3.

Tehničko skiciranje
Skiciranje je važan metod za brzu razmenu konstruktorskih ideja. Učenje skiciranja je neophodno za
svakoga ko se bavi tehnikom. Koliko god da je skiciranje metod zapisivanja ideja i komunikacije sa
drugim ljudima, toliko je i način razmišljanja. Najveći deo konstrukcija i projekata prvo je zabeležen
pomoću tehničkih skica.

Ispisivanje teksta spada i u izradu skica i u izradu crteža. Sa pojavom računarskih programa za
skiciranje i crtanje ova oblast nešto gubi na značaju. Ipak, neophodno je steći sposobnost čitkog
ispisivanja teksta, pogotovo na skicama. Isto tako, veoma je važno poznavati osnovne oblike i veličine
slova koje su u upotrebi na računarima kao i pripadajuću terminologiju.

Da bi skica nekog predmeta, modela ili strukture bila razumljiva crtaču i drugim ljudima potrebno je
da crtač stekne sposobnost vizuelizacije. Vizuelizacija je mentalno razumevanje (prihvatanje) i
interpretacija vizuelnih informacija. Vrlo je značajna za sve studente tehnike i ključna je za
razumevanje osnovnih koncepata tehničke grafike. Osnovne tehnike vizuelizacije biće pokazane
tokom objašnjavanja tehnika skiciranja, a detaljnije će o ovome biti reči u jednom od sledećih
poglavlja.

U ovom poglavlju ćete se upoznati sa osnovnim tehnikama skiciranja.

Postoje tri načina da se uradi tehnički crtež:

 Slobodoručni način
 Mehanizovani način i
 Elektronski način.

Slobodoručni crtež se, naravno, izrađuje slobodnom rukom bez ikakvog pomoćnog pribora. Tehničko
skiciranje je samo jedna od vrsta crteža koji se izrađuju na
ovaj način.

Crteži izrađeni na mehanizovani način rade se uz pomoć

klasičnog pribora za crtanje – različitih vrsta lenjira, tabli za
crtanje sa različitom opremom, šestara itd.

Elektronski način izrade crteža je uz pomoć računara sa

različitim vrstama CAD2 programa.

Tehničko skiciranje je proces izrade grubog, preliminarnog

crteža koji pretstavlja osnovne odlike jednog proizvoda ili
strukture. Ovakvi crteži se tradicionalno izrađuju slobodnom
rukom, ali se danas mogu koristiti i CAD programi.

Tehničke skice su, opšte gledano, manje dorađeni, manje

definisani, ali i manje ograničeni nego druge vrste crteža. U
odnosu na druge vrste slobodoručnih crteža, za izradu
tehničkih skica potrebno je manje vremena. Tehnička skica
može da prikazuje i samo detalj nekog predmeta. Čitavi
delovi nekog predmeta mogu biti prikazani samo u
nagoveštajima ili ignorisani, dok drugi delovi mogu biti
Sl. 3.1 Tehnička skica
prikazani sa mnoštvom detalja.
Grubom tehničkom skicom se brzo
Tehnička skica može biti urađena na nekoliko različitih zapisuju konstruktorske ideje.

2
CAD: Computer Aided Design – Konstruisanje uz pomoć računara
14 Grafičke komunikacije u tehnici

načina u zavisnosti od potrebne jasnoće i namene skice. I jedno i drugo zavisi od toga kome je skica
namenjena. Na primer, skica koja predstavlja brzi zapis neke tekuće ideje može biti vrlo gruba (Sl.
3.1). Ova vrsta skice je za ličnu upotrebu i nije namenjena razumevanju bilo koga drugog sem onoga
koji je skicu izradio. Skica može biti urađena i po strogim pravilima tehničkog crtanja koristeći metod
više pogleda (o ovome će biti reči u jednom od sledećih poglavlja), namenjena nekome ko je obučen
za čitanje tehničkih crteža. Ovakva vrsta skica ne bi bila prikladna za komunikaciju sa netehničkim
licima. Prostorne skice bi se upotrebile da dalje pojasne konstruktorsku ideju i za predstavljanje te
ideje netehničkim licima (Sl. 3.2).

Senčenje može da se koristi za dalje poboljšanje i pojašnjenje tehničke skice (Sl. 3.3).

Sl. 3.2 Prostorna skica Sl. 3.3 Osenčena skica

Prostorne skice se koriste za razmenu tehničkih Ovo je primer koliko detalja skica može imati.
informacija u obliku koji je lak za vizuelizaciju. Ovakva skica je pogodnija za tehničku
ilustraciju nego za komunikaciju.

Tehničke skice se mnogo koriste u fazi razrade ideja u procesu konstruisanja. Predstavljaju
neformalno sredstvo koje koristi svako ko je umešan u proces konstruisanja ili izrade proizvoda.

Mnogi konstruktori smatraju da je skiciranje postalo deo njihovog stvaralačkog procesa razmišljanja.
U fazi razrade ideja skiciranje se može koristiti za istraživanje i potvrđivanje različitih konstruktorskih
ideja koje se stvaraju u “mentalnom oku”. Ove ideje su najčešće grafičke po svojoj prirodi. Skiciranje
pomaže da se ove mentalne slike registruju u permanentnoj formi. Svaka skica se koristi kao stepenik
do sledeće skice ili crteža. U ovom procesu se ideje prečišćavaju, dodaju se detalji i nastaju nove ideje.

Na velikim projektima se izrađuju stotine skica koje razmatraju i uspešne i neuspešne prilaze rešenju
konstruktivnog problema. Pošto svi, sem najmanjih projekata predstavljaju timski rad, kolektivni
napor, skice postaju važno sredstvo za komunikaciju članova tima.

U ranim fazama procesa konstruisanja detaljne skice mogu usporiti istraživanje alternativnih ideja.
Ono što je potrebno su neformalne, neograničavajuće skice kojima se mogu razmenjivati kako
geometrijske, tako i negeometrijske informacije, skice koje se mogu crtati brzo i menjati lako.
Tehnička skica, pošto se brzo izrađuje i manje je ograničavajuća, može preneti ideje o detaljima
konstrukcije, a istovremeno dozvoljava čitaocu skice da zamisli kako bi različita rešenja mogla da
unaprede konstrukciju. Skica kao alat za komunikaciju ohrabruje doprinos drugih članova
konstruktorskog tima.

Kao što je već rečeno, po tradiciji se skica može definisati kao slobodoručni crtež tj. crtež izrađen bez
pomoćnog pribora. Modernija definicija skice bi uključila i CAD bazirane alate. Sa novim grafičkim
 Tehničko skiciranje 15

programima se brzo mogu izrađivati skice i crteži u dve i tri dimenzije. Ovakve skice se kasnije mogu
lako razraditi i preraditi u formalne tehničke crteže. Iako se računar može koristiti za skiciranje, ipak
će biti puno prilika u kojima se daje prednost papiru i olovci zbog praktičnosti, brzine i lakoće
korišćenja.

3.1. Pribor za skiciranje

Alat za skiciranje je uvek i svuda na raspolaganju: olovka, papir i gumica za brisanje. Iako varijacije
ovih osnovnih alata mogu biti brojne i prefinjene, suština tehničkog skiciranja je u jednostavnosti. Par
olovaka, gumica za brisanje i nekoliko listova papira bi bilo sve što vam je potrebno za skiciranje.
Mnoge velike ideje su nacrtane drvenom olovkom na salveti. Iako ćete biti u iskušenju da koristite
lenjir, trouglove ili lenjir glavaš 3, malo vežbe će biti dovoljno da crtate linije dovoljno dobro za izradu
skica bez ovih pomagala. Crtanje linija uz pomoć pribora bi vas usporilo, dodalo određeni stepen
tačnosti koji je nepotreban za rane faze konstruisanja i ograničilo oblike koje treba istražiti.

Olovke
Grafitna mina koja se koristi za olovke može se dobiti u veoma različitim tvrdoćama. Što je mina tvrđa
to je linija svetlija i tanja. Za opštu upotrebu olovke srednje tvrdoće H ili HB će dati zadovoljavajuće
rezultate. Ukoliko je olovka previše tvrda, linije će biti previše svetle i teško će se videti. Uz to, tvrde
olovke lako buše i cepaju neke lake papire koji se koriste za skiciranje. Nasuprot tome, previše
mekana olovka ostavlja na papiru previše grafita koji se lako razmazuje.

Kod olovke bilo koje tvrdoće svetloća linije se može podešavati u određenom opsegu. Kod drvenih
olovaka svetlija linija se postiže zatupljivanjem vrha. Vrh patent olovke sa tankom minom je uvek
oštar. Njima se svetlije linije crtaju tako što se vuku pod manjim pritiskom.

Iako se klasične drvene olovke mogu koristiti za skiciranje, uobičajeno je da se koriste patent olovke.
Ukoliko koristite samo jednu patent olovku, najpogodnija je ona sa minom prečnika 0,5mm. Ipak, ako
želite da istaknete grupu linija tako što ćete ih podebljati, možete crtati pomoću više olovaka različite
debljine. Alternativa je da se linija koju želite da podebljate izvuče nekoliko puta. Ovo nije
najpovoljnije jer se slobodnom rukom linija teško povlači više puta na isti način. Prilikom svakog
povlačenja liniju podebljavate i pomalo menjate njenu putanju. Takođe, korisno je imati i jednu
olovku sa nešto tvrđom minom (2H ili 4H) za izvlačenje malo svetlijih linija koje se koriste za
preliminarne konstruktivne linije.

Gumica
Brisanje treba koristiti samo za popravljanje grešaka na linijama, a ne za izmene u konstrukciji.
Izmene u konstrukciji treba zabeležiti na posebnim skicama, a prvobitnu skicu treba sačuvati. Ipak,
mala količina brisanja se može dozvoliti i može biti korisna prilikom izrade skica. Najčešće je gumica
na vrhu olovke sasvim dovoljna za ove potrebe. Ako imate nameru da uradite veći broj skica, možete
koristiti i zasebnu gumicu bilo kakvog oblika.

Papir
Postoji širok izbor papira koji se može koristiti za skiciranje. Najdostupniji i najzgodniji za upotrebu je
papir A4 formata. Zbog toga što je teško izvlačiti dugačke linije, nije prikladno da se za pojedinačne
skice koristi mnogo veći papir od navedenog. Veći format papira je pogodan za smeštanje više
različitih skica koje je neophodno vizuelno grupisati.

Običan papir za pisaće mašine (npr. bankpost) ili fotokopiranje daće najveću fleksibilnost pri upotrebi.
Papir sa linijama teži da vas vizuelno ograniči i natera da crtate po tim linijama. Ukoliko je neophodna
pomoć za orijentaciju i proporcije vaše skice, možete koristiti milimetarski papir. Uobičajene su dve
vrste milimetarskog papira: kvadratni (Sl. 3.4) i izometrijski (Sl. 3.5) koji se korist za određene vrste
prostornih skica. Uobičajena gustina podele je 5 – 10 linija po 1cm.
3
“T” lenjir za crtanje paralelnih linija na tabli za crtanje
16 Grafičke komunikacije u tehnici

Sl. 3.4 Milimetarski papir sa kvad- Sl. 3.5 Milimetarski papir sa

ratnom podelom izometrijskom podelom
Često je korisno imati pomoćne linije na početku izrade skice, a u kasnijim fazama ne. Rešenje za ovo
je da se skica izrađuje na tankom papiru (pelir) ili pausu koji je postavljen preko odgovarajuće vrste
milimetarskog papira. Kada podela više nije neophodna, jednostavno se ukloni milimetarski papir i
nastavi sa izradom skice. Ovo donosi i određene uštede jer se isti komad milimetarskog papira, čija
cena nije zanemarljiva, može koristiti više puta. Upotreba pelira ili pausa ima još jednu prednost. Ovi
papiri se mogu postaviti preko drugih skica, fotografija ili gotovih crteža. Ovo je brz i siguran metod
za dalji razvoj konstruktorske ideje ili korišćenje neke postojeće konstrukcije za razvoj nove.

3.2. Tehnike skiciranja

Da bi se brzo načinile čitke skice potrebna je vežba i strpljenje. Ovde će biti pokazane uobičajene
tehnike za brzu izradu dobrih skica. Obuhvaćeno je skiciranje pravih linija, krivih linija (krugovi,
elipse, lukovi, ...) i proporcionalnih pogleda. Uz pomoć strpljenja i vežbom moguće je naučiti brzu
izradu čitkih skica bez obzira na vaše iskustvo i prirodnu nadarenost.

3.2.1. Prave linije

Svaku skicu sačinjava čitav niz linija. Linije na skicama se razlikuju od mehanički izvučenih linija jer
nisu ograničene ili vođene instrumentima kao što su lenjir, šestar, krivuljar i slično. Umesto toga linije
na skicama su vođene isključivo okom i rukom. Ovakve linije imaju drugačiji estetski kvalitet od
mehanički izvučenih linija. Kada se ovakve linije pogledaju pod uvećanjem one su neujednačene.
Normalno gledajući, one treba da bez prekida prate neku pravu putanju.

Najlakši način za izvlačenje pravih slobodoručnih linija je uz pomoć milimetarskog papira.

Najjednostavnije je izvući liniju koja se poklapa sa linijom podele na papiru, ali je takođe relativno
lako izvući i liniju paralelnu sa linijom podele. Potrebno je samo da se održi približno jednako
rastojanje linije koju crtamo od dve susedne linije podele na milimetarskom papiru.

Mnogo teže je nacrtati linije koje nisu paralelne linijama podele kod milimetarskog papira ili prave
linije bez pomoći milimetarskog papira. U svim ovim slučajevima se linije izvlače kao interpolacija
između dve ili više tačaka. Ove tačke se na inženjerskim crtežima obeležavaju presekom dve kratke
linije – horizontalne i vertikalne, dužine 4 – 5 milimetara. Vaše oko treba da obuhvati sve tačke koje
treba spojiti i da vodi vašu ruku u kretanju od tačke do tačke.

Vrlo često se ovo ne može izvesti iz jednog, već iz nekoliko (2 – 3) uzastopnih prolaza olovkom (Sl.
3.6). Prvi prolaz se crta lakim potezima tvrde olovke, kao što je 4H, čiji je vrh što bolje naoštren. U
ovom prolazu se ne mora dobiti linija kakva će biti u završnom prolazu. Ona treba da obezbedi pravac,
 Tehničko skiciranje 17

putanju preko koje ćete nacrtati liniju u završnom obliku. Karikirano to može izgledati kao na Sl. 3.7 .
Završna linija treba da je deblja, ujednačena i tamnija. Crta se nekom od mekih ili srednje tvrdih
olovaka (H ili HB), po mogućstvu jednim potezom. Ako je potrebno da se linija podeblja ili potamni,
završna linija se može izvući i dva puta. Ukoliko je linija kratka ovo se može izvesti u dva prolaza sa
po jednim potezom olovke.

Sl. 3.6 Crtanje dužih linija Sl. 3.7 Karikirano crtanje linije

Izvlačenje dugačkih linija je teško čak i za nekoga sa velikim iskustvom. Ako ne možete da odaberete
razmeru tako da smanjite dimenzije skice, koristite milimetarski papir kao podlogu po kojoj ćete
direktno crtati ili podmetnuti ispod tankog papira ili pausa. Ako je linija paralelna i relativno blizu
ivice papira, možete osloniti prst ili deo dlana na ivicu papira. Držeći šaku u ukočenom položaju
povlačite polako liniju (Sl. 3.8).

Sl. 3.8 Crtanje dugačkih linija paralelnih ivici papira

Dugačke linije se teško crtaju. Ukoliko su paralelne ivici papira ona se može koristiti kao vodič vaše ruke
prilikom izvlačenja linije. Druga tehnika je da se olovka ili komad papira koriste kao mera udaljenosti linije
od ivice. Reperi koji se ovako izvuku koriste se kao podloga za izvlačenje završne linije.

Ukoliko je neophodno, iskoristite komad papira ili olovku kao meru odstojanja linije od ivice papira i
nacrtajte repere na pogodnom rastojanju. Ove repere možete koristiti za izvlačenje završne linije.

Još jedna tehnika pomaže u crtanju linija bilo koje dužine, a to je promena položaja papira. Papir ne
sme da bude fiksiran za površinu na kojoj crtate (sto ili tabla za crtanje). Morate biti u mogućnosti da
slobodno okrećete papir u položaj koji vam je najudobniji za crtanje. Praksa će vam pokazati koji je
položaj papira najzgodniji za vas. Mnogi smatraju da je povlačenje linija od sebe ili ka sebi najbrže i
18 Grafičke komunikacije u tehnici

najbolje. Drugi pak smatraju da je najbolje postaviti papir pod malim uglom. U svakom slučaju, što je
linija duža, pogodnije je da je izvlačite u položaju koji je za vas najudobniji.

Da bi se skiciralo brzo, tačno i bez zamora potrebno je da šaka i telo crtača budu opušteni. Orijentacija
papira treba da omogući da cela vaša podlaktica bude u udobnom položaju. Šaka takođe treba da je u
udobnom položaju i opuštena. Studenti koji uče skiciranje često su ubeđeni da linije treba da budu iste
kao mehanički izvučene linije. Smatraju da što čvršće drže olovku, imaju veću kontrolu prilikom
izvlačenja linija. Upravo je potpuno suprotno. Opušteno držanje olovke (naravno, ne toliko da se ona
pomera u ruci) dozvoliće oku i umu da kontroliše olovku direktnije, čineći skoro podsvesne korekcije
da bi olovka ostala na željenom pravcu.

Skiciranje dugačkih pravih linija – vežba

Skicirajte grupu paralelnih linija dužine 120mm na jednakom rastojanju od 15mm. Pogledati Sl. 3.6.
Korak 1. Na A4 formatu papira, lakim potezima označite krajnje tačke linija koje treba skicirati.
Korak 2. Orijentišite papir u, za vas, udoban položaj za skiciranje.
Korak 3. Sedite udobno u opuštenom položaju. Postavite vrh olovke blizu jednog od krajeva linije koju ćete
prvo skicirati. Crtajte prvo najvišu liniju na papiru da bi ste izbegli razmazivanje grafita i prljanje
crteža.
Korak 4. Brzim pogledom obuhvatite oba kraja linije da odredite pravac u kome treba povlačiti liniju.
Korak 5. Skicirajte lakim pokretom liniju dužine 25 – 30 mm pomerajući i šaku i olovku u pravcu koji ste
u prethodnom koraku odredili tj. ka krajnjoj tački linije.
Korak 6. Ponovite korake 4 i 5 dok ne stignete do krajnje tačke linije.
Korak 7. Vratite se na početak linije i preko prethodno nacrtanih segmenta linije izvucite nešto dužim
potezima deblju, tamniju i ujednačeniju završnu liniju.
Korak 8. Ponovite korake 3 do 7 da skicirate i ostale linije.

3.2.2. Krive linije

Za crtanje krivih linija neophodno je imati više repernih tačaka. Krive linije koje se najčešće javljaju
su kružnica i kružni luk. Vrlo male kružnice i lukovi se mogu skicirati iz jednog ili dva poteza bez
upotrebe repernih tačaka. Kod većih kružnica ovo je nemoguće i potrebno je unapred definisati
nekoliko repernih tačaka. Za kružnicu, minimalan broj ovih tačaka je četiri i one se postavljaju po
obimu na jednakim uglovnim intervalima od 900. Za luk se koristi najmanje jedna tačka na svakih 900
i na oba kraja luka još po jedna.

a b c d

Sl. 3.9 Skiciranje kružnice

Za male kružnice koristite kvadrat ili nekoliko osnih linija kao reper. Za velike krugove koristite papir sa
označenim poluprečnikom kružnice
 Tehničko skiciranje 19

Postoji više načina da se brzo postave reperne tačke za skiciranje kružnih krivih linija. Jedan od načina
je da se koristi opisani kvadrat (Sl. 3.9 a). Središta stranica opisanog kvadrata su reperne tačke. U
ovim tačkama kružnica tangira stranice kvadrata. Dodatne reperne tačke se mogu dobiti povlačenjem
dijagonala kvadrata (Sl. 3.9 b). Udaljenost reperne tačke od preseka dijagonala (centra kružnica) je 2/3
polovine dužine dijagonale. Ova udaljenost je približno jednaka poluprečniku kružnice (Sl. 3.9 c).

Kao i kod skiciranja dugačkih pravih linija, dugačke lukove i velike kružnice je teže skicirati i često je
potrebno imati više repernih tačaka, gušće raspoređenih. Da bi se ovo uradilo, pogodno je koristiti
komad papira sa označenim poluprečnikom kružnice (Sl. 3.9 d).

Kružni lukovi se skiciraju kao i kružnice, s tim što se broj repernih tačaka podešava prema dužini luka.
Krive linije koje nisu delovi kružnice je teže skicirati. Pošto se ovakve linije pojavljuju u tom obliku
samo na vašoj skici, neki proračun repernih tačaka je zametan i nepotreban. Treba jednostavno okom
odrediti reperne tačke i postepeno izvući krivu liniju kroz te tačke (elipse su poseban slučaj koji će
nešto kasnije biti pokazan).

Kao i kod pravih linija, pozicioniranje papira i opušteno držanje olovke pomaže za dobro skiciranje
krivih linija. Za razliku od pravih linija, krive linije se najbolje skiciraju pomoću niza lukova koji ne
zahvataju više od 900. Nakon crtanja svakog luka rotirajte papir za sledeći segment. Vežbom ćete za
male lukove eliminisati potrebu za rotiranjem papira.

Skiciranje kružnice ili luka – vežba

Sledeći koraci pokazuju kako se crta kružnica ili luk. Pogledati Sl. 3.9.
Korak 1. Orijentišite papir u, za vas, udoban položaj i opustite stisak na olovci. Lakim potezima prvo
označite uglove opisanog kvadrata.
Korak 2. Lakim, kratkim potezima skicirajte opisani kvadrat.
Korak 3. Označite središnje tačke sve četiri stranice kvadrata. Ovo su reperne tačke na obimu kružnice.
Korak 4. Povucite dijagonale opisanog kvadrata. U preseku dijagonala se nalazi centar kružnice.
Korak 5. Obeležite reperne tačke na dijagonalama na 2/3 rastojanja ugla kvadrata i centra kružnice.
Ove reperne tačke su takođe na obimu kružnice.
Korak 6. Skicirajte kružnicu povlačeći osam kratkih lukova između odgovarajućih repernih tačaka na
obimu krugžnice. Počnite od bilo koje reperne tačke u smeru koji vam više odgovara.
Korak 7. Rotirajte papir i skicirajte sledeći luk od poslednje reperne tačke koju ste dotakli do sledeće reperne
tačke. Ponavljajte ovaj korak dok ne skicirate svih osam lukova. Radi ravnomernog skiciranja
rotirajte papir u suprotnom smeru od smera povlačenja luka.
Korak 8. Preko skiciranih lukova izvucite završnu kružnicu debljom, tamnijom i ravnomernijom linijom.

Skiciranje elipsi
Linije, lukovi, krugovi i elipse su uobičajeni elementi prostornih skica ili skica sa više pogleda. Manje

Sl. 3.10 Skiciranje manje elipse

elipse se mogu skicirati u opisanom pravougaoniku čije su dimenzije jednake velikoj i maloj osi elipse
(Sl. 3.10).
20 Grafičke komunikacije u tehnici

Za veće elipse može biti neophodna primena metode koja će dalje biti objašnjena (Sl. 3.11).

a b

Sl. 3.11 Skiciranje velikih elipsi

Korak 1. Obeležite na komadu papira polovinu velike ose elipse. Krajnje tačke označite slovima A i C
(Sl. 3.11 a).
Korak 2. Na istom komadu papira obeležite polovinu male ose elipse počev od tačke A. Novodobijenu
tačku označite sa B.
Korak 3. Na papiru na kome radite skicu nacrtajte veliku i malu osu elipse u potrebnom položaju. Uz
pomoć prethodno napravljenog papira označićete niz repernih tačaka. Ovo se radi tako što se
tačka C postavi bilo gde na malu osu elipse, a tačka B na veliku osu. Tačka A pokazuje
položaj reperne tačke koju treba obeležiti. Ponavljajte ovu proceduru dok ne dobijete željeni
broj repernih tačaka.
Korak 4. Preko repernih tačaka izvucite elipsu u završnoj formi.

3.3. Proporcije i konstruktivne linije

Vrlo često su na skici jednog predmeta važniji međusobni odnosi glavnih dimenzija – visine, širine i
dubine, nego njegove stvarne veličine. Proporcija je odnos bilo koje dve dimenzije nekog predmeta.
Proporcije se na skici predstavljaju nizom preliminarnih linija koje se crtaju brzo i tanko. One mogu, a
ne moraju, da određuju položaje konačnih linija na skici. Njihova svrha je da formiraju podlogu,
strukturu u okviru koje će konačna skica biti urađena.

Prvi korak kod izrade svake skice je povlačenje konstruktivnih linija koje definišu gabarite i proporcije
predmeta koji skicirate. Konstruktivne linije su svetle, tanke linije koje grubo određuju neke elemente
skice ili crteža. Ne pokušavajte da konstruktivnim linijama definišete stvarne dužine, pošto se dužine
određuju kasnije, bilo presecima nekih linija, bilo drugim oznakama.

Konstruktivne linije daju dva elementa koje koristimo pri izradi definitivne skice: linije same po sebi i
presečne tačke dve linije. Na primer, konstruktivne linije se koriste za skiciranje definitivnih linija na
skici; tačke nastale presekom konstruktivnih linija se mogu koristiti za skiciranje kružnica. Obično se
oba elementa koriste na skicama. Pošto su sve dimenzije na skici određene, grupe konstruktivnih linija
koje formiraju pravougaonike, prizme ili druge oblike, postaju važan alat za očuvanje oblika i
proporcija predmeta tokom izrade skice.

Milimetarski papir može da se koristi kao podloga za definisanje konstruktivnih linija, ali ne može da
ih zameni jer podela na milimetarskom papiru ne može direktno da predstavi proporcije predmeta i
ima ih mnogo više nego što je potrebno za definisanje karakteristika predmeta. Najpogodnije je da se
konstruktivne linije izvuku preko milimetarskog papira radi definisanja oblika predmeta. Iskustvom
 Tehničko skiciranje 21

ćete steći sposobnost da radite sa malim brojem konstruktivnih linija, ali dok učite izradu skica sa
dobrim proporcijama, treba da ih koristite što više.

Sl. 3.12 Izrada proporcionalne skice

Skiciranje detalja može za početnike biti zbunjujuće. Najbolja strategija je da se predmet skicira u
fazama. Pre nego što započnete skicu pažljivo osmotrite predmet i identifikujte njegove karakteristike.
Jedna karakteristika može bit ceo predmet. Druga karakteristika mogu biti rupe, otvori, zaobljenja,
žljebovi itd. Na složenim predmetima neke karakteristike se mogu sjediniti u grupne karakteristike.

Svaka karakteristika je definisana nizom konstruktivnih linija. Sledeći koraci pokazuju kako da
načinite proporcionalnu skicu deleći je na sastavne karakteristike.

Izrada proporcionalne skice

Korak 1. Posmatrajte Sl. 3.12. Procenite proporcije gabaritnih mera predmeta. Na početku koristite
dve gabaritne mere: širinu i visinu. Konstruktivnim linijama skicirajte pravougaonik koji
predstavlja odnos ove dve dimenzije (Sl. 3.12, korak 1). Ovaj pravougaonik se naziva
granični okvir jer predstavlja spoljnje granice karakteristike koju skiciramo. Ukoliko je
predmet pravougaonog oblika završne linije će se poklapati sa obimom graničnog okvira.
Najčešće će završne linije dodirivati ili se delimično poklapati sa graničnim okvirom.
Korak 2. U okviru prvog graničnog okvira skicirajte druge, manje granične okvire koji predstavljaju
veće karakteristike predmeta. U unutrašnjosti ovih okvira skicirajte nove okvire koji
predstavljaju manje karakteristike predmeta itd. Vrlo često se jedna konstruktivna linija
koristi za više graničnih okvira. Svaki od skiciranih graničnih okvira predstavlja proporcije
jedne od karakteristika predmeta.
22 Grafičke komunikacije u tehnici

Korak 3. Nastavite da skicirate granične okvire dok i najmanja karakteristika predmeta ne bude
predstavljena svojim graničnim okvirom. Kada steknete više iskustva otkrićete da za neke
manje karakteristike nije neophodan okvir već se može skicirati direktno.
Korak 4. Kada su sve karakteristike predmeta predstavljene, skicirajte završne linije. Ove linije se
crtaju značajno tamnije nego konstruktivne linije.

Suština je u tome da, ako skicu posmatrate sa rastojanja dužine ruke, konstruktivne linije postaju teško
vidljive, a završne linije jasne i oštre. Ukoliko nema dovoljno kontrasta između konstruktivnih i
završnih linija, konstruktivne linije odvraćaju pažnju i zbunjuju. Učinite završne linije tamnijim ili
konstruktivne linije svetlijim ili oboje. U svakom slučaju konstruktivne linije nemojte brisati.

Neke konstruktivne linije ne pripadaju graničnim okvirima. Ove linije se koriste za obrazovanje
preseka radi definisanja nekih važnijh tačaka. Na primer, dijagonale graničnog okvira se mogu
koristiti za označavanje njegovog centra koji može predstavljat ili centar karakteristike koja je
označena ovim graničnim okvirom ili ugao drugog, manjeg graničnog okvira.

Jedna od najtežih tehnika skiciranja je da se učini da skica deluje skladno proporcionisana. Sposobnost
za dobro proporcionisanje će rasti sa iskustvom. Važno iskustveno pravilo je da ukoliko skica ne
izgleda dobro, ona verovatno i nije dobra.

Sl. 3.13 Milimetarski papir se koristi za Sl. 3.14 Određivanje dimenzija većih predmeta
merenje manjih predmeta
Razmera može da se promeni povećanjem ili
smanjenjem vrednosti. Na primer, da se
udvostruči veličina skice pomnožite 2,5 i 4 sa
2, pa crtajte na milimetarskom papiru koristeći
5 i 8 za širinu i visinu.

Bez obzira da li kopirate neki drugi crtež ili skicirate predmet, uvek ste u iskušenju da tačno
premeravate sve njegove karakteristike. Ovo bi poništilo svrhu skiciranja. Ukoliko precrtavate neki
crtež, najbolje je da ga samo iskopirate držeći original ispod tankog papira. Ukoliko morate da
smanjite ili povećate skicu, iskoristite milimetarski papir pa povećajte ili smanjite broj podela koji se
odnose na karakteristiku koju skicirate. Možete takođe da koristite milimetarski papir drugačije podele
(Sl. 3.13). Ako skicirate realan predmet, njegove dimenzije možete izmeriti lenjirom ili nekim drugim
prigodnim pomagalom (papir, olovka itd.). Ako skicirate veće predmete (Sl. 3.14), postavite se na
pogodnu udaljenost od tog predmeta držeći olovku u potpuno ispruženoj ruci. Jedan kraj olovke
poravnajte sa jednom ivicom karakteristike koju želite da premerite, a drugu ivicu karakteristike
 Tehničko skiciranje 23

označite palcem na olovci. Ovo ponovite za sve dimenzije od interesa. Pri tome morate sve vreme
stajati na istom mestu i držati ruku potpuno ispruženu za vreme odmeravanja.

U svim slučajevima, postepena dorada konstruktivnih linija od većih ka manjim karakteristikama

omogućava da stalno upoređujete svoju skicu sa predmetom i proveravate proporcije.

Skiciranje predmeta – vežba

Korak 1. Sakupite fotografije i slike iz časopisa koje prikazuju dvodimenzione predmete i oblike. One mogu
prikazivati skoro sve: različite predmete, logotip neke firme, fasade zgrada itd. Zadržite se na slikama
koje deluju ravanski tj. ne prikazuju dubinu (debljinu).
Korak 2. Položite paus ili tanak papir preko slike i zalepite ga lepljivom trakom za nju.
Korak 3. Skicirajte konstruktivnim linijama granični okvir cele slike. Pogledajte pažljivo sliku koja se nalazi u
graničnom okviru i identifikujte što je moguće više karakteristika ovog predmeta. Karakteristike mogu
biti i male ili da predstavljaju skup manjih karakteristika.
Korak 4. Dorađujte skicu izradom serije sve manjih graničnih okvira. Skicirajte od većih ka manjim karakteristi-
kama.
Korak 5. Po želji možete da zatamnite neke od linija sa slike da bi istakli najvažnije linije neke karakteristike.
Koje su to najvažnije linije neke karakteristike? Eksperimentišite sa različitim linijama da bi utvrdili
koje su važnije za predstavljanje nekog oblika sa slike.

3.4. Uvod u projektovanje

I skice i crteži predstavlaju predmete koje konstruišemo na više različitih načina. Mi živimo u
trodimenzionom (3-D) svetu, a najčešće ga, za umetničke i tehničke potrebe, predstavljamo u
dvodimenzionim (2-D) medijima. Iako je i papir, strogo gledajući, trodimenzionalan, njegova treća
dimenzija (debljina) je za nas beskorisna. Mora se napomenuti i da je ekran monitora računara takođe
vrsta dvodimenzionog medija i slike koje se na njemu projektuju podležu istim ograničenjima kao i
projekcije na papiru. Neke savremene tehnike, kao što su hologrami, stereogrami i sredstva za
virtuelnu realnost, su pokušaji da se trodimenzione ideje predstave kao trodimezioni oblici. Kako bilo,
crteži i skice su još uvek glavno sredstvo za predstavljanje 3-D predmeta.

Najveći broj različitih metoda projektovanja je razvijen radi rešavanja problema predstavljanja 3-D
slika na 2-D medijima. Teorija projektovanja i pripadajuće metode evoluirale su stotinama godina, a
inženjerska i tehnička grafika jako su od njih zavisne.

Tipovi projekcija koji se obično koriste kod

izrade skica su projekcije sa više pogleda,
izometrija (jedna od metoda aksono-
metrije4), kosa projekcija i centralna pro-
jekcija (Sl. 3.15). Ove četiri vrste projek-
tovanja se mogu podeliti u dve glavne kate-
gorije: skice sa više pogleda i prostorne
skice. Skice sa više pogleda predstavljaju
predmet skupom projekcija od kojih svaka
Više pogleda Izometrija
prikazuje samo dve od tri dimenzije
predmeta (o ovoj tehnici projektovanja biće
mnogo više reči u jednom od sledećih
poglavlja). Ostala tri tipa projektovanja
nazvana su prostorno skiciranje i
predstavljaju predmet u jednom prostornom
izgledu koji prikazuje sve tri dimenzije
predmeta. Kada se koriste različite vrste
projektovanja uvek dolazi do kompromisa; Kosa projekcija Centralna projekcija
neke su realističnije, neke se lakše Sl. 3.15 Vrste projekcija
4
Grupa tehnika za trodimenziono prikazivanje predmeta
24 Grafičke komunikacije u tehnici

skiciraju, a neke su razumljivije za netehnička lica.

Mehanički nacrtani prostorni crteži često mogu da budu teži za crtanje nego crteži sa više pogleda.
Različiti 2-D CAD bazirani alati olakšavaju izradu prostornih crteža. Verovatno najlakši način izrade
ovakvih crteža je korišćenje 3-D CAD programa za izradu modela predmeta. Ovakav model lako daje
prostorni prikaz predmeta kao i crtež sa više pogleda.

Drugi način klasifikacije metoda projektovanja je u zavisnosti od toga da li se koristi paralelno ili
centralno projektovanje. Izometrija, kosa projekcija i projekcija sa više pogleda koriste paralelno
projektovanje koje zadržava stvarne odnose karakteristika i ivica predmeta. Ova vrsta projektovanja je
osnova najvećeg dela inženjerskih i tehničkih crteža. Centralno projektovanje izobličava predmet na
sličan način kako to čini i naše oko tj. dobijaju se crteži i skice koji su jako bliski našoj vizuelnoj
predstavi o predmetu.

Pošto se skice i crteži sa paralelnim projektovanjem mnogo lakše izrađuju nego sa centralnim
projektovanjem, najveći broj skica i crteža uradićete na ovaj način, iako u izvesnoj meri izobličavaju
prikaz predmeta. Samo kada su predmeti na velikoj udaljenosti (mostovi, zgrade itd.) biće korisno da
predmet prikažete sa izobličenjem koje unosi ljudsko oko.

Sl. 3.16 Centralna projekcija

Kod centralne projekcije širina i dubina predmeta konvergiraju ka nedogledima

3.4.1. Izometrija
Izometrijska prostorna skica je vrsta paralelne projekcije koja sve tri dimenzije predstavlja u jednom
pogledu. Iako postoji više načina da se predmet orijentiše radi prikazivanja sve tri dimenzije,
izometrija ima standardnu orijentaciju koja je čini posebno jednostavnom za skiciranje. Pogledajmo
skicu na Sl. 3.16 koja je urađena pomoću centralne projekcije sa dva nedogleda. Za razliku od
centralne projekcije gde konstruktivne linije za širinu i
dubinu predmeta konvergiraju ka nedogledima, kod
izometrije ove konstruktivne linije su međusobno paralelne
sa uglom od 300 prema horizontu (Sl. 3.17). Više o ovoj
metodi biće reči u sledećim poglavljima.

Mnogi CAD programi će automatski pokazati izometrijski

pogled na osnovu prethodno urađenog 3-D modela
predmeta. Kod većine ovakvih programa postoje prethodno
definisani pogledi i po pravilu postoji i izometrijski pogled.
Po izboru se automatski na monitoru računara generiše
izometrijska projekcija, a najčešće se određuje i vidljivost.

Sl. 3.17 Izometrija

 Tehničko skiciranje 25

Sl. 3.18 Osnovni koraci za izradu izometrijske skice nekog predmeta

Izrada izometrijske skice

Izradite izometrijsku skicu predmeta prikazanog na Sl. 3.17.

Skiciranje izometrijskih osa

Korak 1. Izometrijsku skicu započinjemo definisanjem izometrijskih osa od kojih se jedna crta verti-
kalno, a dve pod uglom od 300 u odnosu na horizont (Sl. 3.18). Izometrijske ose predstav-
ljaju pravce tri glavne dimenzije predmeta: širine, visine i dubine. Iako se crtaju sa međusob-
nim uglovima od 600 ove linije su, u stvari, međusobno normalne u trodimenzionom pro-
storu.
Neophodno je da pre svega uočite prostor koji predmet zauzima. Najčešće je to neka
od prostih geometrijskih figura. U ovom slučaju to je prizma sa kvadratnom osnovom.
Ovoj inicijalnoj geometrijskoj figuri dodavaćemo detalje tako što ćemo dodavati ili
26 Grafičke komunikacije u tehnici

oduzimati manje geometrijske figure koje predstavljaju manje karakteristike predmeta

koji skiciramo.
Korak 2. Započnite skicu produžavanjem izometrijskih osa skiciranih u koraku 1. Dužine produženih
osa treba da odgovaraju širini, visini i dubini predmeta koji skicirate. Za potrebe ovog uput-
stva numerišite zajedničku tačku izometrijskih osa sa 1, a krajnje tačke sa 2, 3 i 4. Sve linije
izvucite kao konstruktivne.
Oblikovanje inicijalne prizme
Korak 3. Skicirajte prednju površinu predmeta povlačeći liniju paralelnu i jednaku po dužini sa di-
menzijom označenom kao širina počevši od tačke 3. Krajnju tačku obeležite sa 5. Zatim
povucite liniju paralelnu i jednaku po dužini sa verikalnom linijom – visinom (1-3) kroz
tačke 2 i 5. Na ovaj način je prednja površina predmeta završena.
Korak 4. Počevši od tačke 3 skicirajte gornju površinu predmeta tako što ćete povući liniju paralelnu i
jednaku po dužini sa linijom 1-4. Ovu linija je označena sa 3-6. Zatim, počevši od tačke 6
povucite liniju paralelnu i jednaku po dužini sa linijom 3-5. Ova linija je označena sa 6-7.
Skicirajte sada liniju 5-7. Ona bi trebala da je paralelna i jednaka po dužini sa linijom 3-6.
Bočnu površinu predmeta ćete skicirati povlačenjem linije 6-4 koja je paralelna liniji 1-3.
Sada imate konstruktivnim linijama skiciranu inicijalnu prizmu u koju se može smestiti
predmet koji skiciramo. Njegove dimenzije jednake su gabaritnim merama predmeta.
Dodavanje detalja inicijalnoj prizmi
Korak 5. Ovo započnite tako što ćete odrediti dimenzije prizme koju treba oduzeti od gornjeg desnog
ugla inicijalne prizme. Ove dimenzije označite kako je pokazano na slici u koraku 4. Po
prednjoj površini skicirajte visinu tako što ćete povući liniju paralelnu sa linijom 1-4 i
obeležite je sa 8-9. Povucite konstruktivne linije paralelne izometrijskim osama iz tačaka 8 i
9 i obeležite ih sa 9-10 i 8-11. Sada povucite liniju koja spaja tačke 10 i 11. Povucite
vertikalne linije iz tačaka 10 i 11 i obeležite ih sa 10-12 i 11-13. Spojite tačke 12 i 13 čime
ste dovršili skiciranje prizme koju treba oduzeti.

Kod jednostavnijih skica možete povući sve konstruktivne linije pre nego što zatamnite definitivne
linije. Kod složenijih skica gusta mreža tankih konstruktivnih linija može da dovede do zabune koja
linija pripada kojoj karakteristici predmeta. Zabuna može da bude još veća kod izometrijskih skica
gde linije ne predstavljaju dve nego tri dimenzije predmeta. Zbog svega ovoga, kada ucrtate oznake za
poslednje dve karakteristike predmeta u koraku 5, možete da započnete sa zatamnjivanjem linija koje
su već u konačnom obliku.

Korak 6. Sada je potrebno oduzeti prizmu čiju ćete dubinu i položaj obeležiti kako je pokazano na slici
u koraku 5. Povucite vertikalne linije iz obeleženih tačaka na linijama 1-4 i 8-9. Obeležite ih
sa 14-15 i 16-17. Povucite linije paralelne izometrijskoj osi iz tačaka 15, 16 i 17 i na njima
odredite širinu tražene prizme. Na gornjoj površini predmeta spojite krajnje tačke ovih linija
i novu liniju obelelžite sa 18-19. Iz tačke 19 povucite vertikalnu liniju do linije iz tačke 16
koja je povučena pod uglom od 300. Kod povlačenja ovih linija vodite računa o vidljivosti.
Potrebno je još od dobijene figure oduzeti dve prizme sa trougaonom osnovom. Odredite
daljine na kojima će biti ivice nagnutih površina kao što je pokazano u koraku 5. Od tačke
označene na liniji 1-8 povucite liniju pod uglom od 300. Označite novu liniju sa 20-21. Istu
ovakvu liniju povucite iz tačke označene na liniji 8-11 i označite je sa 22-23. Povucite sada
linije spajajući tačku 22 sa tačkom 20 i 23 sa tačkom 21. Ove dve novodobijene linije su
neizometrijske jer nisu paralelne ni sa jednom od izometrijskih osa. Ovaj postupak ponovite
na drugom kraku predmeta koji skiciramo.
Napomena: U postupku koji smo sproveli nismo vodili računa o eventualnim zaklonjenim
karakteristikama predmeta. Pri tome smo se poslužili konvencijom koja govori da se zaklonjene
karakteristike predmeta prikazuju samo kada je to neophodno za definisanje predmeta koji skiciramo.
Korak 7. Da bi dovršili skicu potrebno je još da potamnite vidljive linije.
 Tehničko skiciranje 27

3.4.2. Izometrijske elipse

Primetili ste sigurno do sada da se dosta pažnje poklanja skiciranju elipsi. Ovo dolazi od toga što je
najčešća geometrijska figura u tehnici pored prizme – cilindar. Kod prostornog prikazivanja cilindara
obavezno se javlja elipsa tj. krug koji je više ili manje izobličen (Sl. 3.20).

Sl. 3.20 Nastanak elipse Sl. 3.19 Izometrijske elipse

Ovo je razlog što je vrlo važno naučiti različite tehnike crtanja elipsi.

Izometrijska elipsa je posebna vrsta elipse koja se koristi za predstavljanje rupa, otvora ili cilindara u
izometrijskim skicama. Kod izometrijskih skica i crteža predmet se posmatra pod uglom, što ima za
posledicu da se svi krugovi pojavljuju kao elipse. Kada se skicira izometrijska elipsa vrlo je važno da
se velika i mala osa elipse postave na ispravan način. Na Sl. 3.19 prikazana je kocka u izometriji i
elipse na sve tri vidljive površine – gornjoj, prednjoj i bočnoj. Vrlo je važno zapamtiti ovu sliku jer se
ovakve elipse nalaze na većini izometrijskih skica i crteža. Osnovne karakteristike izometrijske elipse
u bilo kojoj ravni su:

 Velika i mala osa elipse su uvek međusobno normalne.

 Na gornjoj površini velika osa je uvek horizontalna, a mala osa je vertikalna.
 Na prednjoj i bočnoj površini velika osa je pod uglom od 600 u odnosu na horizont.

Skiciranje izometrijske elipse

Na Sl. 3.21 prikazani su koraci za skiciranje izometrijske elipse. Treba primetiti da su koraci skoro
identični onima za skiciranje kruga. Razlika je samo u orijentaciji i proporciji glavnih osa.

Korak 1. Izometrijsku elipsu skiciraćemo na prednjoj površini. Započnimo skicu povlačenjem

izometrijskog kvadrata čije su stranice jednake prečniku kruga.
Korak 2. Povucite konstruktivne linije duž dijagonala kvadrata. Na dugačkoj dijagonali je velika osa
elipse, a na maloj dijagonali je mala osa elipse. Dijagonale se seku u centru kvadrata što je
istovremeno i centar izometrijske elipse.
Korak 3. Povucite konstruktivne linije od središnjih tačaka stranica kvadrata preko centra. Ove linije
su ose simetrije kruga koga prikazujete u izometriji. Središnje stranice izometrijskog
kvadrata su tangentne tačke elipse i obeležene su sa A, B, C i D.
28 Grafičke komunikacije u tehnici

Sl. 3.21 Postupak za skiciranje izometrijske elipse

Korak 4. Povucite kratak eliptični luk između tačaka B i C i tačaka D i A.

Korak 5. Dovršite skicu povlačenjem eliptičnih lukova između tačaka C i D i tačaka A i B.

Skiciranje izometrijskog cilindra

Na Sl. 3.22 pokazani su koraci za skiciranje izometrijskog cilindra.

Korak 1. Skicirajte izometrijske ose. Da biste skicirali inicijalnu prizmu potrebno je da prvo na
prednjoj površini skicirate izometrijski kvadrat čije su stranice jednake prečniku cilindra.
Ovaj kvadrat će biti jedan kraj cilindra. U pravcu dubine pod uglom od 300 povucite

Sl. 3.22 Koraci za skiciranje izometrijskog cilindra

 Tehničko skiciranje 29

konstruktivne linije koje definišu dužinu cilindra. Oblikujte bočnu i gornju površinu
inicijalne prizme. Dužina bočne površine je jednaka dužini cilindra, a visina je jednaka
prečniku cilindra. Isto važi i za gornju površinu. Treba zapaziti da se skiciraju samo tri
dugačke ivice inicijalne prizme (jedna zaklonjena ivica se ne skicira) i samo dve stranice
zadnjeg kraja inicijalne prizme (dve zaklonjene stranice se ne skiciraju).
Korak 2. Povucite dijagonale i ose simetrije izometrijskog kvadrata. Skicirajte izometrijsku elipsu kao
što je prethodno pokazano.
Korak 3. Tačke preseka osa simetrije sa gornjom i bočnom stranicom kvadrata obeležite sa A i B.
Povlačenjem konstruktivnih linija od ovih tačaka pronađite korespodentne tačke na zadnjem
kraju inicijalne prizme. Ove tačke obeležite sa C i D. Skicirajte luk između tačaka C i D i pri
tome pokušajte da bude što sličniji delu elipse između tačaka A i B.
Korak 4. Na izometrijskom kvadratu pronađite tačke preseka velike dijagonale i elipse. Od ovih tačaka
povucite linije prema zadnjem kraju inicijalne prizme. Ove dve linije tangiraju elipsu i
dugačke su koliko i cilindar koji skicirate. Povucite sada kratke lukove od tačaka C i D do
krajeva dve prethodno skicirane linije. Cilindar je sada već vidljiv unutar inicijalne prizme.
Korak 5. Potamnite sve vidljive linije da dovršite skicu cilindra.

Na Sl. 3.23 nalazi se nekoliko primera izometrijskih skica. Možete i vi pokušati da ih skicirate.

Sl. 3.23 Primeri izometrijskih skica

3.4.3. Kosa projekcija

Kosa projekcija je još jedan način prostornog prikazivanja predmeta. Ona je pokušaj da se kombinuje
jednostavnost skiciranja u dve dimenzije sa neophodnošću prikazivanja treće dimenzije. Kod kose
projekcije se prednja strana predmeta vidi u pravoj veličini; samo treća dimenzija (dubina) se skicira
pod uglom. Kao i izometrija, kosa projekcija se dobija paralelnim projektovanjem (Sl. 3.24).

Zbog lakoće kojom se skicira prednja strana predmeta, kosa projekcija je korisna za prikazivanje
predmeta kod kojih je većina karakteristika smeštena baš na toj strani predmeta. Ovaj način prostornog
prikazivanja predmeta nije pogodan kada se veći broj karakteristika nalazi na bočnoj ili gornjoj strani
predmeta, posebno ako su to cilindrične karakteristike (rupe, otvori itd.).
30 Grafičke komunikacije u tehnici

Sl. 3.24 Razlika izometrije i kose projekcije

Kao i kod izometrije, zaklonjene karakteristike predmeta se ne skiciraju sem ako je to neophodno da
se kvalitetno prikaže predmet. Zbog načina skiciranja dubine predmeta, a u cilju zadržavanja
proporcija, neophodno je mere po dubini predmeta smanjiti na 1/2 do 2/3 prave veličine.

Skiciranje kose projekcije

Na Sl. 3.25 su prikazani koraci za skiciranje kose projekcije. Predmet je orijentisan tako da se najveći
broj detalja nalazi na prednjoj površini.

Korak 1. Započnite skicu određivanjem graničnog okvira kao što biste skicirali pogled sa prednje
strane predmeta. Odredite dimenzije i granične okvire svih karakteristika da biste održali
proporcije predmeta.

Sl. 3.25 Koraci za skiciranje kose projekcije

 Tehničko skiciranje 31

Korak 2. Da biste videli dubinu predmeta tj. da biste videli desnu i gornju površinu predmeta povucite
konstruktivne linije za dubinu pod uglom koji je između 300 i 450 iznad horizonta u desno (u
praksi se najčešće koristi ugao od 450). Ovo je prikazano na Sl. 3.25. Za razliku od ovog
pogleda, ukoliko želite da prikažete predmet odozdo, povucite konstruktivne linije za dubinu
pod istim uglom, ali ispod horizonta. Da biste prikazali predmet sa leve strane, povucite
konstruktivne linije za dubinu u levo. Skicirajte samo uglove koji će biti vidljivi.
Odredite dubinu duž skiciranih konstruktivnih linija da biste pronašli ivice zadnje strane
predmeta. Ukoliko biste dubinu predmeta obeležili u pravoj veličini došlo bi do toga da
predmet ne bude proporcionalan, da bude izobličen. Zato je neophodno da za dubinu upotre-
bite 1/2 ili 2/3 prave veličine (obično se iz praktičnih razloga koristi 1/2 prave veličine).
Korak 3. Povucite liniju između oznaka za dubinu predmeta da biste skicirali vidljive ivice zadnje
površine predmeta. Ove linije su paralelne ivicama na prednjoj strani predmeta. Sada morate
odrediti da li su ivice otvora na zadnjoj površini predmeta vidljive. Od centra otvora na
prednjoj površini predmeta povucite konstruktivnu liniju po pravcu dubine i na njoj obeležite
dubinu predmeta. Na ovaj način ste pronašli centar kruga koji predstavlja otvor na zadnjoj
površini predmeta. Skicirajte oba kruga koristeći isti prečnik.
Korak 4. Ukoliko se bilo koji deo kruga na zadnjoj površini nalazi u krugu na prednjoj površini pred-
meta, taj deo ivice otvora je vidljiv. Da biste dovršili skicu potamnite sve vidljive linije.

Ispisivanje teksta
32 Grafičke komunikacije u tehnici