Praktikum Tehnicko Crtanje Sa Kompjuterskom Grafikom

ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБЕ ИЗ НАЦРТНЕ ГЕОМЕТРИЈЕ
1
Увод
Нацртна геометрија је скуп метода за графичко решавање просторних проблема цртањем у
равни. Развила се из потреба праксе, а научне основе јој је поставио француски
математичар и инжењер Гаспар Монж (Gaspard Monge, 1746-1818) који је 1798. године у
Паризу објавио књигу под насловом «Géométrie descriptive » и тиме постао оснивач нацртне
геометрије. Он је први увео истовремено посматрање више пројекција на једном цртежу.
Монж је повезао две ортогоналне пројекције једног предмета добијене пројицирањем на две
међусобно управне равни. Овакво повезивање пројекција омогућава графичко решавање
просторних проблема на цртежу у равни.
Задатак нацртне геометрије је да својим поступцима омогући лакше и једноставније, како
приказивање неког тродимензионалног објекта на равни цртежа, тако и просторно схватање
нацртаног објекта. Основни поступак нацртне геометрије који омогућује да се
тродимензионални објекти прикажу на дводимензионалној равни цртежа је пројицирање.
Раван на коју се објекат пројицира је раван цртежа или пројекцијска раван. Тачка из које се
врши пројицирање је средиште пројицирања. Праве које спајају средиште пројицирања и
темена објекта су пројекцијски зраци, чији продори кроз пројекцијску раван одређују
пројекцију, односно дводимензионалну слику или цртеж објекта.
У зависности од тога где се у простору налази средиште пројицирања постоје две основне
врсте пројицирања: централно пројицирање (перспектива), ако је центар пројицирања тачка
у коначности и паралелно пројицирање, ако је средиште пројицирања у бесконачности.
Паралело пројицирање може бити косо, када су пројекцијски зраци коси у односу на
пројекцијску раван или ортогонално, када су зраци управни на пројекцијску раван. Због
деформација које настају приликом централног пројицирања, у техничкој пракси се углавном
користи паралелно, и то ортогонално пројицирање.
У циљу одређивања положаја тачке, праве, равни или осталих геометријских облика у
простору уводе се три међусобно нормалне равни референтног Декартовог координатног
система, и то: хоризонтална раван H или раван 1, вертикална фронтална раван F или раван
2 и вертикална профилна раван P или раван 3. Међусобним пресеком равни добијају се
координатне осе, и то: у пресеку 1 и 2 – оса x, у пресеку 1 и 3 – оса y и у пресеку 2 и 3 – оса
z. Све три осе x, y и z секу се међусобно у тачки О, која се назива координатни почетак. У
тако уређеном простору положај сваке тачке је одређен њеним растојањима од
координатних равни. То су координате тачке, и то: растојање тачке од основе 1 - координата
z, од основе 2 - координата y и од основе 3 - координата x. Три координате потпуно одређују
положај тачке у простору. Продори пројекцијских зрака, паралелних са координатним осама
x, y и z, кроз равни 1, 2 и 3, представљају ортогоналне пројекције тачке, на пр. за тачку А: на
основи 1 - прва пројекција A', на основи 2 - друга пројекција A" и на основи 3 - трећа
пројекција A'''.
Три узајамно нормалне равни деле простор на осам делова, који се зову октанти. Ради
лакшег сагледавања геометријских елемената у тродимензионалном простору, октанти се
нумеришу римским бројевима, као што је приказано на слици 1.1. Први октант је део
простора изнад хоризонталне, испред фронталне и лево од профилне равни. Други октант је
део простора изнад хоризонталне, иза фронталне и лево од профилне равни. Трећи октант
1
је део простора испод хоризонталне, иза фронталне, лево од профилне равни. Четврти
октант је део простора испод хоризонталне, испред фронталне и лево од профилне равни.
Слика 1.1. Октанти Декартовог координатног система

Пети октант је део простора изнад хоризонталне, испред фронталне и десно од профилне
равни. Шести октант је део простора изнад хоризонталне, иза фронталне и десно од
профилне равни. Седми октант је део простора испод хоризонталне, иза фронталне, десно
од профилне равни. Осми октант је део простора испод хоризонталне, испред фронталне и
десно од профилне равни.
Ортогоналне пројекције тачке
Хоризонтална, вертикална и профилна пројекција тачке су међусобно повезане. На слици 2
дати су координатни систем и тачка А(30;25;35) приказани у ортогоналним пројекцијама на
равнима 1, 2 и 3.
z -y
F 2 P 3
A'' A'"
-y -x
x O y
A'
H 1
y -z
Слика 1.2. Три ортогоналне пројекције тачке А
2
Две координате одређују једну пројекцију тачке А: координате x и y – хоризонталну (прву)
пројекцију A'; координате x и z – фронталну (другу) пројекцију A"; координате y и z -
профилну (трећу) пројекцију A''' . У Табели 1.1 дати су знаци координата за шему пројекција
тачке у осам октаната.
Табела 1.1. Знаци координата у октантима

Октант I II III IV V VI VII VIII
x + + + + - - - -
y + - - + + - - +
z + + - - + + - -
Ортогоналне пројекције праве

Праву одређују две тачке. По свом положају према пројекцијским равнима, права може да
има општи или специјалан положај. Права која продире све три пројекцијске равни
дефинисана је као произвољна права, односно она има општи положај у простору.
Пројицирање праве може да се сведе на пројицирање дужи, као сегмента праве
ограниченог двема тачкама.
Ортогоналне пројекције равни

Раван је неограничена равна површина чији положај у простору могу да одреде: три тачке
које не леже на једној правој, права и тачка ван те праве, две паралелне праве, или две
праве које се секу. Сви случајеви могу да се сведу на одређивање равни када су дате три
неколинеарне тачке, на пр. као темена троугла. По свом положају према пројекцијским
равнима, раван може да има општи или специјалан положај. Раван је у општем положају ако
није нормална ни на једну од пројекцијских равни.
Напомене
Димензије координата тачака у задацима за вежбе дате су у милиметрима (mm). Тачке су
обележене великим словима латинице A, B, C, … Задаци се решавају графичким
конструисањем цртежа помоћу оловке, троуглова, лењира и шестара. Цртеж мора да буде
урађен прецизно и уредно. Помоћне линије и споне између пројекција се цртају танком
линијом, и морају остати на листу и после завршеног задатка. Решење се црта пуном
дебелом линијом.
3
1. ВЕЖБА
Ортогоналне пројекције тачке, дужи и равни троугла
ЗАДАТАК 1.1. ПРОЈЕКЦИЈЕ ТАЧКЕ
Задатак 1.1.0. Нацртати све три пројекције тачака A, B, C, D, E, F, G, H , I, J (сл. 1.3) и одредити у ком
се октанту налази свака од њих.
а) А (30;30; 20); б) В (-40; 10; 20); в) С (50;0;50); г) D (20; -40; 60);
д) E je 20 mm изнад равни 1, 10 mm иза равни 2, на равни 3;
ђ) F je 30 mm испод равни 1, 50 mm испред равни 2, 40 mm лево од равни 3;
е) G je 50 mm изнад равни 1, на равни 2, 40 mm десно од равни 3;
ж) H је на равни 1, 50 mm испред равни 2, 60 mm лево од равни 3;
з) I je 40 mm испод равни 1, 10 mm иза равни 2, 60 mm десно од равни 3;
и) J је на равни 1, на равни 2, 50 mm десно од равни 3.
Тачка Положај Тачка Положај

A у I октанту F у IV октанту
B у V октанту G на равни 2 између V и VI октанта
C на равни 2 између I и II октанта H на равни 1 између I и IV октанта
D у II октанту I у VII октанту
E на равни 3 између II и VI октанта J на +y оси
z -y
D'" D''
C'' G'" C'" G''
D'
E'" E'' A'"

A''
E' B'" B'' I'
-y H'' H'" J'" J'' -x
x C' O G' J' y
B'
F'' F'"
A'
I''
I'"
H' F'
y -z
Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум
Бр. бод. Овера
Слика 1.3. Ортогоналне пројекције тачaка
4
а) A(40;50; 45); б) B(50; -30; 10); в) C(70; 30;0); г) D(100;0;30);
д) E је 50 mm изнад равни 1, 30 mm испред равни 2, 40 mm лево од равни 3;
ђ) F je 30 mm изнад равни 1, 20 mm иза равни 2, 40 mm десно од равни 3;
е) G je 50 mm испод равни 1, на равни 2, на равни 3;
ж) H je на равни 1, 40 mm испред равни 2, 60 mm лево од равни 3;
з) I je 10 mm испод равни 1, 30 mm иза равни 2, 80 mm лево од равни 3;
и) J je на равни 1, на равни 2, 110 mm лево од равни 3.

A F
B G
C H
D I
E J
z -y
-y -x
x O y
y -z
Слика 1.4. Задатак - ортогоналне пројекције тачaка
5
а) A (20;30; 35); б) B (40; 40; -15); в) C (55;-40;-40); г) D (70; 40; -80);
д) E je 30 mm изнад равни 1, 70 mm испред равни 2, 40 mm десно од равни 3;
ђ) F je 20 mm испод равни 1, 60 mm иза равни 2, на равни 3;
е) G je на равни 1, 20 mm испред равни 2, 20 mm лево од равни 3;
ж) H je 40 mm испод равни 1, 10 mm испред равни 2, 50 mm лево од равни 3;
з) I je на равни 1, на равни 2, 80 mm лево од равни 3;
и) J je 40 mm изнад равни 1, 30 mm иза равни 2, 70 mm десно од равни 3.

A F
B G
C H
D I
E J
z -y
-y -x
x O y
y -z
Слика 1.5. Задатак - ортогоналне пројекције тачaка
6
ЗАДАТАК 1.2. ПРОЈЕКЦИЈЕ ДУЖИ
Задатак 1.2.0. Нацртати све три пројекције дужи AB (сл. 1.6) и одредити њен положај у односу на
пројекцијске равни.
Бр. задатка 1
Координате A B
x 45 15
y 30 15
z 20 40
Дуж AB je у општем положају у односу на пројекцијске равни.
z -y
B'' B'"
A'"
A''
-y -x
x O y
B'
A'
y -z
Слика 1.6. Ортогоналне пројекције дужи
7
Бр. задатка 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Координате A B A B A B A B A B A B A B A B A B
x 40 10 35 5 45 15 40 15 40 10 45 15 40 0 40 10 40 10
y 10 20 30 5 15 35 10 30 30 10 10 35 5 30 0 30 35 10
z 10 20 5 25 15 40 40 5 5 35 10 40 40 10 30 5 0 35
Дуж AB je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
Слика 1.7. Задатак - ортогоналне пројекције дужи
8
Бр. задатка 1 2 3 4 5 6 7 8 9
x 40 5 25 25 40 10 40 10 35 35 40 10 35 10 30 30 40 10
y 20 20 40 10 10 30 25 25 40 5 10 30 25 25 40 10 15 35
z 20 40 35 10 20 20 5 40 35 10 30 30 5 30 10 25 25 25
Дуж AB je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
9
Бр. задатка 1 2 3 4 5 6 7 8 9
x 40 10 35 5 45 15 40 15 40 10 45 15 40 0 40 10 40 10
y 10 20 30 5 15 35 10 30 30 10 10 35 5 30 0 30 35 10
z 10 20 5 25 15 40 40 5 5 35 10 40 40 10 30 5 0 35
Дуж AB je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
10
ЗАДАТАК 1.3. ПРОЈЕКЦИЈЕ РАВНИ ТРОУГЛА
Задатак 1.3.0. Нацртати све три пројекције троугла АBC (сл. 1.10) и одредити његов положај у односу
на пројекцијске равни.
Бр. задатка 1
Координате A B C
x 45 25 15
y 25 25 15
z 15 25 45
Троугао ABC je паралелан са фронталном равни, а управан на хоризонталну и профилну раван.
z -y
C'' C'"
A'"
A''
B'' B'"
-y -x
x O y
C'
A' B'
y -z
Слика 1.10. Ортогоналне пројекције троугла
11
Бр. задатка 1 2 3 4 5
Координате A B C A B C A B C A B C A B C
x 55 20 20 50 10 10 30 30 30 55 10 25 55 15 20
y 15 15 15 20 20 40 10 10 40 15 40 10 20 10 45
z 20 20 45 10 30 30 40 10 10 30 30 30 20 40 10
Троугао ABC je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
Слика 1.11. Задатак - ортогоналне пројекције троугла
12
Бр. задатка 6 7 8 9 10
x 30 10 10 40 10 10 35 10 10 55 35 10 25 25 25
y 5 5 30 10 10 40 10 10 35 20 20 20 10 10 40
z 25 25 25 5 25 25 30 30 30 40 10 20 40 10 25
Троугао ABC je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
13
Бр. задатка 11 12 13 14 15
x 50 5 20 40 5 20 40 20 10 35 15 10 50 35 10
y 5 35 15 0 30 25 20 0 40 10 5 40 5 30 45
z 10 30 10 40 15 35 35 10 15 5 40 5 40 35 10
Троугао ABC je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
14
Бр. задатка 16 17 18 19 20
x 45 15 20 50 10 20 40 20 10 50 25 10 55 40 10
y 10 5 35 40 25 5 20 0 40 15 10 40 30 15 15
z 15 25 5 45 10 35 35 10 15 20 30 10 30 10 20
Троугао ABC je _________________________________________________________.
z -y
-y -x
x O y
y -z
15
16
ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБЕ ИЗ ТЕХНИЧКОГ ЦРТАЊА
2
2.1. ФОРМАТИ И ЛИНИЈЕ
2.1.1. ФОРМАТИ ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА (SRPS A.A0.104)
Технички цртежи се цртају на форматима хартије одређеног односа дужине страница и
стандардних величина. Коришћење стандардних формата омогућује рационално коришћење
папира, једнобразно превијање и лакше чување у архивама. Као основни формат узет је
2
правоугаоник чија је површина ab= 1 mm2, а однос страница a:b= . Из тих услова
израчунате су дужине страница a=1189 mm и b=841 mm. Овај формат је означен са А0.
Мањи формати се добијају половљењем већег формата по дужој страници, њихове ознаке
су А1, А2, А3 и А4 (сл. 2.1), а мере су дате у Табели 2.1.
Табела 2.1. Мере стандардних формата
Ознаке формата
основних Мере, mm
величина
A0 841  1189
A1 594  841
A2 420  594
A3 297  420
A4 210  297
Слика 2.1. Формати
2.1.2. ТИПОВИ И ДЕБЉИНЕ ЛИНИЈА (SRPS А.А0.110)

Стандардом су прописане врсте линија које се могу употребљавати у машинском техничком
цртању. Свака линија има свој назив, ознаку, тачно прописан облик, дебљину и примену. На
цртежима се користе две дебљине линија чији је однос 2:1. Препоручене комбинације
дебљина линија у зависности од величине формата цртежа дате су у Tабели 2.2.
Стандардне дебљине линија су: 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1,0; 1,4 и 2,0 mm.
Табела 2.2. Дебљине линија
Ознака Дебљина линије, mm

формата
Дебела Танка
А0, А1 0,7 0,35

А2, А3, А4 0,5 0,25
17
Минимално растојање између две паралелне линије, укључујући и шрафуру, не сме бити
мањи од 0,7 mm и не мање од двоструке дебљине линије.
Код приказивања предмета у техничким цртежима у машинству користе се изабране врсте
линија. Стандардом је прописана врста и намена разних врста линија како би се онемогућио
неспоразум и постигла жељена изражајност код приказивања.
У Tабели 2.3 дати су типови линија са описом и начином примене.
Табела 2.3. Типови линија и њихова примена
Тип линије Опис Примена

А1 Видљиве контуре
А Пуна дебела
А2 Видљиве ивице
Линије имагинарних продора
B2 Котне линије
B3 Помоћне котне линије
B Пуна танка B4 Показне линије
B5 Линије шрафуре
Контуре заокренутих пресека
B7 Кратке осне линије
Пуна танка, извучена 1) Ограничавање делимичних
C
слободном руком пресека и прекида
Ограничавање делимичних
D Пуна танка цик-цак
пресека и прекида
Е1 Заклоњене контуре
E Испрекидана дебела 1)
Е2 Заклоњене ивице
F1 Заклоњене контуре
F Испрекидана танка
F2 Заклоњене ивице
G1 Осне линије
G Црта-тачка-црта, танка G2 Симетрале
G3 Путање
Црта-тачка-црта, танка,
задебљана на
H H1 Трагови равни пресека
крајевима и местима
промене правца
Приказивање површи на којима

Црта-тачка-црта, се изводе специјални поступци
J
дебела (галванизација, цементација,
итд)
Контуре суседних делова
Алтернативни и крајњи
положаји покретних делова
Црта-две тачке-црта, Тежишне линије
K
танка Полазне контуре делова пре
обликовања
Делови који се налазе испред
равни пресека
1) Постоје две алтернативе, али на једном цртежу увек користити само један тип линије
18
На слици 2.2 показана је примена разних врста линија.
Слика 2.2. Примери примене неких типова линија
Показна линија. Показна линија тј. линија која упућује на предмет, контуру, меру итд., црта
се пуном танком линијом а може да се заврши (слика 2.3):
1) тачком, ако се завршава у оквиру контуре неког предмета
2) стрелицом, ако се завршава на контури предмета и
3) без тачке или стрелице, ако се завршава на котној линији.
а) б) в)
Слика 2.3. Различити завршеци показних линија
Код приказивање осних линија на техничким цртежима потребно је следити препоруке дате
у Tабели 2.4.
19
Табела 2.4. Осне линије
Правила Исправно Неисправно
Осна линија почиње и

завршава се дужим сегментом
Две осне линије међусобно се

секу дужим сегментом
Осне линије обавезно прелазе

контуру и то дужим сегментом
2.1.3. СЛОЖЕНЕ ЛИНИЈЕ

Машински делови се обликују компоновањем једноставних геометријских тела у складну
целину. Просторни облици машинских делова се приказују у равни применом правоуглих
пројекција, односно контура машинских делова. Контуре најчешће имају облик сложених
линија састављених од дужи и кружних лукова. За цртање сложених линија користе се
елементи геометријских конструкција, а најчешће коришћени поступци спајања линија у
континуалну криву графички су приказани на сликама 2.4-2.7.
P2
P1
R2
R1
S1 S2 R2
-R1
Слика 2.4. Одређивање заједничке тангенте на две кружнице
20
а)
б) в)
Слика 2.5. Повезивање две праве луком датог полупречника
а) б)
Слика 2.6. Повезивање праве и лука одређеног полупречника луком датог полупречника
21
а)
б)
Слика 2.7. Повезивање два лука луком датог полупречника
22
в)
г) д)
Слика 2.7. (Наставак) Повезивање два лука луком датог полупречника
23
2.2. РАЗМЕРЕ (SRPS A.A0.106)
Предмети се у техничким цртежима могу приказати у стварној величини, увећано или

умањено. Размера је однос дужине линије на цртежу и дужине у природи коју та линија
представља (сл. 2.8). Избор размере зависи од величине предмета и његове сложености.
Предмети великих димензија и једноставног облика цртају се умањено. Предмети малих
димензија и сложеног облика понекад се морају јасније приказати, па се тада цртају увећано.
Стварна величина
Слика 2.8. Графички приказ размере
Стандардне вредности размера које се користе на техничким цртежима дате су у Tабели

2.5.
Табела 2.5. Размере
Стварна
1:1
величина
1:2 1:5 1:10
Умањење 1:20 1:50 1:100
1:200 1:500 1:1000
Увећање 2 :1 5:1 10:1
20:1 50:1 100:1
Основна размера се уписује у одговарајуће поље заглавља цртежа. Евентуалне размере

детаља уписују се непосредно уз тај детаљ. Ознака размере садржи реч размера или само
бројке. Пример: Размера 1:2 или само 1:2.
24
2.3. ПРЕСЕЦИ (SRPS A.A0.110)
Сложене предмете са шупљинама и заклоњеним детаљима потребно је приказати не само у

пројекцијама, већ и у пресецима. Пресеци се примењују у циљу димензионисања и
означавања квалитета обрађених површина заклоњених облика, као и уклањања
невидљивих ивица приказаних испрекиданим линијама, чиме технички цртеж постаје јаснији.
Под пресеком се подразумева замишљени изглед предмета ако би он био пресечен једном
или са више равни. При томе се део предмета који се налази између ока посматрача и
пресечне равни удаљи, а преостали део се пројицира на уобичајан начин. Пресечени
материјал се обележава шрафуром, која симболички означава трагове тестере који би
настали стварним сечењем предмета (сл. 2.9).
Слика 2.9. Принцип пресека
Метали се шрафирају пуним танким паралелним линијама под углом 45 у односу на главне
контуре или осе симетрије. Размак између линија шрафуре зависи од величине дела и
формата цртежа. Стандардом је прописано да тај размак не сме бити мањи од 0,7 mm, а
уобичајен је размак од 3 mm. На једном предмету може да се примени само један правац
шрафуре и исти размак између линија шрафуре.
У пресеку се не шрафирају површине кроз које није прошла раван пресека, рупе, отвори и
шупљине, као и ребра кроз која пролази замишљена раван пресека за случај да су ребра
паралелна са овом равни.
25
Основне врсте пресека су:
 пун симетричан пресек
 полупресек
 пресек са више паралелних равни
 делимични пресек.
Пун пресек примењује се код предмета који имају бар једну раван симетрије. Пресечна
раван се поклапа са равни симетрије предмета.
Полупресек се примењује код предмета који имају бар две, међусобно управне равни
симетрије. Тада се предмет приказује пола у изгледу, а пола у пресеку. Полупресек се
добија исецањем четвртине предмета и пројицирањем преосталог дела на уобичајени
начин.
Пресек са две или више међусобно паралелних равни пресека се користи код
истовременог приказивања већег броја шупљина, отвора и рупа предмета, а које су
распоређене тако да се не могу пресећи једном равни.
Делимичан пресек се примењује код приказивања појединих детаља машинских делова. За
ограничење места делимичног пресека користи се слободоручна линија.
На слици 2.10 дат је упоредни приказ исправног и погрешних начина представљања и

означавања пресека на техничким цртежима.
Исправно Неисправно
Слика 2.10. Приказ исправног и неисправних начина представљања пресека
У циљу бољег сагледавања принципа израде различитих врста пресека и начина њиховог
представљања, на сл. 2.11 је дат упоредни приказ пројекција, пуног пресека, полупресека и
делимичног пресека истог машинског дела. На слици 2.12 је дато добијање и обележавање
пресека са две паралелне равни.
26
пројекције пун пресек полупресек делимичан пресек
Слика 2.11. Упоредни приказ различитих пресека
Слика 2.12. Пресек са више паралелних равни
27
2.4. КОТИРАЊЕ (SRPS A.A0.114)
Котирање је уношење бројних вредности величина предмета у цртеж. Најбољи начин

уношења кота је онај који је усклађен с редоследом радних операција при изради предмета.
Основна правила котирања су:

 котама се морају означити све мере потребне за тачну израду приказаног предмета;
 свака мера се на цртежу котира само једном;
 кота се смешта у ону пројекцију, односно пресек који даје најјаснију представу о
облику предмета на том месту;
 коте морају бити распоређене по свим пројекцијама јер свака приказује нешто ново
што се мора и котирати;
 све мере се дају у милиметрима, али се јединица не пише; међутим ако се ради о
некој другој мерној јединици нпр. степенима та се јединица уписује.
Без обзира на то да ли је предмет нацртан у стварној величини, увећано или умањено, при
котирању у цртеж се уносе стварне мере предмета.
Котни број се уписује паралелно са котном линијом, првенствено у средину и изнад котне
линије. Он мора да буде уписан тако да га не пресецају никакве линије на цртежу. Котни
бројеви се уписују обавезно тако да се могу читати одоздо или са десне стране цртежа. На
косим котним линијама котни бројеви се поставњају као што је приказано на слици 2.13, а за
углове као на слици 2.14.
Слика 2.13. Оријентација котних бројева код Слика 2.14. Котирање углова
различитих положаја котних линија
У Табели 2.6 дат је упоредни приказ примера исправног и неисправног начина котирања.
28
Табела 2.6. Примери исправног и неисправног начина котирања
Правила Исправно Неисправно
Помоћне котне
линије се цртају
нормално на
котирану дужину
без размака у
односу на
контуру.
Оне прелазе
котну линију за 1
до 3 mm.
Помоћне котне
линије се не
прекидају kада
пресецају
контурне линије.
Котни број се
уписује
приближно 1 mm
34
изнад котне
линије и у
11
34
11
средину између
помоћних котних
линија.
За котирање угла
користи се котна
линија у облику
кружног лука са
средиштем у
темену угла.
29
Табела 2.6. (Наставак) Примери исправног и неисправног начина котирања
Правило Исправно Неисправно
При
котирању
полупречника R6 R6 R6
60o
кружног лука
показна R6
линија мора
R6 R6
да буде
30
радијална и
нагнута под
углом између
30 ~ 60
степени у
односу на
хоризонталу.
Помоћне
котне линије
и показне
линије не
смеју да
пресецају
главне котне
линије.
Помоћне
не би
требало да
пресецају
ивице
предмета.
Испрекидане
линије се не
користе за
котирање.
30
Кота се
смешта у
ону
пројекцију у
којој је
дотични део
најјасније
приказан.
Главне
би требало
груписати и
цртати их у
линеарном
низу.
Понављање
кота није
дозвољено.
31
Потребно је
дефинисати
положај
средишта рупе
или отвора у
пројекцији где се
види њен кружни
облик .
Котирање
пречника рупе 
или отвора
кружног облика.

Грешке при
димензионисању  
пречника  R
кружних рупа
или отвора.
32
2.5. ПРИКАЗИВАЊЕ НАВОЈА (SRPS M.A0.072)
Спољашњи навој се израђује на спољашњој површини цилиндра, а унутрашњи навој на

унутрашњој површини шупљег цилиндра (сл. 2.15).
Спољашњи навој
Унутрашњи навој
Слика 2.15. Завртањ са навојем по целој дужини и навртка
Код упрошћеног приказивања, како спољашњег (сл. 2.16), тако и унутрашњег навоја (сл.
2.17), врх навоја се означава пуном дебелом линијом, а дно навоја пуном танком линијом. У
пројекцији добијеној пројицирањем на раван паралелној оси навоја, танка линија се црта до
границе корисне дужине навоја. У пројекцији добијеној пројицирањем на раван нормалној на
осу навоја, танка линија се црта у дужини ¾ лука кружнице, као што је приказано на сликама
2.16 и 2.17.
Слика 2.16. Приказивање спољашњег навоја Слика 2.17. Приказивање унутрашњег

навоја
Код приказивања навоја танка линија се црта на растојању не мањем од 0,7 mm од дебеле
линије. Ово растојање, као и пречник дна профила навоја, на цртежима се не котирају.
Такође се не котира и закошење на цртежу навоја.
Део круга пречника дна профила има приоритет у приказивању у односу на круг од
закошења уколико се поклапају (сл. 2.16 и 2.17).
Граница корисне дужине навоја означава се пуном дебелом линијом, ако је видљива (сл.
2.18) или двема кратким дебелим линијама, ако је заклоњена. Дубина рупе је увек већа од
33
корисне дужине навоја, и то најчешће за величину која износи приближно 0,5 од називног
пречника навоја.
Слика 2.18. Приказивање навоја у рупи

Код навоја приказаног у пресеку линије шрафуре се цртају до пуне дебеле линије, као што је
приказано на сликама 2.17 и 2.18.
Приказивање навојних делова у склопу дато је на слици 2.19. При томе спољашњи навој 2
(завртањ) увек преклапа унутрашњи навој 1 (навртку). У уздужном пресеку завртањ се
приказује без пресека (сл. 2.19), изузев када се у завртњу налази шупљина (сл. 2.20).
Слика 2.19. Приказ пресека делимично увијеног завртња
Слика 2.20. Навојни пар са шупљим завртњем
34
Код упрошћеног приказивања спољашњег навоја котира се називни пречник и дужина навоја
(сл. 2.21). Испред називног пречника ставља се ознакa врсте навоја, а иза пречника корак
(ако је реч о фином навоју). За одређивање врсте навоја користе се следеће словне ознаке:
M за метрички навој – навој са ISO троугластим профилом, Tr за трапезни, R за Витвортов
(Whitworth) цевни, Rd за обли, S за коси и E за Едисонов навој.
M10x1
L
z
Слика 2.21. Котирање спољашњег навоја Слика 2.22. Котирање унутрашњег навоја
Код котирања непролазне рупе са навојем означавају се: врста навоја M, називни пречник
10, корак 1 (ако је реч о фином навоју), дубина рупе z, и дужина навоја L (сл. 2.22).
Завртањска веза
Завртањска веза је чврсти навојни спој остварен посредством завртња и навртке (сл. 2.23).
Облик завртња је условљен наменом и условима рада. Завртањ има главу и стабло.
Завртњи се међусобно разликују према облику главе, која може бити шестострана,
цилиндрична, конусна и др. У пракси су најчешће заступљени завртњи и навртке са
шестостраном главом, који су по облику и димензијама дефинисани стандардима. На слици
2.24 приказан је облик и карактеристичне величине завртња са шестостраном главом, а на
сл. 2.25 дате су његове димензије.
Слика 2.23. Завртањ са Слика 2.24. Карактеристичне величине завртња

шестостраном главом и навртка
35
Слика 2.25. Димензије и облик завртња са шестостраном главом
На сл. 2.26 дата је шестострана навртка а на сл. 2.27 један од начина конструкције
ортогоналних пројекција навртке на техничким цртежима.
Слика 2.26. Карактеристичне величине шестостране навртке
R=1,5 D
W=1,5 D + 3 mm
R1 и R2 се одређују геометријски
Слика 2.27. Конструкција пројекција шестостране навртке
36
2.6. ОЗНАЧАВАЊЕ КВАЛИТЕТА ХРАПАВОСТИ ОБРАЂЕНЕ ПОВРШИНЕ
(SRPS M.A0.065)
Површине машинских делова, добијене неком од обрада са или без скидања материјала,
нису идеално глатке, већ имају неравнине различитих облика, величина и распореда. Скуп
тих неравнина које образују рељеф површине назива се храпавост. Квалитет површине
зависи од степена њене храпавости. Величина храпавости може битно да утиче на
функционалност производа, па се за одређену површину, у односу на њену функцију,
дефинише оптималан квалитет обраде. Kвалитет обрађених површина се изражава преко
три основна параметра храпавости, а то су: максимална висина неравнина (Rmax), средње
одступање профила (Ra) и средња висина неравнина (Rz).
Као главни параметар за одређивање квалитета обраде површине (класе храпавости)
користи се средње одступање профила (Ra). На основу вредности Ra површинска
храпавост машинских делова се разврстава у 12 класа храпавости, које се обележавају са
Ni, i=1, 2, ..., 12 (таб. 2.7). Мањи број одговара финијем квалитету обрађене површине.
Табела 2.7. Упоредни приказ два начина обележавања квалитета храпавости површина
Највеће
вредности за 0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25,0 50,0
Rа, μm
Број класе
површинске N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12
храпавости
На техничким цртежима се ознаком или симболом означавају одређене површине како би

се прописала њихова храпавост и начин обраде за њено постизање. Та ознака састоји се од
две праве линије неједнаких дужина које су нагнуте под углом од 60 ° у односу на линију која
представља означену површину. Ознака (кукица) садржи различите параметре који имају за
циљ ближе дефинисање квалитета означене површине. Основни графички знак за
означавање квалитета храпавости има облик и мере дате на слици 2.28.
Слика 2.28. Основни знак за означавање квалитета храпавости
Мере ознака зависе од формата цртежа, а дате су у Табели 2.8.
37
Табела 2.8. Мере кукица и ознака
Мере кукица и ознака Мере, mm

Висина H1 5 7 10 14 20 28
Висина H2 10 14 20 28 40 56
Дебљина линија за ознаку (d ) 0,35 0,5 0,7 1 1,4 2
Висина бројева и великих слова 3,5 5 7 10 14 20
Ознака квалитета обрађених површина са општим ознакама различитих параметера дата је

на слици 2.29.
Слика 2.29. Ознака квалитета обрађене површине на техничким цртежима
Значење општих ознака:

a – вредност храпавости Ra у m или број класе храпавости N1 до N12
b – метод производње, поступак или превлака
c – референтна дужина
d – правац простирања неравнина
е – додатак за машинску обраду
f – друге вредности храпавости, нпр. Rz, Rmax
Ознака квалитета може да буде:

- отворена, која се користи само уз напомену (слика 2.30, а),
- отворена са кружићем, која се користи код површина које се обрађују без скидања
материјала (ливење, ковање, ваљање, пресовање и др.) (слика 2.30, б), и
- затворена, која се користи код обраде скидањем материјала (стругање, глодање,
брушење и др) (слика 2.30, в).
Ознака са кружићем се користи и за означавање површина које остају у стању из претходног
производног процеса, без обзира на начин обраде.
а) б) в) г)
Слика 2.30. Различити видови ознаке квалитета обрађене површине
38
Када је потребно дописивање неких допунских ознака, дужем краку било ког облика кукице
се додаје наставак у облику хоризонталне линије чија дужина зависи од дужине допунске
ознаке (слика 2.30, г).
Без обзира на начин обраде највећа вредност храпавости Ra обележава се као што је
приказано на слици 2.31.
а) б) в)
Слика 2.31. Обележавање највеће дозвољене храпавости површина
Слика 2.31,а приказују површину добијену било којом обрадом максималне храпавости Ra
3,2 m или класе храпавости N8, слика 2.31,б приказују површину добијену обрадом
скидањем материјала дозвољене храпавости Ra 0,8 m или класе храпавости N6, а слика
2.31,в површину добијену обрадом без скидања материјала дозвољене храпавости Ra 6,3 m
или класе храпавости N9.
Положај ознака квалитета храпавости на цртежу
Знак за означавање квалитета храпавости површина симболички представља врх алата
којим се та површина обрађује. Ознака се поставља на контуру која представља ту
површину и мора својим врхом да приђе површини са спољне стране предмета. Знаци и
додатне ознаке у знаку за површинску храпавост који се уписују у цртеж, треба да буду
оријентисани исто као вредности при котирању (одоздо и са десне стране). Код кружних
пројекција цилиндричних површина ознаке се не стављају директно на кругове, већ на
помоћну котну линију или на посебно постављену продужну помоћну линију (слика 2.32).
Знак за површинску обраду се користи само једном за једну површину и то у пројекцији у
којој је та површина котирана.
Збирна ознака квалитета
Ако се захтева иста храпавост на већем броју површина онда се она прописује збирним
знаком који се поставља у десни горњи угао цртежа. Иза тог знака, између две косе црте
уписују се остали степени храпавости који се односе на друге површине према растућим
бројевима, односно грубљим обрадама, а те ознаке се такође морају уцртати и на
одговарајућим местима у цртежу (слика 2.32).
39
Слика 2.32. Примена ознака квалитета храпавости површина – пример
40
2. ВЕЖБА
Цртеж ортогоналних пројекција модела. Повезаност ортогоналних пројекција.
Задатак 2.0. На основу дате аксонометријске пројекције (сл. 2.33) скицирати три ортогоналне
пројекције приказаног модела. Мере узимати непосредним очитавањем са цртежа.
Слика 2.33. Ортогоналне пројекције модела
41
Задатак 2.1.а. На основу дате аксонометријске пројекције (сл. 2.34) скицирати три ортогоналне
пројекције приказаног модела.
Слика 2.34. Задатак - ортогоналне пројекције модела
42
Задатак 2.1.б. На основу дате аксонометријске пројекције (сл. 2.35) скицирати три ортогоналне
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
3. ВЕЖБА
Цртеж ортогоналних пројекција. Пресеци у техничком цртању.
Задатак 3.0. На основу две задате ортогоналне пројекције (сл. 2.52) нацртати нову вертикалну
пројекцију у пресеку (позиционирати је испод оригиналне вертикалне пројекције), руководећи се
датом равни пресека или врстом пресека. Обележити пресек.
Слика 2.52. Задатак – пресеци машинских делова
60
61
а)
б)
62
а)
б)
63
а)
б)
64
а)
б)
65
а)
б)
66
а)
б)
67
а)
б)
68
а)
б)
69
4. ВЕЖБА
Цртеж ортогоналних пројекција. Котирање у ортогоналној пројекцији.
Котирање у пресеку.
Задатак 4.0. На основу две задате ортогоналне пројекције (сл. 2.62) нацртати потребне пресеке.
Извршити котирање. Заклоњене контуре (приказане испрекиданом линијом) не котирати.
Слика 2.62. Задатак – пресеци и котирање машинских делова
70
Слика 2.63. Цртеж– пресеци и котирање машинских делова
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
Вежба 5.
Снимање машинских делова. Приказивање и котирање навоја у ортогоналној
пројекцији и пресеку.
Задатак 5.1. Извршити снимање заданог машинског дела израдом привремене
скице, а затим на основу скице снимања нацртати одговарајући радионички цртеж
коришћењем прибора за цртање. Машински део одредиће асистент.
При снимању студенти се практично упознају са машинским деловима, стиче се

искуство у распознавању технологије израде дела и долази се до приближног
сазнања о врстама материјала, као и о врстама квалитета машинске обраде делова.
Мерењем величина обавља се обука у употреби мерних инструмената. Снимање је и
обука у приказивању машинских предмета на цртежу и одвија се у више фаза, које
су у наставку објашњене (сл. 2.76).
Фазе у машинском скицирању и снимању машинских делова
1.
 Проучавање облика и
уочавање симетричности
предмета
 Утврђивање највећих
(габаритних) мера
 Одређивање потребног броја
пројекција и пресека, као и
њиховог распореда на основу
чега се одређује формат
хартије за скицирање
2.
 Цртање оса симетрија
предмета или габаритних
правоугаоника у
пројекцијама;
Слика 2.76. Поступак скицирања машинског дела
96
3.
 Цртање изабраних
пројекција без појачавања
линија;
 Приказивање потребних
пресека чиме је облик
дефинисан
4.
 Појачавање контурних линија
у пројекцијама и пресеку и
обележавање равни пресека
5.
 Шрафирање пресека
Слика 2.76. (Наставак) Поступак скицирања машинског дела
97
6.
 Цртање котних линија према
правилима котирања, водећи
рачуна о технолошким
поступцима обраде
7.
 Одређивање појединачних
мера и уношење њихових
вредности на скицу,
означавање толеранција
Слика 2.76. (Наставак) Поступак скицирања машинског дела
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
6. ВЕЖБА
Израда пресека машинског дела датог аксонометријском пројекцијом.
Задатак 6.0, 6.1, ... За дати модел нацртати и котирати три ортогоналне пројекције уз
примену вертикалног пресека (варијанта а) и хоризонталног пресека (варијанта б) (сл. 2.77,
сл. 2.80 – 2.82). Поставити ознаке квалитета храпавости површина по сопственом избору.
Материјал: GE300 - DIN EN 10293 (ČL0600).
0. а)
б)
Слика 2.77. Задатак – пун пресек машинских делова
109
110
Слика 2.78. Цртеж вертикалног пресека
Слика 2.79. Цртеж хоризонталног пресека
111
1. а) б)
2. а) б)
3. а) б)
112
4. а) б)
5. а) б)
6. а) б)
113
7. а) б)
8. а) б)
9. а) б)
114
115
116
117
118
7. ВЕЖБА
Испитни задатак
Задатак 7.0. На формату А3 у погодној стандардној размери нацртати оловком у три
правоугле пројекције задани машински елемент на слици 2.83 са потребним пресецима, тако
да је исти потпуно обликовно, димензионо и обрадно дефинисан, држећи се задатих
вредности. Површине означене са a су квалитета храпавости N10, са b квалитета
храпавости N8, а са c су квалитета храпавости N7. Неозначене површине задржавају
претходно стање обраде. Назив: Носач осовине. Материјал: GS-60 (ČL0600).
Слика 2.83. Носач осовине
Задатак 7.1. На формату А3 у погодној стандардној размери нацртати оловком у три

правоугле пројекције задани машински елемент (сл. 2.85 и 2.86) са потребним пресецима,
тако да је исти потпуно обликовно, димензионо и обрадно дефинисан, држећи се задатих
вредности. Површине означене са a су квалитета храпавости N11, са b квалитета
храпавости N9, а са c су квалитета храпавости N7. Неозначене површине задржавају
претходно стање обраде. Материјал: GG22 (SL250)
Напомена: Водити рачуна о правилима за шрафирање ребра у пресеку!
119
120
Слика 2.84. Цртеж носача осовине
1. Прирубница 2. Држач
3. Прирубница 4. Прирубница
5. Прирубница 6. Прирубница
Слика 2.85. Примери испитних задатака
121
7. Лежиште 8. Лежиште
Слика 2.86. Примери испитних задатака
122
123
124
8. ВЕЖБА
Израда цртежа склопа.
Нацртати цртеж склопа КОТУРАЧЕ (сл. 2.87 и 2.88), на формату А3 хамер папира, у
стандардној размери. При цртању користити вредности параметара B, C, D, E из Табеле
2.9, а остале мере одредити тако да конструкција буде складна. Број цртежа А3.01.00.
Нацртати подсклоп НОСАЧА (сл. 2.89). Мере узимати из нацртаног склопа. Број цртежа
А4.01.02.
На цртежу са просторно приказаним елементима склопа КОТУРАЧЕ (сл. 2.90) за сваки
елемент унети одговарајући број позиције са цртежа склопа.
Нацртати радионичке цртеже свих детаља, осим позиција које су стандардни елементи.
За позиције подсклопа узети бројеве цртежа А3.01.02.01 и А4.01.02.02.
При цртању радионичких цртежа детаља подсклопа водити рачуна о томе да се чаура
утискује у цилиндрични део тела носача, па је потребно да се оствари чврсто налегање.
За цртеже склопа и подсклопа користити стандардна заглавља за цртеже склопа.
За цртеже детаља (котур А4.01.01, тело носача А3.01.02.01, чаура А4.01.02.02 и вратило
А3.01.03) користити стандардна заглавља за цртеже детаља.
Нацртати и попунити заглавље и саставницу, према стандарду SRPS A.A0.113 (сл. 2.91).
Табела 2.9. Вредности

параметара потребних за
цртање склопа котураче
Параметар Мере
B 70-85 mm
C 140-160 mm
D 115-135 mm
E 80-95 mm
Слика 2.87. Котурача
125
126
Слика 2.88. Цртеж склопа котураче
Слика 2.89. Цртеж подсклопа
127
128
Слика 2.90. Просторни приказ елемената склопа котураче
Слика 2.91. Цртеж саставнице
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБЕ ИЗ КОМПЈУТЕРСКЕ ГРАФИКЕ
3
Задатак 3.1. Нацртати део, приказан на слици 3.1, у простору модела (Model space-
AutoCAD), поштујући све елементе (препоруке) инжењерског графичког рачунарског
моделирања и стандарде прописане за техничко цртање.
Слика 3.1. Скица дела

Један од могућих поступака цртања приказаног дела је следећи:
Припрема за цртање
Дефинисање формата цртежа A4 (210,297)

На линији падајућих менија изабрати Format и на њој опцију Drawing Limits, а затим у
командној линији за доњи леви угао изабрати понуђену вредност 0,0 (Specify lower left corner
or [ON/OFF] <0.0000,0.0000>:) а за горњи десни угао унети 210,297 (Specify upper right
corner <420.0000,297.0000>: 210,297)
Дефинисање мреже и корака помака показивача
На статусној линији изабрати опцију Settings… команде Grid, иконица , слика 3.2, и у
дијалог прозору поставити вредност 10 за Snap и Grid spacing по X и Y оси, слика 3.3.
Слика 3.2. Избор опције Settings… команде Grid
141
Слика 3.3. Дијалог прозор Drafting Settings
За приказивање целог формата А4 на екрану, на линији падајућих менија изабрати View и
на њој команду Zoom, а затим опцију All , иконица , слика 3.4.
Слика 3.4. Команда Zoom и опција за приказивање

целог формата на екрану
Дефинисање Layer-а
На линији падајућих менија изабрати Format и на њој команду Layer… слика 3.5.
Слика 3.5. Покретање командe Layer…
142
У дијалог прозору, слика 3.6,
Слика 3.6. Дијалог прозор команде Layer…

користећи иконицу за дефинисање новог Layer-а дефинисати Layer-е са особинама које
су приказане у табели 3.1.
Табела 3.1. Особине Layer-е
Назив Layer-а Color Linetype Lineweight Намена
KONTURA Blue Continuous 0,5 Цртање контура дела
KOTЕ Red Continuous 0,25 Димензионисање (котирање)
OSЕ Black Center 0,25 Цртање осних линија
Цртање помоћних елемената и
POMOCNI Green Continuous Default
дeфинисање референтних тачака
Изглед дијалог прозора после дефинисања Layer-а, слика 3.7.
Слика 3.7. Дијалог прозор команде Layer… са дефинисаним слојевима (layer-има)

Користећи иконицу Set Current , поставити Layer OSE да буде текући а затим затворити
дијалог прозор.
143
Цртање дела
Поставити помоћну мрежу и корак помака курсора да буду активни користећи иконице Grid
Snap Mode у статусној линији.
Командом Line бирајући иконицу на линији алата Draw, слика 3.8, нацртати вертикалну
осну линију.
Слика 3.8. Покретање команде Line и цртање вертикалне осе
Поставити layer KONTURA да буде текући, бирајући исти левим тастером миша на падајућој
листи Layer Control, слика 3.9.
Слика 3.9. Падајућа листа Layer Control
Нацртати концентричне кружнице полупречника 40 и 50 са центром на осној линији у горњем

делу цртежа. Користити команду Circle бирајући иконицу на линији алата Draw, слика
3.10.
144
Слика 3.10. Покретање
команде Circle и цртање
концентричних кружница
Нацртати концентричне кружнице полупречника 40 и 50 са центром у пресеку осне линије и

већ нацртане кружнице полупречника 50. Користити команду Circle бирајући иконицу на
линији алата Draw, слика 3.11.
Слика 3.11. Покретање команде Circle

Користећи транспарентну команду Object Snap за прецизно погађање тачака поставити
критеријум Intersection да буде активан. На статусној линији изабрати иконицу и у
дијалог прозору чекирати тражени критеријум, слика 3.12.
145
Слика 3.12. Дијалог прозор команде Object Snap
После постављања критеријума за прецизно погађање тачака наставити цртање кружница.

За дефинисање положаја њихових центара (Command:_circle Specify center point for circle or
[3P/2P/Ttr (tan tan radius)]:), искористити постављени критеријум Intersection. Изглед
нацртаних елемената приказан је на слици 3.13.
Слика 3.13. Изглед нацртаних концентричних кружница
146
Командом Trim, иконица на линији алата Modify слика 3.14,
Слика 3.14. Покретање команде Trim
најпре изабрати све кружнице као граничне објекте (Command: Select objects or <select all>:)
избор завршити десним тастером миша, а затим изабрати оне деловe кружница, левим
тастером миша (Command: Select object to trim), који су вишак, тако да се добије контура
дела као на слици 3.15.
Слика 3.15. Изглед дела после корака делимичног брисања
147
Заобљење ивица полупречником 10 извршити командом Fillet, иконица на линији алата
Modify, слика 3.16.
Слика 3.16. Покретање команде Fillet

После покретања команде Fillet, изабрати подопцију Radius и унети вредност 10, слика
3.17.
Слика 3.17. Дефинисање полупречника заобљења

Избор објеката извршити левим тастером миша, пратити Command-ну линију са порукама.
Понављањем команде Fillet, извршити заобљење свих ивица тако да се добије контура као
на слици 3.18.
148
Слика 3.18. Изглед дела после заобљења
ивица
Да би се добила коначна контура дела, један од начина је следећи: На layer-у POMOCNI

нацртати кружнице, са обе стране осе симетрије, које су дефинисане полупречником 15 као
и двема тангентама (један тангентни елемент је контура полупречника 40 а друга тангента је
оса симетрије). Затим нацртати линију која је тангента на ове две кружнице са њихове доње
стране. Командама Trim и Fillet избрисати непотребне делове контуре и заоблити везе
линије и лука полупречника 40.
Поставити layer POMOCNI да буде текући, бирајући исти левим тастером миша на падајућој
листи Layer Control слика 3.19.
Слика 3.19. Layer POMOCNI постављен да

буде текући
На линији падајућих менија левим тастером миша изабрати опцију Draw, затим команду
Circle и подопцију Tan, Tan, Radius, слика 3.20.
149
Слика 3.20. Избор подопције Tan, Tan, Radius за
цртање кружница полупречника 15
Левим тастером миша изабрати као прву тангенту контуру, односно лук полупречника 40, а
као другу тангенту осу симетрије и на крају унети вредност полупречника кружнице 15, слика
3.21.
Слика 3.21. Помоћна кружница полупречника 15

са леве стране осе симетрије
На претходно описан начин нацртати и другу кружницу са десне стране осе симетрије, тако
да је изглед цртежа после овог корака као на слици 3.22.
150
Слика 3.22. Изглед цртежа после нацртаних
помоћних кружница
Поставити layer KONTURA да буде текући, бирајући исти левим тастером миша на падајућој
Слика 3.23. Layer KONTURA постављен да

Нацртати линију која је тангента на помоћне кружнице са доње стране. Претходно је

потребно поставити критеријум Tangent, Object Snap-а да буде активан, слика 3.24.
151
Слика 3.24. Дијалог прозор команде Object Snap, критеријум Tangent укључен
Командом Line бирајући иконицу на линији алата Draw, слика 3.25,
Слика 3.25. Избор команде Line

нацртати линију чији су крајеви изабрани по критеријуму Tangent, Object Snap-а на једну и
другу помоћну кружницу са доње стране као на слици 3.26.
152
Слика 3.26. Цртање линије са доње стране
помоћних кружница
Помоћне кружнице више нису потребне. Поставити layer POMOCNI да буде искључен,
бирајући левим тастером миша иконицу на падајућој листи Layer Control, слика 3.27.
Слика 3.27. Падајућа листа Layer Control,

layer POMOCNI искључен
153
Командом Extend, иконица на линији алата Modify, слика 3.28,
Слика 3.28. Избор команде Extend
линију продужити са обе стране до лука полупречника 40. Прво се бира објекат до кога се
продужава линија, бирање се завршава десним тастером миша, затим се левим тастером
миша бира прво један крај линије а затим други крај линије. Изглед контуре после извршења
ове команде је приказан на слици 3.29.
Слика 3.29. Изглед линије после команде Extend
154
Командом Trim, иконица на линији алата Modify, избрисати део лука са доње стране
линије, слика 3.30.
Слика 3.30. Изглед контуре после команде Trim
Заобљење ивица полупречником 15 извршити командом Fillet, иконица на линији алата

Modify, слика 3.31.
Слика 3.31. Изглед контуре после команде Fillet
Делимично избрисати осу командом Break, иконица на линији алата Modify, тако да се
добије тражена контура, односно задати део, слика 3.32.
155
Слика 3.32. Коначни изглед дела
Димензионисање (котирање) дела

Пре него што се крене са поступком котирања, потребно је дефинисати стил котирања, како
би коте биле нацртане правилно у жељеном стандарду. Прилагођавање предефинисаног
стила котирања извршити покретањем команде Dimension Style на палети Dimension,
линије падајућих менија, слика 3.33.
Слика 3.33. Избор команде Dimension Style

На новоотвореном дијалог прозору Dimension Style Manager изабрати стил Standard а затим
тастер , слика 3.34.
156
Слика 3.34. Изглед дијалог
прозора Dimension Style Manager
На дијалог прозору, Modify Dimension Style: Standard, и картици Lines, слика 3.35,
дефинисати бројне вредности у пољима за следеће параметре:
Baseline spacing: 8 (растојање између две паралелне котне линије код Baseline Dimension)
Еxtend beyond dim lines: 2 (дужина препуста помоћне котне линије преко котне линије)
Offset from origin: 0 (удаљеност помоћне котне линије од ивица објекта предмета који се
котира)
Слика 3.35. Изглед картице Lines

дијалог прозора Modify Dimension
Style: Standard
157
На картици Symbols and Arrows дефинисати бројну вредност 2,5 у пољу за дужину котне
стрелице Аrrow size:., слика 3.36.
Слика 3.36. Изглед картице Symbols

and Arrows дијалог прозора Modify
Dimension Style: Standard
На картици Text, слика 3.37, дефинисати бројне вредности у пољима за следеће параметре:
Text height: 3,5 (висина котног натписа)
Offset from dim lines: 1 (удаљеност котног натписа од котне линије).
У пољу Text placement на падајућим листама: Vertical изабрати Above, Horizontal изабрати
Centered, а у пољу Text alignment радио прекидач поставити на Aligned with dimension line.
Слика 3.37. Изглед картице Text

дијалог прозора Modify Dimension
Style: Standard
158
На картици Primary Units дефинисати бројну вредност 0 у пољу за тачност којом ће бити
исписани котни бројеви Precision, слика 3.38.
Слика 3.38. Изглед картице

Primary Units дијалог прозора
Modify Dimension Style: Standard
Поставити layer KOTE да буде текући, бирајући исти левим тастером миша на падајућој
Слика 3.39. Layer KOTE постављен да

У циљу бржег котирања поставити палету (линију алата) Dimension у простор за цртање.
Показивач поставити у простор иза палета Standard и Object Propertiеs, притиском на
десни тастер миша активирати падајући мени на коме левим тастером миша изабрати
кључну реч AutoCAD, а на новоотвореном падајућем менију изабрати левим тастером миша
кључну реч Dimension, слика 3.40.
Слика 3.40. Постављање палете (линију алата) Dimension у простор за цртање
159
На палети Dimension изабрати команду за котирање полупречника Radius Dimension,
иконица , слика 3.41,
Слика 3.41. Команда за котирање

полупречника Radius Dimension
на поруку у командној линији Select arc or circle: изабрати лук (на спољашњој контури
изнад, осносиметричан) левим тастером миша, а затим у командној линији унети бројну
вредност 40 за котни натпис (одговор на поруку Dimension text = 40) и показивачем
поставити положај и правац простирања котне линије према слици поставке задатка
(Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]:), слика 3.42.
Слика 3.42. Котирање

полупречника R40
Котирање полупречника преосталих лукова извршити понављањем команде Radius

Dimension, иконица , на основу задате слике у поставци задатка. На слици 3.43 приказан
је изглед цртежа после котирања полупречника лукова.
160
Слика 3.43. Изглед цртежа после котирања полупречника
За котирање коте 30, потребно је поставити критеријум Center, Object Snap-а, да буде
активан, a затим изабрати команду Linear , иконица , на палети Dimension, слика 3.44.
Слика 3.44. Команда Linear

На поруку у командној линији Specify first extension line origin or <select object>: изабрати
центар лука 15 са леве стране унутрашње контуре, слика 3.45,
161
Слика 3.45. Избор
прве тачке коте 30
на поруку Specify second extension line origin: изабрати центар лука 15 са десне стране
унутрашње контуре. Показивачем поставити положај котне линије (Specify dimension line
location or [Mtext/Text/Angle]:) и дефинисати коту 30 као одговор на поруку Dimension text
= 30.
Коначан изглед траженог цртежа, односно дела, у простору модела изгледа као на слици
3.46.
Слика 3.46. Коначан изглед котираног дела
162
Примери за вежбу:
1. 2.
3. 4.
5. 6.
163
7. 8.
9. 10.
11. 12.
164
ПРИЛОГ
Табела П.1. Корелација између површинске храпавости и начина формирања површине
Број класе
површинске N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12
храпавости
Највеће
вредности за Rа, 0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25,0 50,0
μm
стругање () ()       ()

Начин обраде и квалитет који се може постићи
рендисање () () ()      ()

бушење () ()   ()
глодање () ()     ()
брушење () () ()    () () ()
развртање
() ()   () ()
рупе
хоновање    
ковање () ()    ()
ливење у
  
песку
ливење у
    
кокили
ливење
под      
притиском
Напомена:  - уобичајено, () – шире границе
165
Табела П.2. Дозвољена налегања у систему основне рупе
Преглед налегања I и II степена приоритета за мере до 500 mm

Степен приоритета
Врста налегања Систем налегања
I II
H7/f7 H11/a11,
H8/f7 H9/c11, H11/c11,
H7/h6 H8/d9, H11/d9,
Лабаво налегање
H8/h9 H8/e8,
H9/h9 H7/g6,
H11/h9 H9/h11, H11/h11
Систем основне
Неизвесно рупе H6/j6, H7/j6,
H7/n6
налегање H6/k6, H7/k6
H7/r6
H8/r8 (за мере H7/s6
Чврсто налегање изнад 24 mm) H8/x8 (за мере
H8/x8 (за мере до изнад 24 mm)
24 mm)
Табела П.3. Називни пречници метричких навоја (SRPS M.B0.011 и 012)
Називни пречник навоја, mm

Степен I 1 1,2 1,6 2 2,5 3 4
приоритета
II 1,1 1,4 1,8 2,2 3,5 4,5
Степен I 5 6 8 10 12 16 20 24 30
II 14 18 22 27
Степен I 36 42 48 56 64 72
II 33 39 45 52 60 68 76
Степен I 80 90 100 110 125 140
II 85 95 105 115 120 130 150
Степен I 160 180 200 220 250 280
II 170 190 210 240 260 300
166
Табела П.4. Димензије стандардних клинова, mm (SRPS M.C2.060; 020;)
Пример ознаке: Клин A20 X12 X 125 SRPS M.C2.060
мере клина мере жлеба

за пречник b h r l b t t1 r1
осовине вратило главчина
d h14
h9 h11 за зазор. и са са пре-
пpекo до од до преклоп. зазором клопом
6 8 2 2 0,2 6 20 2 1,1 1,0 0,6 0,2
8 10 3 3 0,2 6 36 3 1,7 +0,1 1,4 1,0 0,2
10 12 4 4 0,2 8 45 4 2,4 1,7 +0,1 1,3 0,2
12 17 5 5 0,2 10 56 5 2,9 2,2 1,8 0,2
17 22 6 6 0,4 14 70 6 3,5 2,6 2,1 +0,1 0,4
22 30 8 7 0,4 18 90 8 4,1 3,0 2,4 0,4
30 38 10 8 0,4 22 110 10 4,7 3,2 2,8 0,4
38 44 12 8 0,5 28 140 12 4,9 3,4 2,6 0,5
44 50 14 9 0,5 36 160 14 5,5 3,6 2,9 0,5
50 58 16 10 0,5 45 180 16 6,2 +0,2 3,9 3,2 0,5
58 65 18 11 0,5 50 200 18 6,8 4,3 +0,2 3,5 0,5
65 75 20 12 0,6 56 220 20 7,4 4,7 3,9 0,6
75 85 22 14 0,6 63 250 22 8,5 5,6 4,8 +0,2 0,6
85 95 25 14 0,6 70 280 25 8,7 5,4 4,6 0,6
95 110 28 16 0,8 80 310 28 9,9 6,2 5,4 0,8
110 130 32 18 0,8 90 355 32 11,1 7,1 6,1 0,8
130 150 36 20 1,0 100 400 36 12,3 7,9 6,8 1,0
150 170 40 22 1,0 110 400 40 13,5 8,7 7,7 1,0
170 200 45 25 1,2 125 400 45 15,3 9,9 8,9 1,2
200 230 50 28 1,2 140 400 50 17 11,2 10,1 1,2
230 260 56 32 1,6 160 400 56 19,3 +0,3 12,9 11,8 1,6
260 290 63 32 1,6 180 400 63 19,6 12,6 11,5 +0,3 1,6
290 330 70 36 2,5 200 400 70 22 14,2 13,1 2,5
330 380 80 40 2,5 220 400 80 24,6 15,6 14,5 2,5
380 440 90 45 2,5 250 400 90 27,5 17,7 16,6 2,5
440 500 100 50 2,5 280 400 100 30,4 19,8 18,7 2,5
Дужине клина l: 6,8,10,12,14,16,18, Толеранције жлеба b Вратило Главчина
20,22,25,28,32,36,40,45,50,56,63,
чврст спој P9,P8 P9,P8
70,80,90,100,110,125,140,160,180,
лабав спој N9,N8 Ј9, Ј8
200,220, 250, 280, 355, 400
покретљива веза H8 D10
167
168
ЛИТЕРАТУРА
1. BOGOLYUBOV, S. K., Exercises in machine drawing, Translated from the Russian by
Leonid Levant, 4th edition, Mir Publishers, Moscow, 1986.
2. BOUNDY, A. W., Engineering Drawing, 6th edition, McGraw-Hill Australia, 2002, ISBN 0 07
471043 5.
3. GOETSCH, David L., CHAULK, William, NELSON, John A., Technical Drawing (Drafting
and Design), Delmar Cengage Learning; 5th edition, 2004, ISBN-10: 1401857647, ISBN-13:
978-1401857646.
4. DHANANJAY, J., Engineering Drawing with an Introduction to CAD, 1st edition,Tata
McGraw-Hill Publishing Company Limited, 2008, ISBN: 0070648379, ISBN-13:
9780070648371, 978-0070648371.
5. ЂОРЂЕВИЋ, Душан, Техничко цртање са нацртном геометријом, 2. издање, аутор,
Крагујевац, 1994, ISBN 86-23-43023-x.
6. ЂОРЂЕВИЋ, Стеван, ПЕТРОВИЋ, Драган, Инжењерска графика, практикум за
вежбе, 8. Издање, Машински факултет , Београд, 2009, ISBN 978-86-7083-651-8.
7. ЈОСИФОВИЋ, Даница, Збирка задатака из Нацртне геометрије, Научна књига,
Београд, 1995, ISBN 86-23-20287-2.
8. ЛЕТИЋ, Душко, Инжењерска графика за AutoCAD, Компјутер библиотека, Чачак,
2005, ISBN 86-7310-322-3.
9. ЛАЗИЋ, Слободан, AutoCAD 14, Институт Винча, Београд, 1997, ISBN 86-80055-98-0.
10. МОЈОВИЋ, Милица, Техничка нацртна геометрија, 3. издање, Научна књига, Београд,
1985.
11. МАРИНКОВИЋ, Бранислав, Нацртна геометрија, збирка решених задатака, Виша
техничка машинска школа у Трстенику, Трстеник, 1999.
12. МАРИНКОВИЋ, Бранислав, НИКШИЋ, Петар, Техничко цртање и компјутерска
графика, Виша техничка школа Чачак, Чачак, 2004, ISBN 86-81745-79-4.
13. МАРИНКОВИЋ, Бранислав, НИКШИЋ, Петар, Практикум за техничко цртање и
компјутерску графику, Виша техничка школа Чачак, Чачак, 2006, ISBN 86-86139-08-6.
14. МОЈОВИЋ, Милица, Нацртна геометрија, практикум, Грађевинска књига, Београд,
1967.
15. NARAYANA, K.L., KANNAIAH, P., and VENKETA REDDY, K., Machine Drawing, 3rd
edition , New Age Publications (Academic), 2009, ISBN (13): 978-81-224-2518-5.
16. OMURA, G., AutoCAD 2008 основне технике, Компјутер библиотека, Чачак, 2008, ISBN
978-86-7310-405-8
17. ПАНТЕЛИЋ, Тодор, Техничко цртање, 8. издање, Грађевинска књига, Београд, 1980.
18. SHAH, M. B., RANA, B. C., Engineering Drawing, 2nd edition, Pearson Education, 2005,
ISBN: 8131709442.
19. Yarwood, Alf, Увод у AutoCAD 2010 2D и 3D пројектовање, ЦЕТ библиотека, Београд,
2010, ISBN 978-86-7991-345-6
20. New Icon Quick Reference, Аutodesk, 2010
21. SRPS стандарди
169

Praktikum Tehnicko Crtanje Sa Kompjuterskom Grafikom

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Tehnicko Crtanje Sa Kompjuterskom Grafikom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБЕ ИЗ НАЦРТНЕ ГЕОМЕТРИЈЕ

Слика 1.1. Октанти Декартовог координатног система

Слика 1.2. Три ортогоналне пројекције тачке А

Табела 1.1. Знаци координата у октантима

Ортогоналне пројекције праве

Ортогоналне пројекције равни

Тачка Положај Тачка Положај

C'' G'" C'" G''

E'" E'' A'"

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.3. Ортогоналне пројекције тачaка

Тачка Положај Тачка Положај

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.4. Задатак - ортогоналне пројекције тачaка

Тачка Положај Тачка Положај

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.5. Задатак - ортогоналне пројекције тачaка

Дуж AB je у општем положају у односу на пројекцијске равни.

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.6. Ортогоналне пројекције дужи

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.7. Задатак - ортогоналне пројекције дужи

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.8. Задатак - ортогоналне пројекције дужи

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.9. Задатак - ортогоналне пројекције дужи

Троугао ABC je паралелан са фронталном равни, а управан на хоризонталну и профилну раван.

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.10. Ортогоналне пројекције троугла

Троугао ABC je _________________________________________________________.

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.11. Задатак - ортогоналне пројекције троугла

Троугао ABC je _________________________________________________________.

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.12. Задатак - ортогоналне пројекције троугла

Троугао ABC je _________________________________________________________.

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.13. Задатак - ортогоналне пројекције троугла

Троугао ABC je _________________________________________________________.

Бр. индекса Име и презиме Бр. вежбе Датум

Бр. бод. Овера

Слика 1.14. Задатак - ортогоналне пројекције троугла

Табела 2.1. Мере стандардних формата

Слика 2.1. Формати

2.1.2. ТИПОВИ И ДЕБЉИНЕ ЛИНИЈА (SRPS А.А0.110)

Табела 2.2. Дебљине линија

Ознака Дебљина линије, mm

А0, А1 0,7 0,35

Табела 2.3. Типови линија и њихова примена

Тип линије Опис Примена

Приказивање површи на којима

Слика 2.2. Примери примене неких типова линија