Moony Witcher - Nina, Devojčica Sa Šestog Meseca 2 - Nina I Tajna Osme Note

Devojcica sa
ŠESTOGÊSECA
EVRO
Priča
Leto je prošlo, ali u Veneciji još se

priča o neobičnom danu od pre dva
meseca kada su mnogi videli kako
statua Krilatog Lava uzleće. Stvar-
nost ili fantazija?
Proglas novoga i zastrašujućeg gra-
donačelnika treba da ućutka svaki
glas, svaku sumnju: statua je uvek
bila tu, nepomična. Ko god se usudi
makar i da nagovesti neku magiju
biće vezan lancima i bačen u mračne
i vlažne ćelije zatvora Pjombi.
Nina De Nobili zna...
Zna dobro da je Lav leteo: bila je pri-
sutna! Baš tom prilikom je pobedila
svog neprijatelja, grofa Karkona Ka’
d’Ora koji je nestao u talasima lagu-
ne.
Počinje tako nova neviđena avan-
tura Nine, male alhemičarke koja se
nanovo zauzima da spase sudbinu
Šestog Meseca. Uz pomoć svojih ne-
razdvojnih četvoro prijatelja Česka,
Dodoa, Roksi i Fjore, kao i androida
Maksa, Nina kreče na put unazad u
vreme, stigavši tako do starog Egi-
pta.
Ali Karkon... da li je stvarno mrtav?
Ilustracije na omotu: Ilarija Mateini

Mojoj majci Lilijani, koja mije pružda život pun Ljubavi.
Mom ocu Renatu, koji mcjc naučio štaje Sioboda.
Od srca zafivaljujem Bruni.
Naslov originala
Monny Witcher, Nina e il Mistero dell’Ottava Nota
Ilustracije Ilaria Matteini
© Giunti junior (Giunti Editore S.p.A.), Firenze-Milano, 1. edizione 2003

© za Srbiju i Crnu Goru IKP EVRO, Beograd, Beogradska 6
Muni Vičer
Beograd, 2004.
Ni n.i i lajna OSME NOTE
Proglas
SVIM GRAĐANIMA
Obaveštavaju se svi građani da ne postoji nikakav ,,vi-

rus” koji bi mogao razneti u vazduh stare statue našeg
grada: spomenici i skulpture jesu i ostaće na mestu.
Ko god tvrdi da je Krilati Lav sa San Marka živ za-
hvaljujuči nekoj magiji biće optužen za prevrat, ozbiljno
remećenje mira u laguni, podsticanje klevetanja Venecije.
Prestupnici će biti bačeni u okove, odvedeni u zatvor
Pjombi i baćeni u mračne i vlažne ćelije Duždeve palate,
gde će čekati suđenje koje će se odvijati na javnom trgu.
Gradonaćelnik Venecije
LSL
Prolog
Više od dve hiljade plakata pretećeg Proglasa bilo je

izlepljeno tokom noći 3. septembra po svim gradskim
zidovima Venecije. Ujutro, veliki deo Venecijanaca go-
tovo uopšte nije izgledao iznenađen. S druge strane, novi
gradonačelnik, markiz Loris Sibilo Loredan ( LSL), već je
prethodnih dana najavio da će preduzeti drastične mere i
svet, umoran i zaplašen, nije više želeo da sluša o toj za
sva vremena prokletoj mermernoj statui.
Ipak, poneko se zaklinjao da je video kako se mrda rep,
drugi su pričali kako njegove oči odašilju čudan snop Iju-
bičaste svetlosti koja noću na mahove osvetljava Duždevu
palatu i trg San Marko. Ali niko nije imao hrabrosti da
otvoreno kaže da je statua Krilatog Lava... živa!
Naravno, mnogi su prisustvovali senzacionalnoj sce-
ni koja se desila pre dva meseca, kada se mermerni Lav,
koji je iznenada nestao jednog toplog julskog jutra,
vratio posle nekoliko sati i postavio se na svoj istorijski
stub. Ali, zapravo, malo ko je verovao da jedna teška
statua može da odleti tek tako: sve je, međutim, na-
vodilo na pomisaonda je reč o magičnom događaju.
Neverovatna priča obišla je svet stvarajući značajnu
pometnju u gradu, a prethodni gradonačelnik bio je
prinuđen da podnese ostavku. Na njegovo mesto na
brzinu je imenovan jedan od najvećih venecijanskih
uglednika, markiz LSL. Oko pedeset godina, jakog i
odlučnog karaktera, glatke, malo prosede kose, veoma
umornog lica, tamne kože i mrkozelenih očiju, novi
gradonačelnik prihvatio se obaveze jer mu je, kako se
govorkalo, jedna veoma bogata venecijanska ličnost po-
klonila zlatni rudnik.
Nina i tajna OSME NOTE
Markiz, oslanjajući se na dvanaestak sumnjivih oso-

ba, prvo je nastojao da smiri strasti, smesta pokrenuvši
istragu o misterioznim činjenicama. Međutim eksperti,
iz čitavog sveta skupljeni da bi proučili neobičnu poja-
vu, nisu uspeli da daju zadovoljavajuče odgovore. Samo
se jedan ugledni engleski profesor usudio da iznese
pretpostavku da je Krilati Lavbio pogođen nekom vrstom
„virusa” koji napada stare statue, no teza, mada pri-
vlačna, brzo je bila odbačena, možda zato da se ne bi
stvarala nova pometnja. I baš iz tog razloga Loris Sibilo
Loredan, posle jednog dugog i uzbudljivog sastanka
največeg stepena tajnosti sa svojim najmočnijim i naj-
odanijim izabranicima, naredio je da se izlepe zidovi
plakatima sa Proglasom, u nadi da če tako staviti tačku
na svaku diskusiju. I uspeo je... ili gotovo uspeo.
U stvari, misterija koja je obavijala čuvenog Lava
nastavljala je da golica radoznalost venecijanske dece,
koja su se dobro sečala kako je mermerna životinja
letela i uopšte nisu prestala da veruju da je to stvorenje
čarobno. Tako su počela da fantaziraju u potaji. Da...
samo u potaji, jer svaki put kad bi neko od njih o tome
javno govorio, odmah bi bivao učutkan. Čak ni nastav-
nici nisu imali nikakvu želju da raspravljaju o argumen-
tima, naročito sada kada je školska godina započela, pla-
šeči se da bi u razredima morali govoriti o magiji i alhe-
miji: strogo zabranjenoj materiji!
Stoga je deci ostalo jedino rešenje: umešati u stvar
jednu devojčicu koja poseduje magične moči. A ko bi to
drugi bio nego Nina De Nobili, devojčica sa Šestog
Meseca, koja je preuzela obavezu da se bori protiv Zla
da bi, zajedno sa svojim prijateljima Dodoom, Českom,
Fjore i Roksi, spasila jednu planetu svetlosti nazvanu
Ksoraks?
Prvo poglavlje
Kobno spasavanje i
Srebma Kocka
Dvanaestog septembra u jedanaest časova ujutro, Lju-

ba, Ninina ruska dadilja s Ijupkim nadimkom Puslica,
uđe u Vilu Espasija praveći veliku buku. Baci na zemlju
torbe za pijacu i uzviknu: „Piljar mi je to šapnuo na uvo.
Kaže da je video kako se pomera griva. Ja mu verujem!
Verujem mu! Piljar je jedna ozbiljna osoba, uopšte nije
dete i ne bi imao nikakav interes da priča koješta.”
Nina odjednom proguta komad čokolade koji je ima-
la u ustima, zatvori knjigu iz alhemije, naglo ustade iz
fotelje i zapanjeno pogleda rusku dadilju: „Griva?”
,,Da, da, griva. Krilati Lav je živ. Piljar ne govori
neistinu”, odgovori Ljuba uzrujano dok je skupljala ja-
buke, celer i paradajz koji su se razleteli iz torbi.
,,Ma hajde Puslice, šta pričaš?” Nina je bila radoz-
nala, ali nije želela da to dadilja primeti.
„Slušaj Niočka, mislim da ti dobro znaš o čemu go-
vorim”, reče ženazpodižući glas. „Nemoj mi reći da to
nema nikakve veze s onom čudnom magijom koja je
učinila da Lav leti. Nisam te nikada ranije to pitala, ali
sada... dakle sada zaista želim da znam da li je ta živo-
tinja... sve u svemu, ta statua, opasna ili nije?”
,,Ne znam. Možda je bolje o tim stvarima ne pričati...
to je rekao i gradonačelnik. Je li tako da uopšte ne bi
želela da završiš u zatvoru?”, suvo uzviknu devojčica.
Žena, sa svom svojom telesinom stade pravo ispred
nje, stavi ruke na bokove i pogleda je strogo: „Možda
hoćeš reći da se slažeš sa Sibilom Loredanom?”
,,Ne, ne. Nikako. Ne dopada mi se taj gradonačelnik.

Ljigav je kao crv”, brzo odgovori Nina.
„Aha, dakle znaš nešto o njemu!”, uzviknu Ljuba
približivši svoje lice devojčicinom.
„Znam da nije dobra osoba i da ne voli magiju i
alhemiju”, odgovori Nina uzmičuči.
„Afera s Lavom mora da je i tebe zastrašila!”, odvrati
silovito Ljuba. ,,A zatim malena, gledaj da me ponekad
poslušaš. I tvoj deda, o kome sam uvek s Ijubavlju bri-
nulai koji serazumeo u alhemiju, slušaomeje. Budi pa-
žljiva, Krilati Lav je opasan. Sledi ti svoj put, ali ne gladaj
samo u daljinu, primeti i ono što je pored tebe. I male
stvari, najjednostavnije, mogu ti pomoči da shvatiš šta
je zaista važno u životu.”
Puslica nikada nije bila tako odlučna i zagonetna. Njen
dugi govor uznemiri Ninu koja, oborivši oči, prošaputa:
„Izvini Puslice. Nisam htela da te ne uvažavam. Ali znaš...
o nekim stvarima više volim da ne pričam jer ...”
Dadilja je brzo prekide: „Ne želim da znam ono što
nečeš da mi kažeš. Ali moraš naučiti da slušaš reči
drugih. Sada se vrati svojim knjigama. Idem u kuhinju.
Rekla sam ti ono što sam morala!”
Ljuba sc udalji u pratnji Adonisa i Platona: Ninina
doga i mačak behu očigledno gladni, a njihova mala
gazdarica i suvišc usrcdsrcđena na dadiljin prekor da bi
zadovoljila njihovu potrebu! Dcvojčica je neprestano
mislila na Ljubine reči: u stvari, ko bi bolje od nje koja je
oduvek vodila brigu o Vili Espasija, mogao razumeti
tajni svet deda Mišine alhemije?
Nina je bila veoma zabrinuta od kada je neprijatelj
broj jedan, grof Karkon Ka’d’Oro, iščezao u morskim
talasima. Da li je zaista bio mrtav? Nije uspevala da sebe
POG. 1 - Kobno spasavanje i Srebrna Kocka
u to sasvim ubedi. I uvek isto pitanje dolazilo joj je na

um: „Ako je na neki način uspeo da se spase i sad smišlja
strašnu osvetu?”
Činjenica da su i dalje kružile glasine i šuškanja o
statui Krilatog Lava, sve više ju je uznemiravala, mada,
upravo zahvaljujući tom magičnom događaju, deca su
počela da misle i maštaju što dugo pre toga nisu činila.
A to je imalo dragocenu važnost: spasavanje Ksoraksa,
planete svetlosti, uistinu je započelo!
Nije baš da Nina nije imala ništa s događajem... Šta
više, upravo je ona, zajedno sa prijateljem Dodoom,
spasila Lava iz morskih dubina i omogučila da se on
vrati na svoje mesto.
Ali, bila je jedna stvar koja joj nije davala mira: našli su
na plaži čudan pergament, koji je parafirao trajni spora-
zum između životinje i Karkona. Možda je zaista Krilati
Lav postao Grofova tvorevina, kao što je nagovestila Ete-
rea, Velika Majka Alhemičarka sa Ksoraksa.
A ako je to bila istina, onda... Karkon je još živ!
Kobni alhemičar još je mogao da naudi! Mogao bi je
ubiti, onako kako je učinio s njenim dedom Mišom
koji, da bi sprečio da mu otme Taldom Luks, magično
žezlo Šestog Meseda, pustio je da ga usmrti moćni struj-
ni udar Pandemona Mortalisa, strašnog Karkonovog
mača. Zapravo, na podu u Vili Espasija ostala je samo
iznošena odeća profesora Miše, koji se transformisao u
svetlost i „odleteo” na Ksoraks, izgovarajući Finalnu
Rečenicu. Nina nijepoznavala sadržinu te rečenice: Ete-
rea joj je objasnila, Ijubazno i uzdržano, da je reč o ne-
prikosnovenoj tajni.
Devojčica sa Šestog Meseca imala je još toliko stvari
da otkrije, da nauči, a sumnja da njen veliki neprijatelj
nije mrtav, nemalo ju je zabrinjavala.
Uze mobilni telefon i nazove Česka: „Dakle, ti i

ostali, jeste li kontrolisali da li se Lav pomera?”
„Slušaj Nina, ja i Roksi čuvali smo stražu kod statue i
ove noći. Naši roditelji veruju da smo spavali kod tebe...
Svakako, ništa se nije desilo. Lav se ne miče, a iz nje-
govih očiju ne izbija nikakva Ijubičasta svetlost.” Čes-
kov glas bio je umoran i on nije više mogao da stoji i fik-
sira tu glupavu mermernu statuu.
„Dobro, dobro. Ali glasine ovde ne prestaju! Ljuba

mi je ispričala da je čak i piljar sa Đudeke video kako se
Lavu pokreče griva. Da se vi niste slučajno u toku stra-
žarenja uspavali i prevideli ono što se dešava?”, insisti-
rala je Nina.
„Ako nemaš poverenja, možeš sama otiči tamo!”,
suvo odvrati Česko, na šta Nina odmah uzvrati: ,,U
redu, hajde, ne uzbuđuj se”.
Tada Česko dodade mobilni Roksi: „Veoma smo
budni! Ali, znaš li da je to opasno? Ako nas otkriju
poslače nas na robiju. Veoma smo umorni. Najzad, ne
znam više šta da kažem majci. Predugo sam van kuće i
rizikujem da me otkriju. Razumeš?”
„Svakako, svakako, u pravu si. Ali, zar vaši roditelji
nisu na poslu?”, upita Nina.
„Jesu, jesu. Českovi i Dodoovi roditelji veoma su zau-
zeti. U Ateljeu Bauta poslovi idu punom parom: treba da
pripreme sve za predstojeći Karnerval. lako je tek septem-
bar, već je mnogo porudžbina. Zamisli, Českova mama
mora da sašije hiljadu damskih kostima iz osamnaestog
veka, dok su Dodoovi roditelji zaposleni na izradi tri
hiljade otisaka za maske, u gipsu i presovanoj hartijil”
Tada Česko jJonovo progovori: „Sve u svemu, svi su
veoma zauzeti, ali ipak su to roditelji! Pitaju nas kog
đavola i gde odlazimo po čitav dan! A zatim, znaju da ne
učimo, a škola počinje za nekoliko dana.”
,,Pa da. U pravu ste, naravno da ne smete da pres-
kačete lekcije. Ali, setite se, moramo otkriti da li je Kar-
kon još živ i da li je Lav opasan. Ksoraks mora biti spa-
sen, nikako ne smemo sedeti skrštenih ruku!”, opomi-
njala je Nina, nastojeći da prikrije svoju zabrinutost.
„Pre no što se vratimo kući, sačekaćemo da stignu
Dodo i Fjore da nas odmene, makar malo ćemo proše-
Nina i tajnaOSME NOTE
tati i otići da vidimo kakvi vetrovi duvaju u Palati Ka’

d’Oro. Potom ćemo te obavestiti.” Tako Česko zaključi
razgovor.
Nina se sruči u fotelju u Dvorani pomorandži, jed-
noj od mnogobrojnih odaja u Vili Espasija, i razmisli šta
joj je činiti. Njene avanture započele su pre nekoliko
meseci, od kada je profesor Miša „napustio” Zemlju,
ostavljajući svoje teško alhemijsko nasleđe unučici. Sva-
kako, četvoro prijatelja sa Đudeke već je pomoglo Nini
da ponađe Prvu Tajnu, odnosno Atanor, Večnu Vatru
koja sadrži Jaku Dušu univerzuma i koju je Karkon
pokušao da zarobi u jednoj od svojih paklenih mašina.
Ali, nedostajale su ostale tri tajne! I ako zaista Grof nije
uništen, onda je rizik od neuspeha bio stvarno veliki. I
suviše veliki...
Nina naglo ustade i otrča u Duždevu dvoranu, izvuče
iz džepa od pantalona kristalnu kuglu, primače je udu-
bljenju na vratima deda Mišine laboratorije: vrata se
otvoriše i Nina uđe u odaju. U kaminu je gorela vatra kao
i uvek, kazani za destilaciju i flašice bili su u savršenom
redu, isto kao i drago kamenje i piramida u kojoj se
čuvaju Zmajevi zubi. Uputi se ka stolu za eksperimente,
rukama ovlaš dotače Jambir, medaljon koji je omogu-
ćavao povratak u prošlost i preteći podiže pesnicu: „Pro-
kleti Karkone, uspeo si da napraviš tačnu kopiju mog
Jambira i samo zbog toga možeš da me stigneš svuda gde
idem. Ali zaustaviću te... kunem se da ću te zaustaviti!”
Stavi ruku u džep i snažno stegnu Taldom Luks, koji je
zlobni čarobnjak želeo da joj ukrade da bi otkrio tajne
Sestog Meseca i tako dobio moć Alhemije Svetlosti i Ma-
gičnog Sveta. »Nikada neću dozvoliti da ga uzmeš, pro-
kleti Grofe. Taldom je pripadao mome dedi i samo po-
moću tog žezla može se doći do Ksoraksa. Samo mi,
dobri alhemičari i čarobnjaci, imamo pravo i čast da ga

koristimo”, prošaputa za sebe, stisnuvši zube.
Nina osmotri svaku pojedinost u laboratoriji: ništa
nije izgledalo promenjeno, sve je bilo na dohvat ruke,
kao i uvek. Pogleda zvezdanu mapu okačenu o zid, koja
je označavala položaj Ksorakasa, i na um joj padoše
lepote Šestog Meseca, sve fantastične životinje koje je
videla na svom prvom putovanju.
Sav je Ksoraks bio od svetlosti, intenzivnog i razno-
bojnog svetla, jedan čudesan svet koji je rizikovao da
nestane. U stvari, samo dečje misli, njihova mašta i nji-
hova stvaralačka sposobnost mogli su spasti planetu. A
Zlo je nastavljalo da blokira ove misli... Nina je morala
da pronađe Tajne koje su nedostajale: samo tako dečja
mašta vratiče se na Zemlju i Šesti Mesec biče spasen.
Ninina misija iz dana u dan postajala je sve složenija i
opasnija. Devojčica začu u sebi telepatski Eterein glas,
koji joj je ponavljao: „Profesor Miša je ovde među na-
ma. Umreti ne znači ne postojati. Samo misao ostaje, jer
to je samo važno. Misliti i stvarati.” Nina se potom seti
dedinog lica od svetlosti i zadatka koji joj je poverio:
„Oslobodi deđu od Ne-Misli. Oslobodi ih Zla i ne doz-
voli Karkonu Ka’ d’Oru da otkrije sve tajne Šestog Me-
seca.” Mala alhemičarka dobro je znala da je neophod-
no vratiti se u prošlost i obnoviti Misao Života da bi se
sve ovo postiglo.
Prvi korak bio je več načinjen: bila je na Uskršnjem
ostrvu i osvojila Prvu Tajnu, uspela da navede laste da
polete i odnesu na Ksoraks deo dečjih misli. Na taj način
mogla je da snabde Čudesnu Fantaziju, veliku alhemij-
sku laboratoriju u kojoj deda i pisac Birijan Birov, za-
jedno sa tolikim drugim Ksoraksijancima, rade da bi
Šesti Mesec živeo.
Da je stvar bila izuzetno složena bilo je više nego

očigledno, ali Nina je dobro znala da se ne može zau-
staviti i da njenih četvoro prijatelja daju maksimum, ri-
zikujuči život i hrabro se suočavajuči sa zabranom veo-
ma strogog Sibila Loredana.
Nekoliko meseci ranije, tokom leta, zadala je na dnu
mora prvi udarac Karkonu i uspela da omoguči povra-
tak Krilatog Lava na njegovo mesto, ali to nije bilo do-
voljno. Nina je više puta pokušavala da sazna da li je taj
đavolji čarobnjak još u životu. U vezi s tim ispitala je
Knjigu koja govori, ali Magični sistein sveta, tako se zove
knjiga, nikako nije davao razumljiv odgovor. Nekada je
Nina polagala desnu ruku, onu koja je na dlanu imala
karakterističan beleg boje jagode i u obliku zvezde, na
tečnu stranicu magične knjige i dobila bi blagovremenu
pomoč. Međutim, ovog puta Magični sistem sveta stalno
je odgovarao enigmatičnim rečenicama u stihu. Da, baš
u stihu, jer magične knjige tako odgovaraju da bi stavile
na probu alhemičare i videle da li uspevaju da brzo reše
enigme.
Devojčica sa Šestog Meseca približi se ponovo Knjizi,
otvori korice sa slikom zlatnog Gugija, magične ptice sa
Ksoraksa, položi desnu ruku na tečni list i upita po ko
zna koji put: „Knjigo, da li je Karkon još živ? Odgovori
mi, molim te!” Tečni list zasvetli zelenom svetlošču i
pojavi se tekst:
Ot!(riti možeš samo ti

istinu fyja će ti sfažiti:
za tajnuLava
rešenje ćeš naći sama.
Više me ne pitaj o stvari toj,
jersadse odmara moza^moj!
Opet Knjiga nije dala Nini razumljiv odgovor.

„Dva meseca! Već dva meseca mi tako odgovaraš...
ali, svih mi čokolada sveta! Šta treba da radim? Šta?”,
prasnu devojčica. Nina nije imala mira... baš nije uspe-
vala da se sabere. Hodala je gore dole po laboratoriji i
glasno govorila: „Nikakve pomoči... nikakvog znaka...”
Plamen iz kamina privuče njen pogled: u velikom
loncu krčkala je, kao i obično, osnovna mešavina za
alhemijske napitke, sastavljena od safira i zlata. Pažlji-
vo ga uhvati i uzbuđena vide da je reč o pismu koje je
deda napisao.
PISMO 0 NGSIGURNOSTI
Mo/a djevočka. j
Nemogućeje sve poznavati i znati. Samo istražj'varje i |
radoznalost mogu pomoćida se stekne sigurnost. Pazidobro. }
mala moja Ninočka. neizvesnostJe katkadpotrebna Tek kad ]
čovek ne zna dobro šta da radi. na kraju može naći najbol/e }
" rešenje. ■ • A
Da razjasnim Neznanje podstiče razmišjanje. i takpna g
krgju otkrjemo daje rešenje bilo lako. E>Hoje tu, u tvom srcu. ’
u tvom rdžJimu AH. odlučivanje na brzinu i umišjjenost da si

uvek u pravu nisu dobre stvari. Treba posmatrati i' poje-
j dinosti da bi se shvatdo šta treba činiti... Na primer. ti
sada ne znaš da H si stvarno porazda Jarkona i uzrujana si.
! Nisi sigurna da si dobita bitku. Ako razmisliš i upotrebiš
sve svoje znanje. dko mirno rasuđuješ. videćeš da ćešpronaći
; put razumevanja. štve ono što ti koristi. oko tebeJe.
3ve u svemu. ono što želim da tikažemjeste to da se iz ‘
• neizvesnosti rađd izvesnost. A znaš H zašto? Jer toje
samo pitanje izbora. Izaberi ono što ti nalaže tvoja intuicija.
: Kpristi inteligencju i alhemju. Videćeš da će ti sve izgledati
Jasnje.
Voh'm te
1004104
i Deda Miša
Još uvek s pismom u ruci, Nina podiže oči i pažljivo

osmotri mapu Alhemijskog Sveta: pomisli kako je deda
daleko, ali ipak veoma blizu. Svojim pismima uspevao
je da prenese svu svoju Ijubav i da joj pomogne u nje-
nom teškom zadatku. „Sigurnost... da, moram misliti
na to šta bi bilo najbolje da učinim kako bih saznala da li
je uistinu Karkon još živ”, promrmlja Nina.
Uvuče pismo u džep, uze ključ u obliku zvezde, stavi
ga na šaht koji je vodio u tajni prolaz, odlučno izgovori
magičnu rečenicu „Kvos Bi Los” i poklopac se sam
otvori. Zatim brzo siđe malim stepenicama i nađe se u
tunelu ispod Vile Espasija, pope se na kolica, povuče
ručicu i u tren oka je bila ispred vrata Vodenog Pod-
zemlja, laboratorije pod lagunom koju je deda Miša
stvorio. Postupak za ulazak u laboratoriju več je znala
napamet. Stavi Prsten od Dima u udubljenje na steni
koje je bilo istog oblika kao magični nakit koji je pri-
padao baki Espasiji, i tada završi ritualnom rečenicom:
„Snago Prstena, otvori put sveže orošen. Snago Prstena,
odapni strelu koja lomi stenu. Snago Prstena, stvori
sklad koji če učiniti da letim.” Jedna strela pođe sa dna
tunela, usmeri se ka krugu na steni, a iz smaragda kojim
je optočen prsten izbi tanak dim koji obavi kamen:
najzad se teška vrata otvoriše.
„Hello Nina! Ksrečan ksam ksto te vidim”, reče Maks
10-pl, verni android koga je deda ostavio kao druga u
pustolovinama i čuvara laboratorije.
„Ćao Maks. Ta gomila gvožđurije, kako je?”
Mala alhemičarka pokaza nepokretno metalno telo: to
je bio još jedan android, sasvim sličan Andori, Nininoj
tetki. Reč je bila o konstrukciji kojom je Karkon zamenio
pravu tetka Andoru da bi kontrolisao devojčicino kretanje
i okončao njene sumnjive planove. Sada je ležala bespo-
° c *
moćno u la-
boratoriji, ali
njena osnovna
strujna kola još
su bila povezana
s tetkom od krvi i mesa, pa tako nije
bilo moguće isključiti ih i uništiti.
Veoma dobro. Da, moram reći da u pos-
lednje vreme prima čudne impulkse kspolja”, odgo-
vori sa strepnjom Maks.
„Impulse?”, upita Nina zabrinuto.
,,Da, da, električne impulkse” objasni Maks. „Vidi
Nina, kada oni kstignu, moždani mikroćip ovog andro-
ida uključi kse i plaksim kse da će pre ili kaksnije neki
Karkonov učenik otkriti gde ksmo.”
Nina namršti čelo i pogleda lažnu tetka Andoru,
nepomičnu: „Ali, samo Pandemon Mortalis, kobni Kar-
konov mač, ili kompjuter koji on koristi mogu slati im-
pulse. Onda... onda to znači da je on živ... Karkon je još
živ! Sada sam sigurna! Hvala deda! Hvala!”, uzviknu
mala alhemičarka privijajuči pismo uz sebe.
Nina baci pogled na zvezdu koju je imala na ruci,
nije pocrnela i to je značilo da nema neposredne opa-
snosti. Potrča da zagrli Maksa i podižući Taldom Luks
povika: „Još jednom ću se suočiti sa Karkonom! Sada je
moj Taldom moćniji jer sadrži Atanor, Večnu Vatru.
Čarobnjak je već gotov! Njegovi đavolski bućkuriši neće
imati nikakvo dejstvo.”
Maks 10-pl pokri oči od straha i zatrese glavom:
„Karkon živ? To je kstraksno! Kstraksno! Ali, zar ga
niksi eliminiksala? Unikstila?”
,,Eh, dragi Maks, možda nije stvarno mrtav. Videla
sam kako nestaje u morskim talasima. A ako je preživeo,
onda se sve vraća, sve je jasno. Karkon želi da stupi 11

vezu sa lažnom Andorom da bi otkrio i uništio Vodeno
Podzemlje. Razumeš?”
Maks se zagega čitavim telom, zaškripavši kolenima,
uze jedna velika klešta da bi se bacio na posao i reče:
,,Da, da... uradiču ksto mogu bolje. Karkon neče pobe-
diti i tvoja prava tetka nikada neče doči u opaksnokst.”
Nina pomilova Maksovo metalno lice i cmoknu ga u
čelo: ,,Ti kontroliši lažnu Andoru dok se ja pripremim
za ponovni susret s Karkonom. Misija spasavanja Še-
stog Meseca mora iči napred!”
Nina izađe iz Vodenog Podzemlja s blagim osme-
hom na usnama. Proveri da li je u dedinoj laboratoriji
sve u redu, pa požuri da ode u svoju sobu. Dok se pela
zavojitim stepenicama od plavog mermera koje su vo-
dile u sobicu, začu glasove svojih prijatelja koji su pre-
lazili most u blizini vile.
„Nina, Nina, stigli smo!”
Roksi je urlala kao luda, a Karlo, baštovan, brzo
otvori gvozdenu kapiju kako bi ih pustio da uđu.
„Šta ovde radite? Zar ne treba da idete kuči? Ima li
novosti o Krilatom Lavu?”, upita uznemirena Nina trčeći
im u susret.
„Pre svega, smiri se. Dobro slušaj šta ćemo ti reći”,
odgovori Česko veoma ozbiljno. Zatim skide naočare, oči-
sti ih o majicu ipogleda pravo u Ninine plave oči. „Išli smo
pred Karkonovu palatu i videli smo kako ulaze Višolo,
njegov pomoćnik i troje dece androida: Irena, Gastilo i Sa-
bina. Nosili su ogromne sanduke pune mačaka lutalica. Jad-
nice, mijaukale su očajnički i što su se više batrgale, to su ta
karkonijanska kop'ilad izgledala srećnija”, nastavi Česko.
,,Da, sre... sre... srećnija” ponovi Dodo nervozno
mašući rukama.
„Ali> oni nas nisu videli” objasni Fjore koja se, još
šokirana, sruči u meke jastuke u Dvorani pomorandži.
Ako su Karkonov pomoćnik Višolo (zvani Ćoravko)
i njegova mehanička deca bili zadovoljni, to je značilo
da je u Palati Ka’ d’Oro sve u najboljem redu. A ako
stvari tako stoje, znači da se Karkon sigurno vratio... da
je bio živ! Možda su te sirote mačke služile za izvođenje
nekog čuda i njihova je sudbina onda bila zapečečena.
Nina zagrli svoje prijatelje: „Drugari, ne treba da nas
obuzme panika. Imam senzacionalan plan. Maks upra-
vo blokira električnu vezu s lažnom Andorom, tako
Karkon neće moči da otkrije Vodeno Podzemlje. Sada
je na nama da otkrijemo da li se zli Ćarobnjak zaista
vratio i da li je povratio sve svoje kobne moći. Možda je
već ubio mačke... Treba da radimo što je moguče brže!”
„Svakako”, prihvatiše deca uglas.
„Ali kako da radimo? Šta da radimo?”, upita odlučna
Roksi gledajući ostale jedno po jedno.
„Treba da zaustavimo Karkona i nadgledamo Krila-
tog Lava”, izjavi Nina ne trepnuvši.
,,A mačke? Na njih ne misliš?” prasnu Roksi.
„Naravno da mislim”, odgovori Nina. Zaustaviti Kar-
kona znači spasti mačke. Ili pak spasti Šesti Mesec...
spasti dečje misli.”
,,Da, misli druge dece... Bilo bi lepo kada bi se svi
udružili. Karkon bi sigurno bio pobeđen!”
Fjore je u društvu smatrana največim snobom i uto-
liko je bilo čudnije da je baš ona prva pokrenula veliki
problem: zašto i druga deca ne bi saznala za ovo?
Nina je ohladi jednim pogledom: „Hoćeš da svi za-
vrše u zatvoru? Hoćeš da nastane džumbus? Deca nisu
spremna da se suprotstave Karkonu i njegovoj zloj ma-
giji! Čak ni mi nismo u stanju da razjasnimo šta se de-
silo. Rano je još... prerano. Prvo treba otkriti sve Tajne i

tek tada će deca moći slobodno da misle. Fantazija i kre-
ativnost ponovo će doneti sreću koja sada nedostaje.”
Fjore ostade skamenjena, Roksi napravi grimasu,
Dodo obori glavu, a Česko... Česko je hteo nešto da
kaže, ali ga zaustavi zvuk zvona.
Ko bi sad mogao biti? Tek što je prošlo dva posle
podne i Nina nije očekivala posete. Ljuba otvori ulazna
vrata i silno iznenađena ugleda na pragu čoveka obu-
čenog u tamno, s naočarima za sunce, i ženu plave kose,
s Ijupkim žutim šeširićem na glavi.
Bili su to Vera Mihajlovna i Đakomo De Nobili. Bez
ikakve najave, kao priviđenje, Ninini roditelji, naučnici
u Ferku, moskovskom Centru za istraživanje života u
kosmosu, upravo su ponovo stigli u Veneciju.
„Mama, tata!” uskliknu Nina, koja nije mogla da
veruje sopstvenim očima.
Vera i Đakomo snažno zagrliše svoju devojčicu, a Lju-
ba, potresena, rasplaka se kao kiša. Koliko su stvari imali
da ispričaju roditelji i ćerka posle smrti profesora Miše!
Koliko je puta Nina poželela da oseti njihov zagrljaj!
Četvoro prijatelja predstavi se, a Česko sa svojim uo-
bičajenim samopouzdanjem objavi: „Sad ide-
mo i mi svojim roditeljima. U ovaj sat
već su završili s pravljenjem maski
i šivenjem kostima.”
„Maske? Kostimi?”, upita Vera dok
je skidala šeširić.
,,Da mama, Dodoovi i Českovi rodite-
Iji imaju radionicu u kojoj prave čudesne
kostime za Venecijanski karneval. Zove
seAtelje Bauta i nalazi kraj Mosta Akade-
mija”, objasni Nina.
524 ) ^'ma > ta)na OSME NOTE
„Čestitam”, uzviknu Đakomo, ,,baš lep posao!”

Adonis, mašući repom, otprati iz vile Ninine drugare, a
ona najzad ostade sama s mamom i tatom. Koliko toga su
imali jedni drugima da kažu! Nina je želela da upamti ovaj
trenutak da bi mogla da dozove iz sećanja nežan pogled
svojih roditelja kada se bude našla sama i uplašena.
Sedoše na kauč u Dvorani pomorandži baš ispod
velikog portreta bake Espasije, Verine mame, i počeše
da pričaju. Posle tri sata još behu tu, a teme za priču još
nisu nestajale! Ljuba, dok je sipala čaj, ponovo ispriča
kako je umro profesor Miša, izvuče testament i ne uspe
da zadrži suze.
„Infarkt... njegovo srce nije izdržalo”, podsećala se
kroz jecaje ruska dadilja.
Ninini roditelji svakako nisu mogli znati istinu. Nisu
mogli ni zamisliti da profesor Miša sada živi na jednom
drugom svetu: na Šestom Mesecu. Nina obori oči, pože-
lela je sve da kaže mami i tati da ne pate, ali znala je da ne
bi razumeli. Ne bi mogli razumeti... I pre svega, nisu mo-
rali znati...
Vera snažno zagrli svoju devojčicu i prošaputa: ,,Ja
nisam postala alhemičarka. Nisam bila izabrana. Ti si ta
koja je sve nasledila od mog oca. Ponosim se tobom. Ali
nemoj raditi opasne stvari. Nemoj da brinem.”
Đakomo uze Nininu desnu ruku i pogleda beleg u
obliku zvezde: ,,Ah da, nasledila si baš sve od dede. I
ovaj znak.”
Tata Đakomo odjednom se uozbilji i upita Ninu:
„Pogledaj me u oči i odgovori mi: kakva je to priča o
Krilatom Lavu? Govori se da je statua odletela, da je
živa. Tvoja majka i ja, samo što smo stigli u Veneciju,
pročitali smo plakate s Proglasom koje je gradonačelnik
potpisao. Ti znaš nešto o tome?”
POG. 1 - k'obno spasavanje i Srebrna Kocka
Devojčica sa Šestog Meseca pocrvene kao paradajz.

Nije želela da laže tatu... trebalo bi da mu izgovori neku
laž... Đakomo i Vera brzo razmene poglede, dok Nina
zadrža dah iz straha da ne bude otkrivena. Još koji
sekund... i roditelji se nasmešiše. Nina duboko uzdah-
nu, oslonivši se na stakla velikih gotskih prozora: e baš
se izvukla!
Đakomo upali cigarui promeni razgovor: „Kao što znaš,
tvoja majka i ja radimo na jednom važnom projektu.”
Vera pomilova čerkino lice i nastavi: „Ferk, gde več
godinama radimo, odobrio nam je samo malo vremena
da bismo te videli. Imamo samo dvadeset četiri sata,
zatim moramo da se vratimo u Moskvu i sledeča tri
meseca bičemo ponovo zauzeti. Za Božić čemo se opet
videti.”
,,A za moj rođendan? Nećete biti tu?”, uzviknu Nina
razočarano.
,,Ne, malecka”, odgovori Đakomo „26. oktobra ne-
ćemo biti u Veneciji: pisaćemo ti i telefbnirati. Ne mo-
žeš zamisliti koliko bismo želeli biti kraj tebe, ali sad ni-
kako nije moguće. Znaš koliko ti želimo sve najbolje.”
„Znam to, znam tata. Mnogo, mnogo mi nedostaje-
te, ali ne brinite za mene. Ja sam dobro, a tu je i Ljuba
koja misli na sve... ali ima trenutaka kada bih želela da
ste ovde pored mene.” Ninine oči napuniše se suzama i
mama je jako privi uz sebe.
„Tolika deca bi mi zavidela: imam mamu i tatu koji
proučavaju vanzemaljcel”, uspe da promrmlja smešeći
se ponovo.
Najzad trenutak vedrine:Vera i Đakomo, takođe na-
smejani, zarazili su i dragu Puslicu.
„Dobro, već je kasno, idem u kuhinju”, izjavi dadilja
umorno se dižući s kauča.
Samo što je Ljuba izašla iz prostorije, Vera izvuće iz tašne

jednu plavu kutijicu: „Drži Nina, želim da ovaj predmet
bude tvoj. Dao mi ga je deda veoma davno. To je vrlo Ijupka
drangulija. Poklon za tvoj jedanaesti rođendan.”
Nina poljubi mamu, uze kutiju, pažljivo je otvori i...
,,Oh, ali prelepa je!”, uzviknu iznenađena.
Beše to malena Srebrna Kocka.
Devojčica je okrete u rukama i upita: ,,Je li to neka
amajlija?”
„Mislim da jeste”, odgovori mama. „Ako je baciš
uvis ispušta zvuke. Reč je o prve četiri note: Do, Re, Mi,
Fa. Verujem da je deda to izmislio.”
Nina nije gubila ni tren, baci uvis malu kocku: muzi-
ka odmah krenu. Samo što ponovo uze predmet u ruke,
note prestadoše.
„Čudna, veoma je čudna ova kocka”, reče stavljajući
je u džep, „hvala ti mama. Držaću je uvek uz sebe.”
Popodne je za tren prošlo. Ljuba je pripremila izvr-
snu večeru u lepoj i raskošnoj Dvorani na uglu ruža: na
stolu je bio srebrni pribor za jelo, onaj starinski, iz ser-
visa princeze De Rigeira, lepe bake Espasije, tanjiri od
ruske keramike i crvene čaše od muranskog stakla. Sve
je bilo svršeno. Porodica, nakon toliko vremena, bila je
najzad na okupu. Nina je bila srećna. Pričali su o dedi, o
njegovom izuzetnom životu, o napornom radu u Mo-
skvi i o tome kako se promenila tetka Andora.
„Nedavno sam se čula s Karmen i rekla mi je da je sve
u redu”, ispriča Vera. „Zatim sam razgovarala s Ando-
rom, imala je smiren glas. Drago mi je da se sestre moje
majke najzad slažu.”
„Najzad”, reče Nina „bilo je vreme. Andora je dug
period bila baš zla. Čak ni tetka Karmen nije više mogla
s njom! Ali sada, sve je kao i ranije. U Madridskoj kući
vlada spokoj.”
Devojčica sa Šestog Meseca pogleda Ljubu koja obori

oči i ode u kuhinju s prljavim tanjirima. Draga Puslica,
dobro je znala priču o zlokobnom androidu i o pravoj
tetki koja je bila bačena u tamnicu u Toledu. Veoma
dobro se sećala androida prostrtog po podu u atrijumu
vile. Ali nije baš mogla o tome pričati Veri i Đakomu.
Obečala je to Nini.
Večera je okončana čokoladnom tortom i sokom od
ribizla; Nina se šćućurila u tatinom naručju, Platon je
pod stolom išao naokolo repom milujući Verine noge, a
Adonis, izvaljen na velikom persijskom tepihu, zevao je
pokazujući svoje oštre zube.
S vremena na vreme, dok je govorila s tatom, devoj-
čica sa Šestog Meseca stavljala je ruku u džep i dodiri-
vala Srebrnu Kocku. Sviđalo joj se da među prstima vrti
taj neobičan predmet.
„Već sam je videla”, govorila je u sebi. Ta misao
pratila ju je tokom čitave večere i dok je uživala u
poslednjem parčetu torte, iznenada joj se vrati u sećanje
precizna slika kocke slične ovoj koju je tek dobila, ali
zlatne.
I u sobi gde se povukla spremna da se preda zaslu-
ženom i spokojnom odmoru pod svežim čaršavima od
tirkizne svile, nije uspevala da izbaci iz misli taj pred-
met. Naglo sede u krevetu i u potpunom mraku uzvik-
nu: „Evo odakle poznajem to. U Sobi s ogledalima! Bila
je među nakitom bake Espasije!”
Najzad, najzad se setila!
Sledećeg jutra mala porodica uputila se na groblje:
Vera položi buket ruža na grob i ostade u tišini nekoliko
minuta. Nina beše tužna, iako je znala da deda nije
stvarno bio mrtav. Pre no što ode, dotače poljupcem
sliku u kamenu.
Dok se odmicala... slika se pomeri!

Za trenutak, umesto dedinog umirujućeg lica, pojavi
se tamno i iskeženo Karkonovo lice.
„Ahhhhh... živ je. Tu je!”, zaurla devojčica.
Vera i Đakomo naglo se okrenuše: „Šta? Ko je živ?
Šta kažeš?”
„Ništa, ništa, izvinite... zbunjena sam. Idemo kući”,
odgovori Nina skrivajući oči.
,Jesi li sigurna da ti je dobro?”, upita Đakomo.
,,Da tata, sad sam dobro.”
Vera stegnu jako Ninu na grudi: „Samo je malo po-
tresena”.
Na sreću Ninini roditelji nisu ništa opazili i devojči-
ca, iako prestravljena, nastojala je da bude ozbiljna kao i
obično. Ali pojavljivanje Karkonovog lika uznemirilo ju
je uistinu. Kada su se vratili u Vilu Espasija, mama je
upita bi li mogla bolje da upozna njeno četvoro prijate-
Ija i posle nekoliko minuta Česko, Dodo, Fjore i Roksi
stigoše na užinu. Držali su se kao zaista fina deca i Nina
je bila stvarno zadovoljna, mada nije mogla da dočeka
trenutak da ispriča prijateljima šta je videla na groblju.
Ali ovo baš nije bio pravi trenutak.
Srećni, Vera i Đakomo okretoše se deci: „Veoma
smo zadovoljni što naša ćerka ima prijatelje za igru”.
Česko ih pogleda pravo u oči i uverljivo izusti: ,,Ne
brinite. U dobrim je rukama”. Nina ga zgromi pogle-
dom i svi se grohotom nasmejaše.
Kad je palo veče dođe trenutak rastanka: u sedam
sati Vera i Đakomo behu spremni za polazak.
Pred vratima mama još jednom zagrli Ninu: „Ubrzo
ćemo ti pisati. Upamti da si uvek sa nama, u našim
mislima. Zatim, kroz kratko vreme...”
Nina je prekide napravivši veselu grimasu i reče:
„Vreme služi, ali ne postoji”.
Nina i taina OSME NOTE
Đakomo je pogleda zapanjeno: ,,Ne postoji? Ma...

kako ne postoji? Gde si to naućila?”
„Toliko učim, tata. A zatim, deda mi je ostavio vrlo
interesantne knjige...”
„Tako, bravo, uči”, savetovala je mama. „Telefoniraj
profesoru Hozeu. Možda bi čak mogao da dođe ovamo
na neko vreme da ti pomogne. Dobro znaš da ove godi-
ne moraš mnogo da učiš. Nisi više u nižim razredima:
peti nije lak.”
„Naravno da znam. Uskoro punim jedanaest go-
dina. Nisam više mala!” u jednom dahu izgovori Nina, s
facom mudrice.
„Budi dobra i ne uči samo alhemiju. U životu su i
druge stvari potrebne”, strogo je prekori Đakomo.
„Znam, znam to. Sada idite jer čete izgubiti avion za
Moskvu” i govoreči to pokaza mami Srebrnu Kocku i
poljubi je. „Držaču je uvek uz sebe”, dodade, zatim zat-
vori vrata.
Ljuba je kroz prozor gledala par kako se udaljava,
brišuči suze velikom belom maramicom. Platon i Adonis
ščučurili su se u jednom kutku, sasvim mirni. Devojčica
osta nepomična: s jedne strane beše tužna zbog odlaska
roditelja, s druge, beše u žurbi da nastavi svoju misiju.
Protrlja svoje svetle oči i uzdahnu duboko razmišlja-
juči o svemu onome što treba da uradi...
Karkon je dao prvi znak svog dolaska!
Priviđenje kobnog Čarobnjaka bilo je zaista strašno.
Nina ispriča kvartetu svojih prijatelja ono što se desilo na
groblju i u tren oka, u Vili Espasija zavlada sablasna tišina.
Zatim se Česko nakašlja i predloži: „Hajde da špijuniramo
Ćoravkovo kretanje. Sigurno čemo nešto otkriti.”
„Mačke. Treba da ih iznesemo iz te palate smrti”,
reče Roksi lupkajuči nogama.
„Idite vi. Molim vas, kontrolišite Lava, ali da vas ne

otkriju”, predloži Nina. ,,Ja ostajem ovde, imam da
obavim jedan zadatak.”
„Kakav zadatak?” pitali su radoznalo.
,,To ću vam sutra reći”, ohladi ih Nina dodirujući
Srebrnu Kocku koju je imala u džepu.
„Kako? Zar ne ideš sa nama?” upitahu iznenađeno.
,,Ne, ovoga puta ne. Sutra ću vam sve objasniti. Sada
idite, kasno je.”
Nina zatvori vrata. Njih četvoro razmeniše upitne
poglede, ali nisu uspevali da shvate držanje svoje prija-
teljice: ponekad ih mala alhemičarka baš izbegava, ne-
kada na nesimpatičan način!
Nina požuri u Sobu s ogledalima da
vidi hoće li pronaći drugu kocku.
Osećala je da mora to da učini.
Samo što je gurnula ključ
u obliku polumeseca u
sobna vrata, odmah je
obuze čudno i mračno
osećanje. Opasnost. Ali
sad je bilo prekasno da
se vrati nazad.
Polumesec je zasve-
tleo i svetlosni refle-
ksi prelamali su se u
ogledalima. Nina do-
tače ogledala koja po-
češe da klize le-
vo i desno, otva-
rajući se prema
unutrašnjosti or- .
mana. 4
___________ J
„Evo nakita princeze Espasije”, promrmlja.

Preturala je između zlatnih ogrlica i narukvica s dijama-
natima, zatim, baš na mestu gde je pronašla kutiju s Prste-
nom od Dima, ugleda Zlatnu Kocku: „Evo je! Znala sam da
je tu!” Nina je zgrabi i baci uvis. Iz predmeta se oslobodiše
zvuci: Sol, La, Si. Tri muzičke note koje su nedostajale.
Dve kocke emitovale su dakle sedam nota.
Samo što je uzela u ruke Zlatnu Kocku, Nina primeti
da joj je zvezda na dlanu počela naglo da tamni. Znači,
devojčica sa Šestog Meseca bila je u opasnosti.
„Karkon!” zaurla, predosečajuči da je zli Čarobnjak
bio blizu.
I bilo je baš tako, Grof je bio tu. Vratio se. Kao i
prilikom njihovog prvog susreta, kada se prikazao u
odblescima ogledala!
Nina ubaci Kocku u džep, izvuče napolje Taldom
Luks i postavi se u borbeni položaj.
Za nekoliko sekundi sva ogledala postadoše žuta i
crvena: između visokih plamenih jezika pojavi se Ćarob-
njakovo lice. Njegove oči bile su kao dve čiode, a smeh je
grmeo kao detonacija.
„Ahahah ahah, glupa mala veštice. Mislila si da si me
unišiia. Baš si naivna! Kako možeš i pomisliti da elimi-
nišeš đavola? Sad se spremi, došao ti je poslednji čas!”
Karkon je izgledao jači i odlučniji no ikada. More ga
nije progutalo. Čudom se spasao.
Najednom, iz ogledala iščeze njegova slika. Polu-
mesec se ugasi i Nina ostade u tami.
Posle nekoliko sekundi, pred njom ekspoldira veliki
plamen koji ode do plafona. Između vatrenih jezika bio
je on: Grof!
„Tvoje spasenje je kobno. Pošlo ti je za rukom da se ne
udaviš. Ali ja se tebe ne bojim!”, urlala je Nina svom sna-
gom. Bestidno je lagala i oboje su to znali.
Karkon podiže Pandemon Mortalis i u jednom skoku

približi se devojčici. Nina stegnu dršku Taldom Luksa,
koji je imao oblik Gugijeve glave, pritisnu tri puta oči
magične ptice koje su bile od goasila, ružičastog kamena
sa Šestog Meseca: jedan laserski zrak izađe i pogodi Kar-
konov Ijubičasti plašt. Čarobnjak se naglo okrete, otvori
usta i ispljunu neku crnu tečnost koja pade na drveni
pod. Bila je to veoma otrovna kiselina, tako jaka da je
nagrizla drvo. Zatim, veštim pokretom ote Taldom koji
je u trenutnom uzbuđenju devojčica ispustila na zemlju.
Nina se oseti izgubljenom. Zvezda je potpuno pocrnela.
Strah je uvećavalo srce koje je lupalo kao bubanj.
„Sada će Taldom biti moj! Ja sam Magister Magije i
postaću gospodar sveta!”, urlao je Grof ubeđen u po-
bedu.
Ali Nina nije izgubila prisebnost: sagnu se, snažno
povuče ogromna Karkonova stopala, tako da on izgubi
ravnotežu. Čarobnjak poče da se tetura, ona ispruži
ruku, ponovo uze Taldom Luks, okrete se tri puta i poče
da ispaljuje rafale užarene svetlosti protiv Nečastivog.
„Evo ti ovo! Ovo! I ovo! Umri prokleti Čarobnjače!”
Ninin krik bio je strašan.
Jedan zrak Taldoma okrznu Pandemon Mortalis.
Karkon pokri lice plaštom i ustade s poda i odlete ne-
kuda kao ogromni Ijubičasti slepi miš.
Dok je lebdeo iznad Ninine glave Karkon reče: ,,Mi-
sliš da možeš da me uništiš samo zato što si mi otela
beleške iz Sale za mučenje, jel’ tako? Ahahah, grešiš.
Uzaludan izazov za tebe: nisi do sada shvatila, i nikada
nećeš, moje alhemijske formule i crnu magiju. Vide-
ćemo... videćemo hoćeš li uspeti da me potučeš!”
„Uspeću. Videćeš koliko sam sposobna! Ja sam Nina,
unuka profesora Mihaila Mesinskog. Alhemičarka sam!”,
Ninaitajna OSMENOTE
odgovori devojčica prateći po-

gledom talasasto kretanje Ča-
robnjaka i držeći čvrsto u
A svojim rukama Taldom.
jh »Dobro, dobro... imaš
,j ii petlju devojčice. Ali seti se
W da imam i ja Jambir isti kao
' tvoj. I mogu da te stignem
bilo gde i da te sprečim da
nađeš ostale Tajne. I mada ne
l' posedujem više Atanor, znaj da
! je moja magija toliko moćna da
sam već našao za njega zamenu.
Ahahahah, ahahah. Imam sto,
hiljadu Večnih Vatri! Imam sto, hi-
Ijadu tebi nepoznatih sila!” Karkonov hrapav glas po-
stajao je sve grozniji.
,,Ne verujem u to. Atanor je sada moj! Večna Vatra je
u Taldomu! Prva tajna je pomogla Šestom Mesecu i
deca su ponovo počela da misle, da maštaju. I ti to
dobro znaš. Baš ti ne verujem da imaš moćno oružje.
Spasiću Ksoraks, a ti ćeš umreti. Naći ću ostale Tajne i
tvoja magija neće moći da me zaustavi!”, uzvrati Nina
mašući Taldomom kako bi pogodila svog protivnika.
„Znam da si zarobila mog omiljenog androida, klo-
na tvoje tetke Andore. Radi s njom šta želiš. Meni više
ne treba.” Karkonov glas postao je kreštav, a Nina je
shvatala da samo laže. Klon ga je interesovao, i te kako!
Nina nije shvatala kako to Karkon nije pokušao da je po-
godi: bilo bi dovoljno jedno njegovo izbacivanje plamenova
da je pretvori u pepeo. Iz ovog zatvorenog prostora nije bilo
spasa. Čarobnjakovo držanje bilo je veoma čudno: izgleda da
mu je više bilo do razgovora i zastrašivanja nego do borbe.
,,A šta misliš o Krilatom Lavu? Proglas gradonačelnika

Lorisa Sibila Loredana svima je zapušio usta, ali statua je
tamo. I živa je!”, reče zlobni Grof kezeči se. Iz njegovih
usta izlazila je neka sivkasta pijuvačka: ogavan prizor.
„Gle, Proglas. Lepo, bogami! LSL... dakle on je izvršio
tvoju naredbu!”, uzviknu Nina, tražeči potvrdu na uža-
snom licu svog neprijatelja.
„LSL radi svoj posao”, popovao je Grof.
„Znam i to da si začarao Lava. Pročitala sam perga-
ment koji si izgubio u moru. Ali ta životinja mi ne izgle-
da toliko opasna...”, nastavi Nina drhteči kao prut. Nina
je stajala s nosom uvis i posmatrala svaki pokret Karko-
na koji je kružio naokolo preteči joj.
„Opasan? Ahahahah ahahah. Videčeš, to ćeš videti!”
Čarobnjak odleti do prozora, nasloni se na stakla,
ogrnu se velikim plaštom i pogleda pravo u oči malu
alhemičarku: „Moja zla mala veštice, ti još ne znaš da
imam jedno nepobedivo oružje!”
„Nepobedivo oružje? Ne verujem u to. Nepobedive
su samo magija i alhemija Šestog Meseca”, odvrati Nina
sve uzrujanija.
„Videćeš, videćeš... i... osetićeš” reče Čarobnjak.
„Šta ću osetiti?” upita Nina obraćajući pažnju na
njegove kretnje.
Karkon otvori usta i uputi smrdljiv dah ka devojčici,
izgovarajući polako: ,,S U A S I O”. Vazdušna struja
crvene boje dođe pravo do Nininih nozdrva i ona je
udahnu. Odmah oseti da joj se vrti u glavi i ponovo
pogleda u Grofa, pa skupivši svu snagu, reče: „Kakav
smrdljiv dah! Ti si jedan truo čarobnjak”.
„Čućeš Glas Ubeđivanja! Njemu nećeš moći da se
odupreš. Ahahahah ahahahahah!” Satanski Grofov smeh
odjeknu kroz Sobu s ogledalima i u vrtlogu dima i pla-
menova Karkon naglo nestade ostavljajući iza sebe oštar

miris sumpora.
Nina se sruči na kolena. Bila je iznurena. Prestrav-
Ijena. Stegnu Taldom na srce i udahnu duboko: taj
smrdljivi dah ju je ošamutio. Polumesec ponovo zasja i
soba se osvetli nanovo. Ninina slika odražavala se u
svim ogledalima, devojčica se osvrtala naokolo i mislila
na Karkonove reči i na ulogu koju ima novi gradona-
čelnik. Ali, markizom LSL baviće se neki drugi put:
izazov koji joj je Čarobnjak uputio bio je i suviše važan,
sada je morala na to da se koncentriše. Vrteći staino po
rukama Srebrnu Kocku koju joj je mama dala i Zlatnu
koju je upravo našla, pitala se: „Sedam nota... ko zna
čemu će poslužiti”.
S naporom se podiže na noge i pogleda zvezdu na
svojoj ruci: ponovo je poctala crvena. Hiljade ideja mo-
talo joj se po glavi i razmišljajući o Karkonovom nevid-
Ijivom oružju trkom siđe niz zavojite stepenice i uđe u
laboratoriju. Čim je stigla pred Magični šistem sveta,
stavi desnu ruku na tečni list i upita: „Knjigo, šta je Glas
Ubeđivanja?”
PodmuJčao i opasan tajje (jJas

Vobja dasene sbuša -jeste spas.
Uvući ćetiseu vene
baš /jw pevanje sirene.
AbijaJji ti moraš biti
(Da bi Jjartjma tnogla pobediti.
„Knjigo, ne postoji li neki alhemijski napitak protiv

Glasa Ubeđivanja?” insistirala je Nina.
(f
Jednopismo će te spasti
i zapravi napitaJ(J(az'ti.
Strpćjenja moraš ti da imaš,
jer mnoga znanjajoš treba daprimaš.
Togkdaj stranice Jćpje si odložila već
i učini ono za šta si dda reč.
Stranice na koje je Knjiga ukazala behu Karkonove

beleške. Najzad je Magični sistem sveta pokazao put koji
treba slediti! Ali nije to bio put poništenja magije Glasa
Ubeđivanja o kojem Nina nije baš ništa znala. Me-
đutim, Karkonove beleške bile su veoma važne, sadržale
su sve Karkonovo znanje: Alhemija Tame, magični si-
stem Zla koji se postavljao naspram Alhemije Svetlosti,
alhemije Šestog Meseca.
38 } * !'1HKi OSME XOTE
Drugo poglavlje
Verbum Tinta i
plavi Platon
„Vadim pokslednji zavrtanj iz metalnog mozga, pre-

mekstam bakarne ploćice i ksečem žice. Zatim uklju-
čujem kompjuter. Ovaj android vikse neče kstvarati
probleme.”
Maks 10-pl bio je sav u poslu. Govorio je sam sa
sobom u Vodenom Podzemlju: scenu su gledale obične
ribe iz lagune koje su, s njuškama priljubljenim uz sta-
klo, Ijubopitljivo posmatrale. Maks, nimalo ometan nji-
hovim prisustvom, imao je zadovoljan izraz: rešenje
kako da blokira električne impulse koji dolaze lažnoj
Andori, bilo je na vidiku. Radio je čitave sedmice i bio je
nestrpljiv da svoj uspeh saopšti Nini.
U međuvremenu, u laboratoriji vile, Nina je pričala
svojim prijateljima kako je pronašla Zlatnu Kocku, o
Karkonovoj pretnji i eventualnoj umešanosti u sve po-
slove gradonačelnika Lorisa Sibila Loredana.
Reagovanja društva bila su različita: Fjore, izgublje-
nog izraza, slušala je na vokmenu CD klasične muzike, a
to je iznerviralo Roksi koja joj istrže slušalice: ,,Ma jesi li
podetinjila? Staino slušaš tu besmislenu muziku. Simfo-
nije... snobovština!”
Fjore se uvredi, povuče se unazad i okrenuvši se Nini reče:
,,Na gradonačelnika čemo misliti kasnije. Znam da pose-
čuje samo veoma bogate osobe, osim toga on je markiz.”
,,Ne podnosim tog markiza!” uzviknu Roksi. ,,Ne-
mamo uopšte vremena za gubljenje sa sličnim Ijudima.
Kažu da je pristao da bude gradonačelnik jer mu je neki
POG. 2-Verbum Tinta i plavi Platon
bogatun poklonio zlatni rudnik. A to rečito govori o

niemu!” Zatim se okrete Nini: „Sada da govorimo o
važnim stvarima. O stvarima od kojih se ježi koža!”
Bilo je 16 časova, 3 minute i 4 sekunde, časovnik je
bio super precizan i devojčica sa Šestog Meseca s mnogo
pažnje sasluša zastrašujuču priču koju su ispričale Fjore
i Roksi: „Ubili su ih. Imamo dokaze. Dvoje blizanaca,
Alvize i Barbesa, bacili su jedanu crnu kesu u kanaL
Voda se obojila u crveno. Bila je to krv. Toliko krvi.
Kesa, pre no što je potonula, otvorila se i odsečene glave
sirotih mačaka isplivalesunapovršinu. Bilojegrozno.”
Dve devojčice, koje su se malo pre toga svađale,
zagrliše se očajne i Nina se zakle da se ovako nešto više
neče desiti: „Zaustavičemo ovaj pokolj. Ali, da bi smo to
uradili, moramo saznati zašto ubijaju mačke.”
Devojčica sa Šestog Meseca bila je potresena. Česko
se naglo okrete ka njoj i skoro vičuči od besa, reče:
„Ubijaju iz zadovoljstva. Zli su. U toj palati vlada Zlo”.
4Đ J Nina' ta'na OSME NOTE
Nina pokaza stranice iz Beležaka koje je Karkon zapi-

sivao tokom pet godina: Vidite, ovde se sigurno nalazi
sve što treba znati o tom bednom čarobnjaku. Ali, što
više čitam, manje shvatam. Tu su stranice koje obja-
šnjavaju Alhemiju Tame i nekakvi crteži čudnih na-
prava i numerički nizovi: od 0 do 9. Ali tu su i stranice
potpuno bele: ništa na njima nije napisano!” Nina je od
nervoze motala kosu oko prsta. A imala je sve razloge za
nervozu. S druge strane, Magični sistem sveta jasno je
rekao: Pre no što se otkrije šta je Glas Ubeđivanja,
trebalo je shvatiti Čarobnjakove Beleške. Ali stvar nije
bila tako jednostavna: malo je bilo ispisanih stranica, a
one prazne, ko zna kakve su enigme skrivale!
Česko položi Nini ruku na rame da bi je obodrio:
„Dakle, ponovo pročitaj na miru, od prvog retka. Vide-
češ da čemo nači rešenje.”
Roksi, Fjore i Dodo posedaše na zemlju, pored piramide
u kojoj su se nalazili Zmajevi zubi i slušali su s pažnjom:
Ono štoje ovde dole,jeste kao i ono što jegore. A ono što
je gore isto je kao i ono što se nalazi dole. Posredstvom
samogZNANJA može sepostićiponištenje STVARANJA.
Vetar odnosi misli i duše se isušuju na suncu. Deca umiru,
a svetlost nestaje. Zlo ponovo vlada. Cetiri neprijatelja
trebapobediti, četiri Tajneotkriti, da bi moglo VLADATI.
Zatim je Karkon nastavio da piše o svojoj suludoj
alhemiji, navodeči precizno sate, dane i položaj planeta.
VELIKI POČETAK, kako ga je on defmisao, bio je u 23
časa i 45 minuta, 7. maja Prve Karkonijanske Godine,
bio je pun mesec, Mars je bio u ravnoteži, Pluton sakri-
ven, a Jupiter vidljiv. Bio je to dan rađanja ALHEMIJE
TAME.
Nina je čitala smireno i glasno, ponavljala rečenice
koje je Grof napisao: „Evo, čujte, ovde pominje mog
POG. 2-Verbum Tinta i pia.i riau'ii
deda Mišu i pisca Birijana Birova, kaže da će ih ubiti i da

će se dočepati Šestog Meseca”, reče dubokim glasom.
„Tako je i uradio taj prokletnik!”, prekide je Fjore
namrgodivši se.
,,Da, to je uradio. Dugo je čekao i osvetio se. Najpre
je ubio Birova, zatim profesora Mišu.” Roksi je piljila u
stranice, zatim nežno pogleda Ninu i dodade: „Kad
pomislim da je Karkon ubio tvog dedu baš ovde, u ovoj
vili, pozli mi. Ali, drago mi je da profesor Miša sada živi
na Šestom Mesecu. Jel’ tako?”
Nina obori pogled, osmotri crvenu mrlju na svom
dlanu i nastavi da gleda u Beleške: „Pogledajte, ima belih
listova s crtežima i brojevima”.
Na vrhu jednog lista, u sredini, pisalo je:
NUMEROMAGIJAIMEHANOGEOMETRIJA
„Svih mi čokolada sveta!” uzviknu devojčica „Ama

šta je sad ta Numeromagija? I šta znači Mehanogeome-
trija?”
„Nikad čula. Nikada nisam učila o tome.” Fjore je
bila veoma zbunjena, a Dodo nastavi: ,,Ni pro... pro...
profesor Miša nam o tome nije nikada govorio.”
,,Da, kad smo kod toga, ni meni nije o tome govorio.
Ni jedno pismo na tu temu nije mi ostavio, nikakave
indicije”, reče Nina odmahnuvši glavom i pogledavši
ponovo u Knjigu koja govori, upita: „Kako da razumem
Karkonovu logiku? Te prazne stranice treba da imaju
neki smisao...”
Česko uze Beleške u ruke i dodirnu bele stranice:
„Čini se da su deblje od ovih ispisanih stranica. Zatim,
to malo rečenica koje se čitaju napisane su perom i
mastilom. Ljubičastim mastilom.”
Nina i tajna OS.ME NOTE
I to je bilo tačno.
Prazni listovi su bili
deblji i sivkaste boje.
,,Mo... možda je
Grof upotrebio spe-
cijalanu ha... ha...
hartiju s koje ne mo-
že da se čita ono
što je na... napisa-
no.
Dodoova ideja bila
je sjajna. Nina uze Be-
leške i reče: „Sad ču to
da pitam Knjigu koja go-
vori. Ona če mi pomo-
ći.” Stavi ruku sa zvez-
dom na tečni list i po-
stavi pitanje: „Knjigo, ka-
ko se može čitati ono
što se ne vidi?”
Magični sistem sve-
ta zasvetli i odmah da-
de odgovor:
Jednu (epu. šarenu magiju

treba da Hgristiš zazačaranu bartiju.
Jješto ovde treba da se nađe već:
Verfrum Tintaje prava reč.
Od 'Eteree ćešzatim saznati
ćeš tajpredmet /(gristiti.
POG. 2 - Verbum Tinta i plavi Platon
»Verbum Tinta?” ponoviše svi zajedno gledajući u

Knjigu koja se sklapala.
U dedinoj Crnoj svesci nije bilo nikakvog objašnjenja
o tome šta bi bilo Verbum Tinta. Međutim, Knjiga je
rekla da treba „ovde” tražiti, znači u laboratoriji. Roksi
pretraži gomilu dragog kamenja, Dodo pogleda među
flašicama i posudama s alhemijskim tečnostima, Fjore
se sagne i pažljivo pogleda ispod stola za eksperimente.
Ništa. Ništa nisu našli.
Nina je izvlačila jednu po jednu fijoku stola: bilo je tu
olovaka, pera, makaza, pinceta, eksera. Onda otvori
poslednju: „Kakav užas! Puno je paučine”, reče na-
prčivši nos. Ali fijoka je, izgleda, imala neko neobično
dno; Nina pokuša da ga izvadi i na svoje veliko zapre-
pašćenje vide da je ispod požuteli list hartije presavijen
na četvoro. Devojčica ga rastvori i zapazi da su rečenice
pisane pismom Šestog Meseca. Pročita naglas:
Knjiga III, od Tadina De Đorđisa
Dodo se polako primače Nini i prstom dotače listić :

,,Ta... Ta... Tadino De Đorđis bio je zaista velikan! Sada
treba da nađemo njegovu knjigu i da ot... ot... otkrijemo
šta je Verbum Tinta”.
Česko i ostali se nasmejaše, dok je Nina čvrsto držala listić:
„Napred drugari, izađimo odavde i pođimo u Duždevu dvo-
ranu, tamo ćemo naći ono što nam treba. Ubeđena sam”.
Ali biblioteka u Duždevoj dvorani bila je ogromna,
pokrivala je sve zidove do plafona: naći pravu knjigu bio
je istinski poduhvat! Deca su počela najpre da traže
donje tomove, zatim su nastavili s višim, dok Nina nije s
vrha merdevina uzviknula: „Našla sam je!”
Knjiga je bila tanka i na koricama je bio crvenim

slovima štampan naslov: Scribere subitus - Knjiga III.
Bio je to isti naslov kao i na listiću!
Ali, samo što Nina uze iz biblioteke knjigu da bi je
prelistala, ona se smrvi u hiljadu komadića. Od dragocene
knjige Tadina De Đorđisa ostade na podu samo gomilica
sićušnih delića hartije. „Neka se niko ne pomera, inače
rizikujemo da je zgazimo”, reče odlučnim tonom Česko.
Petoro dece je okružilo ostatake knjige i čekalo. Izne-
nada komadići papira počeli su da blješte intenzivnom
crvenom svetlošću koja je malo po malo stvorila neobičnu
figuru na podu: ličila je na palicu s vrhom u obliku kaplje.
Kada je blesak nestao, Nina čučnu i samo što je
stavila ruku sa zvezdom na deliće knjige, oni se sjediniše
i figura postade od crvenog voska. Devojčica sa Šestog
Meseca dotače neobični predmet: „Liči na četkicu!”,
reče iznenađena. I dok ga je dodirivala primeti da ga to-
plina ruke topi. „Svih mi čokolada sveta! Ne mogu da ga
uzmem!”, uzviknu Nina.
U tom trenutku začu se neobičan šum s vrha bi-
blioteke. S očima uprtim u knjige, deca počeše polako
da okreću glave kao da prate muvu. Ali ono što je
kružilo prostorijom nije bio insekt: bila je to jedna mala
knjiga s belim krilima! K
Krila su se ravnomerno pomerala, a veoma čudna
knjiga, ne veća od goluba, postavi se tačno pored čudne
figure u obliku četkice. Krila se sklopiše, a knjiga se
otvori. Na prvoj stranici pisalo je crvenim slovima:
MT 1ČITMJ U TlŠVttL
Nina i ostali, zapanjeno ustuknuše. U tom trenu

stranice leteče knjige počeše same da se okreću.
„Gledajte, stranice se pokreću... treba čitati...”, pro-

šaputa Nina. Listovi su se polako okretali, a tekst pisan
kaligrafski objašnjavao je nešto veoma čudno: Kosmi-
čku geometriju.
Fjore i Dodo ostadoše otvorenih usta, Roksi i Česko
se jako zagrliše, a Nina dade znak da posedaju po zemlji
ne praveči buku i da čitaju knjigu koja je na jednostavan
način objašnjavala ovaj komplikovan argument:
Tocka, trougao, piramida, binije i tač(e.

Svi oblici mogu biti đobri i rđavi. Zavisi odbrojeva.
„Brojevi?”, uskliknu Nina tek što je pročitala rečeni-

cu. Ali mala knjiga samo što je čula devojčicin glas, zau-
stavi se. Česko i Roksi zapušiše usta prijateljici, koja se
skoro uguši. Kad je ponovo zavadala tišina, stranice
opet počeše da se okreču:
Obbici i brojevi sjeđinjeni su istom sudbinom.

T)a bi spasbi A[fiemijslj.Svet treba nadgfedati
njegovo forišcenje. 1 Jdefanifa može transformisati
obtife i brojeve. (jeometrija i Jdatematifa izvorsu.
Afftemije Svetfosti. Čarodje fgjima se održava
ravnoteža obfifg i brojeva, mnogobrojne su.
Tečni i Čvrsti, napici i metadi, sfuže da bi se
Zdo držačopodafje. fldi iSvet Tame može pobediti
ipromeniti forišćenje brojeva.
Nina je željno čitala, a i njeni prijatelji bili su jako

zainteresovani, iako nisu sasvim dobro razumevali ono
što je u knjizi pisalo o Kosmičkoj geometriji.
Nina se uhvati za glavu i seti se Karkonovih Beležaka
u kojima su se pominjale Mehanogeometrija i Numero-
magija, dve još uvek tajanstvene stvari. ,,Pa svakako!

Treba shvatiti upotrebu brojeva”, reče sebi sva usred-
sređana. Pade joj na um i jedna rečenica koju joj je deda
Miša više puta napisao u pismima i izgovori je naglas:
,,U rečima, u mislima, u bojama, u zvucima, u broje-
vima - poreklo je sveta. Ne dopusti da Tama proguta
Svetlo. Poništi Vreme i leti.”
Deca ostadoše nepomična, a tek što je Nina završila
rečenicu, mala leteća knjiga se rasprši u vazduhu, stva-
rajući oblačić koji se pretvori u ništa.
„Ohhhhh... nestala je!”, uzviknuše svi u glas. Ninine
reči pogodile su u metu! Dakle, rešenje za dešifrovanje
Karkonove enigme, bilo je blizu.
,,To je rečenica moga dede. I u brojevima je poreklo
univerzuma i ako hoćemo otkriti Karkonovu Mehanoge-
ometriju i Numeromagiju, moramo da poznajemo upo-
trebu brojeva. Razumete?” upita ona četvoro prijatelja.
,,Ne, zbilja ne razumemo ništa”, reče Fjore. Dodo
odmahnu glavom, Roksi raširi ruke, dok Česko skinu
naočare i huknu.
„Dobro, dobro. Nije lako. Ali, imajte poverenja u
mene. Uskoro Grofove Beleške neće za nas imati nika-
kve tajne”, ohrabri ih Nina.
Devojčica sa Šestog Meseca htede ponovo da pokuša
uzeti u ruke neobičan predmet od crvenog voska, koji se još
nalazio na podu. Najzad uspe da ga zadrži među prstima a
da se ne otopi. Izgledao je baš kao četkica. Držeći ga pa-
žljivo, uputi se ka laboratoriji i uđe u nju praćena svojim
nerazdvojnim prijateljima koji su bili sve više šokirani.
„Misliš li da je to Verbum Tinta?” upita je Roksi.
„Mislim da jeste. Sada ćemo to odmah saznati”, od-
govori Nina stavljajući smešnu voštanu četkicu na sto
za eksperimente, pored Magičnog sistema sveta.
„Knjigo, je li ovo Verbum Tinta?”

'Baciga na mene i strpjivo saČeJ^gj.
Tečni list je progutao predmet koji se namreškao kao
talas. Oblačak ružičastog dima izađe iz Knjige koja go-
vori, a malo zatim, baš na pola prostorije, pojavi se
velika zlatna četkica koja se tri puta okrete oko sebe.
Zatim, ostade da visi u vazduhu.
„Lepa je!” uzviknu Roksi.
,,To je Verbum Tinta. Sad ču pokušati da ga uzmem”,
tiho reče Nina.
Devojčicine ruke sa strepnjom su se približavale čet-
kici, koja se iznenada pokrenu zatalasavši veoma meka-
ni vrh. Nina najpre ustuknu, zatim ponovo ispruži ruku
i najzad uze zlatni predmet. Bio je sjajan, veoma
lagan i dug bar trideset centimetara. Držeči ga
kao neki čarobni štapič, poče da ga mrda
najpre desno, zatim levo. U vazduhu su
ostajali sjajni tragovi sitnih briljanti-
na: izgledalo je kao da s vrha četkice
izbijaju čudne zlatne zvezdice.
„Dobro, sada kad imam Ver
bum Tintu, moram postaviti pita-
nja Eterei. Knjiga koja govori je
rekla da samo ona zna da kaže
čemu služi”, objasni Nina
stavljajuči četkicu u džep.
Zatim uze ključ u obliku
zvezde, izgovori ,,Quos
Bi Los”, siđe u šaht za-
jedno s prijateljima i
uputi se u Vodeno Pod-
zemlje.
„Ćao Maks, vidi šta sam našla”, reče pokazujući Ver-

bum Tintu.
„Bravo. Ali i ja imam iznenađenje za tebe” odgovori
dobri android. Maks 10-pl pokaza na klona tetka Andore:
imao je zatvorene oči i uopšte nije izgledao opasan.
„Vidi, ksada če laboratorijkski kompjuter da regik-
struje i blokira ksvaki impulks koji kstigne za ovog and-
roida.Na taj način, čak i ako Karkon pokuksa da kstupi
u kontakt ksa klonom, nikada neče moći da dobije
odgovor”, sa zadovoljstvom objasni Maks.
,,Pa to je fantastično. Pravi si genije!” Nina ga snažno
zagrli i zatim upita: „Znaći, moja prava tetka nije u
opasnosti?”
„Apksolutno ne! Proučio ksam jedan ksikstem da
bih zauvek prekinuo vezu između klona i tvoje tetke.
Videćeks da ću u tome ukspeti. Ali želim još marmelade
od jagoda... inače sam ugasio”, odgovori Maks.
„Dobro, doneću ti je brdo. Sada treba da stupim u
kontakt s Etereom. Jeli kompjuter povezan?”, upita Nina.
„Ksve je ok. Možeks je zvati.”
Maks je seo na svoju uobičajenu klupu i pratio is-
pravnost procedure.
Česko steže ruku dobrom androidu da bi mu čestitao
na obavljenom poslu, zatim ode do tastature kompjutera
i sačeka da Nina izdiktira rečenicu za stupanje u vezu s
Eterom. Devojćica je odmah bila spremna, izvuče iz dže-
pa pantalona četkicu podiže je ispred ekrana i reče: ,,Po-
ruka za Majku Alhemičarku od Nine 5523312. Našla sam
Verbum Tintu. Potrebno mi je da znam čemu služi. A
pre svega: kako mogu pročitati bele stranice Beležaka
Karkona Ka’ D’Ora?”
Na velikom ekranu Vodenog Podzemlja pojavi se
Eterea u punom sjaju i telepatski izgovori Nini:
Četjda sam te, 9fina 5523312.

Vidim da si naš(a ‘Verbum 'Tintu,
magičnu Zdatnu četfjcu.
Znaj daje. njen život Ifratalč može da
funfcioniše samo dvadeset četiri časa.
9dora se umočiti u boje saŠestog Ideseca.
samo će tafg bele stranice Jfgrfgnovif ‘Befežafg
otfgiti tajnu.
‘Pažfjivo 9jina, treba da nađešpravu boju
za svafj (ist.
Ovom afficmijom se ne možeš baviti u društvu
s androidima i(i (judsfjm bićima.
9dožda nećeš biti sama...
A(i, afgpogrešiš, nifgda više nećešpročitati te stranice!
Sada otfucaj ,,9dagnezio Jo(is 7471111 ”.
Eterein glas je ušao u Ninin um, a njoj su misli bile

malo zbrkane, pa joj uputi drugo pitanje: „Majko Alhe-
mičarko, gde da nađem boje sa Šestog Meseca? A onda,
šta to znači da možda neču biti sama, ako ne mogu biti u
društvu svojih prijatelja i Maksa 10-pl?”
‘Posfuži se (jugijevim Terom.

Uputiću te dapronadeš četmaest rrudifi fristafa.
Zatim će ti Magični sistem svetapomoćl
9fa ostala pitanja sama ćeš odgovoriti.
Sada moram da iderru
Brzo, vr(o brzo ću te pozvati.
Tamti: ‘Drugu tajnu treba dapronađeš!
Etereina slika nestade ostavljajući na ekranu samo

srebrni blesak.
Nina i tajna OSME N’OTE
Nina je toliko želela da je upita kako je deda, šta radi.

Htela je još jednom da mu čuje glas. Sve u svemu, htela
je još neka razjašnjenja. Ali, ako je Majka Alhemičarka
bila prilično tajanstvena, neki razlog je sigurno posto-
jao. Koji? Devojčica je nervozno šetala po Vodenom
Podzemlju nekoliko minuta, zatim pomisli da je zada-
tak spasavanja Ksoraksa važan i traži strpljenje.
„Hajde Česko, otkucaj ‘Magnezio Folis 7471111’. Ta
supstanca če nam služiti za boje.” Nina je morala da
otkrije šta sadrže stranice Karkonovih Beležaka, a Ver-
bum Tinta če biti magičan samo dvadeset četiri sata.
„Ali čemu služi Magnezio?”, upita Česko.
„Magnezio Folis menja boje. Ta formula je u dedinoj
Cnioj svesci, dobro se sečam nje”, odgovori u jednom
dahu Nina.
Prijatelj izvrši operaciju, otkuca na tastaturi i ubrzo
se na ekranu pojavi formula:
Magnezio Folis, sastavljen od čistog magnezijuma i

dijamanta u prahu. Menja boje. Siva bočica broj 74,
otvarati je samo za vreme alhemijskog ogleda.
Pre no što če potražiti bočicu 74 Nina stavi u džep

Zlatnu četkicu i izvuče Gugijevo pero, protrlja ga i istog
časa pred njom se stvori smaragdno zelena lopta: Kso-
raks, Šesti Mesec!
Usred misila, cvetova sa Šestog Meseca, devojčica
spazi vrečicu od crnog platna: to beše ostavila Eterea.
Bez straha zavuče ruku u loptu i uze vrečicu. Samo što je
izvukla ruku lopta je iščezla. Deca priđoše da bi videla
šta sadrži vrećica. ,,To treba da je četrnaest kristala koje
je pomenula Eterea”, objasni Nina dok je nastojala da
otvori vrečicu.
Ali Maks naglo ustade s klupe i viknu: ,,Ne, ne čini to.

Eterea ti je upravo rekla da ovu alhemiju treba da izve-
deks ksama. Bez naks”.
Nina pocrvene, sagnu glavu i uvuče u džep vrečicu,
na veliku žalost svojih prijatelja.
Dodo, Roksi i Fjore odmah počeše da traže bočicu na
policama Vodenog Podzemlja, ali među hiljadu stakle-
nih flašica nije bilo broja 74. Česko pogleda pored kami-
na i ništa ne nađe. Maks je posmatrao decu i smeškao se.
„Maks, ti znaš gde je. Jel’ tako?” Nina je sumnjičavo
gledala u androida.
,,Da, ja znam gde je. Ali, neču ti reči. Eterea je bila
jaksna: ovu alhemiju moraš izveksti ksama. Niko od
naks ne može ti pomoči. Idi ulaboratoriju vile i obavi to
ksto treba”. Maks prekrsti ruke i ućuta.
„Dobro, onda treba da odemo?” upita Fjore.
„Mislim da treba. Ispratiću vas. Dok ja radim u
dedinoj laboratoriji i tražim Magnezio Folis, vi možete
da kontrolišete Karkonovo kretanje. Nikad se ne zna.
Posmatrajte Krilatog Lava, u njega se ne možemo pouz-
dati, saznajte da li je neko završio u zatvoru Pjombi...”
Nina donese najbolju odluku, a Dodo, prišavši joj,
reče: ,,Su... su... sutra počinje ško... ško... škola. Ali,
ustću ra... ra... rano, hoću da idem do Palate Ka’ d’Oro,
ne mo... mogu dozvoliti da u... u... ubiju još mačaka.”
Dodo, stidljivko ove družine, ponudio je da se suoči
s najopasnijim zadatkom, ostavivši ih bez reči. „Bravo
Dodo. Junak si”, rekoše mu ostali tapšući ga po ramenu.
„Samo trenutak” zaustavi ih mala alhemičarka, ,,po-
kažite mi rubine Dugotrajnog Prijateljstva koje sam
vam dala.”
Nina je bila veoma ozbiljna.
„Rubin. Ah, da, držim ga uvek u džepu”, odgovori

Česko izvlačeći dragi kamen. U stvari, svako od dece,
pošto je popio određeni napitak, primio je rubin kojim
je potvrđena povezanost u družini.
Roksi i Fjore takođe pokazaše
svoje rubine. Međutim Do-
do je bio obuzet panikom:
preturao je i pretraživao po
džepovima pantalona... do đa-
vola! Gde se sakrio ru-
bin? Uzdahnu, a
zatim povika:
,,Na... na...
našao”.
„Znate da se
svi rubini zagreju i za-
svetle istovremeno ukoliko je jedan od drugara u opa-
snosti. Uvek ih nosite sa sobom”, objasni devojčica sa
Šestog Meseca uputivši se ka izlasku iz Vodenog Pod-
zemlja.
Zajedno se popeše u laboratoriju u vili, gde im Nina
reče da izađu, žurno ih pozdravljajuči. Dok je zatvarala
vrata laboratorije, krišom uđe Platon.
,,Ma šta radiš? Platone, odmah izlazi odavde!” ukori
ga Nina. Mačak skoči na gomilicu minerala i zamijauka.
,Jesi li lud? U laboratoriji ti ne smeš biti. Izlazi
smesta.”
Nina je baš bila besna i u momentu kada je pokušala
da dohvati Platona da bi ga izbacila napolje, iz Magičnog
sistema sveta izbi tanak zeleni dim. Devojčica sa Šestog
Meseca ostade nepomična, a zatim, spuštenim glasom
upita: ,,Ti si, Knjigo?”
Knjiga se sama otvori i dubokim glasom reče:
Tvoja alfiemijapočinje.
Jdačafce poslužiti docnije.
!Rufu sa zvezdom u mene spusti,
i ove reči izusti:
jVetrovita i misteriozna sivHgstaflašica,
vetrovita i vazdušasta staJfastafćašica”.
Nina pogleda Knjigu, potom Platona: nikada se nije

desilo da se za obavljanje neke alhemijske operacije koristi
mačak. To nije nigde pročitala, ni u dedinoj Crnoj svesci, a
još manje u tekstovima Tadina De Đorđisa. Posle nekoliko
trenutaka zbunjenosti, izvrši nalog Knjige, stavi desnu
ruku u tečni list i izgovori magičnu rečenicu.
Tanki sloj zelenog dima postade crn, zatim beo, dok
se miris katrana i jasmina širio čitavom laboratorijom.
Ninina ruka još je bila zagnjurena u Knjigu, kad izne-
nada devojčica oseti da je nešto dohvatila. Bila je to
flašica 74. Knjiga nastavi da govori:
Jtašicu na sto odložL

Otvori êsu tfju su ti 'Etereine nfe dale
zatim u mene utiaci fjristače.
Efašicu ćeš tdftada moći da otvoriš
i do postednje Ijipi sipaš ‘Jdagnezio dofis.
Kad je Nina otvorila kesu, ugleda kristale: bili su

sjajni, svetli, fluorescentni. Pažljivo ih ubaci u tečni list
koji ih proguta. Zatim otvori bočicu i sasu čitav sadržaj.
Iz Knjige se oslobodi veliki zlatan plamen pračen sa
četrnaest malih munja.
Nina je bila prestravljena, zatvori oči i okrete se na
drugu stranu. Knjiga poče ponovo da govori u stihu. To
je značilo da je rešenje složeno, ali je sve bliže:
POG. 2 - Verbum Tinta i plavi Platon - (
Bravo. Skjjppbjene nefjbudu oči tvoje

sve do/jne budeš videba boje.
Samoja stvoriti mogu
magičnog dejstva duginu boju.
Samo nemoj strpbjenjegubiti
Zdatnom ćeš ćetfom uskgro mafmuti.
Nina je znala da se iza njenih leđa odvija izuzetna

magija. Ostade tako okrenuta, pa bacivši pogled na
Platona, zatvori oči. Na leđima je osećala brze nalete
toplog vetra, zatim udare hladnog vazduha. Najzad više
nije ništa osećala i čekala je da Knjiga opet prozbori:
TolaJjg se otjreni fg meni

i pripremi duf svoj smireni.
dtitro nefpse setigbavica tvoja
imena svifi potrebnih. boja.
Verbum ‘Tinta spreman če biti
za mačora fvji se nece friti.
Devojčica se okrete i vide kako iznad Magičnog siste-

ma sveta lebdi u vazduhu četrnaest čančića. Svaki je
sadržao neku boju. Dohvati onaj s crvenom i izgovori
naziv boje na jeziku Šestog Meseca: „fojat”. Istog časa
Zlatna četkica sama izađe iz njenog džepa i poleti ka
čančetu s vrhom nadole, već spremna da primi boju.
Nina zatim izgovori: „bisjof’ i Verbum Tinta hitro se
uputi ka zelenom čančetu.
„Svih mi čokolada sveta, baš je zabavno”, reče sme-
jući se. Nina nastavi čudnu alhemijsku igru, navodeći
četkicu da leti tamo-amo i da se za svaku boju uputi ka
drugom čančetu, zatim uze Karkonove Beleške i upita
Knjigu: „Knjigo, mogu li da počnem?”
94aravno da možeš,
cdi oprezna moraš biti
i u bojama ne pogrešiti.
âopomoć, jedno mogu da ti šgžem,
podi odsvetbog, ne odtamnog, to
nahžem.
Z>a dvadeset četiri časa magija prestaje,
a Verbum ‘Tinta opet od vos/ćg postaje.
Abi...
„Ali... šta?” uzviknu iznenađeno Nina.
ftdi mačaTpviše riđu dhfji nema,

da bude phva, misterija mu sprema.
(jćedajga, abi negovori,
Tb šta on radi, nebjte ne mori.
ČetHjeu će mačašgh bgristi,
adi mora Zećeni puterpojesti.
Nina se naglo okrete i vide neverovatnu stvar: „Tako

mi svih čokolada na svetu! Platone, pa ti si plav!!!”
Nina uze mačora u ruke, pomilova ga i proveri je li
dobro. Platon je bio u odličnoj formi, ali Nina još nije
uspevala da shvati kako je to njegova dlaka postala
plava. Kako bi mogao upotrebiti Verbum Tintu... je-
dan mačak? A pre svega, zašto bi morao da jede Zeleni

puter?
„Da, Zeleni puter... a kako se pravi?” reče glasno
devojčica.
Plavi mačak skoči i pođe ka Magičnom sistemu sveta
kao da je znao da su svi odgovori na tolika Ninina
pitanja dolazili otuda. Ponjuši obojene čančiče koji su
lebdeli u vazduhu i poče da prede od sreče što je pored
male alhemičarke.
Tada Nina upita: „Knjigo, kako da nađem Zeleni
puter?
Sedam /(api Zmajevog rrdefg,

dva smaragda i litar tečnog z(ata.
Z>a tri minute i tri se/jmde može da se napravi,
a(i dagajede, može samo mačaJ(_p(avi.
Nina pogleda u laboratorijski časovnik: bilo je dva-

deset dva časa, trideset osam minuta i četrdeset pet
sekundi. ,,Uh! Zaboravila sam na večeru. Puslica če da
besni. Ali, sada baš ne mogu da prekinem.” Pogleda
među teglama i staklenim flašama i odmah nađe Zma-
jevo mleko, zatim uze dva smaragda s gomile dragog
kamenja pored bakarnog kazana, najzad dohvati po-
moću dve velike hvataljke grumen zlata i stavi da kuva
dok ne postane tečno. „Dobro, sastojci su tu. Sada sve
stavljam u činiju i brojim tri minute i tri sekunde”, reče
za sebe devojčica.
Pošto je napravila mešavinu, primeti da ona vrlo
brzo počinje da čvrsne: „Nastao je blok zelene boje...
izgleda kremasto... baš kao puter...” reče dodirujući ga
prstom. Tek tada Knjiga ponovo progovori:
Činijupfcvom mačû prinesi 66iže,

videćeš k^p će Ze(eni puter da (iže.
Xadpojedepola više neće mariti,
podići će rep i spreman će 6iti.
Platon je s velikim interesovanjem posmatrao Ninu i

činiju, i kada je osetio miris Zelenog putera podiže rep i
poče da njuška neobičnu supstancu. Za tren oka pojede
pola: kad završi s lizanjem brkova, njegova plava dlaka
postade sjajna i Verbum Tinta doleti postavljajuči se baš
pred njega. Kao da je to najprirodnija stvar na svetu,
mačak izbaci napolje nokte i dohvati šapom četkicu.
Nina je bila zapanjena, nikada, ali baš nikada ne bi
očekivala sličnu scenu. Uze Karkonove Beleške i poče da
razmišlja koju boju da odabere za prvu belu stranicu.
Grofovoj tajni bili su odbrojani sati: devojčica sa Še-
stog Meseca uskoro če otkriti neverovatnu snagu Alhe-
mije Tame!
Treće poglavlje
Karkonovi Brojevi-Čarobnjaci i
Maglovita Nula
„Dakle, Knjiga je kazala da moram poći od svetlog, a

ne od tamnog. Znači, moraću da koristim postepen
prelaz od belog ka crnom.”
Nina je bila veoma skoncentrisana, nije sebi mogla
dozvoliti luksuz da napravi grašku. Najzad, bele stra-
nice bi ostale tajne ako boje ne bi bile pogođene. Četr-
naest čančića i dalje je visilo u vazduhu, a Platon je
stiskao desnom šapom Verbum Tintu, spreman da boji
listove.
Mala alhemičarka, iz straha da nije dobro zapamtila
nazive boja sa Šestog Meseca, odluči da uzme dedinu
Crnu svesku i da jedan po jedan pročita. Časovnik je već
označavao 23 časa, 22 miute i 14 sekundi, a na stolu za
eksperimente već je bilo sve što je potrebno.
„Onda Platone, budi spreman, sad počinjem s be-
lom, Zlatna četkica sama će doleteti do pravog čančeta,
zatim će se vratiti tebi i tek tada ćeš moći da obojiš prvi
list. Jesi li dobro shvatio šta treba da činiš?” Nina je
govorila mačku i bila je sigurna da on razume odlično
svaku njenu reč. Platon pritvori oči suzivši ih i brzim
pokretom glave izgledalo je kao da potvrđuje. Devojčica
ga nežno pomilova, zatim pogleda stranicu koju je tre-
balo bojiti: na njoj je bio samo čas, dan i raspored
planeta (Druga Karkonijanska Godina, 0,30 sati, 30.
decembar, mlad Mesec, Saturn u sporoj rotaciji, Venera
u tami, Mars u punom položaju), zatim su bili beli
prostori, a ispod su počinjali brojevi od 0 do 9, koji su se
nastavljali na mnogim sledećim stranicama bez ikakvog

objašnjenja.
Sve u svemu, bilo je tu ispisano mnogo brojeva, ali ne
i njihova značenja.
Nina poče da priča i izgovori prvu boju, belo: „asaf’.
Verbum Tinta naglo poleti ka čančetu s belom bo-
jom, uroni u boju i vrati se plavom mačku. Platon uze
četkicu i vešto poče da boji stranicu. Samo što je četkica
prešla preko praznih delova lista, kao niotkuda pojaviše
se rečenice koje je Karkon ispisao.
„Uspeli smo! Platone, fenomenalan si!”, viknu Nina
iz sveg glasa, a mačak ne pomeri ni brk. Mala alhe-
mičarka smesta pročita rečenice.
POG. 3 - Karkonovi Brojevi-Čarobnjaci i Maglovita Nula
„Vidi, vidi, ovde piše da je Karkon koristio Matičnu

hartiju, specijalnu hartiju, dragoceni staroegipatski pa-
pir, pa je onda Ljubičastim grafitom ispisao niz Bro-
jeva-Čarobnjaka. Da bi se brojevi omađijali treba tri
puta izgovoriti: ‘Numerus Noktis’. Eto, ove reči moram
upamtiti. Važne su. Ma, Karkon je stvarno đavo, listovi
su beli jer je koristio magičnu hartiju i magičnu pisaljku
da bi sakrio rečenice. Dobro, na pravom smo putu.
Najzad ču saznati čemu služe Mehanogeometrija i Nu-
meromagija.”
Posle „asaf’ red je došao na žuto: „olis”, zatim na-
randžasto, „cuki”, pa roze, „noisi”, i tako redom dok
nije stigla do crne, „vili”. Četkica je plesala od jednog do
NinaitajnaOSMENOTE
drugog čančeta i bojila je stranice Beležaka, otkrivajuči

tako tajne zlog Čarobnjaka. Nina je gledala Platona koji
je savršeno koristio Verbum Tintu, da ništa nije isprljao
izvan listova.
„Dakle evo, piše da je 0 početak Brojeva-Čarobnjaka i
odgovara Motoru svih mehanizama. Motore hrani vo-
da... Ali, čudno... Brojevi-Čarobnjaci u stvarnosti odgo-
varaju mehaničkim delovima i geometrijskim oblicima.”
Devojčica sa Šestog Meseca čitala je sa zanimanjem ovu
čudnu i nerazumljivu alhemiju.
„Broju 2 odgovara Kuka, a svaka kuka ima žice od
Tenzijuma... Tenzijum...”, ponovi glasno ,,to je neki
materijal koji ne poznajem. Karkon piše da je izuzetno
otporan. Zatim, evo tu piše, broju 4 odgovaraju To-
čkovi, koji su podmazani Ombiom. Ombio? Ni to ni-
sam nikad koristila.”
Kada je četkica obojila jednu stranicu tirkiznom bo-
jom („eisi”), Nina je mogla da pročita šta je napisao
Karkon: pored deda Miše, kobni Čarobnjak je i nju hteo
da eliminiše i zato je stvorio mehaničkog klona tetke
Andore! Stranica je nosila datum 2. februar Četvrte
Karkonijanske Godine, nešto manje od godinu dana
pre no što je Nina otišla iz Moskve da živi kod dveju
baba-tetki u Madridu.
„Evo kako je uradio!” uzviknu devojčica. „Oteo je
moju pravu tetku pošto je znao da sam upravo stigla u
Madrid, zatvorio je u Kulu u Toledu, a u kuću gde živi
njena sestra Karmen poslao je androida Andoru. Po-
kvarenjak! Ali sada je klon moj. A prava tetka je živa i
zdrava, s Karmen.”
Nina je bila uzbuđena, pažljivo je čitala svaki list,
plave oči su joj sijale od zadovoljstva što je otkrila pre-
stupe svog neprijatelja.
POG. 3 - Karkonovi Brojen-Čarobnjaci i Maglovita Nula
„Sve... baš sve se tu nalazi. Ove Beleške su veoma

dragocene i mada mi je Grof rekao da poseduje nepro-
mašivo oružje, Glas Ubeđivanja, sigurna sam da ću biti
jača od njega. Znam njegove tajne, njegovu alhemiju.
Neće moći da me pobedi.”
Kada je stigla do formula Alhemije Mraka, podiđe je
jeza. Bio je to detaljan popis napitaka, bućkuriša koje je
Karkon izmislio i koristio. Poče naglas da čita dok je
Platon začuđeno gledao: „Tiho zlato služi da bi začaralo
Nulu, Broj-Čarobnjnak koji stvara motor. Lažna krv
čini laž privlačnom, Rogati topaz se koristi kao magnet,
Meko staklo kao sistem zupčanika kod magičnih ma-
šina”. To su bili elementi, minerali i metali koje je Nina
samo delimično poznavala, mnogi su bili apsolutno
misteriozni.
Geometrijski crteži, skice, linije i figure: Verbum
Tinta, kojim je vešto rukovao Platon, prelazio je brzo
preko listova otkrivajući genijalne i đavolske ideje Kar-
konove, a Nina je bivala sve više iznenađena.
Poglavlje posvećeno zarobljenim Tajnama bilo je naj-
interesantnije. Najzad je Devojčica sa Šestog Meseca shva-
tila da je Soba za vradžbine u Karkonovoj palati bila
namenjena upravo mašinama u kojirna su bile zarobljene
tri Tajne. Svaka mašina je imala jednu numerićku kombi-
naciju. Peć na ugalj sadržala je Tajnu Zemlje (6065512),
Velika peć čuvala je Atanora (6065512), Večnu Vatru koju
je Nina već uzela, i najzad, u trećoj mašini u obliku Rakete,
bila je čuvana Tajna Vazduha (6065514).
„Atanor je već moj, sad nedostaju Vazduh i Zemlja...
ali Voda?” mrmljala je Nina dok je mačak protezao šape
prelazeći preko stola za eksperimente. Podiže oči i uz-
viknu: „Gle, a Četvrta Tajna, Voda, gde je?” Brzo pretrči
redove Beležaka i otkri da ju je Karkon sakrio na neko
vrlo tajno i udaljeno mesto. „Tako mi svih čokolada

sveta!” Ma gde li ju je stavio?”, pitala se mala alhemi-
čarka; u međuvremenu Platon je lizao podignutu šapu
koja je držala Zlatnu četkicu.
Devojčica sa Šestog Meseca mogla je, dakle, uz po-
moć Beležaka osloboditi druge dve Tajne, ali za Vodu
nije imala nikakvu naznaku.
Časovnik je pokazivao 5 sati, 25 minuta i 6 sekundi.
Već je svitalo, čak je i mačak počeo da pokazuje znake
nemira, mrdao je brkovima i žmirkao očima, ali je
junački izdržavao.
„Drži se plavi mačore, nedostaje samo nekoliko stra-
nica i onda smo završili.” Platon se odmah dade na po-
sao, a Nina, tek što je proćitala nove rečenice poskoči
srušivši se s klupe: „Peta Karkonijanska Godina, jedan
sat i dve minute, 3. juni, Maglina Ratnika na vidiku,
Mesec smanjen, Mars osvetljen. Ubio sam profesora
Mišu!” Bio je to datum kada je ubio dedu. Iz besa de-
vojčica dograbi list da bi ga uništila, ali Platon skoči i
umuva se među njene ruke, protrlja glavu o njene šake i
nežno zamijauka.
„Pokvarenjače, pokvarenjače! Eto kako si ubio deda
Mišu.” Iz Nininih očiju potekle su ogromne suze koje su
natopile list. Čitala je i plakala, u jednom blesku ugleda
pred sobom okrutnu scenu: Karkon koji se bori s Mi-
šom. Sukob Velikih Čarobnjaka, sa strelama i plame-
novima, svetlom i bleskom koji su osvetljavali Sobu s
kaminom. Zatim, dedino telo na podu i Karkonovo
bekstvo.
Nina obrisa lice rukavom dukserice i duboko udah-
nu. Zatim pogleda magičnu i očaravajuću alhemijsku
laboratoriju koju je nasledila od dede, pomilova Pla-
tona i dade mu znak glavom. Mačak oboji i poslednju
stranicu. Tema je bila šokantna i naslov je već jasno

govorio: „Tajna mojih androida”. Devojčica ponovo
sede na klupu i brzo pročita objašnjenje. Otkri da Alvi-
ze, Barbesa, Irena, Sabina, Gastilo i druga mehanička
deca koja žive u Palati Ka’ d’Oro, imaju srca mačaka i da
mogu živeti samo do jedanaeste godine.
,,Pa to je suludo!”, uzviknu ustajuči naglo na noge.
„Eto zašto ubijaju mace. Karkon vadi njihova srca da bi
ih stavio u androide. Ta mehanička deca imaju kratak
život... mog su godišta a umiru! Grof, dakle, vrši pokolj
mačaka da bi stvarao nove androide ili da bi produžio
život onima koje već ima.”
Nina, potresena, pročita poslednje redove dok su joj
ruke drhtale. Bio je to kratak opis života nekih drugih,
odraslih androida, koji nemaju srce i žive sto godina za-
hvaljujući Sumpornoj magmi, tečnosti koja im teče u ve-
nama. „Pored klona tetka Andore... ima ih još tri. Tri
muška androida!”, ponovi Nina tihim glasom. Nije
pisalo gde žive, ali je bilo posebno naznačeno
da su u fazi „uspavanosti” i za njihovo akti-
viranje Karkon je izmislio šifre o kojima,
naravno, nije bilo ništa u Beleškama.
Dakle, bile su tajne. Devojčica se opruži
po podu stežući listove, sada već sve
obojene, Platon položi Verbum Tintu
na sto i ispruži se prislonivši glavu na
Magični sistein sveta, ali nije ni imao
vremena da zatvori oči i
da se malo odmori, kad
Knjiga naglo zasvetli.
Jedna velika smežu-
rana ruka izađe iz tečnog
lista, koža je bila tamno ze-
lene boje, nokti Ijubičasti i cmi i svetlucali su kao lampice.

Mačak, prestravljen, frktao je i mijaukao kao tigar. Savio je
leđa u luk i pokušao da ogrebe i ugrize monstruoznu ruku,
ali odblesci nokata hipnotisali su ga. Mačje oči postadoše
bele, kao ispražnjene. Iznenada kažiprst ogromne ruke po-
kaza na činijicu sa Zelenim puterom, a mačak, začaran,
približi se mešavini i u mahu pojede ono što je ostalo.
Nina koja je bila ispružena napodu, posmatrala je scenu
ne pomerivši se. Macanu, samo što je polizao poslednje
parče putera, dlaka postade crvena, Knjiga je polako pro-
gutala ruku, a Verbum Tinta je okončao svoju magiju
postavši ponovo od voska. A četmaest čančiča s bojama sa
Šestog Meseca nestadoše, ostavljajuči trag crvene pare.
Iznenada, Verbum Tinta se pokrenu: od njega osta-
doše samo srebrnaste zvezdice i mnoga zlatna zrnca,
koji poigravahu nad Nininom glavom. „Nestade!”, uz-
viknu devojčica, i tada se mačak najzad skljoka na zem-
Iju, hrčuči, da ne može biti više.
„Močna alhemija. Močna magija. Nikad nisam videla
tako nešto”, mrmljala je devojčica sa Šestog Meseca, koja
polako ustade, pomilova Platona več obuzetog snom.
„Formule, magične mašine, Tajne koje treba osloboditi,
androidi s kojima se treba boriti, zatim Mehanogeome-
trija i Numeromagija. Previše, stvarno previše onoga što
treba da shvatim i učinim.” Govoreči tako stavi ruke na
glavu i opet pogleda u Knjigu.
Nije se osečala još doraslom, spremnom za ovo ve-
liko iskušenje: „Matematika, baš je ne razumem dobro.
Ovi Karkonovi brojevi koji se pretvaraju u predmete i
mehaničke delove, zaista su komplikovani... Nije važno:
svakako moram da uništim Alhemiju Mraka i da shva-
tim kako se koriste magične mašine u kojima se nalaze
druge dve Tajne.”
Nina je bila zbunjena i uplašena, ponovo pročita be-

leške i usredsredi se na šifre Tajni: znala je da mora da
koristi te brojeve i da im promeni sudbinu. Ali nije znala
odakle da počne. Ako je za Atanor stvar bila jednostavna,
za ostale Tajne sve je izgledalo složenije. Sve u svemu, bilo
je potrebno shvatiti Karkonovu matematiku.
Platon, čuvši je da brblja, razbudi se: frknu, otvori najpre
jedno, pa drugo oko, najzad se protegnu, podiže rep, i kao
da se ništa nije desilo, zagrebe po vratima. Nina ga poljubi u
glavu i pusti ga da izađe, ostavši tako sama u laboratoriji.
Samo što se okrenula prema Magičnom sistemu sveta,
vide da je iz Knjige izmileo mali komad hartije. Bio je od
dede i pročita ga u jednom dahu.
Duždeva dvorana. 2. maj. D1.55 h

Moj'a djevočka.
Doh ti pišem već razmišjam kako. kada primiš ovu
j-
1 poruku. više neću bići na Zemji. Postojaću samo ua
Ksoraksu i bi ćeš me već videbi. Nadam se da ću opeb rrioći
da tipomognem.
Zada ohreni zeienu rućicu na kaminu i čuj moju poruhu.
Posbupak već pozriaješ. Ne plaši se.
[ 1004104
I
t, deda Miša
Nina se odmah seti da se prethodnog puta, kada je

okrenula ručicu, pojavila slika dede nešto pre no što ga
je Karkon ubio: bojala se da če otkriti druge zastra-
šujuče stvari. Mirno se približi ručici i polako je okrenu.
(19 Nina i tajna OSME NOTE
Ekran izađe iz zida i odmah se pojavi filmski insert.

Profesor Miša je sedeo u fotelji u Duždevoj dvorani,
govorio je jasno, a njegovo lice bilo je nasmejano. Sni-
mak je načinjen mesec dana pre smrti.
„Ninočka, matematika nije neka teška stvar, treba samo
znati da se igraš s brojevima. Sad ču ti ponešto objasniti,
budi strpljiva, sedi na klupu i pažljivo me saslušaj.
Kao što znaš, brojevi, kao i vreme, služe, ali ne po-
stoje. Služe ti, na primer, kada stvaraš alhemijske for-
mule, jer treba da staviš neku količinu metala u gra-
mima ili kologramima, ili u litrama, raznih tečnosti
koje koristiš. Eto, količinu računaš pomoču brojeva. I to
znaš dobro. Znači, matematika služi alhemiji i magiji jer
su brojevi pristupni ključ za razumevanje univerzuma.
Več znam da češ se sresti s magičnim brojevima, ali
znaj da njihova upotreba može biti dobra ili rđava.
Zavisi. To ti je objasnila knjiga Tadina De Đorđisa.
Sečaš li se? Pomoču brojeva se može štošta stvarati.
Svaki broj može sadržati sve ostale. Na primer, 1
sadrži 2, a znaš zašto? Lako je: 1 + 1 daje 2, 1+2 daje 3, a
1+3 daje 4. Kao što vidiš, svaki broj se sastoji iz toliko
drugih, mnogih, beskrajnih 1.
Sada češ se pitati odakle dolazi 1...
Dobro, 1 dolazi iz 0. Da, jer 0 ne znači Ništa, prazni-
nu. 0 je sve. 0 je kao magla: vidi se, a nedodirljiva je. Ali
postoji! I u njoj su brojevi.
Sve u svemu, izgleda kao broj bez vrednosti, ali nije
tako. Recimo da je 0 Beskrajni svet koji sadrži sve ostale
brojeve.
Sečaš li se šta je kazala Eterea kada je govorila o tri
stvari: Sve, Ništa i Uvek? Sad ću te podsetiti: Ako Ništa
proguta Sve, umreće Šesti Mesec, jer neće više moći da
postoji Zauvek.
POG. 3 - Karkonovi Brojevi-Čarobnjad i Maglovita Nula
A Ništa je Zlo. Karkon sa svojom Alhemijom

Mraka želi da se domogne Ksoraksa koristeći Ni-
šta. A da bi to učinio koristio je i bro-
jeve. Promenio ih je na negativan
način. Matematiku je koristio na đa-
volov način. Eto zašto treba da shva-
tiš upotrebu brojeva. Ako budeš umela
da koristiš brojeve, pobedičeš Karkona!
Vratimo se na značenje 0; treba
da shvatiš da upravo iz tog broja
nastaje 1, od 1 se stiže do 2, dok se
ne dođe do 9. Zatim se ide iznova, jer
tu su sad 1 i 0 zajedno: ili 10, zatim 11 i
tako dalje, do beskonačnog. Razumeš?
Znači, kada koristiš brojeve, znaj da mogu
iči napred ili unazad, da se dele ili množe, udvo-
stručuju ili umanjuju.
Kako? Pa, jednostavno je: deljenjem, sabiranjem, odu-
zimanjem ili množenjem.
Samo što, kako sam ti več rekao, magija i alhemija
mogu da transformišu i brojeve i OŽIVE ih. Da, brojevi
mogu da postanu realne stvari, predmeti. Sve u svemu,
mogu da se jave u raznim oblicima.
Karkon koristi matematiku i geometriju na koban
način. Budi oprezna i nastoj da otkriješ njegovu Alhe-
miju Mraka. Njegovi brojevi su opasni.
UĐI U MAGLOVITU NULU I OTKRIJ SVET DO-
BRIH BROJEVA.
Sada zatvori oči i polako se okreni. Maglovita Nula te
čeka.
Koncentriši se i uradi kako treba. Upamti: Misliti i
Stvarati!
Volim te.”
Ekran se ugasi i vrati se iza zida, ostavljajući Ninu

razrogačenih očiju. Brzo ih zatvori kako je deda rekao,
polako se okrete i oseti kako joj lice dodiruje lak povetarac
koji joj uskomeša dugu kosu. Nina ponovo otvori oči
puna poverenja i usred laboratorije, između kamina i stola
za eksperimente, pojavila se ogromna nula, široka i visoka
skoro dva metra. Svuda naokolo imala je neku vrstu zlat-
nog okvira na kome su bili uklesani brojevi. U njenom
središtu pokretala se neka neobična materija, neka vrsta
sivkaste pare koja nije dopuštala da se vidi iza.
To je bila Maglovita Nula.
Nina je dotače prstom i odmah joj zadrhta čitavo
telo od električnog udara, za nekoliko sekundi bila je
usisana u Maglovitu Nulu i prekinut je svaki kontakt sa
stvarnošću.
Devojčica sa Šestog Meseca nađe se usred veoma
guste magle, dok su se u daljini čuli otkucaji nekog
zvona. Nina je sa strepnjom išla napred, držeći ruke
POG. 3 - Karkonovi Brojevi-Carobnjad i Maglovita Nula
napred iz straha da ne udari u ko zna šta. Iznenada

naiđe nalet toplog vetra koji razredi sivkastu paru. Pri-
zor koji puče pred devojčicom bio je neverovatan.
Ogromno vodeno prostranstvo lebdelo je između
dva neba: Gornje Nebo je bilo poduprto s pet ogromnih
stubova, a Donje Nebo su podržavala još četiri masivna
stuba. Stubovi su bili beli i od neke čudne materije, nije
bila reč o mermeru, čak ni čeliku. Bili su sastavljeni od
posebne vrste oblačnog pamuka i svaki je imao crnom
bojom utisnut jedan broj.
Tišinu koja je obavijala Svet Dobrih Brojeva pre-
kidao je samo zvuk zvona koje se, međutim, nije videlo.
Na vodi su bili odsjaji duge i kada se namreškala, u
središtu ogromnog vodenog prostranstva, između me-
huriča bele pene, izneneda izbiše na površinu dve og-
romne monstruozne ruke, iste kao ona koju je Nina
malo pre toga videla kako iskrsava iz Magičnog sistema
sveta Ruke se stisnuše u pesnicu, dok jedna od njih ne
podiže palac označavajuči broj 1.
Sa stuba levo od Gornjeg Neba, odvoji se baš broj 1
koji polako siđe na površinu vode i uputi se prema de-
vojčici. Kad je broj 1 bio ispred nje, meko se savio ne-
koliko puta, dok nije postao malecna, veoma sjajna traka
od crnog platna. Nina je pokupi i zapanjena, nežno je
stavi u džep od tregeruša. Zatim smežurana ruka podiže i
kažiprst označavajuči tako broj 2. S prvog stuba Donjeg
Neba odvoji se broj 2, koji se ponašao sasvim isto kao i
broj 1. Scena se ponavljala sve dok na obe ruke nije bilo
podignuto devet prstiju i dok stubovi nisu ostali bez
brojeva. Tek kada se mali prst desne ruke kao poslednji
podigao označavajući broj 10, voda je počela da se ko-
meša dok su se dugine boje svuda odražavale, a veliki
stubovi od oblačnog pamuka počeše da se raspadaju i
) Nina i tajna OSAfE NOTE
zvono se više nije čulo. Dva neba padoše jedno preko

drugog i proguta ih more koje kao da je poludelo i svom
silinom Ninu prebaci ponovo u Maglovilu Nulu. Beše se
pojavio broj 10: brojevi 1 i 0 behu se sreli.
Magija je bila završena, a matematika je počinjala.
Nina je bila izbačena iz Maglovite Nule i našla se na
zemlji, na kolenima, u laboratoriji Vile Espasija.
Pantalone tregeruše bile su joj vlažne, a i kosa po-
kvašena. Osvrne se uplašena, zatim stavi ruke u džep i
izvuče devet traka od crnog platna: bili su to brojevi od
1 do 9. Međutim, nedostajao je broj 0.
„Svih mi čokolada na svetu! Uzela sam Dobre Brojeve
i sada bi trebalo da ih upotrebim kako bih promenila
sudbinu Karkonovih začaranih mašina. Ali nema 0!”
uzviknu zaprepaštena.
Još jednom deda joj je pomogao. Dakle, protiv kar-
konijanskih Brojeva-Čarobnjaka, trebalo je da upotrebi
ove nove brojeve, pomoču kojih če sastaviti šifre Tajni
da bi ispunila svoj zadatak.
Ali, Nina nije imala broj 0 koji je služio za blokiranje
motora začaranih mašina. Pored toga, da bi se negativni
Brojevi-Čarobnjaci pretvorili u pozitivne, bili su po-
trebni i Matična hartija i Ljubičasti grafit, dva materijala
koje je tek trebalo nači.
Iscrpljena, ali istovremena puna entuzijazma zbog
onoga što joj se desilo, devojčica sa Šestog Meseca pri-
stupi Knjizi, stavi ruku sa zvezdom na tečni list i upita:
„Knjigo, ušla sam u Maglovitu Nulu i sada imam bro-
jeve. Ali, nedostaje 0!”
ĆKadbude biočas
^dula će stići.
„ Ali gde da nađem Matičnu hartiju i Ljubičasti grafit,
da bih poništila Karkonove Brojeve-Čarobnjake?”
put ćešpoći i dabebg zaći

i tamo materijadovaj naci.
Odgovor ti pustinja donosi,
ać’ brojeve ti sobom ne nosi.
Druga tajna već čepg otfgvvenje,
a vebidgje ‘Etereino nestrpbjenje.
Knjiga se sklopi, a Nina se sruči na klupu: „Treba da

upotrebim Jambir i otputujem u prošlost da bih našla
Drugu tajnu. Eterea sigurno čeka rešenje”. Devojčica
položi nove trake brojeva pored Magićnog sistema sveta
i pomisli da bi trebalo odmah da izvesti svoje prijatelje:
takođe treba da se obavesti da li Krilati Lav daje znake
života.
Četvrto poglavlje
Dodoovizazovi
Ninin san
Časovnik je označavao 7 sati, 49 minuta i 8 sekundi.

„Prekasno! Ovog puta kod Ljube neću glatko proći!”
uzviknu devojčica. Brzo izađe iz laboratorije i spotače se o
jadnog Adonisa, koji je zaspao pred vratima. Duždeva
dvorana je bila slabo osvetljena, kroz bordo zastore pro-
dirala je samo bleda svetlost. Nina se skotrlja na zemlju i
velika doga je oliza po čitavom licu zasmejavši je do suza.
Odjednom neki šumovi privuku njenu pažnju: dola-
zili su iz Sobe s kaminom.
Nina se okrete i vide na zidu jednu uznemirujuću senku,
projektovanu slabom svetlošću sveća. Pruži korak i pred
njom se pojavi figura čoveka čudnog izgleda. Bio je okrenut
leđima, ogmut velikim cmim ogrtačem i nosio je čudnu
kapu sa šljkom. Kraj njegovih nogu bile su dve velike kožne
torbe i jedna hrpa knjiga povezana kanapom.
,,Ko si? Ko te je pustio da uđeš?” upita devojčica
podižući glas.
Čovek se polako okrete, skide kapu i...
„Profesor Hoze!”, viknu Nina. To je upravo bio on,
nastavnik koji tek što je stigao iz Madrida radi držanja
časova maloj alhemičarki.
Za tren oka njih dvoje su se našli za stolom gde su
obilato doručkovali. Nina, pošto se raspitala kako su
tetke Andora i Karmen, ispriča bitne stvari i naravno,
ništa ne otkri o postojanju Šestog Meseca.
„Srećna sam. Nedostaju mi vaši časovi. Ali, morate mi
obećati nešto. Nikada me ne pitajte šta radimo moji
POG. 4 - Dodoov izazov i Ninin san
prijatelji i ja.” Devojčica je gledala pravo u oči profesora

koji, malo zbunjen ovom žestinom, upita: „Que amigosV'
„Zovu se Dodo, Fjore, Roksi i Česko. Oni mi po-
mažu u... dobro, ne mogu Vam više reči. Jel’ me stvarno
razumete? I Vi ste alhemičar, a ja sledim dedine na-
redbe... i zato...”
Devojčica ne uspe da završi govor jer je Hoze pre-
kide: „Profesor Miša, pre smrti, napisao mi je jedno
pismo koje tada nisam razumeo. Zatim, kad se tragedija
dogodila, sve mi je bilo mnogo jasnije. Ne brini, neču se
mešati u tvoja posla, ali moraš prihvatiti jedno, da mi
kažeš ako zapadneš u teškoće. Vamos, hajde, predstavi
me svojim prijateljima i njihovim roditeljima”.
Ljuba, koja je ušla u prostoriju s dve ogromne pite od
kajsija, okrete se sa simpatijom profesoru: „Vaša soba je
spremna. Videćete da če vam biti dobro u depandansu
baštovana Karla. Nalazi se na nekoliko metara od vile i
okružena je drvečem parka. A i Karlo Bernoti je jedna
mirna osoba i od poverenja. Neče Vas uznemiravati”.
„Muchas gracias Ljuba. Siguran sam da će mi biti veo-
ma dobro. Ali ostaću samo nekoliko dana”, reče gledajući
u Ninu. „Doneo sam sobom neke knjige i tekstove za svaki
predmet. Uključujući alhemiju, naravno.”
„Odlično!”, uzviknu Nina progutavši parče pite.
„Evo, drži, ovo je knjiga alhemijskih skica. Veoma je
korisna za razumevanje oblika alhemijskih predmeta i
formula koje se na njih odnose. Prah kometa čini da one
de noche, noću, svetle, tako da ih možeš proučavati i u
tami. Tu su zatim tekstovi iz geografije, istorije, mate-
matike i drugih nauka. Program sam već pripremio i
dostavio upravniku tvoje škole i on ga je odobrio. Na-
ravno, deo koji je posvećen alhemiji nisam predstavio.
Znam da je zabranjeno...”, reče nastavnik smejući se.
Nina uze knjige i zahvali Hozeu: „Onda, da pozovem

moje prijatelje. Možemo otići i do njihovih roditelja,
tako ćete ih sve upoznati!”
Ali baš u ovom trenutku, dok se činilo da u Vili
Espasija sve protiče mirno, na drugom kraju Venecije
dešavala se prava pravcata tragedija.
Jedan telefonski poziv potresao jeAteljeBauta gde su
radili Dodoovi roditelji, kao i Českovi.
„Halo! Ovde Prva pomoć, želimo da vas obavestimo
da se vaš sin Dodo nalazi ovde, u teškom stanju.”
Bolničarev glas kao strela je pogodio uši dečakovog
oca, koji je samo uspeo da odgovori: „Šta... šta... šta se
dogodilo?”
„Čujte, bolje je da odmah dođete ovamo. Lekari će
vam sve objasniti.” Klik!
Otac dečakov, koji je mucao i bio vrlo stidljiv kao i
njegov sin, okrete se svojoj ženi: ,,I... id... idemo draga,
idemo u bol... bol... bolnicu. Dodo je jako lo... loše”.
Žena ispusti na zemlju gipsani otisak maske koju je
pravila. Zajedno s mužem pohita napolje, ostavljajući
Českove roditelje potpuno potresene. Vesela atmosfera
koja se uvek osećala u Ateljeu Bauta, u trenutku je
nestala.
Českova majka je telefonirala mamama Fjore i Roksi
ispričavši šta se deslo: „Dodo je u bolnici, treba razgova-
rati s upravnikom škole i s decom. Oni će moći da daju
neko objašnjenje, danas im je bio prvi dan u školi i ne
razumem baš šta se moglo desiti Dodou”. Ali upravnik
je tvrdio da Dodo nije viđen u školi... U tom trenu Če-
sko, Roksi i Fjore shvate da se prijatelj uvalio u grdnu
nevolju i da je tu sigurno umešan Karkon.
Izvukoše iz džepova rubine Dugotrajnog Prijatelj-
stva, ali videše da nisu ni sjajni ni topli. „Čudno, veoma
čudno”, reče zamišljeno Roksi. „Ako je Dodo bio u

opasnosti, onda su ovi dragulji morali da nas obaveste!”
Zapravo Dodo, pre no što će iči u školu, pošao je da
nadgleda Palatu Ka’ d’Oro, kako je obečao prijateljima. Sa
strahom koji čoveka na svašta natera, sakrio se iza jednog
stuba da bi špijunirao kretanje androida. Ali, Alvize i
Barbesa su ga otkrili i divljački nasmuli na njega. Dečkič je
nastojao da se odbrani i videvši da je izgubljen, stegao je u
ruci rubin Dugorajnog Prijateljstva. Ili je verovao da to
čini... a u stvari, shvatio je da je u džepu imao samo... orah.
Glupavi orah koji je zamenio za dragi kamen!
„Osta... osta... ostavite me na miru... gad... ni... andro...
dro... droidi. Upomooooč”, vikao je stidljivi i hrabri
dečarac. Ali ledene ruke dvoje blizanaca učutkaše nje-
gove povike. Zarđalim noževima i brijačima ošišali su ga
do glave, ostavljajuči na ulici njegovu lepu riđu kosu. Jaki
udari naneti brijačem izazvali su mu duboke rane na
glavi. Dodoovo lice prepuno pegica postalo je jedna krva-
va maska, a zbog bola, udaraca nogama i pesnicama, de-
čak je bio onesvešćen. Našao ga je jedan čistač koji je od-
mah pozvao hitnu pomoć.
Ispružen na bolničkom krevetu, s glavom previjenom
zavojima i s infuzijom prikačenom na ruku, Dodo je još
bio u šoku i nastavljao je da ponavlja: „Bli... bli... bizanci
sa slovom K. Ubice ma... mačaka. Za... za... zaustavite
ih”, ali lekari baš nisu razumevali šta je mrmljao.
Tek kad su mu stigli roditelji umirio se i pokušao da
objasni šta se desilo, ne otkrivajući, međutim, tajnu
devojčice sa Šestog Meseca.
„Premlaćen da bi spasao mace! To je suludo! Treba
pronaći to dvoje dece koja nose dukserice sa slovom K”,
reče mama gradonačelniku Lorisu Sibilu Loredanu koji
je, obavešten o događaju, začudo pohitao u bolnicu.
„Draga moja gospođo, vaš sin je sigurno žrtva opa-

snih tipova, ali saznao sam da ne poštuje zakone” suvo
odgovori LSL.
„Ali šta... šta... pri... pričate?”, prekori ga Dodoovotac.
„Vaš sin je napadnut jer podržava krajnje opasnu
stvar, odnosno, priču da je Krilati Lav živ i da je magičan.
A vi dobro znate da to nije tačno. Proglas koji sam dao da
se okači jasno govori! Sada moram da ispitam Dodoa.”
Gradonačelnik je bio neumoljiv i ni najmanje se nije
potresao pred sirotim bolnim dečakom.
Dodoovi roditelji dobaciše Ijutit pogled LSL-u. Tada
ovaj, plašeći se da njihova reakcija ne izazove druge pro-
bleme, dodade: „Sad ga negujte. Zatim ćemo videti da li
ga treba staviti u zatvor Pjombi, ili ne. Dobro znam da je
on samo dečak i možda, ako bi negirao postojanje ma-
gičnih događaja u Veneciji, mogao bi da se vrati kući.
Ako ne bude tako... moraće da mu se sudi! Zakon je isti
za sve!”, Zatim se Markiz okrenuo na peti i otišao, osta-
vivši sve prisutne bez reči.
Dok je LSL izlazio iz bolničkih prostorija, susrete se
sa Českom, Fjore, i Roksi koji ga gledahu s prezirom i
odmah se nađoše kraj Dodoovog uzglavlja. Fjore je
plakala kao kiša, Roksi je milovala lice svog prijatelja, a
Česko mu od srca stegnu ruku.
Dodo dade znak Česku da se približi i šapnu mu u
uvo: „Rekao sam sa... sa... samo deo is... istine. Nisam
iz... iz... izdao Ninu. Nisam vas izdao. Ali te bli... bli...
blizance treba zaustaviti. Gra... gra... gradonačelnik ve-
ruje njima, a ne meni. Oni su mu is... is... ispričali kako
ja govo... govo... govorim o magiji.”
,,A rubin, nisi ga imao?”, tiho upita Česko.
Dodo, zatvorivši oči, podiže desnu ruku i pokaza orah:
,,Ve... ve... verovao sam da je ru... ru... rubin... a ono...”
Česko ga blago pogleda i zatrese

glavom.
Dva lekara priđoše krevetu: naj-
pre su merili temperaturu, zatim su
kontrolisali zavoje. „Dobro, dečak
može da se vrati kući. Ali mora
uzimati antibiotike bar dve
sedmice. Onda ga dove-
dite ovamo, uklonićemo <
konce. Upamtite: apsolut-
no mirovanje.”
Nina, koju je Česko hitno
obavestio, dotrća zajedno s profesorom
Hozeom Dodoovoj kući i sačeka njegov dolazak.
Roditelji ponudiše nastavnika da sedne i počeše da pri-
čaju o onome što se desilo, dok su deca okružila Dodoa
koji je još imao uplašen pogled. Česko preturi po fijoci
pisaćeg stola u sobici, nađe rubin Dugotrajnog Prijatelj-
stva i stavi ga pod jastuk: „Nemoj da ga izgubiš i drži ga
uvek uz sebe”. Nina pogleda previjenu glavu i zarekne
se sebi samoj da će blizanci skupo platiti. Ne samo to,
već tihim glasom reče svima: „Dodo je bio veoma hra-
bar i uputio je izazov Zlu. Ovog puta prokleti Karkon je
pobedio, ali uskoro će nam platiti. Uspela sam da pro-
čitam Beleške i sada znam šta su Brojevi-Čarobnjaci i
Mehanogeometrija. Ušla sam u Maglovitu Nulu...”
„Kakvu nulu?” upita Roksi naprćivši nos.
„Maglovita Nula, to je mesto gde nastaju svi Dobri
Brojevi. Ali, sada ne mogu da vam objašnjavam, previše
je teško”, kratko odseče devojčica sa Šestog Meseca.
,,Ma... Ma... Maglovita Nula. Mora da je le... lepo”
prošaputa Dodo tanušnim glasom.
„Moraš brzo da ozdraviš. Bez tebe ne možemo na-

predovati. A zatim, da znaš šta sam otkrila o Karkono-
vim androidima! Ima ih još širom sveta, žive sto godina,
to su stari ali moćni modeli, slični klonu tetka Andore.
Zatim, ovi kao Alvize i Barbesa, žive samo jedanaest
godina i imaju mačija srca, dok odrasli...”
Fjore prekide Ninu: „Mačija srca? Pa onda zbog toga...”
Dodo širom otvori oči: ,,Š... š... šta?”
Nina nije više imala vremena ništa da objasni. Do-
doovi roditelji i profesor Hoze uđoše u sobicu i dečakova
majka objavi lepu vest: „Profesor će ići da porazgovara s
gradonačelnikom Lorisom Sibilom Loredanom da bi se
izbeglo ispitivanje našeg sina o pitanju Krilatog Lava. Za-
tim će doći ovde, da sve dane bude s tobom”, reče okre-
ćući se Dodou. ,,Ti ćeš se lečiti i zajedno ćete čitati mnoge
knjige, pa tako, mada nećeš moći da ideš u školu, moći
ćeš da učiš. Jesi li zadovoljan?”
Dodo potvrdi glavom uz mali osmeh. Učenje, na-
ravno, nije bilo njegova najveća želja, ali mu se dopadala
ideja da bude s neobičnm španskim profesorom. Nina
zagrli profesora i šapne mu na uvo: „Zar nije trebalo da
ubrzo otputujete?”
„Odlučio sam da odložim ostale obaveze. Važnije je
da ostanem ovde s vama”, promrmlja Hoze namešta-
jući mantil.
Dodo je morao da ozdravi i izbegne odlazak u Pjombi,
vlažan i mračan zatvor u Duždevoj palati, a profesor Hoze
je ispunio obavezu i svako poslepodne dolazio je da mu
pravi društvo. Zajedničko čitanje bilo je vrlo raznovrsno:
dečak je prelazio s geografije na istoriju, pa onda alhemiju i
znatno je napredovao. Čak je uspeo da pročita čitavu knjigu
Alhemijske skice i da koristi prah komete. Njegovo ozdrav-
Ijenje odvijalo se jednakom brzinom kao i njegovo učenje.
Ali za Ninu i ostale, bili su tu sasvim drugi programi:

misija Šestog Meseca neumoljivo se nastavljala.
Ako su, s jedne strane, shvatili da su mačke ubijane da
bi živela deca androidi, s druge, tajna o upotrebi brojeva
koje je Nina otkrila, tek je trebalo da bude otkrivena.
Bilo je devet ujutro, subota 25. oktobra, Ljuba je već
bila u kuhinji, Platon je jeo sočnu porciju sardina, a Ado-
nis je uživao u ogromnoj koski. Dadilja se približi kalen-
daru okačenom o zid i uzviknu: „Djen roždjenijal Rođen-
dan! Sutra Ninočka puni jedanaest godina”. Zatim je
razvezala pregaču i počela da pravi listu sastojaka koji će
joj biti potrebni za spravljanje torti, kolača i pića. Ali
Ninino raspoloženje nije bilo baš odgovarajuće, nije ima-
la želju da priredi nikakvu svečanost. Dodo još nije bio u
stanju da se kreće, ostali su bili zaduženi za nadgledanje
Lava, a ona je apsolutno morala da shvati upotrebu
brojeva.
„Puslice, ne luduj. Dovoljno je samo parče torte i
dobra šolja čokolade sa šlagom. Nemam velike želje da
slavim.” Ljuba zastane s listom slatkiša u ruci i ne proz-
bori ništa. Onda je devojčica sa Šestog Meseca zagrli i
dodade: ,,Ti si divna dadilja. Nezamenljiva. Videćeš da
ćemo organizovati puno proslava. Ali sada baš nije tre-
nutak. Najlepši poklon koji mi možeš dati jeste da se još
malo strpiš.”
Mala alhemičarka izađe iz kuhinje, odlučnim kora-
kom pođe u kućnu laboratoriju i poče da prelistava mno-
ge knjige u potrazi za rešenjem.
„Dakle, moram što je moguće pre saznati kako se
koriste brojevi koje sam našla u Maglovitoj Nuli. Možda
će mi pomoći neki napitak. Ali koji?” I dok je sebi
postavljala to pitanje pogled joj pade na dedinu Crnu
svesku. Napitak od kalijuma činio joj se najprikladnijim:
82 ) Nina i tajna OSME NOTE
Kalijumom sepostižepričanje u snu, kao i halucinacije

i predskazanja: 31 kap dovoljna je u tesvrhe.
„Predskazanje... evo, našla sam. Ako u snu uspem da

vidim šta treba da radim, moći ću da idem napred.”
Nina je odlučila. Uze flašicu s krivim grlićem u kojoj se
nalazio kalijum, sunu trideset i jednu kap u ćinijicu i ispi
bez oklevanja. Ni najmanje straha nije osećala: s druge
strane, formulu je ispisao deda i nije bilo kontraindikacija.
Ali ono što će joj se desiti, nije očekivala.
Časovnik je označavao 23 sata 30 minuta i 5 sekundi,
vreme za odlazak u krevet i za nadu u san pun otkrića.
Umotana u pokrivače od meke tirkizne svile, s Plato-
nom i Adonisom kraj sebe, Nina zaspa mirno i uđe u
svet snova u pratnji divnih slika cveća i šarenog bilja.
Kalijum je počeo da deluje, a vizije i predskazanja uđoše
u devojčicine snove.
Iznenada neki crveni prekrivač prekri svaku scenu i
Nina oseti da joj se telo ledi. Nije više bila u stanju da se
vrati u stvarnost. Da se probudi. U ustima čudno oseti
onaj dah truleži koji je podsećao na Karkona, ali nije
uspela da otvori oči. U snu joj se javi jedna figura ogrnuta
crnom tunikom, a lice je bilo napola skriveno kapuljačom.
Ni ruke se nisu videle, jer su bile pokrivene rukavima duge
mantije. Figura je sporo hodala po nekoj zelenoj i svetloj
travnatoj livadi, zatim sede na jednu stenu i prekrsti noge,
stalno držeći nadole tajanstveno lice da se ne vidi, te
progovori: „Dođi pored mene. Čekam tvoje korake.” Glas
je bio mek, umilan; činio se kao glas starog strpljivog
čoveka. Nina sasiuša reči ove tako mirne osobe, ali koja je
ulivala poštovanje, i upita: ,,Ko si ti?”
On ponovo ustade i okrete se leđima: ,Ja sam ono
što ti je potrebno.”
POG. 4 - Dodoov izazov i Ninin sa
„Kako se zoveš?”, upita sve radoznalija devojčica.

„Moje ime se ne izgovara. Ono sam što tebi treba”,
ponovi neobični monah.
„Treba? Kako možeš da znaš šta mi treba?”, upita
Nina koja baš nije shvatala.
,,Ti si ta koja je došla da me traži, onda dođi kraj
mene i prati me”, odgovori lik.
Nina je osečala kako su joj noge teške i nije uspevala
da hoda, bilo je tu nečega što ju je blokiralo. Privlačio ju
je taj starac u mantiji, ali u sebi je osećala da ne treba da
mu se približi.
„Čekam tvoje korake. Ja sam ono što ti treba.” Glas je

bio sve umilniji i uporniji.
Devojčica vide kako se monah udaljava i zapazi jednu
vrlo uznemirujuću stvar: to telo nije imalo senke. Podiže
oči ka nebu, bilo je plavo i vedro. Ali bez sunca. „Kako
može biti svetlosti bez sunca”, pitala se Nina u tišini. Kad
je ponovo pogledala livadu vide da su se umesto onog
čoveka bez senke pojavile desetine belih golubica koje su
uzletale. Nina je bila u zanosu, ali njeno disanje je postalo
otežano, vrtelo joj se u glavi i oseti kako joj se grlo steže kao
kleštima: gušila se. Crveni pokrivač je obavi zaklanjajući
scenu i devojčica se naglo probudi.
Bila je na svom krevetu. Potpuno u znoju. Još je čula taj
glas, kao odjek. „Kalijum. Možda sam pogrešila dozu”,
pomisli devojčica. San koji je sanjala svakako nije bio
predskazanje koje će joj poslužiti. Nikakvi brojevi. Nika-
kvo objašnjenje. Samo neuhvatljiva slika starca bez lica i
bez senke.
Ni pod tušem nije mogla da misli na drugo. Strah je ra-
stao u njenom srcu i nije shvatala šta se desiJo. Iznad svega,
nije shvatala kako to da je osetila Grofov smrdljivi dah.
„Ninočka, Ninočka. Srećan rođendan!” Nasmejana i
blistavih očiju, Puslica uđe u sobicu noseći poslužavnik
prepun poslastica. Nina nije htela da se dadilja zabrine:
umesto da joj ispriča o snu, poletno uze pecivo i kolače i
poče da doručkuje u društvu mile Ljube.
„Ima jedno iznenađenje za tebe”, reče dadilja srku-
ćući kafu.
„Iznenađenje?!”, upita Nina.
„Evo, drži. Sveže, sveže stiglo iz Moskve”, dodade
Puslica predajući joj pismo od Vere i Đakoma.
,,Oh, najzad! Da vidimo šta pišu!”, Nina je bila uzbu-
đena, iscepa koverat i glasno pročita.
(*).
Mosfva. IsPraživačji cenPar Terf. Idlica DosPojevsjog 1ć> }

\ i
! ' I
Cao gospodice. Srećan rodendan!
Voleli bismo da smo Pamo da pros/avimo. Polijo mislimo *
I na Pebe.
l £>ad si porasla i zaisPa se Pobom ponosimo. Tl si i
* najlepši po/don joji smo ijada dobili Danas se zabavjaj sa i
5 svojim prJaPeJima. i
Ovdeje već veoma hladno. aja i PvtJ'oPac radimo do dubopo J
n noć. Yrlo smo umorni. ali zadovojni.
Tolijo nam nedosPaJeš! \
\ Slušaš H hockn haho svira? Držije uz sebe nvej had
i misliš na nas. I
Molim Pe nči. Znam da profesor Hoze treba da dođe.Budi "<
I dobra i nemoj ga naJuPiPi
’ i
• LJabimo Pe '
‘ Mama i PaPa Zl
Ljuba, kao i obično, poče da plače, a i Nina se po-

tresla, privila pismo na grudi i dotakla kocke koje je
imala u džepu. U tom ternutku stigoše njeni prijatelji
praćeni baštovanom.
„Ehej, danas si starija!”, uobičajeno ju je peckala
bundžija Roksi, zagrlivši je.
„Jesi li radosna?”, upita Fjore.
,,Da, svakako da se radujem”, odgovori Nina poka-
zujuči tek primljeno pismo.
„Srećan rođendan Ninička!”, povikaše u horu.
(86 Nina i tajna OSME NOTE
Česko istupi napred i zbunjeno pruži paket, govo-

reći: ,,Od nas i Dodoa”.
Nina ga odmah razmota i na svoje veliko iznena-
đenje nađe vrlo originalan poklon: uramljenu fotogra-
fiju svojih prijatelja. Svo četvoro su je potpisali i pozadi
su napisali potresnu rečenicu: „Nini, magičnoj prijate-
Ijici, koja nam je omogučila da letimo”.
„Veoma ste Ijubazni. Ovo je dar koji mnogo cenim”,
prošaputa devojčica oborivši pogled, a veo tuge pređe
joj preko očiju.
„Onda, slavimo?”, trgnu se Česko.
,,Ne, Česko, nikakvo slavlje, nije pravi trenutak.”
Dečica se pogledaše preneražena, Ljuba raširi ruke,
pas i mačak se ispružiše po tepihu atrijuma, frkčuči.
,,Da nije tužna zbog svojih roditelja?”, tiho upita Fjo-
re, a Roksi brzo potvrdi.
,,Ne, ne, po meni u pitanju je nešto dru-
go”, došapnu Česko.
Dečak je bio u pravu. Nina je još bila
potresena snom koji je sanjala, ali nije htela
da otkrije svojim prijateljima ono što joj se
desilo.
„Idemo u Vodeno Podzemlje, treba da raz-
govaramo s Maksom. Možda če nam on
dati objašnjenja o brojevima.”
Nina se hitro zaputi, a deca
krenuše za njom ne prozbo-
rivši ni reči.
Čim su ušli videše Maksa
10-pl vrlo uposlenog. Či-
stio je androida Andoru,
koji se, začudo, nije pro-
tivio. „Ćao drugari. Da-
naks je Andora dobra” reče Maks. ,,Od kako ksam joj

blokirao mikročip u mozgu, gotovo da je ksimpatična!”
Nina se najzad nasmeja, ali pre no što je krenula da
Maksu postavlja hiljade pitanja o brojevima, android
joj saopšti neočekivanu vest: „Eterea ti je pokslala hitnu
poruku. Moraks odmah da ideks na Ksoraks, Čudeksna
Fantazija je u velikim tekskočama. Idi uzmi Zmajev
zub, ja odmah zapčinjem ksa pokstupkom.” Nina to
odmah uradi i posle nekoliko trenutaka Maksu predade
Zmajev zub, a on ga ubaci u kompjuter da bi mu dao
energiju, zatim pred zaprepaštenim dečjim pogledima,
otkuca Ninino ime i šifru 5523312.
Bilo je 12 sati, 3 minuta i 8 sekundi. Nina je sedela na
staklenom tronu i čvrsto držala Taldom Luks: „Ćao
drugari. Kad se vratim bičete još tu. Nepomični. Vreme
neče proteči. Ovo putovanje je baš lep poklon za moj
rođendan”.
Fjore čvrsto uhvati Roksi za ruku, dok je Česko pažljivo
posmatrao Maksove postupke. Stakleni tron poče da vi-
brira, zaslepljujuča svetlost i vrtlog boja obaviše Ninu.
Taldom postade providan i jedan plavi blesak odnese
devojčicu ostavljajuči Maksa i ostale širom otvorenih
očiju.
Putovanje je počelo. Nina je dobro pamtila osečanja
koja je prvi put bila doživela. Varnice i uskovitlani
oblaci sičušnih brilijanata okruživali su njeno telo, i vrlo
brzo se nađe unutar jedne prozračne lopte koja je lutala
svemirom. Nina, ošamučena, pogleda naokolo i vide
kako se udaljava od Zemlje. Ni Sunčev sistem ubrzo više
nije bio vidljiv. Prolazila je kroz galaksije male i velike,
vasiona je živo pulsirala, a tamno nebo s vremena na
vreme obasjavali su blesci i tragovi kometa. Iznenada
devojčica se nađe u nekoj vrsti elastičnog talasa lišenog
svetla i boje. Beše to Ništa puno Svega. A tog osećaja se

veoma dobro sećala. Ušla je u Magičan svet gde su
prostor i vreme jedno isto. Neka nežna muzika dopirala
joj je do ušiju, Taldom Luks je još bio providan a iz
Gugijevih očiju izađe crveni zrak koji se uputi ka Alhe-
midijskoj galaksiji. Naleti vetra mrsili su joj kosu, a pred
njom pojavi se Ksoraks, Šesti Mesec, smaragdno zelene
boje oko koga su kružila tri sunca i hiljade zvezda.
Noge su lebdele na metar iznad zemlje kad Nina
otvori oči i vide pred sobom ogromnu pozornicu sve-
tlosti. Bilo je tu možda sto ili dvesta Ksoraksijanaca koji
su činili veličanstven orkestar Šestog Meseca. Svaki je
imao neki instrument: violine i viole, kontrabasi i flau-
te, harfe i bubnjevi, fagoti i klaviri, presijavali su se kao
drago kamenje.
Tri dirigenta njihala su se na sred bine i kružila
Taldom Luksom kao da je palica. Na jedan njihov znak
orkestar poče da svira. Razleže se muzika koja je očara-
vala dušu, harmonični talasi širili su se vazduhom i pro-
dirali u svaku stvar.
Prostor, svetlost, boje i misli, sve je postalo samo muzika.
Opsednuta simfonijom, Nina pogleda u nebo: tri
sunca su razmenjivala zrake, a pet meseca kružili su
između zvezda i planeta. Alhemidijska galaksija pulsira-
la je u ritmu ove muzike, tako izvanredno blage. Nina
zaplaka pred ovom spektakularnom magijom. Krupne
suze su lile i kvasile joj obraze: bile su to suze radosnice
koje su kupale njeno Ijudsko lice. Osećala je ogromnu
radost i nije uspevala da obuzda uzbuđenje; zatim, za-
slepi je blesak crvene svetlosti, nestade orkestra i muzika
naglo prestade. Vrati se tišina.
Nina se nađe pred Čudesnom Fantazijom. Bila je
bajna, veoma blistava. Pored jednog od velikih stubova
ove građevine od čvrste svetlosti bila je Velika Majka

Alhemičarka, koja dolebdi k njoj. Njeno tanano telo
talasalo se levo i desno, nežna figura bila je veoma
visoka, a oči Etereine odavale su blagost:
Dobrodošla 9jina 5523312,

sbušaba si rĆasions/(u šKarmoniju.
‘Muzidgje nastada odčistih misbi,
onaje Ćgo svetfost,
ide pravo u osećanja /(pja daju Život.
Eterein telepatski glas prodro je u Ninine uši i ona

smesta osta pogođena ovim rečima: „Harmonija? Sve-
tlost?”, ponovi devojčica.
U Harmoniji ne može biti neistine,

već samo istina
Toje ravnoteža svi.fi stvari.
iRgzumeš?
„Možda, ali nije lako shvatiti. Muzika koju sam slušala

prenosila je nešto što nikada nisam čula. Čudne zvuke,
fantastične. Harmonija je sačinjena od nota i misli?”
Taćno.
‘Tgncertje tebi bioposvećen.
Z>a tvoj rodendan imamjošjedan dar da ti predam,
adi najpre, pog/edajjošjednom Čudesnujantaziju.
‘Energijaponestaje, (astavice s Us/jšnjeg ostrva
donebe su mnoge misfi, adi nisu dovobjne.
Važnoje da su decaponovo počeba da misbe,
afi, madaje Trva tajna otfrivena
sada treba naći Drugu.
Nina pogleda ogromnu strukturu, ali svetlost koju je

ova emitovala bila je zaslepljujuća i nije uspevala da oči
drži otvorene.
„Gde da nađem Drugu tajnu?”
Jambir ce tepovesti ujednu čudesnuzendju,

gde se (epote rnešaju sa skrivenim zamkama.
Sada ću ti doneti magični predmet.
Eterea uzleti i ode veoma visoko. Plešući, baci jednu

svetlucavu kocku: bila je od crvenog goasila, magičnog
kamena sa Šestog Meseca. Predmet završi pravo u Nini-
nim rukama.
„Slična je dvema koje već imam. Ali čemu služe ove
tri kocke?”
Eterea pogleda pravo devojčicu i snagom misli posla
joj tajanstveni odgovor:
Sedam nota prve dve emituju,

dok će osmu dhti Kocka od goasila,
kad i gde, ne mogu reći.
,,Ne možeš? Zašto?” upita zapanjena devojčica.
‘ pristi Znanje. Kčpristi čMuzi/ji.

K
(U ‘Rečima, uZvucima i 'Brojevima, jeste univerzum.
Togtedaj u svoj um, ne sčušaj (jčas.
Stušaj samo svoje srce.
Jdarmonijaje ta HgjazaustavCja surovost.
Bavnoteža stvari sadrži ritmove i boje.
Jjina, reči ponefrgdnose maslji.
Tažjivo s onim što čuješ.
Zčoje privtačnije nego ‘Dobro,
^’na ’ ta’na note
a samo /Karmonijaje ta
kpja po/jazuje istinitost reči.
Samo što je završila telepatsko emitovanje poruke

Nini, Eterea odleti s grupom Ksoraksijanaca ostavljajući
devojčicu samu.
„Prava lekcija iz alhemije i filozofije”, pomisli Nina
zbunjena. Sumnja i nesigurnost, strah i strepnja, potre-
sali su devojčicu sa Šestog Meseca koja se, lebdeči kroz
vazduh Ksoraksa, usredsredila na svoja razmišljanja,
kad iznenada sudari se s nečim...
„Zbakio!”, uzviknu Nina.
Veliko žuto pile nasmeši joj se: kraj njega bili su
Ondula, leptir s Ijudskim licem, koja namignu, zatim
Tintino, čudna životinja u obliku zvona koja emituje
tin-tin dok hoda. U daljini, kraj vode, Kvaskio pozdravi
Ninu podižuči jednu peraju. Ondula doleti kraj devoj-
čice, dade joj pregršt misila, brzo mahnu krilima i na-
smeši se. Nina joj zahvali i stavi latice u džep tregeruša,
zatim krene da nešto kaže, ali oseti iza sebe kako dolazi
neki topao vetar, okrete se i vide da se otvara velika
kapija Ćudesne Fantazije. Kroz otškrinuta vrata izađe
jak snop plavog svetla i u sredini Nina opazi dedin lik.
Profesor Miša podiže ruku i kažiprstom ispisa tople reči
koje ostaše da lebde u vazduhu nekoliko sekundi:
Srećan rođendan, moja đjevočka!

Nina, dirnuta, odmah pokuša da priđe dedi, ali oseti
da joj telo leti uvis i jedan kovitlac vetra odnese je.
Povratak je bio brz kao munja. Tama i boje, blesci i
meteori, promicali su pred očima devojčice, koja je
stalno uz sebe privijala Taldom. Odjednom se ponovo
nađe na staklenom tronu Vodenog Podzemlja.
Maks i njeni prijatelji bejahu tu, kao i pre: još uvek

otvorenih usta i omađijanog pogleda. Časovnik je i dalje
označavao 12 sati, 3 minute i 8 sekundi.
„Evo je. Tu je”, reče Roksi pošavši ka Nini.

„Jesi li dobro?”, prošaputa Fjore.
Nina ustade, i još zanesena muzikom sa Šestog Meseca,
pogleda prijatelje. Potom sklopi oči: „Deda, Eterea, veliki
orkestar... bilo je čarobno”.
„Orkestar?”, upita Maks približivši se devojčici. Zatim
savije glavu koja zaškripa i radoznalo se upilji u Ninu.
,,Da Maks, svirali su za mene. Da bi slavili moj rođen-
dan. Fantastična je Vasionska Harmonija. Ne umem da
objasnim”, radosno odgovori Nina, izvadivši iz džepa
misil koji joj je dala Ondula.
„Velika je čakst ksluksati tu muziku. Kad ksam ja bio
na Ksoraksu, nikada je niksam čuo, ali o njoj ksu mi
mnogo pričali”, reče android i srećan uze misil i pomirisa
ga. ,,Ah, misil... najmirisniji. Staviću ga u činiju.”
,,A onda, šta se desilo?” prekide radoznali Česko.
Nina uze iz džepa Kocku od Goasila: ovo je treća
kocka, dala mi je Eterea. Prve dve emituju sedam nota, a
ova osmu”. Ona je baci uvis da bi čuli neobičnu notu, ali
kocka ostade tiha. Česko je uhvati u letu i protrlja o
majicu: „Pokušaj opet”.
Ništa. Kocka crvene boje nije svirala. Tada se ubaci
Maks: „Možda ne ksvira ovde. Nego drugde...”
Devojčica sa Šestog Meseca razmisli malo, zatim reče:
„Treba da upotrebimo Jambir i vratimo se u prošlost.
Treba da oslobodimo Drugu tajnu. Možda će nam Etere-
ina kocka poslužiti u sledećem ternutku”.
„Krećemo odmah?”, uznemireno upita Fjore.
„Što je moguće pre”, odlučno odvrati Nina. „Ali, pre
toga hoću da ispitam Magični sistem sveta, možda će mi
dati neki odgovor o Kocki od Goasila.”
Deca na brzinu pozdraviše Maksa, prođoše kroz tu-
nel i nađoše se u laboratoriji Vile Espasija.
Nina položi tri kocke na sto za eksperimente, stavi

ruku sa zvezdom na tečni list i upita: „Knjigo, šta treba
da uradim da Kocka od Goasila zasvira?”
Sve dofpšes ne započne,
Osma i\gta tajna biće.
Prebrza nemoj biti,
jerstrahće te uznemiriti.
Sbarmoniju. treba da stvoriš,
za spas ‘Tajne za foju se boriš.
Abi, pre no što tjeneš,
reći ću ti samojedno,
Prafi od rubirta ponesi,
biće ti potrebno.
Magični sistem sveta se sklopi, ostavljajući ih sve u
nedoumici.
„Ples? Kakavples?”, ponovi Roksi.
„Lepo, sad treba još i da igramo?”, upita Fjore na-
meštajući suknju.
Nina i Česko se pogledaše zabrinuto, zatim dećak
uzviknu: „Muzika koju si čula, ples i Osma Nota. Mo-
žda postoji logička veza između ove tri stvari.”
„Može biti”, reče Nina vrativši kocke u džep. „Veru-
jem upravo da Osma Nota krije neku tajnu. Zatim, ne ra-
zumem zašto moram poneti Prah od rubina. Ne koristi
ni za plesanje ni za sviranje, obično ga jede Ondula da bi
postala magična.”
Fjore priđe kaminu i uze jednu lakovanu posudu
crvene boje: „Evo, tu je Prah od rubina. Koliko da
ponesemo?”
„Sve” odgovori Nina. „Ali sada idemo da pozdra-
vimo Dodoa i da vidimo kako je. Zatim ćemo leteti s
Jambirom.”
Kada su izašla iz laboratorije, deca nađoše Adonisa

kako veselo maše repom, sluteći moguću šetnju. U stvari,
veliki pas odmah je primljen u grupu prijatelja koja se
hitro uputi prema Dodoovoj kući.
Ali, Dodo zapravo nije bio sam. U jednoj uličici, tik
uz njegovu kuću, smestili su se Irena i Gastilo: imali su
na sebi kape i jakne s već uobićajenim utisnutim slovom
K, i skriveni, špijunirali su dečaka.
Nina i ostali ne opaziše dvoje androida, uđoše u kuću
i nađoše profesora Hozea koji je baš držao čas iz istorije.
Dodo, sa zavijenom glavom, pažljivo je slušao.
„Dakle, Napoleon Bonaparta bio je imperator...” poče
profesor, ali prekide kad ugleda Ninu.
kakvo lepo iznenađenje što vas vidimo ovde!”
„Hola, hola”, odgovori Fjore koja odmah ode pokraj
Dodoa, s karamelama. „Kako je?”
Nina se okrete nastavniku: ,,Ne pitajte ništa, mi sad
treba da pođemo. Reći ćete roditeljima mojih prijatelja
da smo u vili radi učenja. Dogovoreno?”
Profesor Hoze se veoma uozbilji: ,,U redu, ali sigurna
si da ne treba da brinem?”
„Neizvesnost postoji u svemu. To je pitanje izbo-
ra...”, zagonetni Ninin odgovor nasmeja Hozea koji
ustade sa stolice i s knjigom u ruci uzviknu: „Para todos
los chocolates del mtmdo! [na španskom, ‘tako mi svih
čokolada na svetu’, nap. prev.] Sledeći čas će održati
Nina. To je moj poklon za njen rođendan”.
Svi se nasmejaše zbog nastavnikove duhovite izjave, dok
se Dodo okrenu ka Česku: „Ali šta se de... de... dešava?”
„Budi miran. Došli smo da te pozdravimo. Sada
idemo da upotrebimo Jambir. Dobro znaš da treba da
tražimo Drugu tajnu”, objasni tiho da ga Hoze ne čuje.
„Posle ćemo ti sve ispričati.”
Nina zagrli prijatelja: „Bez tebe biće teže.”

„Toliko ću mis... mis... misliti na vas. Ru... ru... rubin
držim stalno uz sebe” reče Dodo sjajnih očiju.
„Evo ti, popij nekoliko kapi ovoga. Pomoći će ti da
podneseš tugu.” Nina izvuče bočicu koja je sadržala
Med đuha, mešavina sastavljena od čistog meda i rose,
koji rasteruje melanholiju. Dodo ga uze, ali dok je vadio
čep da bi osetio miris napitka, začu se buka koja je
dolazila spolja i Adonis koji je lajao kao lud.
Profesor Hoze brzo navuče mantil i izađe da vidi šta
se desilo. Nazreo je samo dve senke koje su nestale u
polumračnoj uličici: Irena i Gastilo su pobegli, dok je
pas besno režao.
„Budite mirni. Sve je pod kontrolom”, reče Hoze
vrativši se s Adonisom još uvek uznemirenim. „Dodou
se više ništa neće d e s i t i. Ja sam ovde s njim.”
Nina baci pogled kroz prozor i reče zamišljeno: „Nadam
se da gradonačelnik LSL neće izvesti neko lukavstvo dok
smo napolju. Ne znam da li treba više strahovati od Kar-
kona ili od njega”.
„Misliš li da su njih dvojica u dogovoru?” upita Česko.
,,Ne znam. Ali taj gradonačelnik mi se ne sviđa.”
Ninin glas postade tužan, pa joj Hoze stavi ruku na
rame: „Dodo neće dospeti u Pjombi. Neće ići u zatvor.
Brzo ću razgovarati s gradonačelnikom i razjasniti sve”.
Nina potvrdi klimanjem glave. Za to vreme deca su
se okrenula da bi posmatrala Dodoa koji, obuzet stra-
hom, beše popio pola bočice Meda duha: ,,Do... do...
dobro je. Tuga će br... br... brzo proći”. Kao i obično,
simpatični i smušeni Dodo sve ih je zasmejao.
Veče se brzo spuštalo i venecijanski vazduh je po-
stajao rezak. Svetlost svetiljki na ulicama i malim trgo-
vima beše već upaljena, a četvoro dece trčalo je ka Vili
Espasija, ostavljajući prijatelja Dodoa Hozeovoj brizi.

Pređoše most i prođoše kroz gvozdenu ogradu vele-
lepne vile: staza je bila prepuna požutelog lišća, a Karlo
Bernoti, koji je skupljao neke suve grane, Ijubazno
pozdravi decu.
„Ljuba, mi idemo da ućimo”, viknu Nina čim je
ušla. Iz kuhinje se začu Platon kako mijauče, a
zatim iznenađeni Pusl’cin glas:
,,U ovo doba? A večera? Pri-
premila sam lazanje u pećnici i
pržene krompiriće...”
Roksi se zaustavi: „Prženi
krompirići... kako sam gladna”
,,To goji” odvrati Fjore gle-
dajući se u ogledalu.
,,Ah, žene...”, uzdahnu Če-
sko, dok Nina iznerviranim gla-
som viknu: „Dakle, kre-
ćemo? Pržene krompi-
re ješćemo sutra”.
Čim je sišla u Vodeno Podzemlje, Nina proveri ima li

sve: Gugijevo Pero, Taldom, Prah od rubina, tri kocke i
naravno, Jambir. Zatim, ponosna, okrete se Maksu: ,,Mi
odlazimo. Druga tajna biće naša”.
Peto poglavlje
U Ozirisovoj zemlji
„Baš ste gluperde i beskorisno đubre. Mačija srca

koja ste mi doneli previše su mala. Ako tako nastavite
svi ćete umreti!” Karkon je bio vrlo Ijut na Alvizea i
Barbesu koji su ga slušali bez reči. U laboratoriji K, u
podzemlju Palate Ka’ d’Oro, nešto gadno se spremalo.
„Uzečemo druga, veča srca. Ali nemoj dopustiti da
umremo”, odgovori uplašeno dvoje blizanaca držeči se
za ruke.
„Nema vremena! Ugasičete se za nekoliko meseci, a
meni su srca potrebna odmah. Treba da se obrade i da
budu potopljena nekoliko sedmica. Dobro poznajete
postupak. Ako ne poslušate pustiću vas da crknete!”
Grof se udalji od kazana i napisa nešto u majušnu
svesku crvenih listova, zatim, okrenuvši leđa, uvuče
beležnicu u unutrašnji džep Ijubičastog ogrtača. Niko
nije smeo da vidi šta je napisano: od kada mu je Nina
ukrala dragocene Beleške, Karkon je odlučio da nosi sa
sobom crvenu beležnicu. S oprezom se vrati kaminu
gde su se kuvali golubovi i peraje morskoga psa i zado-
voljno pomirisa odvratni miris. Mešavina će poslužiti
da stvori Uspavani pepeo, supstancu koja može da pro-
budi materiju i metale. U stvari, svakako da se Karkon
nije ostavio svoje paklene Alhemije Mraka i želeo je da
nastavi s održavanjem mašina za vradžbine, a u njima
su bile zarobljene dve Tajne kojih se Nina još nije do-
mogla: Vazduh i Zemlja.
Zli Grof je dobro znao da će devojčica sa Šestog
Meseca pokušati da uzme i druge Tajne, mada joj je
POG. 5 - U Ozirisovoj zemlji
Glas Ubeđivanja već bio u venama. Smrdljivi dah koji

joj je ubacio delovao je, ali nikako nije bilo lako ubediti
Ninu da otkrije tajne Ksoraksa i da preda Taldom. Za
prevaru je bilo potrebno vreme.
„Ovu sveščicu mi nikada nećeš uzeti, veštice mala.
Zarobiću te, bićeš moja robinja”, cerio se Grof misleći
na kraj koji je priželjkivao za unuku omraženog pro-
fesora Miše. Zatim se ponovo okrete blizancima, koji su
ga prestravljeno gledali: „Samo mi stvarate probleme,
dok ja ovde stvaram mešavine i napitke da bi začarao
mašine u kojima su Tajne. Vi ste nezahvalni!”
Onda se okrete na drugu stranu i uze veliku drvenu
kutlaču, zaroni je u jedno bure u kome je bio ombio,
zeleno ulje stvoreno od zmajeve pljuvačke i labudove
mokraće. Sunu ulje u jednu flašicu i naredi: „Uzmite,
dobro namažite uljem zupčanike druge i treće mašine u
Sobi za vradžbine. Na posao, bolje bi vam bilo!” Alvize i
Barbesa klimnuše glavom i poslušaše.
U tom času na vrata Karkonove laboratorije lupali su
Irena i Gastilo. Behu zadihani i veoma uzbuđeni: „Gospo-
dine, Nina i ostali smišljaju nešto. U to smo sigurni!”
Grof ih zainteresovano pogleda, pomilova svoju ši-
Ijatu bradicu i radoznalo reče: „Slušam vas”.
Androidi ispričahu scenu koju su videli u Dodoovoj
kući, a onda Karkon otvori jedan mali kavez i izvuče dva
mišića koji su bučno skičali: „Držite, ovo je prava nagrada
za vaše informacije”. Irena i Gastilo progutaše halapljivo
dva živa miša, dok Alvize i Barbesa ostadoše praznih usta.
Zadovoljnog izgleda kobni Čarobnjak izvuče iz dže-
pa kopiju Jambira, pljunu na medaljon i očisti ga.
Oči mu vatreno sevnuše. „Višolo!” zaurla iznenada.
„Odlazim veoma brzo. Idi kod Markiza i reci mu da
mora delovati brzo. Razumeš?”
Ćoravko posluša smesta i brzo se uputi u Gradsku

većnicu.
Izgleda da je ove noći sudbina Dodoa i profesora
Hoze bila već određena: Karkon je upravo pripremao
još jednu strašnu osvetu. Ali markiz LSL, osorni veneci-
janski gradonaćelnik, hteo je mirno da deluje da ne
pobudi sumnju kod građana, i mada je slušao Kar-
konova uputstva, nije smatrao da je pravo vreme da radi
protiv Nininih prijatelja, pa je tako Višolu dao jedno
pismo za Grofa u kome je objašnjavao svoje razloge.
Dok je Karkon nastavljao svoj neprestani rad u labo-
ratoriji K, devojčica sa Šestog Meseca i ostali, behu već
spremni u Vodenom Podzemlju.
Maks je pripremio sve što je potrebno. Pored knjige
Putevi sveta bili su poređani magični sastojci za puto-
vanje: bočica s brojem 8 Ijubičaste boje, misil i žuto-
crvena mešavina cinobera, sastavljena od metalne žive i
živog srebra. Taj napitak je bio potreban da bi se letelo s
Jambirom. Kao što se desilo na prethodnom putovanju
na Uskršnje ostrvo, deca su morala popiti osmicu, ma-
gični broj koji simbolizuje savršenstvo, stalno i pravilno
kretanje sveta (dovoljne su tri kapi po osobi da bi de-
lovalo).
„Hvala Maks, sve je odlično, sačuvao si napitak koji
je ostao od prošlog puta. Bravo”, reče Nina prišavši
bočici s brojem 8.
„Dakle, spremni ste?”, upita ostale.
,,Da, sasvim spremni!”, uzviknu sre-
ćna Roksi.
„Najpre jedemo misil, zatim
pijemo osam gutljaja cinobera i
najzad gutamo tri kapi iz osmice.
Da li je sve jasno?” Nina po-
POG. 5-1 Ozinsovoj zemin
novi proceduru još jednom dok je Maks svakom detetu

prinosio činiju s laticama cvetova sa Šestog Meseca koje
je Ondula dala Nini.
Časovnik je pokazivao 20 sati, 22 minuta i 4 sekunde.
Fjore priđe Česku: „Šta misliš, gde ćemo ići?”
Dečačić prođe rukom kroz kratko ošišanu kosu i odgo-
vori sarkastičnim tonom: „Završićemo u paklu i poješče
nas krokodili...” Fjore ga pogleda uplašeno: „Stvarno?”
Roksi gume devojčicu koja pade na Maksa koji, zbog
potresa, prospe činiju s misilom. Nina vide scenu i, s
Taldomom u ruci, nervozno reče: „Želite da se igrate, ili
polazimo?”
Fjore popravi haljinu ne rekavši ništa, Roksi je zvi-
ždukala, a Česo zauze stav mirno: ,,Da generale! Imate
pravo, generale! Na vašu zapovest generale!”
Nina ga strogo pogleda, a onda prsnu u buran smeh.
,Jesam li baš toliko antipatična!” upita praveći grimasu.
„Neeeeeee”, odgovoriše joj svi uglas.
„Onda da prokslavimo?!”, predloži veselo Maks do-
hvativši teglu pekmeza od jagode.
,,Ne! Sad polazimo, spremni smo!” Nina se ponovo
uozbilji i bez oklevanja stavi Jambir na knjigu Putevi
sveta.
Jedno po jedno, deca su doslovno sledila proceduru.
Pošto su popila tečnost iz flašice broj 8, magija je počela.
Stopala se izdigoše oko metar iznad poda, Nina
je čvrsto držala Taldom Luks i odo-
..._ zgo gledala Jambir postavljen
.7 na knjigu. Medaljon je počeo
■- da se osvetljava te ubrzo na-
stade prsten od crvene svetlo-
sti i obavije četvoro dece koja su
lebdela u vazduhu. Putevi sveta se
Miia i tajiia UiMt MJ11
naglo otvoriše i stranice su se brzo okretale dok se nisu

zaustavile na poglavlju koje je govorilo o Egiptu. Četiri
lista se odvojiše i poleteše ka Nini koja ih brzo dohvati.
,,U Egipat. U zemlju faraona. Evo gde idemo!” uzviknu
zaneseno.
,,Tu su mape? Uputstva o pravcima kretanja?”, odmah
upita Česko mašući nogama u vakuumu.
,,Da, da... ovde je crtež jedne piramide...” Samo što je
Nina prestala da govori crvena svetlost proguta dečicu
koja tada uđoše u jedan mračan tunel. Baš kao što se bilo
desilo i prvi put, svi su se držali za ruke i leteli prkoseči
jakim vazdušnim strujama i vrtlozima. Onda se odjednom
nađoše lebdeći na jednom veoma plavom nebu. Videše
kako iz daljine stiže Gugi koji je brzo leteo ka njima.
„Gugiiiiiii”, zvali su šireći ruke. Magična ptica Šestog
Meseca nasmeši se i nežno ih pope na svoja krila. Nina
podiže uvis Taldom i poviče: ,,U Egipat, drevne pira-
mide nas čekaju!”
Gugi je pokazao zadovoljstvo i poče da leti ka novoj
avanturi.
Na horizontu su se nazirali samo veliki beli oblaci,
dok se dole videlo more plavo i ravno. Česko se čvrsto
držao na Gugijevim leđima i s vremena na vreme prove-
ravao naočare da mu ne odlete, Roksi je gledala pejzaž a
Fjore je pevušila svoje omiljene melodije. Odjednom,
ptica sa Šestog Meseca zaokrenu i deca po prvi put
videše veliko peščano prostranstvo Gize, gde su se uzdi-
zale tri piramide i ogromne sfinge. Gugi polako aterira
podižući oblake peska, spusti decu, zatim ode da se
šćućuri kraj sfinge i zaspa.
„Čudesno je!”, promrmlja Fjore posmatrajući veli-
čanstvene egipatske građevine koje kao da su dodirivale
nebo.
POG. 5 - L’ Ozirisovoj zemlji
„Da, zaista je neverovatno. Istoriju faraona učili smo

iz knjiga, a sada nas evo ovde. Kad bi to znali naši
profesori...” reče Roksi osvrčući se naokolo.
„Gle, kad se vratimo u školu teme iz istorije radićemo
ko od šale. Ali, ludački je vruće, biće da je bar 40 stepeni.”
Sunce je jako peklo i nije se čuo nikakav šum, cipele
su upadale u pesak i bilo je teško hodati brzo da bi se
pronašao zaklon u senci jedne od piramida. Pustinja
svakako nije bila udoban ambijent, a vegetacija je bila
daleko od oblasti Gize.
Fjore je zbog vručine imala crvene obraze. Skide
vuneni džemperčić, dok je Roksi pokrila glavu žutom
maramicom koju je imala u džepu, a Ćesko žurno baci
među dine tešku zelenu duksericu.
Nina zavrnu rukave majice, pokupi kosu gumicom i
izvuče listove iz Puteva sveta: Prvi je označavao početnu
maršrutu, jedna strelica je pokazivala veličanstvenu Ke-
opsovu piramidu.
„Eno, to je ona dole. Piše da je visoka sto pedeset
metara, a napravljena je od dva miliona i trista hiljada
granitnih blokova koji su teški svaki dve i po tone.
Njena ukupna težina iznosi pet miliona i sedamsto pe-
deset hiljada tona. Tako mi svih čokolada sveta! Dži-
novska je!”, uzviknu Nina dok je s mukom hodala usred
peska, praćena prijateljima.
„Idemo desno, ulaz u piramidu se nalazi tamo.”
Česko, obliven znojem zbog sparine, dobro je video.
„Žedna sam”, reče Fjore, a i Roksi je isplazila jezik.
,,Ne znam ima li ovde vode” odgovori Nina. „Možda
ćemo iza piramide naći nešto. I ja jedva čekam da se
napijem.”
Devojčica sa Šestog Meseca, obnevidela od zaslep-
Ijujućih sunčevih zraka, svaki čas je proveravala zvezdu
Nina i tajna OS.ME NOTE
na ruci da bi videla nije li potamnela: bila je crvena,

znači sve je, izgleda, glatko proticalo.
Kada su stigli pred vrata koja su vodila u unutrašnjost
piramide, deca se uplašeno pogledaše: bilo ih je strah da
uđu, niko nije znao na šta će da naiđu. Roksi, obrisavši
čelo natopljeno znojem, stane napred i rukama gurne
vehki granitni blok koji je zatvarao ulaz, ali sama ne uspe
da ga pomeri. Onda svi stanu da guraju snažno, dok se
ogroman kamen ne pomeri, izazvavši podizanje bele i
žute prašine koja pade na decu.
Otvor za ulaz nije bio širok, ali jedno po jedno uspeli su
da prođu polako se krečuči. Tek što su bili unutra nađoše se
pred lavirintom hodnika. Desno, levo, u sredini, beše to
splet mračnih prolaza. Zidovi, visoki i delom oštečeni vre-
POG. 5 -U Ozirisovoj zemlji
menom, behu prekriveni neobičnim grafitima i piktogra-

mima koji su prikazivali stare Egipćane. Hijeroglifi, reči
egipatskog jezika, behu šareni i bilo je tu ogromnih crteža
životinja, Ijudi i prizora s Nila: čak i na podu od velikih
granitnih ploča, nazirale su se očaravajiče cvetne slike.
„Pogledajte gore!”, reče Fjore. ,,I plafon je savobojen
i pun čudnih crteža.”
„Ovde je svežije, ali je malo svetla”, primeti Česko i
dok je govorio nehotice položi ruku na desni zid, gde je
iz reljefa strčao jedan kamen od majolike s utisnutim
zeleno zlatnim skarabejem. Samo što dotače skarabeja
začu se šum sličan škljocanju brave. Iznenada se zid s
crtežom Nila otvori i deci iza leđa spusti se teška ploča
od malahita, veoma dragocenog minerala zelene boje,
koji zatvori prolaz, zaprečivši izlaz.
„Zaglavljeni!”, viknu Nina koja stegnu Taldom Luks
u visini grudi spremna da reaguje na moguči napad.
Dečica se skupiše jedno uz drugo čekajuči da se nešto
desi, ali strah nestade kad ugledaše pred svojim očima
jedan veoma dugačak hodnik osvetljen stotinama baklji:
svakih sto metara beše po jedan mangal sa štapičima
tamjana koji su parfimisali vazduh.
„Idemo na ovu stranu, proči čemo kroz hodnik i
videčemo gde vodi”, predloži Fjore. Nina, gledajuči mapu,
potvrdi da je to pravi pravac. Koraci su odjekivali stva-
rajuči ne baš umirujuči eho, a svetlost baklji stvarala je
uznemirujuče senke na oslikanim zidovima.
„Ali, ovde je Keopsov sarkofag?”, upita pomalo drhta-
vim glasom Roksi.
,,Ne znam, sad ču da čitam sledeče stranice i vide-
čemo šta nas čeka”, odgovori Nina, pazeči gde gazi.
Česko naglo zastade: „Nina, gledaj, pored ovog hijero-
glifa nalaze se čudni znaci. Ej, to je jezik Šestog Meseca!”
Ninaitajna OSMENOTE
Devojčica se približi zidu i ispita ga pažlhjivo. Zaista

je bilo tako!
„Tako mi svih čokolada na svetu! Na pravom smo
putu. Pomozite mi da prevedem rečenicu, s ovom sve-
tlošću ne mogu da vidim dobro i mogu pogrešiti.”
I zaista pošlo im je za rukom da zajedno pročitaju
poruku između hijeroglifa.
T£WT0. 'M M .'•£

f0TfOA0
OAfefl TM7O
(GfeAM M 0TK0T:WATa
M0 ffefij
0000002
„Osma nota. Ples. Oziris, egipatsko božanstvo, znao

je za Ksoraks!”, uzviknu Nina pošto je pročitala.
„Mumijaaaaaaa!”, kriknu zastrašena Fjore koja se
zadržala na trećem redu poruke.
Česko je odmah ućutka: ,,Ne vrišti. Treba da smo
zajedno i ništa se neće dogoditi”.
Nina izvuče iz džepa Kocku od goasila i prevrte je u
rukama: „Treba da jebacim uvis i da ne pogrešim, ali još
ne znam kako se dobije zvuk”.
Česko umiri Ninu rekavši joj da se nikada ne bi
mogla sama naći pred mumijom: „Jasno je da se mo-
ramo suočiti s opasnošću, ali uspećemo” reče zagrlivši
tri devojčice.
Tako zajedno, na kraju hodnika stigoše do jednog
malog polumračnog udubljenja gde se nalazila jedna
lepa fontana prepuna lapislazulija, dragog kamenja pla-
ve boje, često ugrađenog u ogrlice i narukvice egipat-
skih kraljica. Mlaz sveže vode izlazio je iz usta zmije od
majolike.
„Ohhhh, najzad voda!” Roksi požuri da se napije, a
zatim i ostali utoliše žeđ.
Odjednom, zmijine oči zasvetle. Fontana poče da se
okreće oko sebe propadajući kroz pod i praveći otvor
kroz koji je dolazila prigušena svetlost. Nina pogleda u
tom pravcu i zapazi da jedne male lestvice, prilično
klimave, omogućavaju da se siđe u lagum koji je fontana
otkrila.
„Napred, idemo, ali budite oprezni, poneki stepenik
je slomljen.” Devojčica sa Šestog Meseca siđe prva, pra-
ćena ostalima. Kad su stigli na dno, fontana se ponovo
pokrenu i pope, definitivno zatvarajući prolaz.
„Ponovo blokirani! Odavde nikada više nećemo izaći!”
Roksi, veoma nervozna, uputi se ka osvetljenoj odaji
koja se jedva nazirala. Kad je ušla, trgnu se i brzo pozva

ostale koji hitro dotrčaše.
„Nešto slično nikad nisam video!” uzviknu Česko.
Zatim od zaprepaščenja skide naočare, pa ih ponovo
stavi: nije verovao u ono što vidi ispred sebe.
Fjore se priljubi uz Ninu i Roksi, okrete glavu po-
smatrajuči oslikane zidove: ,,Tu su sva egipatska božan-
stva”, reče govoreći tiho. Na plafonu potpuno pokrive-
nom zlatom bio je ogroman crtež koji je predstavljao
Ra, boga sunca, naslikanog kao jedno veliko oko, vešto
ukrašeno crnom bojom.
Ali još neobičnija stvar nalazila se baš u središtu
odaje: bile su to veličanstvene statue egipatskih bogova.
Bile su veoma visoke, od granita, zlata, srebra i mala-
hita. Jake boje bile su netaknute, a lica božanstava izgle-
dala su kao stvarno živa.
Bio je tu Anubis, bog balzamovanja, s Ijudskim te-
lom i glavom šakala; Bastet, lunarna boginja radosti i
plodnosti, prikazana kao žena s mačjom glavom; Oziris,
bog vegetacije, koji izgleda kao čovek zelene kože, a
smatran je najmoćnijim egipatskim božanstvom, pored
njega je bila Izida, njegova supruga i Housova majka,
boginja blagostanja i pomoraca. Tamo dalje uzdizala se
statua Horusa, s glavom sokola, i boginje Maat, koja
simbolizuje kosmički red, pravdu i istinu, a prikazana je
kao žena s dugačkim perom na glavi. Najzad, u dnu
prostorije, Set, bog pustinje i zla, prikazan kao čovek s
glavom životinje nalik divljem vepru.
„Kakav strah mi ulivaju ove statue”, ježila se Fjore i
dalje pripijena uz Ninu koja je radoznalo posmatrala
odaju.
Roksi je kružila između božanstava od kamena i
zlata i dodirivala ih zadivljena, dok je Česka privukao
niz vaza smeštenih u jednom uglu i povezanih jedna uz

drugu užadima.
„To su kanope”, reče, čučnuvši da bi jednu dohvatio.
„Kano... šta?”, ponovi Nina.
„Kanope, vaze u koje su Egipćani stavljali unutrašnje
organe faraona pošto bi ih izvadili iz tela pre postupka
balzamovanja”, odgovori krajnje precizno Fjore, koja je
veoma dobro učila istoriju.
„Hočeš da kažeš da su tu unutra srca, jetre, mozak?”,
upita zaprepaštena Roksi.
,,Da, Fjore je u pravu”, potvrdi Česko uzevši naj-
manju vazu žute boje.
Podiže poklopac i pogleda unutra. „Ali, tu je Ijubi-
časta tečnost”, uzviknu dečko ,,ima dvostruki natpis,
jedan hijeroglifima, a drugi pismom Šestog Meseca.”
Česko se svojski potrudi i sam prevede: „Ljubičasti

grafit. Eto, to unutra je isto ono što koristi Karkon”,
povika zaneseno.
„Ljubičast?”, reče Nina trčeči prema vazi. „Pažljivo
da je ne prospeš. To se koristi za Brojeve-Čarobnjake.”
Česko odmah vrati poklopac, uze kanap i dobro veza
vazu, pa je stavi na leđa kao ranac.
„Pogledajte, ovde sam našla divne papiruse!”, uzviknu
Roksi, srečna zbog otkrića. Nina ih smesta odmota i vide
da je tu ispisan zapis na jeziku Šestog Meseca:
„Svih mi čokolada na svetu! Imamo i Matičnu

hartiju!”, Nina se osmehnu i poljubi drevnu hartiju.
Ali, zanosu družine brzo dođe kraj: statua Seta, boga

zla, počela je da vrti glavu vepra, a oči su postajale va-
trene. Teške noge božanstva se pokrenuše, a Set ispruži
ruke prema deci koja prestravljena pobegoše u ugao gde
su bile kanope.
„Niste smeli da uđete u ovu svetu odaju. Sad vas čeka
smrt”, gromoglasno zapreti božanstvo, razjapivši jeziva
usta. Zubi behu dugački i oštri, a pljuvačka je obilato
izlazila, kapajući na zemlju. »Vratite na mesto vazu s
Ljubičastim grafitom i Matičnu hartiju. Vi ste lopovi i
izvršili ste svetogrđe.”
Set je išao prema deci, Roksi se odvoji od grupe i
otrča iza statue Anubisa, Fjore pade na kolena prekli-
njuči, dok Česko i Nina ostadoše prestravljeni, leđima
uza zid.
Samo što je ogromna statuina ruka krenula da ščepa
dečaka, iz središta prostorije pokrenu se Oziris, najo-
miljeniji i najpoštovaniji bog Egipćana.
»Stani! Ne čini zlo ovoj deci!”, Ozirisov glas beše
dubok, a ton odlučan. Statua boga zelene kože priđe
Setu i odlučno zaustavi kamenu ruku koja je pošla da
smrvi Česka.
,,Ti? I ti si živ?”, reče bog zla okrenuvši se.
,Ja sam uvek živ. Bog sam Večnosti. Vrati se na svoje
mesto i uspavaj svoju srdžbu”, zapovedi Oziris.
Česko, koga je najzad ostavila ruka boga zla, spusti se
četvoronoške i otpuza do Roksi. Fjore je gorko plakala,
a Nina joj zapuši usta: „Prestani, i budi sad pored mene.
Treba da odemo odavde”. Devojčica sa Šestog Meseca
predade prijateljici svitke dragocenog papirusa i izvuče
Taldom Luks.
Set i Oziris behu jedan naspram drugog. Poče boj, ali
to nije bila fizička borba. Dve statue su jedna drugoj
upućivale moćne svetlosne zrake samo očima. To su

njihovi duhovi vodili borbu, a ne njihova tela. Plave i
Ijubičaste munje, zraci srebrnaste svetlosti, sudarali su
se osvetljavajući čitavu odaju. Statue ostalih bogova
behu nepomične, a njihove senke stvarale su slike i
utvare koje su se vijale po zidovoma.
Užarene iskre padoše na Roksina ramena i ona za-
urla od bola, dok je Česko, zbunjen, tražio neki put ka
izlazu. Nina, vukući za sobom Fjore, pređe preko pro-
storije i stigavši na drugu stranu, vide jedna mala drve-
na vrata.
„Ovuda, napred, trčite!”, zaurla koliko je grlo nosi.
Ali Set okrenu svoju monstruoznu glavu prema Nini
i posla, kroz svoje oči vepra, veoma snažan zrak koji
spali vrata. Odmah se podigao plamen, raznoseći opor
dim koji učini vazduh nemogućim za disanje.
Nina opazi da je zvezda na ruci jako potamnela. Nije
više mogla da reaguje i skljoka se zajedno s već mala-
ksalom Fjore. Roksi i Česko nađoše zaklon, skriveni iza
statue Anubisa.
Tada Oziris podiže najmoćnije žezlo faraona, Uas,
veoma sličnoTaldomu Luksu, iz koga krenuše svetlosni
zraci koji pogodiše protivnika ne ostavljajući mu izlaza:
„Bedni slugo Zla, ne možeš dalje napredovati. Treba
ponovo da budeš od kamena!”, silovito izgovori božan-
stvo.
Set osta nepomičan za trenutak, zatim, polako poće
da se raspada.
Pade mu glava, oči se okrenuše ka Česku, a ruke
postadoše prah. Čak i Oziris beše iznenađen! Šta se
dogodilo?
Iz ruševina goleme statue Setapojavi se u svoj svojoj
ružnoći Karkon Ka’ d’Oro, Neprijatelj broj jedan. Sadje
Nini i njenim prijateljima sve bilo jasno: Grof ih je

stigao i u Egiptu! Nikada, ama baš nikada ne bi mogli
pomisliti da bi se Karkon mogao pretvoriti ništa manje
nego u božansku statuu!
„Ahahahahah, ti, Ozirise, moćno božanstvo, vero-
vao si da ćeš me pobediti? Ja sam Magistar Magije,
najbolji!” Satanski Grofov smeh odzvanjao je po čitavoj
prostoriji. Oziris se zatvorio u nepomično, božansko i
hladno ćutanje.
Deca, sa srcem u petama, nastojala su da pobegnu, a
Nina, skupivši snagu skoči preko plamena koji se dizao
s ostataka vrata. Za njom skoči i Fjore, a tako isto Roksi i

Česko.
Deca se nađoše u jednom uskom hodniku, ostav-
Ijajući Karkona i Ozirisa jednog naspram drugoga u
nezaboravnom duelu.
„Jeste li svi dobro?”, upita Nina sa strepnjom i dobi
samo tihe odgovore od svih.
„Ništa se ne vidi. Ovde je potpuno mračno.” Roksin
glas beše umoran: devojčica je i dalje kašljala zbog dima
koji je udisala.
„Videste li šta se desi? Karkon nas je stigao!”, reče
Česko koji je, malo nagorele kose, proveravao da li je
vaza koju je imao na ramenima još netaknuta.
,,Da, prokletnik je ovde. Nek ide dođavola njegova
kopija Jambira! Zahvaljujuči svojim vradžbinama može
da se pretvori čak i u statuu nekog božanstva! Na sreču
Oziris nas je odbranio.”
Nina je bila obuzeta događajima i veoma zabrinuta za
sudbinu svojih prijatelja. Pustolovina pronalaženja Druge
tajne pokazivala se mnogo težom od prve misije koju su
izvršili na Uskršnjem ostrvu. Družina još nije došla k sebi
l<ad je odnese veoma snažna struja ledenog vazduha. Neza-
drživo, jedno po jedno, deca su bila odgurnuta na kraj
hodnika. Ugruvani i puni modrica, nađoše se jedno preko
drugog, priterani u jedan veoma mali prostor koji nije do-
puštao nikakav pokret. Svetlost koja je dopirala kroz jedan
procep na zidu, dopuštala je da se jedva nazre mesto na
kom su se nalazili.
,Jesu li sačuvani vaza s Ljubičastim grafitom i papi-
rusi?”, upita sa zebnjom Nina. ,,Da, da, sve je na mestu”, s
mukom odgovori Česko pljuckajuči prašinu koja mu je
dospela u usta.
Roksi prisloni ruke na neki zid i skrhana uzdahnu:
,,Ne mogu više. Ovo mesto je sablasno”. Zatim oseti
neko čudno golicanje među prstima, pogleda svoje ruke

i... „Ahhhhh grozno... pauci! Ovde je sve puno inse-
kata!”, zaurla prestravljena.
Zidovi su bili puni velikih crnih i dlakavih paukova
koji su bezglavo jurili. Fjore osta skamenjena: ona se
grozila paukova i njeni prijatelji su to dobro znali. Raz-
rogačenih očiju i tela ukručenog od straha, nije mogla
više ni da reaguje.
,,Da izađemo, moramo smesta da izađemo s ovog
mesta”, reče Nina mašuči rukama i nogama da bi se
otresla odvratnih insekata koji su se neprestano kretali.
Česko, s iskrivljenim naočarima, poče da udara pesni-
com po zidu da bi ih ubio, ali što ih je više gnječio, to su
sve više mlazevi krvi padali na dečja lica i tela.
Roksi skide cipelu i poče da gnječi insekte: jedan
odsečan udarac pade na jednu pločicu od majolike na
kojoj je bio urezan crtež zlatnozelenog skarabeja, istog
kao onaj kog je nešto ranije našao Česko. Iznenada se
začu škljocanje i otvori se prolaz. Deca bukvalno ponesu
Fjore koja nije mogla da se pokreče ni da govori, i trkom
izađoše ostavljajuči za sobom mnoštvo užasnih paukova.
Zbog žustrog kretanja tresnuše u ogromna vrata od
masivnog drveta.
Roksi udari dva šamara Fjori da bi je osvestila, Česko
očisti naočare, a Nina pažljivo pogleda vrata.
,,Tu ima natpis, ali pun je prašine.” Devojčica pređe
rukom preko neke vrste pločice.
„Šta piše?”, upita Česko prilazeći.
,,To su hijeroglifi”, odgovori Nina, ali odmah opazi
da su pored njih i drugi crteži. ,,Pa naravno! To je jezik
Šestog Meseca”, reče s dubokim uzdahom.
„Strašni su ovi Ksoraksijanci, čak su i Egipčane nau-
čili svom jeziku”, primeti Roksi dok je drmusala i dalje
jadnu Fjore koja je polako dolazila k sebi.
POG. 5 - L’ Ozirisovoj zemlji
„Svakako”, odgovori Nina smešeći se. „Ksoraks po-

stoji oduvek. Dakle i faraoni su poznavali alfabet Šestog
Meseca. Uopšte nismo slučajno došli u Egipat. Ovde
treba da nađemo Drugu tajnu, ne zaboravite to!”
Reči napisane na vratima prevedene su za kratko
vreme, ali kad ih deca pročitaše, ni malo ne behu zado-
voljna. Reči ispisane na drvetu behu zabrinjavajuće:
„Dvorana Plešuće Smrti? Ne, ne, ja tamo ne ulazim”,

reče tako slabim glasićem Fjore koja tek što se povratila
od šoka.
„Dobro, ne želiš valjda da se vratiš nazad paucima?”,
čikala ju je Roksi.
Česko pogleda devojčice, isturi ramena i poče da
gura vrata kako bi ih otvorio.
U tom trenu Taldom poče da vibrira, Gugijeve oči
zasvetleše i žezlo Šestog Meseca se odvoji od Nininih
ruku poletevši ka natpisu. Kljun s Taldoma kucnu tri
puta, teška vrata od drveta postadoše od peska i stro-
poštaše se.
Nina poskoči uvis i uhvati magično žezlo, deca ustuk-
nuše i u tom času s plafona pade na njihova lica kiša
plavog praha. Od bubnjanja zadrhtaše zidovi i pojavi se
jeziva scena u svoj svojoj veličanstvenosti. Vazduh beše
prepun oštrog mirisa, a smrad truleži mešao se s neo-
bičnim mirisom tamjana.
Dvorana Plešuće Smrti bila je potpuno kvadratna, s
dve strane nalazilo se šesnaest mumija, osam s jedne i
osam s druge strane. Bile su velike, moćne, i laneni
povoji savršeno su obavijali čitavo mišićavo telo: samo

su se oči videle. Očni kapci bili su spušteni i potpuno
obojeni u plavo. Sve su stezale u ruci neku čudnu stvar
sličnu metalnom disku sa zakrivljenim i zašiljenim plo-
čicama: to je ličilo na neko vrlo opasno oružje. Mumije
su bile nepomične, kao da su formirale malu vojsku
uspavanih ratnika. Ulivale su strah, jer izgledalo je baš
kao da bi na jedan znak mogle naglo da ožive i zalete se
u borbu!
Deca su pred ovom scenom zanemela. Zid naspram
njih bio je crvene boje rubina i u sredini se uzdizao
veličanstven oltar s dva ogromna upaljena svećnjaka.
Tek što je Česko kročio da uđe, s plafona pade još
veoma finog plavog praha koji završi na podu prekrivši
ga potpuno.
„Svih mi čokolada na svetu! Ma gde se nađosmo?”,
uzviknu Nina koja nije mogla da veruje svojim očima.
„Ulazimo?”, upita kolebljivo Roksi, a Nina stade na-
pred pružajući ruku kojom je stezala Taldom. ,,To su
samo mumije. Prođimo kroz dvoranu na vrhovima prsti-
ju i tražimo izlaz”, reče tiho.
Česko, Roksi i Fjore se uhvatiše za ruke dok je Nina
polako išla napred.
Nalet toplog vazduha podiže plavu prašinu i deca
zatvoriše oči, prinoseći ruke nosu i ustima da se zaštite.
Ali taj pokret je skupo stajao devojčicu sa Šestog Me-
seca: zbog naleta vetra iz džepa njenih tregeruša izlete
Gugijevo Pero pomoću koga je mogla da vidi Ksoraks.
Zlatno pero odleti u vazduh pun plavog praha, a Nina
instinktivno potrči da ga dohvati.
Pokret kao da je probudio mumije, podigoše ruke,
otvoriše oči žute kao u mačaka, i zaurlaše u horu:
FOG. ? - l uzinsovoi zenun
NEVERNICI KOJI BUDU UŠLI

GLAVE ĆE DAIZGUBE
PLES MRTVACA
U SMRT ĆE DA ODVEDE
Promukli i zastrašujući glasovi odjekivali su kroz

Dvoranu Plešuće Smrti. Mumije su bile spremne za
napad i neka muzika koja je dolazila s visine, poče da
svira. Bila je spora, mučna, s nekim ritmom koji je
označavao otkucaje srca.
„Muzika, ples... Nina, upotrebi kocke. Možda će note
zaustaviti mumije”, prošaputa prestravljena Fjore.
,,Da, da, upotrebi kocke. Baci uvis onu od goasila koju
ti je Eterea dala. Osma Nota je ključ našeg spasenja”, reče
Česko dok je stezao ruke svojih prijateljica.
Nina, koja je čvrsto držala Taldom u desnoj ruci, uze
levom tri kocke: „Ako ih bacim uvis, ne znam kako da ih
ponovo dohvatim. Mogu da koristim samo jednu ruku,
žezlo Šestog Meseca mi služi za našu odbranu”.
Roksi sinu ideja: „Baci ih jednu po jednu, a mi ćemo
ih uhvatiti u letu dok trčimo prema suprotnom zidu i
tražimo izlaz”.
„Dobro”, reče Nina uzbuđena.
Tako i bi. Devojčica baci uvis prvu kocku, onu sre-
brnu. Do, Re, Mi, Fa: note nadjačaše mrtvačku muziku
osam mumija, a četiri mumije s obe strane krenuše ka
deci bacajući diskove prema njima. Ti predmeti su se
okretali oko sebe i preteći leteli ka dečici koja čučnuše
da bi ih izbegla. Diskovi se vratiše kao bumerang u ruke
mumijama.
,,To su diskovi koji odsecaju glave. Stanite ovde!”,
viknu Česko.
Nina i tajna OSMH NOTE
Samrtni ples je započeo i samo prava magija mogla

ih je spasti.
Fjore zgrabi u letu Srebrnu kocku i vrati je Nini koja
izvuče onu zlatnu.
Mumije ponovo počeše polako da se kreću ka njima.
Sol, La, Si: kocka odsvira poslednje tri note, ali giga-
nti zavijeni u povoje ponovo baciše svoje oružje.
Pločice okrznuše Roksinu glavu, koja vrisnu od stra-
ha. „Odavde nećemo živi izaći”, zavapi Fjore obuzeta
panikom.
Muzika je postajala sve jača, mumije su podizale

noge poskakujući, zatim su se savijale napred, a glavu
okretale unazad: bio je to ples leševa. Deca su se osećala
izgubljenom.
„Sad ću baciti u vazduh istovremeno sve tri kocke.
Nadajmo se da će ona od goasila odsvirati Osmu Notu!”,
reče odlučno Nina.
Samo što je devijčica bacila tri magične kocke, u
središtu prostorije pojavi se krug blistavo bele svetlosti,
muzika smrti se naglo zaustavi i započe moćna sim-
fonija Vasionske Harmonije: baš ona koju je orkestar
Šestog Meseca svirao za Ninu. Osma Nota je najzad
zazvučala oživljujući umilnu i nežnu muziku Ksoraksa.
Mumije, kao poludele počeše da se vrte po dvorani.
Tresle su se i grčile. Bližio im se kraj, pa ipak nastaviše
da bacaju diskove koji seku glave na decu koja stadoše
očajnički da trče. Česko se sudari s petom mumijom,
pade na zemlju i smesta ustade, Roksi prođe kroz noge
četrnaestoj mumiji, a Nina, koja je uspela da stigne do
suprotnog zida i da ščepa Gugijevo Pero koje se spustilo
na oltar, uzviknu: „Uzela sam Pero. Brzo, trčite, ovde je
neki prolaz”. Devojčica se uvuče u neku vrstu rupe koja
je vodila ko zna gde, a za njom Česko i Roksi: uči tamo
unutra beše jedini spas.
Ali Fjore je ostala pozadi, tri kocke su pale na zemlju,
blistavi krug se gasio, a simfonija sa Šestog Meseca gotovo
prestala. Poslednja mumija uperi žute oči u devojčicu i s
očajanjem onoga koji zna da umire, baci disk urlajuči kao
luda. Predmet žestoko sustigne devojčicu: pločice pro-
bodu čelo izazvavši duboke rezove. Fjore pade na zemlju:
po očima, nosu i ustima, obilno je lila krv.
Magična simfonija beše završena. Tri kocke nestadoše,
a mumije počeše da gube povoje. Urlale su kao da ih neko
Nina i tajna OSAfE NOTE
masakrira, gubile ravnotežu i teturajući se sudarale jedna s

drugom dok najzad, lišene lanenih traka, nisu ostale gole:
njihovi oronuli skeleti bili su trulo crni. Sručiše se na pod
ostavljajući samo gomilu kostiju i lobanja.
Među njima - samo jedno telo: Fjorino.
„Hrabro, idemo napred, brzo ćemo naći izlaz!” Nina
je bila znojava i podsticala je ostale da požure. Niko od
njih nije primetio da je Fjore ostala iza, da su je mumije
teško ranile. Tunel u kojem su se našli beše veoma
mračan i tek pošto su dobar deo išli četvoronoške, troje
mališana ugleda zrak svetlosti. Prašnjavi, umorni, za-
crvenelih očiju, najzad ugledaše sunce.
,,Ej, Fjore, izađi napolje, spaseni smo”, viknu Česko
u tunel. Ali nikakav odgovor ne stiže. Sve troje se zabri-
nuto pogledaše i odmah shvatiše da je prijateljica ostala
u Dvorani Plešuće Smrti.
„Vratimo se nazad, moramo da idemo po nju”, reče
Roksi i krene da ulazi ponovo u tunel, ali Nina je zau-
stavi: „Pogledajte vaše rubine, kamenje Dugotrajnog Pri-
jateljstva, ako je toplo i svetluca, to znači da je Fjore u
opasnosti.”
Dvoje dece izvuče iz džepa rubine: „Svetle i topli su”
uzviknuše zajedno.
„Tako mi svih čokolada na svetu! U nevolji je!” Ninin
glas postade slab i tužan, ali nije imala vremena da raz-
mišlja o rešenju, jer se neka džinovska senka spustila na
decu: iznad njih je leteo Krilati Lav na kome je jahao
Karkon i vitlao Pandemonom Mortalisom.
„Pogledajte, Lav je živ. Od krvi je i mesa. Karkonova vra-
džbina je uspela. Izgubljeni smo”, reče prestravljena Roksi.
„Znao sam de je statua Lava živa! Siroti Dodo, stva-
rno će ga sada gradonačelnik LSL naterati da odgovara”,
reče Česko Ijutitog izraza.
POG. 5 -U Ozirisovoj zemlji
Ninina zvezda beše postala velika i vrlo tamna, toliko

da je pokrila čitav dlan desne ruke. Devojčica, shvativši
da je u krajnjoj opasnosti, pogleda dvoje prijatelja i
onda viknu iz sve snage koju je još imala: »Gugi... Gu-
giiiiii”. Magična ptica sa Šestog Meseca smesta se pojavi,
dograbi Ninu u letu i odnese je uvis. Česko i Roksi
potrčaše da se zaklone iza jedne peščane dine.
„Ahahahah ahahah, sad smo isti. Mala veštice, bori
se ako imaš hrabrosti!”, zaurla Karkon. Krila Lava behu
velika i jaka, Grof je bio u stoječem stavu, u savršenoj
ravnoteži na leđima životinje i dok je njegov Ijubičasti
ogrtač lepršao po vazduhu, on se prostački smejao.
Nina, na leđima Gugija koji je veoma brzo leteo, poče
da gađa protivnika ispaljujući laserske zrake iz Taldoma.
Jedan, dva, tri udara, ali ni jedan ne pogodi metu. Krilati
Lav otvori ogromna usta i riknu pokazujući oštre zube,
zatim se približi Gugijevoj glavi da bi ga ugrizao: ptica
naglo zaokrenu zbog čega Nina izgubi ravnotežu i u
obrušavajućem letu pade dole utonuvši u pesak.
I Karkon se zateturao i okliznuo između Lavovih
krila: uspe s mukom da se uhvati i ostade klateći se. Dve
životinje su započele bitku do poslednje kapi krvi. Gugi
širom otvori zlatni kljun ispuštajući prodoran krik i
pokrenu četvora krila nastojeći da udalji mačku; ali Lav
uspe da ugrize njegovu jedinu nogu. Magična ptica
podiže glavu i zatvori oči, očajno poleti uvis, zatim se
uputi između piramida ispuštajući bolne krike.
Nina se podiže s peska i vide scenu: oseti se izgu-
bljenom, plašila se da je sada Karkon pobedio. Ali Lav
mahnu moćnim krilima pustivši da padne i Karkon koji
posle četiri koluta u vazduhu, nađe se između dve dine.
Pesak poče da podrhtava i ispred Keopsove piramide
nastade veoma jak vrtlog, slično tornadu: u središtu
kovitjaca pomoli se Oziris. Pravi bog Oziris došao je da

spasi decu. Bio je isti kao statua koju su videli nešto pre
borbe s Karkonom koji se bio pretvorio u Seta. Bog je
imao zelenu kožu, kapu egipatskog kralja i u ruci je
stezao Uas, moćno žezlo slično Taldomu Luksu.
Peščani vrtlog ponese Roksi i Česka ka egipatskom
božanstvu koje samo jednim gestom učini da i Nina
stigne. Kao magnetom privučeno, troje dece se nađoše
kraj Ozirisa koji, držeći ih čvrsto, odiže se od zemlje,
podiže Oas osvetljen zelenom svetlošću; u mahu sve ih
ponovo proguta peščani vrtlog pred užasnutim Karko-
novim očima, koji nije ni imao vremena da puca iz
Pandemona Mortalisa.
Tišina i mir spustiše se nad pustinju.
Karkon, s penom na ustima, vikao je Krilatom Lavu
koji je leteo između piramida, da se vrate nazad. Mačka,
koja je i dalje bila pod dejstvom njegove kobne vradžbi-
ne, posluša naredbu. Grof se ponovo posadi na leđa Lavu
i poče da leti nad peščanim prostranstvom u potrazi za
ranjenim Gugijem i decom koju je Oziris oteo.
POG. 6 - Knjiga mrtvih i tajna Toirana
Šesto poglavlje
Knjiga mrtvih i
tajna Toirana
U oblaku zlatnog peska nije moglo da se diše, pešča-

na prašina ulazila je u oči, usta i uši, a nekoliko trenu-
taka činilo se dugo kao večnost. Nina je jednom rukom
uz sebe držala Taldom, a drugom se čvrsto držala za
Ozirisovo sjajno ruho, dok su Roksi i Česko bili zagrlje-
ni i egipatsko božanstvo ih je nežno držalo uz sebe. Let
ka misterioznom mestu upravo je završavao i samo što
se ugasi Ozirisovo žezlo, nestade vrtloga.
Troje dece nađoše se prostrti po zemlji, među mirija-
dama zrnaca peska, na podu popločanom zlatom i prili-
čno hladnom. Oziris se nadnese nad njih, pomogne im
da ustanu, zatim, pružajuči ruke reče: „Očekivao sam
vašu posetu. Ne bojte se. Pomažem vam”. Glas je bio
spokojan i dubok, koža zelenkasta, a oči oivičene crnim
i obojene plavo, gordog i miroljubivog izraza. Božan-
stvo se kretalo polako i svaki njegov gest činio se odme-
ren neobičnom mirnočom.
Deca izgubljeno pogledaše oko sebe: stvarno nisu znala
gde se nađoše. Zidovi prostorije behu veoma visoki, na-
pravljeni od ogromnih masa granita i tu nije bilo ni pro-
zora, ni otvora. Nije bilo crteža i hijeroglifa. Mesto je bilo
prazno, lišeno stvari. Lepota plafona međutim, mogla se po-
reditijedino s pravim zvezdanim nebom: bio je jarko plav, a
među milionima srebmastih malih lopti koje su predstav-
Ijale sazvežđa, bile su nacrtane planete i sunca, galaksije i ko-
mete. S očima uperenim naviše, deca su polako okretala
glavu kako bi gledala taj veličanstveni i neočekivani prizor.
[gfe) NinaitainaOSMENOTE
t
„Alhemijski Svet je nešto najlepše što postoji”, reče

Oziris ,,i vi ga sad posmatrate kao što smo i mi Egipćani
pre nekoliko hiljada godina. Poznavanje planeta i gala-
ksija za moj narod bilo je osnovno, a ovaj plafon je
oslikan na magičan način.”
Nina, Česko i Roksi behu zapanjeni. Kada, hodajući s
nosom naviše, stigoše do kraja dvorane, Oziris zatraži od
njih da stanu mimo pored zida, zatim stavi ispred jednu
pločicu od majolike s uobičajenom slikom zlatnozelenog
skarabeja i desi se neobična stvar. Na naslikanom nebu
upali se mnoštvo sjajnih linija koje su trasirale put planeta
i zvezda. Izgledale su kao putanje na zvezdanoj mapi: i bilo
je upravo tako, taj nebeski put označavao je moguća puto-
vanja u prostoru, i tek tada deca shvatiše da su stari Egi-
pćani bili navigatori u svemiru.
Na umu im je bilo hiljadu pitanja za Ozirisa, ali nisu
za to imali vremena: iznenadna buka zatrese prostoriju,
zlatne ploče s poda se podigoše, povukoše se jedna

preko druge i klizahu prema stranama, ostavivši tako
prazan prostor u središtu. Deca, prebledela, pogledaše
dole, ali dubina bezdana nije dopuštala da se išta vidi.
Odozdo, na magičan način izađe jedna platforma na
kojoj se ocrtavalo nešto zaista izvanredno: jedna pra-
stara lađa.
„Ohhhhh”, uzviknuše deca samo što je ugledaše kako
izranja usred prostorije.
,,To je Toiran, leteča lađa faraona. Ostala je tu sve
ovo vreme: nijedan arheolog nikada nije otkrio naš
dragoceni brod”, objasni Oziris ne pomerivši se.
Lađa je bila duga nekih četrdeset metara, drvo je bilo
prekriveno čistim zlatom, a na pramcu, visokom i veli-
čanstvenom, isticala se figura mitske ptice, legendarnog
Feniksa, krila crvenih kao rubin, a tela posutog dragim
kamenjem. Krma je, međutim, bila prekrivena milio-
nima plavih lazurnih kamenčića. U sredini Toirana beše

jedan kristalni sarkofag, a pored njega kormilo od čistog
zlata, desno se uzdizalo veliko kružno korito s nekom
čudnom žutom tečnošću, a s bočne strane na veličan-
stvenom srebrnom postolju bila je položena velika knji-
ga crnih i plavih korica: beše to sveta Knjiga mrtvih. Ali,
čudno, u toj prastaroj lađi nije bilo ni vesala, ni jedara.
„Zašto si nas doveo ovde? Gde smo zapravo?”, upita
Nina prišavši tajanstevnoj lađi.
,,U unutrašnjosti smo Sfinge, gde niko nikada nije
ušao. Samo su egipatski faraoni i njihove supruge, u tre-
nutku smrti balsamovani i dovođeni ovde, na Toiran.
Njihova duša se za vreme dugog putovanja pretvarala u
svetlost”, objasni Oziris još uvek nepoverljivoj deci.
„Dugo putovanje?”, upita radoznalo Česko.
,,Da, putovanje ka Ksoraksu, Šestom Mesecu Alhe-
mijskog Sveta. Naše poreklo i naš kraj na toj su čudesno
magičnoj planeti. A vi, već bi to trebalo da znate”,
odgovori božanstvo koje, gotovo smešeći se, sede pored
velelepne lađe.
,,Sa Toiranom mogu da lete i mrtvi?” Roksi je bila
zaprepašćena i nije verovala božanstvu zelene kože.
„Svakako, lađa leti, poništava prostor i vreme. Ali
mnogo vekova je nepokretna. Posle nestanka posled-
njeg faraona, niko je više nije upotrebio za odlazak na
određeni cilj, prateći linije zvezdanog neba koje vidite
na plafonu. Ovaj nebeski svod je najveći matematički i
alhemijski izum koji postoji, ćak su i piramide i Sfinga
sagrađene prateći poredak planeta i sazvežđa. Vasion-
ska Harmonija dovela nas je do ostvarenja ovih ogrom-
nih konstrukcija.” Oziris, zažmurivši, nastavi: „Reči,
brojevi, boje i muzika sadrže sam život. A ti, mala Nina,
POG. 6 - Knjiga mrtnh i tajna Toirana
uspela si da otkriješ i tajnu Osme Note. Bila si odlična.

Muzika Šestog Meseca donosi mir i zatire Zlo”.
Devojčicu potresoše lepe reči, ali ne oteraše njene
sumnje i mnoge neizvesnosti.
„Ali na Ksoraks mogu ići samo dobri alhemičari”,
reče s trunkom nedoumice.
„Faraoni i dobra božanstva kao ja mogu da idu na
Ksoraks jer imaju alhemijske i magične moći. S naše
strane možemo ovlastiti smrtnike koji su dostojni da
uđu u lađu, jer nas je izabrala Velika Majka Alhemi-
čarka.” Ozirisov govor veoma iznenadi Ninu, koja ništa
nije znala o ovoj priči.
„Ali ti nemaš crvenu zvezdu na dlanu ruke kao ja”,
odgovori devojčica.
,,Ne, mi egipatska božanstva nemamo taj magični
znak. Ali, alhemičari smo i oduvek pripadamo Ksora-
ksu. Ja sam odabran kao tvoj vodič na ovom putovanju,
kao što je to bio pre mene tvoj predak Hamoi Aturi koji
ti je pomogao na Uskršnjem ostrvu”, spokojno odgo-
vori Oziris pokazujući svoje žezlo Uas.
„Znači, ti znaš sve o meni i traženju Druge tajne.
Treba da ti zahvalim jer bez tebe ne bismo uspeli da
pobedimo Karkona.”
Dok je govorila Nina je posmatrala Ozirisovo žezlo:
„Slično je mom Taldomu. Ima li iste moći?”, upita sve
više zbunjena.
„Uas je najstariji model Taldoma. I ja mogu da se
vratim na Ksoraks koristeći ga i leteći s Toiranom. Žezlo
i lađa jesu privilegije koje pripadaju samo nama egipat-
skim božanstvima. Ali, sada sam ovde zbog vas, da vam
pomognem u nalaženju Druge tajne”, objasni Oziris
posmatrajući decu.
Nina ga naglo prekide: devojčica i njeni drugari hteli
su da znaju gde je završila njihova draga prijateljica
Fjore. „Moramo naći Fjore! Ostala je u Dvorani Plešuće

Smrti i bojimo se... za nju.”
»Fjore? Mršava devojčica crne kose, tu je, iza kri-
stalnog sarkofaga. Ja sam je doneo.”
Egipatsko božanstvo prestade da govori i vrlo ozbilj-
nog izraza ustade pokazujući Toiran.
„Šta se dogodilo s Fjore?”, upita Nina veoma uzbu-
đena.
„Mrtva je.”
Suv i tragičan Ozirisov odgovor sledi decu. Najpre
paralisani zbog vesti, odmah zatim skočiše prema kri-
stalnom sarkofagu.
Veoma bleda, čela krvavog od rana koje su izazvali
diskovi-glavoseci, devojčica je bila tu. Nepomična, ne
dišući.
„Fjoreeeeeeeeeeee”, razleže se očajnički jauk prija-
tetelja.
Roksi se baci na nju drmusajući je više puta, dok
Česko, koji obično prvi reaguje, pade na kolena i pokri
lice rukama. Nina, s Taldomom u ruci, pogleda prijate-
Ijicu i ne uspe reč da prozbori, ali iz njenih velikih plavih
očiju krenuše krupne suze.
„Mrtva. Kako je moguće? Treba je oživeti. Ne može-
mo je tako izgubiti”, jaukala je Roksi obuzeta očajem.
Oziris priđe i uze Ninu za ruku: „Postoji neka nada da
je vratimo u život”, reče pokazujuči veliko kružno korito
od crvenog granita koje se nalazilo kraj sarkofaga.
„Šta treba da se uradi? Reci brzo. Nema vremena”,
uznemiri se Nina, stvorivši se brzo kraj korita.
„Ovo je Sikim Kadim, antički nož korišćen za žrtve”,
poče Oziris pokazujući nož tankog sečiva i zlatno-sreb-
rne drške. Uplašeni dečji pogledi spustiše se na veoma
tanku oštricu.
„Šta ćeš da uradiš s tim no...

nožem?”, upita drhtavim glasom
Roksi, gotovo hvatajući se za kri-
stalni sarkofag.
,,Da bih vratio u život vašu malu
prijateljicu potrebne su mi tri kapi
krvi neke druge devojčice. Ali, mora
biti veoma hrabra ona koja istupi
napred, jer rizikuje život.” ■ \
Nije moglo biti jasnije: Česko nije mogao \
pomoći jer je bio jedino muško, znači, bio je
red na Ninu ili Roksi. v’
„Spremna sam, ja ću dati svoju krv.”
Beše to glas devojčice sa Šestog Meseca, koja
iskorači ka Ozirisu.
,,Ne!”, viknu Roksi. ,,Na mene je red. Ti ne smeš
da rizikuješ. Ti si devojčica sa Ksoraksa i treba da za-
vršiš misiju povratka dečjih misli i spasavanja planete.
Prema tome, ja sam ta koja treba da da krv za Fjore.”
Ovo je od Roksi bio zaista gest velike hrabrosti.
Nina obori oči klimnuvši glavom, iako nikada, ama
baš nikada nije želela da svoje prijatelje izloži ovolikoj
opasnosti. Kraj beživotnog tela njihove prijateljice troje
se dece zagrli, zatim devojče s plavim uvojcima priđe
Ozrisu, spremno da se suoči s opasnim iskušenjem.
Pred koritom u kome je bila žuta tečnost, egipatsko bo-
žanstvo podiže Uas, a drugom rukom umoči sečivo Sikim
Kadima. Iznenada jedan oblak plavičastog dima izbi nio-
tkuda i od glave do pete prekri Roksi koja pade na zemlju
bez svesti.
Oziris je uze na ruke i uputi se prema postolju na
kome je bila otvorena drevna knjiga.
„Ovo je Knjiga mrtvih. To je sveti spis koji omo-
gućuje telu da putuje, ali i da oživi kroz Obred Života.
NinaitajnaOSMENOTE
Samo ova knjiga može Fjore povratiti u život, zahva-

Ijujući Roksinoj hrabrosti.”
Dok je izgovarao ove reči bog je najpre spustio po-
gled na Ninu i Česka, a zatim, s neizmernom nežnošću,
na nezaštićenu devojčicu koju je čvrsto držao u rukama.
„Knjiga mrtvih će nam stvarno pomoći?”, upita tihim
glasom Nina.
,,To nam je jedina nada”, odgovori bog.
Samo što je Oziris spustio Roksino telo na zemlju, u
vazduhu pored postolja upale se četiri plamička iznad
knjige i počeše da lelujaju šireći veoma mirisan plavi-
časti dim. Knjiga mrtvih se otvori: stranice su se okretale
i okretale same, sve do jednog zapisa...
0^0 tr/BTA
Jedan dubok glas, dolazeći s visine, izgovori slog po
slog neke magične rečenice kojom je započinjao egi-
patski ritual:
ObredŽivotasamojedtiom.se obaviti može

jer tebo [judsbo podnetiga ne može.
‘Prijatebjslje frvi traže se tri Ijapi
da pošbpopimo tebo Ijpje treba spasti.
PLbi svetbost se morapojaviti,
Kdjp bi se dafiživota mogao vratiti.
Nina i Česko, skamenjeni, posmatrahu scenu razro-

gačenih očiju, bez daha.
Glas nestade, Knjiga mrtvih se sklopi, a četiri plami-
čka se sjediniše u jednu jedinu vatru koja se moćno ras-
plamsa, zatim, kao da ju je vetar usisao, nestade ostav-
Ijajući veoma jak miris u čitavoj dvorani.
POG. 6 - Knjiga mrtvih j tajna Toirana
Oziris je u šaci držao nož i spretnim pokretom bocnu

oštricom tri puta Roksino čelo. Tri kapi krvi izbiše i ma-
gično poleteše ka Fjore, spustivši se na njene rane. Božan-
stvo ponovo uze Roksi na ruke, uputi se ka sarkofagu i
položi je, još u besvesnom stanju, pored mrtve prijate-
Ijice. Kristalni kovčeg poče da vibrira i posle nekoliko se-
kundi zasvetli blještavom crvenom svetlošču. Začuše se
razdiruči jauci. Nina i Česko zatvoriše oči i pognuše gla-
ve. Previše su se plašili da vide užasan prizor!
Kao čudom Fjore otvori oči, duboko udahnu i otvori
usta kao da je riba izvan vode.
Roksi se odjednom probudi kriknuvši. Dve devojčice,
zgranute i uplašene, pogledaše se i zagrliše plačuči. Česko
i Nina im pritrčaše. Radost što su opet zajedno i živi beše
toliko velika da, zbog emocija, nisu uspevali ni reč da
prozbore. Fjore je dodirivala čelo i govorila: „Mumije su
me pogodile tu, bilo je užasno, tako sam se uplašila.”
Roksi je pomilova po licu: „Nemaš čak ni ožiljak na licu.
Nije ostao nikakav beleg. Lepa si. Živa si.”
Nina pogleda svoje prijateljice i jednim velikim osme-
hom umiri Roksi: ,,Ni ti nemaš ožiljke na licu. Nož koji je
Oziris upotrebio nije ostavio trag!”
Fjore poljubi svoju spasiteljku u obraz: ,,Mi smo
nerazdvojne prijateljice. Niko nas više nikada neče ra-
staviti”, a Roksi, koja naravno nije izgubila svoj sarka-
zam, potapša je po ramenu: „Klinka jedna plašljiva. Eh,
eh sačekaj da ti donesem paukove”.
Najzad jedan dugi oslobađajuči smeh!
Najgore je, izgleda, prošlo i Fjore, koja tek u tom
trenu shvati da je završila u kristalnom sarkofagu sme-
štenom na jednoj lađi skrivenoj u Sfmgi, ustade tetu-
rajuči se i zaprepašteno pogleda egipatsko božanstvo
koje stajaše pred njom.
Nma i tajna OSME NOTE
„Bez brige”, umiri je Česko, ,,to je Oziris: zahva-

Ijujući njemu spaseni smo. Dok si ti bila mrtva, Nina se
borila protiv Karkona i Krilatog Lava.”
„Krilatog Lava...”, ponovi devojčica sve više zbu-
njena.
,,Da, Grof je došao do nas u Egipat na leđima Lava i
sad nas čeka napolju, između dina i piramida. I Gugi je
ostao ranjen. Moramo da pođemo da ga tražimo, inače
nečemo nikada uspeti da se vratimo kući!”, dodade
Nina zabrinuto.
Oziris stade kraj kormila Toirana i zadovoljnog izra-
za reče: „Gugi će se vratiti na Šesti Mesec jer je jedna
druga magična ptica spremna da vam pomogne.”
„Druga ptica?”, uglas upitaše klinci.
„Feniks. To je magična životinja, simbol večnog pre-
poroda. Umire u plamenu i iz sopstvenog pepela rađa se
ponovo, pevajući. Pogledajte pramac ove lađe, nosi nje-
gov lik.”
Ovo Ozirisovo objašnjenje očara decu zaokupljenu
radoznalim posmatranjem Toiranovog pramca.
,,A gde je sada?”, upita Nina koja je strahovala za
Gugijevu sudbinu.
„Pojaviće se među dinama za koji trenutak i tako će
ptica sa Šestog Meseca moći mirno da odleti na Kso-
raks”, odgovori egipatsko božanstvo oslanjajući ruke na
kormilo. Zatim dodade: „Vratićete se kući Toiranom. Ja
sam svoju misiju obavio. Srećno!”
Oziris prinese Oas grudima i skiptar zasvetli. Božan-
stvo postade sve sjajnije i providnije: u deliću sekunde
od njegovog tela osta samo slap srebrnih kristala.
„Neeee! Ne ostavljaj naaas”, viknu Nina pružajući
ruke napred kao da će obgrliti božanstvo- koje im je
pomoglo. Ali Oziris nestade ostavljajući dečicu u unu-
trašnjosti Sfinge. Uplašeni i zabrinuti razgledali su nao-

kolo i posmatrali lađu, ne shvatajući šta bi trebalo da
urade. Na sredini jednog zida dvorane, iznenada se
otvori prolaz kroz koji su se s visine mogle videti pira-
mide i deo pustinje.
Pred prestrašenim očima družine, između dina, poja-
vi se Feniks. Magična ptica beše blistava i njena krila
crvene boje rubina svetlucala su pod sunčevim zracima.
Skladno je mahao krilima i njegov melodiozan poj pri-
vuče Gugija koji, ranjen u nogu, izađe na otvoreno vu-
kuči se po pesku. Feniks se namesti uz njega, mahnu kri-
lima i jedan veliki plamen ga okruži. Nikakvog uzvika
bola, nikakvog jecaja: kroz čitavu pustinju razleže se samo
pevanje ptice. Vatra ga sprži za tren, a magični pepeo
obmota i Gugija koji mirno nestade u prostoru.
Odleteo je misteriozno na Šesti Mesec. Bio je spasen.
Iz pepela koji je još iskrio pojaviše se krila Feniksa:
bio je ponovo rođen, spreman da uzleti ka horizontu.
„Neverovatno!”, šapnu Fjore, a i Roksi, Nina i Česko
ostadoše bez reči pred ovim prizorom.
„Gugi je spasen. Živeo!” kliknu devojčica sa Šestog
Meseca snažno držeći uz sebe Taldom. „Nadam se da je
sada s Etereom i životinjama Ksoraksa. Nadam se od
sveg srca.”
Ali Ninina radost potraja nekoliko trenutaka. Nebo
se prekri podmuklom senkom: stizao je Karkon na leđi-
ma Krilatog Lava. Grof je bio modar od besa, pustio je
da mu Gugi pobegne ne mogavši ništa da učini, šta više,
nije uspevao ni klince da nađe.
Roksi gurne nazad troje prijatelja i natera ih da ču-
čnu: „Pazite, ne treba da nas vidi”.
„Karkon nas traži, ali ne verujem da će nas naći. Ne zna
kako da uđe u Sfingu”, reče Nina umirujući prijatelje.
Ali Česko nije bio sasvim

spokojan: „Oziris je otišao, a
nije nam objasnio kako da pokre-
nemo Toiran. Mora da je vrlo komplikovano.”
Bio je u pravu: niko od njih nije znao kako upotrebiti
lađu za povratk kući uz poništavanje vremena!
Tako počeše da traže rešenje problema: dok je Česko
proveravao da li su kanopa i papirusi čitavi, Nina izvuče
četiri stranice iz Puteva sveta, malo progorele i izgužva-
ne, ali na sreću još čitljive.
„Evo, pogledajte: ovde su nacrti Sfinge i Toirana”,
reče Nina pokazujući stranicu na kojoj su kormilo i
Knjiga mrtvih bili zaokruženi crvenim. „Tajna Toirana
je sigurno skrivena na stranicama ove knjige. Ali, čak i
da otkrijemo kako da se vratimo kući leteći na lađi, i
dalje smo u nevolji.”
„Zašto?”, upitaše ostali.
„Zato što nismo našli nikakav znak koji bi nam ukazao na
Drugu tajnu. Zaboravili ste motiv našeg dolaska u Egipat?”
Nina je bila u pravu. Misija nije bila sasvim završena.
Fjore i Roksi obeshrabreno sedoše na kristalni sarko-
fag, Česko se osloni na granitno korito i obuzet izve-
snim nemirom okrete se Nini: „Ali, nema li kakva alhe-

mijska formula koja bi nam mogla pomoći? Prah od
rubina koji si ponela služiće ipak nečemu...”
Devojčica sa Šestog Meseca nasmeši se i zagrli Česka:
„Strašan si! Nisam mislila na to. Šta bih radila bez tebe.
Bez svih vas... Sad ću prići Knjizi mrtvih, ko zna, možda
će mi uz pomoć Taldoma ovaj sveti spis reći nešto.”
Nina je htela da pokuša, a s druge strane, nije imala
drugi izbor. Upravi Taldom ka knjizi i korice se odmah
otvoriše: „Funkcioniše!”
Jedan listić papirusa izađe iz knjige i pade na zemlju.
Česko ga pokupi i pročita zajedno s Ninom. Rečenica je
bila napisana jezikom Ksoraksa:
8® 0
'UTirn
Baci tri uštipa Praha od rubina u korito
i gledaj reči koje će se pojaviti na vodi
Nina uze kesu iz džepa tregeruša, prospe malo Praha

od rubina i okrete se ostalima: „Čitajte sa mnom reči
koje će se oblikovati na vodi”.
Crveni prah se rastvori u žutoj tečnosti i kao magi-
jom, pojaviše se reči sa slovima ksoraksijanskog alfa-
beta:
(•) Nina i tajna OS.MFA'OTE
„Abdir seiat”, pročitahu naglas.

„Ali šta to znači?”, tihim glasom upita Fjore.
,,Ne znam, ali verujem da se radi o rečima koje treba
upotrebiti u Karkonovoj laboratoriji da bi se oslobodila
Druga tajna.”
Roksi i Česko zbunjeno gledahu Ninu.
„Sečate li se da mi je za Prvu tajnu, Atanor, moj
predak Hamoi Aturi ostavio zapis Mairobi tj KutangaV’
,,A, da, istina je!”, uzviknuše prijatelji.
„Dobro, onda čemo morati na kompjuteru u Karko-
novoj laboratoriji da otkucamo AbdirSeiat, pošto oslo-
bodimo Drugu tajnu zarobljenu u Sobi za vradžbine. A
ovoga puta brzo čemo nači numerički niz i moči čemo
da ga menjamo koristeći brojeve koje sam izvukla iz
Maglovite Nule. Imamo i Matičnu hartiju i Ljubičasti
grafit: rešenje bi trebalo da je lako.”
Nina je bila veoma precizna u objašnjavanju, ali
Roksi joj postavi prilično opasno pitanje: „Prva tajna
beše Atanor, Večna Vatra, a Druga koja je? Zemlja,
Voda ili Vazduh?”
Nina pogleda prijateljicu zatim se okrete ostalima:
,,To čemo znati tek kada budemo ispred Karkonovih
začaranih mašina. Sigurno nije Voda, jer u Grofovim
Beleškama piše da je Četvrta tajna skrivena na veoma
tajnom mestu. U Sobi za vradžbine nalaze se Vazduh i
Zemlja, u svakom slučaju”, nastavi devojčica uputivši se
opet prema Knjizi mrtvih, „sada treba da pođemo i da
pokrenemo ovu prastaru lađu.”
Nina nije ni završila s govorom, kad Fjore ispusti
krik zaprepaščenja: „Eeeej, laste! Gledajte: ]ete između
piramida.” S malog prozora Sfinge deca ugledaše ču-

desan prizor. Rečenica za otkrivanje Druge tajne beše
več nađena i lastavice su ponovo letele: nosile su misli
dece sveta, vraćale su maštu i kreativnost.
Prvi korak je načinjen: Misao Života opet bi mogla
da nahrani Čudesnu Fantaziju na Ksoraksu.
Ali, avantura svakako još nije bila završena. Karkon
je video let lastavica i shvatio da se deca upravo vraćaju
na Zemlju. Ali kako, kad je Gugi nestao? Grof, razjaren,
lutao je egipatskim nebom na leđima Krilatog Lava, kao
lud izvikujući imena Nine i njenih prijatelja.
Devojčica sa Šestog Meseca osmehnu se srećna vi-
devši da su laste uzletele. Sada je morala odmah da se
vrati kući. Bilo je još mnogo toga da se uradi: traženje
Druge tajne u Sobi za vradžbine, kontrolisanje kretanja
gradonačelnika LSL i odbrana Dodoa od optužbi. Uze
list s nacrtima Toirana i zajedno s ostalima pokušavaše
da shvati kako se pokreće faraonski brod.
„Pogledajte, pored crteža kormila napisan je niz slova.
Liči na pismo Šestog Meseca...” Českovo opažanje beše
veoma značajno. U stvari na kormilu Toirana bilo je
dvadeset i šest slova u reljefu. ,,U obliku dugmeta su,
možda treba pritiskati i sklopiti neku reč”. Govoreći to,
Roksi se približi kormilu, a Nina smesta nasluti šta treba
da se uradi.
„Oziris nam je objasnio da je lađa letela na Ksoraks,
ali ne samo tamo. Mapa zvezdanog neba naslikana na
plafonu pokazuje razne putanje, što znači da moramo
pritiskati slova koja daju ime mesta na koje želimo da
odemo.”
„Naravno, u pravu si. Biće da je tako, svakako, ali mi
ne idemo na neku drugu planetu. Naš cilj je Venecija”,
odvrati Česko zabrinuto. Zatim dodade: ,,Mi već jesmo
f 140 j Ninai tajnaOSMENOTE
na Zemlji, samo što ovo nije naše doba. Potrebno je

poništiti vreme i prostor, inače ko zna gde ćemo završiti.”
Deca se skupiše jedno uz drugo da bi se ohrabrila i
Nina u tom času odluči: ,,Po mom mišljenju ova lađa
poništava vreme i prostor. Inače kako bi Egipćani mogli
da plove kroz vasionu? A zatim, ako je Oziris rekao da se
vratimo ovom lađom, znači da je moguće. Sada ću
pritisnuti tastere i formirati reč Venecija, a Toiran će
nas odvesti kući. Sigurna sam u to.”
„Nadajmo se da će biti kako ti kažeš...”, odgovoriše
deca uzdajući se u rešenje koje je prijateljica predložila.
Samo što je Nina pritisnula poslednje dugme, Toiran

poče da podrhtava, a iz Knjige mrtvih izbi mlaz pozla-
ćene vode koja odmah ispari stvarajući gustu maglu;
ova obavi čitavu dvoranu. Dečica se držahu za ruke i
teturajući se, odluče da sednu. Taldom Luks zasvetli i
zavibrira kao lud. Mapa zvezdanog neba poče da pulsira
kao srce, plafon se nadimao i širio stvarajući šum sličan
uzdahu. Planeta Zemlja beše osvetljena srebrnom li-
nijom i za tren oka postade ogromna, tolika da zauze
čitav plafon. Srebrna linija se uputi prema određenoj
crti, pogodi središte Italije, i kao osvetljena zmija, pro-
duži prema Veneciji. Tu se zaustavi.
Tek tada faraonska lađa odiže se od tla, kristalni sarko-
fag, prazan, zatvori se, zlatno kormilo okrenu se veoma
brzo, a deca se čvrsto uhvatiše jedno za drugo gledajući
naokolo. Plafon se ponovo promeni i velika planeta Zem-
Ija ustupi mesto tamnom nebu prepunom sjajnih zvezda.
Toiran, uronjen u pozlaćenu paru započe svoje putovanje
noseći neobične putnike prema cilju.
Lađa je letela kroz prostor ostavljajući za sobom svetao

trag, Ijuljajući se desno i levo, kao da stvarno plovi morem,
podizala se i spuštala nadole sekući fluorescentne mase i
munje zaslepljujuće svetlosti, koji su podsećali na veličan-
stvene talase. Dečica gledahu širom otvorenih očiju magi-
čni scenario, preneta u jednu neopisivu dimenziju, nikada
doživljenu ranije. Lutahu usred spokojnog i slobodnog
kosmosa. Ništa u tom trenu nije bilo važno: lepota beskra-
ja izazivala je radost toliko veliku da je ni jedna reč nije
mogla opisati. Četvoro prijatelja uronjeno u prostor vide-
še kako pored Toirana prolaze veliki i mali meteori, svetle-
ći tragovi kometa i milijarde očaravajućih zvezda.
Iznenada, tama obasjana trepćućom svetlošću zve-
zda nestade i neka gusta siva pregrada izroni na hori-
zontu, brod u nju uđe punom brzinom, pramac s Fe-
niksom grabio je napred probijajući prepreku i stva-
rajući prolaz koji odvede pravo u Zemljinu atmosferu.
Sudar izazva jak potres i deca tresnuše preko kormila,
Roksi skliznu kraj postolja s Knjigom rnrtvih koje ču-
dom ostade na nogama, dok se Nina i Fjore čvrsto
uhvatiše za granitno korito.
Zatim se vrati mir. Dunu hiadan vetar od koga zacvo-
kotaše zubi deci, koja su se šćućurila baš pod pramac.
Toiran je tiho leteo kroz noćnu tamu prolazeći kroz lake
plavičaste oblake, dok je mesec, velik i okrugao, osvetlja-
vao neobičnu lađu koja se polako s neba spuštala ka ve-
necijanskoj laguni
„Voda! Gledajte, to je laguna. Kod kuće smo!”, po-
vika Česko držeći naočare obema rukama.
,,Da, da, najzad kod kuće!”, Nina podiže Taldom pa
ga poljubi od sreće.
Lađa se polako spusti na vodenu površinu i kada je
bila na nekoliko metara od Vile Espasija, tačno tamo gde
N'ina i tajna OSNIE NOTE
se u dubini nalazilo vrlo tajno Vodeno Podzemlje, zau-

stavi se. Zlatasta para širila se svuda naokolo kao kakva
fina izmaglica, kad Taldom poče da vibrira i da svetli u
Nininim rukama. Iz Gugijevog kljuna izađe svetlosni
krug koji obgrli četvoro dece podižući ih s lađe. Lebdeči u
svežem vazduhu jesenje večeri, grupica prijatelja vide
kako Toiran ponovo uzleče da bi se na magičan način
vratio u stari Egipat, u tajnu dvoranu Sfinge.
Svetleći krug koji je Taldom stvorio, pretvori se u
neku vrstu vazdušne kupe koja usisa decu i odvede ih u
Vodeno podzemlje.
Roksi, Fjore, Nina i Česko pojaviše se pred Maksom
10-pl koji se pokloni uz veliki osmeh i reče: „Dobro-
doksli! I dalje je nedelja 26. oktobar, joks uvek je 20
čaksova, 22 minuta i 4 ksekunde. Kako je proksao put
među piramide?”
„Maks! Kako je lepo da te ponovo vidimo. Putovanje
je bilo veličanstveno! Ali i zastrašujuće opasno!”, požuri
da odgovori Fjore koja je jedva čekala da ispriča ružnu
pustolovinu koju je preživela zajedno s Roksi.
Maks zatrese ušima u obliku zvona i uozbilji se:
„Ružna pustolovina?” „Da, Maks, užasna!” potvrdi Nina
koja je za to vreme proveravala jesu li kanopa i papirusi
još uvek čitavi.
„Fjore je bila mrtva i Roksi je dala svoju krv da bi ona
oživela. Sve to zahvaljujući Ozirisovoj intervenciji”, žurno
objasni Česko dok je čistio stakla naočara.
„Neverovatno! Kakva priča! Baks kste hrabri!” Maks
priđe Fjori i proveri da li je dobro: „Čak kste ksreli
mitskog Oziriksa. I ja ksam ga jednom ksreo na Ksek-
stom Meksecu i okstavio je na mene izvekstan utiksak:
ksa tom zelenom kožom ksvakako nije lep!” Ovaj usavr-
šeni metalni robot zaljulja se čitavim telom i poljubi
Ninai tajna OS.ME NOTE
četvoro dece, zatim pokaza na androida Andoru: ,Ja

ksad idem kod nje da zavrnem joks dva ksrafa na no-
gama. Dobro kse popravlja i ne izgleda mi vikse opak-
sna. Ukskoro ću je podići na noge, tako će mi pomagati
u čiksćenju laboratorije. Otkrio ksam da bi mi korikstio
jedan ženkski android.”
Roksi priđe i s vragolastim izrazom upita: „Maks,
nisi se valjda zaljubio u Andoru?”
On se naglo okrete, zavrti brzo uši u obliku zvona,
izbeči oči, zatrese glavom i veoma uvređen odgovori:
,,Ja... ja... zaljubljen? Nikada! Nikada, baks nikada!”, za-
tim ode bučno lupajući metalnim nogama, a deca tada
počeše da se smeju očiglednoj zbunjenosti njihovog
prijatelja androida.
„Šta mislite, je li Gugi dobro?”, upita Fjore prilazeći
velikom laboratorijskom ekranu.
„Gle, mogli bismo pitati Etereu”, predloži Česko, ali
Nina izvuče Gugijevo Pero i mahnuvši njime po vaz-
duhu, podseti prijatelje da pomoću njega može odmah
utvrditi da li je ptica sa Šestog Meseca izlečena.
Protrlja Pero i smargdnozelena lopta pojavi se usred
Vodenog Podzemlja: slika je bila jasna, u daljini su se
nazirale gomile goasila i rubina, pored njih isticale su se
visoke stabljike fustale i lepa livada mirisnog misila.
Lopta se polako okretala i deca su radoznalo posma-
trala. I evo, pojavljuje se Guogijev kljun: ptica trepnu
velikim očima i pokaza izlečenu šapu, obleti oko fustala
i osmehnu se srećna. Nina mu posla poljubac i ostali ga
pozdraviše mašući rukama.
,,Do sledeće avanture, dragi Gugi. Uskoro!”, reče de-
vojčica sa Šestog Meseca pre no što lopta iščeze.
Maks je ćuteći slušao priču dece: još je bio besan
zbog Roksine insinuacije. S izvesnom nervozom do-
hvati teglu marmelade i... pojede je pola u nekoliko

sekundi!
Roksi uze sud u kojem je bio Ljubičasti grafit, Česko
odmota papirus Matične hartije, a kesu s ostatkom Praha
od rubina Nina predade Fjori koja je pevušila neku
romantičnu pesmicu ironično namigujuči Maksu.
Kada su bili gotovi, njih četvoro izađoše iz Vodenog
Podzemlja ostavivši androida koji se durio, i uputiše se
u kučnu laboratoriju. Tu posedaše na zemlju, uzbuđeni:
napetost od putovanja najzad je popustila.
Upečatljive slike avanture u starom Egiptu još su
promicale pred njihovim očima, ali počeli su da osečaju
umor i glad.
„Mrtvi smo umorni, Nina”, reče Česko upadljivo
zevnuvši. ,,Mi idemo kući, sutra je ponedeljak i valja
nam ići u školu.”
,,Da, prvi čas je engleski”, dodade Fjore protežući se.
Roksi prinese ruke do stomaka: „Gladna sam! Jedva
čekam da večeram, moja majka je već sve pripremila, a
ja kasnim kao i obično.”
Nina prekrsti ruke, nasloni se na sto za eksperimente i
nasmeši se: „Hvala na svemu. Fantastični ste prijatelji.
Savladali smo strašna iskušenja, a sigurno nas čekaju
nova. Ali sigurna sam da ćemo uspeti da spasemo Kso-
raks. Čini mi se da smo danas dosta uradili. Zli Karkon se
sigurno vratio iz Egipta sa svojim prokletim Lavom.”
Da, Krilati Lav. Ove večeri, čak i da je neko po-
smatrao mermernu statuu na stubu trga San Marko, ne
bi primetio ništa. S druge strane, poništavanje vremena
bilo je veliki pronalazak: kao što se dogodilo Nini i
njenim prijateljima da su otišli i vratili se, a kazaljke na
satu nisu se ni za sekundu pomerile, tako ni Lav nije
nikada nestao sa svog stuba. Venecijanci su ga videli
Ninaitajna OSMENOTE
tamo nepomičnog, dok je u stvari bio izvan vremena i

prostora: našao se čak u jednoj drugoj eposi, skupa sa
zlim Grofom!
Česko nije mogao da suzbije sumnju: ,,A ako su pre
putovanja kroz vreme njegove oči emitovale Ijubičastu
svetlost? Možda je neko video scenu... Tada bi se mogle
razbuktati nove polemike o magiji! Auh, Dodo je u
opasnosti.”
Fjore uzdrhta, Nina lupi pesnicom o zid, a Roksi
uzviknu: „Opet nevolja! Dosta mi je več!”
Sat je označavao tačno dvadeset i jedan čas, klinci
trkom izađoše iz laboratorije i kad stigoše u atrijum vile
sretoše Ljubu vidljivo besnu i s varjačom u ruci, kao i
profesora Hozea koji je upravo skidao kapu i mantil.
»Holal Deco, samo što sam stigao. Ima muchas no-
vosti...”
Ljuba se pomiri s očiglednim činjenicama i ojađena
uspe samo da kaže: „Večera je gotova. Sto je postavljen.
Šta s tobom da radim, Nina? Nadala sam se da češ bar
večeras na svoj rođendan ostati malo sa mnom...”
Nina je zagrli: ,,Ah gle, još je moj rođendan!”
,,Da, da nisi možda zaboravila?”, odvrati ruska da-
dilja napravivši grimasu. „Obično deca ne zaboravljaju
lazanje, pržene krompiriće... da i ne govorimo o torti!”
,,Ne, ne! To je zato što mi ovo izgleda najduži rođen-
dan u životu”, odgovori mala alhemičarka razdragano.
„Sada čemo sesti za sto s Hozeom i videčeš kakav kraj će
doživeti tvoje lazanje!”
Nina je uspela da smiri Puslicu koja se, s osmehom
na usnama, zadovoljno uputi ka kuhinji da uzme svoje
divne poslastice.
„Dakle, profesore Hoze, šta se dogodilo!” upita Roksi
koja je jedva čekala da ide da jede.
„Ove večeri dok ste vi bili ovde... i učili... da tako

kažemo...”, odgovori ironičnim tonom španski nastavnik,
,,ja sam bio u Dodoovoj kuči, kaddva nadzornikazalupaše
na vrata. Otvorio sam, ušli su i odmah se uputili u sobicu
vašeg prijatelja da provere da li je stvarno u krevetu, bole-
stan. Iznebuha ga upitaše da nije išao na Trg i opazio nešto
neobično, dakle, da nije video neku Ijubičastu svetlost
kako izbija iz očiju statue Lava. Dodo, naravno, odgovori
da se nije micao iz kuće, a ja, videvši da se uzbudio, po-
tvrdih sve nastoječi da umirim nadzornike. Ali oni nisu
bili mnogo ubeđeni i pre no što su izašli rekli su da pri-
(«) Nina i tajna OSME NOTE
pazimo i da o Krilatom Lavu ne treba govoriti. Zar nije

neobično ponašanje? Siguran sam da je to sve trik grado-
načelnika LSL.”
Hozeova priča veoma uznemiri decu i Nina smesta
postade ozbiljna.
„To je to. Otkrili su da je Lav opet nestao. Znao sam
da če tražiti Dodoa da bi ga okrivili, da bi pokazali kako
je on taj koji govori o magiji i izaziva ovakve čudne
stvari”, reče Česko grizući usne od nervoze.
„Treba biti na oprezu i ne upasti u neku klopku. Sada
idite kući. Na gradonačelnika ćemo misliti sutra, za to
vreme Karkon će se vratiti, a s njim i Lav. Nadajmo se da
niko ništa nije primetio.” Nininom rezonovanju nije se
moglo ništa zameriti i njeni prijatelji se umiriše.
,,Ok, videćemo se sutra poslepodne u Dodoovoj kući”,
reče Roksi otvarajući kućna vrata. Njih troje izađoše, a
tada uđe Karlo Bernoti s buketićem divljih ruža: „Gospo-
đice, za vas su. Srećan rođendan!” Nina pocrvene i dirnu-
ta zahvali dobrom baštovanu Ijupko se poklonivši, a on
ode s Ljubom u kuhinju.
Čim ostadoše sami, profesor Hoze podiže kažiprst
desne ruke i mahnu njime ispred devojči-
cinog nosa: „Slušaj Nina, ova priča s
Lavom mora što pre da prestane.
Ne želim ništa da znam o onome
što ste učinili i gde ste bili, ali...”
devojčica ga prekide: ,,Ne, za-
pravo, ne mogu vam ništa reći.
Ali vas molim pomozite da
se izborimo protiv gradona-
čelnika. Oko Lava postoji ma-
gija i to se ne može sprečiti.
Sve je to krivica grofa Karko-
na Ka’ d’Ora. On i LSL sigurno su se dogovorili da

Dodoa priteraju uza zid, a i sve nas.”
Nina se naglo zaustavi: diskusija više nije mogla da se
nastavi jer stigoše Karlo i Puslica.
„Večera je postavljena. Hoćemo li da sednemo?”,
krajnje Ijubazno Ljuba uze Ninu pod ruku i najzad svo
četvoro sedoše za sto.
„Srečan rođendan Nina, nek ti se život uvek smeši!”,
poželi joj profesor Hoze. Zatim, podiđe čašu i nazdravi.
Veče se završi veselo, mada devojčica svakako nije za-
boravila šta je čeka. U glavi joj je bila zbrka, morala je da
traži neko rešenje za ulazak u Grofovu Sobu za vradžbine,
kao i način da se spreči gradonačelnikova odluka da se
sudi prijatelju Dodou i da ga bace u tamnicu.
Tačno u ponoč Hoze i Karlo odoše na spavanje u
depandans vile pevušeči španske pesme, Ljuba pogasi
svetala i sveče i poželi laku noć maloj alhemičarki koja
se pope zavojitim stepenicama, dok su se Adonis i Pla-
ton jurcali prolazeći joj kraj nogu.
Umorna i zabrinuta devojčica sa Šestog Meseca pru-
ži se preko kreveta i polako oseti kako joj raste strah:
pade joj na um san o monahu i njegovom umilnom
glasu, o smradu Karkonovog daha i čudnoj reči koju je
izgovorio, SUASIO, od koje se ježila.
,,Ne, ne, ne želim više nikada da sanjam ovaj san”,
pomisli stavljajući ruke preko očiju. „Neću više piti
kalijum, možda me je baš taj napitak učinio ranjivom i
Glas mi se nametnuo, a nisam mogla da ga poništim.”
Nina beše zbunjena i uplašen, nadala se da će joj
Eterea ili deda pomoći da više ne sanja tog tako uzne-
mirujućeg monaha. Misli su se sustizale brzim ritmom i
devojčica se ponada da će joj Knjiga koja govori vrlo
brzo omogućiti da nađe pismo, kako bi savladala Glas.
„Magični sistem sveta nije me nikada izneverio i, ako je

govorio o jednom pismu koje će me spasti, onda znači
da je istina. Moram strpljivo da čekam da oslobodim
Drugu tajnu.”
Mala alhemičarka neprestano se prevrtala nervozno
vukuči meke pokrivače: ni malo nije imala volje da
spava jer se plašila da če onaj monah ponovo da joj se
javi u snu.
Platon i Adonis skakutali su po krevetu i odvračali su
je od ružnih misli: tako, dok su je mazile dve životinje
pune Ijubavi, najzad se opusti, gledajuči kroz prozor.
Zvezdano nebo bilo je prelepo, pun mesec visoko je
sijao i Nina zaspa sečajuči se veličanstvene muzike sa
Šestog Meseca. Tajna Osme Note bila je otkrivena i ako
je Vasionska Harmonija pobedila užasne egipatske mu-
mije, onda svako zlo može biti zatrto. Pa i Karkonovo.
Sedmo poglavlje
Haua i Ondulin glas
Kroz vatrene munje i gromove grof Karkon stvori se u

svojoj sobi, otrese malo peska zaostalog na ogrtaču, okre-
te se prema kaminu i otpljunu, zatim besno odloži na sto
Pandemon Mortalis i kopiju Jambira. U istom trenu, na
nekoliko metara razdaljine od Palate Ka’ d’Oro, baš na
trgu San Marko, mermerna statua na stubu zadrhti i oči
za trenutak zasvetle Ijubičasto i nestade život iz zveri:
magija je privremeno prestala da deluje i Krilati Lav
postade ponovo hladan i nepomičan kao da se nikada
ništa nije desilo.
Mada je bila duboka noč, Karkon nije uopšte imao
nameru da ide na spavanje: mučila ga je sumnja da su
Jdinci još u Egiptu, skriveni na nekom tajnom mestu i
da ih Oziris štiti. Izađe u hodnik razbacujući listove,
stolice i flašice, pa pozove svoje učenike urlajući na sav
glas tako da se svi androidi naglo razbudiše upalivši
brzo svetla po sobama.
„Probudite se, niste ništa drugo do besposličari! ”,
silovit glas dospe do Višolovih ušiju, a on beše zadre-
mao u sobi za održavanje mehaničkih aparata.
Karkon, u pratnji Alvizea i Barbese koji još behu u
pidžamama, siđe u laboratoriju K i pokuša da uspostavi
kontakt sa svojim omiljenim androidom: Andorom. Ali
impulsi koje je slao odbijani su bez ikakvog odgovora.
U stvari, računar koji je Maks 10-pl napravio radio je
savršeno, ali ovo očigledno zli Čarobnjak nije mogao znati.
„Ona prokleta veštica blokirala je svaku komuni-
kaciju s mojim androidom. Ne mogu da saznam čak ni
POG. 7 - Haua i Ondulin glas
to da li je Andora ranjena ili je dobro. Vitalni mikro-

čipovi ne daju odgovor.” Grof je bio besan i okrenuvši
se preteći ka blizancima, reče: »Treba da proverite da li
su se Nina i ostali vratili. Sutra ujutro iči ćete u Vilu
Espasija, a recite Ireni i Gastilu da drže na oku školu u
koju idu prijatelji Mišine unuke. A Sabina nek šrijunira
Dodoovo kretanje. Jeste li razumeli?”
Dvoje blizanaca potvrdiše i teturajući se od sna, vratiše
se na spavanje. Baš u tom trenutku uđe Višolo: „Gospo-
dine, oprostite mi bio sam zauzet... Kako je prošao put?”
„Veoma loše! Ti prevejani klinci su iščezli među
piramidama zahvaljujući Ozirisovoj intervenciji. I onda
ih više nisam video. Ne znam čak ni da li su se vratili, jer
je Gugi, koga je moj hrabri Lav ugrizao, odleteo zahva-
Ijujući Feniksu.”
„Razumem. Ali, ta Nina ima prijatelje na svakom
mestu i u svakoj epohi...”, primeti Ćoravko poprav-
Ijajući tufer za pokrivanje oka koje nije imao.
,,Da, baš tako. Vešta je mala unuka profesora Miše.
Ali njena sudbina je zapečaćena. Uništićuje!” Karkonje
gladio svoju bradicu i smišljao ko zna koju po redu
osvetu.
„Gospodine, markiz LSL mi je dao da vam dostavim
ovo pismo.”
Rekavši to Višolo pruži tajanstvenu kovertu, Grof je
otvori i poče da čita u tišini.
„Nenasit, nenasit, nenasit! Stalno hoće sve više! Ne-
podnošljiv je, ali čuće me! Ako ne uradi ono što mu
zapovedim, uništiću ga! Treba da poštuje dogovor: uči-
nio sam da postane gardonačelnik da bi on pritegao Ni-
nu i njene male drugare. U zamenu čak je primio i brdo
zlata. A ima smelosti da dođe da mi traži još novca, ma-
da još nije nikoga od tih balavaca sa Đudeke strpao u
zatvor. Dosta! LSL je budala, ili će biti poslušan, ili ću

učiniti da bude oboren i zamenjen drugim gradonačel-
nikom.”
Karkonove reči behu pune ozlojeđenosti i dok ih je
izgovarao podižući ton, pocepa pismo na hiljadu koma-
dića i baci ih u vatru. Višolo ustuknu prestrašen i savija-
jući još više grbava leđa, sačeka da se Grof smiri.
„Samo što se taj bednik od gradonačelnika vrati sa
svog putovanja, idem smesta da razjasnim to pitanje.
Sad me ostavi samog. Moram da razmislim.”
Karkon sede u fotelju, zatvori oči i promrmlja ne-
razumljive reči. Ćoravko izađe nečujno. Svetla se u pa-
lati pogasiše i vrati se prividan mir.
U osam ujutro, dok je Dodo doručkovao s mamom,
zakucaše na vrata: behu to dva lekara iz bolnice radi
kontrolne vizite.
Dečko je još uvek imao potpuno zavijenu glavu, ali
srećom rane su polako zaceljivale. Lekari hitrim pote-
zima skidoše zavoje i kada se Dodo pogledao u ogle-
dalu, suze mu pođoše od očaja: ,,Sa... sav o... o... obrijan.
Nemam više svoju riđu ko...ko... kosu”. Majka je nasto-
jala da ga uteši, ali dečak nastavi da kuka i da izjavljuje
kako ne želi da ga niko vidi ovako unakaženog.
Jutro je bilo tmurno, nebo oblačno i svetlost je slabo
prodirala u školske učionice. Česko, Fjore i Roksi behu
na času engleskog i s nemirom su čekali zvono u 13,30 da
bi došli do novosti o Dodou i Nini. Nisu znali da napolju,
u zasedi kraj školskih vrata, behu Irena i Gastilo.
Oko Vile Espasija u toku je bilo veliko čišćenje. Ljuba
i Karlo prali su stakla visokih gotskih prozora, dok su
Nina i profesor Hoze bili spremni da se upute kod
ranjenog prijatelja. Adonis, kao i obično, trčaše srećan
ispred Nine mašući repom i podižući suvo lišće koje je
pokrivalo stazu u vrtu. Devojčica i nastavnik izađoše

tačno u devet sati i zaputiše se mirno ne primećujući da
ih prati dvoje dece. Behu to, kao i obično, Alvize i
Barbesa koji su ih kriomice uhodili. Kraj Dodoove kuće,
iza bunara na malom trgu, sakrila se Sabina. Kad stigoše
Alvize i Barbesa, troje androida ujediniše se kako bi
posmatrali svaki pokret svojih neprijatelja.
Adonis se šćućuri pred vratima: tuda svakako ne bi
mogao da prođe niko stran. Hoze sede u kuhinju i popi
dobru šolju čaja s Dodoovom mamom, dok Nina ode
pravo u dnevnu sobu kod prijatelja.
Kako je bio tužan i utučen!
„Moram ga zasmejati”, pomisli Nina. „Mada, u stvari,
hm... s obrijanom glavom baš je ružnjikav. Na sreću,
kosa će brzo da naraste!”
Mala alhemičarka poče da priča šta se dogodilo u
Egiptu i, da ne bi previše uzrujala Dodoa, objasni da se
Fjore izlagala velikoj opasnosti, ali sada je dobro, da ne
može biti bolje: uskoro će svi zajedno da savladaju
Karkona.
„Moramo brzo da radimo i da oslobodimo Drugu
tajnu! Sada, ovih dana, ali... ali ne
znam hoćeš li moći s nama, još si
previše slab. Ali, ako ti skinu kopče
s rana, možda ćeš moći da iza-
đeš iz kuće i pođeš u
školu, jel’ tako?”
Nina nije bila sigur-
na da Dodo može oz-
draviti za kratko vre-
me, a on, dodiruju-
ći glavu koja je sija-
la kao lampa, pro-
( 156} Nina i tajna OS.VE NOTE
komentarisa obeshrabreno: „Baš sam ne... ne... nesre-

ćan”. Ninaga onda uze za ramena, prodrmavši ga sna-
žno, energično izjavi: ,,Ti si hrabar. Bez tebe je u Egiptu
bilo veoma teško. A biće tako i kad uđemo u Sobu za
vradžbine. Ali sigurna sam da ćeš se brzo vratiti u formu
i platiće nam ti umirući androidi što su te tako sredili.”
Dodo stegnu rubin Dugotrajnog Prijateljstva i zakle
se da će ubrzo biti još jači no pre.
Pošto je još malo brbljala i šalila se s Dodoom, Nina
odluči da je trenutak da se vrati kući: još je bilo toliko
zadataka za rešavanje, a pre svega, nije više mogla da
odugovlači s traženjem Druge tajne. Pošto se vratila u
Vilu Espasija, zatvorila se u laboratoriju i ponovo pro-
čitala Karkonove Beleške, zaustavljajući se na Numero-
magiji i Mehanogeometriji. Osnovno je bilo shvatiti
upotrebu Dobrih Brojeva, iako je ostajala enigma 0.
Grof je sigurno obezbedio ulazak u Sobu za vradžbi-
ne koristeći neku opasnu magiju. Ali Druga tajna će biti
oslobođena, apsolutno!
Posle podne, kada su androidi saopštavali Karkonu da su
se deca i Nina istinski vratili iz Egipta, Ćarobnjak je uzalu-
dno lupao glavu ne bi li shvatio kako su se vratili bez Gugija.
Nedelju dana kasnije, kada se gradonačelnik vratio u
grad, Grofpožuri u Gradsku većnicu i snažno mu zapreti.
„Seli ste u fotelju gradonačelnika jer sam to ja želeo.
Jeste li to zaboravili? Treba brzo da radite i da pritvorite
onog glupavog dečaka, Dodoa. Tako će se njegovi prija-
telji uplašiti i neće više pomagati Nini. Za tu vešticu, ja
ću da se pobrinem. Imam nepobedivo oružje”, reče
Karkon približivši se gradonačelnikovom licu. „Sud-
bina Nine De Nobili u mojim je rukama.”
Markiz LSL pokušao je da obuzda Grofovu agresiv-
nost, ali na kraju morao je da popusti: ,,U redu, napra-
viću plan da se Dodo blokira, možda ću čak da iskori-

stim onog čudnog španskog nastavnika. Ali za uzvrat,
dragi grofe, zahtevam od vas još zlata i novca.”
Karkon ga zgromi pogledom i mašući Ijubičastim
ogrtačem, uzviknu: ,,Vi, dragi markiže, već imate ono
što vam je potrebno. Zlatni rudnik dovoljan je da vam
platim vaše usluge. Ne budite pohlepni. Kad se završi
ova priča i ja postanem jedini Veliki Alhemičar Sveta,
videćete da ću znati adekvatno da vam se odužim. Ali
upamtite: ma šta se desilo, magijsku veštinu ne smete
upotrebiti, ona će biti upotrebljena ako i kada ja to
odlučim!” Karkon nikada nije bio tako ozbiljan. Njegov
pogubni plan bio je toliko razoran da niko nije uspevao
da mu se suprotstavi.
Grof izađe iz Gradske većnice brzim koracima, osta-
vivši gradonačelnika da razmišlja u svojoj kancelariji.
Jedno je bilo sigurno: ako su ranije Nina i ostali imali
samo jednog neprijatelja, sada je borba za oslobađanje
dečjih misli od Zla postala mnogo zahtevnija. I markiz LSL
bio je jedan od Karkonovih sledbenika, a činjenica da je
postao gradonačelnik Venecije donekle je komplikovala
stvari: imao je veliku moć i znao je kako da je upotrebi!
Dani su brzo prolazili i dok je Maks nastojao da
Andoru podigne na noge kljukajući je pekmezom od
jagoda, deca su izučavala svaku i najmanju pojedinost
Grofovih Beležaka. Fjore je gotovo napamet naučila
formule Alhemije Mraka, dok su Roksi i Česko do sa-
vršenstva upoznali sklop mašina u kojima su držane
Tajne. Nina je bila spremna da upotrebi Ljubičasti grafit
i Matičnu hartiju: brojevi Maglovite Nule više nisu bili
tajna. Ali opasnost od Karkona stajala je pred njima: što
su dani više prolazili, povećavale su se teškoće u ostva-
rivanju pobede.
Jedna dobra vest razveseli družinu: Dodo se osećao

bolje i, s lepom kapom od narandžaste vune na glavi,
vratio se najzad u školu.
Jednog maglovitog novembarskog poslepodneva Lju-

ba najzad vide dečaka kako dolazi u vilu i za tu priliku
pripremi zaista ukusnu zakusku: čokoladnu tortu sa šla-
gom, sok od pomorandže i karamel krem s likerom.
Česko poče da se šali s prijateljem pokušavajuči da
mu digne kapu, ali Dodo nije nikako imao nameru da
pokaže devojčicanma ogoljenu glavu.
„Čini se da je Dodo u velikoj formi”, razmišljala je
Nina. „Trenutak je za akciju! Šta više, sutra je nedelja i
ne ide se u školu... Odlično! Danas je baš savršen dan!”
„Danas kada smo ponovo svi na okupu, možemo se
suočiti s Karkonom”, poče devojčica glasno. „Eterea mi
je več poslala hitnu poruku: treba da oslobodimo Drugu
tajnu. Ali pre no što pođemo u Palatu Ka’ d’Oro, upitaču
Knjigu može li da nam pomogne. Ne znam šta če se desiti
u narednim satima. Možda jebolje da telefonirate svojim
roditeljima: recite da čete se ovde kod mene zadržati do
sutra, tako čemo biti mirniji, a profesor Hoze svakako
neče praviti problem ako nas ne vidi. On zna i razume.”
Devojčica sa Šestog Meseca pozva Ljubu i reče joj da
ih ne uznemirava jer treba da uče, ruska dadilja baci
kratak pogled na decu koja su sedela na divanima u
Dvorani pomorandži i zatrese glavom: „Dobro, dobro,
molim vas nemojte se previše umoriti”, odgovori ironi-
čnim, a istovremeno i zabrinutim tonom.
Petoro prijatelja odoše do vrata laboratorije, Nina
uvuče kristalnu kuglu i svi uđoše, spremni za novu
pustolovinu.
Pošto je stavila ruku sa zvezdom na tečni list, mala
alhemičarka upita: „Knjigo, koju Tajnu treba da na-
đem? Vazduh ili Zemlju?”
Magični sistem sveta zasvetli i pojavi se tekst:
To ćeš sama otHgiti,

no,jedno ti mogu reći.
‘Postužiće ti brojevi iformufe,
ali i dve magične životinje.
Eterea sve zna,
jer njena su afftemijs/ji pravifa sva.
„Magične životinje? Pa onda se vraća Zbakio!”, reče

Nina okrenuvši se ka Roksi.
,Ja bih toliko želeo da do... dođe Ondu... du... la!”
Dodo je bio zanesenjak i jedva je čekao da doživi novu
avanturu.
Devojčica sa Šestog Meseca otvori šaht i na jedan
znak svi siđoše da bi otišli u Vodeno Podzemlje: bilo je
neophodno stupiti u vezu s Etereom.
„Hello dragi prijatelji, gledajte kako je Andora do-
bra!” Maks je bio uzbuđen i skakučuči tamo-amo, poka-
zivao je savršenog karkonovskog robota. Android je iz-
gledao potpuno obnovljen, bio je na nogama i čistio je
prašinu s ekrana kompjutera, ali čim ugleda decu, pognu
glavu i zaustavi se. „Hajde, hajde, ne budi tužna. Ovde će
ti biti dobro, a oni ti nikada neće nauditi”, umiri je Maks.
Nina i ostali ostadoše otvorenih usta. „Maks, jesi li
siguran da neće opet postati agresivna?”, upita sumnji-
čavi Česko kružeći oko Andore.
,,Ne, ne, mirna je. Jedino ne ukspevam da je naksme-
jem. Izgleda baks kao da nema želju da živi ovde. Ali
vremenom, videćete, promeniće miksljenje”, zadovolj-
no odgovori dobri android: najzad više nije bio sam u
Vodenom Podzemlju!
Nina podiže Andorinu glavu i pogleda je pravo u oči:
pogled je zaista bio tužan.
bU redu Maks, ali sad joj reci da sedne. Moram da
razgovaram s Eterom. Aktiviraj ekran, hitno je.”
Maks 10-p 1 posluša smesta i posle nekoliko sekundi

Česko je već bio za tastaturom kompjutera.
„Poruka za Majku Alhemičarku od Nine 5523312.
Potrebno je s tobom da govorim. Treba ući u Karko-
novu palatu, a Knjiga mi je kazala da su mi potrebne dve
magične životinje. Koje su to?”
Na velikom ekranu okačenom o zid pojavi se oblak
pulsirajuće svetlosti, potom, između srebrnih varnica
deca ugledaše kako se leluja Eterein Taldom Luks, ali
samo Nina u svom umu začu glas Majke Alhemičarke:
(Doci će fjtebi ZbaJdo 8833108 /(gji će te oftrahriti,

i Ondtda 8833109 /(gja će (gristiti svojg(as.
sadotfgucaj njiftove /(gdove, zatimprotrfjaj (jugijevo Tero
i ‘KsoraJgs će se pojaviti. Uzmi svoj ‘Tafdom, mojje već
spreman. Zatim izgovori tri puta „Oćisblsaf"
ipritisni oĆi odgoasifa. ZbaJjo ce ti doći.
Onda trefiagJasno da tšgžeš tri puta „Ctdj”
i Ondida će dofeteti.
ilradi to sada'.
Česko otkuca kodove vrlo pažljivo, a Nina protrlja

Gugijevo Pero: pojavi se smaragdnozelena kugla i leb-
deći u vazduhu, osvetli laboratoriju. Tada, usred rado-
znalih pogleda svojih prijatelja, Nina izvuče Taldom iz
srednjeg džepa tregeruša i izgovori tri puta „Olis Asaf’
(žuto i belo, Zbakijeve boje), pritisnu oči od goasiia i
sačeka. Magična alhemija se upravo ostvarivala: iz Ete-
reinog Taldom Luksa sevnu plavi blesak i Zbakio se
pojavi u kugli. Simpatično pile sa Ksoraksa polako iza-
đe. Čim je ugledalo decu poče od sreće da ispušta velike
balone od sapunice, ali Maks se odmah umeša zapušivši
mu usta. ,,Da, da, znamo daksi zadovoljan, ali nemoj da
praviš sve te balone ovde unutra.” Česko, Roksi, Dodo i

Fjore zagrliše neobičnu životinju koja sede pored kom-
pjutera. Nina se nasmeši i započe postupak za dovo-
đenje Ondule. Sve je sjajno išlo: posle nekoliko sekundi i
narandžasti leptir izađe iz kugle i poče pevušeči da leti.
„Divna je. Ima preslatko lice i ruke tako male i roze.”
Fjore je bila očarana i podignutih ruku htela je da do-
takne magičnu životinju sa Šestog Meseca.
Ondula se spusti na Maksovu glavu, stavi ručice na
metalno čelo i dade mu poljubac: androidove uši počeše
vrtoglavo da se okreću od uzbuđenja. Leptir nekoliko
puta zacvrkuta i poleti nisko, zatim spusti sićušne noge
na pod i poče da hoda posmatrajući svaku pojedinost
Vodenog Podzemlja. Najzad poleti oko dece veselo ma-
šući krilima.
Ove dve sjajne životinje predstavljale su jednu sigur-
nost više za uspeh njihovog plana, ali Nina je dobro znala
da ući u Karkonovu palatu neće biti jednostavna stvar. Pre
svega bilo je potrebno razrešiti jedan problem: kako tamo
odneti Ondulu i Zbakija?
Koristiti barku koju Roksi vozi, ovoga puta bilo je
nemoguće, bilo je isuviše hladno i prolaziti Đudečkim
kanalom bila bi baš greška. Trebalo je naći rešenje. Nina
pogleda Taldom i dođe joj senzacionalna ideja: ,,Ma
naravno, možemo postati nevidljivi i ukrcati se na bro-
dić koji vozi na San Marko!” Oči joj zasijaše od radosti:
„Drugari, sada se penjemo u kućnu laboratoriju, Knjiga
će nam reći kako da upotrebimo Taldom da bismo
postali nevidljivi, a s druge strane, ja i Dodo smo to već
učinili kad smo se bili našli na dnu mora u potrazi za
Krilatim Lavom i Kamenim Peharom, peharom koji
kontroliše plimu i oseku. Samo tako moći ćemo naše
prijatelje sa Šestog Meseca da prenesemo brodićem!”
„Da, is... is... istina je”, potvrdi Do-

do setivši se avanture koju su doživeli u
julu, kada se bio našao u ždrelu Lava.
„Nevidljivi? Ma jel’ ti to ozbilj-
no?” Fjore beše gotovo prestrav-
Ijena, nije uopšte imala name-
ru da ponovo uleti u nevolju, **
u Egiptu je jedva izvukla živu
glavu.
,,Da, slažem se, upotrebi Taldom, ; i kako
ćemo ući u palatu? Kapija je zatvorena katan-
cem”, primeti Česko, koji je već našao nedostatak u
strategiji.
„Dobro, Ondula može da leti, dakle njoj je lakše da
uđe!” Nina proceni Roksinu ideju i preformulisa plan:
„Onda, mi ćemo postati nevidljivi, a Ondula ne. Odle-
teće do Palate Ka’ d’Oro, nastojaće da uđe i da nam
onda otvori kapiju ili neki prozor. Šta kažete na ovo?”
U tom momentu Maks se umeša: „Moja prijateljica
Ondula, budući da je plaksljiva, mora da jede Prah od
rubina; tako će pokstati magična i ksvojim glaksom
moći će da imitira Ijudkski glaks.”
,,Da, Prah od rubina!”, uzviknu Česko, i odmah ga
Nina preteknu: ,,U Egiptu nismo sve iskoristili. Nadam
se da je dovoljno.”
Deca su likovala: sada su stavrno bila spremna da se
uhvate u koštac s Čarobnjakom.
Zbakio, kome je dosadilo mirovanje, pokuša da po-
skoči od radosti, ali ga Maks odmah zaustavi, dok Ondula
mahnu krilima i potvrdi glavicom zatreperivši dvema fi-
nim crnim antenama. Andora, koja je do ovog trena bila
nepomična, zapljeska rukama što ih sve zaprepasti; Maks
pritrča do nje i osmotri je radoznalo i tek tada android
jako trepnu očima i obori glavu od stida: instinktivno je
zatapšala rukama i nije ni primetila. Nina, stalno sumnji-

čava, preporuči Maksu: „Čudno ponašanje, umiri je, ne-
mam poverenja u nju.”
Družina, posle trenutka zbunjenosti, uputi se ka iz-
lazu iz Vodenog Podzemlja. Česko otvori vrata i pope
na kolica Zbakija koji zauze gotovo čitav prostor, Fjore
sede Roksi u krilo, Česko i Nina se skupiše sa strane, a
Dodo se nađe na krilu velikog pileta žutog peria. Jedina
koja nije imala problema, bila je, naravno, Ondula koja
je več bezbrižno lepršala kroz tajni tunel.
Kolica naglo krenuše i u tren oka stigoše u labora-
toriju vile, Ondula smesta pojede dobru porciju Praha
od rubina i poče da peva, a zatim da govori: „Ćao, ja
sam Ondula, magični leptir sa Ksoraksa”, reče imiti-
rajuči Českov glas, a ovaj, kao i ostali, ostade zabezeknut
od čuđenja.
Nina pomilova glavicu narandžaste leptirice i upita:
„Imitiraš sve glasove?”
,,Da, svakako. A ako želiš mogu i da pevam”, odgo-
vori podražavajući baš glas male alhemičarke.
„Začuđujuče”, uzviknuše klinci.
Devojčica sa Šestog Meseca pogleda na sat, pokazi-
vao je 23 časa, 59 minuta i 6 sekundi, zatim stade ispred
Magičnog sistema sveta, položi ruku sa zvezdom na tečni
list i upita: „Knjigo, moramo postati nevidljivi koristeči
Taldom. Možeš li nam pomoči?”
Jednu stvar najpre uraditi treba,

Onduća mora da odeprva.
Vrata otvori i octfepršaće,
jerput već ona poznaje.
Leptirica napravi dve piruete u vazduhu i Nina joj

otvori vrata laboratorije da bi izašla. Četvoro prijatelja
pogleda Knjigu, koja ponovo zasveth.
Sadsvi trefiadazatvore oči,

jer magijugkdati nećete moći.
Aći upamtite:
satno dva sata začaranost traje,
a onda stvamost pred vas staje.
Pre no što Knjiga poče s magijom deca uzeše Ma-

tičnu hartiju i Ljubičasti grafit, zagrliše Zbakija i stadoše
svi pored Nine koja uvuče u džep tregeruša nove trake

crnih brojeva iz Maglovite Nule: „Ovi će poništiti Bro-
jeve-Čarobnjake”, reče zatvarajući oči.
Taldom poče da vibrira u Nininim rukama, a iz očiju
od goasila izađe tanan trag crnog dima koji se kao omča
omota oko grupe dece. Magični sistem sveta izdignu se
iznad stola za eksperimente i obrnu se oko sebe napra-
vivši mali vazdušni kovitlac koji u tren oka uvuče u sebe
decu. Deca i Zbakio behu odneti veoma jakom strujom.
Posle nekoliko sekundi nađoše se pred kapijom Karko-
nove palate. Behu nevidljivi: ostali nisu zapažali njihovo
prisustvo, ali oni su se međusobno mogli videti. Česko
pomilova Zbakija koji se smeškao i trudio da ne pravi
balone, Roksi dodirnu ruku Fjori, dok je Dodo posma-
trao svoje ruke. U tom času prođe noćni čuvar i deca
ostadoše nepomična kraj zida, čovek ništa ne vide i ode
pravo. „Odlično, magija funkcioniše. Niko nas ne može
videti”, prošaputa mala alhemičarka stežući Taldom.
Ondula, koja je u međuvremenu uspela da uđe u
palatu kroz dimnjak, uleti u dvorište neprimećena.
Beše ponoć. Svi su spavali. Ili, gotovo svi.
Jedina upaljena svetla behu u Karkonovoj sobi gde je
on verovatno isprobavao neki od svojih uobičajenih
vraških trikova, kao i u trpezariji gde je dremuckao
Višolo. Znači, bilo je neophodno ne praviti buku, inače
bi misija mogla da propadne.
Leptirica se spusti na zasun na kapiji i ručicama
snažno povuče. Napor je bio ogroman tako da je sirota
Ondula bila sva u znoju, ali cilj je postignut. Nekoliko
zamaha i brava se otvori, leptirica se pojavi i tiho reče:
„Ćao, možete da uđete”.
,,Pa zar nas vidiš?”, upita Nina iznenađeno.
,,Ja da, naravno da vas mogu videti, inače ne bih bila

magični leptir, zar ne?”, odgovori smešeči se i mašuči
krilima.
Družina uđe sasvim tiho, ali Zbakio, kao i obično,
morao je da skakuče jer sa svojom nogom u obliku
mašica, nije mogao drugačije, tako da je u nekoliko sko-
kova prešao dvorište stigavši prvi pred stepenice koje su
vodile u Sobu za vradžbine. Tu nestrpljivo sačeka ostale.
Roksi, razgledajuči oko sebe u hodu, naglo zastade, po-
diže glavu i dade znak Onduli koja se smesta spusti na
njeno desno rame: „Imam ideju. Ako imitiraš Karkonov
glas, možeš omogućiti da Višolo otvori vrata.”
Leptirica ponovo uzleti i potvrdi mašuči krilcima.
Nina prihvati ideju, ali preporuči Onduli da bude veo-
ma pažljiva. Dok se družina pela stepenicama, lepa lep-
tirica ode prema trpezariji i postavivši se iza vrata, poče
da oponaša Čarobnjakov glas.
„Višolo, idi otvori Sobu za vradžbine. Ali ne čekaj
me, idi da spavaš. I gledaj da ne probudiš androide:
potrebna mi je apsolutna tišina, i da budem sam.”
Imitacija prozuklog i strašnog glasabeše toliko savrše-
na da Višolo ništa ne posumnja. Ćoravi i grbavi sluga
podiže se sa stolice i izađe govoreći: „Gospodine, treba li
vam još nešto?”, no čim se nađe u dvorištu primeti da
nema Karkona i progunđa: „Več ode... koja žurba!”
Brzim koracima pođe da otvori Sobu za vradžbine; kad
je bio pred vratima, izvuče veliki ključ i uvuče ga u bravu,
pred zaprepaštenim pogledima dece i Zbakija koji su se
ščučurili u čošku. „Zaista nas ne vidi”, prošaputa Fjore
Česku. ,,Da, ništa nije primetio. I bolje.”
Čoravko ostavi odškrinuta vrata i ode polaganim hodom
ka svojoj sobi. Ondula koja je mirno lepršala polumra-
čnim hodnicima, bez problema pridruži se prijateljima.
Ninaitajna OSMENOTE
„Put je slobodan, možemo

ući”, reče Nina oprezno idući
napred.
Soba je bila osvetljena s ne-
koliko sveća i deca priđoše tri-
ma začaranim mašinama, obavi-
jenim polusenkom.
Jedna je bila ugašena: ličila je na
peć, oko nje su bile gomile gigantskih
listova Lekovite Trave. To je bila ma-
šina za Atanor, Večnu Vatru, Prvu
tajnu koju je Nina već osvojila. Česko i
Roksi priđoše kormilu koje se lagano okretalo u
sredini između tri mašine, zatim pogledaše pažljivo ta-
blu obešenu o zid, na kojoj su bile ispisane desetine i de-
setine brojeva. Fjore spusti ruke na mašinu sličnu peći na
ugalj, koja je ispuštala zaglušujući pisak, dok je Dodo
razgledao poslednju mašineriju: ,,Li... li... iči na ra... ra...
raketu, a prozorčići sve... svetle”. Nina detaljno pre-
gleda zidove sobe, ali slaba svetlost nije joj dozvoljavala
da pročita različite cedulje koje su tu bile obešene. U
jednom trenutku privuče je mali komad zelene hartije
pričvršćen ekserčićem. Pruži ruku da je dohvati, ali
Zbakio u jednom skoku nađe se na stočiću kraj prozora
i napravi znatnu buku.
„Sssssssssss. Stani, šta radiš? Ako napravimo buku
probudiće se androidi i Karkon će dotrčati”, prebaci
mu Nina. Zbakio se izvini, obori pogled, zavrti ušima i
sede. Ondula uze zelenu cedulju i preda je Nini, koja je
pročita približivši se jednoj sveći:
Haua: 6065514. Ne dirati Raketu i držati uključenu

energiju.
„Zanimljivo” reče devojčica, podstičuči radoznalost

ostalih koji priđoše da pročitaju neobičan zapis.
„Šta znači Haua?” upita Roksi.
„Ako se dobro sećam, na arapskom znači vazdtdi”
Rekavši to, ova mudrica Fjore baš se pokazala.
„Vazduh? Pa onda... da, to bi mogla biti Druga tajna.
U Crnoj cvesci moga dede pisalo je da je vazduh nevidljiv
i pokretan, da je on princip bezvremenog života i da ima
Blistavu Dušu.”
Nina je osečala da je na pravom putu razrešenja
enigme i jedva je čekala da osvoji Drugu tajnu. Dobro je
znala da sada ne treba da izgovori frazu nađenu u Egi-
ptu, Abdir Seiat, jer je bilo neophodno da je otkuca na
tastaturi kompjutera u laboratoriji K. Savršeno je pam-
tila postupak, Prvu tajnu je tako razrešila. Devojčica sa
Šestog Meseca shvati da je došao trenutak da upotrebi
Matičnu hartiju i Ljubičasti grafit da bi prekinula ener-
giju u Raketi. A da bi se to uradilo trebalo je upisati kdd
6065514 i izmeniti Brojeve-Čarobnjake koji su činili
začaranu mašinu. „Ako se dobro sečam u Karkonovim
Beleškatna stoji da, kada su brojevi ispisani, treba tri
puta izgovoriti magične reči: Numerus Noktis”, reče
izvlačeči papirus Matične hartije, dok Česko pažljivo
otvori Ljubičasti grafit.
Deca, pod budnim okom Ondule i Zbakija, stadoše
pored Rakete, devojčica sa Šestog Meseca prostre papirus
po podu, spusti se na kolena spremna da upotrebi Grafit,
ali samo što je krenula da uvuče ruku u vazu, leptirica
doieti blizu rekavši: ,,Ne, Grafit ču ja uzeti. Ja ću pisati po
Matičnoj hartiji brojeve koje mi budeš rekla”.
Nina je radoznalo pogleda, Ondula uvuče ručice u
vazu, umoči prste u Ijubičastu tečnost, onda sačeka.
Mala alhemičarka poče da diktira poštujuči redosled:
„6, odgovara kockama, 0 je motor svih mehanizama, ali

neophodno je zadržati položaj na severu.”
Pošto je duboko udahnula, Nina ponovi broj 6, zatim
dva puta 5, broj koji stvara valjak, onda izgovori broj 1
koji stvara magnetne poluge, i najzad izgovori broj 4 koji
odgovara pogonskim točkovima. Kada Ondula završi
ispisivanje tačnog numeričkog niza za Haua, devojčica sa
POG. 7- Haua i Ondulin glas
Šestog Meseca izgovori tri puta: „Numerus Noktis”. Bro-

jevi se izdigoše iznad Matične hartije i ostadoše da lebde na
pola metra od poda. Zbakio posmatraše ove neobične
Ijubičaste oblike kako lebde ni na nebu ni na zemlji i veselo
se nasmeja, a i deca priđoše ovlaš dodirujuči ove brojeve
koji uopšte nisu izgledali opasni. Ondula je lepršala nao-
kolo i oni su se pomerali zbog strujanja vazduha.
Tek tada Nina izvuče crne svetleče trake koje je uzela
iz Maglovite Nule: „Ovo su Dobri Brojevi koji če poni-
štiti ostale”, reče odgurnuvši Roksi i Česka. „Malo se
udaljite, ne znam šta če se dogoditi.”
Devojčica sa Šestog Meseca započe magičnu alhe-
miju, prostre po podu nove brojeve utisnute na traka-
ma i sačeka. Crni broj 6 se podiže i smesti se preko Iju-
bičastog broja 6, i tako uradiše i drugi brojevi. Jedini
broj koji ostade otkriven beše Ijubičasta 0, Broj-Čarob-
njak koji je odgovarao motoru. Najvažniji.
„Ali traka ima devet, nedostaje 0!” Samo što Česko
završi kad se u sredini sobe odjednom pojavi veliki krug
ispunjen maglom i obrubljen fosforescentnim ramom.
Nalet ledenog vetra rashladi ambijent i sveče se ugasiše
ostavljajući ih sve u mraku. Deca su uspevala ponešto da
nazru samo zahvaljujuči osvetljenim prozorčičima Ra-
kete, koji su još bili upaljeni.
„Stanite, ne dirajte to. To je Maglovita Nula!”, uzvik-
nu Nina naglo se podigavši s poda.
Unutar kruga razbuktaše se male iskre i jedan oblačič
izađe iz Maglovite Nule uputivši se ka brojevima koji su
lebdeli u vazduhu, zatim zastade i prilepi se baš na broj
koji je nedostajao: upravo 0, koja od Ijubičaste postade
najpre siva i onda crna, kao i ostali brojevi. Tek tada
veliki magloviti krug nestade ostavljajući sve njih bez
reči, uključujući i Zbakija koji je kolutao očima od
zaprepašćenja.
Brojevi postadoše veliki i debeli, nadimali su se kao da

su puni vazduha, ličili su na balone i, privučeni Raketom,
prilepiše se na mašinu kao magneti. Zatim uzeše oblike
mehaničkih delova i počeše da razgrađuju mašineriju:
tako Mehanogeomatrija izgubi gotovo svu svoju moć i
nestade karkonovske vradžbine. „Gledajte, Brojevi-Ča-
robnjaci su pobeđeni, sad će začaranost prestati!”
Nina je bila zadovoljna i jedva je ćekala da uzme Drugu
tajnu. Dodo, držeći narandžastu kapu dobro navučenu na
glavu, ode kraj Fjore: ,,S... s... strah me je, ko zna da neće
Ra... Ra... raketa sad da eksplodira.” A u stvari, dešavala se
neobična stvar: ombio, magično ulje zelene boje koje je
Karkon stvorio od zmajeve pljuvačke i labuđeg urina, poče
da se cedi i čitava začarana mašina postade lepljiva. Pro-
zorčići počeše naizmenično da se gase i da svetle: meha-
nizam Brojeva-Čarobnjaka bio je razbijen.
I veoma dragocena tečnost Krinova rosa, koju je
Karkon izumeo da bi začarao mašine, pretvarala se u
neku čudnu žutu kašicu.
Nina otrča do kormila i samo ga dotače gurnuvši ga
malo ka severu. Prozorčići na Raketi naglo se otvoriše i
izađe jedna mala lopta od gasovitog vazduha koja poleti
iznad raštimovane mašine i potom nestade. „Ova lopta
zove se Haua, sadrži Vazduh, Drugu tajnu”, povika
Nina, ali njene reči behu zaglušene alarmom i soba se
naglo osvetli nekom crvenom i narandžastom svetlošću
koja zaslepi decu. Zbakio smesta reagova i u tri skoka
prevrnu Raketu, deca potrčaše ka izlazu, a Ondula s
ručicama na ušima, odlete hodnicima palate.
„Propali smi. Sada će naići Karkon”, viknu Česko
bežeći glavom bez obzira.
„Smirite se. Ne mogu nas videti. Nevidljivi smo”,
povika Nina na brzinu iznoseći napolje vazu dok je
Fjore držala preostalu Matičnu hartiju.
Dodo se skotrlja dole niz stepenice ali na sreću ništa

mu nije bilo, Nina je trčala i vikala svima da idu za
njom: „Idemo u laboratoriju K. Brzo, požurite”.
Ali na dnu hodnika otvoriše se vrata i snop svetlosti
iz sobe osvetli plesnive zidove. Deca i Zbakio naglo se
zaustaviše, dok Ondula poleti uvis i spusti se na grede
od plafona u nadi da neće biti zapažena. Iz sobe izađoše
Sabina i Irena: behu u pidžami i uvijale su njom vrat i
ruke: ,,Ko je to? Jesi li ti, Višolo?”, upitahu dva androida.
Leptirica htede da odgovori Ćoravkovim glasom da bi
ih umirila i vratila na spavanje, ali prašina s plafona je
natera da kine: „Aćććiha!” Sabina pogleda nadesno, pa
nalevo i ne vide nikoga, Irena se uputi ka stepenicama i
pogleda u plafon, ali na sreću ne vide malu Ondulu koja
je od straha da opet ne kine, zapušila nos rukama. Deca
su se trudila da ostanu nepomična čekajući da se dva
androida vrate u sobu. Magija nevidljivosti još je bila
aktivna, ali mogla je da traje još pola sata. Posle bi mogle
nastati ozbiljne nevolje za sve njih.
Osmo poglavlje
Opasnost od
Zmijskih Očiju
„Irena, vratimo se na spavanje, umorna sam. Ovde

nema nikoga.” Sabina se loše osečala, njeno mačje srce,
kao i kod ostalih androida, više nije pravilno kucalo. »Ose-
čam da nešto nije u redu, možda je bolje da obavestimo
Višola”, odgovori zevajuči Irena, ali Sabina je povuče za
ruku i uvuče u sobu zatvorivši vrata. Hodnik opet osta u
mraku, Ondula najzad opet poče da leti koristeči antene
kao radare da ne udari u moguče prepreke i prolazeči kroz
prostorije palate, pažljivo osmotri neobične predmete ra-
sute bez reda: gomile čeličnih ploča, veliku burad punu
sivkaste tečnosti, polomljene kompjutere, električne žice,
zatim niz prastarih kazana za destilaciju i staklenih sudova
u kojima behu organi i delovi životinja. Leptirica je bila
radoznala, a u isto vreme uplašena, jer tako zastrašujuči
ambijent nije nikada videla: ni najmanje nije ličio na Kso-
raks i njegove čarobne predele.
Deca i Zbakio hodali su prema laboratoriji K: hod-
nici behu dugački i uski, pod nagrižen vlagom, a beše tu
i vrlo opasnih rupa. Roksi se dva puta spoplela stalno se
sudarajuči sa Zbakijom koji je skakutao trudeči se da ne
pravi buku. Česko se kretao držeči se blizu prozora kroz
koje je probijala svetlost uličnih lampi: „Skoro smo
stigli, vrata laboratorije K s ove su strane”, Samo što je
dečak zamakao za ugao primeti na dnu hodnika, baš
kod vrata laboratorije, neobična zelena i žuta svetlanca
koja se brzo kreču; izbijaju čas tu, čas tamo, ostajuči na
pola metra visine od zemlje.
POG. 8 - Opasnost od Zmijskih Očiju
„Pogledajte, šta je ono?”

Nina istupi napred i uhvativši Taldom pođe ka neo-
bičnim svetlima koja su se kretala cik-cak kao da su
svici. Fjore i Dodo se okrenuše i videše da odpozadi
stižu druga svetla, opet zelene i žute boje.
„Opkoljeni smol”, viknu Nina, a Zbakio napravi ogro-
man skok našavši se pored desetina ovih neobičnih stvari
koje su lutale hodnicima. Tek tada oni postadoše svesni
užasne opasnosti: Zmijske Oči pristizahu u ogromnom
broju.
Oči behu Karkonov izum i rasporedio ih je po čitavoj
palati, uključujuči i laboratoriju K. Aktivirale su se noču
i kao budni stražari imale su zadatak da registruju ula-
zak eventualnih stranaca. Ove zmije zelenkaste boje kre-
tale su se držeči se uspravno, a veliki zaobljeni rep brzo
je klizao po podu. Glava se sastojala od dve male televi-
zijske kamere i oči su registrovale svaku sliku infra-
crvenim zracima: znači, Zmijske Oči mogle su da vide i
u tami.
„Tako mi svih čokolada na svetu! To su zmije sa
svetlečim očima!”, uzviknu Nina uperivši Taldom, ali
pre no što opali pogleda svoje prijatelje, pitajući se šta
da radi.
„Nevidljivi smo, ne mogu da nas vide. Smiri se.
Nemoj upotrebiti Taldom Luks, to bi bila propast i
Karkon bi doleteo kao munja!” Česko je bio u pravu, ali
te opasne mašine ulivale su mnogo straha. Zbakio ih je
nehotice zgazio tri, skačuči preko njih: glave s kame-
rama razbile su se u komade, ali tela zmija nastavljala su
da se kreču lupajući repovima o zidove. Oči koje su
pristizale s dna hodnika registrovale su scenu i počele
brzo da dolaze. Ondula je letela tik nad zemljom i
pokušavala rukama da zgnječi nekoliko, ali bez uspeha,
Nina i tajna OS\IE NOTE
jer se jedna od mehaničkih

zmija naglo okrenu uperivši sve-
tleće oči u leptiricu koja ostade
zaslepljena. Slika prestravljenog Ondu-
linog lica smesta se prikazala na ekranu
koji je Karkon imao u svojoj sobi. To zaistabeše nevolja!
Čarobnjak je bio zadubljen u pisanje: popunjavao je
novu crvenu beležnicu kodovima i neobičnim opisima
magije. Ostalo je četvrt časa do dva po ponoči i Karkon
svakako nije očekivao da bude ometan u dubokoj noči,
kad ekran iznenada zasvetli.
Možda je bio neki uljez? Bila je grobna tišina, Grof
odgurnu mastionicu, pogleda peščani sat koji je bio
ispred njega i sumnjičavo se upilji u ekran osmotrivši
scenu: vide malecno lice narandžastog leptira, crvena
usta od straha otvorena i razrogačene oči. Potom slika
nestade, snimanje kamerama Zmijskih Očiju prekidalo
se s vremena na vreme i videli su se samo mračni i tihi

hodnici.
Karkon ustade sa stolice popravljajući Ijubičasti ogrtač,
sakri crvenu beležnicu, uze Pandemon Mortalis i izlazeći
iz sobe viknu koliko ga grlo nosi: „Višoloooooo, gde si
prokleti grbavče?” Ćoravko se naglo probudi, skoči iz
kreveta i dođe do Karkona obučen u prljavu majicu i
lanene duge gaće.
,,U hodniku koji vodi u laboratoriju K ima nekoga.
Zmijske Oči su mi poslale čudnu sliku jednog leptira s
Ijudskim licem”, reče Grof krećući se brzim korakom, u
pratnji izobličenog sluge.
,,S Ijudskim licem? Ali gospodine, jeste li sigurni u
to?” upita Višolo još uvek pospan.
„Možda dovodiš u pitanje ono što ja kažem?” Čarob-
njak udari Ćoravka gurnuvši ga na zid. „Bolje da posle
svedemo račune. Ako je ušao makar i glupavi leptir u
moju palatu, moraš da mi objasniš kako je to učinio. Ne
paziš. Ništa ne vrediš. Ti i ova budalasta deca androidi
samo mi zadajete brige.”
Karkon je bio veoma nervozan i očiju crvenih od besa,
naredi: „Idi u Sobu za vradžbine i proveri da li je sve u
redu. Zatim dođi u laboratoriju K.” Ćoravko posluša i ode
tužan vukući nagore duge gaće koje su mu spadale.
Kada je Ćarobnjak stigao blizu laboratorije K ugleda
na desetine Očiju koje tumarahu kao lude, neke od njih
polomljene, s repovima koji su se pomerali pod dej-
stvom strujnog kola. Uzme jedno i pažljivo ga osmotri.
,,Ma... neko je zgazio moje savršene telekamere za nad-
gledanje!”, reče osvrćući se naokolo. Deca i Zbakio bili
su nepomični, nisu disali i leđima oslonjeni o zid po-
smatrali su svaki Karkonov pokret.
„Atćihaaa... atćihaaa.”
Nina rtajna OSMt NOlt
Ondula nije uspela: nije mogla da spreči prokleto

kijanje.
Grof podiže pogled i, mada je bilo malo svetla, ugle-
da čudnog leptira koji je krilima pokrivao glavu i telo.
Deca nisu mogla da intervenišu jer su kamere spre-
čavale da se ide napred. Da je samo neko od njih poku-
šao da načini korak bio bi to kraj: zgnječiti još koje Oko
značilo bi omogučiti Grofu da shvati da tu nekog ima i
njihovo prisustvo smesta bi bilo otkriveno.
„Gle... gle... kakvu to krhku životinjicu vidim tamo
gore!” Karkon se probi prolazeči između mehaničkih zmi-
ja i podiže desnu ruku da bi dohvatio Ondulu: „Dođi ma-
lena, neču ti nauditi”. Ali leptirica raširi krila leteći u
cik-cak kako bi izbegla da je Karkon ščepa. Njen beg je kra-
tko trajao: Čarobnjak izvuče ispod ogrtača strelu Smrdljivu
Štrokušu s otrovnim vrhom. Snažno je hitnu i probi jedno
Ondulino krilo, a ona od bola pade na zemlju ispustivši
oštar krik.
Grof je brzim korakom išao napred, a leptirica nije
bila u stanju da uzleti i pobegne. S mukom se vukući
krene da se bori sa Zmijskim Očima koje su je imobili-
sale svojim velikim zelenkastim repovima. Sad je Kar-
kon bio nad njom i pođe da je zgnječi, kad se umeša Če-
sko koji mu, skokom pravog atlete, otrgne Ijubičasti
ogrtač. Karkon nije imao vremena da reaguje i nađe se
ogoljen kao crv nasred hodnika usred Očiju koje su
snimale njegovu smešnu sliku: njegova koža beše siva i
Ijubičasta, izborana i Ijigava. Od stida htede da se pokri-
je rukama i odmah zaurla: »Sumpor i amonijum, hoću
da nestanem kao Demon.”
Jedan žut oblak proguta Grofa koji nestade ostav-
Ijajući oštar miris koji se raširi čitavim hodnikom. Zmi-
jske Oči se uplašiše i u panici pobegoše sudarajući se: ta
KULj. d — updMiUM uu z-mijdMJi
strašna pauza izludela ih je učinivši da izgube osećaj za

orijentaciju. Zbakio priđe Česku i zagrli ga snažno nači-
nivši ogroman balon. Dečakov čin beše zaista hrabar, ali
baš u tom času svi shvatiše da je magija nevidljivosti
prestajala: naime, prošla su dva sata. Tela dece i velikog
pileta sa Šestog Meseca ponovo postadoše od krvi i
mesa i Nina smesta pritrči Onduli.
»Mnogo te boli?”, upita nežno je uzimajuči u ruke.
„Osečam da gubim svest, izvuci mi strelu, otrovna
je”, slabim glasom prošaputa sirota leptirica. Nina s dva
prsta dohvati Smrdljivu Štrokušu i jako povuče. Ondula
zapuši usta da ne zaurla, a iz očiju joj pođoše dve zlatne
suze: „Plačem... a nikada mi se to ne dešava. Ovakve
stvari ne dešavaju se na Ksoraksu. Pomozi mi da se
podignem, ne uspevam da letim s ovim ranjenim kri-
lom...” Narandžasta leptirica polako ustade i uz pomoč
dece pokuša da hoda držeči savijeno krilce.
Zbakio u skoku dođe do nje, izbaci jezik i oliza ranu,
Ondula pomilova njegovo žuto i pernato lice zahvalivši
mu, ali za izlečenje bila je potrebna magija koju je samo
Eterea mogla da obavi.
,Ja ču se sakriti u ovu rupu u zidu”, reče leptirica. ,,Vi
uđite u laboratoriju i oslobodite Drugu tajnu pre no što se
taj pokvareni Čarobnjak vrati. Ne brinite se zbog mene.
Izdržaču, a zatim, kad je Zbakio tu osećam se spokojnom.”
Česko i Roksi uđoše u laboratoriju (na sreću Zmijske
Oći behu ostavile slobodan pristup), dečak požuri ka
tastaturi kompjutera i pozva Ninu: „Gledaj, tu je slika
Keopsove piramide, ruši se, brzo, otkucaj arapske reči i
lopta od gasovitog vazduha koju smo pre videli kako
izlazi iz Rakete, opet će da se pojavi.”
Česko je bio spreman i devojčica sa Šestog Meseca, uz
podršku Fjore i Dodoa, stavi ruke na tastaturu: »Abdir
Nina i taina UJMt nu 11
Seiat”. Dejstvo je bilo trenutno: kao što se ranije desilo sa

statuama s Uskršnjeg ostrva koje su se transformisale u
stakleni štapić koji je sadržao Atanor, tako je sada velika
egipatska piramida poćela da menja formu i na ekranu se
pojavi gasovita lopta. Kompjuter se ugasi i lopta izađe iz
ekrana, postajući stvarna pred decom. Taldom poče da
vibrira i električni talasi da privlače neobičan objekat,
Gugijev kljun na vrhu magičnog skiptra otvori se, a Tal-
dom Luks proguta gasovitu loptu i zasvetli u Nininim
rukama. U tom času na ogromnom ekranu okačenom na
desnom zidu laboratorije pojavi se tekst:
UZ<BU9&! UZ'BUfh&U UZ'BU'fi&.l

DKUÂ TAJKA OTKKlTTl^l,
ZLOJE IZCJU'BILO fMOĆ.
'PTK&Ml'DE SU STD KEDOSTU'PKE.
ZATVOfBJTl IZVOfRE
DfpUgifK D'VEJU TSUJflćl
1 J&TUfKlTl 'Pf^DEfMOJĆMOfKTflClS
KfTBTTUS fMOfBBSUJĆTEOfM.
„Uspeli smo, Haua je naša! Druga tajna je oslobo-

đena”, uskliknu Nina grleći se s prijateljima. Ali odmah
zatim, pročitavši tekst, upita se: ,,Ma šta je Kabitus
Morbante? Ne sećam se da sam to pročitala u Karkono-
vim Beleškama.”
,,Ne raz... raz... razmišljaj sada o tome, Nina. Ha...
haj... hajdemo odavde. O... o... opasno je.” I rekavši to
Dodo otrči do Zbakija koji je bio pored Ondule.
Roksi i Fjore popeše se uz stepenice, Česko za nji-
ma, ali dočekaće ih ružno iznenađenje: pristizali su
androidi s Višolom koji je otkrio šta se desilo u Sobi za
vradžbine.
„Tupava deco! Polomili ste Raketu, sada ćete to skupo

platiti”, zapreti Ćoravko zapenivši od besa. U prvom
redu je bila Sabina koja je u rukama imala usijano gvožđe,
dok je Irena vitlala bičem.
Nina otvori jedan prozor hodnika i reče: „Zbakio,
napravi balone, brzo”.
Veliko pile naduva usta i odmah ih ispljune pet,
Fjore skoči na najmanji i, da bi održala ravnotežu, stavi
Matičnu hartiju među zube, Roksi obgrli največi balon
dok su noge ostale da vise, Česko ostade sedeči prekršte-
nih nogu Ijuljajuči se na najmekšem balonu, dok se
Dodo zagnjuri u najduži i osta nepomičan držeči kanopu
priljubljenu uz grudi.
Alvise potrča napred i jednim skokom stigne ne-
srečnog Dodoa koji poče da klizi niz balon: „Budalo,
budalo, budalo... dođi da se biješ”, viknu android otevši
mu brzim pokretom kapu od narandžaste vune. Dodo
ostade otkrivene izbrijane glave, rane još behu dosta
uočljive i svi se androidi nasmejaše izrugujuči mu se.
„Gad... gad... gadni androidi. Odla... odla... odlazite!”
Dečak, koji u jednoj ruci čvrsto držaše vazu, dok je
drugom dodirivao rane, iznenada izgubi ravnotežu. Samo
što ne pade baš ispred groznog Alvizea koji je več bio
spreman da ga pogodi, kad se Roksi pokrenu, pođe
napred sa svojim balonom i pruži ruku prijatelju u
navolji. Dodo se svom snagom čvrsto uhvati za nju i
uspe ponovo da se ispruži po balonu i uputi kroz prozor
napolje. Roksi se nagnu napred i lupi jak šamar andro-
idu koji nastavi da mlatara rukama.
„Evo ti, bedo od robota”, oslovi ga devojčica praveči
grub glas.
Alvize završi na zemlji: Roksin šamar mu je onespo-
sobio jedno oko i više nije mogao da vidi. U međuvre-
Ninaitajna OSMENOTE
menu prilazio je Višolo preteći i bio je sasvim spreman

da se baci na Ninu koja je podsticala svoje prijatelje da
odlete kroz prozor i da se uskoro nađu lebdeći nad
trgom San Marko. Mala alhemičarka sada je morala
sama da se snalazi bez njih, tako da poče da puca iz
Taldoma koji je zahvaljujući Hauai postao veoma mo-
ćan. Osim plamena i laserskih zraka, sada je bacao i
veoma jake vazdušne udare. Androidi su uzmicali. Samo
je Irena išla napred puckajući bičem i okrznu siroto i
hrabro pile koje je nastojalo da se brani skačući s jedne
na drugu stranu. Višolo se baci na njega, Zbakio podiže
nogu, zamahnu i jako šutnu Ćoravka koji se prostre po
podu.
Nina iskoristi situaciju, pope se na poslednji balon i
nastavi da ispaljuje laserske zrake na Sabinu koja ju je
napadala usijanim gvožđem. Prilazile su Irena i Barbesa,
skačući kao majmuni i nastojeći na svaki način da obore
Ninu s balona. Na sreću Zbakio napravi dva skoka, tri
puta se okrenu oko sebe lupivši male karkonovce koji
otrčaše zalupivši vratima laboratorije K. Ondula se do-
vuče do nogu prijatelja koji je pažljivo pokupi: »Nina, pre
no što izađeš kroz prozor, pogledaj ispod stepenica ona
mala crna vrata oivičenoa crvenim!”, jauknu leptirica
poslednjom snagom što joj ostade.
Nina se okrete i vide čudan ulaz na koji je ukazala
Ondula, koja odmah objasni: „Glas Ubeđivanja koji te
toliko muči, tamo je unutra. Ali ne ulazi dok ne budeš
znala kako da se suprotstaviš toj vradžbini. Opasna je.
Veoma opasna.”
Devojčica sa Šestog Meseca, mašući rukama kao da
pliva, premesti balon lebdeći u pravcu misterioznih vrata,
ali kad je bila na manje od metar od ulaza, oseti kako joj
plameni jezik dolazi iza leđa. Beše to Karkon. Vratio se i
fOG. 8 - Opasnost od Zmijskih Oćiju
pucao iz svog Pandemona Mortalisa. Zbakio, koji je na glavi

držao ranjenu leptiricu, poskoči uvis gurnuvši Ninin balon
koji je išao pravo ka prozoru. Dašak vetra, i mala alhe-
mičarka beše spasena na venecijanskom nebu.
Veliko pile, osetivši da je u opasnosti, pope se na
balkon i baci se dole čvrsto držeči malu Ondulu. Višolo se
naže da bi zgrabio smešnu životinju sa Šestog Meseca, ali
u ruci mu ostade samo malo nežnog žutog perja. Zatim
pogleda na ulicu i ne vide više ništa: „Razbio se! Biče
mrtav!”, reče Ćoravko okrenuvši se Grofii.
„Prokletnici, pred nosom su mi umakli i ovoga puta.

Oteli su mi i Drugu tajnu. Zaslužuju smrt. Strašnu smrt!”,
urlao je Karkon razjapivši usta koja postadoše ogronma
kao u zmaja.
Irena i Sabina pokušale su da ustanu, ali njihov go-
spodar ih šutnu: „Glupe mašine bez mozga. Uvek vas
nasamari ta banda klinaca.” Alvize, s narandžastom
Dodoovom kapom, otrči s Barbesom u sobu, dok se
Ćoravko povuče u ugao hodnika držeči glavu sagnutu iz
straha da Grof ne udari i njega. Karkon ga grubo otera,
zatim otvori tajnu sobu izgovarajuči nerazumljivu reče-
nicu, crna vrata s crvenim rubom zatvoriše se za njim
hermetički i sablasna tišina zavlada čitavom palatom.
Grof je želeo da mu Glas pomogne da što pre zaustavi
Ninu. Ali, Alhemija Mraka bila je zaista razorna i nega-
tivna energija mogla bi uništiti i sebe samu...
Začu se lak jecaj, zatim oštar vrisak i najzad neljudski
urlik od koga se zatresoše zdovi i stubovi. Androidi se po-
sakrivaše pod krevete, a Višolo se zatvori u kupatilo šču-
ćurivši se pod umivaonik. Glas Ubeđivanja beše močan,
toliko moćan da čak ni Karkon nije znao sasvim da ga
kontroliše: izmislio je magično i strašno oružje koje je
bilo u stanju da se okrene čak i protiv svog tvorca. Kada je
Grof izašao iz tajne sobe, bio je sav znojav, lica izobli-
čenog od straha, zadihan, suvih usta i drhtavih ruku.
Ogrnu se Ijubičastim ogrtačem i ode u sobu vukući se
kao da je bio izložen ogromnom naporu. „Moram da se
koncentrišem. Treba dobro da iskoristim svoju moć.
Ovaj Glas je moje sredstvo. Ne mogu uništiti samog sebe.
Nina, Mišina unuka, jeste ta koja treba da umre”, prom-
rmlja Grof i opruži se na krevet utonuvši u dubok san.
Da je bar Nina mogla da zamisli kako je Glas Ubeđi-
vanja sredio Čarobnjaka, bilo bi joj jasno koliko će teško
POG. 8 - Opasnost od Zmijskih Oćiju
biti pobediti ga. Karkon se uvežbavao u monstruoznosti

koju je izmislio, ali tehnika još nije bila usavršena.
Dok se u Palati Ka d’Oro pretresao ko zna koji po
redu poraz, devojčica sa Šestog Meseca i njeno četvoro
prijatelja putovali su nad Venecijom na balonima od
sapunice. Noć je bila hladna i nije bilo ni malo ugodno
biti tamo gore, mada je pogled bio zbilja izvanredan.
„Pogledajte tamo dole, ono je Zbakio. Skakuče po
onom mostu”, viknu Fjore.
Nina zamahnu rukama i nogama i uspe da usmeri
balon u pravom smeru, te da ga spusti na jedan lam-
pion: „Zbakio, Zbakio. Stani!”, viknu. Veliko pile se
znači spaslo, pogleda uvis tužno se osmehnuvši i pokaza
malu leptiricu koja sada više nije mogla da drži otvo-
rene oči. Ubijao ju je otrov Smrdljive Štrokuše.
Mala alhemičarka pohita ka Onduli, pomilova je i
poljubi dok se Zbakio gegao i od tuge polako vrteo
ušima. Česko i ostali posmatrahu prizor lebdeći na ba-
lonima i u horu rekoše: „Upotrebi Gugijevo pero. Vrati
ih na Ksoraks. Brzo.”
Tako je i bilo. Nina protrlja Pero i smaragdna lopta
iskrsnu iznad mosta: Eterea već beše tamo.
Plave oči Velike Majke Alhemičarke izražavale su bol
i zabrinutost. Svetlosni snop izađe iz lopte i zaogrnu
Zbakija i Ondulu kao jedno telo. Nina pogleda unutra i
vide dvoje prijatelja pored Eteree koja podiže leptiricu i
jednim zlatnim dahom zaleči joj ranjeno krilo. Ondula
ga gotovo odmah pokrenu i onda, ponovo vesela i sre-
ćna, uz dve piruete i tri salta, posla poljubac Nini. Lopta
nestade ostavljajući na mostu nanos srebrnastih zrnca.
Nina osta nekoliko sekundi očiju uperenih u zemlju.
Ovog puta se baš bila uplašila da će izgubiti Ondulu. Da
nije posredovala Eterea, leptirica bi sigurno umrla otro-
Ninaitajna OSMENOTE
vana. Borbe s Karkonom postajale su sve opasnije i mi-

sije su svaki put rizikovale da propadnu. Devojčica se
bez napora pope na lampion i udobno se smesti na
balon, pokrenu ga i odleti prema svojim prijateljima.
Baloni od sapunice brzo su leteli iznad krovova i zvoni-
ka, nadletali su male trgove i kanale dok nisu stigli na
ostrvo Đudeka.
Ninu je obuzimalo dvostruko osećanje: bila je sre-
ćna, ali ipak zabrinuta. lako je Haua, Tajna Vazduha,
najzad vraćena na Šesti Mesec i milioni lastavica uzletali
su iz Egipta da bi odneli dečje misli u Čudesnu Fanta-
ziju, avantura nije bila završena. Osim toga, naravno da
se Karkon Ka d’Oro i gradonačelnik LSL nisu predali i
sada kad su Nina i njena družina opet pobedili Čarob-
njaka, rat bi mogao biti totalan.
Behu skoro četiri ujutro kad su se deca spustila u
park vile. Ozebli i pospani baciše se na divane u Dvorani
pomorandži i zaspaše kao zaklani. Nina, međutim, nije
uspela da se popne u svoju sobu i da se smiri.
Mala alhemičarka ode i sede u Dvoranu s kaminom. Tu,
pokraj vatre, s Platonom i Adonisom kraj nogu, ponovo
razmisli o svemu što se dogodilo od njenog dolaska u
Veneciju. U nekoliko meseci njen život se sasvim prome-
nio, tajanstvena dedina smrt i avantura na Ksoraksu, sve
su izokrenuli. Pogleda beleg u obliku zvezde i onda stegnu
ruku u pesnicu, zatvori oči i nasloni glavu na naslon
fotelje. Promisli o onome što joj je Ondula rekla. „Crna
vrata oivičena crvenim. Glas Ubeđivanja je unutra”, po-
navljala je u sebi nastojeći da zamisli šta bi moglo stvarno
biti u toj prostoriji. Vatra je gorela pucketajući i toplota
zagreja devojčici noge, te ona umorna i malaksala najzad
zaspa, uljuljkana Platonovim predenjem i bar za ovu noć
lišena zastrašujućeg prisustva neprijatnog monaha.
( 188^ NinaitajnaOSMENOTE
U sedam ujutro Ljuba uđe u Dvoranu pomorandži i

vide zaspalu decu: Česko beše šćućuren na divanu i
hrkao je da ne može jače, Dodo pored njega, s jednom
rukom koja je visila, a drugom koja je na grudima još
stezala kanopu. U fotelji od bordo pliša, pored portreta
princeze Espasije, mirno je dremala Roksi, dok je Fjore,
s Matičnom hartijom u ruci, bila ispružena na leđima
preko persijskog tepiha, okružena mekim jastucima.
„Šta se desilo? Šta radite ovde? Zaspali ste obučeni?”
Pusličin glas kao raketa uđe u uši četvoro dece koja, kao
na zvuk trube, ustadoše na noge teturajući se od sna.
„Bili smo umorni, učili smo do kasno u noć i...”
odgovori Česko pokušavajući da ih opravda.
Dobra Puslica, zavrtevši glavom, podiže ruke ka nebu:
„Koliko strpljenja treba da imam! Sad idem u kuhinju
da vam spremim doručak. Ali, gde je Nina?”
„Evo me. I ludački sam gladna”, reče devojčica koja
se probudila čuvši Ljubinu galamu.
,,A, dobro... Vidim da si i ti spavala obučena. Nisi išla
u krevet?”, ukori je dadilja.
,,Pa, istina je da sam zaspala u Dvorani s kami-
nom...”. Nina namignu Puslici koja ode gunđajući u
kuhinju, praćena Platonom i Adonisom.
Kad su deca ostala sama Nina progovori: ,,I ovoga
puta sve je prošlo dobro. Ali veoma sam zabrinuta i
plašim se da će Karkon brzo doći k sebi. Moramo biti
spremni na sve.” Dodo ustade s divana protežući se:
,,Ve... veruješ da če gra... gra... gradonačelnik i dalje biti
Ijut na mene?”
,,Ne znam”, odgovori mala alhemičarka, ,,ali bolje je
biti na oprezu. A onda, ne shvatam šta bi moglo da bude
Kabitus Morbante. Kada smo oslobodili Drugu tajnu
pojavio se tekst s ove dve čudne reči.”
POG. 8 - Opasnost od Zmijskih Oćiju
Roksi zevnu, Česko takođe: behu zaista iscrpljeni i

želeli su da provedu nedelju s mirom božjim, ne baveći
se novim problemima.
„Keks s bademom, pecivo s pavlakom, vruć čaj, mleko
s kakaom i sok od pomorandže!” Ljuba se vratila s
poslužavnikom punim poslastica, a lica petoro mladih
junaka ozari osmeh.
Jutro prođe mirno: Nina i Česko igrali su šah, Roksi i
Dodo posvetili su se ukrštenicama, dok je Fjore udobno
zavaljena u fotelji slušala svoju omiljenu muziku. Ali,
uživanje nije dugo potrajalo...
Oko jedanaest sati stiže Hoze: lice mu je bilo smrknuto.
Priđe Nini i povukoše se zajedno u Duždevu dvoranu. Pro-
fesor, zabrinut, pokaza pismo LSL-a: „Primio sam ga jutros.
Gradonačelnik želi hitno da porazgovara sa mnom. Ose-
ćam da se dešava nešto strašno. Popio sam lek da se smirim,
ali moja intuicija ne greši. Treba da budete obazrivi. Pre
svega potrebno je proveriti da li hoće još da upliću Dodoa.
On je najslabiji.”
Nina ga pažljivo sasluša i šetajući tamo-amo po sobi
nastojala je da nešto smisli.
„Reci mi Nina, jeste li nešto novo izveli ove noći?”
Nastavnikovo pitanje dovede Ninu u nepriliku: ,,Da,
ušli smo u Karkonovu palatu, i odneli smo odatle nešto.
Više vam ne mogu reći, profesore...” Nina pogleda pra-
vo u Hozea koji naglo ustade sa stolice i pogledavši je u
oči, reče: ,,Muy bien, razumem. Ali pazi, ako treba da
vam pomognem, moraš bar nešto da mi kažeš.”
Devojčica sa Šestog Meseca priđe policama biblio-
teke i, okrenuta leđima, objasni: „Treba jednu misiju da
privedem kraju. Alhemija mi pomaže, ali grof Karkon je
jak i koristi mnogo magičnog oružja. Do sada sam ga
uvek pobeđivala, ali ne znam hoću li opet uspeti. Verujte
Ninai tajna OSMENOTE
mi profesore, toliko bih želela da vam objasnim šta se

događa, ali zaista ne mogu. Molim vas da budete uz
Dodoa da bi saznali šta zapravo hoće gradonačelnik.”
Hoze pruži ruku i pomilova Ninine obraze: „Ista si
kao tvoj deda. Imaš jak karakter i veoma posebne alhe-
mijske sposobnosti. Drago mi je što sam tvoj nastavnik,
mada ponekad mislim da ti znaš stvari koje ja ne mogu
ni da zamislim. Ali, upamti da ne treba da zanemariš
školsko gradivo: moraš da učiš i istoriju i geografiju.”
Tada se profesor okrete i dodade: „Ono što mogu da
uradim za tebe i tvoje prijatelje, rado ču učiniti. Zakli-
njem se. Sad hajdemo odavde, čekaju nas.”
„Profesore”, zaustavi ga Nina, „znate li vi šta je Kabi-
tus Morbante?”
,,Da, svakako. To je jedna vradžbina Crne magije.
Koristi se da bi zarazila i dala više moči nekim pred-
metima. Zašto me to pitaš?”, Hoze beše prilično izne-
nađen pitanjem.
„Karkon je napravio tu vradžbinu. Sigurna sam u to.
Ali ne znam kako da se odbranim”, odgovori uznemi-
rena devojčica.
,,Ne poznajem protivsredstvo za uništenje Kabitus
Morbantea. Ne bavim se Crnom magijom, to dobro
znaš.”
„Razumem. Onda treba proučiti neki napitak. I to
hitno. Ali to ču ja sama da uradim, profesore. Ako mi
bude potrebna pomoč, reći ću vam, ne brinite”, odvrati
odlučno Nina i tako zaključi razgovor, ostavljajući po-
malo u nedoumici nastavnika koji se uputi ostaloj deci.
Kada ga Dodo vide da ulazi u Dvoranu pomorandži,
potrča mu u susret i zagrli ga.
„Šta se desilo s tvojom narandžastom kapom?”, upita
Hoze.
,,Ja... ja... ja sam je iz... iz... izgubio”, odgovori zbu-

njeni Dodo i da bi skrenuo razgovor zamoli Hozea da
održi čes iz istorije. Profesoru nije trebalo dva puta
ponoviti: „Dobro, dobro, draga deco, hvatajte beleške,
govoriću vam o starim Egipćanima.” I ne završi reće-
nicu nastavnik, a družina prsnu u bučan smeh.
,,Ne, ne, za ime boga, ne Egipćani. Sad ih poznajemo
isuviše dobro”, beše Roksin odgovor i svi ponovo po-
češe da se klibere kao ludi. Siroti profesor svakako nije
mogao naslutiti čemu tolika veselost, ali nije se uvredio,
šta više, uze jednu čašu, napuni je oranžadom, podiže je
i nazdravi simpatičnom društvu.
Nedelja prođe mirno u obilju jela koja je Ljuba pri-
premala i veselim pošalicama. Posle podne nastavnik se
povuče u depandans da čita svoje prašnjave knjige iz
alhemije, a deca odluče da siđu u Vodeno Podzemlje
kod Maksa i Andore.
„Najzad kste kstigli. Bio ksam zabrinut!”
Maks 10-pl sedeo je kraj Andore, Karkonovog an-
droida, klona Ninine tetke koja je pre nekoliko meseci
oteta i koju je Maks reprogramirao.
„Sve je dobro prošlo, mada je Ondula bila ranjena. Je
li Eterea poslala neku poruku?”, upita Nina prišavši
sumnjičavo Andori.
„Ondula? A ksada, kako je?”, Maks, pogođen vešću,
prestade da radi na Andorinom licu i okrete se ka Nini.
„Dobro je. Eterea ju je smesta izlečila. Ali, dobro da
je spasla živu glavu”, odgovori devojčica.
„Tražila te je Majka Alhemičarka”, reče dobri an-
droid očistivši malo Andorin desni obraz.
„Onda, da smesta uspostavimo kontakt, želim da
vidim da li Druga tajna funkcioniše.” Nina je bila uzbu-
đena i jedva je čekala da razgovara s Etereom.
Česko sede za tastaturu kompjutera, a Fjore i Roksi

odoše pored Andore i posmatrahu je pažljivo.
Karkonovski android ih pogleda sagnuvši gla-
vu. „Maks, zaista je savršena, izgleda kao da joj
se nikad nije ništa desilo. Lice je sasvim
normalno, takođe i noge, a ruke su kao
nove”, reče Fjore ovlaš dodirujući Ando-
rinu ruku.
„Ali, je li dobra, ili je i dalje zla?”, upita
Roksi zabrinuto.
„Dobra, ne znam. Svakako nije više zla.
Čak mi se čini da je spremna na saradnju.”
Maks je baš bio zadovoljan poslom koji je
obavio oko Andore i izgledao je ubeđen da je
bezopasna.
Nina priđe Česku i izdiktira poruku za
Etereu: „Poruka za Majku Alhemičarku od
Nine 5523312. Spremna sam za kontakt.”
Ogromni laboratorijski ekran odmah
zasvetli i pojavi se Eterea koja telepatski popriča s ma-
lom alhemičarkom:
Čestitam, 9jina 5523312!

'Druga tajna veoma dobroftmfcioniše
a mnogobrojne dečje misbi
stižu u Čudesnu ‘fantaziju.
Čuvaj se, i raduj se sa svojim prijatebjima.
Na ekranu pojaviše se hiljade lastavica koje su letele

nebom Gize iznad piramida i Sfinge, zatim se naglo
slika promeni i velika laboratorija Čudesna Fantazija
obasja Vodeno Podzemlje. Deca ostadoše nepomična
pred ovim izvanrednim prizorom, čak i Andora podiže
POG. 8 - Opasnost od Zniijskih Oćiju
oči i osta zbunjena. Svetlost je bila veoma jaka i pulsirala

je kao da je živa. Haua i Atanor sada su savršeno funkci-
onisali. Eterea se ponovo pojavi na ekranu, a njene
velike plave oči i njeno lice od svetlosti, isijavali su neki
magični fluid:
Sad me dobro sbušaj: desiće se tešfp. stvari,

Treba se s njima. suočiti intedgentno i intuicijom.
JforSti SdfiemijuSvetlbsti i uvefpveruj u sebe.
‘Jfarfpn poseduje druge dve ‘Tajne i mnoge mračne moći.
TJnjige, pisma i napici, pomoćiće ti u misiji.
Stći opasnosti s fpjima ćeš se suočiti biće brojne,
aja ti ne mogu reći ništa drugo:
tafva su praviba.
Ekran se ugasi, a Nina osta bez reči. Priđoše joj Roksi i

Dodo jer su želeli da saznaju šta joj je telepatski rekla
Eterea, ali devojčica sa Šestog Meseca uputi se prema
kaminu, pogleda plamen bez dima, proveri da li magično
kamenje pravilno sagoreva i zatim sede zamislivši se.
Eterea ju je upozorila da pazi, Karkonove mračne
moći behu zaista opake: pre svega Glas Ubeđivanja. Ali
Nina nije htela ništa da kaže svojim prijateljima, svoju
moru zadržala je za sebe.
„Eterea ti je rekla nešto ozbiljno?”, upita Fjore uobi-
čajenim glasičem.
„Rekla mi je da moram savladati mnoge prepreke.
Ali, vi čete mi pomoći, jel tako?” Nina se okrete ka
svojim prijateljima u očekivanju odgovora.
„Svakako! Zar sumnjaš?”, odgovori Česko sedeći na
stolu pored knjige Putevi sveta.
,,Bi... bi... bićemo uvek za... za... zajedno!” Dodo se
počeša po glavi i nasmeši se.
,,Na pola smo puta, našli smo dve od četiri Tajne, Vatra
i Vazduh povratili su energiju Šestom Mesecu, ali nedosta-
ju Zemlja i Voda.” Nina je izgledala baš zabrinuta. Česko
je potapša po ramenu i veseiog držanja reče: ,,U Karkono-
vim Beleškama piše da je Tajna Vode skrivena na tajnom
mestu, i za sada ne možemo ništa uraditi. Ali u Sobi za
vradžbine ostala je treča mašina koja sadrži Tajnu Zemlje.
A to je već nešto. Ne čini li ti se?”
,,Da, svakako. Mašina koja sadrži Tajnu Zemlje, to je
Peć na ugalj, ona koja emituje zaglušujući pisak, znam to
dobro. Ali, verujem da će sada Grof izmisliti magije i
vradžbine koje će sprečiti ponovni ulazak u tu prostoriju i
približavanje mašini. Strahujem da Kabitus Morbante
upravo tome služi”, odgovori mala alhemičarka koja je sve
više strepela hoće li naći rešenja da zadatak privede kraju.
Maks pomilova Ninu i zatim dovede u red uređaj za
napajanje koji je Andoru snabdevao energijom: „Ksve
će biti odlično. Treba biti kstrpljiv. Eto, vidite i ovaj
karkonovski android izgledao je izgubljen. Međutim
ksada je u punoj ksnazi.”
Nina pogleda uređaj za napajanje i radoznalo upita:
„Šta se dogodi kada se ova cev izvuče?”
,,Pa, ako kse izvuče, Andora vikse ne prima energiju i
gaksi kse. Ali to kse nikada neće deksiti! Ja je nadgledam
svaki minut. Odkada ksam prekinuo kablove koji ksu je
povezivali ks Karkonom, kompjuter mi pokazuje da
Andora gubi ksnagu. Tako da moram kstalno da je
napajam. Ali neće da jede pekmez od jagoda! Zato je
joks uvek kslaba!” Maks objasni delikatnu situaciju, ali
više nije uopšte izgledao zabrinut.
„Pazi da se potpuno ne ugasi. Ti znaš da je, u pro-
tivnom, život moje prave tetke u opasnosti”, naglasi Nina.
„Svakako, svakako. Ja sam dobar.”
POG. 8 - Opasnost od Zmi jskih Očiju
Maks beše veseo i njegova bezbrižnost umiri i ostale,

te odlučiše da se vrate u vilu.
„Skoro je vreme večere, mi idemo kuči, inače sutra
nečemo moči da se probudimo za školu.” Rekavši to
Ćesko obuče vindjaknu i pomilova Adonisa koji veselo
mahaše repom. Roksi se poigra malo s Platonom, a
Fjore, popravljajuči kosu, objavi: „Sve mi se čini da se
sutra nečemo videti.”
„Zašto?” iznenađeno upita Nina.
,Jer treba da učimo engleski, utorak je pismeni”,
odgovori posmatrajuči njihova lica.
„Gle... engleski...” ponovi Ćesko.
,,Ok, srečno! Ćekam vas u utorak posle podne. Ćao.”
Nina zatvori vrata i osta sama sa svojim mislima.
Deveto poglavlje
Dokument Čarobnjaka i
Andorino zbogom
U ponedeljak u devet ujutro deca su već sedela u
školskim klupama i pažljivo slušala profesora mate-
matike koji je objašnjavao neki težak geometrijski prob-
lem. Dodo je jedini bio rasejan, ali bilo je tu razloga:
kapa njegovog oca mu je bila preširoka, s druge strane,
nije našao ništa drugo da stavi i pokrije ogoljenu glavu.
Neprestano je mislio na svoju kapu od narandžaste
vune izgubljenu u borbi s Alvizeom. Kako bi voleo da
razbije njušku tom gadnom androidu!
Ali Dodoov bes nije bio ništa prema Nininoj strepnji,
ona se plašila da će ponovo čuti pogubni Glas. Devojčica
sa Šestog meseca već beše doručkovala i sedeći udobno u
Duždevoj dvorani, čitala je knjigu Birijana Birova s na-
slovom Drugari u avanturi. Pisac i alhemičar kao i deda
Miša, misteriozno je nestao, i on takođe gost je na Ko-
raksu, a napisao je ovu knjigu pre romana Raspršeni, koji
je Nina čitala više puta.
Mala alhemičarka tražila je u velikoj biblioteci neku
ideju kako bi potukla podlog Karkona. Prelazeći brzo preko
naslova različitih knjiga, sa žurbom nekoga ko odmah hoće
rešenje, na kraju spusti pogled na kalendar. Tek tad spazi da
je on ostao na oktobru i okrećući list pomisli: „Svih mi
čokolada sveta! Pa već je uveliko zima. Za mesec dana je
Božić. Moj prvi Božić u Veneciji. Prvi Božić bez deda Miše.”
Veo tuge prekri devojčicino lice, ali tešila ju je činje-
nica o saznanju da je deda uvek blizu nje: u osnovi, nije
bio mrtav!
POG. 9 - Dokument Čarobnjaka i Andorino zbogom
Ovaj novembarski ponedeljak počeo je na poseban

način: magla se brzo spustila i Venecija je zaista izgledala
kao da lebdi između mora i neba, šumovi su dopirali
prigušeni, a koraci Ijudi koji su dolazili i odlazili ulicama i
trgovima izgledali su kao lako tupkanje. Profesor Hoze,
ogrnut svojim crnim ogrtačem, sa svojim uobičajenim
šiljatim šeširom na glavi, brzo je išao prema Gradskoj
večnici. Bio je vrlo zabrinut, susret s gradonačelnikom
svakako nije predstavljao dobar početak dana, a s druge
strane pismo koje je primio jasno je govorilo. Samo što je
ušao u Gradsku večnicu oseti jezu kako mu prođe kičmom,
osvrnu se okolo i vide desetak službenika sivih lica koji su
pisali ne dižući glavu.
„Molim, gradonačelnik, markiz Loris Sibilo Loredan
čeka vas u svojoj kancelariji. Izvolite.” Glas opštinskog
poslužitelja bio je lišen modulacija, gotovo mehanički.
Profesor, radoznao i istovremeno podozriv, uđe u

kancelariju LSL-a.
Zavese od tamnozelenog velura nisu propuštale ni
tračka svetla kroz prozore, nameštaj beše sumoran, a
pisaći sto smešten na drvenom podijumu beše lakiran
crvenom bojom. Jedini izvor svetlosti u prostoriji bila je
velika lampa od muranskog kristala.
„Dobrodošli profesore Hoze!” Gradonačelnik se izne-
nada stvori iza leđa nastavniku koji od straha odskoči
unazad. Instinktivno premesti se polako prema zidu gde
su bile okačene neobične slike koje su prikazivale Ijude i
žene s glavama zmija.
„Dobar dan gradonačelniče. Primio sam vaše pismo. Šta
mogu da učinim za vas?”, upita Hose ostavši nepomičan.
„Šta možete da učinite? Pa držim da možete mnogo
učiniti.” Markiz je polako hodao i s vremena na vreme
prolazio rukom kroz gustu prosedu kosu. Zatim se naglo
okrenu i uputi profesoru pogled gotovo providnih zelenih
očiju. Lica njih dvojice behu na nekoliko centimetara
jedno od drugog kad LSL gotovo sikćući reče: ,,Vi ćete mi
pomoći. Zar ne?”
Hoze napravi korak unazad i odmičući glavu u stra-
nu da bi izbegao gradonačelnikovu blizinu, odgovori:
„Zavisi od toga šta tražite od mene, naravno...”.
LSL napravi brz pokret i stavi profesoru pod nos neo-
bičan odevni predmet: „Poznajete li ovo? Znate čije je?”
Hoze pogleda zapanjeno: ,,To je kapa od narandžaste
vune. Ne znam čija bi mogla biti.”
Gradonačelnik, čvrsto držeći kapu u rukama, pope se
na podijum i pođe da sedne u veliku fotelju iza pisaćeg
stola. Stavi kapu među papire i podigavši kažiprst desne
ruke, uzviknu: ,,Vi dobro znate čija je. Pripada malom
Dodou. Da, da... baš Dodou.”
POG. 9 - Dokument Carobnjaka i Andorino zbogom j
Profesor poleti ka stolu da uzme kapu, ali LSL mu

zgrabi ruku: ,,Ne, ne, ne, profesore, neće tako moći.
Kontrolišite se. Hajde... nameravam da vratim kapu
dećaku ali...”.
„Ali šta?” Profesor beše pomalo iritiran Markizovim
držanjem i nije uspevao da zadrži mirnoću.
„Vidite profesore, ova vunena kapa nađena je pre
neku noć u jednoj sobi palate grofa Karkona Ka’ d’Ora.
Ne samo to, nego su i neki sistemi za obezbeđenje
uništeni. Dodo je viđen kako leti... razumete? Kako leti
na balonu od sapunice zajedno s ostalom decom. Vrlo
ozbiljan slučaj. Opet je taj dečko zapao u ozbiljne ne-
volje. Vi me razumete, zar ne?” Gradonačelnikov glas je
bio sve siktaviji glas i sve više preteći.
„Zaista ne znam kako je ta kapa završila u Karko-
novoj palati. Možda i nije uopšte Dodoova”, odvrati
Hoze.
,,A ne, žao mi je, baš je Dodoova, vidite, unutra je
izvezeno njegovo ime. Osim toga ja čvrsto verujem rečima
grofa Karkona. Ali, dragi moj profesore Hoze, ako mi
pomognete, mogu i odgoditi odvraćanje tog dečaka i nje-
govih prijatelja od korišćenja magijskih veština. Dobro
znate da je magija zabranjena! Uostalom, ili ćete mi po-
moći, ili ću dati da vas uhapse zajedno s Dodoom. Bi li
vam se dopao boravak u ćelijama zatvora Pjombi?”
„Ako vam pomognem, obećavate mi da nećete na-
neti zla Dodou i njegovim prijateljima?”
Nastavnikje shvatio da je morao dobiti na vremenu i
naći kompromis: trebalo je zadržati naklonost LSL-a.
Dok je slušao gradonačelnika, Hoze je neprestano pre-
mišljao šta su deca mogla da rade kod Karkona. Narav-
no, Nina je vrlo malo ispričala jer je njena misija morala
ostati tajna, ali sada je stvar zaista postala složena.
„Dobro, dobro, vidim da počinjete da shvatate. Daću

vam zadatak koji niko nije potpuno rešio”, reče LSL po-
šavši prema profesoru.
„Kakav?” upita Hoze stavljajući ruke na pisaći sto.
„Proučiti Krilatog Lava i utvrditi da nije magičan. Da
je to jedna sasvim normalna statua. Vi ćete to potvrditi.
Donećete dokaze i tako će svi shvatiti da ne postoji
nikakav magični događaj. U redu?”
Tada gradonačelnik izvuče jedan list iz fijoke: bio je
to Protivmagijski ugovor.
„Sada potpišite bez mnogo priče”, naredi zapoved-
ničkim tonom.
LSL dade Hozeu hemijsku olovku i on, pošto stavi
svoj potpis na dno lista, dok je izlazio začu ponovo
gradonačelnika kako urla: „Uzmite, odnesite ovo svom
prijatelju Dodou. Videćemo se posle Božića.”
Profesor u letu uhvati kapu i izađe bez pozdrava.
Magla je bila sve gušća i nastavnik oseti kako mu se krv
ledi u venama. Trebalo je što pre da govori s Ninom.
Kada je stigao u Vilu Espasija Hoze zateče devojčicu
zaronjenu u čitanje, skide ogrtač i šešir, te sede poka-
zujući Dodoovu kapu i tek potpisan ugovor. Nina po-
bele u licu i zabrinuto pogleda u profesora. „Prokleti
LSL. Izvršava Karkonova naređenja, znala sam. Sta da
radimo?”
„Pre svega treba da budemo mirni. Siguran sam da
će me sada gradonačelnik pratiti. Uradiću studiju koju
mi je tražio, izmisliću nešto da ga zadovoljim i pokažem
da je Lav samo jedna mermerna statua. Ali, draga moja
Nina, moraš obećati da nećeš učiniti ništa što bi dovelo
u opasnost tvoj život i život tvojih prijatelja. Dodo bi
završi pravo u zatvoru. I ja s njim.” Hoze je bio vrlo
odlučan i devojčica, iako besna, saglasi se.
POG. 9 - Dokument Carobnjaka i Andorino zbogom
„Dobro, ja nastavljam sa svojim alhemijskim istra-

živnjima i biću vrlo oprezna, ali ništa vam više ne mogu
reći, profesore. Moji su mi prijatelji neophodni, istinski
mi pomažu. Bez njih ne bih mogla misiju ostvariti do
kraja. Ono što treba da tražimo, presudno je... to je za
svu ostalu decu sveta. Razumete?” Mala alhemičarka
uze profesorove ruke i jako ih stegnu, dodavši: „Ovo
radim jer je to moj deda tražio. A ja sam srećna da mu
udovoljim. To je nešto toliko veliko i čudesno i vi ćete
jednog dana saznati.”
Hoze poljubi u obraz svoju učenicu, ostavi joj Dodo-
ovu kapu i ode da pažljivo prouči svoj projekat.
Nina tog dana ništa nije jela i zamolila je Ljubu da
odnese kapu Dodoovoj mami. Provela je sate i sate među
knjigama u Duždevoj dvorani i u laboratoriji, zapisivala
beleške, pravila nacrte, izmišljala nove alhemijske formule
koje, međutim, nisu davale rezultate. Ništa nije moglo
poniŠtiti taj prokleti Glas. Sve je izgledalo kao da ide
naopako i prvi put se Nina oseti sama na svetu. Toliko je
čitala da su uveče njene oči bile crvene od umora.
Pre odlaska u krevet, uđe u dedinu sobu i upali svetlo:
raskošan krevet s baldahinom beše prelep, a miris Ijubičice
davao je svemu čistotu i intimnost. Dodimu ormane i
fijoke, dotače zavese od crvenog somota i pre no što izađe
spusti pogled na mali okrugli stočić na tri noge: na njemu
beše smotuljakhartije obavijen dugačkom vrpcom. Rado-
znala, odmah ga otvori: „Ali, prazno je. Ništa ne piše!”,
uzviknu razočarana. U tom trenu svetlost se ugasi i vrpca
postade sjajna, odleti iznad kreveta s baldahinom, zatim se
polako spusti i postavi na persijski tepih ostavivši ispisanu
rečenicu:
List koji treba da sepročita sutra.
„Sutra?”, uzviknu iznenađena. Pomoć koju je tražila

moždajestigla, samo je trebalo čekati daprođe noć: su-
tra bi Nina mogla saznati nešto važno.
Devojčica otrča u svoju sobu, navuče plavu pidžamu
i zaspa stežući dragocen svitak hartije.
Ali u tami Zlo ponovo dođe da je muči u snovima.
Neki crveni pokrivač pojavi se kao i prvi put. Nina je
htela da se probudi, ali nije mogla, uzaludno je nastojala
da otvori oči. ,,Pa nisam popila napitak... kako se onda
košmar vraća?”, pitala se dok je osećala kako je neka
veoma moćna sila vuče na mesto straha.
Nina se nađe u nekoj veoma velikoj sobi s mnogobroj-
nim prozorima: kroz one levo dopirala je sunčeva svetlost,
dok se kroz desne naziralo zvezdano nebo. Na sredini sobe
bile su dve prazne fotelje i globus na postolju. Devojčica se
kretala izgubljeno gledajući naokolo i odjednom oseti da
su joj usta i nos preplavljeni užasnim osećajem: opet smrad
Karkonovog daha, ogavan miris koji ju je gotovo terao na
povraćanje. Dođe joj na um čudna reč koju je Čarobnjak
izgovorio u Sobi s ogledalima: ,,S U A SI O”.
Nina oseti kako joj se krv ledi: „Zadah, smrad, ma-
gična reč... eto kako je u mene ušao Glas”, pomisli sve
više uznemirena. Najzad je shvatila Karkonovu vradž-
binu!
Sa dna sobe vide kako polako dolazi monah, kapu-
Ijača je potpuno skrivala lice, dok su ruke bile veoma
uočljive, kao i bosa stopala.
„Dakle, došla si opet da me potražiš”, reče neobična
osoba primičući joj se.
,,Ti si taj koji si ušao u moje snove”, odvrati Nina
drhteći kao prut.
,,Ne, grešiš. Jer ja sam ono što tebi treba.” Monahov

glas beše smiren, gotovo nežan: „Sada sedi kraj mene,
umorićeš se.”
Monah se smesti u jednu fotelju, a Nina sede u onu
sa strane posmatrajući izbliza neobičnu odeću ovog
čoveka bez lica i bez senke.
,,Ma gde se nalazimo?”, upita mala alhemičarka.
„Tu smo gde ti želiš. Sve ovo što vidiš plod je tvojih
misli. Ovo je soba iz tvojih snova”, odgovori monah.
,,Ne, nije istina. Ni ti nisi stvaran. Ti si Glas Ubeđi-
vanja. Znam to!” Nina pokuša da ustane, ali globus koji
beše na postolju poče da se okreće, a da ga niko nije
pokrenuo.
„Zovi me kako želiš. Ja sam ono što ti je potrebno”,
opet ponovi Glas. „Vidiš, poželela si da se globus okreće
i evo: vrti se za tebe!”
Nina je bila iznenađena: uistinu je baš to poželela!
Stavi ruku sa zvezdom na loptu koja se obrtala i monah
joj reče: „Svet će biti tvoj. Dobro znam da to želiš. Ja ti
mogu pomoći.”
„Čitav svet?” Devojčica se okrete i ne vide više monaha
kako sedi u fotelji. Ustade uplašena i ugleda ga pored
jednog od prozora kroz koji se probijala sunčeva svetlost.
„Želiš da bude dan? Eto, sunce ti udovoljava”, reče
Glas otvarajući prozore kroz koje uđoše topli pozlaćeni
zraci. Zatim monah nanovo nestade, dabi se pojavio na
drugom kraju sobe pored jednog prozora kroz koji su se
videle zvazde: „Želiš da bude noć? Evo, mesec će ti
ispuniti želju.”
Glas beše zavodljiv, zaista uverljiv. Nina nije više
znala šta da kaže: veoma su je privlačile stvari koje je
videla, iako je znala da nikako ne sme da sluša ovog
prokletog monaha.
,,Ne, ne, hoću da se probudim. Pusti me da idem!”

Mala alhemičarka potrči prema zidu s leve strane, ali
nije bilo izlaza, tada ode desno, no ni tamo ne nađe
nikakva vrata. Pogleda kroz prozore, ali ne beše ničega
osim neba danju i neba noću.
„Smiri se, previše si uzbuđena. Ja sam tu zbog tebe.
Gledaj divote sveta. Daću ti sve ono što želiš. Čekam
tvoju inicijativu.” Monah je ponovo seo u fotelju i ruka-
ma pokretao globus.
,,Ti si lažan. Ne postojiš!” viknu Nina.
„Postojim, jer ti postojiš. Ja sam ono što tebi treba”,
odgovori Glas uobičajeno mirno.
„Dosta! Dosta! Izluđuješ me!” Nina je bila izbezum-
Ijena, disanje joj je bilo sve više otežano, osećala je da je
noge više ne drže i bila je strašno žedna.
„Uzmi, pij. To je jako sveža voda.” 0 monahovim
rukama pojavi se kristalna čaša puna vode. Devojčicina
želja beše smesta uslišena, iako je nije ni izrazila.
Nina uze čašu i željno ispi svu vodu. Bila je divna,
blago je rezila, kao da je iz nekog planinskog izvora.
Onda shvati da je zaista popila ono što joj je Glas ponu-
dio i da nikako nije trebalo da to uradi.
„Drogirao si me? Šta je bilo u toj čaši?”, upita sumnjičavo.
»Samo voda. Ja nikada ne bih mogao da ti naudim.
Ispunjavam tvoje želje, još to nisi shvatila?” Monah ispruži
ruke napred, zatim ih podiže i mahnu. Istog časa stvoriše
se desetine i desetine belih golubova koji su leteli nad
Nininom glavom, a zatim izađoše kroz prozor.
„Čistota, spokoj, vedrina. To je svet koji želiš, nije li
tako?”, upita Glas.
,,Da... ali ti si iluzija. Ti si Zlo!”
Reči su s Nininih usana sišle s velikim naporom i
mala shvati da je njen razum sada bio pod uticajem
Glasa Ubeđivanja.
„Ponovo grešiš. Ti živiš u

iluzijama. Veruješ da se bo-
riš protiv Zla, a u stvari je
obrnuto.” Monah joj pri-
đe veoma blizu i gotovo
šapatom reče: „Oni za
koje veruješ da su do-
bri, u stvari su rđavi. Ne
osećaš da te koriste?”
„Mene, da koriste? Ko?”
upita devojčica posmatra-
juči monahovu kapuljaču:
bila joj je na par centime-
tara i bila je u iskušenju da otkri-
je lice Glasa.
„Koriste te oni koji kažu da te vole,
a ne vole te”, odgovori monah malo se
odmaknuvši. ,,Ne pokušavaj da mi vidiš lice.
Videla bi ono što sada ne možeš videti. Ja sam
Dobro. Slušaj moje reči. Ono sam što ti je potrebno.” I
govoreči tako monah nestade, ostavivši Ninu samu u
sobi, dok je globus nastavljao da se okreče. Iznenada
crveni zastor prekri svaku sliku i proguta Ninu koja
oseti da joj telo gori.
Nina se iznenada probudi, znojava kao da je satima
bila na suncu, upali lampu kraj kreveta i u jednom
skoku nađe se na tepihu. Adonis zalaja od straha, a
Platon izvi leđa i nakostreši dlaku.
Bilo je pet sati ujutro. Košmar se vratio i Ninino srce
od straha je lupalo hiljadu na sat.
Devojčica pogleda zvezdu koju je imala na ruci: beše
crvena. Znači da opasnost od Glasa nije zatamnela mrlju.
Ode u kupatilo da osveži lice, zatim se vrati u sobu i
prostre se po zemlji između Adonisa i Platona. Nije joj

se više spavalo, gledala je u plafon i razmišljala o rečima
tog monaha bez lica. Velika doga zalaja i šapom odgurnu
smotuljak hartije koji je Nina našla pre nekoliko sati u
dedinoj sobi. „Sada mogu daga pročitam. Noć je prošla”,
reče devojčica milujuči veliku Adonisovu glavu.
Pažljivo razvi svitak i ne njeno veliko iznenađenje
nađe unutra dva mirišljiva štapića, jedan crni s natpi-
som FALSUS (lažni), drugi beo s natpisom VERUS
(istinit). Pomirisa ih: behu vrlo prijatnog mirisa. Zatim
pogleda list hartije i poče naglas da čita, dok pas i mačka
legoše da bi slušali.
Nina odmah shvati da se ne radi o pismima kakva je
nekada primala. Naslov je bio vrlo ozbiljan. U stvari, to
je bio dokumeht koji je poticao sa Ksoraksa i napisali su
ga Čarobnjaci sa Šestog Meseca udruženi u Plavoj dvo-
rani na Velikom konzilijumu Čudesne Fantazije. Na
listu je bio utisnut žig Jambira i na kraju teksta rečenica
na jeziku Šestog Meseca: „Leteti da bi se živelo”. Beše to
rečenica koju je Nina veoma dobro poznavala jer ju je
deda Miša ispisao u svojoj Crnoj svesci.
Devojčica, uzbuđena, poče da čita:
POG. 9 - Dokument Čarobnjaka i Andorino zbogoni
0ISTINI
Ksoraks. čudesna Tanpazja. Plava dvorana Kelikog konziljuma
Nim' 55255L2. ■ -
DokumenP koji poPpisiju Dobri Čarobnjaci i Alhemičari sa
Ksoraksa.
Ti sidevojčica saŠesPog rneseca iželimo da Pipomognemo,
\Jali od sadzriaj da Pvoja Voja vredi više od ma čega drugog. Ono

šPo ćeš sada pročiPaPi vredeće ti ako budeš znata korisPiPi
: inpeligencju i alhemju.
IsPinaje u Misli. MisliPi znači sPvaraPi IsPinu.

PaziNina.ČesPošPvariizgledaJuisPiniPe.alinisuPosPtjii
\ negaPivna Misao. posPoji Alhemja Mraka kja ima opasne
i moći. Mrak oduvek proždire SvePlosP. Mrak skriva IsPinu i
\ čini da se sPvari ne pojavjjuju na pravi hačin Kazumeš?
> Zamislida si u prosPorjipunoj ogledala koja pokazuju Pvoje

? Peto, kako ćeš pokazaPi da siprava Nina baš Pi. a da su one
druge samo slike kje se reflekPuJu?
ZvakipokreP kji naprdviš. napravi i Pvja shka.
Dakle. kjaje prava Nina?
•. Dobro razmisli o Pome.
(♦) Nina i tajna OSME NOTE
r' ‘ , ■ ' \ '' . ’ ,, ’ ’’ ’ • '■ /.' ' ‘ \ . .. 4
; - Ako Pi s/učajno padne na um da razbješ ogledala ne bi //’ ■

: odsPranila slike. prevarićeš se silom se ne dolazi ni dojedne i
IsPine. !
Rjzikova/a bi da se posečeš na razbjena ogledala.

j Rešenje Je mnogo JednosPavnJe. ako zamag/iš ogledala
svojim dahom. slika če nesPaPi. a samo ćeš Pi. prava Nina.
I biPi vidjiva. A I
I. Kao šPo vidiš' slike mogu da obmanu. I

Ur A!i izvucj mogu da varaju isPvarnosPJe ponekad .Lažna 1
; sPvarnosP'. I
Na Pebije da shvahiš da IsPina nj'e uvek lepa. ne pokazje

uvek dobre shvari. Ispina. baš zaćo šho nema pokrebe da se
! skriva. ponekj puk zna biti okratna. To Je pravilo Judskog
života.
\ Nauči ga i koristiga inteligenPno. 1
i■ (glas Libedivanja koji Pe muči. ne govori IsPinu -

IdpoPrebi dva mirišj'ava šPapića, Talsus i Verus. kada ga
\ ponovo budeš čula i možda će Pi sve izgledapijasnje.
\ Samojednojoš mo^mo da pi kažemo na kraju. PaJ JIns
f JeJedno iskušenje.
। Svi smo ga mi savladali.
I Oni koji Po nisu uspeb' sad su u službiZla. j
I TPudi oprezna. Alhemja PAraka može i Pebe da očara. ।
f Neka Pe vodi Pvoja alkemj'ska moć. ■j
POG. 9 - Dokument Carobnjaka i Andonno zbogom
Istinite stvari nemaju potebu da se skrivaju već se

pokazuju kakve jesu. Eto zašto je svaka Istina prozirna.
Ne sledi reči koje samo izgledaju prave, a to nisu.
Jedan primer pomoći će ti da bolje razumeš:
„Tako mi svih čokolada sveta! Kakav važan doku-
ment! Dobri Čarobnjaci sa Ksoraksa brinu o meni!”
Nina je zaista bila iznenađena, nije očekivala tako nešto.
Ovaj dokument bio je doista dragocen jer joj je poma-
gao da pobedi Glas. Dobri Čarobnjaci i Alhemičari sa
Šestog Meseca upozoravali su je: vradžbina Glasa Ube-
đivanja bila je teško iskušenje koje je trebalo savladati, a
samo Istina moći će da pobedi taj urok.
,,I oni su ga savladali”, pomisli Nina stežući u ruci dva
mirišljava štapića, ,,i ja to moram učiniti, ne želim preći na
Karkonovu stranu. Zlo me nikada neće pridobiti!”
Odlučna kao i uvek, mala alhemičarka pogleda zve-
zdu na ruci i zakle se pred sobom da neće pogrešiti.
Zrak sunca prodre kroz zavese i zasvetli joj u oči. Bilo je
sedam sati, utorak ujutro, dan je počeo burno i devojčica sa
Šestog Meseca beše spremna za akciju. Navuče cme široke
pantalone s velikim džepovima sa strane, narandžastu duk-
sericu i plave cipele, trkom siđe niz zavojite stepenice i jurnu
u kuhinju da doručkuje keks i mleko.
„Dobar dan Ninočka, kako to da si budna u ovo
vreme? Čekaš profesora Hozea za čas?”, upita Ljuba
veoma zauzeta oko neke pite.
,,Ne, profesora ću videti narednih dana, priprema
jedan važan rad”, odgovori Nina s punim ustima keksa.
„Rad? Kakav rad?” Ruska dadilja bila je zbilja rado-
znala.
„Tajni rad, od onih o kojima ne smeš znati...” zadir-
kivala ju je devojčica požurivši napolje iz kuhinje u
pravcu laboratorije.
„Vragolanko, stalno me držiš u neizvesnosti o svemu”

ukori je nežno Ljuba nastavljajući da premazuje pitu odli-
čnim džemom.
Kad je ušla u laboratoriju, Nina sakri u fijoku drago-
ceni dokument Dobrih Ćarobnjaka sa Ksoraksa, stavi
na sto za eksperimente dva mirišljava štapića i zatraži
objašnjenje od Magičnog sistema sveta.
„Knjigo, kako se ovi štapići koriste protiv Glasa?”
jćdsus ikrus, cm i beo,

Ićvji uzeti - Ijjje tajne veo.
IKfidprogovorio 6ude (jbas,
jedan od njifi biće ti spas.
Kčjjad neće baij) biti
Istinu pravu otfjjti.
Knjiga je dala odgovor, ali Nina nije bila zadovoljna.

Pokuša da postavi drugo pitanje, tečni list opet zasvetli i
pojavi se dugačak zapis:
1 druge atftemijslf forrmde ispitaćeš

i najzadZdo pobedićeš.
Opasnost nije samo (jbas,
jerKčgrljmje uvefjao besnipas.
Mnoge žrtve tvoje sate uzeće,
da bi potvrdiba svoje adiemijsfo umeće.
Tifio ziato i Đavofji dimzajedno
/(uvace se u fazanu magičnom.
Nina shvati da, ako želi da oslobodi Tajne i postane

mudra alhemičarka, mora opet da prolazi kroz nove
provere.
POG. 9 - Dokument CarobnjaKa i Anuonno zoogom । j
„Tiho zlato i Đavolji dim? Pa to su formule Alhemije

Mraka, behu ispisane u Karkonovim Beleškama. Kako
da ih napravim?”, mislilaje, ne shvatajući baš zašto joj je
Knjiga savetovala da tako učini. Uze Beleške i pročita
pažljivo dve formule: staviti 3 kila zlata da se topi 6 sati
uz mešanje svaka 2 minuta, zatim dodati pseču utrobu i
6 kokošijih glava. Držati potopljeno 24 časa. Smesi do-
dati Đavolji dim. Tiho zlato služi da bi se začarao
Broj-Čarobnjak Nula koji stvara motor.”
Nina podiže glavu i zaurla: ,,Ma ni-
kako ne mogu da ubijam pse i koko-
ške!” zatim pročita formulu za Đavolji
dim: „Dobija se pečenjem iseckanih .$•
mladunaca foke s jetrama i
srcima pavijana. Đavolji <
Đovolji
dim se zatvara u bure
ditn
od azbesta.”
Mala alhemičarka
poskoči s klupe, ove zlato
smese ona zaista ne
može da pravi. Ona
nikada, baš nika-
da ne bi ubila ni
jednu životinju!
Nina stavi ruku
sa zvezdom na Knjigu i reče: ,,Ne mogu da napravim
ono što kažeš! A onda, čemu služe ove formule? Broj-Ča-
robnjak Nula, ja sam ga več pronašla, to dobro znaš.
Imam Matičnu hartiju i Ljubičasti grafit, ušla sam u
Maglovitu Nulu, dakle, mogu promeniti Karkonove
brojeve i prekinuti omađijanost mašina koje sadrže
lajne.
Ninai tajnaOSME NOTE
ilčinićeš ono što tražim,

Jerjaza. mudru. H&jigu. važim!
Ošroj-ČarobnjaĆJdidajošjačeje proradio
Jergaje čKgdgn opet doradio.
fldi, sreće imaš mada,
jer čKrinova rosa ne može više
bašsvedazačara,
i odHgristi biće ti to,
Ijdg bi mogbapobediti Zdo.
„Krinova rosa?”, upita Nina zbunjena. Zatim uze u

ruke Karkonove Beleške i nađe rešenje: „To je formula
Alhemije Mraka. Reč je o dragocenoj tečnosti prisutnoj
samo na određenoj vrsti belog krina koji raste jednom u
sto godina. Da bi se dobilo pola litre Rose potrebno je bar
deset Ijiljana. To služi da bi se začarale mašine i dovoljno
je deset kapi svakih deset godina. I ako sada ne funkci-
oniše više, znači da je dejstvo prestalo, a mašina koja
sadrži Treču tajnu oslabila je... Shvatila sam! Zato je Grof
povečao snagu Broj-Čarobnjaku Nuli koji kontroliše
motor!” uzviknu devojčica. „Najzad sam shvatila!”
U stvari, mala se alhemičarka seti kako je iz Rakete
koja sadrži Drugu tajnu, osim ombija, zelenkastog ulja
od zmajeve pljuvačke i labuđeg urina, izašla i neobična
žućkasta supstanca. Sigurno je to bila Krinova rosa!
Nina je bila baš zadovoljna, najzad joj se činilo da
situaciju ima pod kontrolom.
Ali, Magični sistem sveta nastavi da daje i druge važne
informacije.
Kjinovom rosom ne treba da se baviš,

abi nove magije moraš da napraviš.
9je postavCjaj pitanja, sCedi trag,

dobrom aCftemićaru izazovje drag.
Jednom Hgjigom Birovjevom možešsebi da pomogneš
i prostog rešenja taijo da se domogneš.
9jijednaživotinja ne mora da mre,
Buduci da većpostoji to sve.
„Knjiga Birijana Birova? Ali koja?”, Nina nije ništa

shvatala. Trebalo je da nađe Đavolji dim i Tiho zlato, ali
još nije znala kako. Zatim joj na um pade da je čitala
Drugari u avanturi i potrči da uzme knjigu iz biblioteke u
Duždevoj dvorani. Prelista je brzo i na stranici 270 nađe
poglavlje naslovljeno: „Kako, ne krečuči se, premestiti
predmete i tečnosti s jednog mesta na drugo”.
Najzad Nina shvati. Da bi se domogla T reče tajne bilo
je neophodno vratiti se u Sobu za vradžbine, ali sigurno
je Karkon ojačao mašinu u kojoj je bila zatvorena i moglo
bi biti neizvodljivo promeniti Broj-Čarobnjaka Nulu.
Dakle, trebalo je oteti dve supstance Alhemije mraka,
Đavolji dim i Tiho zlato, koje su u tajnosti čuvane u
palati. Da bi se to uradilo nije bilo neophodno suočiti se s
Karkonom, bilo je dovoljno slediti uputstva Birijana Bi-
rova i magijom premestiti tečnost, udobno sedeći u vili.
Ali kako? Nina pročita pažljivo čitavo poglavlje i
rešenje je bilo zapanjujuće!
Trebalo je popiti napitak Brzi korijandar, moćnu
tečnost koja koja je omogućavala da se samo uz pomoć
misli premeste predmeti i tečnosti. Kad bude uzeta
tečnost, moći će se premestiti posude s Tihim zlatom i
Đavoljim dimom iz Karkonove palate u vilu a da to
niko ne opazi.
„Izvanredno!”, zaneto uzviknu Nina.
Da, ali kako se pravi Brzi korijandar?
NinaitajnaOSME NOTE
Mala alhemičarka se vrati pred Magični sistem sveta i

odlučnim tonom upita: „Knjigo, kako se pravi Brzi
korijandar?”
Tet [itara. Kćišnice,

dvesta grama Zapaijivog 6rašna,
tjijo Ljubičastog bibera
mrvicu Kčpsmate famete.
(Da vri 2 sata i 4 sefunde,
pitišestgutjaja i misiiti napredmete Hgje treba premestiti.
Tazi šjina,
za ove sastojje neopftodnoje bar dva meseca traganja.
Točni odmah. i potraži pomoć odčetvoro svojihprijatebja.
Nina se skljoka na klupu: za kratko vreme desile su

joj se tolike stvari, i to veoma složene. Našla je doku-
ment Dobrih Čarobnjaka i dva mirišljava štapiča za
borbu protiv Glasa; ne samo to, čak i Knjiga joj je
nagovestila da treba da se suoči s još jednim iskušenjem
u svojoj dugotrajnoj obuci za alhemičara: trebalo je
odmah da se baci na posao kako bi pronašla formule
Alhemije Mraka.
„Previše, zaista previše. Ne mogu više”, pomisli za-
brinuta i umorna. „Zašto novo iskušenje.baš sada kad
bih mogla i hoču da se koncentrišem na rešenja dveju
preostalih Tajni? Ne razumem...”
Povrh svega seti se i ružne priče s gradonačelnikom
LSL-om koji želi da uhapsi Dodoa.
Upaljenih očiju izađe iz laboratorije i uputi se ka
Dvorani pomorandži noseči Birovljevu knjigu. Iscrplje-
na, sruči se na kauč i slatko zaspa između mekih jastuka,
dok je Platon preo.
Zvuk zvona naglo je razbudi: već je bilo četiri posle

podne, njeni prijatelji su stigli tačno. Prvi je ušao Dodo
koji ushičeno pokaza narandžastu kapu: „Hva... hva...
hvala Nina, ali kako si us... us... uspela da je dobiješ?”
,,Da, kako si uspela?”, upitahu i ostali.
Mala alhemičarka se smesti na velikom kauču na-
spram portreta bake Espasije, i poče da priča ono što se
desilo Hozeu i o pretnji gradonačelnika LSL-a. Dodo
obori glavu i poče da gunđa, Fjore ga uteši, Roksi i
Česko od besa izboksovaše jastuke.
,,Ne brini Dodo, Hoze će prikazati jedan lep projekat
koji če zadovoljiti prokletog Markiza, tako ćeš ti biti
spasen. A i mi možemo biti mirni”, objasni Nina ustav-
ši. Česko je sumnjičavo pogleda i upita: ,,Ma ima još
nešto, nije li tako, Nina? Izgledaš mi previše nervozna.”
,,Da, nervozna sam. Treba da vam kažem veoma

važne stvari.” Tako se ispovedi i sve ispriča svojim pri-
jateljima: prvi put je imala hrabrosti da prizna svoje
more, da ispriča kako je Glas Ubeđivanja ušao u nju,
objasni dva sna s ukletim monahom; onda obelodani
dokument Dobrih Čarobnjaka sa Ksoraksa u kojem se
govori o istini, pokaza dva štapića, beli i crni, ispriča o
Birovljevoj knjizi i o hitnoj potrebi da se stvori formula
za Korijandar.
»Neverovatno! Kakva priča!”, prokomentarisa Česko
skidajuči naočare i prošavši rukom kroz četkastu kosu.
„Dva meseca? Tako dugačku alhemijsku formulu
nismo nikada radili!”, uzviknu Roksi jeduči dve kara-
mele odjednom.
,,Mo... mo... moramo odmah da se ba... ba... bacimo
na po... posao!”
Dodo skoči na noge spreman da počne s radom, ali
Fjore ga povuče za ruku i vrati da opet sedne: „Mir,
smirite se drugari. Najpre Nina treba da bude dobro i da
ne bude zastrašena Glasom.”
,,Ne treba da mislite na Glas, to je moj problem”,
reče Nina ozbiljnog lica.
,,Pa mi ne želimo da te pridobije Zlo. Šta da radimo ako
Dređeš na Karkonovu stranu? I
posle budeš morala da nas
ubiješ?”
Českove reči po-
■ . . godiše Ninu koja od-
mah reagova.
„Zar zbilja misliš
da bi mogla da vas
izdam? Da se udružim
s Karkonom? Nemaš po-
POG. 9 - Dokument Ćarobniaka i Andorino zbogom
verenja u mene!”, odvrati devojčica Ijutito, okrenu leđa

i više ne prozbori.
Česko joj priđe i izvini se. I Fjore, Roksi i Dodo
pokušavahu da je smire. Najzad ih Nina pogleda i držeći
Taldom Luks u ruci, izjavi: „Pre ću umreti nego postati
karkonovka!”
Četvoro dece izvukoše iz džepa rubine Dugotrajnog
Prijateljstva i pokazujući ih Nini, jednoglasno obećaše:
,,Mi ćemo uvek biti uz tebe. Prijatelji smo i obećali smo
ti pomoć u ovoj teškoj misiji. Uspećemo i Karkon će
zauvek biti poražen!”
Družina, složnija no ikada, uputi se ka laboratoriji
kako bi započela pripreme za Brzi korijandar. Najlakše,
ali najduže, bilo je pribavljanje pet litara Kišnice i Fjore
je u vezi s tim imala dobru ideju: „Uzmimo veliki sud i
stavimo ga napolje, verujem da će padati kiša ova dva
meseca, dakle, ostaje nam da čekamo loše vreme.”
Česko uze jedan stari bakarni sud: ,,Ok, ovaj ćemo
staviti napolje u vrt, pored velike magnolije i nadajmo
se da će kiša pasti što je moguće pre. Ali, kako se pravi
Zapaljivo brašno?”
Nina i Fjore počeše da čitaju razne alhemijske knjige,
dok je Dodo proveravao da li se među bocama nalazila
neka koja sadrži Kosmatu kometu. Roksi je među dra-
gim kamenjem i metalima tražilaLjubičasti biber. Posle
podne prođe za tren, a deca, među kazančićima koji su
se pušili i gaziranim tečnostima, pokušavala su da stvore
neophodne elemente. Ništa od toga: svi eksperimenti
behu promašaj. lako je razočaranje bilo veliko, nisu
izgubili zanos i pre no što će otići, uveravali su Ninu da
će, uz malo strpljenja, naći rešenje.
„Možda je trenutak da tražimo pomoć od profesora
Hozea”, predloži Časko, ali Nina je bila sumnjičava:
i2l8) NinaitainaOSMENOTE
„Previše ima posla, ne verujem da bi mogao da nam

pomogne. U svakom slučaju pitaću ga ukoliko baš ne
uspemo sami”.
U osam uveče društvo ode, a devojčica sa Šestog Me-
seca siđe u Vodeno Podzemlje: želela je da razgovara s
Maksom. Kada je ušla u laboratoriju pod lagunom, vide
Andoru kako hoda tamo-amo klateči rukama i reče: „Maks,
jesi li siguran da nečeš napraviti neku frku?”
Dobri android zavrti ušima u obliku zvona i nasmeši
se: „Ksvaki čaks neksto polomi, ali drži kse doksta dobro”,
odgovori otvarajuči ko zna koju teglu pekmeza od jagode.
,Jede li?” upita radoznalo mala alhemičarka.
,,Ne, ksve ikspljune. Možda joj je kstruja dovoljna da
preživi.” Maks je u stvari bio zabrinut, jer Andora,
mada gotovo sasvim samostalna, nije htela ništa da jede.
Bila je isuviše tužna i potištena. Povrh svega, nije rado
govorila, često bi stala uz stakla i gledala morsko dno i
ribe koje su plivale među algama, a oči bi joj zacaklile
kao da če da zaplače.
„Misliš da želi izaći? Možda nije srećna što je ovde. Ali
ne možemo je, naravno, izvesti napolje.” Nina stvarno
nije znala šta da savetuje Maksu, pogotovo što uopšte
nije imala poverenja u Andoru, znala je dobro da je uvek
bila podmukla i zla. Svakako, može biti da se promenila,
ali strah da bi mogla da smisli neku smicalicu bio je
stalno tu.
„Mora da kse navikne da živi u Vodenom Podzemlju.
To je ksamo pitanje vremena”, bio je uporan Maks.
„Verujem da Andora može preživeti i bez hrane jer
ima specijalnu krv”, objasni Nina. ,,U Karkonovim Be-
leškama piše da u njenim venama teče Sumporna ma-
gma, posebna tečnost koja ove androide održava u ži-
votu do sto godina. Šta kažeš na to, Maks?”
„Ksumporna magma, da. Može biti da je to razlog.

Ali, pre ili kaksnije, Andora će morati da jede. Ubeđen
ksam u to.”
Dani su sporo proticali, Maks je bezuspešno nastojao da
Andora proguta džem od jagode, a Nina je, sa svojim neraz-
dvojnim prijateljima, svako poslepodne isprobavala alhe-
mijska rešenja koja, međutim, nisu dovodila do cilja. Fjore
je sad već pročitala dobrih pet knjiga iz klasične alhemije,
Roksi je ispisala brdo formula, nažalost pogrešnih, dok su
Česko i Dodo popisivali sve flašice i destilacione sudove u
laboratoriji u nadi da će naći neki koristan znak. Jedina
stvar koju su uspeli da naprave bio je Biber, ali nije bio
Ijubičast, nego žut! Osim toga, ni traga od Kosmate komete.
Ipak, desila se i pozitivna stvar: kiša! Naime, sud stavljen
pod magnoliju bio je napunjen bar litrom Kišnice. Nači-
njen je malen korak napred, ali svakako nije bio dovoljan.
Nini je splasnuo zanos i jednog hladnog decembarskog
poslepodneva uđe u depandans vile gde nađe profesora
Hozea preplavljenog papirima, nacrtima i raznim ma-
pama. Zaključivao je projekat koji je zatražio LSL.
„Još jedna sedmica i predaću sve”, objavi nastavnik dok
je pisao jedan od mnogih komentara o Odsustvu magije.
„Zaista verujem da gradonačelnik neće moći ništa da kaže.
Napravio sam pravi pravcati dokument o Krilatom Lavu.
Gledaj, čak sam nacrtao Lava sa svih strana da bih pokazao
da nema ničeg magičnog i da se radi samo o bezopasnom
meimernom kipu. Ko zna hoće li mi gradonačelnik stvarno
verovati!”
Nina čestita i zahvali profesoru na njegovom trudu:
svakako će Dodo biti spasen LSL-ovih pretnji i taj pro-
kleti Proglas biće poništen.
„Profesore, moram nešto važno da vas pitam, znam
da ste veoma zauzeti, ali potrebna mi je vaša pomoć”,
reče devojčica sedajući pored Hozea.
,,Muy bien, baš mi kaži.” Nastavnik sasluša pažljivo

svoju malu učenicu. Nina upita gde može da nađe Kos-
matu kometu, ali Hoze zavrte glavom. „Žao mi je, Kos-
mata kometa je vrlo retka i teška za pravljenje. Možda
mogu da pogledam među mojim beleškama ima li ne-
što što bi ti moglo pomoći, ali moram odmah da ti
kažem da je opasno tražiti taj alhemijski element. Ja to
nikad nisam činio. Verovatno je tvoj deda to znao. Ništa
nisi našla u njegovim sveskama, ili u knjigama?”
Sad Nina zavrte giavom i nalaktivši se na sto zatrpan

papirima gurne album Alhemijskih skica koji odleti na
zemlju. Sinu joj misao, uze album i uzviknu: „Ali ovo
sadrži prah kometa. Dakle... možda...”
Profesor ustade sa stolice i češući se po glavi odgo-
vori: ,,Da... možda”.
Pretpostavka da bi album Alhemijskih crteža mogao
obezbediti informacije o Kosmatoj kometi nije bila sa-
svim pogrešna. Nina zagrli Hozea i trkom izađe iz de-
pandansa, dok je profesor vikao: „Budi oprezna, to je
opasna alhemija.” No, Nina nije mogla sebi dozvoliti da
se plaši, nije smela!
Kad je stigla u laboratoriju vile otvori magični album
i poče da proučava Prah komete, uzme malu količinu
Praha i stavi ga u bakarni kazan u kojem je bilo zlato i
safir. Mešavina poče da vri stvarajući crni dim nepri-
jatnog mirisa. Umazanih obraza i znojavog čela, mala
alhemičarka ubaci u to vode i promašenu mešavinu
prosu u jednu kofu. Onda pokuša ponovo dodajući dve
kašike živog srebra, ali u tom trenu ugasi se vatra u
kaminu. To se nikada nije desilo. Šta više, nije smelo
tako nešto da se dogodi! Uznemirena, trkom siđe u šaht
i dođe do Vodenog Podzemlja uletevši kao furija i viknu
Maksu: „Dođi odmah sa mnom, napravila sam frku,
ugasila se vatra u kaminu.”
Maks se odmah uzbudi: „Nemoguće. Ne može da
kse ugaksi. Hajde odmah da vidimo ksta kse deksilo.”
Zbog nevolje s ugašenom vatrom Maks je po prvi put
izašao izvan Vodenog Podzemlja. Ni to nije smelo nika-
ko da se dogodi...
Andora je ostala sama u Vodenom Podzemlju, Maks
ju je pustio da se slobodno kreće i sasvim je zaboravio
da je veže ili privremeno isključi pre no što izađe: Nina
ga je s takvom užurbanošću pozvala da zaista nije ni

pomislio da blokira karkonovskog androida.
Andora pogleda naokolo, ustade sa stolice i rukama
dodirnu tastaturu kompjutera: želja da stupi u vezu s
Karkonom bila je veoma jaka. Samo što je počela da
kuca šifre, električni udar potrese joj čitavo telo: sistem
za blokiranje koji je Maks smislio, funkcionisao je sa-
vršeno i kontakt s Čarobnjakom bio je nemoguć. Ando-
ra posrnu i teturajući se završi kraj staklenog zida kroz
koji se videlo dno lagune. Okrete se i pođe ka boksu gde
se nalazio tron koji je Nina koristila dabi se prebacila na
Šesti Mesec. Sede i potraži neko dugme da bi pokrenula
mehanizam.
,,Da izađem, da izađem, hoću da odem odavde”,
mrmljala je obuzeta očajem. Na sreću nijebilo nikakvog
dugmeta za aktiviranje trona. Naglo ustade, veo sulude
tuge zamagli joj oči, uze jednu hvataljku i ugura je u levo
uvo, zatim snažno povuče i izvadi mali bakarni valjak.
Stavi ga na sto. Najzad odvoji kabl od aparata za na-
pajanje koji ju je održavao u životu i pre no što će se
zauvek ugasiti, napisa Nini pismo: ,,Ne mogu ovde da
živim. Nikad više neću biti slobodna jer mi to vi nikada
nećete dozvoliti. Nina, znam da sam nanela zla tebi,
tvojoj pravoj tetki, a i Karmen. Mrzela sam vas! Ali to je
bio moj zadatak, Karkon me je programirao za to. Mo-
rala sam izvršavati njegove naredbe. Sada se osećam
beskorisnom i plašim se da ću opet postati rđava i
izazivati nove nevolje tvojoj porodici. Moja krv je sa-
stavljena od neke đavolje tečnosti i ne želim da živim sto
godina na ovaj način. Odlazim za uvek, sama ću se
isključiti! Odlučila sam! Ali ne brini za tvoju tetku, ona
je spasena, dezaktivirala sam vezu i na stolu ćeš naći
mali bakarni valjak koji mi je bio u levom uhu. To je bila
veza s tvojom tetkom: sad više neće služiti tome. Hvala

tebi Maks, ti si dobar i simpatičan android. Vodeno
Podzemlje je tvoj dom i živećeš srećan kao i uvek. I
poslednju stvar želim da kažem: Karkon je konstruisao
još tri odrasla androida, to su modeli manje inteligentni
od mene, ali...”
Andora zatvori oči i sruči se na zemlju, ruke i noge
zaškripaše, usta ostaše otvorena i nikakav jecaj ne siđe s
usana od lažne kože. Energija je nestala. Andora se
ugasila. Bila je mrtva.
Tragedija se zbila u nekoliko
minuta, a da niko ništa nije mo-
gao da učini. Maks i Nina behu
u laboratoriji vile u poslu i us-
redsređeni, zaista nikada ne bi
mogli da zamisle šta se do-
godilo u laboratoriji pod la-
gunom.
„Evo, kamin sada radi”, re-
če Maks čisteći metalne ruke o
parče hartije. „Molim te, ne
izvodi više neobične eksperi-
mente. Formula za Kosmatu
kometu veoma je teška i ne
znam kako da ti pomognem.”
Nina pogleda plamen, bio je kako treba, steže Maksu
ruku, zahvali mu i onda otvori šaht.
,Ja ksam ne ksilazim. Bojim kse tunela. Otprati me
do Vodenog Podzemlja.”
Dobri android bio je prilično uplašen i jedva je čekao
da se vrati u svoju „kuću” pod vodom. Nina poče da se
smeje i usliši mu želju. Zajedno siđoše u tunel, popeše se
na kolica i najzad uđoše u Vodeno Podzemlje.
Prizor pred njihovim očima beše strašan: videše Ando-

ru pruženu po zemlji. Maks dotrča, spusti se kraj karko-
novskog androida i očajnički zaurla: „Andora, Andora,
odgovori! Ksta kse deksilo?”
Maks je shvatio da tu više ništa ne može da se uradi,
vide da je kabl odvojen od uređaja za napajanje i odmah
mu bi jasno da se ona sama isključila.
„Andora se sama ugasila. Ubila se”, reče ustajući na
noge. Suze su lile iz blagih Maksovih očiju i on nije
mogao sebi da oprosti što ju je ostavio samu: ,,Ja sam
kriv. Nije trebalo da je napuštam.” Lupi pesnicom o sto.
Nina ga zagrli i bacivši oko na sto, ugleda pismo. Kada
ga je pročitala i ona zaplaka potresena: „Najzad, bila je
zla jer ju je Karkon takvom napravio. Zaista mi je žao.”
Maks uze na ruke karkonovskog androida: „Kstaviću je
u metalni kovčeg. Mikslim da bi bio red da je ksah-
ranimo.”
Nina potvrdno klimnu glavom: „Slažem se. Ja ću
obavestiti tetku, treba da zna da joj od danas više ne
preti nikakva opsnost. Zatim ću reći i drugarima. Ve-
rujem da će i njima biti žao. Sačuvaj taj bakarni valjak,
to je bila veza između androida i moje tetke.”
S pismom u ruci vrati se u vilu, ode do Ljube i ispriča
joj šta se dogodilo: jer bio je red obavestiti i dobru
Puslicu, koja je poznavala karkonovskog androida. Za-
tim podiže slušalicu i nazove Madrid.
U maloj vili u ulici Velaskez sve beše mirno i Ninin
telefonski poziv usreći stare tetke. Karmen je nepresta-
no pričala, a Andora, kad saznade za događaj, duboko
uzdahnu i ništa ne objašnjavajući Karmen, posla Nini
poljubac govoreći: „Tako je bolje, mala moja. Bar ću
spokojnije da živim. I znaš šta još?”
„Šta, tetka?”
„Odlučile smo Karmen i ja da dođemo k tebi za

Božić. Raduješ li se?”
„Daaaa! Veoma se radujem. Zamisli, biće tu i mama i
tata. Pripremićemo predivan ručak i odlično ćemo se
provesti”, reče uzbuđeno devojčica sa Šestog Meseca,
dok Puslica, koja je slušala razgovor, od radosti poče
užurbano da hoda po atrijumu. Najzad će moći da kuva
za čitavu porodicu!
Adonis i Platon počeše da se jure kroz prostorije Vile
Espasija izgužvavši sve tepihe, a Nina, mada još tužna
zbog kraja karkonovskog androida, uspe čitavo veče da
se igra s dvema životinjama.
U Palati Ka’ d’Oro međutim, ne beše ni malo radosti.
Karkon je bio van sebe. Ne samo da je morao da pojača
Nulu motora u Peći, već je bio prinuđen da uz pomoć
Kabitusa Morbantea inficira mašinu koja je sadržala Treću
tajnu predviđajući uskoro Ninin napad. Uz to, Alvize,
Barbesa, Irena, Gastilo i Sabina osećali su se sve lošije: bilo
im je potrebno hitno presađivanje mačjih srca.
„Višolo. Kabitus Morbante funkcioniše. Treća mašina
je obezbeđena, Nina nikada neće uspeti da je deblokira,
sad je zaražena i mnogo moćnija no pre. Brojevi-Čarob-
njaci i Mehanogeometrija na sigurnom su. Sad pripremi
noževe i žice, narednih dana iseckaćemo nekoliko mačaka
skitnica”, urlao je pljuckajući levo i desno.
„Svakako, gospodine. Biće urađeno”, odgovori Ćo-
ravko, trljajući ruke od zadovoljstva što će moći da ubije
nekoliko jadnih životinjica.
Grof zatvori vrata laboratorije K i odluči da pređe na
plan za napad uz pomoć svoja tri odrasla androida: po-
krenu sve procedure i odmah uspostavi vezu. Istovremeno,
na tri različita mesta na svetu gde su živeli Ijudi-roboti, sig-
nali su precizno stigli do električnih kola u njihovim moz-
govima. U Peruu bio je Tupak „Okrutni”: crne oči, gavran

crna kosa, tamna koža i jaki zubi, android sav u mišic'ima i
bez mozga; u Rusiji živeo je Vladimir „Varalica”: plave oči,
veoma svetla kosa, mlečno bela koža, bio je sposoban da
prevari svakoga; zatim bio je tu i treći karkonovac, Loui
Meći Kjan „Cinik” koji je živeo u Kini: izdužene oči kao
prorezi, veoma kratka kestenjasta kosa, suvonjav i odlično
pogođen. Godinama su sva trojica živela na uobičajen na-
čin, imali su sasvim normalna zaposlenja i njihovo držanje
nije ni kod koga izazivalo podozrenje: Karkon ih je stavio u
„uspavanu” fazu, znači nisu bili sposobni da postupaju zlo i
nasilno. Ali, sada je kucnuo čas da se „probude”.
„Ovde Karkon, vaš Učitelj-Čarobnjak. Naređujem
da se aktivirate! Poslaću veliki kofer svakom od vas.
Unutra ćete naći ono što vam je potrebno. Čekajte moje
zapovesti. Ubrzo ću se javiti!”
Grof prekide vezu i gladeći bradicu, već je sanjao o
pobedi i kraju male alhemičarke. ,,Za koji mesec moji će
androidi biti spremni da izazovu na borbu unučicu
profesora Miše. Nina više ne može umaći!” iskezi se
stežući Pandemon Mortalis.
Dakle, uvećavale su se nevolje za Ninu i njene prijatelje,
a avantura spasavanja Ksoraksa postajaše svakog dana sve
teža i zamornija. Ali odlučnost petoro dece bila je jača od
Zla. Svakako, malo se previše ružnih stvari desilo, a Ando-
rina smrt je još jednom potkopala njihovu samouvere-
nost, no s druge strane, borba protiv Karkona stigla je do
takvog nivoa da je svaka patnja dočekana sa snagom i
podržana jačinom njihovog prijateljstva.
Oproštaj od karkonovskog androida zbio se jednog
veoma hladnog poslepodneva sredinom decembra, nebo
beše sivkasto i činilo se kao da Veneciju obavija ledeni
pokrivač. Maksu 10-p l behu tužne oči, hodao je bez-
Ninaitajna OSMENOTE
voljno i kad je Andorino telo stavio u metalni kovčeg,

dve suze skliznuše niz njegovo srebrnasto lice. Prvi put
je prisustvovao smrti nekog sebi sličnog. Maks je dobro
znao da je Andora bila android drugačiji no što je on, i
po izgledu i po karakteru, ali ipak je bilo mučno videti je
nepomičnu i beživotnu.
Nina i ostali, pognute glave, poslednji put su gledali
ovog savršenog robota koji je, mada je stvarao mnogo
problema, ipak odlučio da ne živi životom zla. Maks
postavi kovčeg na jedini okrugli prozor koji je postojao
u Vodenom Podzemlju, otvor za slučaj opasnosti koji je
omogućavao izlaz na dno lagune. Hermetičko zatvaranje

prozora bilo je veoma pouzdano, a mehanizam za nje-
govo otvaranje i izbacivanje kovčega napolje, beše dosta
složen. U tišini svi dadoše poslednje zbogom Andori.
Kovčeg skliznu napolje među alge i ribe i smesti se na
peskovito dno.
I dok se priča o omiljenom Karkonovom androidu
završavala u ledenoj vodi lagune, desiče se jedan drugi
komplikovan i zbunjujuči slučaj: s profesorom Hozeom
i užasnim gradonačelnikom LSL-om.
NmaitajnaOSMENOTE
Deseto poglavlje
Saslušanje i violina iz trećeg

tornja
»Crteži Lava su savršeni, opis statue i moja zapažanja

o apsolutnom nepostojanju magičnih događaja, uver-
Ijivi su.”
Profesor Hoze govorio je sam sa sobom dok je stav-
Ijao u prilično veliki omot razne dokumente koje je na-
pisao. Bio je šesnaesti decembar, 9 časova ujutro, u
depandansu se slatko širio miris kafe, a španski nastav-
nik srkutao je topli napitak pre no što če se suočiti s gra-
donačelnikom Lorisom Sibilom Loredanom. Uradio je
sve što je bilo moguče da zadovolji mračnog Markiza i
bio je siguran da Dodo više neče biti proganjan, da se o
događajima s Krilatim Lavom više nikada neće diskuto-
vati. Naravno, profesor je dobro znao da je statua magi-
čna, ali apsolutno je morao pokazati suprotno!
Obuče svoj uobičajeni ogrtač i na glavu stavi smešni
crni šiljati šešir: istinu govoreći, kad ga čovek dobro po-
gleda tako obučenog, zaista nije izgledao kao nastavnik,
nego upravo kao neobični čarobnjak. Njegova kultura i
obrazovanje behu takvi da niko nikada ne bi mogao
dovesti u sumnju njegove zaključke. Bar je on tako
mislio. Uze svežanj i izađe spremno pozdravivši bašto-
vana koji je već bio u poslu uobičajenog održavanja vrta
Vile Espasija.
Pola sata kasnije profesor je već sedeo u čekaonici
Gradske većnice i isti opštinski poslužitelj, sivog i stro-
gog lica, uvede ga u kancelariju LSL-a. Nastavnik uđe,
ali gradolnačelnika ne beše tu. Profesor još jednom
POG. 10 - Saslušanje i violina iz trećeg tornja
osmotri slike na zidu i promrmlja: „Užasne slike. Ljudi i

žene s glavom zmije. Baš loš ukus.”
U tom času uđe markiz Loris Sibilo Loredan, u sivom
kaputu dugom do stopala i sa žutim šalom. Jednim ge-
stom pozdravi Hozea i ode da sedne u svoju fotelju iza
pisačeg stola.
„Dakle, doneli ste ono što sam Vam tražio?”, upita
LSL.
,,Da, naravno. Evo, baš pogledajte, ovde je dokaz da
statua venecijanskog Krlatog Lava uopšte nije magična.
Šta više, to je savršena mermerna statua antičke prove-
nijencije. Sve kako treba”, odgovori s izvesnom nelago-
dom Hoze stavljajuči na sto omot s dokumentima.
Gradonačelnik je u tišini čitao nekoliko minuta, zatim
pažljivo pogleda crteže, najzad ustade na noge i s prstom
uperenim u profesora viknu: ,,Vi ste čarobnjak! I opasnost
ste za venecijansku zajednicu. Ovi papiri su bezvredni.
Štaviše, pokazuju da je Lav magičan i da leti.”
,,Ma... gradonačelniče, šta pričate? To nije istina!”,
Hoze preblede.
„Stražari, odvedite profesora u Salu Velikog veća na
saslušanje.” Glas LSL-ov postade dubok i moćan. Otvo-
riše se vrata kancelarije i uđoše dva stražara koji uzeše
pod ruku sirotog Hozea koji se otimao i vikao: „Nevin
sam. Ništa nisam učinio. Nisam čarobnjak!”
Ali LSL-ov plan bio je prostudiran do savršenstva i gra-
donačelnik bi našao ma kakav izgovor da okrivi Hozea i da
se posle dočepa Dodoa. Sporazum s Karkonom bio je
jasan, a Markiz je izvršavao Grofova naređenja.
U Sali Velikog veča bilo je deset čudnih osoba obučenih
u Ijubičasto, koje su zauzimale dve klupe smeštene sa
strana prostorije. Samo što stražari dovedoše Hozea u
sredinu sale osmotriše ga i počeše da se smeškaju.
Opštinski posiužitelj zazvoni malim srebrnim zvon-

cetom i objavi: „Počinje saslušanje. Nek se zatvore vrata.”
Gradonačelnik LSL priđe nastavniku i izazivačkog
izraza raširi ruke i okrete se prisutnima: „Vidite, ovo je
profesor Hoze, španski čarobnjak koji je hteo da na-
pravi pometnju u našem gradu. Zato sam dao da se na
sve zidove okači proglas koji jasno objavljuje: „Veneci-
janski Lav nijemagičan. Ne leti”. Ali profesor podržava
suprotno, a ovi dokumenti koje mi je jutros doneo
očigledan su dokaz”. I rekavši to pokaza Hstove i nacrte
desetorici Ijudi koji su sedeli na klupama. Podiže se
žagor, svi su tiho komentarisali dokumente, a profesor,
potpuno potresen onim što se upravo desilo, uzviknu:
„Ovi dokumenti dokazuju da je Lav mermerna statua i
ništa više. Nema nikave magije. Kunem se!”
„Tišina!” učutka ga SL. „Insistirate! Poričete očigled-
nost! Sad odgovarajte na pitanja! Hoću istinu!”
Saslušanje je počelo. Deset osoba se dogovaralo iz-
među sebe, a zatim su jedan po jedan prilazili gradona-
čelniku i šaputali svoja pitanja. LSL je bio vidno zadovo-
Ijan i upita: „Profesore, zašto ste došli u Veneciju!”
Hozea poče da obliva hladan znoj: „Imam prijatelje.
To je sve.”
„Ispada da vi živite u Vili Espasija, s unukom pro-
fesora Mihaila Mesinskog, koji je nestao pre nekoliko
meseci...” nastavi gradonačelnik fiksirajući sirotog na-
stavnika svojim zajedljivim očima.
,,Da, živim u depandansu. Bio sam veliki prijatelj
profesora Miše”, odgovori Hoze dok mu je srce snažno
lupalo.
Tada gradonačelnik reče da je profesor Miša bio
dobar čovek, ali veoma originalan i da je vodio neo-
bičan život, da je voleo alhemiju i magiju. Hoze nije bio
POG. 10 - Saslušanje i violina iz trećeg tomja
u stanju da protivureči, nije mogao da govori loše o

svom veoma dragom prijatelju, a zatim, plašio se da
Ninu ne uvali u teškoće. Ali Markiz nastavi s pitanjima
dok ne dođe do ključne tačke.
Nina i tajna OSAIE NOTE
„Posećujete i prijatelje male Nine. Posebno Dodoa.

Loš primer za decu! Nedavno je izazvao gomilu nevolja
i nastavlja da priča o magiji i o Krilatom Lavu. Ovo ne
možete da poričete!” LSL jebio odlučan, hteo je i dečaka
da pritegne.
,,Ne, Nije tačno. Dodo je divan dečkič. Nikad nikome
nije učinio nažao”, odgovori sve smeteniji Hoze.
U tom trenu svih deset u Ijubičasto obučenih Ijudi
ustadoše na noge i uzviknuše: „Dodo je opasnost. Nek
bude strogo kažnjen!”
Gradonačelnik dade znak opštinskom poslužitelju
koji otvori vrata Sale Velikog veća i pusti da uvedu
dečaka praćenog dvojicom stražara. Uhvatili su ga pre
no što je ušao u školu. Dodo, mada se bunio, nije uspeo
da pobegne i obavesti roditelje i svoje prijatelje.
Dečak je bio veoma uplašen, drhtao je i plakao. Profesor
je pokušao da mu pođe u susret, ali gradonačelnik ga
zaustavi i gurajući dečaka dovede ga na sred prostorije.
,,Ti veruješ u magiju?”, upita ga LSL.
Dodo pogleda Hozea koji je glavom davao znak da
kaže ne, pa tako učini: ,,Ne... ja ne ve... ve... verujem u
ma... ma ... magiju”, prošaputa grizući usne.
,,Ti si lažov. Imamo dokaze!”, tvrdio je gradonačel-
nik kružeći oko njega. „Dobro znamo da si ušao kao
lopov u palatu grofa Karkona Ka’ d’Ora. Šta si ukrao?
Šta si hteo da uradiš?”
,,Ni... ni... ništa. Nisam lo... lo... lopov”, odgovori
dečak odmahujući glavom.
,,A, nisi? Pa kako onda objašnjavaš to što su te videli
kako letiš na balonu od sapunice?”
LSL je postajao sve uporniji s pitanjima.
,,Ko me je vi... vi... video?”, imade hrabrosti da upita
Dodo Markiza koji ga je saslušavao.
„Videla su te deca siročad koja žive u Karkonovoj

palati! Oni su zaista dobra deca”, reče gradonačelnik s
izrazom zadovoljstva.
„Nisu to de... de... deca. To su andro... andro... androidi.
Oni su me pre... pre... prebili”, odgovori Dodo Ijutito, ne
shvatajuči da je opasno ono što je rekao. Sam je sebe uvalio
u nevolju. Priznao je da su Karkonova deca androidi.
LSL ponovo raširi ruke i okrenut desetorici koji su
sedeli na klupama, uzviknu: „Eto, vidite. Dodo govori o
androidima. Čista ludost. Ovo je konkretan dokaz da
dečak veruje u magiju. On zaista veruje da jedna tako
uvažena ličnost kao što je grof Karkon zapravo, u stvar-
nosti, pokvareni tvorac androida. To je ozbiljno. Veo-
ma ozbiljno.”
Tada se umeša profesor Hoze koji je hteo da popravi
stvar: ,,Ne, Dodo se loše izrazio. Mogu da objasnim...”
„Tišina! Vi ćutite! Dosta smo čuli”, zaustavi ga gra-
donačelnik. „Hočete da unesete zbrku u naš grad. Pusti-
li ste glas da je Krilati Lav magičan, da postoje deca
androidi. I ko zna šta ste još izmislili!”
„Ljutite se samo na mene! Dodo i ostala deca nemaju
ništa s tim”, vikao je očajan Hoze.
„Nema koristi da pokušavate spasti ovog balavca.
Obojica ste krivi. Vi ste prevratnici!”, još jače je urlao
LSL okrećuči se desetorici koji su, cereći se, s mržnjom
posmatrali nastavnika i dečaka.
„Šta s njima da uradimo?”, upita Markiz strogim
glasom.
„Treba ih uhapsiti!” kratko odgovori desetoro Ijudi.
„Dobro, onda će biti odvedeni u zatvor Pjombi”, pa
rekavši to gradonačelnik pozva stražare.
Dodo se baci na zemlju i poče očajnički da plače,
profesor mu priđe da ga uteši, ali stražari ih rastaviše na
236) Nina i tajna OS.ME N'OT E
silu i odvukoše napolje iz Sale Velikog veća, dok opštin-

ski poslužitelj ponovo zazvoni srebrnim zvoncetom:
„Saslušanje jezavršeno. Sednica je zaključena.”
Dečak je beznadežno vikao: „Ho... ho... hoću svoju
ma... ma... mamu.Zovite jeeeee”, ali gradonačelnik mu
se podsmehnu i ote mu narandžastu kapu bacivši je na
zemlju. Dodo ostade ošišane glave, još su se videle rane i
njegova lepa riđa kosa izbijala je kao male čiode.
„Ćelava glavo, prestani da kenjkaš, videčeš da če te
zatvor opametiti.”
Profesor, mada su ga dva stražara držala, uspe da
gradonačelnika šutne nogom u stražnjicu, ovaj se naglo
okrenu i zaurla: »Napolje! Izvedite ih napolje. Čamiće u
ćelijama sve dok ne prihvate da magija ne postoji!”
Dodo pokupi kapu i stavi je na glavu, zatim veštim
pokretom uspe da uvuče ruku u džep pre no što će ga
stražari uzeti pod ruku i izvesti napolje. Na nekoliko
sekundi dodirnu rubin Dugotrajnog Prijateljstva: ovoga
puta nije ga zaboravio. Nadao se da će njegovi prijatelji
doći što je moguće pre. Situacija je bila zaista tragična.
Bilo je tačno podne, Roksi, Ćesko i Fjore sedeli su u
školskim klupama, uneli se u pisanje teme iz italijan-
skog, kad osetiše neobičnu toplotu u džepovima. Ćesko
pogleda pantalone i uvuče ruku u džep: rubin je bio
vruć. Roksi i Fjore takođe opaziše isto. U tren oka
poskakaše na noge i zajedno izgovoriše ime njihovog
prijatelja koji se to jutro nije pojavio u školi: „Dodo”.
Profesorka italijanskog poskoči sa stolice, a ostali uče-
nici počeše da se smeju. Ćesko se izvini, dve devojčice isto
tako, ponovo stade da piše rad, s knedlom u grlu.
Shvatili su da je Dodo u opasnosti i morali su da
izađu iz škole što je moguće pre. Roksi se napravi kao da
je boli stomak, a i Fjore i Ćesko rekoše profesorki da se
ne osećaju dobro. „Za vreme odmora jeli smo užinu,

možda je bila pokvarena”, reče dečak glumeći izraz
bola. Nastavnica ne posumnja i pusti ih da se vrate kući.
Trio je uspeo: posle nekoliko minuta deca su već bila
pred Vilom Espasija da bi obavestila Ninu. Pokazaše
tople rubine maloj alhemičarki koja odmah navuče de-
belu jaknu i odvede ih u depandans da bi saopštili
profesoru Hozeu da im je prijatelj u nevolji. Ali kad su
ušli, neprijatno su se iznenadili: videše da je sto prazan,
nije više bilo dokumenata o Krilatom Lavu. A od pro-
fesora ni traga.
Baštovan, videvši decu prilično uznemirenu, reče da
je Hoze izašao pre nekoliko sati i nije se više vraćao:
„Rekao je da ide na most Rijalto”.
Nina shvati da je Hoze kod gradonačelnika.
Deca se pogledaše, a mala alhemičarka donese odlu-
ku: „Moramo smesta da odemo u Gradsku većnicu. Po
^'238^ Nina i tajna OSME NOTE
mom mišljenju Dodo i Hoze nalaze se kod gradonačel-

nika. Ali moramo biti spremni na najgore i prema tome
neophodno je da ponesemo naki magični napitak. Tre-
bače nam.”
»Sada? Baš sada treba da pravimo napitak? Ali, ne
možemo da gubimo vreme!”, primeti Česko koji se nije
složio. No devojčice ga ubediše: svakako nije bilo mo-
guće suočiti se s perfidnim Markizom, a da se ne upo-
trebi magija.
Kad su došli u laboratoriju vile, Nina stavi ruku sa
zvezdom na tečni list i užurbano upita Magični sistem
sveta: Knjigo, Dodo i Hoze su u opasnosti. Kakav alhe-
mijski napitak mogu da upotrebim?”
SamoJaJća. so može da tipomogne,

a neprijatećju da odmogne.
Oni neće stvamo dušu ispustiti,
a(i će iftpamćenje napustitL
'Medu [judima Tcddom nemoj upotrebiti,
tonajo ti ničemu neće sćužiti.
,Jaka so? Kako sam glupa, nisam na nju pomislila.

To je formula ispisana ovde, u dedinoj Crnoj svesci”,
reče Nina prelistavajući je već. Čim nađe stranicu, hitro
pročita:
0°
o
Sastavljena od Morske soli i Smaragdne vode. Kad se

popije ili isprska u lice, blokira mozak i telo učini nepo-
mičnim bar dva sata. Destilovati 1 sat i 43 sekunde.
„Sat i 43 sekunde? To je predugo!” zakuka Česko.
,,Ne buni se, traži flaše sa Smaragdnom vodom.”
Nina je bila nestrpljiva: velikom kašikom uze Morsku so
iz jedne činije i stavi je u bočicu, Česko dohvati s police

flašu Smaragdne vode i doda je devojčici.
Na satu je bilo podne, 49 minuta i 7 sekundi.
„Dakle, napitak če biti gotov tačno u 13 časova, 49
minuta i 50 sekundi. ,,U međuvremenu pozovimo telefo-
nom Gradsku većnicu i upitajmo da nisu slučajno Hoze i
Dodo kod gradonačelnika. Možda će nam odgovoriti.”
Ninina ideja učini se naivnom, ali Fjore se odmah
seti jedne velike laži koja bi mogla da upali. Uze Ninin
mobilni i pozove govoreći: „Halo, Gradska većnica?
Ovde kućna pomoćnica markiza LSL-a, htela bih da
znam da li je gradonačelnik već otišao, jer ručak je na
stolu.” Devojčica namesti ubedljiv glasić i s druge strane
slušalice sekretarica LSL-a sasvim nasedne: ,,Ne znam
hoće li gradonačelnik doći na ručak. Otišao je u zatvor
Pjombi radi jedne vrlo delikatne stvari.”
Fjore zatvori mobilni i utučena izvesti: „Odveli su ih
u zatvor. Sigurna sam u to. Sekretarica mi je kazala da je
gradonačelnik otišao u zatvor Pjombi radi jednog veo-
ma delikatnog pitanja.”
,,U zatvoru? Dodo i Hoze u zatvoru?”, povika Roksi
udarajući pesnicom o zid.
„Treba brzo da radimo. Idemo da ih oslobodimo!”
Česko je od nervoze mrdao nogama, dok Nina uze
Taldom u ruku i jako ga stegnu: „Ako LSL naudi Do-
dou, kunem se da ću ga ubiti.”
Sat koji je bio potreban za spravljanje napitka, činilo
se, nikad neće isteći: očiju uprtih u flašicu deca su gle-
dala kako se tečnost menja i postaje sve tamnija. Kad je
bilo 13 časova, 49 minuta i 50 sekundi, napitak je bio
gotov: Nina uze bočicu i sakri je pod jaknu, zatim s
prijateljima trkom izađe iz laboratorije. Oslobađanje
Dodoa bližilo se.
1240 ) ^tna > taina OSME NOTE
Bilo je veoma hadno, sunce su prekrili ogromni sivi

oblaci i samo što nije poćela kiša, ali deca ostadoše
napolju i na brodiću koji ih je vozio do San Marka, hteli
su što pre da siđu i dođu do Dodoa i Hozea u zatvoru
Pjombi. Promrzlih noseva i zadihani dođoše do kapije
velikog venecijanskog zatvora gde je jedan čuvar bio na
straži. Deca ga okružiše i stražar, verujući da se igraju,
čak poče da se smeje, ali u tom trenu Nina mu poprska
lice Jakom solju. Mladić u uniformi pade na zemlju
ošamućen, iskolaćenih očiju. Magija je delovala. Deca
ga nabrzinu odvukoše iza kapije, tako niko od prolaz-
nika neće posumnjati.
„Napred, idemo, magija traje samo dva sata, onda se
stražar budi”, požurivala je Rpksi obuzeta strepnjom:
nije mogla da dočeka da nađu Dodoa.
Na vrhovima prstiju pređoše dug hodnik u kome na
sreću nikoga ne sretoše, siđoše tri stepenika i stigavši
dole videše grupicu tamničara koji su delili obroke za-
tvorenicima. Krišom zađoše za ugao i bez buke uspeše
da ne budu primećeni. Što su dalje išli sve više su osećali
odvratan miris đubreta.
„Zapušite nos, ne možemo se vratiti nazad”, tiho
promrmlja Česko. „Moramo naći Dodoa i Hozea.”
Na jednom malom prostoru u suterenu videše tri ta-
ble sa stralicama koje su pokazivale razne pravce: Ćelije
za lopoveievo, Ćelijeza ubice desno, Ćelijeza prevratnike
pravo.
„Ovaj je pravac, treba da idemo pravo, dobro se sećam
gradonačelnikovog Proglasa. Ko govori o magiji smatra se
prevratnikom”, reće Nina polako iduči napred.
Svetlost koja je dolazila odmalih svetiljki obavijenih
ogromnom paučinom, bivala je sve prigušenija, zidovi
su bili oljušteni i plesnjivi, pod oštećen vlagom. Od
POG. 10 - Saslušanje i violina iz treceg tornia
hladnoće na plafonu su se čak stvorili stalaktiti i komadi

leda povremeno su padali deci na glave.
„Brrrr, ma ovde je ludački hladno!” Fjore se sva
tresla i strahovala da tu ne budu i pauci, Roksi je duvala
u ruke da bi ih zagrejala i jedva čekala da izađe s ovog
strašnog mesta. Od negde su se čuli glasovi i zveket
lanaca: dolazili su s dna hodnika gde se nazirala jača
svetlost.
Česko i Nina prvi krenuše napred i videše gradona-
čelnika s dva čuvara pred jednom ćelijom.
„Ostaćete unutra dok ne priznate svoju krivicu”,
vikao je gradonačelnik LSL. Čuvari uzeše veliki lanac,
provukoše ga kroz rešetke kako bi katancem zatvorili
vrata ćelije. Nina skupi snagu i u jednom skoku dođe do
njih vičući: „Pokvarenjaci!” Isprska alhemijsku tečnost
u lica zlog gradonačelnika i dvojice čuvara koji nisu
imali vremena ni reč da kažu: stropoštaše se na zemlju
isplaženih jezika.
„Nina!”, povikaše Dodo i Hoze.
„Svi smo tu. Sad hajdemo napolje iz ovog smrdljivog
zatvora!” Devojčica sa Šestog Meseca uđe u ćeliju, za
njom Česko, Fjore i Roksi. Profesor zagrli decu, a Dodo,
očiju punih suza, sve ih poljubi: „Drugari mo... mo...
moji... kako sam sre... sre... srećan što vas vi... vi... vi-
dim. Ovoga puta sam imao ru... ru... rubin u dže... dže...
džepu”
Nina je snažno zagrlila prijatelja, Česko i Roksi su se
smeškali, dok je Fjore pomagala profesoru Hozeu da
obuče ogrtač. „Muchas gracias, stigli ste na vreme. Bilo
je strašno. Saslušavali su me, a onda su i Dodoa dovukli
u zatvor sa mnom. Taj gradonačelnik je lud! Sigurno
služi grofu Karkonu.” Profesor je jedva govorio i od
hladnoće cvokotao je zubima. „Naravno da je sve to
Karkonovo delo”, reče Nina ohrabrujući nastavnika.

„Ali sad treba da odemo odavde. Dejstvo napitka Jaka
so traje samo dva sata.”
„Jaka so? Bravo malena. Bravo deco, baš ste izuzetni
alhemičari. Ovo je zaista prava magija!” Hoze čestita
deci, odobravajuči njihovu akciju.
„Kada se budu probudili, više se ničega neće sećati.
Bar se nadam...”, reče Nina pogledavši gradonačelnika i
čuvare ispružene po vlažnom podu.
Trkom pređoše hodnik, zatim stepenice, izađoše kroz
kapiju zatvora Pjombi zgranutih lica, ali zadovoljni što su
se vratili na slobodu. U jednom trenu Fjore se nasloni na
stub zatvora i uze dah: ,,I danas smo se izvukli.”
,,Da”, odgovori Nina. „Vratimo se sada na Đudeku i
vi pođite kući, da vaši roditelji ne brinu. Videćemo se
sutra.”
,,A ako ponovo do... do... dođu po mene? Šta da ra...
ra... radim?”, upita Dodo, razumljivo uplašen.
,,Ne verujem da će to uraditi. Bar za neko vreme
ostaviće te na miru. A nadam se da će i od mene biti
daleko, od svih vas. Inače ću upotrebiti svoju alhemiju i
pretvoriću LSL-a u krastavu žabu”, obeća profesor Hoze
pun besa.
Deca ga pogledaše i počeše da se smeju. Roksi visoko
oceni ideju o pretvaranju gradonačelnika u žabu i... ko
zna, možda bi se to moglo dogoditi!
Česko, Fjore i Roksi otpratiše Dodoa kući gde se
dečak oseti sigurnim. Ne reče ništa o strašnoj avanturi
koju je doživeo, štaviše, napravi se kao da ništa nije bilo i
pod izgovorom da mora da radi zadatke ode pravo u
svoju sobu. „Imamo mnogo da učimo”, objasni Fjore
Dodoovoj mami koja je pitala šta su radili do tako kasno
i gde su jeli.
„Ručali smo kod Nine”, brzo odgovori Ćesko. Tamo

je bio profesor Hoze koji je objasnio kako da rešimo
matematičke probleme.”
Žena ne posumnja i ostavi decu kako bi na miru
učila. Četvoro dece se osmeli i jedući čokoladice i kara-
mele, provedoše ostatak poslepodneva razmišljajući kako
da se osvete LSL-u. Bes je bio prevelik i želja za osvetom
rasla je iz minuta u minut.
Za to vreme Nina i Hoze su se vratili u vilu, uputili se u
Dvoranu s kaminom i seli pokraj vatre. Nastavnik je upor-
no gledao u plamen i nije govorio. Nina shvati da je za njega
situacija zaista bila veoma opasna. Sigurno će LSL i Karkon
brzo smisliti novi plan kako bi uhvatili njega i Dodoa.
,,U ovo vreme gradonačelnik mora da je već došao k
sebi. I pitaće se kako se uopšte našao prostrt po zemlji u
zatvoru Pjombi”, reče mala alhemičarka jedva se malo
osmehnuvši.
,,Da, ničega se neće sećati. Ali Karkon će mu odmah
vratiti pamćenje. Moramo se pripremiti na najgore.”
Profesor je govorio smireno, pijuckajući topli čaj koji je
Ljuba poslužila uz dodatak mirisnog keksa. Pretnje pro-
kletog Markiza još su mu odzvanjale u glavi i nije mogao
da prihvati činjenicu da su uhvatili i Dodoa.
„Profesore, želite li da se vratite u Madrid?”, upita
Nina koja je u stvari strahovala od potvrdnog odgovora.
„Apsolutno ne! Potreban sam tebi i tvojim prijate-
Ijima. Ostaću ovde koliko to budeš želela.” Hoze ustade
iz fotelje, obuče ogrtač i pre no što izađe namignu Nini:
„Idem u depandans da se odmorim. A ti ne preteruj,
danas je bio težak dan za sve. Jesi li našla rešenje za
Kosmatu kometu?”
„Nisam još. Ali, ne predajem se. Verujem da će mi
koristiti Alhemijske skice. Treba samo da nađem pravi
POG. 10 - Saslušanje i violina iz treceg tomja
odnos između metala i tečnosti. Uspeću, profesore”,

zaključi Nina puna nade prateči ga do
vrata.
Kada je Hoze izašao, devojčica
ostade nekoliko sekundi oslonjena
na zid i pomisli kako je poželela da
sve kaže dobrom profesoru, ali
nije bilo moguće. Misija spasa-
vanja Ksoraksa bila je povere-
na njoj upravo zato što je bila
devojčica, a Šestom Mesecu, da
ne bi nestao, bile su neophod-
ne dečje misli, ne misli odra-
slih. Zbog toga su deda Miša i
Eterea i svi Dobri Čarobnjaci i
Alhemičari sa Ksoraksa odlučili
da ona, Nina De Nobili, bude iza-
brana.
Gledajući zvezdu koju je imala
na dlanu malo se razvedri i odluči d
ode u Vodeno Podzemlje da nađe
Maksa, još tužnog zbog Andorine
smrti. Devojčica siđe u šaht, pokre-
nu kolica, Prstenom od Dima otvori velika vrata u steni
i uđe u laboratoriju pod lagunom.
„Ćao Maks, kako si?”
„Tužan. Ali kad tebe vidim srećan sam”, odgovori
android brišući prašinu s knjiga i polica.
Mala alhemičarka ispriča šta se dogodilo Dodou i
Hozeu i koliko je teško napredovati u svakodnevnoj
borbi protiv Karkona i gradonačelnika LSL-a. I dok je
pričala odjednom zasvetli veliki ekran: bila je to Eterea.
Kina i taina OSME NOFE
Zaljinu 5523312,
na TporaJćsu sve ide naboJje i ‘ČedJći /ćpnzdijum ČarobnjaJćp
pratisvaJj tvjpolćret. Ijpsim ti pozdrave osobafćpjepoznaješ,
tvog dede Idiše, (Birijana ‘Birova, Tadina T>e ‘Đorđisa,
tvog pretJćg9ćamoiadturija i Ozirisa
na (vga si ostavida ocdičan utisaJj
Znaj da treba da se suočiš s tešljm mesecima,
mi to dobro znamo. Budi firabra, sigumi smo da ćeš uspeti.
Ijedostajujoš dve tajne: Zendja i ‘Voda,
i neće ift biti (a/ćp nači. Seti se uveJćpda. tisada
posedujeŠ Osmu Ićptu. laJćp nemaš više tri JćpcJćp,
Vasionslćp Marmonija svirače
Jćpda osfobodiš Četvrtu tajnu.
Ijadam se da će te ova mojapondg razvedriti
i omogučiti da u sebi nadeš snage.
TjoraJćs će živeti samo aJćp ti i tvoji prijatefji
budete pobeddiSvet Tame.
‘Dobroznam da nije (afp naći ‘Kpsmatu Jpmetu,
Zapcdjivo brašno iLjubičasti biber.
Stbženajefomudaza dobijanje Brzog Jćprijandara,
a(i sve će se ostvariti tćpda bude bdopotrebno,
sada, Jćpneentriši se na ogled.
Nina i Maks nisu imali vremena ni da priđu ekranu

kako bi se divili prelepoj svetloj figuri, sve se ugasi.
Neočekivana Etereina poruka obodri malu alhemi-
čarku koja, dirnuta, jako zagrli Maksa: „Osma Nota, Va-
sionska Harmonija”, ponovi Nina, „izuzetna muzika, ne
mogu da dočekam da je opet čujem. Maks, veruješ li zaista
da ću uspeti da misiju ispunim do kraja?”
„Ksiguran ksam u to! Kamo ksreče da kse jednog
dana zajedno vratimo na Ksoraks i da mogu da vidim
POG. 10 - Saslusanje i violina iz trećeg tomja
neke kstare prijatelje i tvog deda Miksu koji mi toliko

nedokstaje”, odgovori Maks milujući Nininu dugu kosu
i gledajući je u oči.
„Imaš veliko srce Maks, srećna sam što te imam tu
kraj sebe.” Nina ga povuče za uši u obliku zvona ne bi li
ga nasmejala i najzad na metalnom licu androida osva-
nu osmeh.
Kroz stakla laboratorije zajedno su posmatrah dno
lagune: bilo je mračno, ni ribe nisu plivale među alga-
ma, kišilo je i zimska hladnoća se osećala i u Vodenom
Podzemlju, iako je grejanje bilo uključeno na maksi-
mum.
Nina pozdravi Maksa i vrati se u vilu. Prošla je još
jedna noć a da joj Glas Ubeđivanja nije došao u snove.
Ubrzo bi mogao ponovo da se javi ulivajući nove stra-
hove maloj alhemičarki: smrdljivi Karkonov dah sad je
bio u njenim venama i osloboditi se Ubeđivanja bilo je
veoma teško.
Još jedan veoma težak dan bio je prošao, događaji su
se neprestano sustizali, ali u ovim časovima bio je neko
kome je bilo gore nego Nini. U stvari, u Gradskoj većni-
ci u toku je bio tajni susret.
„Ničega se ne sećam! Kunem se! Probudio sam se u
zatvoru Pjombi. Bio sam opružen na zemlji, ni dva
stražara pored mene nisu znala da kažu šta se desilo i
kako sam se našao tamo!” Gradonačelnik Loris Sibilo
Loredan bio je smeten i nastojao je da objasni Karkonu
šta se desilo.
„Dragi markiže, dobro znate da je trebalo da saslu-
šate profesora Hozea i uhapsite onog prokletog dećaka s
narandžastom kapom. Je li moguće da niko ne može da
objasni šta se dogodilo?”, upita sumnjičavo Grof. Nije
hteo da veruje gradonačelnikovim rečima.
Nina i taina OS.ME NOTE
,,Da, da, mojih deset najvernijih drugova rekli su mi da

je saslušanje biJo u Sali Velikog veća. I da sam ja lićno dao
da se uhapse nastavnik i Dodo. Ali posle, ne sećam se šta se
dogodilo. Činjenica je da nisu u ćeJiji”, pokušavao je da
isprića gradonačelnik koji je, još ošamućen od Jake soli,
mahao rukama i tresao glavom.
„Verovatno ste bili hipnotisani. Oba\dli su neku magi-
ju”, objasni Grof, očigledno besan. Zar je moguće da baš Vi,
koji se u magiju razumete, ne shvatate da su ta deca zaista
strašna? Treba ih što pre uldoniti. Ali moramo biti veoma
pažljivi inaće će Ijudi poćeti da sumnjaju u vas i u mene.”
Grof i Markiz behu doista Ijuti i nisu više mogli da
podnesu misao da petoro dece i jedan nastavnik pristi-
gao iz Madrida mogu da stvaraju tolike probleme.
,,Vi ste Magister Magicum, najmoćniji ćarobnjak na
svetu. Zašto ih ne smaknete pomoću neke svoje ma-
gije?”, upita gradonaćelnik ustajući iz fotelje.
„Upravo to i nameravam da uradim. Ma šta mislite?
Jaka je ta proldeta devojćica. Poznaje Alhemiju Svetlo-
sti, zna sve tajne magije profesora Miše. Zatim, ima je-
dan zlatni skiptar veoma moćan, Taldom Luks, a ja
nisam nikada uspeo da joj ga otmem. Ubio sam Mišu
upravo zato da mu ga uzmem, ali na žalost tada to
nisam uspeo. Ali videćete, dragi gradonaćelniće, brzo će
Nina De Nobili biti pobeđena! Ugradio sam Kabitus
Morbante i Soba za vradžbine više nije dostupna!”
Pored toga, Karkon je pokrenuo novi đavolski plan
razbudivši svoja tri odrasla androida i bio je siguran da
će na kraju pobediti.
Loris Sibilo Loredan, još rastrojen, pogleda svoje
stravićna platna na zidu i pomilova slike: „Ubrzo će
upoznati moju pravu prirodu... do sada sam bio previše
dobar. A Vi, poštovani grofe, znate koliko mogu biti
POG. 10 - Saslušanje i violina iz irećeg tomia
opasan”, reče povlačeći napred okovratnik. ,,S druge

strane, taj zlatni rudnik koji ste mi poklonili veoma je
koristan jer mi omogučuje najzad da živim kako želim.
Ali Vi ste taj, grofe, koji treba da pobedi Ninu i njene
male prijatelje.”
Rekavši to, Markiz omota šal oko vrata i podignute
glave pogleda Karkona.
,,Za sada ne savetujem Vam, dragi gradonačelniče, da
koristite magiju. Naš sporazum se nastavlja i mogao bi
veoma brzo da otkrije svoju pravu opaku prirodu. Sve će
N'inaitainaOSMENOTE
poći nabolje. Ali, kao što znate, imam još jedan problem
da rešim što je moguće pre: trebaju mi maćja srca!”,
nastavi Čarobnjak u nadi da će mu Markiz pomoći.
Naprotiv, Markiz otvori usta i pokaza svoj užasni
zeleni jezik: „Mačke? Ali kako, uvaženi grofe, dobro
znate da sam lud za njima! Veoma rnnogo mi se svi-
đaju... Svakako ne možete da me lišite njih kako bi ih
dali Vašim androidima. To ne tražite od mene.”
„Naravno, naravno, razumem. Osim toga vaša pri-
roda zahteva takvu hranu. Vi se hranite mačkama dragi
moj gradonačelniče, imam to u vidu! Želim Vam da
uvek nađete krupne i ukusne, ali i ja moram što je
moguće pre u lov na te životinjice. Moji učenici umiru i
neophodno je da zamenim njihova srca.” Čarobnjak
ustade i ogrnuvši Ijubičasti ogrtač pođe ka vratima. Kad
je bio pred vratima okrete se i dade poslednju sugestiju:
„Nedostaje nekoliko dana do Božića, uradite tako da u
gradu opet sve bude mirno. Svet treba da Vas voli, dragi
markiže, da Vas poštuje. Vi ste gradonaćelnik! Ako uz
sebe imate građane niko ne može pomisliti da ste opaki.
Jesam li bio jasan?”
LSL se nasmeja i obeća da će sve učiniti da Božić prođe
bez skandala i polemika: ,,O Krilatom Lavu ne priča se
više. Daću da se statua pokrije platnom govoreći da je
treba restaurirati, tako se od njene magije, dragi grofe,
ništa neće videti. Čak i ako noću oči zasvetle Ijubičasto,
niko neće opaziti. Za Božić grad će biti u slavlju, ali mi...”,
reče gotovo sikćući, „pripremićemo nove zamke... smrtne
zamke!”
Sporazum dvojice opakih bio je, dakle, sve jači i za
Ninu su se nazirale nove nevolje. Nove bitke. Nove boh.
Sledećih dana deca su se vratila u Vilu Espasija kako
bi pomogla maloj alhemićarki da nađe Zapaljivo brašno
POG. 10- Saslušanje i violina iz trećeg tornja
i Ljubičasti biber, sastojke za pravljenje Brzog korijan-

dara, ali od konkretnih rezultata ni traga. Ovoga puta
ogled je bio zaista dugotrajan i težak i Nina je počinjala
da se plaši da neče uspeti da dokaže svoje alhemijske
sposobnosti. To bi bila nesreča! Za nju samu (pamtila je
dedine reči) i za svu decu sveta: ko bi ih onda spasao od
opakog Karkona?
Na sreču Magični sistem sveta dao je malu indiciju. U
stvari, kada je Česko u jednoj tegli našao beli prah,
pokazao ga je Nini: „Šta misliš o ovome? Bi li to moglo
da bude Zapaljivo brašno?” Devojčica dodirnu čudnu
supstancu i osmotri teglu: „Ništa ne piše. Čudno, obično
je moj deda sve popisivao s brižljivom preciznošču.
Probaču sad da pitam Knjigu”.
Položi ruku sa zvezdom i tečni list zasvetli: ,,Je li ovo
Zapaljivo brašno?”
Prafia befog baci na mene,

odgovor će odmaf da frene.
Nina uzme punu kašiku i baci na Knjigu. Tečni list to

proguta i posle nekoliko sekundi začu se veoma jak
prasak koji je dolazio iz unutrašnjosti Magičnog sistema
sveta.
Mirisnoje i čuje se,

da, Zapafjivo brašno toje.
Samo 200grama treba uzeti
i izmedu dva ogćedafa staviti.
(Deset dana mora da se odmori,
da bi poste mogbo dagori.
Sad/(adsi našta efemenatgorući,
'Jfosmatu fpmetu treba naći;
pripremila tej'e većjedna Jdozeova knjiga,

aći nejuri da 6i štopre stigća,
moždaposće ‘Božića stići će,
i s ne6a iznenadenje sići će.
Ljidričasti biber čeka dane kadse sćavi,
da se tada medu tvojom rodbinom pojavi.
„Tako mi svih čokolada na svetu!”, uzviknu Nina.

„Česko, stvarno si našao Zapaljivo brašno. Ti si genije!
Ali sada treba naći dva ogledala i sačekati dobrih deset
dana pre no što ga zapalimo.” Česko, s teglom u ruci,
oseti se gordim, a ostali se pokloniše uz brdo kompli-
menata i podsmehnuše se zbog njegovog nadmenog
držanja. Knjiga je dala zaista značajne upute. Za Ko-
smatu kometu i Ljubičasti biber trebalo je čekati Božić.
Ne samo to, Knjiga je savetovala Nini da iskoristi Hoze-
ovu knjigu Alhemijske skice i ta potvrda ju je veoma
usrećila, mada priča o Ljubičastom biberu koji će „stići”
s rodbinom nije uopšte bila jasna.
,,Po tvom mišljenju Ljubičasti biber će doneti tvoje
tetke iz Madrida?” upita Roksi.
,,To ne znam. Izgleda mi veoma čudno da bi Karmen i
Andora mogle imati tu alhemijsku supstancu. Videće-
mo”, odgovori zbunjeno devojčica sa Šestog Meseca.
Traganje za sastojcima brzog korijandara bilo je slo-
ženo ali i zabavno, a deca su znala da na raspolaganju
imaju mnoge dane za pomaganje Nini: u stvari, škola se
zatvarala za raspust i sve do Bogojavljenja biće u kući.
Dodo, Česko, Fjore i Roksi jedva su čekali da vreme
provdu u lepoj vili, u očekivanju velike večere koja se
organizuje za Badnje veče. Tu će biti i njihovi roditelji
koji će pomoći Ljubi u pripremi divnih đakonija. Sve u
svemu, biće to izuzetan Božić!
Dvadesetog decembra stigao je telegram iz Moskve:

Vera i Đakomo najavljivali su svoj dolazak i Nina je
pucala od sreće. Ljuba je bila veoma zauzeta, zajedno s
baštovanom očistila je svaki ćošak vile i pripremila sobe
za Ninine roditelje, kao i za Karmen i Andoru. I
Hoze je pomogao oko božićnih ukrasa, kupio je
sjajne kugle za jelku, prigušena svetla i desetine i
desetine drangulija za vešanje po zidovima
i prozorima. Velika božićna jelka stavlje-
na je u atrijum, grane imele ukrašavale su
vrata, dok je stotine crvenih sveća ulepša-
valo raskošne prostorije.
Praznična atmosfera potisnula je
brige oko misije i deca su istinski
bila uzbuđena zbog priprema.
Gradonačelnik, onako kako
mu je Karkon napomenuo, na-
FF:.--- ■
redio je da se postave brojne osvetljene jelke na sve grad-

ske trgove, dok je trg San Marko bio ukrašen ogromnim
trakama od crvenog baršuna i sjajnim osvetljenjem. Na
taj način pokrivanje Krilatog Lava prošlo je gotovo neo-
paženo: Venecijanci su svi bili obuzeti poklonima za pod
jelku i nisu se toliko pitali o tome zašto je mermerna
statua o kojoj se toliko govorilo, prekrivena baš pred
Božić pod izgovorom da se restaurira. Grofov i Markižev
plan bio je, dakle, savršen, ali Nina uopšte nije bila spo-
kojna. Ta prividna veselost nije joj bila ubedljiva.
I bila je u pravu.
Krenuo je lov na mačke, za dve noči Višolo i deca
androidi uhvatili su dvadeset mačaka lutalica! Mačići su
ostavljani na slobodi, ali oni najdeblji loše su prošli. U
Sali za mučenje u Palati Ka’ d’Oro, gde je pre nekoliko
meseci bio doveden nesrećni Adonis, sve je bilo sprem-
no. Na vatri je bio kazan s vodom i kipućim katranom,
dok su jadne mačke bile vezane na stolu. Mijaukale su i
frktale, ali niko ih više nije mogao spasti. Biće isečene i
njihova srca stavljena da se kuvaju na pari, kako je to
zahtevala perfidna Karkonova magija. Alvize i Barbesa
su sada bili toliko slabi i kao i ostali androidi, jedva su se
držali na nogama. Za samo nekoliko dana srca će biti
spremna za transplantaciju, a to je bio Karkonov pok-
lon njegovim zlim učenicima.
Nina i njeni prijatelji ništa nisu mogli da učine za spas
mačaka: ući u Palatu Ka’ d’Oro posle svega što se dogodilo
Hozeu i Dodou, bilo je previše opasno. Roksi i Fjore su
insistirale, ali Česko i Nina, koliko god osećali bol, odlučiše
da se ne interveniše. Prvi put petoro prijatelja se zavadi i
dve devojčice se naljutiše na Ninu. Tek kada se, kao poru-
čen, umešao Hoze, pomirili su se: „Tužno je to što Karkon
ubija te jadne životinje, ali morate biti svesni da je za nas
previše opasno da reagujemo. Rizikujemo da se svi nađe-

mo u zatvoru. LSL može da odluči da nas ubije ili otruje.
Taj gradonačelnik je okrutniji od Karkona i siguran sam
da i on koristi Alhemiju Mraka”, objasni španski nastav-
nik. „Hoću da proučim život LSL-a, da se obavestim. Taj
čovek krije tajne. Ima zao pogled, ni malo Ijudski.”
Profesor Hoze bio je u pravu. Ko je, u stvari, bio
Loris Sibilo Loredan, još je bila tajna. Samo Karkon i
nekoliko pristalica znali su istinu.
Nina je bila duboko potresena: saznanje da Karkon
upravo komada jadne maćke činilo je da se oseća veoma
loše, ali ako bi opet uplela svoje prijatelje, to bi bio kraj.
Sada je bilo svuda kontrole i uhođenja, gradonačelnik je
naložio da se Dodo i Hoze prate, a sigurno su i ona i
ostali bili na nišanu. Bila je dovoljna i najmanja greška,
ko zna šta je Markiz bio u stanju da uradi. Pokuša da
obavesti Udruženje za zaštitu mačaka, ali na broj vene-
cijanskog sedišta odgovarala je samo dosadna telefon-
ska sekretarica koja je ponavljala uobičajenu poruku:
„Žao nam je, zatvoreno je za vreme božićnih praznika.
Počinjemo s radom posle Bogojavljenja.”
Radost razmišljanja o Badnjoj večeri, o dolasku rodi-
telja i frenetičnom traženju poklona, preplitala se s pat-
njom zbog nemogučnosti spasavanja tih sirotih živo-
tinjki od karkonovske izopačenosti.
Nina nije više imala mirne sne, ali jedne večeri umor
beše toliki da je odmah zaspala. Bilo je tek osam i
trideset, Ljuba joj nežno podvi pokrivače, ugasi lampu
na noćnom stočiću i pre no što izađe, poljubi je u čelo.
Noć je izgledala kao i tolike druge, prigušena svetla
osvetljavala su čitav park vile i sve je bilo mirno.
Ali Zlo, zna se, svoje najgore lice pokazuje baš u
najspokojnijim trenucima.
NinaitajnaOSMENOTE
POG. 10-Saslušanje i violina iz trećeg torm.i ( 25/
Nina je sanjala da se igra s Adonisom i Platonom,

jurila se sa svojim omiljenim životinjama, poigravali su
se s vodom iz fontane. San se naglo prekinu. Stvori se
crveni pokrov i zakloni svaku sliku. Vratio se Glas!
Devojčica oseti gušenje, nije mogla da viče, ni da
otvori oči. Obuzeta strahom nastojala je da reaguje, ali
snaga Zla po treči put prenela ju je u svet Ubeđivanja.
Jedino što je uspela da uradi, to je da proveri da li ima
kod scbe dva mirišljava štapiča koje su joj dali Dobri
Čarobnjaci sa Ksoraksa. Verus i Falsus, beo i crni štapić,
bili su neophodni.
Oseti da ih ima u desnoj ruci i to je umiri: ovoga puta
če ih upotrebiti i možda će Glas zauvek nestati.
Crveni pokrov nestade razređujući se kao oblak i Nina se
nađe hodajući stazom kroz drvored. Sa strana, desetine
baklji označavale su put koji je vodio ka jednom čarob-
nom dvorcu: tri tornja visoko su se uzdizala, a svi prozori
bili su osvetljeni kao da je unutra bilo slavlje. Noć nije bila
hladna, na nebu je sijalo milion zvezda, ničeg pretećeg nije
bilo na tom nepoznatom mestu. Nina je išla napred gleda-
jući naokolo, ali nikog ne vide. Nije bilo prokletog monaha!
Kada je stigla pred dvorac velika kapija od drveta i
kovanog gvožđa visoka preko četiri metra, otvori se uz
škripu. Muzika neke violine, koja je dopirala iz jednog
od tri tornja, odmah privuče malu alhemičarku koja
uđe, radoznala da sazna ko to sad svira. Ninu zadiviše
četiri stara topa koja su bila na ulazu; na zidovima su
visili srednjevekovni štitovi i koplja, nije bilo vrata već
samo jedne spiralne stepenice. Mala alhemičarka pope
se s naporom po prostranim stepenicama od crvenog
mermera i stiže pred ulaz u prvi toranj.
Iz daljine se čuo zvuk violine. Pređe dugačak hodnik
obložen starim slikama koje su predstavljale plemkinje i
vladare, zatim se pope drugim, malo užim spiralnim stepe-

nicama, od zelenog mermera. Kada je stigla pred vrata
drugog tornja, shvati da muzika dolazi s druge strane dvo-
rca. Pođe još napred i pređe dve prostorije otmeno name-
štene, s divanima presvučenim baršunom, foteljama u da-
mastu, ormanima za knjige i nameštajem u skupocenom
drvetu; zatim izbi u jedan veoma dug hodnik pun kipova
neobičnih životinja. Najzad se pope poslednjim zavojitim
stepanicama, malim i uskim, od Ijubičastog mermera. Ni-
na, koja je čvrsto stezala u ruci dva mirišljava štapiča, pope
se njima teško dišuči: počinjala je da gubi dah. Sada se zvuk
violine savršeno čuo, devojčica otvori vrata koja su vodila
na vrh trečeg tornja i uđe. Iznenađenje je bilo ogromno!
Vide violinu kako lebdi u vazduhu...
Gudalo se nežno pokretalo dodirujuči žice. Nije bilo
nikakvog muzičara, violina je sama svirala neku tužnu
srceparajuču muziku. Nina priđe instrumentu i obuze je
nezadrživa želja da ga uzme i nastavi da svira. Tako i
uradi! Očarana muzikom, devojčica sa Šestog Meseca
zasvira kao da je oduvek poznavala ovaj instrument.
Prava magija. Iznenađujuča stvar koju ni ona sama nije
shvatala, ali toliko je bila snažna strast za ovom muzikom
da je violinu koristila kao pravi profesionalac. U njenoj
duši nestalo je straha, nije bilo ni jedne negativne misli:
izgledalo je kao da su svi problemi rešeni u ovoj melodiji.
Ksoraksa, Dodoa, Tajni, alhemijskih formula, više se nije
sećala. Nastavljala je da svira zatvorenih očiju dok joj se u
glavi vrtelo kao da je na vrteški. U trenu muzika stade i
Nina nastavi da svira, ali shvati da više nema instrument
u rukama. Nestao je. Osvrnu se naokolo i u jednom uglu,
u polusenci, ugleda ga. Njega, monaha!
„Srećan sam što te opet vidim. Dakle, vratila si se kod
mene”, dočeka je Glas.
POG. 10 - baslusanie i vionna iz ireceg n»ni|a ।
,,Ne, ti si taj koji dolazi u moje snove!”, odgovori

Nina dolazeći k sebi i smesta stegnuvši dva štapića koja
je držala u desnoj ruci.
„Seti se, ja sam ono što tebi treba. Ne odbacuj me.
Ovde sam da ti pomognem. Da ti pružim sreću koju
zaslužuješ”, poče monah uobičajeno mirno i prilazeći
polako devojčici upita: „Reci mi, da nisi možda bila
srećna dok si svirala violinu?”
,,Da, bilo je predivno, ali...”
Glas naglo prekide Ninu.
,,Ne pokušavaj da shvatiš zašto si bila u stanju da
sviraš ovaj instrument. Uživaj u lepoti ovog trenutka i
misli da ćeš moći da radiš i da imaš sve što želiš. Zato
sam ja ovde. I ti to znaš...” Glas je bio sve nežniji i reči su
se činile razboritim.
,,Ne slušam te. Ti si lažan”, bila je uporna mala alhe-
mičarka. Ali monah ode do jednog velikog svećnjaka i
, rukama se poigra s plamenom sveće.
„Vidi, vatra nije opasna ako znaš da njom gospoda-
riš. Treba samo znati kako se koristi snaga uma”, obja-
sni Glas.
„Snaga uma?”, ponovi Nina približavajući se sve-
ćnjaku.
„Naravno. Umom, mišlju, sve se može postići”, mudro-
vao je monah, ostajući kraj svećnjaka leđima okrenut.
,,I Eterea mi je objasnila da sve zavisi od misli”, reče
Nina nesvesna da Glas počinje da je ubeđuje.
,,Da, samo što Eterea traži od tebe mnoge žrtve. Mno-
go patnje. Čak je učinila da tvoj deda, profesor Miša,
umre. I drži ga tamo kao roba”, dobro naglasi Glas.
Monah je Nini stavio do znanja da sve zna, čak je
poznavao moći Eteree, Velike Majke Alhemičarke, i dok
je to govorio polako se okrenuo i pružio ruke kao da će
dotaći devojčicine.
„Moj deda nije Eterein rob. On je veliki alhemičar.

Karkon ga je ubio. A sad ću ti pokazati da govoriš lažno”,
ustuknuvši odgovori devojčica, koja shvati da je upala u
klopku. Spretno baci na sveće crni štapić, Falsus, koji od-
mah poče da gori oslobađajud fini, veoma mirisavi dim.
»Ahhhh, šta učini! Zažalićeš zbog svog postupka!”
Glas postade gotovo hrapav i odvratan, monah stavi
ruke pod kapuljaču dabi pokrio tajanstveno lice, zatim se
iznenada okrete i sruši na zemlju veliki svećnjak. Sveće se
pogasiše i toranj ostade u mraku. Nina više ništa nije
videla i oseti kako je monah okrznu prolazeći pored nje.
Glas nestade ostavivši malu alhemičarku u panici.
Pipajući Nina potraži vrata da bi izašla, nađe ih i trkom
siđe spiralnim stepenicama. U brzini okliznu se i otko-
trlja do nižeg sprata. Ugruvana i s bolovima, pokuša da
ustane, kad ponovo začu violinu kako svira. Pogleda
nagore i ne vide ništa, ali još jednom je začula Glas.
,,Ja sam ono što tebi treba. Zlo koje želiš da mi
naneseš, vratiče te nazad. Ne možeš me se više oslo-
boditi. Ja sam u tebi. Ako me ubiješ, ubićeš samu sebe.
Slušaj ovu muziku, tužna je, to je moja
duša koja ti govori. Slu-
šaj me. Očekujem da
mi priđeš.”
Ninu je oblivao
/ hladan znoj, bila je
uplašena i zbunjena,
samo što krenu da si-
(■ -
u. lazi niz druge stepenice,
opet se pojavi crveni zastor do-
net veoma jakim vrtlogom.
■ S'l
Probudi se vičući.
Mori je bio kraj. U polusenci svoje sobe pokuša da se

smiri, jedva je disala. Upali lampu na komodi i ode da
popije malo vode u kupatilu. Pogleda se u ogledalu,
plave oči behu zacrvenele, obrazi pomodreli, kosa ra-
ščupana. U ruci je još stezala jedan štapić, onaj beli: Ve-
rus. postavi ga u visini srca i pomoli se da joj Dobri Ča-
robnjaci sa Ksoraksa pomognu. Nina poče da plače kao
kiša, dok su joj usne mrmljale dedino ime, ime njenog
dragog deda Miše...
Malaksala, ponovo se pruži po krevetu, a suze nakva-
siše čitav jastuk, dok su joj Aonis i Platon lizali lice poku-
šavajući da je uteše.
Još jednom, Zlo ju je stavilo na probu.
Nina i taina OS.ME NOTE
Jedanaesto poglavlje
Deda Mišin dar
„Ninočka, evo dorućka. Donosim ti i voće. Hajde,

ustaj, devet sati je i ako otvoriš oći videćeš nešto što će ti
se mnogo svideti!”, objavi Ljuba ulazeći u Nininu sobu.
Položi poslužavnik na stočić i saćeka da devojčica usta-
ne iz kreveta.
„Šta ima napolju?”, upita Nina trljajući oči još ote-
čene od plača.
„Razvuci zavese i videćeš, ja silazim u kuhinju. Imam
gomilu stvari da uradim. Još samo dva dana do Badnje
većeri. Sutra stižu tvoji roditelji i tetke”, reče Puslica
tako žurno izlazeći da i ne zapazi uplašeno lice malene.
Nina bezvoljno ustade, uze s poslužavnika jedan keks
i grickajući ga razgrnu zavese. Pred sobom vide neve-
rovatan prizor: „Pada sneg!” Brzo otvori prozor i svež
vazduh pomilova joj lice, udahnu čist miris snega i oseti
da se preporađa. Krovovi kuća bili su bdi, iz dimnjaka je
izlazio dim, galebovi su nisko leteli, a na granama drve-
ća u parku vrapčići su skakutali obarajući na zemlju pa-
perjaste gomilice snega. „Venecija je predivna pod sne-
gom. Lepša od Moskve”, razmišljala je devojčica se-
ćajući se detinjstva provedenog u hladnom ruskom gra-
du gde su radili njeni roditelji. Baci pogled ka laguni:
bele pahulje padale su na stanu vodu nežno se otapajući.
Sve je izgledalo kao prekriveno šlagom. Nina stavi ruke
izvan prozora i gledajući u nebo uzviknu: „Evo Bo-
žićaaaaaa!”
Smešeći se zatvori prozor i sedeći na zemlji među
jastucima, pojede doručak, dade Adonisu parče banane
POG. 11 - Deda Mišin dar
Ninaitajna OSMENOTE
za kojom je ludovao i na tanjirić uli malo mleka za

Platona.
Dan je lepo počeo, ali slika snega nije oterala ružno
sećanje na noć. Glas je bio moćan, na sreću crni štapić je
funkcionisao. Ali to nije bilo dovoljno. Monah se sva-
kako neće predati. Nina je još čula muziku violine i želela
je da ponovo na njoj svira, iako je znala da je to negativno
osećanje. Želeti violinu, značilo je želeti Glas. ,,Ne, ne, ne
smem izgubiti trezvenost. Treba da oteram Zlo.” Misli su
postajale sve konfuznije i prizor onog tajnovitog dvorca s
tri tornja ponovo joj je dolazio na um. Brzo se obuče, sta-
vi u džep kristalnu kuglu koja otvara vrata laboratorije,
Taldom Luks, Jambir, Gugijevo Pero, ključeve u obliku
zvezde i polumeseca i Prsten od Dima. U mali džep
plavih tregeruša stavi beli štapič Dobrih Čarobnjaka, za-
tim otrča u dedinu laboratoriju.
Nina proveri dva ogledala među kojima je bilo Zapa-
Ijivo brašno: sve je bilo svršeno, magija je delovala, ali
trebalo je da prođe još nekoliko dana da bi se alhemija
završila. Ali nije uspevala da misli o drugim stvarima:
Glas ju je proganjao. „Moram da ga uklonim! Treba da
uđem u Palatu Ka’ d’Oro i da ga uništim!”, uzviknu
pogledavši Magični sistem sveta. Odmah zatim stavi ru-
ku sa zvezdom na tečni list i upita: „Knjigo, kako da
uđem u sobu Glasa Ubeđivanja?”
Već si čttfa Onđttfe gčas,

da sada nije prvi čas.
U palatu ĆKar/ćpnovu ne možeš ući,
jerživa se ne bi vratiba /(ući.
R i Kfibitus Morbante tamo te če/(a,
odtebe ne bi ostaba nijde/(a.
„Kabitus Morbante? Čemu on tačno služi?”, upita

radoznalo.
}Qd>itus ‘Morbantejeste vradžbina mračna,

da ne možeš protiv njega - činjenicaje tačna.
šježuri toćidg, nepreteruj,
na kraju ćeš pobedndjnti, veruj.
Brzi kgrijandar sada misbi
A izgbave Cjbas istisni.
‘Mirnoća će ti odpomoći biti
%di didt svoj moraš osćoboditi.
1 QQditus ‘Jdorbante će tada nestati
jer će Hgbna supstanea oštrinu izgiditi.
Knjiga joj je, dakle, savetovala da ništa ne čini, da ne

ulazi u palatu da bi taržila Glas Ubeđivanja. Kabitus Mor-
bante biče uništen samo upotrebom Brzog korijandara. S
druge strane, Dobri Čarobnjaci sa Ksoraksa več su je upo-
zorili da če biti teško savladati ovaj ispit.
Trebalo je da se Nina koncentriše samo na napitak
Brzi korijandar i da čeka otkrivanje Kosmate komete i
Ljubičastog bibera. Ali, dobro je znala da Karkon neče
ostati skrštenih ruku i da če ubrzo pokušati da se sretne s
njom. Kobni Grof posedovao je ostale dve Tajne i bitke
za njihovo otimanje biče brojne i teške. Seti se da je u
svojim BeleŠkama Čarobnjak govorio o tri odrasla andro-
ida, a i Andora, u pismu koje je pre smrti napisala, po-
menula je njihovo postojanje. Dakle, upravo to bi mogla
biti nova karkonovska opasnost i ako je Čarobnjak akti-
virao tri čoveka-robota treba se pripremiti za nove teške
bitke. Devojčica sa Šestog Meseca bila je uznemirena i
ponovo upita: „Knjigo, je li istina da Karkon poseduje još
tri odrasla androida?”
NinaitajnaOSMENOTE
Jednog pojednog srešćeš,

na raznim mestima ratovaćeš.
‘šjaućiceš nešto iz ćBirovbjeve fćgtjige
što će ti pomoći, budi bez brige.
ššdi i za tu nvvost, znaš,
strpbjenja treba da imaš.
„Knjiga Birijana Birova? Drugari u avanturi\ Ta je,

bez sumnje!”
Nina pojuri u Duždevu dvoranu, pope se na merdevi-
ne i uze knjigu koju je prelistavala nekoliko dana ranije.
Zatim ode da sedne u Dvoranu s kaminom i poče pažlji-
vo da pregleda stranice. Na kraju knjige bilo je poglavlje
naslovljeno „Ljudi-roboti”, kao i serija crteža na kojima
su bila predstavljena trojica androida. Ali nije bilo nika-
kvog objašnjenja o tome kako bi mogli da funkcionišu,
ispod crteža bio je samo niz brojeva. Ništa više.
„Brojevi. Bez sumnje su to Karkonovi kodovi za
aktiviranje trojice androida. Moraću da koristim i Nu-
meromagiju i Mehanogeometriju!”
Nina je bila veoma usredsređena, ali je prenuše iz
čitanja neki glasovi. Dolazili su iz atrijuma vile.
,,Ej, Nina, stigli smo. Dođi da se igramo na snegu!”,
pozva je Roksi zvonkim glasom, dižuči veliku graju
zajedno s ostalima.
Devojčica sa Šestog Meseca ustade iz fotelje i s knji-
gom u ruci otrča kod svojih prijatelja.
„Čitanje i učenje! Ma zar ni na šta drugo ne misliš?
Hajde, obuci vindjaknu i izađi s nama!” Česko je baš
želeo da se zabavlja i Nina prihvati poziv. Pre no što će
izači pokaza crteže Ijudi-robota: „Ovo će nam pomoči
da shvatimo moči trojice odraslih Karkonovih andro-
ida. Tu ispod su njihovi kodovi i...” Fjore joj oduzme
POG. 11 - Deda Aliiin dar
knjigu iz ruku: „Na alhemiju i na Karkona mislićemo

danas posle podne. Sada dođi da se igramo. Božić je!”
Adonis je mahao repom držeći u ustima crvenu loptu
od gume, Platon je grebao po vratima, a Ljuba s varjačom
u ruci nagovarala je decu da izađu: „Svi napolje i pazite da
se ne okliznete! Stavite rukavice jer će vam se slediti ruke.”
Nina navuče jaknu i tek što je izašla bombardovaše je
grudvama snega. Bitka je započela, ali ovoga puta to je bila
samo zabavna igra. Deca su se jurila po parku, skrivala se
iza drveća prepunog snega, pravila šale i smicalice, vikala i

pružala se po mekom pokrivaču pevušeći poznatu bo-
žićnu pesmicu: „Jingle bells, jingle bells, jingle all the way!
Oh, what fun it is to ride. In a one horse open sleigh!”
Profesor Hoze izađe iz depandansa da vidi šta se zbiva
i uputi se deci u svom uobičajenom ogrtaču. Ali njegove
cipele svakako nisu bile odgovarajuće... Okliznu se na
snegu i ugruva donji deo leđa. Nastade opšti smeh. Na-
stavnik pokuša da ustane, ali opet se okliznu i tada ga
deca prekriše snegom. Dodoovi obrazi rumeneli su se,
Fjore nije više mogla da zaustavi smeh, a Česka je čak
uhvatilo štucanje.
„Kako je dobar!”, mislila je Nina probavši sneg kao
kad je bila malecka.
Hladnoća joj se uvuče u telo, prođoše je žmarci i to joj
se mnogo svidelo. Gledajući četvoro dece s Đudeke po-
misli kako nikad ne bi mogla da ih zaboravi i kako će joj
za čitav život ostati pravi i iskreni prijatelji. Oseti kako je
prijateljstvo jako osećanje, nesalomivo i ništa ga nije
moglo uništiti. Ni Karkon, ni LSL, ni razorni Glas. Ado-
nis je lajao i šapom kotrljao crvenu loptu prema deci,
Roksi je uze i stavi na nos profesoru još uvek ispruženom
na zemlji: Hoze je zaista izgledao kao sneško-belić!
Fjore i Česko igrali su se s Platonom koji je skakutao
tamo-amo po zaleđenoj zemlji. Pored velike magnolije
mačak ugleda vrapca, skoči da bi ga zgrabio ali završi u
sudu punom snega. Česko najednom zastade: ,,Oh ne!
To je onaj sud za skupljanje kišnice! Pun je snega! Šta
ćemo sad?” Nina odmah ode da pogleda, ukloni sneg i
vide da je bakarni sud pun zaleđene vode: „Sve je u redu.
To je kiša koja je napadala prethodnih dana, kada se
otopi moći ćemo da je iskoristimo. Biće tu i više od pet
litara koliko nam treba za formulu Brzog korijandara!
S’ina i tajna OS.ME NOTE
Odnesimo je u laboratoriju.” Uz pomoć Hozea koji

zapravo nije znao šta će deci taj stari sud pun leda,
vratiše se u vilu.
Ljuba poče da urla kao nikada u životu: „Skidajte
cipele! Namazala sam pod. Kao ogledalo je!” Puslica je
bila u pravu, čitave dane je provela dobro sve čisteći
zbog Božića. Sa snegom koji se cedio s vindjakni, učtivo
izuše cipele i staviše ih u jedan ugao. Hoze s pocepanim
vunenim čarapama ode kod Puslice u kuhinju da mu ih
zakrpi, dok deca, s teškim bakarnim sudom, uđoše u
laboratoriju.
„Stavimo ga pored piramide sa Zmajevim zubima”,
reče Roksi dok je premeštala neke boce da se ne bi razbile.
Za spravljanje Brzog korijandara već su bila pri-
bavljena dva elementa, Zapaljivo brašno i kišnica, za
ostalo je trebalo da se sačeka. Nina sede na klupu i s
laktovima na stolu za eksperimente, a s glavom među
rukama, poče da priča o strašnom snu i Glasu. Deca su
je u tišini slušala i mala alhemičarka objasni kako je bilo
divno svirati na violini u trećem tornju dvorca, ali i to
da je bila uplašena, da je osetila kako je privlači taj
monah prividno mudar i nezlobiv.
„Znam da su mi Dobri Čarobnjaci rekli da je Glas
iskušenje kome treba odoleti. Ali, teško je. Znam da će
mi se vratiti u snove i svake npći strahujem da ne zaspim
i ponovo vidim monaha. Nadam se da ću uspeti. Da me
Zlo neće privući na svoju stranu.”
Nina je imala tužan pogled i Dodo joj priđe. „Ti si
de... de... devojčica sa Še... Še... Šestog Meseca. Ne smeš
izneveriti svog de... de... deda Mišu. Mi ćemo ti po...
po... pomoći.” Nina ga zagrli i od uzbuđenja pade mu
narandžasta kapa. Glava više nije bila skroz izbrijana,
riđa kosa je ponovo izrastala iako su se rane još videle.
Nina nežno odgovori: „Toliko si za mene učinio. Svi ste

bili uz mene. Dugujem vam život.”
Česko se isprsi i praveći dubok glas uzviknu: ,,Za-
jedno do cilja! Kada budemo našli Četvrtu tajnu, vide-
ćeš kakvo ćemo slavlje napraviti.”
„Nadam se. Ali gledajte, ima nešto što mi je monah
rekao i što mi stalno bruji u glavi”, dodade Nina.
„Šta?”, upitaše u horu.
„Govorio mi je o Eterei kako ona mog dedu drži kao
roba. Sve u svemu, da ga iskorišćava. Ne verujem u to.
Znam da je istina drugačija. Ipak...”
„Ipak, šta?”, ponoviše jednoglasno.
„Ali moj deda je tamo gore. Nije više ovde sa mnom.
S nama svima. I ja ne mogu biti s njim. U redu, s vreme-
na na vreme nađem njegova pisma, povremeno ga vi-
dim na nekoliko sekundi kada odem na Ksoraks. Ali to
nije isto kao da je živ. Razumete?” Nina je dodirivala
svoju kosu i od uzbuđenja trzala glavom.
„Razumem te Nina, ali gledaj, činjenica je da se sve to
dogodilo zbog Karkona. On je ubio tvog dedu. Važno je
to što profesor Miša sada živi na Šestom Mesecu. Zato je
od tebe tražio da spaseš tu veličanstvenu planetu s koje
potiče čitav život vasione. To si nam ti objasnila. Kako
sad možeš u sve da sumnjaš?”
Česko je izrekao zaista lep govor u kojem Nina oseti
svu naklonost svojih prijatelja.
„Hvala Česko, nisi mogao ništa lepše reći”, uspe da
izgovori devojčica i pomalo dirnuta, zagrli prijatelja.
„Kakva sam budala. I kad pomislim da sam vas upravo
ja uvukla u ovu složenu i opasnu avanturu!”
,,Za sve je kriv Glas”, dodade Fjore, ,,i ne zaboravi da
če Karkon upotrebiti svaku moguću magiju da te pobe-
di. Ali mi ćemo biti jači. Videćeš.”
Roksi uze u ruke Birovljevu knjigu i brzo potraži stra-

nice s nacrtima Ijudi-robota: „Hajde Nina, označi ove ko-
dove. Ako je tačno da će Grof sada dovesti ove androide,
mi čemo biti spremni da im se suprotstavimo.”
Devojčica sa Šestog Meseca uze hartiju i olovku i
prepisa brojeve, zatim cedulju stavi u prvu fijoku stola:
„Sada mi posedujemo Brojeve-Čarobnjake. Karkon ni-
kad neće pobediti.”
Sat u laboratoriji pokazivao je 15 časova, 43 minuta i
5 sekundi. Fjore priđe vratima govoreći: „Sada idemo u
shopping. Jeste li zaboravili da moramo pripremiti po-
klone? A toliko ih je... Dakle, pokret.”
Prvi put posle toiiko meseci učenja i alhemijskih for-
mula, petoro prijatelja je izašlo u šetnju. Venecijanskim
ulicama kretala se masa sveta zauzetog oko poslednjih
priprema za Božić, dok je sneg polako padao dajući
gradu bajkovitu atmosferu. Božićna muzika, zvuci zvo-
na i gajdi, pesme i horovi, činili su Veneciju zaista
magičnom. Na malim trgovima bilo je vašara i osvetlje-
nih tezgi, brda kolača, ušećerene jabuke, slatkiši s bade-
mima, šećerleme i peciva za svačiji ukus. Česko je već
izabrao šta će pokloniti roditeljima, a Fjore je kupila
parfem za mamu i kaiš za tatu. Dodo se kolebao, nije
znao da li da uzme ocu šal ili rokovnik. Roksi je napu-
nila torbu slatkišima, ali sladokusac kakav je bila, goto-
vo sve je pojela. Nina se zaustavi pred izlogom s pliša-
nim igračkama gde je bio ogroman medved koji je igrao
tip-tap: „Evo, uzimam ovo za svoje roditelje. Tako će se
u Ferku uvek setiti mene kad ga budu videli!”
Deca nisu zaboravila ni Hozea, Puslicu i Karla Ber-
notija: za svakoga mali pokloni, nežne misli.
Poslepodne je prošlo za tren i kada je bezbrižna
družina stigla na Ponte di Rijalto ugleda jednu malu
gomilu tamo okupljenu: „Hajde da

vidimo šta se dešava”, reče Fjo-
re potrčavši napred.
Prizor koji se ukazao pred
njihovom očima nije bio ni
malo prijatan. Tu je bio
gradonačelnik koji je deci
delio nakićene paketiče.
Fotografi su sevali hiljadama bli-
ceva da bi ovekovečili LSL-<_
kako se smeši malim Veneci-
jancima koji su srečni prigrlili po-
klone.
Česko nije uspeo da se uzdrži: „Lepo,
bogami! Daje poklone, a onda strpa decu u zatvor.”
Gomila se razmače i svi pogledaše u Česka koji pocrvene
kao paradajz. Nina ga povuče u stranu i pokuša da ga
odvede dalje, ali LSL pruži ruku i dohvati dečakovu jaknu.
„Šta si kazao?”, upita gradonačelnik.
Česko ga pogleda pravo u oči i, mada se tresao od
straha, pljunu mu.u lice.
„Ohhhhhh!”, uzviknuše prisutni. LSL se napravi kao
da to nije ništa i očistivši lice maramicom pusti Česka da
ode, govoreči: ,,Ta deca vole uvek da zbijaju šale. Božić je,
neka ih.” Zapravo, Markiz je kipeo od besa i okrenuvši se
ka petoro dece, promrmlja: „Uskoro ćete skupo platiti.
Potrudiću se da vidite šta je pakao.”
Nažalost, uopšte se nije šalio... Probi se kroz svetinu
koja mu je pljeskala, uze u ruke jednu dcvojčicu i ponovo
postade Ijubazan i nasmejan: trcbalo je da glumi dobrog
gradonačelnika i da Vcnccijancima odvrati misli od ma-
gije Krilatog Lava.
Dodo uze Česka pod ruku i odvuče ga.
Ninai tajna OSME NOTE
»Česko, ma ti si lud. Šta ti pada na pamet. Hoćeš li da

nas sve strpa u zatvor Pjombi?”, reče Nina Ijutito.
„Izvini, nisam mogao da ćutim. Ovaj gradonaćelnik
izaziva mi gađenje.”
Dečak se pokajao što nije uspeo da se uzdrži, ali
videti LSL-a kako mazi decu, bilo je previše!
Nestalo je veselosti i euforije oko kupovine, svi se
rastužiše, stvarnost koja ih je čekala svakako nije bila
prijatna. Ali Fjore, sa svojim uobičajenim Ijupkim drža-
njem maloga snoba, zaustavi se pred izlogom s nakitom i
glasno reče: „Toliko bih želela onu narukvicu s malim
zlatnim srcima. Gradonačelnik svakako ne daje poklone
te vrste. U njegovim božićnim poklonima mora da je sa-
mo bofl.” Česko i Dodo prsnuše u smeh, Nina i Roksi
zapušiše usta i otrčaše da ih gradonačelnik ne ščepa. Kada
su se vratili u Vilu Espasija, staviše pod veliku jelku sve
poklone koje su kupili, pred Ljubinim očima punim Iju-
bavi; ona se topila od zadovoljstva pri pomisli na veličan-
stven Božić.
Za vreme večere, kada su deca već bila otišla kući
svojim roditeljima, profesor Hoze obrati se Nini. Oči su
mu sijale kao da je našao nešto važno. „Moram hitno da
pričam s tobom, idemo u Dvoranu s kaminom”, reče,
povukavši devojčicu za ruku pred zgranutim pogledom
Puslice koja je donosila na sto lepo pečeno pile s krom-
pirićima.
Kada su seli u prostrane fotelje, nastavnik izvuče
neki dokument i pruži ga maloj alhemičarki: „Čitaj,
važno je”.
Nina otvori list i pročita pažljivo:
POG. 11 - Deda Mišin dar (
\ 1
r Venecja. Arhivplemenite markiškeporodice Loredan
Tajni doknment.
Loris §ibilo Loredan, markiz, poznaki naučnik n oblasti
Alhemje Mraka i Oknfrne magje, izumMeJJe Alketarota.
„Svih mi čokolada na svetu! Gradonačelnik je čarob-

njak!”, uzviknu Nina skočivši na noge.
,,Da. Čarobnjak Okultnog. Opasan alhemičar. Znao
sam da nešto ne valja kod te osobe, tiho reče profesor.
„Ali gde ste našli ovaj dokument?”, upita devojčica.
„Išao sam u staru Biblioteku Marčanu, na trgu San
Marko, a lukavstvom sam uspeo da uđem u prostoriju s
tajnim venecijanskim dokumentima”, ispriča Hoze oči-
gledno zadovoljan.
„Profesore, stvarno ste nezamenljivi. Ali... šta sad da
radimo?”, upita uznemirena.
„Moramo da ga razotkrijemo, tako če čitav grad
znati da je on opaki čarobnjak i da je njegov Proglas pro-
tiv magije lažan, da ga je izdao samo zato da bi prikrio
zlodela grofa Karkona. Samo, moramo biti strpljivi i
veoma oprezni”, objasni nastavnik. ,,LSL ne treba da
sazna da nam je poznata njegova tajna.”
„Svakako, svakako, u pravu ste profesore”, potvrdi
devojčica i držeći i dalje dokument u ruci, upita: „ Ali šta
je to Alhetarot?”
„Verujem da su to magične karte za tarot, ali ja ih ne
poznajem. Tvoj deda ih je proučavao, ali nije mi nikada
ništa objasnio. Mislim da je opasna stvar, monstruozan
izum!”, odgovori Hoze sležuči ramenima.
276 } Nina i tajna OSME NOTE
„Onda ću to ja da otkrijem. Obećavam, profesore”,

potvrdi Nina podižući glavu i prinoseći ruku s doku-
mentom ka srcu.
Učenica i nastavnik, nasmejanih lica, ustadoše i odoše
da smažu pile i krompiriće koje je pripremila veoma
spretna Puslica.
„Sutra svi stižu. Pripremila sam jelovnik za večeru.
Biće to izuzetno Badnje veče”, objavi Ljuba ne krijući
svoju radosnu brižnost.
„ Ali, koliko će nas biti?” upita Hoze.
Puslica izbroja na prste: „Dakle, petoro dece, deset
roditelja, dve tetke, Karlo baštovan, Vi, dragi profesore,
i ja. Znači, biće nas dvadesetoro”, srećna odgovori ruska
dadilja.
,,Pa, možda će nas biti dvadeset i jedan”, ispravi
Nina.
,,A ko još treba da stigne?”, upita Puslica.
„Jedan prijatelj. Jedna simpatična osoba koju ne po-
znajete!” reče Nina tajnovito. Ljuba i Hoze zgledali su se
iznenađeni, ali nisu ništa rekli.
U stvari, mala alhemičarka mislila je na Maksa. Tre-
balo je na neki način i on da učestvuje u velikoj noći,
svakako ne treba da bude sam u Vodenom Podzemlju
dok svi proslavljaju Božić!
Jedini način da niko ne primeti da je Maks android
bio je da se on preruši. Ali kako?
Sledeće jutro Nina otrča Dodoovoj kući. Najpre je
ispričala šta je otkrio profesor Hoze i to da je LSL opa-
san Čarobnjak Okultne magije koji je izumitelj Alhe-
tarota.
„0... O... Okultna ma...gija? Pa onda i on ve... ve...
veruje u magiju!”
POG. 11 - Deda .Mišin
Nina nije imala vremena sve da objašnjava prijatelju,

htela je samo da ga umiri rekavši mu da če ubrzo gra-
donačelnik biri demaskiran i pobeđen.
„Reci to ostalima, večeras nečemo moči puno da
pričamao, biče tu i naši roditelji, a profesor Hoze sva-
kako neče biti u prilici da objasni šta je pronašao. Ali
sada, treba da mi učiniš uslugu”, insistirala je Nina.
„Treba nači neko prikladno odelo za Maksa, tako če i on
moči da prisustvuje božićnom banketu!”
Atelje Bauta gde rade Dodoovi i Českovi roditelji,
bez sumnje, imaće neki kostim za Karneval koji bi išao
uz ovu priliku. ,,Na... na... nađeno. Idem sa... sa... sada u
trgovinu i do... do... nosim ti ga, a da moja ma... ma...
mama nište ne opazi.”
Dečak riđe kose i lica punog pega našao je zaista
pravo rešenje!
U pet sati posle podne Vila Espasija vrvela je usled
velikog komešanja: Vera i Đakomo, upravo pristigli,
raspakivali su kofere zajedno s Ninom. Kad se začulo
zvono, pas, mačak i devojčica potrčaše u
atrijum: bile su to tetke Andora i
Karmen. S raznim tor-
bama i paketima, i
one stigoše. Grlje-
nje i poljupci di-
muše Puslicu koja
je, sva izmaza-
na od brašna i
šlaga, trčala ta-
mo-amo od ku-
hinje do Dvo-
rane na uglu ru-
ža: sto postav-
POG. 11 - Dedi Mišin dar
Ijen za večeru bio je čudesan:

na belom izvezenom stolnja-
ku behu beli i tirkizni tanjiri,
kristalne čaše, srebrni sveč-
njaci i grančice imele. Sve je
bilo spremno za veličanstve-
no veče. Andora gotovo kri-
šom ode ka Nini i stavi joj u
ruku jednu vrečicu: „Ovo je
moj poklon za tebe. Ali ništa
nemoj reći ni Karmen, ni tvo-
joj majci. To su stare Ijubi-
časte perle tvoje bake, princeze Espa-
sije. Sačuvala sam ih sve ove godine i
sada su tvoje.”
Tetka je poljubi i Nina je zagrli zahva-
Ijujući.
Čim je bila sama, devojčica pogleda u vrećicu i
vide perle, uze jednu i instinktivno je stavi u usta.
,,Ma miriše na biber. Pecka za jezik!” Nina u trenu
shvati da ovo nisu perle več Ljubičasti biber. Knjiga joj
je najavila da če on stići s njenom rodbinom!
U 19.30 stiže ostatak društva. Roditelji Nininih pri-
jatelja odmah se sprijateljiše s devojčicinom rodbinom i
žene odoše da pomognu neumornoj Puslici. Karlo Be-
rnoti i profesor Hoze proveravali su ima li dosta drva uz
kamine, dok tate počeše veselo da ćaskaju.
Dodo je u rukama imao paket i prišavši Nini pro-
šaputa: „Imam o... o... odelo za Maksa.” Nina poskoči
od radosti i sišavši s prijateljima ka Vodenom podzem-
Iju, pokaza im Ljubičasti biber.
„Živela, našla si ga!”, uskliknu Roksi tapšući rukama,
dok su i ostali galamili od zadovoljstva.
EO<_>. 11 - ueaa Misin aar
Kada su stigli u laboratoriju pod lagunom i pokazali

Maksu odeću koju treba da obuče, android odmahnu
glavom i ne htede apsolutno ni da čuje. Nije hteo da
stavi na sebe to neobično crveno odelo.
,,Ni ne pomiksljam na to! Nikada to neču obuči. Ja
sam ozbiljan android”, neprestano je ponavljao dok su
Roksi i Fjore nastojale da ga ubede. Česko i Nina su
držali u rukama periku od sede i talasaste kose i lažnu
bradu, dugačku i kovrdžavu. Dodo je držao neobičnu
crvenu kapu s belom pufnom i nije znao šta če.
Na kraju petoro užasne dece uspelo je da obuče
Maksa.
„Jako si lep. Najlepši si Deda Mraz koga smo ikada
videli!”, uzviknuše smejući se kao ludi.
Android se pogleda u ogledalo i ispusti krik: „Ahhhhh,
ma grozan ksam. Ja Deda Mraz? Ma jekste li ludi? Pa
dobro, prihvatam da učestvujem u slavlju, ali pod jed-
nim uslovom.”
„Kojim?” upitahu radoznalo.
„Moram ovu kutijetinu s crvenom mašnom da odne-
sem u Nininu sobicu”, objasni čudnim glasom.
,,To je za mene?”, upita devojčica.
,,Da, poslao ju je tvoj deda. Ali ne možeš da je otvoriš
pre ponoći.”
Mala alhemičarka pristade: bila je previše radoznala
da sazna šta joj je poslao njen deda sa Ksoraksa!
Android, krećući se nazgrapno i popravljajući bradu
i periku, uspe se na kolica noseći veliku kutiju, sam se
pope spiralnim stepenicama i položi na Ninin krevat
deda Mišin poklon. Zatim trkom siđe i uđe u osvetljenu
dvoranu.
Svi su sedeli za stolom i kada su ušla deca s Deda
Mrazom, grunu buran aplauz.
iMiia i taina OSMt MJ11
Večera je najzad počela. Maks sede pored tetka Andore

i nežno je gledajući predstavi se: „Dobro veče gospođo
Andora. Veoma mi je drago da budem pored Vas.”
„Dobro veče Deda Mraze”, uz osmeh odgovori tetka.
„Ali, poznajemo li se več?”
,,Da, ja Vaks dobro poznajem i Vi dobro znate ko
ksam ja”, reče Maks s tugom se sečajuči karkonovskog
androida.
,,Ne, zaista s tom bradom i brkovima ja Vas ne pre-
poznajem”, odvrati Andora.
,,AJi ja ksam Deda Mraz. Ksvi me poznaju!” uzviknu
zasmejavši sve njih zbog svog neobičnog govora.
Uz zdravice, meze, obilna jela i slatkiše svih vrsta,
veče je fantastično proteklo i dok su odrasli ćaskali,
petoro dece veselo je razmotavalo svoje poklone pod
velikom jelkom koja je sijala u atrijumu vile. Ali kada je
izbila ponoč, ostavili su poklone na persijskim tepisima
i otrčali u Nininu sobu da bi videli sadržaj tajanstvene
velike kutije koju je poslao profesor Miša.
Mala alhemičarka otvori je pred radoznalim pogledi-
ma svojih prijatelja: „Ohhhhh. Neverovatno! Tako mi svih
čokolada na svetu! Hvala deda!” povika gledajuči unutra.
Uvijeni u papir, videli su se neki predmeti i iznad
svega, dedino pismo.
pr——------------- .. ..,...,...■ --------»«*••■— •
/Mg/žZ djevočka.
Ovoje moj božićni dar.
Infeligerifno isforisti ove predmete.
šada siodhcna alhemičarka i savladala si već opasne prepreke. [
V • Idbrzo ćeš se suočifi s novirn iskgšenjima i siguran sam ’
da ćeš uspefi. Između osbatog i zabo šbo će fi fvoje čebvoro (
prjafeja i profesor Hoze dafi prave savefe. Aii upamki j
Alhemja § veflosfi ima s voja pravda. •.

NemoJ se o ujih oglušiti i nikada nemojpos/ušafi (jias. j
Srećan Božić 1
1004/04 OfltlJA
■ Deda Miša z
—
Nina nežno izvuče prvi predmet, bila je to jedna

staklena kutija u obliku zvezde koja je gore imala uti-
snuta dva slova:
„K.K.? Ko zna šta se nalazi u toj kutiji”, zapita se Fjore s

velikim zanimanjem dodirnuvši staklenu zvezdu.
»Sadrži neku gasovitu belu supstancu”, odgovori Če-
sko koji je želeo odmah da je otvori, ali Nina je ponovo
spusti govoreći da bi moglo biti opasno: „Otvorićemo je
u laboratoriji, sigurnije je.”
Zatim devojčica izvuče iz kutijetine drugi predmet:
bio je to Sikim Kadim, drevni egipatski nož koji je
koristio Oziris. Gore je pisalo:
Mnai tajna OSMENOTE
Mfi (5A
bwb:o &a ka-m s
&$£ TB ŠOM °
oWWa fcii
BMS UTB Tfl TMšA
„Sikim Kadim! Njime me je Oziris posekao da bi
pustio krv i spasao Fjore”, uzviknu iznenađeno Roksi.
,,Da, to je baš taj. Ali ne možemo ga koristiti. Gledajte,
piše da se može otvoriti samo kada bude nužno”, reče Nina
izvlačeči treći i poslednji predmet. Nešto veoma važno:
Alhetarot. Špil karata povezan plavom trakom, sastavljen
od dvanaest dugih uskih karata. Iznad je pisalo:
OfSTMšm M ZA
„Alhetarot? Ono što je LSL izmislio! Odlično! Sada

znamo i njegovu tajnu”, uzviknuše svi u glas. „Ali ne
mogu se sada gledati te karte jer će magija odmah ne-
stati. Treba da čekamo i da ih koristimo za vreme nekog
putovanja”, objasni Nina.
,,Pu... pu... putovanja? Gde?”, upita Dodo pogledu-
juči u Alhetarot.
,,Ko zna, možda će to biti neko putovanje u prošlost
kao ona koja smo već doživeli”, odgovori mala alhe-
mičarka.
„Nina, sada si u svakom pogledu prava alhemičarka!
To je tvoja budućnost!”, uzviknu Česko.
„Naša budućnost!”, dodade devojčica prilazeći prozo-
ru kroz koji su se videle sjajne i svetle zvezde, i mesec.
,,Na...našabudućnost?”, ponoviše u horu.
Nina pogleda četvoro svojih prijatelja i smešeći se
odgovori: ,,Da, i zajedno ćemo je doživeti”.
Karkonove
BELEŠKE
PRtMISA
Ono štoje ovde dobe istoje fao i onogore. ĆA ono štoje

gorejednafaje onome što se nadazi dobe.
Uz pomoć samoga može se postiei poni-
štenje
VetarnosimisG. idušese isušujunasunciu "Deca
umiru, asvetćost nestaje.
Zdo ponovo vlada.
Ćetvoro neprijatelja trebapobediti, četiri Tajne otfajti
da bi se mogbo VJZATdATl.
VEL1K1POČLTAK
Prva KarJpnJansMi (podina - 75 časa i 45 rniniMa. 5 maj -
Mesec pan. M\ars n ravnoteži. Piuton skriven Jupiter n aspekPn.
‘Jb ječas,to jedan Vetifog Točetfa. Danasmogu

progfasiti rađanje Pdfiemije Jfrafa fcoja će razoriti Affie-
mijuSvetfosti. Tofožaj planeta igafafsija pomaže mi da
razumem sudbinu svojift afcija
/
Jfeprjatej fogatrebgpotući jeste Jfi-

fiaif Jfisinsfi fgji poseduje tajne Jfiste- *
riozne Tfanete ‘Ksorafs i fgji predvodi
‘Dobro protivZfa.
‘Ja, ‘JfarfonTfa’d’Oro, JfagisterJfagi-
cum, osvojicu Šesti Jfesec i postaču najveci af-
femičar vasione. 'Upravfjacu svim živim bićima, ži-
votinje će biti moje robfje, zvezde, meseci igafafsije biće
samo moji. Da bif sve to postigao treba da ubijem
profesora Pdišu i njegovog prijatefja i pisca ‘Birijana
Tirova.
ONI ZNAJU ONO ŠTO JA JOŠ NEZNAM.
ONI SVE ZNAJU O KSORAKSU I ALHEMIJ-
SKOM SVETU
Imaju instrumente i nepoznate afftemijsfče moći. 'lmaju
zfatni sfćiptar nazvan ‘Tafdom Lufćs, veoma moćan,fcgji
sigumo potiče sa Ksorafaa........
Oduzeću gal Izvršio sam već većiê magijei sad
izučavam način za definitivno zarobfjavanje čAdftemij-
sdift ‘Tajni: ‘Uoda (Nejafcg duša), Zemdja (Začarana du-
ša),Vatra (‘Jaftg duša),Vazduft (‘Btistava duša). Znam
tri mašine za vradžbine Koje fioću da napravim da bifi
zarobio tri ‘Tajne. Tifiza četvrtujoš ne znam /<gju magiju
da priftvatim jer je najsfoženija i najteža za zarob-
fjavanje. Za nju ne fcgristi začarana mašina.‘Treba nešto
drugo...
Kgda ‘Tajne nisu na svom mestu, ‘Dobroje osfabfjeno.
Tada su dečje misfi. uništene, ‘Misao Života umire, fa-
staviceuviše ne mogu prenositi dečju maštu na Šesti
Mesec fcgji tadapostaje ranjiv.
SVE MITO DONOSINEIZMERNU RADOST.

NVMER0MAG1JA
1 MEHAN0GE0METR1JA
Drnga ćarkonijansća Jodina - O časova / 50 rninuta. 50.
decernbar-AAesecmiad. Saturn nsporoj rotaciji. Veneraza
tarnnjena. AAars u aspe/fu.
‘Posfe više odgodinu dana istraživanja i afhemijsl(ih

proućavanja, uspeo sam da transformišem prve brojeve u
mehanufe sife. Samo tašjo moći ću da /(onstruišem ma-
šine u Hjoje ću zatvoriti tri Dajne. lafjo sam ift se sada
do^gpao i nisu više na mestimagde su ih (Dobri Čarob-
njaci friG. svift ovift vefova da bi pomagadi Šestom Ode-
secu, energija fojuproizvodejoš uvefcje moćna i opasna.
Z>ato moram da if zatvorim u siguran i nedostupan
ambijent. Z>ato sam modififovao matematifji zaftva-
(jujući Ubedujućoj fJ\dagijt Ubedujuća Jdagija daje moć
Afhemiji Ddrafa i može savfadatiSifhemijuSvetfa.
‘Evo /(aJ(o sam to izveo.________________
jfajpre treba uzeti MDDlČDfU 5(!A5tjTlJU, ispisati
pažfjivo brojeve foristeci LJUDIČDSTI (J'SDeflD, za-
tim tri putagl'asno izgovoriti magične reči: „9fU9rf‘E-
fKUS 9C0CTLS".___ _____ _
dada se Broj-Čarofonjačôdvaja od fista i može se
upotrefnti uz Hjorišćenje fomuda
SUfiemije Sdrafg fgje omogućuju
stvaranje veštifi magičnift uredaja.
9defiamfg i Cjeometrija više ne-

maju tajni ija sam ifi sjediniojednu s
drugom. (Tafo su svigeometrijsfi obfici i
cdhemiji.
Svafgm Bnju-Čarofmjaču odgovara
mogu da fgnstruišem mo-

ćne mašine u fojima će se na-
(aziti ‘Tajne. Već samzato od-
redio Sofu za vradžfine.
0. 9jULU jeste početaJp svik ‘Brojeva-Čaro6njal^g.
Onaje ‘MončOBjviHpostojećiH mefiamzama. ‘Rgvnottža
motora jeste držanje brojaO uvetčna severu. ‘Motor se
napaja vodom.__
’l. fEUUJjjeste ‘Broj-Čaro6njalj^pjipovezije dečove

sva^gg mefianizma i odflovara TOLU^LHMA. Svattjg
polugaje namagnetisana.
2. (DVfLjeste iBroj-Ćarobnja^fyji omoguća.va da se
đefovi meftanizma mogu zafačiti i odgovara
Svafgûâ ima na raspofcgj^
VPONOĆ SAM VB1O
B1R11ANA B1R0VA
Trećp Karkoni/aiishi godina - 2 saća 'jninnta ć>. Jjdi -
ćšunce i AAesec u fazijpomračenja ćšattirn zasnt mećeorima, Jupiter
s/riven.
J/ije fiteo daprizna! 9\fije ftteo da mi f(ažegde se tačno

nadazi Šesti ‘Adesec i f(af(o se dofazi tamo. Tucao sam u
njega iz Tandemona Tdortadisa ionse sručio na zemfju
stežući u ruci ‘Taldom Lufcs. Tjažafost pritisnuoje ne!(o
dugme na tomprof&tomžezfu. i izgovorio nerazumdjivu
rečenicu. Zatim se s njegovog te(a podigao o6(ai(,6elog
dima: toje bi(a njegova duša !(ojaje otišla da/el(o. Tdožda
(Dobri Ćarobnjaci ne umirustvamo. Tdoždažive u nefaj
cfrugoj dimenziji. Tdoždana^Ksora^su. Tdogučeje! JJ(gje
tai(g, onda i to moram da otfrijem, ad u ovom trenut!(u
žedm samo da etiminišem Keprijateje saZemlje.
Sadće na redu biti profesor 9diša, nadam se da ću moći
da mu otmem Tcddompre no što umre.
U očeJ(ivanju sbedeće borbe, transformisao sam druga
četiri broja u ‘Brojeve-Čarobnjafie.
3. Broj-Ćarofmjal(faji sadrži
efel(tričmi mrežu svaJôg mefanizma.

Kroz‘ELEKTJOĆKfE L1C‘E profazi
struja razRčitog na.pona dofrie dode do
mifion vofti.
4. ČEfTl^je Eroj-Čarofnja^ljoj i
‘TOČKp^lUdEi. Točljovi su
podmazajii OCdBlOCd ze(e-
nim idjem napravjemm od zmajeve
pCjuvačê. i (abuđeg urina.
meftanizmu. SvaJî vadja^može bitij~iJ(siran i(ipolgetan.
6. ŠESTje Broj-ČarobnjaČôji stvara

ANDROID ANDORA
Čefvrta TarfoiijjaiisKa (jodina - 15 časova i 56 minnta. 2
febraara - pan Mesec. Mars a opozicip Uran a brzoj' rofacj'j'i. Tupi-
fer u usporenoj fazi.
OvihgodinaprofesorTdiša obučioje svoju mafu unufu

Tfinu, ćerfu Vere i Dafgma T)e Tfpbifija. Tfina ima affie-
mijsfe moći i može za mene postati istinsfg opasnost.
T)ofjc porodica živefa u tMosfvi sve je bifo mirno, ali
posfe stvari su se izmenibe. Onda sam fjonirao jednu
devojčicinu tetfju, ftndoru: moj najmibiji androidljgji će
/(gntrobisati tu bafsuznu veštičicu. Tjina će ovifi dana
stići u Jdadrid ija sam već pripremio androida: Andora
će biti izuzetno zfa. Z>amena s pravom tetfgm bifa je
veomabaJjgl ____' _______ __________
‘PravaAndoraje mojazarobfjemca: fgntrofišuje mafi
androidi u Zamfu u Tbfedu, jfećemgći dapobegne!
Tfina ne bi trebafo da ometa moje projefge: fažna
fAndora držačeje na o/(u. Usmrtiću njenog dedu, tafg ni
on neće više ništa moći da učini. Odoja afftemijsfa istra-
živanja idu veoma dobro i završio sam Tfumeromagiju
Dafje, mogu da tpgnstruišem uređajezazarobfjavanje
‘Tajni._________________________________________
BLIŽISETOBEDSL
7. SEDflfMje ‘Broj-čarobnjal{ljcji stvara E1BSEM.1DE.

Svafa piramida ima zapafjen vrft faji zagreva vodu
motora i po/jreće mefumizam.
8. OSSEMi je ‘Broj-Ćaro6njal( J^gji stvara ‘DUCfEE-

Zadata^ jopti jeste da održavaju težinu osovine mefiani-
zma. ‘pugfe idusjedne na drugu stranu
9. ‘DE'ČEEje‘Broj-Čarobnjaffoii stvara EDfRDLE-
LOEITELDE. Zadatafparafelopipedajeste da održava
tečnosti i affiemijsfce supstance mafumizma (Bez affjemij-
sfj/isupstanci ne funfcioniše nijedan mefiamzajTL
FORM VLE ALHEM1J E MRAKA
ČLvrta Karkonljaiiska jodina - 22 časa i 20 minuta. 5.
sepjšembar - Sjunce gačamnjeiia Mesec star, Plutjon vidjjiv, Venera
zamagjena. 2ran u aspektu.
Završiosam zbirtjuformučaSČfiemječtroJ'a. Stvorio

sam veomamocne magične mešavine jgje mi omogu-
ćavaju da napravim mašine u Jje ćuzatvoriti Tajne. Za
sada mogu da napravim samo tri. Za Četvrtu tajnu čgja
je najsćoženija i najteže se bćoîra, trebadasmisćim novu
magiju.______________________________________
Sobaza vradžbine spremnaje daprimitri mašine. Sve
je savršeno.
Zašest mesecibćoljjraću tri dajne.
T1HO ZLATO
Staviti tri fcibe zbata da se topi 6 sati mešajući svašjg 2

minuta, zatim dodatipseće iznutriee i 6 IpolČpšijifLgćava.
(Da bude potopbjeno 24 sata. Jedinjenju dodati bDavoji
dim. ‘Tihozlato sbuži dazačara Troj-ćmrobnjakjšjULil
Higji stvara motor
NLJASNO SREBRO
Uzeti 2 Ijja čistog srebra i topiti ga 2 sata, zatim

dodati 15 ^gpi Lažne /(rvi, 6 /(gpi iz Crva trufeži, 8
grama 'Uspavanog pepefa. 9dešati2 minute.Sup- x.
stanca će se stvrdnuti i pomoću nje se pravi /
vefifj deo ((pmponenata začaranift mefia-
nizama.
LAŽNA KRV
‘Ibje fcrv /asmejane ftijene, /(oju treba ostaviti da se
ustaje tri sedmiee u bafjgmom sudu. 9jije
_ ^L za pijenje jerje smrtonosna, već se sje-
J dinjuje s drugim supstancama da bi im

dafa privfaČnost faži.__________
CRV1Z TRVLEŽ1
Crv iz trufeži nastaje od mozga mrtvifi otrvanifi
miševa. Ima vezivnu moćgde se prifepi, ne odvaja se
više.
VSPAVAN1 PEPEO
Samo pečenjem gcdubova sa perajimaod morsfgga
psadobija se Uspavani pepeo. ‘Plaveje boje i ima moc da
pofrene materiju i metafe da bi proradili.
KR1N0VA ROSA
Veoma dragocena i retfa tečnost, na- J/
fazi se fodnefift befili frinova foji izra- / /
/
stujednomusvafjfistogodina.(Dabi ■■■ r ..
sedobUoppfaCitretPgsepotrebnoje C'
bgr deset fpinova. (Da bi se začarafe
mašine dovofjnoje samo 10 fcapi i traju desetgodina.
________ROGAT1TOPAZ_________________
ffoje dragi fgmen veoma bfede žute boje. djafazi se u
indijsfjm rudnicima i ima energetsfe moći. ûnfcioniše
faomagnet.
ĐAVOL11 D1M
_______ (Dobija se pečenjem isecfgnift mfadunaca
fofe sa jetrama i srcima pavijana.
Davofji dim se čuvg u buretu od
azbesta. Jedan je odglavnift sasto-
k ___ _____________ jafa za pripremu ffiftog zfata.
■
0MB10
Ljigava tečnost zefene boje spravfjeno od zmajeve
pfjuvačlfe i fabudeg urina. ‘Toje dragoceno idje foje po-
fcreće točfcgve mefumizama.
________________ TENZ1JVM_______________
Veoma otporan materijafstvoren odčefifg i tečne
fjože. Totrebnoje 4 tjgfa čistogčeGJjg i 2 Gtre
tečne Ićože. ćMešati 6 sati i 3 minuta.
................................. V-r.____ ______ ..___ ___________________________________ ___________________ _
Usuti u odgovarajuće posude i

pustiti dd se fjondenzuje.
STEN0V1T1 KAMEN___________
tvrd fgmen. Jjastaje fao re-
zidtat sjedinjavanja cme zeudje i če-
Gfja. Totrebno je 5 tjiba cme zendje i 2
fjjd čistog čeGJâ: topiti 5 sati pa osta-
viti da se fdadi tri dana.
MLKO STAKLO
fRezidtatje sj^dmjavanja stafda i pene bebog obbafca.
's Totrebno je 3 grama stafad i 5 grama peneod
obbaifa. sjediniti dva ebementa i staviti u bočicu i
protresti 7 sekgndi.Onda ostavitinasuncu 5
\sati. Ttečnost će se rasfcbađiti tel(J(ada bude
\ usuto u meftanizme začaramfi. mašina. Sbuži
_............. .. ..... MAT1ČNA HAKT1JA.....................

‘ otrebanje originadni egipatslj. papirus. jProsuti po
P
njemu Tjrinovu rosu, fazje mbejjg i praft odsajtra. jfva-
siti dva dana. 9jg 9datičnoj ftar-
tiji ispisuju se brojevi foji se tran-
sformišu u ‘Brojeve-Ćarobnjaê.
LJ VB1ČAST1 GftAFIT__________
Sitno istrugatigrafit, staviti 8grama u činiju i dodati 15
Ostaviti da odstoji 5 minuta. Smesa /(gja
nastaje s/uzi za izradu ofova/jg. Samo o/ov-
fama od Ljubičastog grafita mogu se ispi-
sivati brojevi na ftfatičnoj fiartiji.
LLK0V1TA TRAVA
Listovi Lefjgvite trave zefeni su i veoma vefi/fi feče
rane afg se spade i pretvore u pepeo.
SVMPORNA MAGMA
'Tdagma prfupjena od vufans/jifL erupcija pomešana
sa tečnim sumporom i sve to Ijuvano 7' sati i l3 se/jundi.
Ufacuje se u veštačlje vene odrasfif. androida. db je
njiftova /(rv!
ZAR0BL1FNE TATNE
PefpKpripprij'aMs^diodina^LO ćasovc i 15 m'uuta. Ifebruara -
PhKou zasnf meteorinia. Snnce n ^kspjozivngj fazi. Idran skriven.
Mars u aspKbu. Mesec pgn.
9jgjzad, posle toGfo napora, fanstruisao sam tri ma-

šine i uspeo da definitivno zarobim ‘Tajne.
09^ SU
SA'DAMOfE.
'Bfotfirane su dečje misCi, faste id više ne prenose na
Ksorafa. Šesti Tdesec umire. AG, treha da tdnjem profesora
Sdišu. On ima ‘TaCdom Lufa i mogao bi ponovo uzeti
Tcjne. U6iću i 9(inu, njegovu umdu-
U Sobi za vradžbine ncdaze se dve staffene boce visofe
višeod metra i sadrže tečnosti neodredene 6oje: sfužeza
napajanje mašina. Ćetiri bafgmepbočepričvršćene opod
potrebne sudasene rasipa energija Širofî pCita^suds
raznimpadieama, štapićima i cevčicama odmetcda, sbuži
za održavanje uredaja. To zidovima su nacrti meha-
ničHjfc uredaja, abhemijsê fomude i imena metcda pod-
vučena crvenim: veoma važne bebešfe!
Trimašine prave jednaJjgstrani trougao i medusobno
su povezane čebičnim cevima i ebeljričnim žicama. U
središtu trougba, nadazi se ôrmibo iste vebičine foje se
automatslćj o^reće tdevo.____________________________
Tomoću ‘Brcjeva-Čarobnjalja i Udefianogeometrije fjm-
struisao sam uređaje: kjodoviza bbofjranje ‘Tajni ncdaze se
T.1710111 l&npjuteru u (aboratoriji 9(.
1 - ‘Peć na ugcdj fgja emituje zagćušujuci pisa!(- Tu

samzatvorio TajmiZendje - (od 6065512,.
_ „-2 - uz£sjnsenaâzedorn1^
gigantsîfi fistova (Lefgvita trava), a
ne/(i su na vatri. — U nju sam zatvorio
j >
fe
3 - Hafeta s osvetfjenim o/fnima.

il njojjezarobfjena ‘Tajna Vazdufa
-kgd6065514.
Z« Četvrtu tajnu, Vodu, našao sam veotna tajno mesto.
Sfjrio sam je na veoma udcdjeno mesto gde je nifg nitćgda-

neće naći Ćetvrta tajnaje najmoćnija i najvažnija: aHjos
ne znam fafg daje upotrehim! Sdoram
daproučim, dasftvatim
Onda će S(soraJ(S biti moj!
VB10 SAM PROFESORA M1ŠV!
Peća Karpotiijatisša (joditia - 1 čas i ž rnimrta. 5 jara -
NeMoza Kašmja na vidikn. Mesec razdeljen. Mars osvePijen
Ubio sam ga! ‘Da, profesor Tdišaje mrtav. Tre ne-

foCdjp sati uspeo sam da udem u Kdu ‘Espasija i borio sam
se s njim Tucao sm iz Tandemona Nbortabisa i on je
odgovorio bacajuci ptamenejezdje iz svog Tcddoma Lu-
/Ćsa. Ad bio samjaći: posbao sam mu veoma moćan strujni
udar. ‘Kadsamgapogodiopaoje nazerrdju... no iznenada,
njegovo se tećo pretvorićo u svetbost. ‘\estaoje. 9jg podu
nije ostao ni trag. 2 ‘Taddomje nestao!
(Mišaje išćezao fcao i Tirov!
9doja sledeća žrtva biće ‘Kina!
‘Taćdom Lu!(s je sada njen i ne znam fadfo se opet
pojavio! 'Nboždaje profesor fMiša, (ada je nestao, ućinio
da se ztatno žezbo opet pojavi posle mog odTaslća! Kova
perfidna magija tćoju nisam predvideo!!!
TAJNA M0J1H AHDR01DA
Peta RarkpnijarisJv (jodina - 21 čas i 1? minuča. 2Q jpna -
Satiirn u opoziciji. Aiesec pun, 3unce u aspekfd. prejo Piutona
prešao rneteor
Da 6iftpobedio Pfinu.
koTistruiscmja mojif androi-

da, Tice mi potrebni! Za sada
_____ se oslajijam na desetaf vrlb spo-
sobnift tfjinaca androida. jdi njiftivo srce
trajačejošmafo. Dojedanaestegodineži-
usadio u njifiovegrudi, zatim segase. Umi-

ru. Treba da nađem načina da duže traju i da
pronađem zdrave mačfe s otpomim srcem. Sto se tiče
mojif. odrasfifi androida, miran sam. Oni nemaju srce!
Žive stogodinazafivafjujuči magičnoj tečnosti foja pro-
tiče njiftovim veštačfjm venama: SUfJ\d!PO!Rj(fi
je izvrsna! Struftura imje sfožena i mogu da pofrenu
moždani etefjrićni sistem i u veoma teš/jm ustovima.
Instalirani mi/jpčipovi imaju. višej-unJ&ja ipromenjivi
sil Andoraje moj najboćji android,postednji mode( (pji
sam stvorio i izvući će se iaš^ juje 9jina idivatita.
Siguransam u to! Ostaća tri androidajoš su uspavani iza
sada će ostati na mestimagde sam ifigos(ao. flJjjviraću
ifi !<gda 6ude potrebno!
SADRZAJ
PROGLAS 4
PROLOG 5
Poglavlje 1 - Kobno spasavanje i Srebrna Kocka 7
Poglavlje 2 - Verbum Tinta i plavi Platon 38
Poglavlje 3 - Karkonovi Brojevi-Čarobnjaci i Maglovita Nula 59
Poglavlje 4 - Doodov izazov i Ninin san 74
Poglavlje 5 - U Ozirisovoj zemlji 100
Poglavlje 6 - Knjiga mrtvih i tajna Toirana 125
Poglavlje 7 - Haua i Ondulin glas 152
Poglavlje 8 - Opasnost od Zmijskih očiju 174
Poglavlje 9 - Dokument Čarobnjaka i Andorino zbogom 196
Poglavlje 10 - Saslušanje i violina iz trećeg tornja 230
Poglavlje 11 - Deda Mišin dar 262
Karkonove beleške 285

Muni Vičer
Nina i tajna Osme Note
Izdavač:
IKP EVRO, Beogradska 6/III, Beograd
Za izdavača:
Novica Jevtić, direktor
Urednik:
Mladen Vesković
Tehnički urednik i priprema za štampu:
Milan Bogdanović
Prvo latičnično izdanje
Štampa:
Bakar, Bor
Tiraž:
2000 primeraka
ISBN 86-505-0222-9
CIP - KaTaflornsaijnja y nytvmKaijnjn

Hapoflna SnSrmoTeKa CpSnje, Beorpau
821.131.1-93-31
BHHEP, MyHH
Nina i tajna Osme Note/Muni Vičer; prevod s
italijanskog Dolores Kalođera-Petrović; [ilustracije
Ilaria Mateini], - 1. latinično izd. - Beograd: Evro,
2004 (Bor: Bakar). - 312 str.: ilustr.; 21 cm
Prevod dela: Nina e il Mistero dell'Ottava
Nota/Moony Witcher. -Tiraž 2.000.
COBISS.SR—ID 114786572
Autorka
Sada svi znaju da je Muni

Vičer pseudonim italijan-
ske novinarke koja je za-
pravo pomalo „Začarana
Luneta”, a pomalo Nina De
Nobili.
Uspeh prve knjige nije
mnogo izmenio njen život,
osim činjenice da se uz dva-
naest mačaka i dve male
guske koje žive u njenoj
kuči, našla i jedna koka na-
đenanaputu.
Uz to, Muni sada može da
računa s velikom druži-
nom fanova s kojima se
katkad sreče na Internetu
da bi razgovarali o njenim
knjigama, o životu i narav-
no,oNini!
Želiš da stupiš u vezu s Mu-

niVičer? Piši naelektron-
ske adrese:
monnywitcher@libero.it
i
evro@eunet.yu
Prva knjiga o Nini je:

Devojčica sa Šestog Meseca
Iseci isprekidanu liniju sa strane s

alfabetom Šestog Meseca i koristi
je kao obeleživač za knjigu.
JJ Za nekoliko sekundi sva ogledala postadoše žuta
i crvena: između visokih plamenih jezika pojavi se
Čarobnjakovo lice. Njegove oči bile su kao dve
čiode, a smeh je grmeo kao detonacija.
„Ahahah ahah, glupa mala veštice.
Mislila si da si me unišila. Baš si naivna! £,■ 1
Kako možeš i pomisliti da eliminišeš
đavola? Sad se spremi, došao ti je j
poslednji čas!”
Karkon je izgledao jači i odlučniji no m "č<-,
ikada. More ga nije progutalo. Čudom I| ।
se spasao. j
Najednom, iz ogledala iščeze njegova t
slika. Polumesec se ugasi i Nina ostade / j | |
u tami.
Posle nekoliko sekundi, pred njom ekspoldira
veliki plamen koji ode do plafona. Između vatrenih
jezika bio je on: Grof!
„Tvoje spasenje je kobno. Pošlo ti je za rukom
da se ne udaviš. Ali ja se tebe ne bojim!”, urlala je
Nina svom snagom. Bestidno je lagala i oboje su
to znali. 99 . (•) <

Moony Witcher - Nina, Devojčica Sa Šestog Meseca 2 - Nina I Tajna Osme Note

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moony Witcher - Nina, Devojčica Sa Šestog Meseca 2 - Nina I Tajna Osme Note

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Devojcica sa

Leto je prošlo, ali u Veneciji još se

Ali Karkon... da li je stvarno mrtav?

Ilustracije na omotu: Ilarija Mateini

Od srca zafivaljujem Bruni.

© Giunti junior (Giunti Editore S.p.A.), Firenze-Milano, 1. edizione 2003

Obaveštavaju se svi građani da ne postoji nikakav ,,vi-

Više od dve hiljade plakata pretećeg Proglasa bilo je

Markiz, oslanjajući se na dvanaestak sumnjivih oso-

Dvanaestog septembra u jedanaest časova ujutro, Lju-

,,Ne, ne. Nikako. Ne dopada mi se taj gradonačelnik.

u to sasvim ubedi. I uvek isto pitanje dolazilo joj je na

Uze mobilni telefon i nazove Česka: „Dakle, ti i

„Dobro, dobro. Ali glasine ovde ne prestaju! Ljuba

tati i otići da vidimo kakvi vetrovi duvaju u Palati Ka’

dobri alhemičari i čarobnjaci, imamo pravo i čast da ga

Da je stvar bila izuzetno složena bilo je više nego

Ot!(riti možeš samo ti

Opet Knjiga nije dala Nini razumljiv odgovor.

u tvom rdžJimu AH. odlučivanje na brzinu i umišjjenost da si

Još uvek s pismom u ruci, Nina podiže oči i pažljivo

onda se sve vraća, sve je jasno. Karkon želi da stupi 11

silo. Rano je još... prerano. Prvo treba otkriti sve Tajne i

„Čestitam”, uzviknu Đakomo, ,,baš lep posao!”

Devojčica sa Šestog Meseca pocrvene kao paradajz.

Samo što je Ljuba izašla iz prostorije, Vera izvuće iz tašne

Devojčica sa Šestog Meseca pogleda Ljubu koja obori

Dok se odmicala... slika se pomeri!

Đakomo je pogleda zapanjeno: ,,Ne postoji? Ma...

„Idite vi. Molim vas, kontrolišite Lava, ali da vas ne

„Evo nakita princeze Espasije”, promrmlja.

Karkon podiže Pandemon Mortalis i u jednom skoku

odgovori devojčica prateći po-

,,A šta misliš o Krilatom Lavu? Proglas gradonačelnika

menova Karkon naglo nestade ostavljajući iza sebe oštar

PodmuJčao i opasan tajje (jJas

„Knjigo, ne postoji li neki alhemijski napitak protiv

Stranice na koje je Knjiga ukazala behu Karkonove

„Vadim pokslednji zavrtanj iz metalnog mozga, pre-

bogatun poklonio zlatni rudnik. A to rečito govori o

Nina pokaza stranice iz Beležaka koje je Karkon zapi-

deda Mišu i pisca Birijana Birova, kaže da će ih ubiti i da

„Svih mi čokolada sveta!” uzviknu devojčica „Ama

Jednu (epu. šarenu magiju

»Verbum Tinta?” ponoviše svi zajedno gledajući u

Knjiga III, od Tadina De Đorđisa

Dodo se polako primače Nini i prstom dotače listić :

Knjiga je bila tanka i na koricama je bio crvenim

Nina i ostali, zapanjeno ustuknuše. U tom trenu

„Gledajte, stranice se pokreću... treba čitati...”, pro-

Tocka, trougao, piramida, binije i tač(e.

„Brojevi?”, uskliknu Nina tek što je pročitala rečeni-

Obbici i brojevi sjeđinjeni su istom sudbinom.

Nina je željno čitala, a i njeni prijatelji bili su jako

magija, dve još uvek tajanstvene stvari. ,,Pa svakako!

„Knjigo, je li ovo Verbum Tinta?”

„Ćao Maks, vidi šta sam našla”, reče pokazujući Ver-

Četjda sam te, 9fina 5523312.

Eterein glas je ušao u Ninin um, a njoj su misli bile

‘Posfuži se (jugijevim Terom.

Etereina slika nestade ostavljajući na ekranu samo

Nina je toliko želela da je upita kako je deda, šta radi.