podrazumevamo sve one životinjske vrste koje se samostalno (bez većeg
uticaja čoveka), razmnožavaju i žive u prirodnom okruženju. Te životinje se manje ili više uspešno
prilagođavaju prirodnom staništu. Sve većim uticajem čoveka na prirodu, životna staništa mnogih
divljih životinjskih vrsta su izmenjena ili sve više ograničena, pa je prirodna mogućnost njihove
adaptacije na tako nastale uslove života glavni preduslov njihovog opstanka. Tako divljač možemo
definisati kao životinjske vrste koje su se evolutivno (ne genetskom modifikacijom) razvile i
prilagodile specifičnom načinu života i uspele da samostalno opstanu i nastave evolutivni tok u
novo nastalim izmenjenim uslovima životne sredine. Na žalost takvih životinjskih vrsta je sve
manje pa je i tu postalo neophodno uplitanje čoveka kako bi se očuvao biodiverzitet (prihvatilišta
divljih životinja, prehrana dviljači u zimskom periodu, rezervati i td.).
Lovno zakonodavstvo divljač definiše kao one životinjske vrste koje najveći deo života
provode slobodno, koje se najvećim delom života samostalno hrane i koje su obuhvaćene zakonom
o lovu. Tako u divljač spadaju i fazani koji jedan deo svog života provode u fazanerijama i srneća i
jelenska divljač koja se u zimskom periodu prehranjuje u lovištima.
Lovna taksonomija se zasniva na posebnim izvorima kriterijuma s ciljem da se dobije što
bolja preglednost o najvažnijim vrstama divljači u sistematici životinja. Kriterijumi lovne
taksonomije su:
1. Iz opšte taksonomije životinja ne izdvajaju se posebno grabljivice od ostale divljači .
2. Za svaku vrstu daju se prvo podaci iz opšte taksonomije životinja.
3. U lovnoj taksonomiji divljač je grupisana u dve velike grupe sa podgrupama. Grupe divljači su:
- Grupa dlakave lovne divljači
- Grupa pernate lovne divljači
4. Svaka grupa obuhvata po dve podgrupe:
- Podgrupa krupne lovne divljači (dlakave i pernate)
- Podgrupa sitne lovne divljači (dlakave i pernate)
5. Uslovi za svrstavanje divljači u podgrupe su telesna težina i visina tela (ukupna visina i visina u
grebenu), s tim da težina nije strogo ograničena.
6. Za svaku životinju lovne divljači, daju se najpre opšti podaci iz taksonomije životija, zatim
podaci o opisu tela, boji dlake perja, parenju, ishrani, rasprostranjenju.
Životinje Beozoovrta možemo da razvrstamo na tri klase (classis) phylum-a Chordata: gmizavce
(Reptilia), ptice (Aves) i Sisare (Mammalia). Pored ove klasifikacije možemo uslovno da ih
podelimo i na egzotičnu i lovnu divljač.
2
Phylum Chordata
Najvažnije karakteristika Chordata su:
- prisustvo h o r d e , (specifičnog organa koji ima potpornu funkciju),
- cevast nervni sistem, koji je izgrađen u vidu šuplje cevi sa centralnim kanalom i
- ždrelo koje je u vezi sa respiratornim organima koji se razvijaju na račun ždrelnog zida.
Phylum Chordata obuhvata 3 subphylum-a: 1. Cephalochordata 2. Tunicata (Urochordata) i 3. Vertebrata Craniota).
Subphylum Vertebrata deli se u šest klasa: Agnatha, Pisces, Amphihia, Reptilia, Aves i Mammalia.
Classis Reptilia
Gmizavci su "pravi" kopneni kičmenjaci. Imaju niz adaptacija na kopneni način života. Telo im je pokriveno
rožnim krljuštima (odnosno rožnim pločicama, štitovima ili oklopom). Koža im je suva, bez žlezda i imaju sposobnost
recikliranja vode u telu. Srce gmizavaca sastoji se iz tri dela – dve pretkomore i jedne komore. U komori se nalazi
nepotpuna pregrada, osim kod krokodila, kod kojih je pregrada potpuna, pa je srce četvorodelno. Gmizavci imaju dva
aortina luka – levi i desni. Tip bubrega kod gmizavaca je mesonefros. Razmnožavaju se na kopnu, većinom polaganjem
jaja, a samo neke rađaju žive mladunce. Reptilia spadaju u poikiloterme kičmenjake, temperatura tela im zavisi od
spoljašnje sredine, jer svojim metabolizmom ne mogu održati stalnu temperaturu. Gmizavci zato poseduju tzv.
bihejvioralnu adaptaciju, postavljaju se u odnosu na toplotu Sunca pod najpovoljnijim uglom, a vazokonstrikcijom i
vazodilatacijom regulišu priliv krvi u pojedine delove tela. U tom smislu izvršene su i dve adaptacije, povećanje
površine kože i prisustva velikog broja hromatofora u koži i peritoneumu peritonealne duplje. Naime, obojenost je
neuralno regulisana, tako da unutrašnja temperatura može da se podigne za 20-30 u odnosu na spoljašnju sredinu. Ove
životinje nisu sposobne za duže periode intenzivne aktivnosti pa se kreću u kraćim i brzim pokretima (anaerobna
oksidacija glukoze i glikogena). Oporavak traje duže. Gmizavci naseljavaju sve krajeve izuzev polarnih. Recentne
podklase gmizavaca obuhvataju: Anapsida i Diapsida.
Subclassis: Anapsida
Ordo: Testudines (Chelonia) (Kornjače)

Telo kornjače je zdepasto i zasštićeno snažnim koštanim oklopom, razvijen je kožni skelet od širokih koštanih
ploča međusobno čvrsto povezanih u oklop, koji je srastao sa kičmom i rebrima i samo postoji otvor za glavu, rep i
noge. Oklop se sastoji od dva štita: leđnog (carapax) koji je ispupčen i sastoji se od pet nizova koštanih ploča, i od
ventralnog (plastron) koji je ravan i sastoji se od dva niza koštanih tvorevina u krznu. Medijalni niz leđnog štita ima oko
pet koštanih ploča (neuralia), koje su srasle sa trnolikim nastavcima kičmenih pršljenova. Desno i levo od neuralia je po
jedan niz širokih rebarskih ploča (costalia) koje su srasle sa rebrima. Ivicom karapaksa ide venac ivičnih pločica
(marginalia) koji spajaju gornji i donji štitni oklop. Površina oklopa presvučena je spolja rožnim pločama, koje
predstavljaju snažno orožao površinski sloj pokožice. Poseduju anapsidnu lobanju (nema otvora na lobanji). Kornjače
nemaju zube, jer su im vilice presvučene snažnim rožnim navlakama u obliku kljuna sa oštrim ivicama, slično kao kod
ptica. Čulo vida i čulo sluha im je dobro razvijeno. Žive na kopnu, u slatkim i slanim vodama. Polažu jaja u zemlju ili
pesak. Mladunci imaju u početku mekan i savitljiv oklop koji kasnije okošta.
Subordo: Cryptodira
U ovu grupu spadaju kopnene, slatkovodne i morske kornjače. Savijaju vrat u vertikalnoj ravni u obliku slova
“S” pri uvlačenju glave u oklop, vratni pršljenovi nemaju poprečne nastavke, a karlični pojas nije čvrsto srastao sa
oklopom.
Familia: Emydidae
Emys orbicularis (BARSKA KORNJAČA)
Stanište: Afrika, Evropa i Azija.
3
Opis : Ima eliptično-jajolik oklop a na prednjim i zadnjim nogama plivajuće kožice sa po 5 kanži.
Oklop je dug oko 26-36 cm, dok je rep mužjaka dug 16-24 cm, a ženke 13-18 cm.
Ishrana : Hrani se vodozemcima, sitnim ribama, insektima i biljkama.
Razmnožavanje : Pari se u aprilu. U maju polaže 10-15 jaja, koje ženka zakopa na dubini od 8 cm, tako da
mlade kornjače izlaze u jesen ili na proleće.
Način života : Staništa su joj stajaće i sporo tekuće vode. Zimski san provedi na dnu, zakopana u mulj.
Veoma je plašljiva
Familia: Testudinidae
U ovu familiju spadaju kopnene i slatkovodne kornjače. Kopnene imaju visok i ispupčen karapaks žute boje sa
crnim mrljama, a kod slatkovodnih je oklop spljošten.
Testudo hermani (ŠUMSKA KORNJAČA)
Stanište: Balkan, naziva se još i obična ili grčka kornjača.

Opis : Ima kratke, zdepaste noge na kojima su prsti srasli. Na prednjim udovima je 5 a na zadnjim 4
kandže. Na vrhu repa se nalazi oštar šiljak.
Ishrana : Hrani se biljkama u raspadanju, puževima i insektima. U terarijumu se hrani lišćem salate,
voćem i ostacima hrane.
Razmnožavanje : Ženka polaže 4-5 jaja u junu mesecu, zakopavajući ih u zemlju. Mlade kornjače izlaze
početkom septembra.
Način života : Staništa na kojima se nalazi su ravnice ispod 700 m nadmorske visine. Izbegava ekstremne
temperature, a zimski san provodi pod zemljom.
Subclassis: Diapsida
Subclassis Diapsida obuhvata redove Squamata i Crocodilia.
Ordo: Squamata
U ovaj red spadaju zmije i gušteri i čine preko 90 % od ukupno 6000 vrsta današnjih gmizavaca. Poseduju
diapsidnu lobanja, poprečno postavljen otvor kloake i parne kopulatorne organe.
Subordo: Serpentes (syn. Ophidia) (Zmije)
Zmije su apodni organizmi (ne postoje ekstremiteti), a samo Bovidae imaju rudimentne ostatke zadnjih nogu,
kreću se postrance vijuganjem tela. Rep im je znatno kraći od trupa i glave. Rožne ploče na ventralnoj strani trupa su
poređane u jednom nizu, dok su u repnom regionu raspoređene u dva niza. Kosti viličnog aparata su jako pokretljive i
samostalne, došlo je do redukcija jabučnog luka između slepoočnih otvora, a izvršena je i posebna diferencijacija
otrovnih zuba. Kad gutaju plen u stanju su da široko razjape vilice i to dva puta šire od sopstvene glave. Levo plućno
krilo je zakržljalo, dok udavi imaju i levo krilo ali je manje, a desno prelazi u mehurast vazdušni rezervoar. Zmije
nemaju rameni pojas, grudna kost je potpuno rudimentisana. Zmije poseduju želudac i creva sa jakim sokovima,
mokraćna bešika ne postoji i mokraća iz mokraćovoda ide u kloaku i kao kaša se izbacuje u spoljašnju sredinu i
sačinjava glavni deo zmijskog izmeta. Kod zmija ne postoje slobodni očni kapci i slušna duplja sa bubnom opnom, dok
je taktilno čulo izuzetno dobro razvijeno na račun čula sluha. Čulo mirisa je dobro razvijeno i smešteno je na gornjem
nepcu (Jakobsonov organ), mirisne informacije iz spoljašne sredine zmija prikuplja palacanjem jezika koji je dug i
račvast.
Familia: Boidae (Udavi)
Ovo su najveće zmije, koje naseljavaju tople predele. To su neotrovne zmije koje se uvijaju oko tela žrtve i
tako je dave. Hrane se životinjama koje mogu biti i mnogo veće od njih zahvaljujući sposobnosti vilica da se razdvoje
pri gutanju tako da izgleda kao da se navlače preko žrtve kao čarapa.
Boa constrictor (CARSKI UDAV)
Stanište : Naseljava Južnu Ameriku.

Opis : Dužina tela dostiže 3,25 m.
4
Ishrana : Hrani se sisarima i pticama. Davi plen stezanjem.

Razmnožavanje : Polno sazreva sa 2-3 godine. Ženka rađa 20-60 mladih.
Način života : Živi sam sem za vreme parenja. Dostiže starost od 20-30 godina.
Eunectes murinus (ANAKONDA)
Stanište : Naseljava tropske predele Južne Amerike.

Opis : Dužina tela joj je do 5 m (dosadašnji rekorder bio je dugačak 10m, a težak do 250 kg).
Ishrana : Hrani se velikim glodarima, divljim svinjama, srndaćima, ribama i vodenim reptilima.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa 3-4 godine. Rađa 20-40 mladih, nekad i do 60.
Način života : Uglavnom živi sama, ponekad u grupi i aktivna je noću.
Python molurus (INDIJSKI PITON)
Stanište : Naseljava Južnu Aziju.

Opis : Dužina tela je do 7,6 m a težina do 150 kg.
Ishrana : Hrani se malim sisarima, srnama, svinjama i majmunima.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa 3 godine. Ovo je oviparna zmija i ženka snese 60-80 jaja, čija
inkubacija traje 60-80 dana.
Način života : Živi sam i aktivan je noću.
Familia: Colubridae
Ovde spadaju sve evropske zmije, dostižu srednju veličinu, naseljavaju ceo svet osim Australije.
Coronella girondica (MAURSKA SMUKULJA)
Stanište : Postojbina su joj Južna Evropa i Severozapadna Afrika.

Opis : Dorzalna obojenost tela kreće se od žuto-smeđa do sivo-smeđa, dok je ventralno žuto-crvena
sa dve tamne uzdužne pruge ili dva uzdužna reda pega. Iza oka se nalazi tamna slepoočna
pruga.
Ishrana : Hrani se gušterima i miševima koje obavija svojim telom i onda proguta.
Razmnožavanje : Pari se u aprilu, nakon čega izleže 3-15 mladih u avgustu ili septembru mesecu.
Način života : Staništa su suva područja sa dosta grmlja u dolinama i na brdima. Aktivna je u svitanje i u
sumrak i izbegava sunce.
Elaphe longissima (SMUK)
Stanište : Postojbina su joj Srednja i Južna Evropa.

Opis : Dužina tela je 180 cm. Ovu zmiju često nazivaju i Eskulapova zmija. Dorzalno je sivkasta a
ventralno je beličasta..
Ishrana : Hrani se uglavnom miševima, krticama i malim pticama. Svoj plen usmrćuje stezanjem.
Razmnožavanje : Pari se od maja do juna, snese 5-8 jaja, a mladi izlaze u avgustu ili u septembru.
Način života : Staništa su joj svetle belogorične šume, ruševine i gomile kamenja. Dobro se penje i pliva
ako je u nevolji.
Elaphe situla (LEOPARD ZMIJA)
Stanište : Živi u Evropi.

Opis : Spada u najlepše evropske zmije. Dužina tela je od 70-100 cm. Dorzalno je žućkasto-siva sa
redom ovalnih crta uokvirenih crnkastim krugom. Abdomen je u prednjem delu žućkasto-beo
a u zadnjem tamniji. Ovo nije otrovna zmija, ali u odbrani jako ujeda.
Ishrana : Hrani se miševima, pticama i gušterima.
Razmnožavanje : Parenje počinje udvaranjem koje traje satima. Ženka snese 3-5 jaja u vlažnoj zemlji, mladi
izlaze u avgustu ili septembru.
Način života : Naseljava polja i brda preko 500-700 m nadmorske visine. Voli sunčana mesta. Kad je u
opasnosti dugo ostaje nepokretna. Vibriranjem repa upozorava ili preti, ujeda kad je
uhvaćena. U hibernaciji provodi više meseci.
Natrix natrix (BELOUŠKA)
Stanište : Naseljava Evropu, Aziju i Severnu Afriku.
5
Opis : Mužjak je obično dug 70-82 cm, a ženka 93-110 cm.

Ishrana : Hrani se žabama, ribama, malim sisarima, a mlade zmije se hrane insektima i
beskičmenjacima.
Razmnožavanje : Polno sazreva u petoj godini. Ženka snese 30-40 jaja a njihova inkubacija traje 42-70 dana.
Način života : Dan provodi usamljeno na skrivenim mestima, a za vreme zimskog sna je u grupama. Životni
vek je oko 9 godina.
Familia: Viperidae
Zmije otrovnice sa složenim otrovnim aparatom kod kojih je gornjovilična kost jako skraćena i pretvorena u
kratak, vertikalno postavljen stubić na čijem donjem kraju leži pričvršćen cevasto izdubljen otrovni zub. Ove zmije su
zdepaste, trome, debele i sa kratkim repom, glava im je srcolika ili trouglasta i jasno odvojena od vrata. Otrovnice
spadaju u filogenetski najmlađe zmije.
Subfamilia: Viperinae (Otrovnice)
Ovde spadaju prave vipere, koje naseljavaju Evropu, Aziju, Afriku.
Vipera ammodytes (POSKOK)
Stanište : Postojbina joj je Jugozapadna Evropa

Opis : Na vrhu njuške ima roščić. Telo je dorzalno sivo, žuto ili smeđe, sa pretećom tamnom cik-
cak prugom, koja upozorava na opasnost i ukazuje da je zmija otrovna. Mužjak je dug oko
90 cm, dok je ženka nešto manja.
Ishrana : Hrani se miševima, malim pticama i zmijama.
Razmnožavanje : Oviparna je polaže jaja.
Način života : Staništa su suva i kamenita područja sa grmljem. Voli toplotu, , čest je u naseljima i ponekad
ulazi i u kuće. Aktivan je noću, kreće se polako i uglavnom boravi na istom mestu. Životni
vek mu je od 6-8 godina.
Vipera berus (ŠARKA)
Stanište : Naseljava Evropu

Opis : Ženka je duga do 80 cm, a mužjak oko 60 cm. Telo je obojeno pretećim šarama
Ishrana : Hrani se mladim glodarima i mladim pticama.
Razmnožavanje : Pare se od aprila do maja i ženka rađa 8-12 mladih.
Način života : Živi sam sem za vreme parenja i zimskog sna.
Ordo: Crocodilia (Krokodili)

Krokodili su danas jedini predstavnici Archosauria, sa malim brojem vrsta. Koža je sa širokim koštanim
pločama koje su su slobodne i rastavljene i prevučene snažnom rožnom materijom. Rep je dug, snažan, sa strane
spoljošten i pogodan za plivanje. Imaju očne kapke, pokretne žmurnjače i vertikalno postavljena zenice. Jezik im je
fiksiran za podlogu i ne može se izbaciti van usta. Nemaju pljuvačne žlezde ni slepo crevo, kao ni mokraćnu bešiku. Na
prednjim udovima se nalazi 5 slobodnih prstiju a na zadnjim 4 prsta međusobno spojena opnama, dok im je peti prst
redukovan. Imaju mošusne žlezde sa jakim sekretom oko analnog otvora i duž donje vilice.
Familia: Alligatoridae
Aligator mississippiensis (ALIGATOR)
Stanište : Naseljava Jugoistočni S. A. D.

Opis : Dužina tela je 3,6 m, težina 200-225 kg. Kada su mu usta zatvorena gornji zubi vire
iznad donje vilice, a 4 zub je skriven u udubljenju gornje vilice.
Ishrana : Hrani se žabama, ribama i drugim sisarima.
Razmnožavanje : Pari se od aprila do maja meseca i ženka snese 25-60 jaja u humkama koje gradi od mulja i
trulog lišća. Toplota koja se oslobađa u procesima truljenja pomaže razviću mladih koji će se
izleći 2-3 meseca kasnije.
Način života : Uglavnom žive sami ali se ponekad mogu videti i u grupama.
6
Caiman crocodilus (KAJMAN)
Stanište : Naseljava Centralnu i Južnu Ameriku.

Opis : Dužina tela mu je do 2,5 m a težina oko 30 kg.
Ishrana : Hrani se ribama i školjkama.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa 8 godina a neke ženke polno sazrevaju i sa 4 godine. Pare se od
aprila do juna meseca i ženka polaže 25-30 jaja, čija inkubacija traje 4-8 nedelja.
Način života : Uglavnom boravi u vodi i živi sam. Životni vek mu je do 60 godina.
Familia: Crocodylidae
Crocodylus niloticus (NILSKI KROKODIL)
Stanište : Postojbina mu je Afrika.

Opis : Dužina tela je do 6 m a težina do 750 kg. Zubi gornje i donje vilice su u istoj ravni i
4 zub donje vilice je vidljiv kad je čeljust zatvorena.
Ishrana : Hrani se sisarima, drugim reptilima i ribama.
Razmnožavanje : Pari se u letnjem periodu a nakon toga ženka snese 25-95 jaja.
Način života : Žive sami ili u manjim grupama.
Classis: Aves (PTICE)

Ptice poseduju niz osobina koje predstavljaju rezultat prilagođavanja njihovog tela na letenje. Lake kosti
(ispunjene vazduhom), skraćen rep, jak grudni koš, prisustvo perja i krila i odsustvo zuba. Pluća sa sistemom vazdušnih
kesa i savršeniji krvotok omogućili su bolje oksidacione procese i stvaranje veće energije koja je potrebna za rad mišića.
Kljun je sastavljen je iz dva rožasta omotača koji se nalaze na gornjoj i donjoj vilici i predstavljaju produkte kože.
Classis Aves deli se na dve podklase: Archaeornithes (izumrle vrste) i Neornithes.
Subclassis Neornithes obuhvata dva nadreda Palaeognathae i Neognathae.
Subclassis: Neornithes
Superordo: Paleognathae
Superordo Palaeognathae obuhvata ptice koje nemaju sposobnost letenja. Kod ovih krupnih ptica krila su jako
zakržljala, pa u vezi sa tom osobinom nemaju ni koštani greben na grudnoj kosti ( Crista sterni) za koji se vezuju grudni
mišići koji pokreču krila. Ključnjače su im redukovane.
Ordo: Struthioniformes
Familia: Struthionidae
U ovu familiju spadaju brze trkačice koje imaju dug vrat i duge noge sa po dva prsta.
Struthio camelus (NOJ)
Stanište : Stepe i pustinje Afrike i Arabije.
7
Opis : Ovo je najveća ptica našeg doba. Mužjak može biti visok od 2,1-2,75 m, ženka od 1,75-2,1
m, dok težina kod mužjaka ide do 150 kg, a ženke do 110 kg. Poseduje dva prsta ( treći i
četvrti) koja su okrenuta napred, što im omogućava brzo trčanje.
Ishrana : Hrani se voćem, semenkama, lišćem, sitnim životinjama, kao što su: termiti, razni insekti,
crvići, čak i gušterima i kornjačama.
Razmnožavanje: Nojevi su poligamne ptice, mužjak ima najščešće pet ženki u svom haremu. Mužjak je polno
zreo između 3. i 4. godine, a ženka sa 2 godine. Ženke polažu jaja (od kojih je svako teško
od 1-1,5 kg) u zajedničko jednostavno gnezdo, široko udubljenje na tlu, koje čuvaju zajedno
sa mužjakom, čučeći i svojim senkama zaklanjajući jaja od vrelog sunca. Inkubacija jaja
traje 45-46 dana.
Način života: Živi u grupicama. Često se kaže da se ova ptica stidi ili plaši pa da zato ‘’zabija glavu u
pesak’’, međutim to nije tačno, jer na taj način noj samo traži hranu u pesku (crviće, termite i
sl.).
Ordo: Casuariformes
Ovo su krupne ptice trkačice, koje imaju perje u obliku dlake a glava i vrat su im goli. Noge su snažne i imaju
3 prsta unapred okrenuta. Na glavi imaju koštani greben u obliku šlema. Organizovane su u manje grupe.
Familia: Casuaridae
Casuarius casuarius (KAZUAR)
Stanište : Nova Gvineja, Severna Australija.

Opis : Koža vrata i glave je gola i jarko obojena. Na glavi imaju koštani šlem kacigu.
Ishrana : Hrani se semenkama, voćem, insektima,.
Razmnožavanje : Ženka snese 9-11 jaja čija inkubacija traje 50 dana.
Način života: Živi u zajednici, sem za vreme parenja.
Familia: Dromiceiidae
Dromceiusius hollandiae (EMU)
Stanište : Australija.
Opis : Visina tela mu je do 1,90 m, a težina 30-45 kg.
Ishrana : Hrani se semenkama, voćem, insektima, malim glodarima i gušterima.
Razmnožavanje : Australijski noj polno je zreo sa dve godine, pari se od aprila-juna meseca, nakon čega ženka
snese 9-11 jaja čija inkubacija traje 56 dana. Mužjak gradi gnezdo i leži na jajima i podiže
mladunce.
Način života: Živi u zajednici sem za vreme parenja, a životni vek mu je 5-10 godina.
Ordo: Rheiformes
Reiformes su trkačice imaju 3 prsta sa razvijenim kandžama koji su okrenuti napred. Ključnjače ne postoje.
Poligamne su životinje i u zajednici obično živi 1 mužjak sa 5-7 ženki. Sve ženka se zajedno gnezde i polažu jaja u
jednom gnezdu, a samo mužjak leži na jajima.
Rhea americana (NANDU)
Stanište : Severoistočni predeli Brazila i Centralna Argentina.

Opis : Dužina tela je oko 150 cm, a težina je oko 25 kg.
Ishrana : Hrani se travom, lišćem, voćem i insektima.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa dve godine. Mužjak priprema gnezdo gde više ženki snese od 12-30 jaja na
kojima leži mužjak. Inkubacija jaja traje oko 42 dana.
Način života: Žive u jatima.
Superordo: Neognathae
8
Superordo Neognathae (Carinatae – letačice) imaju dobro razvijena krila i uzdužni koštani greben na grudnoj
kosti (Crista sterni). Većinom imaju sposobnost letenja, ukoliko nisu naknadno izgubile ovu osobinu. Ključnjače su im
većinom srasle u jadac, a na krilima i na repu imaju dugačka i kruta konturna pera.
Ordo: Pelecaniformes
Pelikani su krupne ptice letačice prilagođene za ronjenje jer tako hvataju hranu i to najčešće ribe. Imaju kratke
noge sa 5 prstiju snadbevene plovnim kožicama. Imaju dugačak kljun sa dve uzdužne brazde. Gnezde se u kolonijama
na stenju i drveću.
Familia: Pelecanidae (Pelikani)
Imaju krupno telo, velika krila, kratke i snažne noge, dug vrat i gularnu kesu u koju ubacuju uhvaćene ribe
koje kasnije pojedu. Hrane se sitnom ribom koju privlače praveći senke krilima. Kosmopoliti su naseljavaju sva predele,
osim Antartika.
Pelecanus onocrotatus (PELIKAN)
Stanište : Istočna Evropa, a ponegde u Africi i Aziji, pa se praktično može reći da naseljava sve
kontinente.
Opis : Dužina tela je od 140-175 cm, težina od 7-14 kg, dok je raspon krila od 260-270 cm. Gornji
deo kljuna je pljosnat, poput poklopca, dok se donji deo kljuna može skratiti i kontrakcijom
mišića formirati gularnu kesu.
Ishrana : Hrani se ribom koju lovi obrušujući se na nju ispod vode.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 3-4 godine, gnezdi se samo jednom godišnje, gnezda pravi od šaša na rubu
vode. Pari se od aprila do juna meseca, posle čega ženka snese 1-3 jajeta, čija inkubacija
traje 29-36 dana.
Način života: Žive u velikim kolonijama. Staništa su mu šašom obrasle obale mora bogata ribom, kao i
jezera i rečna ušća. Ponekad plivaju u nizu naterujući ribu u plitku vodu gde je lako mogu
pokupiti.
Ordo: Anseriformes
Ove ptice se karakterišu kratkim nogama sa opnama za plivanje. Telo je sa gustim nepromočivim perjem koje
mažu sekretom trtičnih žlezda. Kljun je širok sa poprečno izreckanim ivicama pomoću kojih hvataju klizav plen. Žive
pored obala slatkih voda i mora i slabi su letači. Polažu veliki broj jaja.
Familia: Anatidae
Anas platyrhynchos (DIVLJA PATKA)
Stanište : Severna hemisfera, mada praktično naseljavaju ceo svet.

Opis : Dužina tela je od 50-65 cm, mužjak je težak od 1100-1200 a ženka od 950-1100 g, Raspon
krila im od 80-100 cm. Glava mužjaka je plavo-zelene boje, prsa su kestenjasto-smeđa,
bokovi su sivi a oko vrata je prisutan beli prsten.
Ishrana : Hrani se biljkama, semenkama, vodenim insektima, ribama, školjkama i raznim sitnim
crvolikim životinjicama.
Razmnožavanje : Polno su zreli nakon druge godine, gnezde se na tlu. Pare se od marta do septembra. Ženka
snese 10-12 jaja, na kojima leži 22-26 dana i odgaja mlade pačiće koji postaju samostalni sa
53-56 dana starosti.
Način života: Žive u jatu i naseljavaju jezera i bare, a često su i stanovnici veštačkih jezera u raznim
parkovima. Ptice su skitnice.
Anser anser (DIVLJA GUSKA)
9
Stanište : Močvarna staništa, skoro cele Evrope.

Opis : Dužina tela oko 80 cm a težina do 3 kg.
Ishrana : Hrane se biljkama, semenkama i vodenim životinjama.
Razmnožavanje : Gnezde se na nepristupačnim mestima, ženka snese 5-6 jaja čija inkubacija traje 28 dana.
Način života: Žive u jatima, ptice su skitnice.
Anser fabalis (GUSKA GLOGOVNJAČA)
Stanište : Močvare i jezera Severne Evrope

Opis : Dužina tela je oko 80 cm, a težina oko 2,8 kg.
Ishrana : Hrani se biljkama i vodenim životinjama.
Razmnožavanje : Gnezde se na tlu, ženka snese 5-6 jaja čija inkubacija traje 28 dana.
Način života: Ptica je selica.
Anser albifrons (LISASTA GUSKA)
Stanište : Severna Rusija

Opis : Dužina tela je oko 76 cm.
Ishrana : Hrane se biljkama, semenkama i vodenim životinjama.
Razmnožavanje : Gnezde se na malim ostrvima ili kraj obale, ženka snese 6-10 jaja čija inkubacija traje
4 nedelje.
Branta canadensis (KANADSKA GUSKA)
Stanište : Močvare Severne Amerike, Engleske i Švedske.

Opis : Dužina tela je oko 95 cm, a težina oko 4,5 kg.
Ishrana : Hrane se močvarnim biljkama i travom.
Razmnožavanje : Ženke snese 4-6 jaja čija inkubacija traje 30 dana.
Način života: Ptica je skitnica.
Branta leucopsis (BELOLIKA GUSKA- BELOGLAVA GUSKA)
Stanište : Gnezde se na Artiku, zimi se sele na jug do Severne Evrope.

Opis : Dužina tela je oko 63 cm a težine je oko 1,8 kg. Glava i vrat su bele boje, leđa su šarena,
stomak je svetliji a prsa tamna.
Ishrana : Hrani se uglavnom travom.
Razmnožavanje : Gnezde se u šljunku ili na stenju, ženka snese 4-5 jaja, čija inkubacija traje 25 dana.
Mladunci se osamostaljuju sa 45 dana života.
Branta ruficollis (CRVENOVRATA GUSKA)
Stanište : Evropa
Ishrana : Hrani se raznim biljem.
Razmnožavanje : Ženka snese 5-9 jaja, čija je inkubacija 25 dana.
Aythya ferina (RIĐOGLAVA PATKA)
Stanište : Cela Evropa osim krajnjeg severa.

Opis : Dužina tela je oko 42-49 cm a težina od 800-1200 g. Raspon krila je od 72-82 cm. Kod
mužjaka glava je crveno-smeđa, prsa su crna a leđa svetlo-siva. Ženka je smeđe boje i na
kljunu ima poprečnu plavu prugu.
Ishrana : Hrani se vodenim biljem, insektima kao i ribljim mrestom i punoglavcima.
Razmnožavanje : Polno su zrele sa godinu dana i pare se od aprila do juna meseca. Gnezde se u šašu, uz samu
vodu, ženka snese 8-11 jaja na kojima leži 24-28 dana. Mladi pačići postaju samostalni za
49-56 dana.
Način života: Žive u jatu. Naseljavaju plitke bare i jezera sa gustim obalskim rastinjem i obiljem vodenog
bilja. Ptice su skitnice.
10
Cygnus olor (CRVENOKLJUNI LABUD)
Stanište : Severna Evropa

Opis : Dužina tela je oko 1,5 m, a raspon krila je 1,80 m. Vrat mu je u obliku slova S koji je u letu
ispružen. Kod odraslih ptica kljun je narandžasto-crven, sa izraženom crnom kvržicom u
osnovi.
Ishrana : Hrani se vodenim biljem, mekušcima, ribama kao i vodenim insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se na nepristupačnim obalskim mestima od aprila do maja meseca, ženka snese 5-8
jaja, na kojima leži oko 35 dana, za to vreme mužjak stražari. Zajedno brinu o mladima koji
se osamostaljuju sa 135-140 dana.
Način života: Naseljava plitke vode sa puno vodenog bilja. Ptica je skitnica.
Cygnus atratus (CRNI LABUD)
Stanište : Australija
Opis : Dužina tela je oko 130 cm, a raspon krila oko 160 cm.
Ishrana : Hrani se vodenim biljem i puževima.
Razmnožavanje : Ženka snese od 3-5 jaja, čija inkubacija traje 30 dana i na jajima leže oba roditelja.
Način života: Žive u jatu, ptice su skitnice.
Aix sponsa (KAROLINSKA PATKA)
Stanište : Severna Amerika

Ishrana : Hrani se vodenim biljem.
Razmnožavanje : Gnezdi se u šupljim stablima ili u travi, ženka snese 6-8 jaja, čija inkubacija traje 28-30
dana.
Način života: Žive u jatu.
Aix gelericulata (PATKA MANDARINKA)
Stanište : Istočna i Srednja Azija, Srednja Evropa.

Opis : Dužina tela je 41-49 cm, a težina do 700 g. Raspon krila je 68-74 cm.
Ishrana : Hrani se puževima, vodenim biljem i insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se u dupljama drveća i dubokim pećinama u periodu od aprila do juna meseca, ženka
snese 9-12 jaja na kojima leži 28-31 dan.
Način života: Živi u jatu, naseljava rečne doline i jezera. U vreme mitarenja ženke se udružuju u manje
skupine od po desetak jedinki. Ptica je stanarica.
Tadorna ferruginea (UTVA ZLATOKRILA)
Stanište : Plitka jezera i bare Azije, Sredozemlja i Zapadne Afrike.

Opis : Dužina tela je oko 64 cm, a težina oko 1,5 kg, perje je rđasto-crveno boje, a rep je crn.
Mužjak ima uzan crn prsten oko vrata.
Ishrana : Hrani se obalskim puževima, račićima i vodenim biljkama.
Razmnožavanje : Gnezdi se jedanput godišnje u dobro skrivenim šupljinama stena, šupljim stablima na
visokim liticama. Ženka snesu 8-16 jaja čija inkubacija traje 28-30 dana.
Način života: Ptice su skitnice. Nekada su ih uzgajali stari Egipćani i Grci.
Tadorna tadorna (MORSKA UTVA)
Stanište : Južna Evropa, Centralna Azija, Severna Afrika, Kina.

Opis : Dužina tela je oko 60-70 cm, a težina 1-1,4 kg, dok joj je raspon krila 110-133cm. Glava i
vrat su tamni, metalno zeleni a na prednjem delu tela je pojas riđe boje. Kljun je crven, a
mužjak na osnovi kljuna ima izbočinu.
Ishrana : Hrane se školjkama, vodenim insektima, puževima, algama a ponekad i semenkama i
crvolikim životinjicama.
Razmnožavanje : Pare se od aprila do juna meseca, ženka snese 8-12 jaja čija inkubacija traje 29-31 dan.
Gnezda prave u šupljinama, rupama kunića i u pesku. Mladi se osamostaljuju sa 56 dana
života.
Način života : Žive u jatima a mužjak i ženka ostaju u paru doživotno. Naseljavaju morske obale i jezera
blizu mora.
11
Alopochen aegyptiacus (NILSKA UTVA)
Stanište : Afrika (južno od Sahare, dolina Nila)

Opis : Dužina tela je 63-73 cm, težina je 1,5-2,2 kg, dok je raspon krila 134-154 cm.
Ishrana : Hrani se travom, lišćem i semenkama.
Razmnožavanje : Ženka snese 8-9 jaja u travi i inkubacija im traje 30 dana.
Način života : Žive u jatu.
Ordo: Ciconiformes
Familia: Ardeidae (Čaplje )
Čaplji su ptice močvarice karakterišu se dugim nogama sa raširenim prstima i izduženim piskom (golenjače su
nezaštićene perjem), dugačkim vratom, kao i dugačkim i pravim kljunom. Naseljavaju staništa pored močvara i ritova
kao i obale reka i jezera. Ne plivaju već gaze po vodi i hrane se vodenim životinjama. Žive u zajednicama, gnezde se u
kolonijama i prave jednostavna i neugledna gnezda od grančica i trave. Ptice su selice.
Ardea cinerea (SIVA ČAPLJA)
Stanište : Afrika, Azija i Evropa sem severa.

Opis : Visine je oko 98 cm, težine oko 1500 g, a raspona krila do 195 cm, sive je boje.
Ishrana : Hrani se ribama, vodenim insektima, žabama, gušterima, puževima, pticama i sitnijim
sisarima.
Razmnožavanje : Polno je zrela sa 2-3 godine, pari se jednom godišnje između februara i septembra meseca,
ženka polaže 3-4 jajeta čija inkubacija traje 25-30 dana, a oba roditelja leže na njima. Gnezdi
se u visokom drveću ili u gustoj trsci, uglavnom u skupinama. Mladi se osamostaljuju za 45-
49 dana.
Način života : Staništa su plitke vode kraj obale. Žive u jatu, gde mužjak brani teritoriju za vreme parenja.
Životni vek im je do 25 godina. Skitnice su.
Ardea purpurea (CRVENA ČAPLJA)
Stanište : Afrika, Azija, Evropa (Portugalija, Španija, severna i južna Francuska, severna Italija,
Balkan).
Opis : Visine je oka 78-90 cm, težine 600-1200 g. Raspon krila je 120-115 cm. Telo je pokriveno
perjem crveno-smeđe boje je sa crnim temenom a krila i rep su sivi.
Ishrana : Hrani se reptilima, beskičmenjacima, ribama i sitnijim sisarima.
Razmnožavanje : Polnu zrelost postiže sa godinu dana. Gnezde od maja do juna, praveći plitka gnezda u trsci.
Ženka snese 2-6 jaja, čija inkubacija traje 24-28 dana, na kojima naizmenično leže i mužjak i
ženka. Mladi su samostalni sa 45-49 dana.
Način života : Živi samostalno, zovu je još i čaplja danguba ili rđasta čaplja. Naseljava vodenu sredinu sa
širokim pojasom trske. Selica je i životni vek joj je do 23 godine.
Ardeola ralloides (ŽUTA ČAPLJA)
Stanište : Evropa
Opis : Visoka je oko je 46 cm
Ishrana : Hrani se žabama, ribama i insektima.
Razmnožavanje : Gnezde se jednom godišnje od maja do juna meseca, nakon čega snesu 4-5 jaja čija
inkubacija traje oko 23 dana.
Način života : Ptica je selica.
Ixobrychus minutus (PATULJASTA ČAPLJA)
Stanište : Srednja i Južna Evropa

Ishrana : Hrani se vodenim insektima, ribama, žabama i puževima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od juna do maja meseca, ženkai snese 5-6 jaja čija inkubacija traje 16-19 dana.
12
Botaurus stellaris (VODENI BIK)
Stanište: Evropa i Južna Afrika

Opis: Visina je oko 70-80 cm, a raspon krila je 125-135 cm.
Ishrana: Hrani se insektima, žabama, ribama, manjim pticama.
Razmnožavanje: Sezona parenja je od marta do juna meseca, ženka snese 4-6 jaja i inkubacija im traje oko 25
dana.
Nažin života: Žive u blizini vode.
Egretta alba (VELIKA -BELA ČAPLJA)
Stanište : Afrika, Amerika, Azija, Australija, srednja Evropa.

Opis : Visine je 85-102 cm, težine 1-1,5 kg, a raspon krila joj je 140-170 cm. Telo je bele boje,
noge su crvenkaste a kljun je crn sa žutom osnovom.
Ishrana : Hrani se ribama, vodenim beskičmenjacima, insektima i malim kičmenjacima.
Razmnožavanje : Polno je zrela u drugoj godini, pari se u jugoistočnoj Evropi od aprila-juna meseca, ženka
snese 2-5 jaja čija inkubacija traje 25 dana. I mužjak i ženka leže na jajima, a mladi se
osamostaljuju tek sa napunjenih 42 dana života. Gnezda pravi od trske, između gustog
obalskog rastinja.
Način života: Naseljava močvare kao i rečne i jezerske obale, gde je široki pojas trske i rogoza.
Egretta garzetta (MALA ČAPLJA)
Stanište : Evropa
Ishrana : Hrani se žabama, ribama, gušterima, puževima i raznim vodenim insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od aprila do juna meseca, ženka snese 4-5 jaja, čija inkubacija traje 19-25 dana.
Način života : Ptica je skitnica.
Platalea leucorodia (KAŠIKARA)
Stanište : Evropa
Opis : Visina je oko 86 cm.
Ishrana : Vodeni insekti, ribe, puževi i školjke.
Razmnožavanje : Gnezdi se jedanput godišnje od aprila do maja meseca, ženka snese 3-5 jaja čija inkubacija
traje 21-25 dana.
Nycticorax nycticorax (GAK))
Stanište : Jugozapadna Evropa

Opis : Visina tela je oko 61 cm.
Ishrana : Hrani se žabama, ribama, školjkama i insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od aprila do juna meseca, ženka snese 3-5 jaja čija inkubacija traje 21 dan.
Familia: Ciconiidae (Rode)
Ciconia ciconia (BELA RODA)
Stanište : Veći deo Evrope, Afrika i Azija

Opis : Dužina tela je oko 1 m, a raspon krila je oko 2,2 m. Boja perja na telu je bela sa crnim
leđnim perima poseduju crveni kljun.
Ishrana : Hrani se žabama, ribama, miševima, gmizavcima, insektima, puževima i ponekad manjim
pticama.
Razmnožavanje : Gnezdi se na drveću, krovovima i dimnjacima, ženka snese 3-5 jaja čija inkubacija traje 30-
34 dana. Gnezda pravi od granja i pruća a na jajima leže i ženka i mužjak. Mladi nakon
izleganja počinju da lete sa 54-63 dana, a osamostaljuju se sa 70 dana.
Način života : Ptica je selica, naseljava područja sa dosta vode i svake godine se vraća u isto gnezdo.
Staništa su joj livade, potoci, bare i močvare.
Ciconia nigra (CRNA RODA)
13
Stanište : Evroazija
Opis : Dužina tela joj je oko 97 cm. Mužjak i ženka su crne boje tela, belog trbuha i tamno-crvenih
nogu i kljuna.
Ishrana : Hrani se žabama, ribama, sitnim sisarima i vodenim insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se jednom godišnje od aprila do maja meseca i snese 3-5 jaja čija inkubacija traje 32-
35 dana. Na leglu leže i mužjak i ženka. Gnezdi se u krošnjama a mladi su samostalni nakon
63-76 dana.
Način života : Ptica je selica, naseljava vlažne mešovite i belogorične šume, daleko od naselja.
Leptoptilus crumeniferus (MARABU)
Stanište : Istočna Afrika

Opis : Visina tela oko 120 cm, raspon krila 2,4 m. Marabua zovu još i najružnija roda, jer ima skoro
golu ružičastu glavu i vrat sa mesnatom kesom koja visi ispod guše.
Ishrana : Hrani se uginulom krupnom divljači.
Razmnožavanje : Ženka snese 3-5 jaja čija inkubacija traje 32-35 dana. Na leglu leže i mužjak i ženka.
Način života : Najčešće se sreće oko klanaca i deponija sa smećem u naseljima. Nedostatak perja na glavi i
vratu mu je adaptacija na način ishrane.
Familia: Threskiornithidae
Ibis aethiopica (SVETI IBIS)
Stanište : Naseljava Srednju Afriku.

Opis : Perje je bele boje a glava i vrat kod odrasle ptice su goli.
Ishrana : Hrani se insektima i nekim sitnijim životinjicama.
Način života: U egipatskoj mitologij smatrana je božanstvom i predstavljala je omiljenu i svetu pticu
egipatskih faraona. Balsamovana je zajedno sa svojim faraonom i sahranjivana u hramove i
grobnice.
Plegardis falcinellus (RAŽANJ)
Stanište : Srednja Evropa i Balkan

Opis : Dužina tela je oko 56 cm. Perje im je tamnomrke boje.
Ishrana : Hrani se insektima, vodozemcima i mekušcima.
Razmnožavanje : Gnezdi se jedanput godišnje od juna do jula meseca, ženka snese 3-4 jaja čija je inkubacija
oko 21 dana.
Način života : Selica je.
Ordo: Falconiformes (Grabljivice)

Snažne ptice čije je telo prilagođeno za hvatanje i kidanje plena. Kljun je snažno razvijen i njegov gornji deo
se završava kukastim vrhom i oštrim ivicama koje se preklapaju preko donjeg dela kljuna. Prsti na nogama završavaju
se snažnim, kukasto povijenim kandžama sa oštrim vrhovima. Noge su do prstiju pokrivene perjem, ili su piskovi goli.
Krila su veoma dobro razvijena. Imaju izvanredno izoštrena čula vida i sluha. Dnevne su grabljivice hrane se danju, a
noću miruju. Žive u parovima i više godina se gnezde u istom gnezdu, gde polažu 1-2 jaja. Gnezda su im jednostavna i
ženka leže na jajima, a mužjak hrani mladunce i brani gnezdo. Uzetu hranu svaruju u voljci (nalazi se u zadnjem delu
jednjaka i predstavlja skladište zrnaste hrane i bogata je mukoznim žlezdama sa sekretom koji omekšava hranu) i iz nje
izbacuju kroz usta nesvarene delove, perje i dlake.
Familia: Accipitridae (Orlovi)

Orlovi su jako krupne ptice dugačkog i snažnog kljuna. Piskovi su do prstiju pokriveni perjem.
Accipiter nisus (KOBAC PTIČAR)
Stanište : Naseljava celu Evropu osim dalekog severa.

Opis : Dužina tela je 28-38 cm. Mužjak je dorzalno crvenkasto-smeđ sa poprečnim prugama.
Mnogo je manji od ženke, koja na abdomenu ima sive pruge.
14
Ishrana : Hrani se manjim sisarima, pticama i insektima.

Razmnožavanje : Pravi gnezdo od šiblja na drveću ili se naseljava u napuštena gnezda golubova ili vrana.
Gnezdi se od maja do juna, ženka snese 4-7 jaja, na kojima leži 31-38 dana. O mladima se
brinu oba roditelja.
Način života : Naseljava šumarke ispresecane livadama i poljima, a zalazi i u naselja. Lovi tik iznad grmlja.
Ptica je skitnica.
Accipiter gentilis (JASTREB KOKOŠAR)
Stanište : Naseljava skoro celu Evropu (osim Islanda, Irske i Engleske) kao i Aziju, Severnu Ameriku i
Afriku.
Opis : Dužina tela je oko 48-60 cm, a raspon krila im je oko 1m. Ženka je krupnija od mužjaka.
Perje je dorzalno tamno, a iznad oka se nalazi bela pruga, rep je dug i ima poprečne pruge.
Ishrana : Hrani se manjim insektima, sisarima, pticama i uginulim životinjama.
Razmnožavanje : Gnezdi se na drveću, gde pravi plitko i široko gnezdo a ponekad se koristi i gnezdima drugih
ptica u periodu od aprila do maja. Ženka snese 3-6 jaja i njihova inkubacija traje 35-40 dana.
Mužjaci i ženke leže naizmenično na jajima, mladi izleću iz gnezda nakon 36-40 dana.
Način života : Naseljava šumska područja sa proplancima, lovi nisko i polako leti između drveća. Ptica je
stanarica.
Gyps fulvus (BELOGLAVI SUP)
Stanište : Jug Evrope, Afrika i Azija

Opis : Dužina tela je oko 1 m, raspon krila oko 2,3 m. Sa donje strane vrata nema perja, obzirom da
se hrani lešinama na ovaj načina je sprečeno zadržavanje krvi tokom hranjenja, što
predstavlja adaptaciju na uslove života.
Ishrana : Hrani se uginulim životinjama (iznutricama strvina velikih sisara).
Razmnožavanje : Gnezdi se na liticama i u pukotinama stena gde ženka snese 1 jaje, čija inkubacija traje oko
48-50 dana. Mužjak i ženka leže na jajima naizmenično na svaka dva dana.
Način života : Živi na brdovitom području sa klancima i slabom vegetacijom. Ptica je skitnica
Gipaetus barbatus (0RAO BRADAN)
Stanište : Visoke planine Starog sveta.

Opis : Dužina tela je oko 1 m, raspon krila približno 3 m. Ime je dobio po čupercina perja sa obe
strane kljuna.
Ishrana : Hrani se strvinama.
Razmnožavanje : Ženka polaže 1-2 jajeta. Mladi su u početku pokriven belim perjem.
Način života : Bradan je plašljiva ptica i neće da se približi lešini dok ostali strvinari ne završe svoj obrok.
Stoga mu najčešće ostaju kosti, koje podiže u vazduh i spušta na kamenito tlo da bi se
razbile.
Aquila heliaca (ORAO KRSTAŠ)
Stanište : Naseljava celu Evropu

Opis : Dužina tela je oko 79-84 cm. Perje je crvenkasto-smeđe boje a na ramenom perju se često
nalazi nekoliko belih pega.
Ishrana : Hrani se strvinama i sitnim sisarima.
Razmnožavanje : Pravi vrlo široka gnezda na visokim stenama.
Način života : Staništa su mu travnata područja s pojedinačnim visokim stablima i rubovi šuma.
Aquila chrysaetos (SURI ORAO)
Stanište : Severna Evropa, Balkan i Azija.

Opis : Dužina tela je 76-90 cm, raspon krila preko 2 m. Perje odraslih je jednobojno dok mladi
imaju beli rep sa širokom tamnom prugom na vrhu.
Ishrana : Hrani se manjim sisarima, ribama , gmizavcima, strvinama i pticama.
Razmnožavanje : Gnezdi se na izbočinama stena koje su teško dostupne drugim životinjama. Ženka nosi 2-4
jaja u periodu od marta do aprila. Mužjak i ženka leže na jajima 44-45 dana. Mladi se
osamostaljuju za 70-80 dana.
15
Način života : Boravi na planinama sa nepristupačnim stenama, ptica je skitnica. Par orlova udružuje se za
ceo život i lovi zajedno, sarađajući u napadu na plen.
Haliaetus albicilia (ORAO BELOREPAN)

Stanište : Jugoistočna Evropa
Opis : Dužina tela mu je oko 91 cm.
Ishrana : Hrani se velikim ribama, pticama močvaricama i sisarima.
Razmnožavanje : Gnezdi se jedanput godišnje od februara do maja meseca, ženka snese 2-3 jajeta čija je
inkubacija 34-40 dana.
Buteo buteo (JASTREB MIŠAR)
Stanište : Evropa i Azija

Opis : Dužina tela je 51-56 cm.
Ishrana : Hrani se sitnim sisarima (miševi i krtice), žabama, gmizavcima, pticama, insektima i
puževima.
Razmnožavanje : Tokom svadbenog leta mužjak i ženka izvode veličanstvene akrobacije, nakon čega prave
okruglasto gnezdo na drvetu ili izbočini stene. Ženka snese 1-6 jaja čija je inkubacija 28-31
dana, na kojima leži naizmenično sa mužjakom. Mladi postaju samostalni nakon 42-49 dana.
Način života : Boravi na rubovima šuma. Jastreb mišar je ptica skitnica, ima sposobnost da dugo lebdi u
visinama. U letu se spiralno diže u vazduh, slobodno raširenih krila, nošen toplim vazdušnim
strujama (termali), ovako može da leti dugo bez trošenja energije i pređe velika rastojanja .
Pernis apivorus (JASTREB OSIČAR)
Stanište : Severna Amerika i Evropa.

Opis : Dužina tela je između 50 i 60 cm, težine 1-1,7 kg, raspon krila je 130-160 cm. Glava
mužjaka je pepeljasto-siva, a ženke sivo-smeđa, ventralno je beličast a oko očiju ima mala
ljuskava pera.
Ishrana : Hrani se pticama, ribama, vodozemcima, gmizavcima i malim sisarima, ali mu glavni meni
čine med, lutke i odrasle ose, bumbari i pčele.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže u drugoj godini života, pari se od marta do juna meseca. Gnezdo pravi
od šiblja visoko na belogoričnom drveću, gde ženka snese 2 jaja, čija inkubacija traje 34-36
dana. Oba roditelja leže na jajima i brinu o potomstvu. Mladi izleću iz gnezda ali se
povremeno vraćaju zbog noćenja i hranjenja.
Način života : Ptica je selica, čija su staništa rubovi šuma i livade ispresecane šumama.
Milvus migrans (CRNKASTA LUNJA)
Stanište : Severna Afika, Evropa i Azija.

Opis : Dužina tela je oko 55cm.
Ishrana : Hrane se ribama, pticama močvaricama, sitnim sisarima i žabama.
Razmnožavanje : Gnezde se jednom godišnje od aprila do maja meseca, ženka snese 2-3 jaja čija inkubacija
traje oko 28 dana.
Circus cyanesus (EJA MOČVARICA)
Stanište : Evropa (osim severa), Severna Afrika, Bliski Istok

Opis : Visine je 45-55 cm, a težine 500-900 g, poseduje perje smeđe boje.
Ishrana : Hrani se ribama, žabama, pticama močvaricama i sitnim sisarima.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 2-3 godine, gnezdi se od maja do juna meseca i ženka snese 4-8 jaja čija
inkubacija traje 33-38 dana. Mladi se osamostaljuju za 56 dana.
Način života Naseljava močvarne staništa obrasla trskom blizu vode. Ptica je skitnica.
Familia: Falconida (Sokolovi)
Ovo su ptice grabljivice sitnijeg rasta sa malim nazubljenim kljunom. Na nogama su piskovi goli.
Falco tinunculus (OBIČNA VETRUŠKA-KLIKAVAC)
Stanište : Naseljava skoro celu Evropu osim Islanda.
16
Opis : Dužina tela je oko 34 cm, sa rasponom krila oko 70 cm.

Razmnožavanje : Hrani se miševima, gušterima i žabama.
Ishrana : Gnezdi se u ruševinama, koristi napuštena gnezda vrana i golubova. Ženka snese 5-6 jaja.
Inkubacija traje oko 27-32 dana.
Način života : Vetruška voli otvorena područja u blizini ljudskih naselja i ptica je skitnica.
Falco peregrinus (SIVI SOKO -PLAVA VETRUŠKA)
Stanište : Evropa
Opis : Dužina tela je 40-46 cm, a težina 600-750 g.
Ishrana : Hrani se insektima, gušterima, miševima, žabama i sitnijim pticama.
Razmnožavanje : Polno je zrela sa 2 godine. Gnezdi se od maja do juna meseca i ženka snese 4-5 jaja čija
inkubacija traje oko 28-32dana.
Način života : Ptica je selica. Živi samostalno ili u paru, zanimljivo je da su izuzetno odanii provode ceo
život sa svojim partnerom.
Falco subbuteo (SOKO LASTAVIČAR)
Stanište : Evropa i Afrika

Opis : Dužina tela je 30-36 cm.
Ishrana : Hrani se insektima, sitnim pticama i malim sisarima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od juna do jula meseca i ženka snese 2-4 jaja čija inkubacija traje 28-32 dana.
Falco cherrug (STEPSKI SOKO)
Stanište : Evropa
Ishrana : Hrani se insektima, pticama i malim sisarima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od aprila do maja meseca i ženka snese 4-5 jaja čija inkubacija traje oko 31 dan.
Ordo: Galliformes (Kokoške)

Predstavnici reda Galliformes imaju krupno i zdepasto telo, snažne noge na kojima se nalaze tri prsta okrenuta
napred, dok je prvi prst okrenut pozadi i postavljen nešto iznad ostalih. Iznad ovog zadnjeg prsta kod mužaka obično
postoji i jedan trnoliki nastavak na pisku, prevučen rožnom materijom, koji se naziva ostruga ili mamuza. Kandže su
jake, slabo povijene i tupe, zbog čeprkanja po zemlji. Gornji deo kljuna je jak vrhom povijen nadole i preklapa ivicom
donji deo kljuna. Ove ptice su slabi letači i kosti su im dosta masivne. Mužjaci na glavi imaju krestu koja se sastoji od
veziva i krvnih sudova. Žive u manjim zajednicama u poligamiji gde je prisutan samo jedan mužjak, mada ima i
monogamnih predstavnika.
Familia: Tetraonidae (Tetrebi)

Tetrebi su krupne i zdepaste planinske ptice.
Tetrao urogallus (TETREB GLUVAN)
Stanište : Naseljavaju Severnu i Centralnu Evroaziju.

Opis : Dužina tela kod mužjaka je 60-87 cm, težina oko 4 kg, dok je kod ženke dužina tela je oko
61 cm, a težina 1,9 kg. Raspon krila je 87-125 cm. Ženka poseduje perje smeđe boje sa
tamnim prugama a prsa su joj boje rđe, dok je mužjak sa crno-zelenim perjem metalnog
sjaja, sa lepezastim repom i ima bradu. Na prstima nemaju perje.
Ishrana : Hrane se biljkama i insektima. Najradije jede cvetne pupoljke, razno semenje i bobice, a zimi
se hrani iglicama bora.
Razmnožavanje : Mužjak je polno zreo sa dve godine, a ženka nešto ranije. Sezona parenja je od aprila do juna
meseca. Mužjak je poznat po spektakularnom svadbenom šepurenju pri kom zabacuje vrat,
17
kostreši pera, lepezasto širi rep, oglašava se ćurlikanjem koje se nadaleko čuje. Gnezdi se u
udubljenjima tla i u visokoj travi. Gnezdo oblaže mahovinom, perjem i iglicama, gde ženka
snese 5-9 jaja, čija inkubacija traje 24-28 dana. Mladi se osamostaljuju se sa 13-14 dana.
Način života : Naseljava tihe, guste i mešovite šume sa gustom paprati. Tetreb živi u zajednici, inače je
jako plašljiv i nepoverljiv. Ptice je selica.
Familia: Phasianidae (Fazani)

Fazani imaju izražen polni dimorfizam (pojava da se mužjak i ženka morfološki jasno razlikuju), mužjak je
krupniji i ukrašen divnim perjem dok je ženka neugledna. Žive u poligamiji.
Phasianus colchius (CRNI DOMAĆI FAZAN)
Stanište : Evroazija, osim severnih krajeva.

Opis : Dužina tela je oko 64 cm za ženku, a oko 89 cm za mužjaka. Mužjak poseduje perje
intenzivnih boja, a oko očiju mu se nalazi crveni binokl. Ženka je smeđe boje perja sa
tamnijim pegama i kraćim repom.
Ishrana : Hrani se zrnevljem, semenkama, delovima biljaka, žitom, bobicama kao i crvima, insektima
i puževima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od maja do juna meseca u udubljenju tla gde ženka snese 10-16 jaja čija
Način života : Ptica je stanarica i naseljava polja i rubove šuma koji su obrasli grmljem.
Chrysolophus pictus (ZLATNI FAZAN)
Stanište : Azija
Opis : Mužjak je dug oko 85 cm, a ženka 65 cm, dok im je raspon krila oko 65 cm.
Ishrana : Hrani se plodovima, insektima i semenkama.
Razmnožavanje : Gnezdi se u travi i ženka snese oko 15 jaja čija inkubacija traje oko 3-4 nedelje.
Način života : Lako se pripitomljava i oglašava se siktanjem.
Chrysolophus amphaerstiae (DIJAMANTSKI FAZAN)
Stanište : Himalaji (Azija)

Opis : Dužina tela je oko 1,70 m (zajedno sa repom) a težine je 600-700 g.
Ishrana : Hrani se insektima, puževima i plodovima.
Razmnožavanje : Gnezdi se u travi i ženka snese 6-11 jaja čija inkubacija traje 22-23 dana.
Način života : Naseljava čestare, oglašava se siktanjem i lako se pripitomljava.
Syrmaticus reevesii (KRALJEVSKI FAZAN)
Stanište : Severna i Centralna Kina.

Opis : Dužina tela je oko 210 cm, a težina oko 800 g.
Ishrana : Hrani se semenkama, travom, lišćem i beskičmenjacima.
Razmnožavanje : Ženka snese 7-15 jaja, a inkubacija traje 22-23 dana.
Način života : Žive u jatu.
Pavo cristatus (PAUN)
Stanište : Poreklom je iz Indije i Šri Lanke a danas se u mnogim zemljama gaji kao ukrasna ptica.
Opis : Dužina tela je 86-130 cm, težina 2,7-6 kg, ima predivan lepezasti rep od dugih pera sa
okastim šarama dužine oko 1,3 m.
Ishrana : Hrani se uglavnom zrnevljem i semenkama a ponekad i insektima, zmijama i miševima.
Razmnožavanje : Polno je zreo između 2 i 3 godine, pari se od aprila do septembra. Pred parenje mužjak
izvodi “svadbeni ples”. Na repu ovih ptica nalaze se izuzetno lepe “paunske oči”, koje
predstavljaju svadbeno ruho mužjaka. Ženke snese 4-6 jaja čija inkubacija traje 28 dana.
Način života : Žive u poligamnoj zajednici 1 mužjak sa 3-5 ženki. Lako se pripitomljava.
18
Meleagris gallopavo (ĆURKA)
Stanište : SAD i Meksiko

Opis : Visine je oko 85 cm, a težine 7-12 kg.
Ishrana : Hrani se semenkama, travom, voćem, insektima, glodarima i reptilima.
Razmnožavanje : Ženka snese 9-12 jaja.
Način života : Žive u jatu. Prvo su ih odomaćili Asteci , a u Evropu su prenete 1500. godine
Gallus gallus (KIKIREZ)
Stanište : Jugoistočna Azija

Opis : Mužjak ima dužinu tela 60-80 cm, a ženka 43-46 cm, težina mužjaka je 670-1020 g, a ženku
480-740 g.
Ishrana : Hrani se semenkama, voćem, insektima i drugim beskičmenjacima.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa godinu dana, ženka snese 5-6 jaja čija inkubacija traje 18-20 dana.
Način života : Aktivni su danju, a noću spavaju u malim grupicama na drveću. Mužjak brani teritoriju.
Familia: Numididae
Numida meleagris (MORKA –BISERKA)
Stanište : Afrika, Madagaskar

Opis : Duga je oko 70 cm.
Ishrana : Hrani se semenkama, bobicama i izdancima.
Razmnožavanje : Gnezdi se u travi i ženka snese 6-15 jaja čija inkubacija traje 30 dana.
Način života : Žive u jatu i danju prelete više kilometara u potrazi za hranom, a noću se vraćaju na
uobičajeno mesto na počinak.
Ordo: Gruiformes
Ordo Gruiformes – obuhvata ptice sa dugim vratom i nogama, što je u vezi sa njihovim
načinom života pošto žive u močvarama
Familia: Rallidae (Barske koke)
Barske koke dobro plivaju a slabo lete, gnezde se na tlu pod gomilom stare trave, sele se iz Evrope do toplijih
karajeva. Manjeg su ili srednjeg rasta i imaju izgled koke. Hrane se u močvarama i ritovima.
Rallus aquaticus (BARSKE KOKE)
Stanište : Cela Evropa i Azija sem Skandinavije i Finske.

Opis : Dužina tela je oko 28 cm, jako liče na koke.
Ishrana : Hrani se vodenim biljem i sitnim beskičmenjacima.
Razmnožavanje : Gnezdi se u gustišu vegetacije, ponekad prave gnezda koja plutaju pričvršćena za vodeno
bilje. Kada se gnezde puštaju jake i neobične zvukove.
Način života : Naseljavaju močvare i ritove, dobro plivaju a slabo lete. Ptice su selice i prelaze iz Evrope u
Aziju i Afriku.
Fulica atra (CRNA LISKA)
Stanište : Severna Afrika, Azija i Australija

Opis : Dužina tela je 36-46 cm, a težina 600-900 g. Raspon krila je 70-80 cm.
Ishrana : Hrani se vodenim biljem, malim ribama, gmizavcima i vodenim insektima.
Razmnožavanje : Polno je zreo između 1-2 godine, parenje se odvija od marta do maja meseca, nakon čega
ženka snese 6-10 jaja čija inkubacija traje 21-24 dana.
Način života : Ove ptice čuvaju svoju teoriju i vode usamljenički način života.
19
Familia: Otididae (Droplje)
Droplje su teške i krupne ptice. Na nogama imaju tri prsta i duge piskove. Ove ptice su poznate po
“ljubavnoj igri mužjaka” za vreme parenja, kada mužjaci naduvaju i šire krila i rep da bi izgledali opasnije i
borbenije.
Otis tarda (DROPLJA)
Stanište : Istočna Evropa i Centralna Azija

Opis : Visina im je 80-105 cm, težina do 16 kg, a raspon krila oko 2,6 m.
Ishrana : Hrani se semenkama i insektima.
Razmnožavanje : Mužjak je polno zreo između 5-6 godine života a ženka između 3 i 4 godine. U vreme
svadbenog plesa mužjaci leđna pera izvlače unaokolo, a rep šire i dižu perje repa iznad leđa
izlažući pogledu belu donju stranu, tako da od neupadljivih sivosmeđih ptica iznenada se
uočava mnogo belog perja. Sezona parenja je od aprila do avgusta, nakon čega ženka snese
2-3 jaja čija inkubacija traje 28-35 dana.
Način života : Staništa su im otvoreni tereni, travnate doline, gde smeđa boja perja predstavlja dobru
kamuflažu. Ovo su stidljive ptice, koje postaju vrlo druželjubive za vreme parenja.
Ordo: Charadriiformes
Ordo Charadriiformes - su ptice srednje veličine sa dugim i tankim kljunom. Dobri su letači i
plivači. Žive u priobalnom pojasu mora, reka i jezera.
Subordo: Charadrii
Familia: Charadriidae (Vivci)
Naseljavaju bare i ritove gde se gnezde i hrane.
Vanellus vanellus (VIVAK)
Stanište : Naseljava celu Evropu, osim Skandinavije.

Opis : Dužina tela je oko 31 cm. Na glavi ima dva duguljasta pera koja štrče. Dorzalno se prelivaju
zeleno-crnom bojom, dok su ventralno sasvim beli.
Ishrana : Hrani se mušicama, puževima, semenjem i kornjačicama.
Razmnožavanje : Pravi plitko gnezdo, od marta do aprila meseca, kada ženka snese 4-5 jaja, na kojima 24 dana
leže mužjak i ženka. Mladi postaju samostalni nakon 35 dana.
Način života : Naseljava pašnjake i livade, otvorene terene i izvodi spektakularne letačke predstave često se
obrušavajući prema tlu u vrtoglavim obrtima. Van sezone parenja vivci se okupljaju u
ogromna jata od nekoliko hiljada ptica.
Familia: Laridae (Galebovi)

Larus marinus (GALEB)
Stanište : Postojbina mu je Evropa.

Opis : Dužina tela je oko 28 cm, bele boje perja, dok na glavi menja boju perja u crnu za vreme
parenja. Noge su mu snažne a prsti spojeni plovnim kožicama.
Ishrana : Hrani se insektima, vodenim biljem, malim ribama, rakovima i raznim crvolikim
životinjama.
Razmnožavanje : Gnezdi se u kolonijama na tlu, pored vode. Ima složen svadbeni ritual. U junu mesecu ženka
snese 3-5 jaja, na kojima leže mužjak i ženka 21-23 dana. Mladi su samostalni sa 21-24
dana.
Način života : Naseljava travnate močvare i bare bogate vodenim biljkama. Skitnica je .
20
Ordo:Columbiformes (Golubovi)
Golubovi su ptice kratkog vrata i duguh krila. Noge su kratke sa 4 prsta u istoj visini. Kljun je kratak i na vrhu
orožao. Prisutna je parna voljka koja u doba gajenja mladih kod oba pola luči belu gustu kašu za hranjenje golubića.
Žive u monogamiji i prave jednostavna gnezda u koja ženka polaže 2 jaja a oba roditelja brinu o mladima. Ukoliko se
desi da se golubovi vide, ali ne mogu da stupe u međusobni kontakt dešava se da ženka polaže neoplođeno jaje, ili
ukoliko su u zajednici samo ženke pojedine od njih ponašaju se kao da su mužjaci, nakon čega obe ženke polažu jaja
istovremeno.
Familia: Columbidae
Columba palumbus (GOLUB GRIVAŠ)
Stanište : Evropa, Severna Afrika i Severna Indija.

Opis : Dužina tela je oko 41 cm, a težina 450-550 g. Na krilima ima široku belu traku, a
lateralno na vratu belu mrlju
Ishrana : Hrani se cvećem, travom, lišćem, semenkama i glistama.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostižu sa godinu dana. Ženka snese 2 jajeta čija inkubacija traje 15-17 dana.
Način života : Žive u jatima, mada se mogu videti i pojedinačno ili u manjim grupama.
Streptopelia decaocto (GUGUTKA)
Stanište : Naseljava Evropu i Bliski Istok do Kine.

Opis : Dužina tela im je 30-33 cm, a težina od 190-210- cm. Raspon krila je od 47-55 cm.
Dorzalno ima perje svetlosmeđe boje bez pega, imaju malu crnu ogrlicu oko gornjeg dela
vrata, dok je na kraju repa široka bela pruga.
Ishrana : Hrani se semenkama, puževima i insektima.
Razmnožavanje : Polno su zreli sa godinu dana, a pare se od marta do oktobra meseca. Ženka snese 2 jajeta
čija inkubacija traje 14-15 dana.
Način života: Staništa su im otvoreni i suvi krajevi sa drvećem i grmljem, kao i parkovi i vrtovi blizu
naselja. Žive u jatu, a parovi ostaju zajedno do kraja života.
Ordo: Psittaciformes (Papagaji)

Papagaji su stanovnici vlažnih tropskih šuma. Srednja dva prsta su im okrenuta unapred a spoljašnji i
unutrašnji unatrag. Kandže su snažne, dugačke i kukasto povijene. Noge im služe za puzanje po drveću i za prinošenje
hrane ustima. Perje je izuzetno lepo i raznobojno. Gornji deo kljuna je snažan, dobro zglobljen sa lobanjom i ima oštar
kukasti vrh. Takođe kljun služi i za prihvatanje pri puzanju po drveću. Jezik je mesnat i debeo. Hrane se semenkama,
biljnim plodovima i sl. Gnezde se u dupljama drveća i ženka najčesće polaže 2 jaja.
Familia: Psittacidae
Psittacus erithacus (AFRIČKI SIVI PAPAGAJ-ŽAKO)
Stanište : Tropske vlažne šume Afrike.

Ishrana : Hrani se voćem, bobicama, mladim kukuruzom i drugim semenjem.
Razmnožavanje : Ženka u duplji snese 2-5 jaja, na kojima leži 28 dana dok je mužjak hrani. Mladi se
osamostaljuju nakon 12 nedelja, a jednom sparene jedinke ostaju zajedno do kraja života.
Način života : Van sezone gnežđenja žive u jatima. Njihovi prodorni zvižduci čuju se daleko. Polni
dimorfizam je prisutan i mužjaci najčešće imaju tamnija krila.
Status : Od tri podvrste zaštićena je samo P.e.princeps sa atlantskih ostrva Sao Tome i Principe.
Melopsittacus undulatus (TALASASTI PAPAGAJ- TIGRICA)
21
Ishrana : Hrani se zrnevljem i salatom.

Razmnožavanje : Snese 5-8 jaja čija inkubacija traje 6-8 nedelja.
Način života : Živi u jatima a životni vek joj je 10-15 godina. U zarobljeništvu imitiraju razne zvukove, pa i
ljudski govor i to obično raspareni mužjak.
Psittacula krameri (MALI ALEKSANDAR)
Stanište : Afrika, Azija.

Opis : Dužina tela je oko 38-42 cm, a težina je od 120-150 g, raspon krila je 42-48 cm.
Ishrana : Hrani se voćem i semenkama.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 2 godine. Ženka snese 3-4 jaja i inkubacija traje 22-24 dana.
Način života : Aktivni su danju i žive u jatima. Životni vek mu je preko 10 godina.
Psittacula eupatria (VELIKI ALEKSANDAR)
Stanište : Od podnožja Himalaja do šuma Indije i prašuma Indokine.

Opis : Dužina tela je oko 60 cm, a težina je oko 280 g.
Ishrana : Hrani se raznim semenkama, plodovima bora, voćem i povrćem.
Razmnožavanje : Ženka snese 3-4 jaja na kojima leži 28 dana. Mladi nakon izleganja ostaju u gnezdu 7
nedelja.
Način života : Danju traže hranu u malim jatima a uveče se skupljaju u jata od po nekoliko hiljada jedinki
na zajednički počinak. Prisutan je polni dimorfizam mužjak za razliku od ženke ima crveno-
ružičastu ogrlicu oko vrata.
Myiopsitta monachus (KALUĐERICA)
Stanište : Poluvlažne retke šume sa otvorenim terenima, od Južne Bolivije, Južnog Brazila do
Centralne Agentine na jugu.
Opis : Dužina tela je 29 cm, a težina oko 150 gr.
Ishrana : Razno semenje, voće, mladi izdanci i bobice.
Razmnožavanje : Legu se u velikim gnezdima od grančica, koja grade ove ptice u svojim kolonijama.
Način života : Ovo je jedini papagaj koji grade zajednička gnezda koja mogu biti teška po par stotina
kilograma, tako da se dešavalo da polome drvo pod sobom. Veoma su bučni i destruktivni.
Polni dimorfizam nije prisutan.
Ara chloroptera (ZELENOKRILA ARA)
Stanište : Tropske, vlažne i poluvlažne šume Južne Amerike.

Ishrana : Ishrana se sastoji od plodova palmi, voća, semenki i različitih oraha.
Razmnožavanje : U petoj godini života sebi biraju partnera za ceo život. U dupljama drveća ili pećinama ženka
snese 2-4 jaja na kojima leži 28 dana.
Način života : Van sezone parenja žive u jatima i to često sa drugim vrstama ara. Nema polnog dimorfizma,
samo je mužjak obično krupniji i ima veću glavu.
Ara ararauna (PLAVO-ŽUTA ARA)
Stanište : Tropske, vlažne i poluvlažne šume Južne Amerike.

Opis : Dužina tela je oko 86 cm, a težina je oko 1200 g.
Ishrana : Hrani se plodovima palmi, voćem, raznim semenkama.
Razmnožavanje : Ženka u februaru snese 3 jajeta na kojima leži 26 dana. Roditelji brinu o mladima, koji
napuštaju gnezdo sa 3 meseca.
Način života : Nakon osamostaljivanja mladi žive u jatima od 10-20 ptica. Nema polnog dimorfizma, ali je
mužjak obično krupniji.
Status : Nisu na listi ugroženih vrsta i najbrojniji su među arama.
Cacatua alba (BELOĆUBI KAKADU)
Stanište : Tropske šume srednjih severnih Molučkih ostrva.

Ishrana : Hrani se raznim semenkama, voćem i drugim plodovima.
Razmnožavanje : Ženka snese u duplji 3 jajeta na kojima se menjaju oba roditelja. Mladi se izlegu nakon 28
dana a napuštaju gnezdo sa 2 meseca.
22
Način života : Dobri su letači, kreću se u jatima u potrazi za hranom i veoma su bučni. Polni dimorfizam je
prisutan, mužjak ima veći kljun i tamne dužice, dok su dužice kod ženke svetlosmeđe boje.
Cacatua sulphura (MALI ŽUTOĆUBI KAKADU)
Stanište : Tropske i vlažne šume Celebesa i Solomonskih ostrva u Indoneziji.

Opis : Dužina tela je 30-40 cm, a težina je 300-450 g.
Ishrana : Hrani se voćem, bobicama i raznim semenkama.
Razmnožavanje : Ženka snese u duplji 2-3 jajeta na kojima leži 28 dana. Mladi napuštaju gnezdo nakon 2
meseca.
Način života : Kreću se u jatima u potrazi za hranom po najvišem drveću. U vreme parenja izdvajaju se u
parove. Polni dimorfizam je prisutan i mužjak ima tamnosmeđe, a ženka svetlosmeđe
dužice.
Cacatua moluccensis (MOLUČKI KAKADU)
Stanište : Tropske, vlažne šume Južnomolučkih ostrva.

Ishrana : Hrani se voćem i drugim plodovima kao i raznim semenkama.
Razmnožavanje : Ženka leži na jajima 30 dana u duplji drveta i nakon 2,5 meseca mladi se osamostaljuju.
Način života : Kakadui su odlični letači. Žive u jatima osim u sezoni parenja. Polni dimorfizam ne postoji.
Mužjak može ubiti ženku ako ona odbije njegovu želju za parenjem.
Cacatua galerita (GALERITA KAKADU)
Opis : Dužina tela je od 45-51 cm, a težina je od 82-97g. Ženka je veća i krupnija.
Ishrana : Hrane se semenkama, korenjem, kikirikijem, insektima i larvama.
Razmnožavanje : Ženka snese 2-3 jaja čija inkubacija traje 30 dana.
Način života : Aktivni su danju, žive u parovima ili u malim grupama. Životni vek im je preko 50 godina.
Cacatua goffini (GOFINOV KAKADU)
Stanište : Tropske prašume ostrva Tanimbaru u Indoneziji.

Ishrana : Hrani se voćem, semenkama i bobicama.
Razmnožavanje : Ženka snese 3 jajeta u duplji drveta. Na jajima leži 26 dana i mladi napuštaju gnezdo nakon
10 nedelja a osamostaljuju se u 13 nedelji života.
Način života : Žive u jatima, a u sezoni parenja se izdvajaju u parove, mužjak može biti vrlo agresivan
prema ženki. Polni dimorfizam je prisutan, naime ženka ima jedva primetno svetlije oči.
Status : Ovaj papagaj je od skoro na listi ugroženih vrsta.
Probosciger aterrimus (PALMA KAKADU)
Stanište : Tropske, vlažne šume Nove Gvineje i Australije.

Opis : Dužine su oko 60 cm a težine oko 900 g.
Ishrana : Hrani se voćem, raznim orasima, semenkama i pupoljcima.
Razmnožavanje : Ženka u duplji snese 1-2 jajeta na kojima leži 30 dana. Oba roditelja hrane mlade, koji
napuštaju gnezdo sa 60 dana života.
Način života : Žive usamljeni ili u parovima, retko u jatima. Ovo je jedna od retkih vrsta papagaja koja jedri
na krilima i koja se služi grančicama kao alatom. Polni dimorfizam je izražen, mužjak ima
veću gornju mandibulu kljuna.
Status : Na listi je ugroženih vrsta.
Tanygnathus megaloryncos (VELIKOKLJUNI PAPAGAJ)
Stanište : Tropske vlažne šume Molučkih, Malosundskih ostrva u Indoneziji.

Opis : Dužina tela im je oko 41 cm a težina je oko 500 g.
Ishrana : Hrani se voćem, mladim izdancima, zelenišem, raznim bobicama, orasima i semenkama.
Razmnožavanje : Ženka u duplju polaže 2-4 jaja, na kojima leži oko 28 dana.
Način života : Dane provodi u potrazi za hranom po visokom drveću. Polni dimorfizam ne postoji.
Aprosmictus erythropterus (CRVENOKRILI PAPAGAJ)
23
Stanište : Naseljava polupustinje u suptropskim delovima Srednje i Severne Australije.

Opis : Dužina tela je oko 32 cm a težina 120-150 g. Kod ovog papagaja je izražen polni
dimorfizam, mužjak je blistavijih boja i tamnijih leđa od ženke.
Ishrana : Hrani se semenkama, travom, mladim izdancima, zelenišem i voćem.
Razmnožavanje : Ženka u duplji polaže 2-6 jaja na kojima leži 21 dan, a nakon izleganja mladi se
osamostaljuju sa navršena 2 meseca života.
Način života : Žive nomadski, u jatima, na otvorenim i pošumljenim prostorima, često i sa drugim vrstama
papagaja.
Psephotus haematonotus (PEVAJUĆI PAPAGAJ)
Ishrana : Hrani se insektima, bobicama i zrnevljem.
Razmnožavanje : Gnezdi se u šupljinama drveća gde ženka snese 4-7 jaja.
Način života : Naseljava livade sa niskim rastinjem. Ime je dobio po tome što voli da peva u letu. Životni
vek mu je oko 10 godina.
Amazona aestiva (PLAVOČELI AMAZONAC)
Stanište : Poluvlažne, proređene šume Brazila, Paragvaja, Bolivije i Severne Argentine.

Opis : Dužina tela je oko 36 cm a težina oko 480 g.
Ishrana : Hrani se voćem, mladim izdancima, raznim orasima, semenkama i bobicama.
Razmnožavanje : Ženka snese tri jajeta na kojima leži 28 dana. Nakon izleganja mladi se osamostaljuju sa
navršenih 15 nedelja života
Način života : Žive u jatima, a u sezoni parenja se izdvajaju u parove i mužjaci postaju veoma agresivni.
Polni dimorfizam ne postoji.
Status : Nisu na listi ugroženih vrsta, ali su pod stalnom kontrolom i postoje povreme zabrane uvoza.
Amazona autumnalis salvini (SALVINOV AMAZONAC)
Stanište : Postojbina su tropske šume Srednje Amerike.

Ishrana : Hrani se voćem, bobicama, raznim semenkama.
Razmnožavanje : Ženka, u deblu visokog drveća, polaže 3 jaja na kojima leži 28 dana. Oba roditelja hrane
mlade koji napuštaju gnezdo nakon 10 nedelja, a osamostaljuju se sa 3 meseca.
Način života : U vreme parenja se izdvajaju u parove. Polni dimorfizam ne postoji.
Nymphicus hollandicus (NIMFA)
Ishrana : Hrani se različitim bobicama i semenkama.
Razmnožavanje : Gnezdi se u šupljinama visokog drveća i ženka snese 4-7 jaja.
Način života : Živi u jatu i ima veoma prijatan i melodičan zvižduk.
Polytelis swainsoni (BARABAND)
Stanište : Naseljava Australiju.

Opis : Dužina tela mu je 35-40 cm
Ishrana : Hrani se bobicama i insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se u šupljinama visokog drveća i nosi 4-6 jaja.
Način života : Voli blizinu vode i živi usamljeno.
Agapornis sp. (LJUBAVNA PTICA)
Stanište : Zapadna, Centralna i Istočna Afrika.

Opis : Dužina tela je od 13-18 cm, a težina je 25-60 g.
Ishrana : Hrani se semenkama, voćem i insektima.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 2 godine života. Ženka snese 3-8 jaja i inkubacija traje 22-25 dana.
Način života : Živi u jatu i jednom spareni mužjak i ženka ostaju zajedno do kraja života. Naziv su dobili
zbog specifičnog načina ponašanja. Parovi među sobom stalno taru kljunove jedan o drugi,
24
razmenjujući peptide koji se stvaraju u nazalnom delu, ostavljajući na posmatrača utisak kao
da se ljube.
Familia: Lorinae
Eos bornea (CRVENI LORI)
Stanište : Tropske, vlažne šume Molučkih ostrva u Indoneziji.

Opis : Dužina tela je oko 25-30 cm a težina je oko 180 g.
Ishrana : Hrani se polenom, nektarom i pupoljcima.
Razmnožavanje : Ženka snese 2 jajeta na kojima leži 24 dana. Ptići ostaju u gnezdu 9 nedelja.
Način života : Veoma su aktivni i bučni. Četkastim jezikom iz cvetova uzimaju nektar i polen. Polni
dimorfizam ne postoji.
Lorius garrulus flavopalliatus (BRBLJIVI LORI)
Stanište : Naseljava tropske šume Severnomolučkih ostrva u Indoneziji.

Opis : Dužina tela je oko 30 cm a telesna masa je oko 280 g.
Ishrana : Hrani se polenom, nektarom, pupoljcima i voćem.
Razmnožavanje : Ženka polaže 2 jajeta u duplji i na njima leži 26 dana, a nakon izleganja mladi se
osamostaljuju sa 70-80 dana.
Način života : Veoma su živahne i bučne ptice. Polni dimorfizam ne postoji.
Status : Ne spada u ugrožene vrste.
Trichoglossus haematodus (DUGINA LORIKA)
Stanište : Tropska područja Nove Gvineje.

Ishrana : Hrani se polenom, nektarom i pupoljcima voća.
Razmnožavanje : Ženka u duplji polaže 2 jajeta na kojima leži 24 dana. Mladi napuštaju gnezda nakon 60 dana
a osamostaljuju se sa 2,5 meseca.
Način života : Ovo su živahne i bučne ptice, koje se kreću u jatu osim u sezoni parenja. Polni dimorfizan ne
postoji. Ova vrsta se prvi put u Srbiji izlegla u Beo-Zoo vrtu u Beogradu.
Ordo: Strigiformes (Sove)

Ordo Strigiformes (sove) – noćne grabljivice jer noću izlaze iz svojih skrovišta i traže hranu, dok danju miruju
u dupljama drveća, pećinama ili napuštenim zgradama. U vezi sa noćnim načinom života imaju izuzetno dobro
razvijeno čulo vida i čulo sluha. Imaju zdepasto telo pokriveno rastresitim perjem pa zahvaljujući tome nečujno lete, a i
izgledaju krupnije nego sto jesu. Noge su do prstiju pokrivene perjem, spoljni prst od tri prednja može da se okrene
natrag. Nesvareni delovi hrane (perja, dlake i kosti) se izbacuju napolje u obliku loptica. Gnezda su im jednostavna i
primitivna.
Familia: Tytonidae
Tyto alba (KUKUVIJA)
Stanište : Naseljava ceo svet osim Antartika i Mikronezije.

Opis : Dužina tela je 33-35 cm, a težina 265-310 g, dok joj je raspon krila 85-90 cm. Na glavi
imaju veo srcolikog oblika. Dorzalno perje je zlatno-žute boje sa sitnim prugama a ventralno
smeđe-žuto.
Ishrana : Hrani se mladim glodarima (miševima, pacovima), insektima i sitnim pticama.
Razmnožavanje : Polno je zrela između 1 i 2 godine, pari se od aprila-juna meseca nakon čega ženka snese 3-6
jaja, čija inkubacija traje 55-60 dana.
25
Način života : Staništa su im otvoreni krajevi s parkovima i vrtovima. Živi sama ili u paru, a životni vek joj
je do 18 godina. Ptica je stanarica.
Otus scops (UŠATI ĆUK)
Stanište : Evropa.
Ishrana : Hrani se insektima, gušterima i sitnim pticama.
Razmnožavanje : Gnezdi se u maju, ženka snese 4-5 jaja čija je inkubacija 24-25 dana.
Familia: Stringidae (Sove)

Strix aluco (ŠUMSKA SOVA)
Stanište : Evropa, Azija i Afrika

Opis : Dužina tela je 37-39 cm, težina 400-530 g, raspon krila 94-104 cm.
Ishrana : Hrani se malim sisarima, pticama, gmizavcima, žabama, insektima i glistama.
Razmnožavanje : Polno je zrela u periodu između 1-2 godine, pari se od februara do juna meseca, gnezdi se u
dupljama, pukotinama stena, čak i u pukotinama zgrada, gde ženka snese 2-5 jaja čija
inkubacija traje 28-30 dana. Ženka leži na jajima a mužjak je za to vreme hrani. Mladi izleću
sa 28-35 dana starosti.
Način života : Naseljavaju mešovite i crnogorične šume, parkove. Parovi ostaju zajedno do kraja života.
Ptice su stanarice.
Athene noctua (ĆUK)
Stanište : Postojbina mu je cela Evropa.

Opis : Dužina tela je oko 22 cm. Perje je tamnožuto sa belo-žutim pegama.
Ishrana : Hrani se miševima, sitnim pticama, žabama i insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od aprila do maja meseca u dupljama, pukotinama stena. Ženka snese 3-8 jaja i
leži na njima 28-29 dana. Mladi iz gnezda izleću sa 28 dana života, a sasvim su samostalni
sa 35 dana.
Način života : Naseljava otvorene krajeve sa livadama i grmljem, a sreće se i u parkovima. Ptica je stanarica
Bubo bubo (SOVA UŠARA –VELIKA UŠARA)
Stanište : Afrika, Evropa i Azija, do severa gde ima šuma i juga gde su planine.
Opis : Dužina tela je 66-71 cm. Ženka je veća od mužjaka. Ima perje žuto-smeđe boje, dorzalno sa
tamnim pegama, a ventralno su široke, uzdužne pruge. Naročiti ukras glave su dva velika
crno obojena perjana uha, koja mogu da se usprave.
Ishrana : Hrani se glodarima, pticama, žabama, gušterima i insektima.
Razmnožavanje : Gnezdi se u jamama, na drveću, u dupljama i u šupljim stenama. Ženka snese 1-6 jaja i
inkubacija traje 32-37 dana. Ženka leži na jajima a mužjak je za to vreme hrani. Mladi
napuštaju gnezdo nakon 35-49 dana, a samostalni su nakon 70 dana.
Način života : Najviše joj odgovaraju šume sa stenama, mada zna da se nastani i u blizini naseljenih mesta.
Danju sedi skoro nepomično u svom skrovištu, utonula u polusan, a sa dolaskom noći postaje
izuzetno aktivna. Ptica je stanarica.
Asio otus (MALA UŠARA)
Stanište : Afrika, Evropa i Azija.

Ishrana : Hrani se miševima, insektima i ređe malim pticama.
Razmnožavanje : Gnezdi se od marta do juna meseca, ženka snese 4-6 jaja i inkubacija traje 27-28 dana.
Način života : Ptica je skitnica i najkrupnija je među sovama. Nazivaju je još “sovuljaga” ili “jejina”
Otio otio (MALA SOVA UŠARA)
Staništa : Cela Evropa.

Opis : Veličine je oko 20 cm. Manja je od velike ušare za skoro 2/3. Na glavi ima perjane uši.
Ishrana: Hrani se malim insektima, gušterima i sitnim pticama.
26
Razmnožavanje: U maju ženka snese 3-8 jaja na kojima sedi 24-25 dana. Mladi “čučavci” poleću sa 21-28
dana starosti ali nisu još uvek samostalni.
Način života : Nastanjuje parkove, vrtove i za razliku od velike sove ovo je ptica skitnica. Gnezdi se po
dupljama, rupama u zidu i napuštenim ptičijim gnezdima.
Ordo: Cuculiformes
Ordo Cuculiformes (kukavice) poseduju noge podešene za puzanje po drveću. Srednja dva prsta su okrenuta
unapred a spoljašnji i unutrašnji unatrag.
Familia: Upupidae (Pupavci)
Upupa epops (PUPAVAC)
Stanište : Gotovo cela Evropa, Azija i Afrika.

Opis : Dužina tela je od 26-28 cm a težina 55-75 g. Leti sporo, mašući krilima na mahove, poput
leptira.
Ishrana : Hrani se sitnim insektima, larvama, glistama, paucima i gušterima.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa godinu dana, gnezdi od maja do juna meseca. Ženka snese 4-12 jaja i
inkubacija traje 15-20 dana. Na jajim leži ženka a mužjak je za to vreme hrani. Mladi se
osamostaljuju nakon 24-32 dana života. Gnezde se u rupama i zidovima, dupljama i pod
crepom krova.
Način života : Staništa su mu mešovite šume, rubovi šuma sa starim stablima. Mladi u slučaju opasnosti iz
trtične žlezde raspršuju izlučevinu neprijatnog mirisa. Ptica je selica, za vreme migracija se
okuplja u manja jata. Ovo je jedina vrsta iz familije Upupidae koja živi u našim krajevima.
Ordo: Passeriformes
Passeriformes je red sa najvećim brojem vrsta ima ih oko 6000. Ovo su ptice malog ili srednjeg rasta kod
kojih pisak nije obrastao perjem već ima rožne pločice. Prvi prst je okrenut unatrag i ima dugačku kandžu i pokretljiv
je dok su tri prednja prsta pri osnovi spojena. Imaju razvijen donji grkljan-syrinx sa mišićima, koji posebno kod
mužjaka učestvuju u proizvođenju prijatnih zvukova za ljudsko uho. Hrane se insektima, plodovima i semenkama.
Subordo: Passeres (Pevačice)
Ovo su najveće ptice pevačice koje žive u jatima i stanarice su.
Familia: Muscicapidae (Drozdovi)

Turdus merula (CRNI KOS)
Stanište : Evropa, Azija i Severna Afrika

Opis : Dužina tela je oko 25 cm a težina 80-105 g.
Ishrana : Hrani se glistama, insektima i voćem.
Razmnožavanje: Polno su zrele između 1-2 godine, pare se od februara do rane jeseni. Ženka snese 3-5 jaja
čija inkubacija traje 12-14 dana.
Način života : Migrira u jatima, a za vreme parenja mužjak obeležava i brani teritoriju.
Familia: Sturnidae (Čvorci)
Gracula religiosa (INDIJSKI ČVORAK)
27
Stanište : Jugoistočna Azija

Opis : Dužina tela je oko 29 cm od čega je samo rep dugačak oko 8 cm. Težina im je 200-220 g a
raspon krila je 50-55 cm.
Ishrana : Hrani se voćem, nektarom, insektima i malim reptilima.
Razmnožavanje : Sezona parenja je od aprila do juna meseca, ženka snese 2-3 jaja i inkubacija traje 13-15
dana.
Način života : Ovo je veoma druželjubiva ptica čiji parovi ostaju zajedno do kraja života .
Familia: Corvidae (Vrane)
Corvus corax (GAVRAN)
Stanište : Veći deo Evrope, Severne Amerike i deo Azije.

Opis : Dužina tela je oko 64 cm, a raspon krila je oko 125 cm. Spada u odlične letače, dok mu duge
i jake noge omogućavaju brzo i spretno kretanje po tlu. Snažni ovlaš savijen kljun
obezbeđuje mogućnost da uzima najrazličitiju hranu, a predstavlja i dobro oružje za napad i
odbranu.
Ishrana : Hrani se insektima, puževima, školjkama i sitnim životinjama.
Razmnožavanje : Gnezdi se na vrhovima visokog drveća u planinama i pećinama, od februara do aprila
meseca. Ženka snese 1-7 jaja i inkubacija traje oko 20-23 dana. Samo ženka leži na jajima a
mladi napuštaju gnezdo sa 35-42 dana starosti.
Način života : Naseljava otvorene krajeve sa stablima. Ptica je stanarica. Poseduje izvanredno razvijeno
čulo vida i sluha. Vrlo je inteligentna ptica, tako da u pogledu učenja zauzima prvo mesto
među pticama.
Pica pica (SVRAKA)
Stanište : Amerika, Evropa i Severna Afrika.

Opis : Dužina tela je oko 45 cm, a rep je dugačak oko 21 cm. Težine su oko 170-230 g, a raspon
krila je oko 50 cm.
Ishrana : Ova ptica je omnivora, ali najviše u svojoj ishrani preferira insekte
Razmnožavanje : Polno je zrela u drugoj godini, pari se od aprila-juna meseca, ženka snese 2-8 jaja čija je
inkubacija 17-18 dana.
Način života : Žive sama ili u parovima.
Garrulus glandarius (SOJKA)
Stanište : Evropa
Opis : Dužina tela oko 34 cm, a težina 140-190 g.
Ishrana : Hrani se manjim beskičmenjacima, glodarima, semenkama i jajima.
Razmnožavanje : Polno je zrela sa godinu dana, pari se u proleće ili ranu jesen i ženka snese 4-6 jaja.
Način života : Ovo je stidljiva i nervozna ptica koja za vreme parenja ljubomorno čuva teritoriju. Životni
vek joj je do 16 godina.
Pyrrhocorax graculus (ŽUTOKLJUNA GALICA)
Stanište : Evropa
Ishrana : Hrani se insektima, semenkama i raznim plodovima.
Razmnožavanje : Gnezdi se od aprila do maja meseca, ženka snese 4-5 jaja čija
Način života : Ptica je stanarica.
Ordo: Coraciiformes
Familia: Bucerotidae
28
Buceros bicornis (KLJUNOROG)
Stanište : Tropske šume Afrike.

Opis : Dužina tela oko 40 cm. Poseduje karakterističan kljun koji nadvisuje veliki koštani šlem ili
rog po kome je i dobio ime.
Ishrana : Hrani se voćem, bobicama.
Razmnožavanje: Gnezdi se u dupljam drveća. Ženka kada snese jaja zatvara samu sebe gradeći zid od blata
koje donosi mužjak. Ostavljajući u zidu pukotinu kroz koju mužjak ubacuje hranu za majku i
mlade, koji ostaju tako zatvoreni sve dok mladi ne ojačaju i osamostale se.
Način života: Kljunorozi su poznati po tome što napadaju zmije. Ponekad se više ptica udružuje da bi
savladale zmiju.
Ordo:Piciformes
Familia: Ramphastidae
Ramphastos toco (TUKAN)
Stanište : Šume Centralne i Južne Amerike

Opis : Dužina tela 60 cm, poseduju perje jarkih boja i veliki obojeni kljun.
Ishrana : Hrani se voćem, termitmai, insektima, paukovima i gušterima.
Razmnožavanje: Gnezde se visoko u dupljama drveća.
Način života: Živi u malim jatima.
Classis Mammlia (SISARI)

Pripadnici klase Mammalia imaju mlečne žlezde koje su dobro razvijene samo kod ženki i po kojima se čitava
klasa dobila naziv. Za njih je karakteristično prisustvo znojnih i lojnih žlezda. Jedna od najupadljivijih osobina sisara je
dlakavi telesni pokrivač. Kod klase Mammalia postoji heterodontizam - visoka diferenciranost zuba koja omogućava
"podelu rada". Zubi su podeljeni u sledeće grupe: sekutići (incisivi), očnjaci (canini), prekutnjaci (praemolares) i
kutnjaci (molares). Ovakvo diferenciranje zubnog sistema omogućilo je najrazličitije načine ishrane, kao i intenzivnije
korišćenje hrane. Zahvaljujući tome oni su se prilagodili na različite uslove života i evoluirali su u raznim pravcima.
Samo kod sisara postoji dijafragma koja se nalazi između grudne i trbušne duplje. Za razliku od ptica, kod sisara postoji
levi aortin luk. Eritrociti sisara nemaju jedro, sa izuzetkom familije kamila. Prisustvo Henlejeve petlje u bubregu takođe
je karakteristično samo za sisare. U unutrašnjem uhu sisara postoje tri slušne koščice: čekić (maleus), nakovanj (incus) i
uzengija (stapes), za razliku od amfiba, reptila i ptica gde postoji samo jedna. Classis Mammalia obuhvata tri podklase:
Prototheria, Metatheria i Eutheria.
Subclassis Marsupialia (TORBARI)

Glavna odlika ovih životinja jeste par koštanih nastavaka na preponjačama (Ossa marsupii ) između kojih se
kod ženki nalazi razapeta kožna duplikatura - torba (marsupium) u kojoj se kod većine nalaze polja mlečnih žlezda, po
pravilu jedan ili dva para. Torbari rađaju žive mlade, ali su oni jako sitni i bespomoćni, te ih majka uzima svojim
usnama i stavlja u kožnu torbu, gde nastavljaju razviće, dok potpuno ne odrastu. U samom početku mladunče obuhvata
dojku ustima i sraste sa njom, a majka mu posebnim mišićima sama ubrizgava mleko u ustima. Grkljan je uzdignut gore
i oslanja se na unutrašnje nosne otvore i choanae, tako da mladučne može neprestano da diše i za vreme sisanja. Ženke
imaju dve materice i dve vagine. U vezi sa tim, muški polni organ je obično rastavljen i sastoji se iz dve zasebne
polovine. Torbari uglavnom nastanjuju Australijsku zoogeografsku oblast (Australija, Tasmanija, Nova Gvineja), ali ih
ima u Južnoj Americi , odakle su prodrli u Srednju i Severnu Ameriku. U ranijoj geološkoj istoriji torbari su bili široko
raspostranjeni ali su ih kasnije potisnuli placentalni sisari.
Ordo: Diprodontia
Ordo Diprodontia – torbari koji se hrane isključivo biljnom hranom pa su im i zubi diferencirani prema načinu
ishrane. U gornjoj vilici imaju 1-3 sekutića sa svake strane, a u donjoj vilici ukupno dva sekutića. Očnjaci ne postoje ili
29
su vrlo slabo razvijeni, kutnjaci nose po dve ili četiri tupe grbice pogodne za mlevenje biljne hrane. Najpoznatiji
predstavnici ove grupe su kenguri – najveći torbari današnjeg doba. Prednji udovi su im vrlo slabo razvijeni, dok su
zadnje noge i rep vrlo snažni i služe za kretanje u skokovima. Na prednjim ekstremitetima se nalazi 5 prstiju a na
zadnjim ekstremitetima je neknadno izvršena redukcija.
Familia: Macropodidae
Macropus rufus (KENGUR WALLABIA)
Opis : Kod ovog kengura visina tela je oko 1 m, težina 24 kg , a dužina repa iznosi 75 cm.
Ishrana : Hrani se svežim biljkama (travom i lišćem)-herbivorna ishrana.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 2,5-3 godine. Graviditet kod ženke traje 40 dana, posle čega ženka rađa
mladunče dugo nekoliko centimetara, koje svoj razvitak nastavlja u “torbi” na majčinom
stomaku i napušta je tek kroz 8 meseci.
Način životinja : Ovaj torbar živi samostalno, u prostranim predelima sa retkim drvećem i visokim šikarama,
ali se zato za vreme hranjenja nalazi u grupama. Životni vek u divljini mu je do 7 godina.
Postoji nekoliko različitih podvrsta , kao na što su Benet, Dama ili Parma.
Subclassis: Eutheria (Placentalia)

Subclassis Eutheria (Placentalia) - placentalni sisari. Ovoj grupi pripada ogromna većina svih današnjih sisara.
Glavna karakteristika svih Placentalia jeste posedovanje posteljice ili placente. Ženke imaju jednu vaginu, a kod većine
su i materice delimično ili sasvim srasle. Rađaju sasvim razvijene mladunce. Embrioni ovih životinja ostaju dugo u telu
majke, gde još od početka stupaju u intimnu vezu sa sluzokožom materice, preko koje dobijaju hranu iz tela majke.
Placenta nastaje srastanjem horiona i sluzokože materice.
Ordo: Insektivora
Insektivore su najprimitivnija grupa placentalnih sisara, malog su rasta, dugačke i šiljate njuške, malog nosnog
otvora i kratkih plantigradnih nogu. Imaju oštre grbice na bunodontnim kutnjacima (za hranjenje insektima i njihovim
larvama). Imaju 5 prstiju sa jakim kanđžama koje su pogodne za kopanje zemlje. Mozak je slabo razvijen, površina
velikog mozga je bez nabora, dok su mirisni režnjevi dobro razvijeni, poseduju izuzetno osetljivo čulo mirisa. Ženka
ima dvorogu matericu i diskoidalnu placentu i po pravilu rađa nekoliko mladunaca. Naseljavaju ceo svet sem Australije
i Južne Amerike.
Familia: Erinaceidae (Ježevi)

Erinaceus europaeus (EVROPSKI JEŽ)
Stanište : Naseljava Evropu.

Opis : Na telu imaju izražene trnolike bodlje a trbušna strana tela je pokrivena dlakom. Dužina tela
mu je od 20-30 cm, a težina oko 700 g.
Ishrana : Hrani se insektima i glistama.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 11 meseci. Graviditet mu traje 35-45 dana nakon čega ženka rađa do 7
mladih koji su goli.
Način života : Ovo je noćna životinja, jako samostalna. Savija se u klupče u slučaju opasnosti. Pada u
hibernaciju, zakopavajući se u zemlju. Živi 5-6 godina.
Ordo: Rodentia (Glodari)

Ova grupa životinja ima po jedan glodnjak u svakoj međuviličnoj kosti (2 gore i 2 dole) a gleđ samo na
prednjoj površini.
Familia: Hystridae
30
Hystrix cristaat (BODLJIKAVO PRASE)
Stanište : Naseljava Afriku i Južnu Evropu, kao i Mediteran.

Opis : Ova životinja ima duge trnolike bodlje. Dužina tela joj je oko 80 cm a težina oko
20 kg.
Ishrana : Hrani se korenjem, raznim plodovima i žitaricama.
Razmnožavanje : Pari se u aprilu i ženka nosi 65 dana nakon čega koti 1-4 mladih.
Način života : Danju se krije u pećinama, aktivan je u sumrak i noću. U borbi koristi bodlje.
Oglašava se glasnim šuštavim zvukom.
Familia: Caviidae
Cavia porcelus (MORSKO PRASE-ZAMORČE)
Stanište : Sa Američkog kontinenta je introdukovan i u druge krajeve sveta.

Ishrana : Hrani se biljnom hranom: korenjem, zrnevljem i svežim sočnim biljem
Razmnožavanje : Ženka se koti 2-3 puta godišnje i rađa 2-5 mladunaca. Rađaju se potpuno razvijeni i
otvorenih očiju, a par sati nakon rađanja su sposobni da trče. Sa 5-6 meseci su polno zreli.
Način života : Ova životinja je vrlo povučena i bezazlena pa se često drži kao kućni ljubimac. Životni vek je
6-8 godina.
Ordo:Lagomorpha
Familia: Leporidae
Oryctolagus cuniculus (KUNIĆ)
Stanište : Naseljava Evropu, Ameriku, Aziju i Australiju.

Opis : Zdepaste građe, kratkih ušiju, težine 2-3 kg.
Ishrana : Hrani se travom, žitaricama, plodovima, nadzemnim i podzemnim stablima, a u nedostatku
hrane skida koru sa drveća.
Razmnožavanje : Koti se nekoliko puta godišnje. Na svet donose 4 do 8 pa čak i 12 mladih, koji su u prvim
danima života goli i slepi. Graviditet traje od 28 do 32 dana. U periodu parenja mužjaci su
jako agresivni jedni prema drugima.
Način života : Žive u grupama. Kopaju rupe u kojima donose mlade na svet. Nanose veliku štetu usevima.
Zec i kunić imaju zajedničkog pretka iz doba mlađeg tercijara, zapaža se i morfološka sličnost, međutim radi
se o dve odvojene biološke vrste. Tako zec ima 48, a kunić 44 hromozoma. Ukrštanje zeca i kunića je nemoguće.
Naučni eksperimenti su pokazali da dolazi do fertilizacije, ali embrion uginjava nekoliko sati posle oplođenja. Dužina
bremenitosti divljeg kunića je od 28 do 32 dana dok je gradivitet kod zečice oko 40 dana. Kod kunića broj mladih se
kreće od 4-12 a kod zeca 2-4. Potomci kunića su pri rođenju slepi i goli, a kod zeca odlakani i otvorenih očiju. Kunić je
jamar, kopa rupe u zemlji, dok se zec koti na površini. Zec je teži (4-6kg) i nema pitomog srodnika, dok je divlji kunić
težak oko 2kg, a neke rase pitomog kunića mogu da budu teške i preko 10kg.
Ordo: Pinnipedia (PERAJARI)

Perajari su isključivi morski mesožderi. Udovi su im jako skraćeni i imaju 5 prstiju spojenih opnama za
plivanje koje imaju izgled vesla ili peraja. Naseljavaju mora i okeane kao i velika jezera. Staništa su im hladne oblasti i
uvek su u blizini obala i jako loše se kreću po kopnu. Žive u zajednici u poligamiji, a za vreme parenja izlaze na obalu,
kao i u vreme rađanja mladih. Svi kutnjaci su im jednoliki i nemaju razdirače.
Familia: Phociae
31
U ovu familiju spadaju perajari koji nemaju ušne školjke. Zadnje noge im se ne mogu saviti unapred pri
kretanju po tlu, dok im u vodi služe u obliku krme.
Foca vitulina (FOKA)
Stanište : Hladna Severna mora.

Opis : Dužina tela oko 2 m, a težina od 200-300 kg.
Ishrana : Hrani se školjkama, rakovima, ribom.
Razmnožavanje : Ženka nosi 11 meseci. Mladunci se rađaju u maju, junu i mogu da plivaju sat ili dva
po dolasku na svet, sa dolaskom plime u stanju su da otplivaju sa majkom. Brzo
rastu i sisaju do 4 nedelje starosti.
Način života : Provode život u blizini obale, živeći u kolonijama tokom sezone parenja.
Ordo: Artiodactyla (PAPKARI)

Ordo Artiodactyla poseduje ekstremitete su sa parnim brojem prstiju (grčki: artios – paran, daktylos – prst) na
kojima su razvijene rožne navlake i nazivaju se papci. Treći i četvrti prst su snažni i nose celu težinu tela, drugi i peti su
zakržljali i pomereni unazad, dok je prvi prst sasvim reduciran. Imaju unduligradno stopalo, odnosno podlogu dodiruju
vrhovima prstiju. Metakarpus i metatarzus su jako izduženi pa su pregibi šaka i stopala uzdignuti i čine utisak lakta tj.
kolena te se nazivaju “lažno koleno”. Što se tiče skeleta, ključnjače na postoje, radius i tibia su snažno razvijeni a ulna i
fibula sasvim zakržljale. Zubi su kod preživara selenodontni a kod svinja bunodontni. Mlečne žlezde čine jedan do dva
para dojki u oblasti zadnjih ekstremiteta, dok je kod svinja prisutan veći broj raspoređen u dva niza duž cele trbušne
strane. Imaju dvorogu matericu a placenta je difuzna. Žive u porodičnim zajednicama ili krdima koja sačinjava veći
broj porodica. Kod ovih životinja prisutna je i poligamija. Ordo Artiodactyla deli se na tri podreda: Suina
(Nonruminantia) – koji obuhvata omnivore papkare, nepreživare i Ruminantia – isključive biljojede, preživare i
Tylopoda – koje imaju osobine i nepreživara i pravih preživara.
Subordo: Suina (Nepreživari)
Ovo su svaštojedi koji ne preživaju, želudac im jednokomorni, crevni kanal je petnaestak puta duži od dužine
tela a slepo crevo je dobro razvijeno. Imaju raspoređene sekutiće u obe vilice, kutnjaci su bunodontni (sa kupastim
grbicama), a očnjaci su kod mužjaka snažni i štrče sa strane i služe im u odbrani. Ove životinje nemaju rogove. Što se
tiče skeletnog sistema kosti udova nisu reducirane ili međusobno srasle kao kod preživara i kopitara. Lakatnica i
lišnjača su dobro razvijene a metakarpus i metatarzus su slobodni i nisu spojeni. Drugi i peti prst su dobro razvijeni ali
je negde prisutna početna faza zakržljavanja. Kod nilskog konja prisutna su četiri prsta koja su podjednako razvijena a
drugi i peti dodiruju podlogu i služe za oslonac. Kod svinje su drugi i peti prst kraći od trećeg i četvrtog, leže iza njih i
dodiruju podlogu samo na mekanom i glibovitom terenu. Treća i četvrta donožna kost su međusobno srasli i podsećaju
na cevanicu preživara.
Familia: Tayassuidae
Tayassu tajacu (PEKARI)
Stanište : Naseljava staništa od juga SAD do Argentine.

Opis : Pekari liči na obične svinje. Visine je 30-40 cm, dužine oko 95 cm a težine od 17-25 kg.
Kljove iz donje vilice se nazivaju “sekači”, a gornje kljove “brusači”.
Ishrana : Hrani se voćem, semenkama i korenjem.
Razmnožavanje : Polnu zrelost ženka dostiže sa 34 nedelje a mužjak sa 47 nedelja. Parenje ili “bukarenje”
počinje u drugoj polovini novembra i traje sve do januara. Graviditet traje 142 dana i ženka
rađa 2-3 mlada. Ima veliku reproduktivnu sposobnost.
Način života : Ova životinja živi u čoporu od 14-50 jedinki, a životni vek joj je 8-10 godina. Ima razvijena
čula sluha i njuha. U prirodi imaju malo neprijatelja a glavni neprijatelj im je svinjska kuga.
Rado se kaljužaju.
Familia: Hippopotamidae
Hippopotamus amphibius (NILSKI KONJ)
32
Stanište : Reke i jezera Afrike (južno od Sahare), bogata obalskim rastinjem.

Opis : Dužina tela je od 3-3,5 m, visina je oko 1,5 m, a težina od 1500-3200 kg za mužjaka i do
1500 kg za ženku.
Ishrana : Hrani se travom i vodenim biljem.
Razmnožavanje : Mužjak je polno zreo sa 7 godina, a ženka sa 9. Posle graviditeta od 227-240 dana ženka
rađa jedno mladunče, ređe dva, koji sisaju 4-6 meseci. Porođaj i sisanje se dešavaju pod
vodom.
Način života : Dobro je prilagođen amfibijskom životu, mnogo vremena provodi u vodi i dobar je plivač.
Živi u društvu od 10-20 jedinki. Tokom sezone parenja mužjaci su veoma agresivni, ponekad
su silovite borbe mužjaka propraćene međusobnim ranjavanjem. Životni vek im je 45-50
godina.
Subordo: Tylopoda
Kod ovih životinja drugi i peti prst su potpuno iščezli, a treći i četvrti obloženi žuljevima koji kao tabani
obuhvataju sve tri falange. Ove životinje nemaju rogove i imaju višekomorni želudac sastavljen od tri dela. U
međuviličnim kostima prisutni su lateralni sekutići a očnjaci su prisutni i u gornjoj i donjoj vilici. Zubna formula je :
1. 1. 3. 3.
34=-------------
3. 1. 2. 3.
Familia: Camelidae (Kamile i Lame )

Kamile naseljavaju pustinjske predele Južne Azije i Severne Afrike. Imaju sposobnost zadržavanja tečnosti u
ćelijskim naborima želudačne sluzokože. Nemaju listavac i želudac je sastavljen od tri dela. Kamile imaju
karakterističnu grbu gde je nagomilano masno tkivo koje predstavlja rezervne materije, veličina grbe je proporcionalna
ugojenosti životinje i starosti kamile. Što je starija i ugojenija grba je veća. Stopala su im snadbevena sa po dva prsta
spojena čvrstim tkivom i jastučastim tabanima.
Lame naseljavaju planinske predele Južne Amerike. Postoje 4 vrste, od kojih su dve pripitomljene a dve žive slobodno
u divljini.
Camelus dromedarius (JEDNOGRBA KAMILA)
Stanište : Afrika i Azija

Opis : Dužina tela je od 2,25-3,45 m, a sam rep je dugačak oko 53 cm, dok je visina grebena 1,8-2,1
m, a težina 450-650 kg.
Ishrana : Hrani se travom i lišćem.
Razmnožavanje : Polno je zrela sa 5 godina. Graviditet joj traje 370-440 dana i ženka rađa jedno mladunče.
Način života : U krdu živi do 30 jedinki. Životni vek je 17-50 godina. Prilagođena je pustinjskom
životu od peska nošenog vetrom oči su zaštićene dugim trepavicama, a nozdrve se zatvaraju.
Camelus bactrianus (DVOGRBA KAMILA)
Stanište : Azija
Opis : Dužina tela je 350-380 cm, a težina je 450-690 kg.
Ishrana : Hrani se travom i grančicama.
Razmnožavanje : Polno je zrela u petoj godini. Parenje se odvija u februaru mesecu i graviditet traje 13
meseci. Ženka rađa jedno mladunče.
Način života : Ženke žive u krdu sa jednim mužjakom, a drugi mužjaci žive sami.
Lama glama (LAMA)
Stanište : Južna Amerika

Opis : Dužina tela joj je od 1,22-2,2 m a težina 120-150 kg.
Razmnožavanje : Polno je zrela u drugoj godini života. Graviditet traje 11-12 meseci.
Način života : Živi u krdu.
33
Subordo: Ruminantia (Preživari)

Subordo Ruminantia – obuhvata isključive biljojede, čiji su gornji sekutići iščezli a ne postoje ni očnjaci,
kutnjaci su selenodontni (na gornjoj površini imaju polumesečaste nabore gleđi za mlevenje čvrste biljne hrane) i
želudac naročito diferencirani prema specifičnom načinu ishrane. Želudac preživara je vrlo obiman i može da primi
veliku količinu trave i lišća. Sastoji se iz četiri dela od kojih svaki ima svoju specifičnu funkciju: burag (pansen ili
rumen), mrežavac ili kapulja (reticulum), listavac (omasus ili psalterium) i sirište (abomasus). Burag je prostran i u
njega ulazi nesvarena hrana koju popasu. Kad se burag napuni životinja preživa, povraća se hrana, koja je nakvašena i
omekšana sluznim želudačnim sokom, u usta gde se žvaće i sitni. Mrežavac je manji i ima mrežaste nabore sa
unutrašnje površine. Hrana iz buraga ide u mrežavac a odatle u lopticama u usnu duplju gde se preživa i sitni. Zatim iz
usta ide u treći deo tj. listavac. Listavac je građen od mnogobrojnih uzdužnih mišićnih pregrada u obliku listova.
Snažnim kontrakcijama zidova i mišićnih pregrada kašasta biljna hrana se gnječi i cedi pa zatim odlazi u četvrti deo,
odnosno u sirište, gde se odvija biohemijsko razlaganje tj. varenje sa specifičnim enzimima. Crevni kanal preživara je
proporcionalno duži nego kod svih ostalih životinja i sadrži dobro razvijeno slepo crevo. Većina preživara ima rogove,
koji predstavljaju parne koštane izraštaje na čeonim kostima. Kod šupljorogih preživara (Cavicornia ili Bovida) ove
koštane tvorevine postaju zasebno van lobanje, tek kasnije srastu sa čeonim kostima i presvučene su snažnom rožnom
navlakom, dok kod jelena (Cervida) predstavljaju jedre i uglavnom razgranate koštane izraštaje na čeonim kostima bez
rožne navlake. Kod žirafe su rogovi vrlo mali i prevučeni kožom. Preživari imaju doručnu i donožnu kost međusobno
srasle u jednu snažnu cevastu kost koja se zove cevanica- os canon. Zglob šake i stopala su jako uzdignuti i obrazuju
lažno koleno. To su unguligradne životinje koje gaze vrhovima prstiju. Drugi i peti prst su sasvim zakržljali i pri
hodanju ili skakanju ne dodiruju tlo, dok kod žirafe su sasvim iščezli i samo su dva prsta funkcionalna .
Familia: Cervidae
Jeleni su vitke i brze životinje, kod kojih mužjak poseduje razgranate rogove (osim mošusa koji ih nema i
irvasa gde su prisutni i kod ženki). Jedri koštani izraštaji kožnog porekla na čeonim kostima se periodično obnavljaju
svake godine. Stari rogovi se odbacuju a novi dobijaju po jedan ogranak više. Drugi i peti prst su jako zakržljali i
prisutni su u obliku razgranatih rudimentnih ostataka. U gornjoj vilici ne postoje sekutići, a zubna formula je :
0. 1. 3. 3.
34= ----------
3. 1. 3. 3.
Cervus elaphus (EVROPSKI JELEN)
Stanište : Severna Afrika, Evropa, Azija i Severna Amerika. U Evropi najbrojnije populacije nalaze se
oko velikih vodotokova Dunava, Drave, Save, u šumama Mađarske, Češke, Slovačke,
Austrije, Hrvatske. Unet je i u S. A. D. , Novi Zeland, Australiju. U prošlosti su jeleni bili
stanovnici stepe, međutim intenzivnijim obrađivanjem stepe i uznemiravanjem divljači jelen
se povukao u šume.
Opis : Ovo je naša najkrupnija, najpoznatija, najcenjenija autohtona vrsta. Najstariji preci nisu imali
rogove, već su živeli kao patuljaste vodene životinje u šumskim močvarama srednje Evrope i
Azije. Tada su mužjaci imali duge i snažne očnjake, koji su zakržljali tokom vremena a
porasli su im rogovi.
Mužjaci su viši, krupniji i teži i sa dugom dlakom u obliku grive na vratu. Boja dlake je
crveno-smeđa tokom leta a tokom zime je sivo-smeđa. Od marta do jula mužjaci na glavi
nose rogove u bastu (obrasli likom). U julu bivaju očišćeni od nje i jelen ih tako nosi celu
jesen i zimu, odbacujući ih tek u februaru ili martu. Košuta nema rogove. Dužina tela je oko
2,20 m, a visina u grebenu oko 1,20 m. Težina mužjak je od 150-250 kg a košute od 70-140
kg dok je novorođenče teško od 7-12 kg. Jelen je polno zreo sa šest, a košuta sa tri godine.
Ishrana : Hrani se travom, žirom, gljivama, lišćem, korom drveta. U traženju i uzimanju hrane provede
7-10 časova, a 5-6 časova u preživanju.
Razmnožavanje : Odrasli mužjaci druže se u krdima odvojenim od ženki. U toku sezone parenja mužjak samac
obeleži teritoriju u kojoj ima više ženki (“harem”). U to vreme mužjaci su agresivni prema
strancima. Nekad se događaju žestoke borbe među mužjacima. Tokom sezone parenja jelen
oplodi 5-6 košuta koje su bremenite 8 meseci i oteli se najčešće jedno, ređe dva potomka u
maju ili junu mesecu. Mladunče je smeđe boje sa nizom belih tačaka po telu koje se gube do
zime, kada dobijaju boju kao i majka.
Način života : Dobro pliva, skače, trči. Živi u stadu a životni vek mu je od 15-20 godina.
Dama dama (JELEN LOPATAR)
34
Stanište : Pradomovina su mu istočno Sredozemlje i Mala Azija, kao i priobalni pojas Severne Afrike.
U zapadnu i južnu Evropu prenet je u vreme Rimljana, a današnja staništa su mu Evropa i
Srednji Istok.
Opis : Odrastao lopatar je visok oko 70-95 cm u grebenu a dug oko 160 cm. Mužjak je težak od 40-
100 kg. Mužjak poseduje karakteristično rogovlje koje je spljošteno i prošireno, čineći lopatu
sa nazubljenim ivicama. Krajem aprila ili početkom maja odbacuje rogovlje. Ženke nemaju
rogove. Rogovi lopatara kapitalca su teški oko 4 kg. Dobro su mu razvijena čula njuha,
sluha i vida.
Ishrana : Trava i lišće a ponekad jede kupine, šipurak, jabuke, kruške i žir.
Razmnožavanje : Ženka je polno zrela sa 16 meseci, a mužjak nešto kasnije.
Period parenja je u oktobru, kada zreli mužjaci privlače ženke svojom rikom. Za vreme
parenja mužjaci prestaju da se hrane i gube dosta na telesnoj masi. Bremenitost košute traje
32-34 nedelje i tele se pretežno u maju ili junu.
Način života : Živi u krdu. Postoji više podvrsta koje se uglavnom razlikuju po boji dlačnog pokrivača.
Lopatarska divljač je otpornija od jelenske na mnoge bolesti, a mogu da dožive oko 15
godina života.
Capreolus capreolus (SRNDAĆ)
Stanište : Evropa i Centralna Azija.

Opis : Letnji dlakin pokrivač je crvenkaste boje a zimski je gust i sivkasto-crvenkaste boje. Samo
mužjaci imaju rogove sa 6 parožaka, a ponekad i 10. Srndaći skoro da nemaju rep. Dužina
tela je 100-140 cm, visina grebena 65-75 cm a težina 13-23 kg. Ženke su manje od mužjaka.
Ishrana : Hrani se travom, lišćem i grančicama.
Razmnožavanje : Mužjak je polno zreo u 14-om mesecu, a ženka između prve i druge godine života. Mužjak
obeležava teritoriju sekrecijama. Parenje se odvija od jula do septembra meseca. Graviditet
traje 5 meseci i ženka uglavnom rađa 2 mladunčeta u proleće. Pojava da se mladunci začeti
u julu rađaju u proleće sledeće godine naziva se embriotenija. Naime, dolazi do zaustavljanja
razvoja na ranom embrionalnom nivou koje se nastavlja tek u kasnu jesen, tako da mladi
dolaze na svet u proleće kada su povoljniji uslovi životne sredine, više temperature, obilje
hrane, što im povećava šanse da prežive. Mladunče posle 3-5 dana počinje da prati svoju
majku. Sisanje traje 2-3 meseca i nekoliko meseci kasnije mladunče se osamostaljuje.
Način života : Živi usamljenički život, ređe u grupicama od 2-10 jedinki a ponekad se u prirodi može naći
mala porodica (mužjak, ženka i mlado). Životni vek je oko 15 godina.
Familia: Giraffidae (Žirafe )
Ovo su životinje izuzetno izduženih nogu i vrata. U ovoj familiji se nalaze samo dva roda i to žirafe i okapije.
Prisutni su kratki rogovi pokriveni kožom. Drugi i peti prst su iščezli, a zubna formula im je :
0. 0. 3. 3.
32= -------------
3. 1. 3. 3.
Giraffa camelopardalis (ŽIRAFA)
Stanište : Afrika
Opis : Visina tela 5-6 m, a težina od 550-1180 kg za ženku i od 800-1930 kg za mužjaka.
Ishrana : Hrani se lišćem.
Razmnožavanje : Ženka nosi 14 meseci i rađa jedno mlado, ređe dva.
Način života : Žirafa živi u čoporu. Od napada se brani udarcima nogu. Ova životinja može dugo da izdrži
bez vode, životni vek joj je oko 25 godina u divljini.
Familia: Bovidae
Ovde spadaju šupljorogi preživari i to je najbrojnija grupa papkara. Rogovi su im jednostavni, nerazgranati, ne
obnavljaju se, nastaju od koštanih izraštaja na čeonim kostima, pokriveni su rožnim navlakama i postoje kod oba pola.
Rudimenti drugog i petog prsta leže visoko pozadi i ne dodiruju podlogu. Nemaju sekutiće i očnjake u gornjoj vilici a
zubna formula im je :
0. 0. 3. 3.
32=-------------
3. 1. 3. 3.
35
Subfamilia: Bovinae
Naseljavaju teritorije celog sveta osim Australije i Južne Amerike. To su najkrupniji papkari, ženka ima dva
para dojki i nakon oplođenja rađa jedno mladunče.
Bison bison (AMERIČKI BISON)
Stanište : Zapadna Kanada, S. A. D.

Opis : Dužina tela je 2,10-3,50 m (rep je dugačak 50-60 cm), visina grebena je do 1,8 m a težina
mužjaka je do 1000 kg a ženke do 600 kg. Dlačni pokrivač je tamnobraon, dugačak i gust na
plećima, glavi, vratu i na prednjim nogama. Dlaka na glavi je fina i ispod vilice pravi
bradicu. I mužjak i ženka imaju rogove usmerene nagore.
Ishrana : Hrani se travom (lišćem, pupoljcima, korom drveća).
Razmnožavanje : Ženka je polno zrela između 2 i 4 godine a mužjak nešto kasnije. Parenje se odvija od jula-
septembra meseca. Graviditet traje od 270-300 dana i ženka rađa jedno tele, ređe dva.
Način života : Ovo je migraciona životinja tako da neka krda putuju prema jugu dok ona koja ostaju na
svojim mestima kopaju sneg u potrazi za hranom. Živi u krdima koje predvodi mužjak. U
toku sezone parenja leti krda se pomešaju. Mužjaci se žestoko bore za ženku. Životni vek joj
je 20 godina.
Bos mutus (JAK)
Stanište : Centralna Azija

Opis : Dužina tela im je do 325 cm, a visina do 200 cm, težina za ženku do 350 kg, a za mužjaka
do 1000 kg.
Razmnožavanje : Ženka je polno zrela sa 1-3 godine a mužjak sa 5 godina. Graviditet traje 9 meseci, ženka
rađa 1 tele.
Način života : Živi u velikom stadu naročito za vreme parenja. Životni vek je do 25 godina.
Bos grunniens (DUGOREPI JAK)
Stanište : Tibet i Sačuana (Kina), gde može da se nađe i na nadmorskim visinama preko 4000 m.
Način života : Već je vekovima odomaćen, mada se još uvek u nepristupačnim i zabačenim predelima mogu
naći divlji primerci. Može se koristiti za jahanje i vuču.
Bos taurus (PATULJASTI ZEBU)
Stanište : Indija, Istočna Afrika, S. A. D. , Australija

Opis : Visine je oko 1m, težine 150-200 kg, a samo u grbi može imati 25 kg loja.
Ishrana : Hrani se prvenstveno travom.
Razmnožavanje : Posle 9 meseci ženka rađa jedno tele.
Način života : Više ne postoji kao divlja životinja. Koristi se za vuču. U Indiji je smatraju svetom
životinjom.
Boselaphus tragocamelus (NILGAJ ANTILOPA)
Stanište : Indija (Azija)

Opis : Visine je oko 150 cm, težine do 200 kg.. Prednje noge su duže od zadnjih. Samo mužjak ima
rogove.
Razmnožavanje: Graviditet traje 240-250 dana i ženka rađa 1-2 mladunčeta.
Način života : Kreće se usamljeno ili u krdima. Životni vek im je oko 15 godina.
Taurotragus oryx (ELAND ANTILOPA)
Stanište : Centralna i Istočna Afrika (od Srednje Afrike do Rta Dobre Nade)
Opis : Dužina tela je od 2-3,5 m, visina je od 1,4-1,8 m, dok je težina tela 450-680 kg.
Ishrana : Lišće (trava i izdanci biljaka) kao i voće.
Razmnožavanje : Polnu zrelost mužjak dostiže u 5-oj godini života a ženka u 3-oj. Graviditet traje 250-270
dana. Sezona parenja počinje u jesen, izražena je borba mužjaka za ženke. U maju ženka
rađa 1-2 mladunčeta.
36
Način života : Aktivna je noću. Živi u krdima i vrlo je okretna, a u borbi zna rogovima da rani lava. Životni
vek joj je od 8-10 godina.
Kobus lechve (CRVENA LEČVA)
Stanište : Srednja Afrika.

Opis : Težine je oko 150 kg a visine oko 1,3 m.
Ishrana : Hrani se uglavnom travom i izdancima a u zarobljeništvu još i senom i koncentratom.
Razmnožavanje : Ženka nosi 8-9 meseci i rađa 1-2 mladih.
Način života : Ova životinja živi u krdima i ima papke specijalno podešene za trčanje po močvarnom tlu.
Mužjak brani teritoriju.
Subfamilia: Caprinae
Capra ibex (ALPSKA KOZA)
Stanište : Tibet i Alpi, planinska staništa iznad granice šume.

Opis : Ima kratku bradu i krzno bledosmeđe do sive boje. Kod mužjak rogovi su dugi i do 1 m sa
poprečnim zadebljanjima a kod ženki su rogovi kraći i slabo naborani. Mužjak je težak oko
100 kg a ženka oko 55 kg. Visina mužjaka je oko 1,3 m a ženke oko 1,1 m.
Ishrana : Leti se hrani uglavnom travom, zeljastim biljkama, lišćem, zimi lišajevima, mahovinom,
iglicama.
Razmnožavanje : Pari se u januaru, graviditet traje 21-23 nedelje i ženka ojari 1-2 jareta koji sisaju do 6 meseci
starosti.
Način života : Aktivna je danju i dobro se penje i skače. Živi u stadima a stariji mužjaci i starije ženke žive
usamljeno.
Capra hircus (SANSKA KOZA)
Stanište : Naseljava ceo svet.

Opis : Visina joj je od 70-80 cm a težina od 60-80 kg.
Ishrana : Hrani se korenjem, travom, lišćem i zrnastom hranom.
Razmnožavanje : Pari se od septembra do februara. Graviditet traje 150 dana i ženka rađa uglavnom 2 jareta.
Način života : Živi u stadu. Životni vek joj je 14-15 godina.
Capra cameruni (KAMERUNSKA KOZA)
Stanište : Naseljava Kamerun (Afrika).

Opis : Visina joj je oko 120 cm, a težina oko 25-30 kg.
Razmnožavanje : Ženka nosi od 21-22 nedelje i donese na svet 1-3 jareta.
Način života : Živi u stadu. Brzo trči i brzo skače. Njeno mleko se potrebljava u ljudskoj ishrani.
Hemitargus jemlahicus (HIMALAJSKI TAR)
Stanište : Aziski kontinent (Zapadni Himalaji, planine Južne Indije i Jugoistočne Arabije)
Opis : Međuoblik između koza i ovaca. Do 100 kg teška životinja, tela prekrivenog gustom dlakom
i grivom od dugačkih pravih dlaka koja preko ramena prekriva vratni region i spušta se sve
do kolena.
Ishrana : Hrani se travom, lišćem korom i trnolikim izdancima.
Razmnožavanje : Ženka nosi od 21-22 nedelje i na svet donosi 1 do 2 mladunčeta.
Način života : Naseljava siromašne kamenite pašnjake na velikim nadmorskim visinama. Vodi uglavnom
usamljenički način života.
Ovis aries musimon (MUFLON)
Stanište : Evropa (tipični stanovnik Sardinije i Korzike).

Opis : Dužina tela mu je 1,25 m a težina 25-50 kg. Rogovi mužjaka se uvijaju u zatvorenu
spiralu, a vrhovi im se mogu savijati blago prema unutra, ženke obično nemaju rogove.
Ishrana : Hrani se travom, lišćem i zeljastim biljkama.
Razmnožavanje : Ženka nosi 22 nedelje i ojagnji jedno mladunče.
37
Način života : Živi u stadu koje predvodi stariji mužjak. Aktivan je u sumrak i noću, vrlo je plašljiva
životinja. Životni vek joj je od 5-20 godina.
Ovis nivicola (SNEŽNA OVCA)
Stanište : Aziski kontinent (od severnog Pribajkala do Kamčatke)

Opis : Životinja snežno bele boje sa crnom “kapuljačom”. Težine od 20 do 50kg.
Ishrana : Hrani se uglavnom zeljastim biljkama.
Razmnožavanje : Ženka nosi 22 nedelje i ojagnji 1 do 3 jagnjeta.
Način života : Živi u stadima i vrlo je plašljiva životinja.
Ordo: Perissodactyla (Kopitari)

Ordo Perissodactyla (kopitari) - životinje čija je evolucija tekla u pravcu redukcije prstiju, tako da danas
pripadnici ove grupe imaju neparne prste, jedan ili tri, obložene snažnim rožnim navlakama ili kopitama (grč. perissos –
neparan, dactylos – prst). Prvo je reduciran prvi prst, zatim peti, a drugi i četvrti istovremeno. Srednji ili treći prst i na
prednjim i na zadnjim nogama počeo se od početka snažno razvijati i postepeno je primio na sebe svu težinu tela. Tapiri
imaju napred 4 a nazad 3 prsta, nosorozi i napred i pozadi po 3, a konji i napred i nazad imaju snažno razvijen treći prst.
Kopitari imaju unguligradne ekstremitete i oslanjaju se na podlogu samo vrhovima prstiju, dok su ostali delovi prednjih
i zadnjih nogu uzdignuti iznad tla. Svi kopitari su biljojedi, sa vrlo dugačkim crevnim kanalom i jako razvijenim slepim
crevom. Nemaju žučni mehur. Ženke imaju jedan par mlečnih žlezda u oblasti zadnjih ekstremiteta, materica im je
dvoroga, a placenta je difuzna i rađaju po pravilu samo jedno mladunže.
Familia: Equidae (Konji)
Ovo su životinje sa trećim snažno razvijenim prstom koji je na vrhu obložen kopitom. Rudimenti drugih i
četvrtih metakarpalnih (doručne) i metatarzalnih (donožne) kostiju u obliku su grafitnih kostiju, a treća metakarpalija i
metatarzalija predstavljaju cevanicu i snažno su razvijene. Ovo su brzonogi trkači stepskih predela. Razvijena griva
predstavlja dugačke čekinje na gornjoj ivici vrata, a rep je dugačak i kitnjast i koristi se za odbranu od insekata. Očnjaci
su razvijeni kod mužjaka. Zubna formula mužjaka je:
3. 1. 3. 3.
40= ------------
3. 1. 3. 3.
a ženke:
3. 0. 3. 3.
36=------------
3. 0. 3. 3.
Equus caballus (ŠETLANDSKI PONI)
Stanište : Vodi poreklo iz Škotske

Opis : Visina tela mu je 105-115 cm.
Ishrana : Hrani se travom.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 3 godine. Graviditet traje 11 meseci i ženka rađa jedno ždrebe.
Način života : Ova životinja u divljini živi u grupama. Životni vek joj je preko 20 godina.
Ukrštanjem kobile sa magarcem dobija se mula koja je sterilna.
Equus asinus (MAGARAC)
Stanište : Naseljava ceo svet.

Opis : Visina grebena mu je 90-130 cm.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 2-2,5 godine. Graviditet traje 12 meseci i ženka rađa jedno mladunče, ređe
dva.
Način života : U divljini živi u zajednicama. Životni vek mu je preko 20 godina.
Ukrštanjem ženke sa pastuvom dobija se neplodno potomstvo-mazga.
Equus burchelli antiquorum (ZEBRA DAMARA)
38
Stanište : Stepe Jugozapadne Afrike.

Opis : Visina tela je oko 1,4 m, a težina 200-300 kg. Pruge su zbijene i dosta uske.
Ishrana : Ishrana se uglavnom sastoji od trave.
Razmnožavanje : Ženka nosi 11 meseci i rađa jedno ždrebe. Ždrebe ostaje uz majku oko 4-6 meseci, od majke
se odvoja, tek kada se rodi sledeće.
Način života : Ova životinja živi u velikim stadima. Brzo trči, a od divljih zveri se brani udarcima kopita.
Za razliku od drugih vrsta zebri ima nepravilno raspoređene pruge a na nogama ih ponekad
uopšte nema. U zarobljeništvu ih je najbolje držati zajedno, jer znaju da maltretiraju druge
životinje udarajući ih kopitama.
Equus quagga granti (GRANTOVA ZEBRA)
Stanište : Postojbina joj je Istočna Afrika.

Opis : Dužina tela je oko 1,3 m, a težine je oko 200 kg. Pruge ispod stomaka i na bokovima
zavijaju u obliku slova Y.
Ishrana : Hrani se uglavnom travom.
Razmnožavanje : Ženka nosi 11 meseci i rađa jedno mlado koje uz majku ostaje oko pola godine.
Način života : Živi u velikim stadima. Za vreme suše pređe više kilometara u potrazi za hranom.
Ordo: Proboscidea (Surlaši)

U ordo Proboscidea danas spadaju afrički i azijski slon koji predstavljaju najveće kopnene životinje, ovom
redu su pripadali davno izumrli mamuti (Mammutidae) koji su naseljavali zemlju u mlađem pleistocenu. Slonovi su
glomazne i trome životinje sa specifičnim organom-muskuloznom surlom, koja je jako pokretljiva i na vrhu ima nosne
otvore i prstoliki nastavak za hvatanje predmeta. Surla je nastala transformacijom gornje usne sa nosem i duga je oko 1
metar. Nosna duplja se proteže celom dužinom surle. Uloga surle je u uzimanju hrane, vode (može da zahvati i do 10 l
vode), disanju i odbrani od neprijatelja. Slonovi poseduju dugačke kljove koje predstavljaju jako izdužene i zaobljene
sekutiće gornje vilice (mogu biti duge 2-3m a teške oko 50 kg). Danas imaju samo jedan par modifikovanih sekutića u
međuviličnim kostima, a izumrli mastodoni su imali još i dva slična u donjoj vilici. Kod ove grupe životinja očnjaci ne
postoje. Sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici postoji samo po jedan funkcionalan, veliki i vrlo složen kutnjak koji se
sastoji od većeg broja poprečno poređanih paralelnih ploča međusobno spojenih cementom. Kad se funkcionalni
kutanjak istroši on ispada i zamenjuje se novim (menja se 6 puta u toku života). Prva tri su premorali a druga tri su
molari. Zubna formula je :
1 . 0 .3 .3
26 =______________
0 . 0 .3 . 3
Koža im je debela i skoro sasvim gola, noge su snažne i stubaste a dodiruju podlogu vrhovima prstiju koji su povezani
i spreda zaštićeni kopitastim rožnim navlakama. Muške gonade ostaju trajno u trbušnoj duplji i leže u blizini bubrega.
Ženski par mlečnih žlezda se nalazi na ventralnoj strani grudi. Ženke imaju dvorogu matericu i zonalnu posteljicu.
Gravidna ženka nosi plod 18 meseci i rađa po jedno mladunče svake treće godine. Žive u proseku oko 100 godina a
polnu zrelost dostižu sa 20 godina.
Familia : Elephantidae (Slonovi)

Elephas maximus (INDIJSKI SLON)
Stanište : Azija (Indija, Indokinesko poluostrvo, Sumatra i Šri Lanka).

Opis : Indijski slon ima 4 prsta na zadnjim a 5 na prednjim nogama (Africki slon –Loxodonta
africana, ima po 3 na oba para nogu), ima kljove koje postoje samo kod mužjaka i koje su
vidljivo kraće (kod afričkog slona su prisutne kljove kod oba pola i znatno su veće). Indijski
slon ima znatno manje uši od afričkog. Dužina tela je od 5,5-6,4, visina je 2,5-3,0 m a težina
do 5 t kod mužjaka dok je ženka nešto lakša. Indijski slon ima veliko ispupčenje iznad očiju
i noge znatno manje od afričkog.
Ishrana : Hrane se travom, lišćem, grančicama i korenjem.
Razmnožavanje : Ženka polno sazreva sa 9-15 godina, a mužjak sa oko 15 godina. Graviditet traje 18-22
meseca i uglavnom se rađa jedno mladunče, koje je na rođenju teško oko 100 kg.
39
Način života : Ove životinje žive u društvu od 10-30 jedinki i grupu vodi starija ženka. Ženka i mladi žive
zajedno a mužjak živi sam. Životni vek im je oko 60 godina.
Ordo: Carnivora (Zveri, Mesojedi)

Zveri su brze i okretne životinje, od čula su im odlično razvijena čula vida, sluha i mirisa. Zubi su oštri, a
očnjaci su dugački i šiljati. Kutnjaci su bunodontni (imaju šiljati greben za kidanje i mlevenje), a za kidanje još im
koriste i razdirači dentes lacerantes. Udovi su snažni i muskulatorni, kandže su jake i kukasto povijene. Medvedi i
kune hodaju plantigradno (gaze celim stopalom), a ostale karnivore digitigradno (gaze samo prstima). Hemisfera
velikog mozga je dobro razvijena, a oči im svetlucaju u tami zbog sloja ćelija u sudovnjači (tapetum lucidum), koji
sadrži guanin i jako odbija svetlost. Kod zveri su prisutne zonalna posteljica i dvoroga materica. Na trbušnoj strani
mlečne žlezde su raspoređene u dva niza, zbog velikog broja mladunaca. Analne žlezde su dobro razvijene i svojim
sekretom označavaju teritoriju ili se brane od neprijatelja. Mužjaci se u periodu parenja često bore za ženku.
Familia: Canidae (Psi)
Životinje ove grupe su srednje veličine i sa jakim tupim kanđžama. Zubna formula im je
3.1.4.2
42= ----------------
3.1.4.3
Canis familiaris (DOMAĆI PAS)
Kinologija u najširem smislu podrazumeva nauku koja se bavi proučavanjem pasa. Tu se pre svega misli na
selekciju, odgoj i negu. Međutim kinologija pored toga obuhvata i zaštitu pasa, obuku i sve vidove njihove primene u
službi čoveka. Najvećim delom kinologija obuhvata rasne pse koji se dele u dve osnovne velike grupe:
(1) Lovne (ptičare, jamare, cunjavce, itd.) i
(2) Ne lovne (službene, ovčarske, pse za pratnju itd.)
BERNARDINAC
Matična zemlja : Švajcarska

Poreklo : Vrlo staro i potiče od tibetanskog mastifa. U 11 veku u manastiru
Sv. Bernarda fratri su verovatno ukrštali starog mastifa sa dogama i
brdskim pirinejskim psima.
Opis : Mišićav i krupan pas masivne glave. Mužjak je iznad 70 cm visine a preko 50 kg težine.
Dlaka je srednje dužine i lako talasasta crvene boje sa belim mrljama ili bele boje sa crvenim
mrljama. Takođe česta je i crna maska na licu.
Narav : Dobar, poslušan, veran, miran i promišljen ali vrlo često mrzi male pse. Obdaren je
predviđanjem atmosferskih promena.
Korišćenje : Nekada je bio korišćen za pronalaženje zalutalih alpinista na snežnom prelazu Velikog
Sv. Bernarda a danas je gotovo isključivo kućni pas.
BULTERIJER
Matična zemlja : Velika Britanija

Poreklo : Nastao je ukrštanjem buldoga sa starim engleskim terijerom uz dodavanje nešto krvi
dalmatinskog psa. To se dešavalo u XIX veku kada su bile jako popularne borbe među
buldozima i bikovima.
Opis : Glava mu je ovalna i izdužena sa snažnim kostima vilice a telo oblo i puno. Dlaka mu je
kratka, tvrda i sjajna potpuno bele, tigraste, riđe ili crne boje. Visine je do 50 cm, a težine
oko 25 kg.
Narav : Nekada je bio krvoločan ali je selekcijom dobijen dobar, veran i poslušan pas.
Korišćenje : Nekada je bio gladijator, danas je čuvar ovaca, lovac na pacove, vojni i policijski pas, čuvar
kuće i pas za pratnju.
DALMATINSKI PAS
40
Matična zemlja : Hrvatska

Poreklo : Ovaj pas je došao iz starog Egipta, preko Grčke do Dalmacije i tu se zadržao. Najstarije
poznato ime ove pasmine je Dubrovački gonič, dok je kasnije selekcionisan i obučavan kao
Dalmatinski ptičar. Odatle su ga pomorci dalje proširili. Iz Francuske, gde su ga zvali Galski
pas, došao je u Englesku i tu mu se odgajanje proširilo pa je dobio standard kao pas za
pratnju, pod imenom Dalmatian dog (Dalmatinski pas).
Opis : On je mišićav i skladno građen pas, visok 55-60 cm a težak oko 25 kg. Dlaka mu je gusta,
tvrda i sjajna. Osnovna boja je uvek sasvim bela sa mrljama koje su crne ili braon boje a
veličina mrlja je od 2-5 cm. Što je više mrlja to je pas cenjeniji ali mrlje ne smeju da budu
spojene ili da grade površine.
Narav : Ovo je pas je blag, veran i osetljiv, rado se igra sa decom.
Koriscenje : U srednjem veku koristio se kao gonič. U XX veku se koristio kao pas ptičar, da bi kasnije
postao pas za šetnju, jer je sa neverovatnom upornošću sledio svog gospodara. Vremenom je
postao kućni pas i pas čuvar.
ENGLESKI BULDOG

Poreklo : Pasmina potiče od starog azijskog mastifa, a sam naziv buldog nastao je u srednjem veku
zbog kršnog izgleda i borbe sa bikovima u areni.
Opis : Mali je rastom, zbijen, velike i teške glave. Težina mužjaka je 25 kg dok su ženke teške oko
22 kg. Visina im je oko 30-35 cm. Dlaka je kratka i meka, riđe ili bele boje, kao i belo-
šarene.
Narav : Do XX veka je bio agresivan i krvožedan, zbog korišćenja u borbama, ali je selekcijom
dobijen miran, dobar, dostojanstven, veran, čist, plemenit i u svojoj “ruznoći” prekrasan pas.
Korišćenje : Prvobitno je korišćen kao borac u arenama, zatim je služio kao čuvar, policijski i vojni, a
danas je odličan kućni pas.
ALJASKI MALAMUT
Matična zemlja : S. A. D.
Poreklo : To je nordijski pas koji potiče od arktičkog vuka. Ime mu je nastalo od “Mahlemutez”, tj.
naziva jednog plemena Eskima sa Aljaske koje je uzgajalo najlepše pse za rad na snegu.
Opis : Ovo je snažan pas, dobro građen, čvrstog tela, široke glave i ponosnog držanja. Dlaka je
gusta i tvrda, boje od svetlo-sive do crne u svim nijansama , dok su noge i njuška uvek beli.
Mužjak je visine do 57 cm, a težine oko 30 kg.
Narav : Vrlo je veran pas, inteligentan, blag, privržen gospodaru. Ovaj pas ne laje već samo zavija.
Koriscenje : To je pas za vuču saonica, učestvovao je u mnogim polarnim ekspedicijama zbog svoje
žilavosti, smisla za orijentaciju i odličnog njuha. Poslednjih decenija se privikao na život
kućnog ljubimca.
SIBIRSKI HASKI
Matiča zemlja : S. A. D., Grenland i Sibir. Na Aljasku je doveden 1909. godine.

Poreklo : Potiče iz istočnog Sibira , od “severoistočnog jezdovaja sobaka”, psa koji se i danas u Sibiru
koristi kao vučni pas.
Opis : Pas srednje veličine, simpatičan i okretan . Visina mužjaka je od 54-60 cm, a dužina oko 90
cm, dok je ženka nešto manja. Težina mužjaka je od 15-41 kg (oko 25 kg u proseku). Oči su
svetloplave i kose. Gusta dlaka čini ga otpornim i na – 60C.
Ishrana : Hrani se mesom i ribom.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa 8-10 meseci. Graviditet traje 61-65 dana i ženka rađa oko 9 štenadi.
Narav : Druželjubiv je, privržen i prijatelj čoveku.
Korišćenje : Odličan je za trke saonicama i naročito je cenjen u Kanadi i Severnoj Americi. Životni vek
mu je 12-13 godina.
STAFORDSKI BULTERIJER

Poreklo : Nastao je u XX veku u pokrajini Stafordšir, ukrštanjem buldoga sa različitim terijerima.
Opis : Ovo je snažan i mišićav pas koji je uz to još aktivan i okretan. Visine je 35-40 cm a težine
oko 16 kg, dok je ženka nešto manja. Boja dlake je crvena, žućkasto-smeđa, bela, crna ili
boje peska.
Narav : Borben, staložen, poslušan, tolerantan prema deci, sposoban da žrtvuje život za gospodara.
41
Korišćenje : U XX veku korišćen je za borbe pasa a danas je čuvar i pas za pratnju.
ŠARPLANINAC
Matična zemlja : Jugoslavija

Poreklo : Nekada je bio ilirski ovčar i potiče sa starog istoka kao i većina drugih ovčarskih pasa.
Službeno je priznat 1939. godine.
Opis : Snažan pas srednje veličine. Visine do 62 cm a težine oko 45 kg. Tipičan pastirski pas. Dlaka
mu je duga najmanje 10 cm, boje čelično-sive, koja može biti tamnija ili svetlija.
Narav : Hrabar, pažljiv, energičan. Po pravilu sluša samo jednog gospodara a sve ostale smatra za
neprijatelje.
Korišćenje : Izvrstan ovčarski pas, naročito za planinske krajeve. Koristi se i kao kućni i službeni pas jer
je odličan čuvar.
Canis lupus (VUK)

BELI VUK
Stanište : Severna Evropa, Kanada i Aljaska

Opis : Dužina tela mu je 1,80 m zajedno sa repom a težina 60 kg.
Ishrana : Jede divlje i domaće životinje.
Razmnožavanje : Mužjaci se do smrti bore oko ženke. 63 dana nakon parenja vučica rađa 4-6 mladih. Oba
roditelja uče mlade da love i porodica može ostati na okupu neko vreme.
Način života : Živi u čoporu i aktivan je i danju i noću a zalazi i u ljudska naselja u potrazi za hranom.
Životni vek mu je 15-20 godina.
CRNI KANADSKI VUK
Stanište : Naseljava Kanadu i Aljasku.

Opis : Ovaj vuk ima dlaku tamne, tj. crne boje. Dužine je oko 150 cm zajedno sa repom dok mu je
težina oko 50 kg.
Ishrana : Hrani se divljim i domaćim životinjama.
Razmnožavanje : Ženka nosi 63 dana i rađa oko 4-9 mladih.
Način života : On živi u čoporu a aktivan je i danju i noću.
EVROPSKI VUK
Stanište : Naseljava Evroaziju.

Opis : Dužine je oko 70 cm a težina mu je oko 60 kg.
Ishrana : Hrani se divljim i domaćim životinjama.
Razmnožavanje : Posle 63 dana od parenja ženka rađa 4-10 mladih koji su samostalni već sa 6 meseci.
Način života : Ovi vukovi leti žive pojedinačno a zimi u čoporu. Prave brlog u grmlju i pod stenama.
Aktivni su noću, dobri su plivači i često zalaze u ljudska naselja u potrazi za hranom.
Oglašavaju se zavijanjem i režanjem. Životni vek im je oko 15 godina.
Vulpes vulpes (RIĐA LISICA)
Stanište : Postojbina su joj cela Evropa, Azija, kao i Severna Amerika i Severna Afrika, gde živi u
šumama, otvorenim područjima sa grmljem a ne izbegava ni naseljena područja.
Opis : Dužina tela je oko 108-112 cm, težina 5,2-5,9 kg. Ime je dobila po riđoj boji dlake. Uši su
joj šiljate i duge. Dužina tela je oko 108-112 cm, težina 5,2-5,9 kg.
Ishrana : Hrani se miševima, zečevima, živinom, insektima, pticama, a ponekad bobicama i voćem.
Razmnožavanje : Pare se od januara do marta, ženka nosi mlade 53-63 dana. Koti se od marta do maja
donoseći na svet 4-5 mladih. Mladi su slepi 12-14 dana, sisaju jedan mesec a samostalni su
nakon 3-4 meseca. Polnu zrelost dostižu sa 11 meseci.
Način života : Noćna životinja koja živi uglavnom sama ali može i u zajednici. Koristi brlog pod zemljom,
kao i napuštene jazbine jazavaca. Oglašava se kevtanjem, režanjem i promuklim lajanjem.
Životni vek je od 18 meseci do 2 godine u divljini a do 14 godina u zarobljeništvu.
Alopex lagopus (POLARNA LISICA)
Stanište : Severna Evropa, Severna Azija, Severna Amerika, Grenland.

Opis : Na sebi ima mekan i gust dlačni pokrivač od pahuljastih dlaka plavkasto-bele ili potpuno
bele boje. Dužina tela joj je oko 90 cm zajedno sa repom. Odrasli mužjak je težak oko 5-8
42
kg, a ženka 4,5-7 kg. Uši su joj kratke i zaobljene što pomaže zadržavanju toplote.
Ishrana : Hrani se miševima, pticama, insektima i bobicama.
Razmnožavanje : Polna zrelost dostiže sa 9-11 meseci. Parenje počinje u aprilu ili maju mesecu i u junu ženka
donosi na svet 5-8 mladih koji sisaju 6-8 nedelja. Drugo leglo se rađa u julu ili avgustu.
Način života : Živi u paru. Brlog gradi u pukotini stene. Oglašava se lajanjem i često strada zbog
skupocenog krzna. Životni vek joj je 10-12 godina.
Familia: Ursidae (Medvedi)
U ovu familiju spadaju najkrupnije zveri, koje imaju plantigradna stopala sa pet prstiju i tupe dugačke kanđže.
Imaju mali rep, a slepo crevo se ne nalazi kod ovih životinja. Nemaju razdirače i zubna formula im je:
3 . 1. 4 .2
-----------
3 . 1 .4 . 3
Ursus arctos (MRKI MEDVED)
Stanište : Naseljava celu Evropu i to velike, guste i teško pristupačne šume bogate raznim plodovima.
Opis : Oni su bliski srodnici pasa i imaju zajedničkog pretka. Gusto krzno na licu, stomaku i iza
nogu duže je nego na ostalim delovima tela. Boja krzna ide od crno-smeđe do tamno-crne.
Beli okovratnik koji se često viđa kod mladih životinja održava se do duboke starosti kada se
gubi. Rep je kratak i kusav, noge debele, tabani goli i široki, građa noge podesna za gegajući
hod ali po potrebi i za brzi hod. Nos je širok sa vrlo razvijenim čulom mirisa. Dužina tela je
2-2,22 m a visina mu je 1-1,25 m dok je težina 150-250 kg.
Ishrana : Omnivorna je životinja. Hrani se uglavnom biljnim proizvodima, malim životinjama a
puževi i insekti su mu sporedna hrana.
Razmnožavanje : Pare se od aprila do avgusta a ženka nosi mlade 7-8 meseci, koti se od decembra do februara
donoseći na svet 1-5 mladih koji su slepi 28-35 dana, sisaju 3-4 meseca, a potpunu
samostalnost postižu oko 2 godine života. Polno su zreli sa 2,5-4 godine.
Način života : Ovo je najtromija i najteža zver Evrope. U prirodi u toku meseca februara ne hoda zbog
presvlačenja koža na tabanima. Odlično pliva i vešto se penje, zahvaljujući velikoj snazi i
jakim i tvrdim noktima. Čoveka može da nanjuši na razdaljini od oko 100-150 m. Samo u
maloj meri može da se dresira i nije sposoban za iskreno prijateljstvo sa čovekom. Skloništa
su mu pećine, šuplja stabla, provalije i neprohodno žbunje. Ženka se početkom novembra a
mužjak tek u decembru povlače u unapred spremljena skloništa. Medvedi u zarobljeništvu ne
spavaju zimski san, zbog povoljnijih uslova života i obilja hrane. Životni vek im je 30-35
godina.
Thalassarctos maritimus (BELI - POLARNI MEDVED)
Stanište : Severni pol (Severni predeli Evrope, Amerike, Azije i Grenlanda)

Opis : Dužine je 2,2-2,5 m za mužjaka, a za ženku 1,6-1,9 m. Visina im je oko 1,6 m, a težina
ženke je od 300-350 kg, a mužjaka od 400-500 kg. Zimi je krzno belo a leti dobija žućkasto-
belu boju.
Ishrana : Hrani se ribom, fokama, a ponekad leševima i biljkama.
Razmnožavanje : Pari se od marta do početka juna i ženka mlade nosi 7-8 meseci, a koti se od februara do
marta donoseći na svet 1-3 mladih, koji su slepi 28-30 dana. Sisaju 2-3 meseca, a samostalni
su sa 2-3 godine, dok polnu zrelost dostižu sa 3-4 godine života.
Način života : Živi sam a u grupi za vreme parenja. Aktivan je i danju i noću. Boravi u predelima bogatim
hranom tako da ređe sreće. Roni i dugo može da pliva. Deo zime provodi u pećinama koje
sam prokopa. Životni vek mu je 25-30 godina.
Familia: Procyonidae (Rakuni)
Ova grupa životinja ima plantigradno stopalo, nema slepo crevo. To su male životinje sa dugačkim repom.
Procyon lotor (AMERIČKI RAKUN)
Stanište : Živi u Evropi i Severnoj Americi

Opis : Dužima tela mu je oko 80 cm, a težina oko 12 kg.
Ishrana : Hrani se jajima, rakovima, puževima i raznim plodovima.
Razmnožavanje : Mužjak se pari sa više ženki, rađa se 2-7 mladih slepih po rođenju, koji ostaju
43
sa majkom do godinu dana života.

Način života : Živi u jamama i šupljinama drveća gde spava danju a lovi noću. Životni vek mu je 6-8 godina
(do 14 godina u zarobljeništvu). Navika koja se viđa kod rakuna u zarobljeništvu da peru
hranu je verovatno samo zamena za stvarno nalaženje hrane u vodi
Familia: Mustelidae (Kune)

Ova familija se karakteriše životinjama srednjeg ili malog rasta. Imaju kratke plantigradne noge i vitko i
izduženo telo i izražene analne žlezde za odbranu i označavanje teritorije na kojoj žive.
Mustela nivalis (PATULJASTA LASICA)
Stanište : Naseljava Evropu.

Opis : Dužina tela je od 21,5-28,5 cm, a težina od 59-115 g.
Ishrana : Hrani se manjim glodarima i pticama.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa manje od godinu dana, graviditet ženke traje 34-37 dana. Za razliku
od drugih članova porodice, ženke nemaju kašnjenje gestacije i mladi se rađaju 6 nedelja
kasnije i obično ima dva okota tokom sezone.
Način života : Ovo je agresivna životinja koja živi sama i lovi noću. Životni vek joj je 1-2 godine u prirodi a
do 10 godina u zarobljeništvu.
Meles meles (JAZAVAC)
Stanište : Šumski predeli Evrope i Azije

Opis : Dužina tela zajedno sa repom oko 90 cm (telo 61-85 cm a rep oko 30 cm) a težina oko 15-20
kg. Noge su kratke i snažne. Na glavi sa obe strane ima pruga preko očiju i ušiju. Leđa su
sivkasta dok je trbuh crne boje. Ima jake kandže na prstima.
Ishrana : Hrani se miševima, žabama, raznim biljkama (žitaricama i voćem), a ponekad jede i uginule
životinje.
Razmnožavanje : Jazavci pronalaze svog partnera za ceo život. Parenje počinje u julu avgustu kada mužjaci
ispuštaju posebne zvukove. Ženka nosi 7-8 meseci, zato što oplođena jajna ćelija ostaje
neusađena u materici 4-5 meseci. Posle usađivanja graviditet traje 6-8 nedelja, tako da mladi
dolaze na svet sledećeg februara i ostaju uz roditelje par meseci.
Način života : Noćna je životinja. Živi sam i pod zemljom ima duge hodnike do jazbine. Spava zimski san.
Dane i zime provodi u jazbini a izlazi samo kad ide u lov. Oglašava se frktanjem. Životni vek
je oko 15 godina.
Mustela putorius (TVOR)
Stanište : Postojbina mu je skoro cela Evropa, gde boravi na poljima, livadama u blizini vode.
Opis : Krzno mu je jednobojno crno-smeđe boje i na licu ima šare poput maske. Dužina tela je 38-
46 cm, visina 12-19 cm a težina 500-1500 g.
Ishrana : Hrani se pticama, zečevima, miševima, krticama, ribama, jajima, gušterima, žabama,
insektima, puževima i raznim plodovima
Razmnožavanje : Polno sazreva sa 8 meseci a sezona parenja mu je od marta do juna meseca. Graviditet ženke
traje 40-43 dana i od aprila do avgusta rađa 5-10 mladih i može imati dva okota godišnje.
Mladi sisaju 4-5 nedelja, a samostalni su sa 2,5-3 meseca.
Način života : Vodi usamljenički život i aktivan je noću. Dobro pliva i roni. Stanuje u ambarima, dupljama i
šupljinama zidova. U slučaju odbrane iz analnih žlezda ispušta smrdljiv sekret. Oglašava se
režanjem i frktanjem. Životni vek im je 8-10 godina.
Martes martes (KUNA ZLATICA)
Stanište : Evropa i Azija

Opis : Ima smeđe krzno i zlatna prsa. Dužina tela je 47 cm, rep je dugačak 24 cm, visina je 20-25
cm, dok je težina oko 100 g.
Ishrana : Hrani se malim sisarima, pticama, insektima, bobicama i voćem.
Razmnožavanje : Razmnožava se od juna do avgusta. Mlade nosi 260-305 dana a koti se krajem marta i
početkom aprila zahvaljujući odloženoj bremenitosti. Na svet donosi 3-5 mladih koji su slepi
34-38 dana a sisaju 7-8 nedelja. Samostalni su nakon 3 meseca.
Način života : Zaposedaju prostrane šume i parkove i aktivne su i danju i noću. Žive na drveću i u
napuštenim gnezdima ptica. Svoje područje obeležavaju izlučevinama iz analnih žlezda.
44
Oglašavaju se cvrčanjem, a u uzbuđenju frkću, reže i kriče. U vreme parenja oglašavaju se

slično mački. Životni vek im je 10-12 godina.
Lutra lutra (VIDRA)
Stanište : Svi delovi sveta osim Australije i Antartika.

Opis : Izduženo telo, kratke noge, debeo rep. Glatko krzno se sastoji od vodonepropustljive podlake
i spoljašnjeg sloja od guste zaštitne dlake..
Ishrana : Hrani se rakovima, žabama, pticama i sitnim sisarima.
Razmnožavanje : Parenje je u rano proleće, ženka rađa 2-3 mladunca koji borave u jazbini do 8 nedelja starosti
kada se upuštaju u svoje prvo plivanje.
Način života : Aktivna je noću, dan provodi spavajući u jazbini.
Superfamilia: Feloidea
Familia: Felidae (Mačke)

Ovo su najtipičnije grabljivice kod kojih je čulo vida najbolje razvijeno, noćne su životinje. Pri hodu uvlače
kukaste kanđže, tako što se falanga sa kanđžom podigne na gore. Zubna formula im je :
3 . 1 . 3. 1
30=---------------
3 . 1 . 2 .1
Felis silvestris (DIVLJA MAČKA)
Stanište : Postojbina joj je gotovo cela Evropa, gde boravi u gustim šumama i planinskim predelima sa
grmljem.
Opis : Mužjaci su bledosive do crnosive boje, dok su ženke žućkasto-sive boje. Dužina tela im je
36-65 cm, a visina 26-37 cm, dok je težina 3,5-7 kg.
Ishrana : Jede manje glodare (miševe, zečeve), ptice, insekte.
Razmnožavanje : Parenje se odvija od februara do marta i ženka nosi mlade 63-69 dana, koti se od aprila do
maja, donoseći na svet 1-8 mladih koji su slepi 10-12 dana. Mladi sisaju do 4 meseca a
samostalni su sa 5. Polnu zrelost dostižu sa godinu dana.
Način živita : Aktivna je u sumrak i noću. Na svom području živi usamljeno. Stanuje u pećinama,
dupljama, lisičjim i jazavičjim jazbinama.
Oglašava se kao kućna mačka. Životni vek joj je do 5 godina
Lynx lynx syn. Felis lynx (ŠUMSKI RIS)
Stanište : Istočna Evropa, Azija, Kanada, Aljaska.

Opis : Po izgledu liči na domaću mačku. Dlačni pokrivač je žućkasto-braon sa tamnim mrljama
(tufnama). Trbuh je bele boje, ali boje zavise od podneblja gde živi. Uši imaju čuperak od
crnih dlačica. Rep je kratak sa crnim završetkom. Stopala su široka i pokrivena gustom
dlakom koja pokriva i tabane. Kandže imaju mogućnost brzog uvlačenja. Dužina tela je 80-
130 cm (rep je dugačak 11-24 cm) a težina je od 18-45 kg (prosečno oko 25 kg).
Ishrana : Hrana su mu kunići, zečevi, ptice i mala jelenska divljač.
Razmnožavanje : Pari se u mesecima januar, februar i mart. Graviditet traje 63 dana, posle čega ženka rađa 2-4
slepa mladunca u podnožju drveta ili stena. Sisanje traje 4-5 meseci i mladunčad ostaju sa
majkom do sledećeg proleća.
Način živita : Aktivan je noću posle zalaska sunca. Živi samostalno, sem za vreme parenja. Nije veliki
trkač ali se može popeti na drvo. Smatra se najupornijom i najjačom mačkom, tako da može
da savlada životinju mnogo veću od sebe ili i nekoliko životinja. Obično se uhvati za žrtvu
jakim kandžama i ne pušta je sve dok je ne savlada. Prilično je nervozna i agresivan životinja.
Životni vek mu je od 10-20 godina.
Felis concolor (PUMA-KAGUAR)
Stanište : Amerika (Severozapadna Amerika, Jugoistočni Meksiko, Centralna i Južna Amerika).

Opis : Osnovna boja ove životinje je žuto-braonkasta po telu a svetlija nadole. Mladunčad se rađaju
sa dlačnim pokrivačem koji je posut mrljama a rep je prstenasto-šaren. Sve to iščezava
vremenom. Kod odraslih jedinki tragovi ostaju na glavi. Veličina pume zavisi od podneblja
gde živi tako da joj se dužina tela kreće od 100-160 cm (rep je dugačak oko 80 cm) a težina
45
ide do 100 kg, s tim da su ženke uglavnom manje.

Ishrana : Hrani se malim sisarima naročito jelenskom divljači
Razmnožavanje : Graviditet traje 90 dana i ženka uglavnom rađa 2-3 mladunca. Mlađe pume dostižu
samostalnost do druge godine.
Način života : Ova životinja vodi usamljenički život, sem za vreme parenja, ljubomorno čuvajući svoju
teritoriju (velika ženka ima manju teritoriju koja dodiruje mužjakovu). Mužjak više vremena
provodi obeležavajući svoju teritoriju. Aktivan je i danju i noću, sem u blizini ljudskih
naselja gde je aktivan samo noću. On je vrlo jak i spretan lovac koji u jednom skoku može
skočiti preko 6 metara. Jedini neprijatelji su mu ljudi i vukovi.
Panthera tigris syn. Felis tigris (TIGAR)
Naseljava Azijski kontinent i ima veliki broj podvrsta a najpoznatije su:

Amurski tigar (Sibirski tigar),
Bengalski tigar (Kraljevski tigar)
Manču tigar i dr.
Težina tigrova varira između 227 kg i čak 327 kg, što ih čini najvećim mačkama na svetu. Postoji veliki broj varijeteta u
boji osnove krzna koja ide od tamno crvenkasto-naranđaste pa do svetle, skoro bele boje. Nisu retke ni albino i
polualbino jedinke. U lovu se tigar uglavnom oslanja na odličan sluh i dobar vid dok mu je njuh (čulo mirisa) relativno
slab. Lovi uglavnom iz zasede. Po anatomskoj građi najbliži srodnik tigra je lav (Felis leo / Panthera Leo), pa se smatra
da vode poreklo od zajedničkog predka, pri čemu je tigar filogenetski starija vrsta. Lav je naknadno napustio šumski
način života i prilagodio se novom staništu. Koliko su ove dve vrste srodne govori i podatak da mogu međusobno i da
se pare pri čemu daju potomstvo u dva varijiteta: Tiglav i Lagar. Treba istaći da se staništa tigra i lava ne poklapaju
(tako da samo u retkim situacijama ove dve vrste dolaze u kontakt). Samo je granična linija između Indije i Persije bila
naseljena obema vrstama. I pored toga što u prirodi nema neprijatelja (ako se izuzme čovek), područja koja tigar
naseljava se stalno sužavaju pa su pojedine podvrste ili na granici istrebljenja ili su već nestale (kao što je slučaj sa
istrebljenom podvrstom sa ostrva Bali). Tigrovi su veoma fleksibilni na različite klimatske uslove i nekada su
naseljavali skoro sve klimatske pojaseve (od Sibirskih tajgi na severu Azije do Indiskih prašuma na jugu).
Za razliku od svog manjeg afričkog srodnika, lava, tigar je kao i većina drugih velikih divljih mačaka veoma
teritorialan. Usamljenik koji živi i lovi sam, može da se vidi u paru samo kada je ženka u esterus-u. Mužjaci ne pomažu
u podizanju mladih, čak naprotiv mogu da budu veoma agresivni i da povrede ili usmrte potomstvo (što posebno treba
imati u vidu kada se nalaze u zarobljeništvu). Mladi Tigrovi do maturacije (puberteta) ne izražavaju nezadovoljstvo i
agresivnost u prisustvu drugih životinja ili ljudi i rado prilaze osobi koja se o njima stara kao majci. Međutim već u
pubertetu njihovo ponašanje se menja i oni postaju veoma teritorialni i prema osobi koja se o njima stara (ukoliko se u
ovom periodu čovek koji se stara o tigru ne postavi dominantno u odnosu na njega, neminovno će doći do ozbiljnog
sukoba kasnije). Iako veliki i težak tigar ima brze i graciozne pokrete, kreće se lako i češće korača nego što kasa. U
napadu i trku zna da pravi snažne skokove kojima može da pređe i do 9 m. Okretno se penje po drveću i odličan je
plivač. Tigar nije isključivo noćni lovac, on krstari u svako doba dana ali je najaktivniji pred zalazak sunca. U prirodi
jede i napada sve, od velikih pa do malih životinja. Napada manje slonove, medvede, ne preza da napadne ni aligatore u
reci, rado jede divlje svinje, jelene i antilope, dobar je ribolovac a nije probirljiv nikada su u pitanju kornjače i gušteri.
Ukoliko mu ponestane hrane krenuće u lov na miševe i skakavce. U potrazi za hranom nikada se ne penje na veće
nadmorske visine ali smelo prilazi pa čak i ulazi u sela. Po Bremu, posle dobrog obroka tigar ostaje ležeći u
polusvesnom stanju, na skrovitom mestu, više od jednog dana i pokreće se samo kada hoće da se napoji. Za odmor
najviše voli hladovito i žbunovito grmlje (tzv. korinte) a u stepama jugoistočnog Sibira, gde nema drveća, odmara se u
uglovima stena ili raščisti sneg oko žbunja ševara.
Panthera tigris altaica (SIBIRSKI TIGAR)
Staniše : Sibir, Severna Kina i Koreja

Opis : Ovo je najveći tigar (najmanji tigar je tigar sa Jave) i ima debeo krzneni pokrivač (oni tigrovi
koji žive u toplijim krajevima imaju slabiji krzneni pokrivač). Dužina mužjaka je 2,7-3,8 m
(sa repom, koji je obično dug oko 60-90 cm), visina mu je 105-110 cm a težina ide od 250-
280 kg.
Ishrana : Hrani se sisarima (jeleni, risevi, medvedi).
Razmnožavanje : Polnu zrelos dostiže sa 3-5 godina. Graviditet traje 95-112 dana, i ženka uglavnom rađa 2-4
a nekad i do 7 mladunaca.
Način života : Ovo je noćna životinja, i ona zauzima veliku teritoriju koju obeležava sekretima. Lovi noću i
pravi zamke raznim životinjama. Mužjaci su obično sami a ženke su u čoporima. Svi tigrovi
su jako pokretne životinje i odlični su plivači. Životni vek je oko 15 godina.
Panthera tigris tigris (BENGALSKI TIGAR)
Stanište : Azija ( Indija, Bangladeš, Burma, Nepal).
46
Opis : Ova životinja je obično duga 2,7-3,1 m a visoka 180-260 cm.

Ishrana : Hrani se jelenskom divljači i majmunima.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa 3-4 godine. Graviditet traje 95-112 dana, i
ženka uglavnom rađa 2-4 tigrića. Mladunci sisaju 5-6 meseci i ostaju sa majkom još godinu
dana i više.
Način života : Ovo je noćna i samačka životinja. Životni vek joj je oko 15 godina.
Panthera pardus (LEOPARD)-
Staniše : Naseljava Afriku (južno od Sahare) i Južnu Aziju.

Opis : Ova životinja ima lepo krzno, od žute do sive boje sa crnim tufnama u obliku cvetića. Zadnja
površina ušiju je crne boje sa belom tačkom u sredini. Neke individue su potpuno crne boje
(crni panter) i one su češće u južnoj Aziji nego u Africi. Dužina tela je od 100-130 cm, rep je
dugačak 60-95cm a težina se kreće od 65-80 kg.
Ishrana : Hrani se malim antilopama, zečevima, pticama koje žive na zemlji a ponekad i majmunima.
Generalno gledano jede i velike i male životinje .
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostiže sa 2-3 godine. Graviditet traje 90-112 dana i ženka uglavnom rađa 2-3 a
nekad i do 6 mladunca, koji sisaju više meseci i osamostaljuju se sa godinu dana.
Način života : Leopard skoro uvek živi sam sem u periodu udvaranja i parenja kao i dojenja mladih.
Leopard je noćna životinja koja ceo dan provodi na granama drveća gde se kamuflira i
napada svoj plen. Takođe vrlo često živi pored ljudskih naselja i obeležava svoju široku
teritoriju mokraćom.
Panthera leo syn. Felis leo (LAV)
Stanište : Naseljava Afriku.

Opis : Ovo je krupna životinja čiji je mužjak dug oko 2,7 m a težak 200-250 kg. Mužjak se
morfološki razlikuje od ženke po “grivi” oko glave.
Ishrana : Hrani se antilopama, gazelama i zebrama.
Razmnožavanje : Polnu zrelos dostiže sa 2 godine života, a graviditet traje 105-112 dana.
Način života : Živi u zajednici na svojoj teritoriji. Obično je ženka ta koja se brine o ishrani i o mladima a
mužjak većinu vremena provodi ležeći.
Ordo: Primates
Primati su sisari kod kojih je prisutno plantigradno stopalo sa 5 prstiju koji su zaštićenih širokim, pljosnatim
noktima. Prvi prst (palac) je suprotstavljen ostalim prstima i ima ulogu u hvatanju raznih predmeta. Od kostiju razvijene
su metakarpalne i metatarzalne kosti kao i ključnjače. Kutnjaci su bunodontni (sa tupim grbicama). Očne duplje su
odvojene od slepoočnih udubljenja jednom koštanom pregradom, a kod ostalih sisara ove dve jame ostaju u otvorenoj
vezi. Veliki mozak je snažno razvijen. Ženka ima jedan par mlečnih žlezda na grudima, rađa obično jedno mladunče i
ima jednostavnu matericu (uterus simplex), dok je placenta diskoidalna a sluzokoža materice koja je srasla sa
posteljicom odvaja se pri rađanju.
Subordo: Prosimiae (Polumajmuni)
Ova grupa životinja ima sličnosti i sa bubojedima. Na majmune liče po pentadaktilnim ekstremitetima kao i u
obliku i građi zuba. Noćne su životinje sa krupnim očima i žive na drveću. Hrane se plodovima, insektima i sitnim
životinjama. Ženka ima više od jednog para mlečnih žlezda, ima dvorogu matericu, difuznu placentu i rađa obično
jedno mladunče.
Familia: Lemuridae
Lemur catta (LEMUR PRSTENOREPI)

Stanište : Afrika, Madagaskar i Jugoistočna Azija.
Opis : Dužina tela je 39-40 cm a repa 56-63 cm, dok je težina oko 2,3-5 kg. Nazivaju ga još i običan,
meki ili prstenorepi lemur. Spada u polumajmune tj. u najprimitivniju grupu primata koja se
razvila od bubojeda. Na osnovu fosila utvrđeno je da su nekada živeli u celom svetu osim u
Australiji. Poseduju dug rep, a ruke i noge su pogodne za hvatanje.
47
Ishrana : Uglavnom se hrani voćem i lišćem, mada jede i bube, kao i ptičija jaja.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 18 meseci. Parenje se odvija u aprilu mesecu, a graviditet traje 120-135 dana,
ženka rađa jedno mladunče.
Način života : Uglavnom žive u dosta velikim i dobro organizovanim grupama i aktivni su noću. Životni vek
im je do 14 godina.
Subordo: Anthropoidea (Pravi majmuni, Čovekoliki majmuni)

Superfamilia: Ceboidea (syn. Platyrrhini ) (Majmuni novog sveta)
Kod ove grupe majmuna nosne duplje su rastavljene širokim nosnim pregradama, pa nosni otvori leže sa strane
njuške (širokonosni majmuni). Rep je dugačak, snažan i muskulozan tako da im služi za prihvatanje pri skakanju po
granama. Žive u većim društvenim zajednicama. Zubna formula je:
2. 1. 3. 3.
36=-----------
2. 1. 3. 3.
Familia: Callithricidae
Callithrix jacchus (MARMOZET PATULJASTI)
Stanište : Južna Amerika , Amazonija.

Opis : Spadaju u najsitnije majmune, težine oko 1 kg, veličine oko 12-20 cm, rep je skoro iste
dužine kao telo. Na palčevima ima kandže koje mu pomažu da se penje i skače po granama.
Ishrana : Hrani se insektima, voćem, mladicama i malim pticama.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostižu sa 12-18 meseci. Graviditet traje 140-150 dana, mladi samostalnost
dostižu sa 2,5 meseca.
Način života : Aktivni su danju, žive na drveću u manjim grupama i jako su brzi. Stidljivi su i skrivaju se od
ljudi. Proizvode reske i drhtave zvuke. U prošlim vekovima dresirani marmozeti služili su
kao “živi ukras” damama iz “visokog drustva”.
Superfamilia: Cercopithecoidea (syn. Catarrhini) (Uskonosni majmuni)

Ovo su majmuni starog sveta, koji naseljavaju Afriku i Južnu Aziju. Nosne duplje su rastavljene tankom
nosnom pregradom, tako da su nosni otvori okrenuti napred. Kod nekih je rep dobro razvijen a kod nekih je zakržljao.
Ovde spada većina današnjih majmuna. Žive na zemlji, oslanjaju se na 2 para ekstremiteta, lice je većinom golo i žive u
većim društvenim zajednicama. Zubna formula im je:
2. 1. 2. 3.
32=-----------
2. 1. 2. 3.
Familia: Cercopithecidae
Cercopithecus petaurista (BELONOSI GVENON)
Stanište : Široko su rasprostranjeni u šumama i savanama južno od Sahare.

Opis : Postoji najmanje 10 vrsta gvenona kao i mnogobrojne podvrste koje su klasifikovane po boji
dlake. Visina im je 46-66 cm, a težina 3,3-4,5 kg.
Ishrana : Hrane se biljem (voće, lišće), bubama, gušterima, jajima i malim glodarima.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 2-5 godina. Graviditet traje 5-6 meseci a ženka rađa jedno mladunče.
Način života : Žive u zajednicama.
Cercopithecus diana (DIANA)
Stanište : Vlažne šume Zapadne Afrike.

Opis : Spada u gvenone.
Ishrana : Hrani se biljem (lišće, voće, bobice), insektima, gušterima.
Razmnožavanje : Graviditet traje 157-169 dana.
Način života : Kod ovih majmuna najjači mužjak predvodi grupu.
48
Macaca rhesus (REZUS)
Stanište : Postojbina mu je Azija.

Opis : Dužina tela oko 80 cm zajedno sa repom. Spada u uskonosne majmune, nosnice su okrenute
nadole i pregrađene uskom nosnom pregradom.
Ishrana : Hrani se raznim plodovima.
Razmnozavanja : Graviditet traje oko 5 meseci i najčešće se rađaju se 1-2 mladunčeta.
Način života : Žive uglavnom u visoko organizovanim grupama. Karakter mu je nagao, ali se lako dresira.
Živi preko 20 godina. Ovaj majmun se koristi često u naučnim ispitivanjima, kod njega je
prvi put u krvi pronadjen Rh-faktor.
Colobus guereza (GUEREZE)
Stanište : Afrika, Etijopija.

Opis : Srednje veličine, crno-bele boje.
Ishrana : Hrani se salatom i plodovima. Dnevno može da pojede i do 6 kg hrane.
Način života : Živi u grupama u krošnjama visokog drveća. Životni vek mu je 20-25godina.
Cercocebus albigena (MANGABEJ BELOOBRAZI)
Stanište : Vlažne šume Zapadne Afrike.

Opis : Telo je vitko, dužine do 150 cm sa dugim repom.
Ishrana : Hrane se biljem, insektima i gušterima.
Razmnozavanja : Ženka nosi 6 meseci i rađa 1-2 mladih.
Način života : Živi u grupi i veći deo dana provodi na drveću. Radoznao je, miroljubiv i lako se
pripitomljava. Živi 25-30 godina.
Superfamilia: Hominoidea (Čovekoliki majmuni )
Familia: Pongidae
Čovekoliki majmuni idu uspravno na dve noge, gazeći celim stopalom i oslanjajući se pri hodu na savijene
prste prednjih udova koji su znatno duži od zadnjih. Rep im je zakržljao i sastoji se od nekoliko rudimentnih pršljenova.
Poseduju visok stepen inteligencije i žive u visoko organizovanim zajednicama.
Pongo pygmeus (ORANGUTAN)
Stanište : Vlažne šume Malajskog arhipelaga i ostrva Sumatre i Bornea.

Opis : Visina mužjaka je 140 cm, težina 60-90 kg, a kod ženke visina iznosi 115 cm, a težina 40-50
kg. Ruke orangutana su izuzetno dugačke, čak dva puta duže od donjih ekstremiteta i kod
mužjaka mogu dostići dužinu i 2,5 m.
Ishrana : Hrane se pupoljcima, voćem, lišćem, plodovima, korenjem, insektima i mravima.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostižu između 8-10 godine. Ženka nosi mlade 260-270 dana. Svake osme
godine se rađa po jedno mladunče ređe blizanci.
Način života : Ovo su spore životinje, prilagođene životu na drveću, gde uglavnom i borave. Aktivni su
danju, noću ženke i mladi spavaju u zajedničkom gnezdu. Orangutani su poznati kao veliki
samotnjaci, imaju dobro pamćenje i sposobnost rasuđivanja. Izuzetno su snažni, iako im je
imuni sistem veoma osetljiv, te je opasno davati im industrijsku i začinjenu hranu, kao i voće
prskano hemikalijama. Životni vek u zarobljeništvu im je 35-50 godina.
Status : Skoro su istrebljeni.
Pan troglodytes (ŠIMPANZA)
Stanište : Vlažne šume i savane Afrike sa nadmorskim visinama i do 2000 m.

Opis : Visina mužjaka je do 1,70 m, a ženke do 1,30 m. Težina ženke je do 60 kg, a mužjaka do 80
kg. Imaju dlaku crne je boje koja je vrlo retka na grudima, stomaku i unutrašnjoj strani
udova, dok su lice, šake i tabani goli.
49
Ishrana : Lišće, voće, med, termiti, ptičija jaja, a ponekad manje ptice i sisari.
Razmnožavanje : Polnu zrelost dostižu između 8-10 godine. Graviditet traje 202-261 dana i ženka rađa 1-2
mladunca, pari se ponovo tek kad mladunče napuni 3 godine.
Način života : Druželjubivi su i žive u zajednicama do 50 jedinki, ali su češće grupe od 5-6 jedinki. Hrane
se i spavaju na drveću a dok putuju odmaraju se na tlu. U čoporu je izrazena hijerarhija i
nepoštovanje vođe se kažnjava. Znatna nadmoć mužjaka u veličini i snazi je razlog njegove
apsolutne vlasti nad grupom, koja predstavlja čvrsto društvo. Skloni su naglim ispadima besa
i jako su emotivni, mogu dostići inteligenciju predškolskog deteta. Imaju izuzetno osetljiv
imuni sistem, i zbog toga im ne treba davati začinjenu i industrijski spremljenu hranu. Životni
vek im je oko 40-50 godina
Pan panicus (ŠIMPANZA PATULJASTI)
Stanište : Zair (Afrika).

Opis : Težine je oko 45 kg za mužjaka, a 33 kg za ženku, dok je visina 73-83 cm za mužjaka i 70-
76 cm za ženku. Ima crnu njušku.
Ishrana : Hrani se voćem, lišćem, semenkama, insektima, malim sisarima i ribama.
Razmnožavanje : Polno je zreo sa 11-12 godina. Graviditet traje 8-9 meseci i ženka rađa jedno mladunče.
Način života : Žive u zajednicama do 120 jedinki. Poseduje visok stepen inteligencije i sposobnost da dobro
koristi predmete (npr. kvasi štap pljuvačkom i uvlači u termitske rupe i tako dolazi do
termita). Koru banane koristi da čisti krzno i da vida rane, dok u listu drveta skuplja pitku
vodu. U zatočeništvu pokazuje sposobnost da slika apstraktne slike ali mu zbog nedostatka
koncentracije pažnja vrlo brzo odluta.
50

Beo Zoo Vrt-Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Beo Zoo Vrt-Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

SKRIPTE ZA IZVOĐENjE PRAKTIČNE NASTAVE U

U Beogradu, 2002. godine

POJAM I DEFINICIJA DIVLjAČI

Ordo: Testudines (Chelonia) (Kornjače)

Emys orbicularis (BARSKA KORNJAČA)

Stanište: Afrika, Evropa i Azija.

Testudo hermani (ŠUMSKA KORNJAČA)

Stanište: Balkan, naziva se još i obična ili grčka kornjača.

Subordo: Serpentes (syn. Ophidia) (Zmije)

Boa constrictor (CARSKI UDAV)

Stanište : Naseljava Južnu Ameriku.

Ishrana : Hrani se sisarima i pticama. Davi plen stezanjem.

Eunectes murinus (ANAKONDA)

Stanište : Naseljava tropske predele Južne Amerike.

Python molurus (INDIJSKI PITON)

Stanište : Naseljava Južnu Aziju.

Coronella girondica (MAURSKA SMUKULJA)

Stanište : Postojbina su joj Južna Evropa i Severozapadna Afrika.

Elaphe longissima (SMUK)

Stanište : Postojbina su joj Srednja i Južna Evropa.

Elaphe situla (LEOPARD ZMIJA)

Stanište : Živi u Evropi.

Natrix natrix (BELOUŠKA)

Stanište : Naseljava Evropu, Aziju i Severnu Afriku.

Opis : Mužjak je obično dug 70-82 cm, a ženka 93-110 cm.

Subfamilia: Viperinae (Otrovnice)

Ovde spadaju prave vipere, koje naseljavaju Evropu, Aziju, Afriku.

Vipera ammodytes (POSKOK)

Stanište : Postojbina joj je Jugozapadna Evropa

Vipera berus (ŠARKA)

Stanište : Naseljava Evropu

Ordo: Crocodilia (Krokodili)

Aligator mississippiensis (ALIGATOR)

Stanište : Naseljava Jugoistočni S. A. D.

Caiman crocodilus (KAJMAN)

Stanište : Naseljava Centralnu i Južnu Ameriku.

Crocodylus niloticus (NILSKI KROKODIL)

Stanište : Postojbina mu je Afrika.

Classis: Aves (PTICE)

Struthio camelus (NOJ)

Stanište : Stepe i pustinje Afrike i Arabije.

Casuarius casuarius (KAZUAR)

Stanište : Nova Gvineja, Severna Australija.

Rhea americana (NANDU)

Stanište : Severoistočni predeli Brazila i Centralna Argentina.

Familia: Pelecanidae (Pelikani)

Pelecanus onocrotatus (PELIKAN)

Anas platyrhynchos (DIVLJA PATKA)

Stanište : Severna hemisfera, mada praktično naseljavaju ceo svet.

Anser anser (DIVLJA GUSKA)

Stanište : Močvarna staništa, skoro cele Evrope.

Anser fabalis (GUSKA GLOGOVNJAČA)

Stanište : Močvare i jezera Severne Evrope

Anser albifrons (LISASTA GUSKA)

Stanište : Severna Rusija

Branta canadensis (KANADSKA GUSKA)

Stanište : Močvare Severne Amerike, Engleske i Švedske.

Branta leucopsis (BELOLIKA GUSKA- BELOGLAVA GUSKA)

Stanište : Gnezde se na Artiku, zimi se sele na jug do Severne Evrope.

Branta ruficollis (CRVENOVRATA GUSKA)

Aythya ferina (RIĐOGLAVA PATKA)