Endotermni i egzotermni procesi-

Rastvaranje i kristalizacija
Svi manje više znamo definicije da je egzotermni proces proces u kome se oslobađa, a kod
endotermnog procesa se ulaže toplota.Znamo i da se to meri promenom temperature sistema ili npr.
za hemijsku reakciju da se to utvrđuje računanjem promene entalpije reakcije.

Najbolji primeri za to su rastvaranje i kristalizacija neke soli.

Možda će jedna od tema biti posvećena kristalnoj rešetki, ali hajde da pretpostavimo da već znate šta
je kristalna rešetka a šta su slobodni joni. Ukratko, slobodni joni su atomi ili delovi molekula
kojima nedostaju elektroni pa su zato + ili imaju višak elektrona pa su onda - naelektrisani i
mogu slobodno da se kreću po sistemu, dok je kristalna rešetka stanje u kome su atomi (ili
joni) pravilno raspoređeni, kao kada biste zamislili vojnike koji čekaju u stroju.

Hajde da probamo da zamislimo da rastvaramo kuhinjsku so i da utvrdimo logično da li je to

endoterman ili egzoterman proces. Kuhinjska so je čvrsta supstanca. To znači da imamo kristalnu
rešetku koju sačinjavaju natrijumovi i hloridni joni. Mali deo ovakve kristalne rešetke možete videti na
sledećoj slici:

Žute sfere su joni hlora a zelene joni natrijuma. Vidimo da su te sfere povezane između sebe, u
ovom slučaju to su jonske veze kojim se oni drže i zato se ti joni ne kreću, zato je kuhinska so u
čvrstom stanju. Šta se dešava kada mi ubacimo ovu kristalnu rešetku, odnosno so u vodu? Dolazi do
rastvaranja, ali kako?

Jon natrijuma je pozitivno naelektrisan, jon hlora je negativno naelektrisan, a molekul vode je
dipol. Dipol znači da ima dva pola, odnosno da mu je jedan kraj pozitivno naelektrisan (deo gde
su 2 atoma vodonika) i jedan kraj negativno naelektrisan (deo molekula gde se nalazi atom
kiseonika) ((ovo "dipol" biće vam razumljivo kada napišem novu temu o elektronegativnosti molekula,
za sada vam je dovoljna samo ova informacija da ima 1 + i 1 - kraj)). Kada taj dipol, odnosno molekul
vode priđe rešetki, pozitivan kraj molekula vode se okreće ka atomu hlora koji je negativan. Kako je
voda prepuna molekula vode, sve veći i veći broj molekula vode će okruživati jon hlora. Kada dovoljan
broj molekula vode okruži jon hlora, oni će ga odvojiti, istrgnuti iz kristalne režetke i sada je jon hlora
"slobodan", odnosno nije vezan za jone natrijuma. Ovaj proces, kada molekuli vode okružuju neki jon
se naziva hidratacija.

Isto se dešava i sa jonima natrijuma, koje okružuju molekuli vode ali sada sa negativnim krajem jer je
jon natrijuma pozitivan i takođe ga odvajaju iz kristalne rešetke. Ako smo dodali malu količinu soli ovo
se dešava sve dok se potpuno ne rastvori kristalna rešetka i svi joni pređu iz kristalne rešetke u
rastvor. Ovaj proces možete videti na slici ispod, samo mala napomena, plavi molekuli su molekuli
vode i iako na slici samo 2 molekula vode okružuju jon, u pitanju je ipak veći broj molekula vode.Kako
bi slika bila pregledna ja sam stavio samo 2 molekula vode.

Ok, rastvorili smo kristalnu rešetku ali kako ja da znam da li je proces egzoterman ili endoterman? E
sada treba da uključimo logiku. Imali smo jone koju su bili mirni (u kristalnoj rešetki) i kada smo ih
rastvorili mi smo ih pokrenuli (kada su postali hidratisani).Sada na trenutak zamislimo fudbalski teren
na kome stoji lopta. Lopta stoji i naravno neće se pokrenuti sama od sebe,a da bi se pokrenula mi
moramo da je šutnemo nogom. Šta smo tada uradili? Mi smo uložili svoju energiju i predali deo
energije lopti, odnosno mi smo joj dali kinetičku energiju. Drugim rečima, da bi lopta počela da se
kreće ona je morala da primi neku energiju, tj primila je energiju koju smo mi uložili. Ako smo mi imali
mirne jone u kristalnoj rešetci i tokom rastvaranja su se pokrenuli, da li su onda oni primili ili odali
energiju? Oni su primili energiju, kao u slučaju kod lopte. Samo u slučaju jona oni energiju dobijaju
dobijaju iz sistema. Ako se ulaže energija u neki sistem to je onda endoterman proces, dakle razaranje
kristalne rešetke je endoterman proces.

Sada razmislimo kakav je proces kristalizacije. Ako smo imali rastvorene jone i dobijamo kristale, šta
se u stvari desilo? Imali smo jone koji su se kretali i sada su odjednom stali. Ako su se kretali to znači
da su oni imali energiju, a kada stoje to znači da nemaju više tu kinetičku energiju. Šta se onda desilo?
Oni jednostavno oslobodili tu svoju kinetičku energiju. Zato se pri procesu rastvaranja čaša hladi, jer je
to endoterman proces, odnosno proces pri kome se troši energija.

Nadam se da je sve ovo bilo logično, i u suštini to bi bilo to, ali postoji jedna mala caka koju moram da
spomenem. Ako ste srednjoškolac ovo vam je verovatno bilo dovoljno i ovaj pasus možete da
preskočite i da nastavite sa naslovom "slično se u sličnom rastvara" ali ukoliko ste student onda
morate da uzmete još jednu stvar u obzir, a to je proces hidratacije. Da bismo rastvorili nešto mi smo
imali pored razgradnje kristalne rešetke i proces hidratacije. Moramo uzeti u obzir kakav je proces
hidratacije, egzoterman ili endoterman? Opet uključimo logiku. Molekuli vode su se kretali kroz rastvor,
naišli na jone, okružili, odnosno sada su oni formirali neku vrstu veze, odnosno usporili svoje kretanje
delimično i zato je proces hidratacije egzoterman. Čekaj, pa je li rastvaranje endoterman kao što smo
gore naveli ili egzoterman proces zbog hidratacije? Rastvaranje je skoro uvek endoterman proces, a
to da li će biti endoterman ili egzoterman u stvari zavisi od ova dva ukupna procesa, osnosno šta će
biti veće. Jednostavno, ako nam je više potrebno energije za razgradnju rešetke nego što nam se
oslobodi energije pri hidrataciji (što je najčešće slučaj) onda će proces rastvaranja biti endoterman. Ili
biće egzoterman ukoliko je obrnuto. Isto ovo važi i za proces kristalizacije.

Slično se u sličnom rastvara

Da li ste razmišljali zašto se nešto rastvara u vodi a nešto ne i šta znači ova izreka "slično se u
sličnom rastvara" ? Naveli smo u textu gore da je voda dipol, da ima jedan + i jedan - kraj. Takođe,
rekli smo da se so sastoji od jona natrijuma (koji je +) i jona hlora (koji je -). To je ta sličnost koja se
spominje. Voda je u mogućnosti da rastvori kuhinjsku so zato što joj je ona "slična" odnosno sastoji se
od jona koji imaju naelektrisanje. Zato se npr. plastika ne rastvara u vodi, jer se ona ne sastoji od jona
pa voda ne može da se orjentiše i hidratiše molekule od kojih se plastika sastoji.