Аналогија меморије човека и рачунара

 Памћење је процес задпжавања информација, њихова обрада и повезивање са

панијим знањем и могућност повезивања и коришћења.
Памћење је трајање промена у нервном систему које су настале учењем.
Заборављање је брисање тих промена.

 Опште је познато да су креатори савремених рачунара користили аналогију на

основу људског тела (нарочито нервних) материјала да конструишу своје машине.
Оно што, међутим, нису предвидели, а обистинило се, је да се компјутери током
свог електронског живота понашају као људи и на тај начин додатно ојачавају
аналогију ова два термина.

 Између процеса памћења и меморије рачунара можемо да направимо извесну

аналогију. Слични процеси се одвијају у мозгу и на хард-диску. Памћење пролази
кроз три фазе: кодирање, складиштење и проналажење информација.

 Кодирање је процес у коме се обрађују подаци из спољашње средине тако да могу

да се чувају у формираном систему знања у мозгу. Сваки човек на специфичан
начин кодира, обрађује податке и тако их памти. Памћење се може побољшати ако
се повећају квалитет и дубина кодирања.

 Складиштење се односи на чување информација у мозгу тако да касније могу да

се користе. На сличан начин снимамо информације на хард-диску. Складиштимо
информације на организовани начин да бисмо лакше дошли до њих када су нам
потребне.

 Проналажење је процес у коме се активирају информације из меморије тако да

могу да се користе. На сличан начин на рачунару можемо да отворимо датотеку, и
на рачунару ће се појавити документ.
Иако кодирање, складиштење и проналажење можемо описати као да је наша
меморија рачунар, ипак је то само аналогија.

Како би се гојазним особама могло помоћи да се одвикну од лоших

животних навика

Гојазност је јако распрострањена у данашње време. Људи због нередовне, нездраве

и претеране исхране често постају гојазни. Брза храна је у највећој мери узрок
гојазности. Физичка активност је такође један од недостатака у животу човека који
доводи до гојазности.

Постоје некоолико начина који могу да реше тај проблем.

Промена начина исхране: треба да се хране редовно, да избегавају брзу храну, да

имају умереност током оброка ...

Физичка активност: требало би да се баве физичком активношћу како би сагорели

што више непотребних калорија. Тренирање било ког спорта је најбоља мера за то.

Инструментално учење је када се појединац понаша на одређени начин, што

изазива последице. Уколико су последице позитивне по њега, он ће се све чешће
понашати на тај начин. Уколико су последице негативне, избегаваће да се понаша
тако.
Гојазне особе треба наградити наградом која није у виду хране, али ипак мора бити
њима занимљива, сваки пут када ураде нешто добро што би смањило њихову
гојазност. Уколико им се допадне награда, све чешће ће, на пример, упражњавати
неку физичку активност.

Условљавање припада једноставним облицима учења, који се одвијају ненамерно.

У току условљавања организам који учи успоставља везу између одређене промене
у спољашњој средини и своје одређене реакције на основу великог броја
понављања.
Код гојазних особа, на пример, треба увести звонце (које се оглашава увек у исто
време) које када се огласи треба да да знак особи да је време за здрав оброк. Тако
ће особа редовније да се храни. Након неког времена, особа ће навићи на звонце, и
сваки пут кад га чује отићи ће до фрижидера.

Да би дошло до учења увиђањем, особа која учи треба да разуме нову непознату
ситуацију, да на основу тог разумевања открије узроке и последице и да успешно
реши ситуацију у којој се налази. Основа учења увиђањем је мишљење. Уколико се
појаве исте или сличне ситуације, користи се научено, што омогућава тренутно
решавање проблема.
Када год гојазна особа осети потребу за гледањем телевизије или играњем игрица,
треба да оде да се бави неком физичком активношћу. Тако ће сагорети вишак
калорија. Уколико то једном уради, неће бити проблема за даљим понављањем.

Кузмановић Ђорђе II9