Космички рат (182 – 203)

„Ми смо у рату, а ја сам војник“, рекао је Мухамед Сидик Кан, Британац који је само
пар сати након објаве овог снимка извршио терористички напад у лондонском метроу
7. јула 2005. године. Он је себе видео као браниоца своје вере који је у рату за који је
само он знао да се одиграва. Изјавио је :“Сад ћете и ви да осетите реалност ове
ситуације“. Сличан мотив је био и 2015. године, када је у Калифорнији у Сан
Бернандину убијено 14 људи. Тада су на страницама онлајн магазина „Дабик“, Сиед
Ризван Фарук и његова жена Ташфин Малик представљени као хероји, а и још битније
за разумевање овог текста, као војници.То није био рат покренут од стране ИСИС-а,
већ од стране запада. Акција браћног пара је била договор на крсташки поход
предвођеном САД-ом у њиховом рату против Халифе.

То је тврдио и Бин Ладен, много пре терористичких напада, у својој фетви из 1998.

године. „Свет је у рату“, рекао је тада, а посебно је нагласио да је то јасна објава рата

Богу, његовом посланику и муслиманима. И заиста, када су након 9/11 ове акте медији

назвали ратом, а не криминалом, испунила се Бин Ладенова жена за поимањем сукоба

који воде. Међутим, ове замишљене ратове нису водили само исламисти. Брејвик је

себе замишљао у војној униформи и као команданта Витезова темплара. Његов рат је

био рат против мултикултуралног друштва. „Господ Бог је човек рата“ рекао је Карл

Нобел, вођа Хришћанског идентитета. Оваквим размишљањима они чине Богу

прихватљиве акте. Када је Боб Метјуз био умешан у убиство јеврејског talk show

водитеља, рекао је да су били у стању рата и да је Библија књига рата и књига мржње.

У традицији и сликама божанског ратовања они често налазе инспирацију. Карл Нобл

је дао библијско образложење, тј. оправдање. „Бог је човек рата“ (Излазак 15:3).

Космички рат је већи од живота. То је метафизички сукоб добра и зла и оно што чини

сукобе много агресвнијим је чињеница да је овај космички рат пренет на свакодневни

живот и свакодневну политику. Брошура Аријевске нације тврди да „Верујемо да се

данас води битка између деце таме и деце светлости“.

Јеврејски активисти, Меир Етингер и његов деда рабин Меир Кахане су, такође,

сматрали да су им дела одобрена у божанском рату. Исто тако, масакр Голдштајна у

Хеброну је описан као војни чин. „Сви Јевреји су у рату са Арапима“. Кад се

присетимо Махмуда Абухамила, важно је нагласити и његов коемнтар да САД нису

свесни да је рат у току. Слично томе и Ајатолах Хомеини каже „Живот је вера и

борба“. Када је реч о хинду, Барати џаната партија подсећа на слике великих ратова

хиндуистичких епова Махабхарате и Рамајане. Амин Вирату је позивао на одбрану

бурманског будизма.

Велики сценарији

Рат је борба за све или ништа, ту нема компромиса и ту влада нерационалност.

Позиција милитантности је непоколебљива, а сукоб, заправо, нико и не жели да реши.

РАТ ДАЈЕ ИЗГОВОР ДА БУДЕТЕ НАСИЛНИ. Због тога, обични људи уопште и не

схвата да је у току рат, чији су и они део. Доста Европљана се плаши имиграната, али

готово немогуће је наћи некога ко би их због тога убио (Као што је то урадио Брејвик).

Он је био у стању рата, за остале је био лудак, а самом себи је био херој. Што се тиче

абортуса, то је такође озбиљно морално питање. Људи имају ставове, али какви год они

били, ретко ко је спреман да убије због њих. Мајкл Бреј јесте. Он је водио рат, у ком је

зло неприметно ушло у све поре друштва. Баш због тог неприметног уласка, масама

нико није ни јавио да су у рату и нису забринути за последице. Он је ситуацију и

поредио са Другим светским ратом, када су људски животи занемаривани и када се

вршило неселективно убијање. Он је тако видео и абортус. А „мали рат“ који је он

водио, сматрао је да може мотивисати и друге. И Брејвик и Бреј сусматрали да је свет

између сила добра и зла, слично онако како су то сматрали и ИСИС и Ал-Каида, Аум

Шинкирјо у Јапану или Кахана у Израелу. Тако је Аум Шинкурјо желео да

испровоцира сукоб и нови глобални рат, у ком би се родила анархија, а затим и

стварање глобалне политичке моћи.

Хришћамски идентитет је тражио оправдања на пророчанствима. Они полазе још од

Луцифера, тј. његове љубоморе. Неки од његових агената под маском људи , који су

тврдили да су Јевреји, су деловали по свету. Чак је и Апостол Павле био предмет

дискусије, јер римокатоличку цркву сматрају преваром. Издали су и лажни приручник

„Протокол учених сионских стараца“, који је наводно дело ционистичког конгреса у

Базелу 1897. године. Ту су наведена 24 корака да јеврејско-комунистичка завера

завлада светом, између осталог ту су монопол, наоружање, слобода говора, права

мањина, подстицање порнографије, оснивање националне банке, стварање кредитиних

картица итд.

Даље, мичигенска милиција, са којом је Тимоти Меквејн био повезан, причала је како

влада САД-а има програм којим сваког контролише. Они су вежбали герилске ратове,

како би се заштитили од хорди комуниста, Латиноамериканаца и црначких банди.

 Црначке банде и Латиноамериканци

У Тарнеровим дневницима сценарио креће када Либерални Конгрес доноси закон

којим се укида власништво над ватреним оружјем. Ту одлуку спроводе агенти

узимајући и пленећи оружје. Бели хришћански патриоти пружају отпор, делују у

подземним ћелијама. Они праве бомбу од амонијум нитрата и мазута и камионом

шаљу испред седишта ФБИ у Вашингтону. Експолозија убија преко 700 људи уз

поруку за Вашингтон пост која каже „Бела Америка ће живети“. Тако инспирасан и

Меквеј изводи напад на Федералну зграду у Оклахоми.

У Израелу екстремисти сматрају да рад траје од библијских времена, а крај је могућ

само кад Арапи оду. Рабин Исраел Росен тврди да су данљшњи непријатељи Јевреја

оличење народа Мелека. Овај сукоб који се води у Палестини је више од обичног

политичког сукоба, то је космички сукоб, то виде као борбу добра и зла.

ИСИС непрекидно говори о рату, у ком ће према пророчанствима који износе

најбитнији сукоб бити на Леванту, а кључна битка у Дабику (Што је и назив оног листа

од малопре). „Црне заставе ће доћи са истока и убијаће на начин на који до сада нико

није убијао“. Непријатељи су Римљани, Запад и Јевреји. Ово је трансцедентална борба

у којој не постоји суживот, презиру се мировни споразуми, а средства се не бирају.

Како је навео један хришћански екстремиста у САД-у, уколико је потребно и вода да се

затрује да се постигне циљ, допуштено је. Мајкл Бреј је створио етичку разлику између

легалног у мирном друштво и морално оправданог у рату. Тако се практично сваки акт

може оправдати.

Рат симболима

Слике о апокалиптичким ратовима им дају смисао. Један хришћански екстрем је

рекао :“То је било најчдесније искуство у мом животу“. Денвер Партментер је кратко

изјавио:“Вау, то је то“. Ови људи су мислили да схвате, али и контролишу своју

судбину и веровали су да раде велике ствари.

Идеја о ратовању тесно је повезана са религијом. Натали Земон је изучавала ту

повезаност. Многе агресивне радње проистекле из Библије су остале да се користе. То

важи и за остале религије. Тако религије стварају посредно искуство рата. Протестанти

су охрабривали своје вернике да ратују против злих сила. Харијет Крабтре је тврдила

да је „Модел ратовања“ врло изражен у химнама, трактатима итд.

Све религије нуде избављење од смрти. Рат је стање конфузије, а староенглеска реч

were значи збрка, конфузија. Религија намеће ред, да се савлада смрт и зато она

показује слике дисхармоније коју она обуздава. Тако је и у Христу насиље обуздано.

Дела насиља тако постају само симболи. Они су лишени ужаса, јер им је дато

религиозно значење и постају оправдана (Нпр. позната прича у хиндуизми о Арђуни).

Људи могу безбедно да доживе драму космичког рата, без да се дохвате оружја.

Када симболи постану смртоносни

Али ако религије обуздавају насиље, како га у исто време и производе? Ако се жела за

насиљем у религији контролише каналисањем у безазлене ритуале, одакле онда

насиље? Како се то космичко и неухватљиво метафизичко насиље претвара у стварно?

Постоје две ситуације. Религија доводи духовне особе у насиље или насилне ситуације

траже религиозно оправдање. Фокус је на овом другом.

Када ће доћи до сукоба окарактерисаног као космички рат

1. Борба која се доживљава као одбрана основног идентитета и достојанства

Монаси у Шри Ланки или Мјанмару су позивали на одбрану теревада будизма, због

страха од изумирања. Исто чине и Палестинци. Сличан ефекат има и осећај понижења,

какав је био случај код Голдштајна, јер је сматрао да су Јевреји понижени.

2. Изгубити борбу би било незамисливо

Нема одступања, ни код Јевреја, ни код Арапа. Што је питање нефлексибилније, то се

више гледају као испуњења светих књига. (Нпр. нефлексибилно питање изградње

Соломоновог храма).

3. Борба је блокирана и не може се добити у реалном времену

Када сунити доживљавају крах у Ираку у постсадамовском времену, КОСМИЧКИ РАТ

је близу. Онај рат који нуди ИСИС и Ал-Каида. Када је ухваћен Шоко Асахара, његов

циљ је био да покрене космички рат. Према антропологу Вестону ЛаБару, тренуци

очаја подстичу религију. Тако је нпр. 1870. године, када је ухваћена група Индијанаца

из племена Паиуте, они су ушли у хипнотички транс религије, познат као Ghost dance.

Борба која почињеу свакодневним условима, дакле, може постати космички рат. Када

се борба сакрализујем уздиже се до монументалних размера. Насиље је легитимисано,

а најмања провокација може довости до терористичког напада. Тако ће бити све док

једна страна не буде уништена.