Kiseline i Baze.

Elektronegativnost
Kiseline i baze imaju nekoliko definicija. Najpoznatija i ona koju vi verovatno znate je da su kiseline
donori H+ jona a baze OH- jona. Ali zašto kiseline doniraju baš H+ jone a baze OH- jone?
Elektronegativnost
Elektronegativnost je jačina kojom supstanca privlači elektrone. To znači da ako imate vezu između
dve supstance npr. neka supstanca XY elektroni koji sačinjavaju vezu će biti bliži supstanci koja ima
veću elektronegativnost (veća vrednost elektronegativnosti i element jače privlači elektrone). Npr kod
nekog jedinjenja opšte formule XY , X ima veću elektronegativnost pa bi veza između ta dva elementa
trebala da izgleda u stvari ovako:

X∙∙ Y umesto X ∙∙ Y

X je naš elektronegativniji element, odnosno on jače privlači elektrone i zato je ova veza bliža
elementu X. Koji su elementi jače a koji slabije elektronegativni? Nemetali imaju veću
elektronegativnost dok metali imaju manju elektronegativnost. Što i treba da nam bude logično jer
nemetali teže da prime elektrone kako bi dostigli konfiguraciju plemenitog gasa dok metali teže da
otpuste elektrone kako bi dostigli konf plemenitog gasa. Od nemetala najveću elektronegativnost ima
F pa O pa Cl pa N itd. Postoje tabele sa podacima na interenetu sa tačnim vrednostima i do njih nije
teško doći.

Kiseline

Dakle kiseline doniraju proton, tj. H+ jon. Hajde sada kada smo razumeli šta je elektronegativnost da
vidimo zašto kiseline doniraju H+ jone. Uzećemo prvo kiselinu HCl. Hlor je nemetal i ima veliku
elektronegativnost i iznosti oko 3 dok je za vodonik manja i iznosi oko 2,2. To znači da je elektronski
par između H-Cl bliži hloru i to izgleda kao što je prikazano na slici:

Gde je H zelene boje, Cl žute a crne tačke su elektroni, odnosno veza između dva atoma. Kako su
elektroni bliži Cl a daleko od H, vodoniku je lako da napusti molekul i sada postane H+ jon jer je taj
jedan elektron koji je imao ostavio hloru. Hlor je sada negativan jer je preuzeo jedan elektron od hlora.
Isti slučaj je i za HF, HBr i HI kiseline.
U slučaju H2SO4 kiseline, molekul izgleda ovako:
Gde su atomi H prikazani plavom bojom, S zelenom, 4 O atoma crvenom i crnim taćkama elektroni.
Ovde moramo da gledamo elektronegativnosti S, O i H. Za S je oko 2,6, kiseonik oko 3,4 i za H je oko
2,2. Dakle O je najelektronegativniji. On dakle uzima elektrone, tj najjače ih privlači, ali kako je vezan i
za S i za H (govorimo o 2 atoma kiseonika koja se na slici nalaze ispod atoma S) on može da ih
privlači i sa atoma S i sa atoma H. Ko će prvi da "popusti"? Prvi popušta atom H jer on ima manju
elektronegativnost od S, odnosno kako on ima manju sposobnost privlačenja elektrona on se odvaja
od od ovog molekula. To je za prvi H atom, drugi H atom se takođe odvaja od ovog sada jona (jer
jedan H+ već napustio moelkul) ali teže. Razlog je jer sada imamo negativno naelektrisan jon, to
negatinvo naelektrisanje delimično zadovoljava i taj kiseonik sa koga treba da odvojimo drugi H atom.
Sumporna kiselina disosuje i daje i taj drugi H+ jon, ali sam samo želeo da napomenem da njega daje
malo teže u odnosu na prvi H+ jon.
Ova pravila dalje važe za sve kiseline.

Napomena: Rekli smo da sumporna kiselina formule H2SO4 daje 2H+ jona, hlorovodonična HCl daje
naravno 1 H+, fosforna formule H3PO4 daje 3 H+ jona. A koliko daje fosforasta kiselina formule H3PO3?
Iako po formul iona ima 3 H atoma ona daje maksimalno 2 H+ jona, a razlog je sledeći. Taj treći H
atom je vezan za P a ne za O. Kako P ima sličnu vrednost elektronegativnosti kao i vodonik, ne dolazi
do pomeranja veze između ta dva elementa i fosforasta kiselina ne daje taj treći H+ jon.

Baze
Baze doniraju OH- jon. Razlog je isti kao i kod kiselina. Ako smo to razumeli, razumećemo i za baze
vrlo lako. Uzećemo npr bazu NaOH

Na je zelen, O crven i H plav. Elektroni su prikazani crnim tačkama. Kiseonik ima najveću vrednost
elektronegativnosti i on privlači elektrone i od Na i od H. Ali, H ima veću elektronegativnost od skoro
svih metala, tako da će kiseonik pre privući elektrone preko veze koju je ostvario sa Na nego sa H.
Kada jednom natrijum napusti molekul Na+, vodonik neće napustiti sada jon OH- jer je kiseonik
zadovoljio svju "glad" za elektronima uzevši ih od Na. I zato baze daju OH- jone. Ovo naravno važi za
sve ostale baze Mg(OH)2, KOH, Ca(OH)2 itd.

I za kraj da naglasim, na svim slikama nacrtani su samo elektroni koji učestvuju u formiranju veza,
ostale elektrone koji okružuju atome a ne učestvuju u vezama nisam crtao zbog preglednosti slika.