Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • M. Bogdanovic Metodoloske Studije Str. 179-203

    Uploaded by

    Bojan Bojanic
    27 views14 pages

    Original Title

    M._Bogdanovic_Metodoloske_studije_str._179-203

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    27 views14 pages

    M. Bogdanovic Metodoloske Studije Str. 179-203

    Uploaded by

    Bojan Bojanic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 14
    Marija Bogdanovié — METODOLOSKE STUDIJE Beograd, 1994. istrazivaékog rada ovog tipa jeste da se zamole kolege da pregledaju glaval a potom | analitike registre, i da daju svoja mi8ijenja, sugestije, da iznesu svoja zapazanja 0 uotenim pra- vilnostimai formiranim analitiékim registrima u kojimase oneveé javijaju. Tredi tip registra obuhvata dnevnik istrazivaéa i sadrzi njegova li¢na isksutva o istrazivanju: zapazanja o uslovima istrazivanja, odnosima sa subjektima, njegovim razmisljanjima onaginima kako da regi nastale probleme, njegove ocene poje- dinih faza istrazivanja, itd. Dobro je da i dnevnik istrazivata postane ne samo deo glavnog registra veé i analitiékih, kao dopunai razjaSnjenje toka istrazivanja. Posebne olakSice u radu pruza protokol, kako samom istrazivacu tako i kasnijim analitiéarima. Protokol je najsigurnije sredstvo da se obezbedi pouzdanost ukupnog istrazivackog postupka | rezultata kao i moguéeg njihovog kasnijeg provera- vanja. On prati sve faze istrazivanja i sluzi kao podsetnik o neophodnosti cbavijanja odredene vrste paslova | naginu njih- vog obavijanja u svakoj 0 njih. Treba svakako pomenutii Getvrti, pomoéni tip registra koji sadrzi sredenu prepisku, finansijski izveStaj ali i bibliografiju tadova koji se odnose na temu istrazivanja. Neprekidno vracanje na bazu podataka, uoGavanje odre- denih pravilnosti, njihovo formulisanje u okviru analitiékih regi- stara, popunjavanje i ilustrovanje sadrzajem izvornih podataka, put je dugotrajnog i studioznog prouéavanja neke pojave bio- grafskom metodom. U analizi i objavijivanju rezultata ovim moe tadom strogo se mora voditi rasuna o vremenkom redosledu subjektivnih iskustava i relevaninog objektivnog okruzenja | njinove veze. Na kraju ovog izlaganja, buduci da je bilo dato doola prostora pracenju razvoja i primene biografskog metoda u 002 cialogiji treba reci, da je teSko naci ozbil osporavala njegova primena u ovoj nauci. 125 ibid. str, 449-444, 178 te 5 ISKUSTVENA OSNOVA MARKSOVOG PROUCAVANJA DRUSTVA Op8&ii teorijsko-metodski okvir sivaranja iskusivene osnove . Veésam naslov ovog napisa nagovestava izlaganje meto- doloskog karaktera. Cilj je da se analizira iskustvena osnova Marksavog Prou@avanja drusiva u nj \ovrsnosti prema kori&éenim izvorima ali i prema sadr3i skom bogatstvu tih iz- vora, posebno u domenu eksploatac! ~~ Na potrebu upoznavanja Marksovog natina Istrazivanja, upravo U znaéenju stvaranja iskustvene osnove na bazi vrlo razlicitih izvora, upozorava, jos 1962. godine, V. Koraé u svojoj knjizi ,Marks i savremena sociologija’. Kao istrazivaé, Marks je uvek polazio od konkretnih emplrijskih cinjenica”, piSe V. Koraé. wSluzio se svim raspolozivim metodama da bi sakupio i klasift- kovao Ginjenice. Kotistio se dokumentima... sluzio se Statistika- Ma... viSio je istoriiska poredenja... Uza sve to bio je odliéan posmatraé.” V. Koraé posebno ukazuje na Marksov odnos pioma statistici kojom se sluzio ,sa oseéanjem odgovornosti i laltikog smisla’. Aktuelnost ovog upozorenja ogigledna je u slodeéem stayu: ,Dovolino je da se samo prelistaju stranice s$npilala" pa da se vidi koliko je savremena empirijska sociolo- (Wl ostala siromagna i jednostrana zbog toga Sie nije znala da 179 u Marksovim delima trazi uzor metode i teorije za svoja istra- Zivanja.” 1 Prostor ne dozvoljava da se ulazi u ispitivanje zasto u nasoj nauénoj literaturi nema vise girih rezmatranja io ovom aspektu Marksovog metoda, iako mu sam Mar! iGini ga uslovom teorliskog izlagan navodenom stavu u kome Marks svoj dijalekticki metod odreduje kao jedinstven proces saznanja: ,Svakako", veli on, snacin izla- ganja se formaino mora razlixovati od natina istrazivanja. Istra- Zivanje ima da u tanéine oviada materijom, da@ analizuje njene razliéne oblike razvitsa i da iznade njihov unutraSnji spoj. Tek kad je ovaj postao gotov, modi ée se sivamo kretanje izloziti na odgovarajuci nagin. Pode {i to za rukom, i bude lise Zivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori.”2 Veé samo letimiéan pogled na stranice ,Kapitala” otkriva impresivnu raznovrsnost izvora, podataka i njihovog sadrzaja, dakle bogatu iskustvenu evide: nep i Marksovog nastojanja da se ,u tancine oviada mater F predgovoru 3. knjizi ,Kapitala*, Engels istiée jednu osobinu Marksovog naéina rada, osobinu relevaninu za ovu temu « 1 Videticit. knjiga, Kultura, Beograd, 1962, str. 274-275. Cinjenica je da oul U na&oj sociclogijt iskustvena istrazivanja jos t danas Pretezno Zasnovana no jednom eventuaino na dva izvora podataka, a da se u vedini njih teorljska katagorije i ne javijaju, U ovom poglecu izuzetak ini sasvim ograniéen bro] istrazivanja. Ovde treba redi da se niu postojedim metodoloskim udzbenicimn nikakva paznja ne posvedujs Marksovom naéinu istrazivanja. Ipak, V. Millé Jo jedan od retkih autora u nasoj sociotosiji Koli o¢stupa od oveg pravila | koi u celovitoj socioloskoj studji o Marksovom eee i iy njegovog neposrednog prouéavarja kapitalizma za nastana! i Paar poes izhs! stav a isticanje ove osobine Marksoveg malorlit bilo nepotrebno jer nauéni nagin migljenja | pretpostavija nastojanjo

    You might also like