Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Jakobson Lingvistika I Poetika

    Uploaded by

    James Smith
    10 views5 pages
    Roman Jakobson Lingvistika i poetika

    Original Title

    Jakobson Lingvistika i poetika

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Roman Jakobson Lingvistika i poetika

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    10 views5 pages

    Jakobson Lingvistika I Poetika

    Uploaded by

    James Smith
    Roman Jakobson Lingvistika i poetika

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 5
    STRUKTURALIZAM sa Roman Jakobson LINGVISTIKA I POETIKA Nauene i poiticke koxfereneje nemaju, srecom, nigeg zjed- nikog. Uspeh ednog poltickog supa rvisiod opsteysporazuma vecine ii vim ueesnika, Medutim, upotrea elasova {eta strana je nautno} Asks gdese nesaglasnost won’ pokazsje produktinijom od saglae ‘snost, Nesaglasnostotkriva antinomije 1 aapetost oblast koja se Fazmatra i porta na nova ispitivanja, Nauénim skupovima su analogne zo poiticke konferenie ve pre itrazivatkedelatnost na Antarktiku ‘edunarodni struenjact za raliite discipline nestoje da irade karte fake nepomate oblast fwstinove ple se pred istazivata postaljju najvece prepreke,nesavidivi vrhune{ provalje. Ovakav kertogatsk Poduivat bio je, kako izleda glavn zadtak nate konferenie, tu tom Pogledu njen rd bio jesasvim sspedan. Nismo lishvail kojist problemi 1ajvanijit naj sporni? Nismo li takode, nal Kako da se prebact jemo iz jednog kod dru koje termine da obraziazemo il Cakiabeza- ‘amo kako bismo spretilinesporazum sa judima fiji je uskostrucn Zar- gon drukeji? Ovakva_ pitanja su, verojem, za vedinw uéesnika ove Kronferencije— ako nei za sve— esto jsoij danas nego Sot bila pre tridana “Zamoljen sam 2a rezime pitanja koja eta poetke w njenoj ve 5 lingvistikom. Poctka se prevashodno bavi pitajem ,Sta ent edna ‘erbalnu poruku umetnititm delom?" kako je glani predmet poctie “liferente specifica veralne umetnostiw odnosu na druge umenost ‘ruge vsteverbalnog ponanj, poetic pripada vodece mestow kaj nim stuijama, Poetika so bavi problemima verbalne struktore upravo kao So je predmetslikarske analieslikorna sruktura, Posto jelingistika globslna nauka o verbalnostraktur,ipoetikasemozesmatralintegalnim delom Tingvstike, “Argumenti protiv ovakiog stava moraj se iserpno razmotrit tigen je da mnogastedsta koja poeta proutava nis ogranicena na verbalnu umetnost. Moemo ukszati na mogucnostpreobracanja Or Aeaskh vison film, stednjovekovnih legend u freske 1 miniature Popodnevajednog fauna w mike, bale rafcka umetnost. Ma Kako smeSno mogia igledati pomisio na Iijad 1 Ose w strip, izvesne “TEORESKAMISAO 0 KNIIZEVNOSTL | STRUKTURALIZAM 12s sirukturalne odlke njihove radnje ostaju oCuvane uprkos nestajanja nji- hovog verbalnog oblika, Pitanje da It Blejkove ilustracije odgovaraja Botanstvenoj komedi ili ne jeste dokaz da se ratte umetnosti mogu porediti, Problemi baroka il bilo kojeg drugog istorjskog stil peelane ‘kvire jeine pojedinatne umetnastl. Ako bismo se pozabavili nadrcali stickom metaforom, wsko da bismo mogli mimoieislike Maksa Ernsta i filmove Luisa Bunjucla Andatuaski pas i Zlamo daba. Ukratko, nose poetske odlike pripadaju ne samo nauciojeziku nego eelokupnojtcorit -znakova, tj, opStoj semiotic Ovo twrdenje ne vedi, medutim, samo 2a verbalnu umeinost vee i za sve varijetetejezika, jer jezik deli mnoga svojstva sa nekim drugim sistomima znakova ili Cak'sa svima (pansemio- ieke odtike, ‘Naslian nagin,n jedan drugi prigovor ne sad nist tobi vazilo pposebno za lteratur pianje odnosa izmedu rei isveta tie se ne samo ‘erbalne umetnosti vec, zapravo, svih vista dskurs, Postoji verovatnoca a ce lingvistika istrazivati sve moguée probleme odnosa izmedu diskursa i ,univerzuma diskursa": Sa se od avog.univerzuma verbalizuje datim diskursom i kako se verbalizuje. Medutim, istinosne vrednost, w ono} ‘meri wkojojsu—da se posluZimo retnikom iogicara entitet,jasno prevazilaze granice poetKe i lingyistke uopste. Ponekad cujemo Kako se poeta, 2a raliku od lingvistike bavi ‘cenjivanjem vrednosti, Ovakvo medusobno razgranigavanje ovih dvaju polja zasniva se na jednom danas aktuelnom alt pogreSnom tumasenja ontrasta izmedu strukture poezije i drugihtipova verbalne strukture: 22 ‘ove druge se kaze da svojom slucajnom’, nensmeznom prirodom stoje u ‘opoziciji prema ,neslucajnim’,svenovitom karakteru poetskog jezika. U stvari svako verbalno ponaganje je usmereno nekom cia, samo ciljevi radii a podescnost primenjenihsredstava Zejenom efekta je problem Kojisve ve zaokuplja one kojlistrazuju raznolike ste verbalnogopsten- ja. Postoji tesna vera znatno teSaja no Sto to kriticarima izgleda, izmedu pitanja jezickin pojava koje se odvjaju u prostoruiveemens i prostornog {'vremenskog sirenja knjizevnih model Cak i takva diskontinualna ck spanzija kao Sto je vaskrsavanjezanemareni il zaboravijenth pesnika — 1a primer posmarinootkrivanjea potom kanonizovanje Décralda Manlija, Hopkinsa (umro 1839), zakasneta slava Lotreamona (umr0 1870) meds nadrealistckim pesnicima, i snazni uica) doskoraignorisanog Kiprijena ‘Norvida (amro 1883) na modernu polsku poeziju—nalai svoju paralely 1 istorii standardnih jezika: oni su skioni da ofive zastarele modele, ponekad vet dugo zaboravijene. Takav je shutaj bio sa kajizevnim feskim jezikom, koji se pred potetak deveinaestog soletaostanjao na modele iz sesnaestog veka 'Na nesroéu terminolosko brkanje ,knjidevnih studija” sa ,kriti- kom dovodi proueavaoca liteatuce w iskusenje da opis unutrasnjih vred- nost jednog knjizevnog dela zameni subjektivnon, prekornom presu- dom. Euketa knjizevni kriticar’ prikacena istrazivacu literature, jednako je pogresna kao sto bi bila etiketa ygramaticki (ii leksicki) Jetiga”prikadena jednom lingvsti Sintaksi¢ko} morfolosko istazivanje ne mode se nadomestinormitivnom gramatikom ait natin, nikakav ‘manifest kojbi Sao za tm de svaralako)kajizevnostinametne lit ukus {misienj kavog ritcara ne moze da zament objektivna nautne aaliza ‘etbalne umetnosti, Ovo turdenjne treba svat ako kao daseizanjoga iri kijetistik princi assez fire; svaka verbalna Kultura ukljuce programatske,planeske, nonativne nepore.Paipak,zastose praviostra faalkaizmed sti primenjene lingvstike ii fonetie i ortoepie, ai ne izmedu knjievnih sta kre? ‘Kajizome st, sa poctikom kao svojim Zarisnim dom, sstoje se, kao i lingvstika, od ve skupine problema sinhronije ijahronij Sinhroniéni opis obuhvata nesamo krjiZevnu produkeiju bilo kog datog Stadijuma nego ion deo knjzevne trade Ko J at] stadijum ostao (94 vitalnog zaaja il jew jemv nova ofjen. Tako, na primer, Sexspin,# jedne strane, 8 Doa, Marvel, Kits i Emili Dikinson s droge, dodivjvaja se kao deo danainjeg engleskog poeskog seta, dok dela ‘Diejmsa Tomsona iLongfeloua sod ne pripadajv odrZivimumetnickin wrednostina. Izbor Kasia | njihova renterpretacja w svellt kakvog novog pravca spadaju modu sstastene probleme sinheoni¢ai kajiev" studi Sinronitna pocita, kaon sinhronina lingvstika, nesmese brkat sa statikom; svat stadjum raziucuje konzervativij forme od inovacija. Svakisavremeni staiijum doziljava sew njegovo) vemensko dinamici, ,s drage string, stork peistup fu poetic iu lingvistci ne bavisesamopromenama ve ikontinualnim, raj, ttickiméiniocima, ‘edna istinsk obwhvatna jstorska poctka i stor jezkajeste super- Biruktura koju treba grad ne seri wzastopnihsinhroni¢aih opisa “Upornostw odvajanju poctike od lingistike ima svog opravdanja samo kad se oblast lngistike suzi na nan koi irgleda nedoaeljen: na Primer, kad nk lingist w re‘enicl pledajunajvisu konstrukeij Koja se {in analiza ili kad se opseg lingistike ogranictna samu gramatku, ‘odnosnoiskjudivo na nesemansicka pitanja spoljne normeil na inventat ‘enotativnin sredstava ber obzira na slobodne varijaije. Voegelin je jasnoistakao dvanaraznja medasobno povezana problema pred koja Sena stroktoraln lingistiba — aime, reviaiu hipoteze monolitnost Jezikaobratanje paZnje na ,eduzavsnest rs nowsnihstruktura unvtar Jednog jezika, Nema sumnje da za svaku gov jedinicu {za svakog ovornika posto jednojedinsvo jezik ali ovaj sseopsti kod predstavja Sistem medupoveranih potkodov vaki erik obuivata vise naporedaih konfigurcit od kojih e sala odikujedrukijom funkijom. ‘Otigedno je da se moramo slot sa Sapirom kad kaze da celini ze, ,brazovant deja pripadavadajucaulogawjziku all ovo prven- stvo ne dae ings pravo da zancmar,sekunda/ne cinioce” Emotini «clement govor, koji se, kako D200s sklon d very, ne mogu ops pomocu jednog ogranisenog broja apsoluinihkaegori iva od nee Rtsifikovani kao yneingvstih elementircalnog sve”. Otuda za nas ‘ont ostaju maglovite,protejske,nepostojanepojave’ zakjucuje of koje mii odbjamo da tolerizemo t svojoj nave” Dzows je zaista brijanan 526 “TEORUSKA MISAO 0 KNIIZEVNOSTI STRUKTURALIZAM. so cckspert za elemente redukovanja, i njegov emfaticni zahtev za ,iskljucen- jem emotivnih clemenata ,iz lingvisticke nauke" jeste jedan'radikalan ‘eksperiment u redukovanju —reductio ad absurdum. Jezik se mora ispitivattu svoj raznolikosti njegovih funkeija. Pre razmatranja poetske funkcije mi moramo definisati njeno mesto medu Ostalim funkeijama jezika. Skiciranje ovih funkeija zahteva set pregled svakog govornog dogadafa, svakog ¢ina verbalnog opStenja. POSILIA- LAC Salje PORUKU PRIMAOCU, Da bi bila delotworna, poruka zahte- va KONTEKST na koji se odnosi (,predmet u jednoj drugoj, pomalo ‘ejasnoj nomenklaturi), uhvatljiv za primaoea i bilo verbalan bilo takav {dase moze verbalizovali; KOD kojije ucelostilibar delimino zajednicki pposiljaocu i primaocu (ili, drugim resima, onome koji poruku enkodira i nome koji je dokodira}; i najzad, KONTAKT, fizitki kanal i psiholosku veru izmedu posiljaoca i primaoca, koji obojici omoguéyje da udu u komunikacioni odnos i u njemu ostanu. Svi ov éinioci, neotudivo zastu- Plt verbalnom opStenje, mogu se shematskt prdstvit na slede nacin KONTEKST PORUKA POSILJALAC - PRIMALAC KONTAKT KOD Svak od ovh fest nae odetuje tn posebnu funky eit, Tako rlitajemo est osnovnihaspekata etka “moramo pak eG da tesko bilo mal verbal poruke koe vile sam edna fen, Ova ‘aapolkost net nw kakvom monopol ilo koje oth fake vee Ujthovom drukSjem hijerarhiskom oreo. Verbana stektars pons Ke evs prenstveno od dominantne funk liako feo tes rene (tein) na predmel,tvesnaorjentacja proms KONTEXSTU STuisatho tr" REFERENCUALNA,enolatihars Ropu: fae iia — gv radatak bron poruka, piv ng mera ds wn bat patece tee drug fuse evi porstame ‘Takozvana EMOTIVNA I yespresimy fuel, uredsredena na POSILIAOCA, ima za svrhu direktno izraZavanje govornikovog stava. Prema onome 0 Gomi govor Onn polasle tendcacprotrsocja {tsk olvesnojemoci bis ona ists i simalirenoedese ans semotivan, Kol J weo | preporuivag Mart pokamno podcsjn 9d iermina jemoctonalan’ Cisto emotivn slo} jezhka predstaljaju arch Oni se od stedstave referencing jet raza kako svonte glow nim skiopom (nebitne glsome ehvenc,pa Ca! glsow Ko bl augle Bil Eudnt ao i svoj sinatsichom ulogom (ont mise sete deed retenlea ve nfhow ckvalent, C7 Cl tede Mekgint potpun see ‘vos ea ie Konana Djlasstise od dvaput obalene rade cokana jectom wz wsbavanj vezduha, Emotive unk, Hafapaljenjow sore cima, u izvesnoj meri daje boju svim nasim iskazima, i na njihovom slasovnom, gramatickom i lessitkom nivou. Ako jezik analiziramo sa Stanoviftainformacije koju nosi, pojam informacije ne mozemoogranititi ‘na saznajniaspekt jezik, Covel kojse posluzujeekspresivnim odlikama dabi dao raza vom Ijuitom if ionitnomstava prenosizvesnu kolitina vidljve informacje, pa je oBevidno da se ovakwo verbalno ponasanje ne ‘mode poreditisatakvim nesenotickim prehrambenim delatnostima kao 4 je qjedenje grepirut (uprkos Catmanovom smelom poredenju). Razlika tamed engl. (big) {emfaickog produfenja vokala (big) jes jedna Konvencionalna, kodovana jezitka olka, kao Sto e tof razlka fumed kratkog i dugog vokalsu éeskim parovima kao Ai/'WP{Wiy"zna* an So je Kod drugog paradiferencjaina informacia fonemska a kod prvog emotioa, Dok nas zanimaju fonemske invarijante, eng. ii), {agledaju kao obigne varjante jedne iste foneme, ai ako nasa pazajs priviage emotivne jedinice, odnos izmedu varijanata { invarijanata se bree: dudina 1 kratkoca su lavarijante ostvarene pomocu varijabilih fonema, (Ughsie zagrade volviryju fonetske, a Kose zagrade fonemske veednosti —~ u skiadu sa datainjom medunarodnom praksom. Prim. rev). Saportina pretpostavka da je emotivna razlka nejezitka odlika ‘koju valja pripisattprenosenju poruke a ne samoj porucl proivoljno Tedukuje informacion kapacitet poruka. “Tedan biti glumae moskovskog Teatra Stanslavskogispri0 mi jerkako jestani rite} na ave od ajega zatradio da od fraze Segodnya ‘egeron(*veteras", menjajucinjenu ekspresivnunijansu, napraveetrdc- set ait poruka. On enapraviospsak nekihéetrdesctemocionalnih sitwacija, a zatim iagovorio zadatu frazu u skladu sa svakom od ovih situacja, koje je auditorjum morao da prepozna iskjutivo po promena- ma v glasovaom oblik istih adveju ret. Ova} glumac zamoljen je da Ponovi test Stanislaskoge za potrebe nag istrazivackog rada na Opis Yanju i analiai savremenog standardnog. ruskog jezika (pod pokrovitel- jstwom Rokfelerove fondacije). Zapisao je pedesetak situacija koje su Uokviravate itu elipitau retenicu {od nje hapravio pedeset odgovara- ju poruka koje su snimijene na taku, SluSaoci Moskovjani su vediau Poruka dekodiraliispravno i pedrobno, Zeloo ih da dodam da sesvi tak ‘emotion’ upacivailako podvreavajulingvistiko) anal. ‘Orijentacja prema PRIMAOCU, ¥, KONATIVNA funkeija nata- 2 svoj nats gramatiiizaz uw vokativa | imperative, koji od drag imenickit i glagolskih kategorija odstupaju sintaksitii, morfoloSki, pa ak, sto, ifonemski Imperative retenice bitno se razikuju od dekla- rativnih; One niu, kao ove druge, podtozne istinosnim testovima, Kada ‘Nano u O'Nilovoj drami Zzvor eade (,estokim tonom naredenja") .Pi!™ — ova) imperativ ne moze se osporit pitanjem xe I istni i nije, dok se takvo pltanje moze sasvim lspo postavii posi recenica kao spild se", spice se,,plo b se. Za ral o0 imperatinih retenica,deXiarativne Fetenice moguse preobratiiu uptne: ye ise plo”, .hocelse pit”, oa Iibise pito?™ so )RUSKA MISAO © KNJIZEVNOSTI “Tradicionalni model jeika, onako kako ga je razradio narovito Biler, ogranicavao se na ove tr funkce— emotivnu, Konativaa | refer- ‘encijany —i na ti temena koja su im odgovarala:prvo lice posiljaoca, ‘rugo lice primaoca, i tree lee” —usWari, neko it neSto 0 Gomu se govori Izvesne dodatne verbalne funkeie lako se mogu izvest iz ovog {rijadnog modela. Tako je magijska, bajalicka funkeija uglavaom neka vista Konverdije nekog Odsuinog ili nezivog ,treteg lia" u primaoca onatione poruke. ,Dabogda se ova svinjc lalovio, iffy (i tavska letva). .Vodo, kraljevska reko, z0ro! Nosite jad preko sinjog mora, na dno morsko, ko kamen siv da se nikad sa dna morskog ne dine, ‘a nik jad ne prise lako sce, sluge botjpapa ga ne bude, da potone!™ (Gevernoruska tajalica),Stanisunce nad @ Jonom, imjescée nad dol nom Elonskom. {stade sunce i ustav se mjesec... (Knjiga Isusa Navina, 10, 12).—Nalazimo, medutim, da posto jos ei sastavna tinioca verbal: nog opsteaja ti odgovarajuce funkeje fzika. Postoje poruke koje prvenstvenosluZe uspostavjanju, produzenju it obustavijanju opstenje,proveravanjuispravndsikanala(,Flalo,cujete Ii me?"), privagenju paZnje sagovornika i powvedivanjaproduzene patnje snjegove strane (,Slusate 1?" — il, uSekspitovskoj dei, ,Po- Zajmite misvoje wo!" ana drugom kraj ice ,A-hal). Ovo usmerenje ta KONTAKT, il, u terminologhi Malinovsiog FATICKA funkelj, move se demonstrtati obilatom razmenom ritualizovanih formula — ‘clim djatozima ij je jedina svtha produyenje opStenja. Dorot Parker hiatal je reite primere:,E!"— rede mladié. ,E!"— rete ona. ,E pa evo nas’ —reteon. Evo nas" —rete ona— yl" Pa da" —retcon — ,A-ha, {v0 nas" gE!" rete ona, ,E!"— rete on —yE!* Nastojanje da 0 stupi { komuntkacioni odnos 1 vnjemu ostane tpiéno je za pice koje ovore; iaticks funkeja jzika otuda je jedinakoju one dele sHjudskim bicima. ‘To ei pra verbalna funkeijaKoju deca ustajaju: ona susklona opStenju jo8 pre sticanja sposobnosti za odasiljanj i primanje informativnih sa- ‘opstenja one ‘modernoj logici povuéena je distinkeija izmedu dva nivoa jezika — ,preametnog jeika® (object language), Koji ovori o predmetima, i »métajzik®(melanguage), koji govoroJezku. Ali metajzik nije samo Potreban naueai instrument Kojim se sluZe logical | Hingis; on igra ‘vaznu uloguunagem svakodnevnom jeziku. Kao Molijerov Zurden koji Jeupotre}javao prozu ne znajudi to, mise praktieno posluzijemo meta- Jezikom ne shvatajuei metajzicku narav naSih operacij. Kad god se posiljaocu ili primaocu (ili obojie) ukaze potreba da provere da i upo- {eebljavaju ist kod, u 22u govora uli KOD: govor obavlja MET. ZICKU (¥, glosarsku) funkeijo. Ne razumem — Sta hocete da kazete?" pita primalac— il u Sekspirovsio) dei, ,Sta aborite mi to?” A posil- jalactakva pitanja, kojima jel da ponovo uhvateiagubjenu nt, predu- sec svojim ptanjima :,Znate ita Noeu da kadem?" Zamisite ovakav jedan vbisiven dijalog: ,Onajsapundzija tesnv." — ,Kako to tresnu? Koga?" — >Ma nikoga,neg0 okinu Covek: ream je isto St0 i oki — {Okinut, A Sia mu fe sad to?" — ,OkInut, o Je pas na pit.” — Na STRUKTURALIZAM 52 ispitu? Otkud sapundzija na ipitu?” nastavija uporno ispitiva, potpeno neupuden w taj studentskog retnika. — ,Covece, sapundiija znadi su dent tehnologije." Sve ove ednadbene reenice prenose obavestenjesamo » Ieksitkom kodu engleskog jezika;njihova funkija je strogo metaje- tka. Svaki proces uéenja jcika, a narotito maternjeg jeika, siroko Se keoristi ovakvim metajzi¢kim operacijama; aafazijasecesto moze defini- sti kao gubljenjesposobnost za metajezicke operacie. Tne smo na videlo svi Sesttinilaca Koje ukljuéue i verbalno ‘opStenje izuzev same poruke. Usmerenost Einsilung) na PORUKU kao takvu dovodenje u fokus porake zarad aje same — to je POETSKA founkeijajezika. Ova funkelja ne moze se plodonosno proucavat izvan dodira'sopStim problemima jezik, as druge strane podrobno isptivanje jeaika zahteva da se iscrpao razmotrl njegova poeiska funkcija. Svaki okuSaj svodenja poetske funkelje na sferu poezie i ogranicavanja poezije na poetsku funkeiju predstavljao bi varljivusimplifkaciju, Poet ska fonkcija nije jedina funkeja verbalne umetnosti vet samo ajena ‘dominanina odredujuca funkcija; u svim drogim verbalnim delatnostima ‘ona, nasuprot ovome,deluje kao sporedna, uzgredna konstituenta, Cnet! ‘zmakove jasnijia i uhvatljvijma, ova funkija produbljuje fundamental- ‘nu dinotomiju izmedu znakova i predmeta, Otuda se lingvstka, u svom razmatranju poetske funkeije, ne moze ogranitti na pole poczie. »Za8to wvek kaze’ Dion i Mardzen,anikad Mardier i Dfoun? Da 1i Diouin ve vols od njene sesue-biznakinje?" — ,Ni govora — prosto rinekako boliezvuti." Usledu dvaju naporedaih mena, pod usiovor da se ne umeSaju problemi ranga, prethodenje kraceg imena odgovara go- vorniku — a da on sam ne ume to da objasni — kao dobro rasporeden oblik poruke. Jedna devojtica imala je obitaj da govorio ,onom ludom Ludvigu’. »Zasto kaie8 da je ud?" — ,Zato So ga zim." — »AlizaSto ne kates da jemreak, soakan,grozan, odiratan?* —,.Ne zeam zat, aid mu nekako bolje pristje” I-ne shvatajusi to, ona je pribegla poetskom sredsiva paronomazije. Politcka parota,1 like Ike /a aj Ajk, jezgrovito strukturisana, sastojise od tri jednoslOzne ret i sadrd te iftonga fa od kojih je svak simetriéno praéen po jednoth konsonantskom fonemom, [Lk Ki. Sastav ‘ovih triju rei praza edna variciju u prvoj nema konsonantskih fonema, ‘udrugo} sudve oko diftonga, su reéo je jedan zavréni Konsonant.Slitan dominantni nukleus ai primetio je Hajms w nekim Kitsovim sonetima va dela trosiozne formule , like / Ike" medusobno se rimuju, a potonja od dve rimovane rei u celdsti se sadriu prethodnuj eho-rima),/ajk jk - paronomestia sika ose¢anja koje potpuno obavija vo} objkt. “Ta dva dela stoje{ ualiterativmom odnosu, i prva od dve ret waliteraciji sadrZana jeu drugoj: a-/Ajk! — paronomastika sika subjeka koji voli obavijenog voljenim objektom Sekundarna, poetska funkeijaoveizborne krilatice pojacava njenu impresivnost i delowvornost Kao Sto smo rekl,lngvisti&ki studi poetske fonkeije mora da prekorati granice poezie, as druge strane lingvisticko proucavanje poe- t | ! 50 TEORUISKA MISAO O KNJIZEVNOSTI aijene mote dase opraniin poetsk fun. Psebne oie rae poctkihZanrovapodrazmneaj drake stepenueesa drug veralnih Finkle uz dominantau poss funk: Epsia poe, s rod ier ‘okt, 1 znatnoj mel uj reterenclna fmt fei, isk, Crifentisin a prom ice, itimno jepovezznasa motivo enor, ia erugog la prota je konativnom fonkeijom, pse odie Inole¢vom poninoies odnoano bodrejem — ve pret tome da Ife vo lice podredeno drogom il dro prom. otto jena lenin’ opisSestosnovnh unkcjaverbalnogopten- ja sada mane-vie potpun, motemo nadopunit aft shem fandamen- {anh cna odgovarajucom shemom fuk: REFERENCIJALNA EMOTIVNA POETSKA. FATICKA METAIEZICKA KONATIVNA, Sia je empiri lings krterjum poetskefunkcije? I poseb- no, Sta sadinjva onuneophodnu odliku inherentnu svakom odiomk poczije? Da bismo odgovorli na ovo pitanje moramo se podstit aj Ssnomin natina resporedivanja koji se primenjuju a verbalnom po- naSanju, slckeje i Kombinacje. ARO je tema poruke det’, ovornik Selekeijom idvaja jednu od postojetth mange vie sinh imenica kao So su date, éedo, malian, detence — koje su sve v odredenom smislu clvivalentne — 2 potom, da bio ovo] temi dao neki Komentar, on moze da abere jedan od semantic srodaih giagola:spava, drema, dremicka, Dajki:Dve zabrane rei kombinuj eu govornom lance. Selkeljese val ‘a bavi ekvivaentnostslignst i neslignostsinonimnost i antonimno- Sti, dok je Kombinacia, ko se odnes na usteosvo sekvence, asnovana na blizini Poetska funk projekayeprincpekvivatennos tose seekie toni kombinace, Ekvvalentnost se undive do konsttutimog nacela Selorence. Upooziis jedanslog jednatujesa bilo Kojm drugim slogom iste sekvence,uzima se da je naglsak red jednaknaglasku ret, k20 Sto se nenaglasenost edna sa nenaglasenofeu prozodijska dina cdgovare didn, a kratkoea kratkoek granica ret ednaka fe rani rh, odSustv0 rani drugom takvom odsustar sintalsitke pawzsjednaka je sintak- Sidkojpauzi, a odsusto pauze — odsusivu paize,SlogovisepretvarajuU jedinice mere, kao i more naglasc. Mote se stavitiprimedba da i metajezik pribeguva sekventivnoj upotrebi elnivalentin jedinica, Kombinujul sinonimne izraze a jed nad2benv reenicu: A ~ A (,Kobila je Zenka konja"). Medutim, poezj i tmetajrik dijametralno su opreén: trmetajziku se sekvenca upotrblj- ‘ada bise igracila jednacina, dk se u poeriijednatina upotrebjava da bise igradiasekvenea. 'U poe, aw zvesno meri iw latentnim manifestaijama poetske funk, Sekvence omedenegranicom ret posaju srazmerne ber obra STRUKTURALIZAM sa na to da ise sets kao faohrone il radian. Primer ,D¥oun { MardZert srovao nam j poet prin slogove greece prinlpojjenakrju srpski narodnih epoa dostgao wednoot kona Bezsvoje av date ret eng ombinal tnocent tander < (e Guin posmatat eo da ad posta oucana aa” Simca hosloingagola sa denn poctaim Konsonantom zai vo. Kalom dod es akonsoj povodonosno} poruel Geearow} Vea, wid Mera elven jest rdstvo koe iran poets unkie nena primene jez Sano upoclisanjycvepteaim retin ponavjom, femctvatennih jeinc,JoZjva se tlt govrnog oka, ka St fet Suc] novedemo jedou droge semilieasrulera tao meat, Darard Mani Hopkin. wlaknttrapalae navel © poeskom feta, detntsao je sh kag govor kof u cee delimicnd ona Its gisowns iru. Hopkisov sledeteplanje No dal jose sto Jeuatihupoedjr™ mode dpi otteden odgover&im poetska funk prestane 6a bude proizoljnn opraniéavana ns domen foeaje nem {chnitdsthovt koje Hpkans kao Trideset danaimaseptemar), Jest kreacife moderne rellame,sthovani srednjovekown kon koje Pominje Log istnovanenauéneaprave na snsbtoescu niet trait strogo ovaj of sinske pocee Ganja)

    You might also like