Izveštaj o Radu Filološkog Fakulteta 2018

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Студентски трг 3, 11000 Београд

www.fil.bg.ac.rs e-mail: filoloski.fakultet@fil.bg.ac.rs
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ
ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
2018.
Београд, фебруар 2019. године

Садржај
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДЕКАНСКОГ КОЛЕГИЈУМА ................................................................ 3

КАТЕДРА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА .......................... 48
КАТЕДРА ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ
КЊИЖЕВНОСТИМА.................................................................................................................. 53
КАТЕДРА ЗА ОПШТУ КЊИЖЕВНОСТ И ТЕОРИЈУ КЊИЖЕВНОСТИ ........................... 74
КАТЕДРА ЗА СЛАВИСТИКУ ................................................................................................... 93
КАТЕДРА ЗА ИТАЛИЈАНИСТИКУ ....................................................................................... 118
КАТЕДРА ЗА РОМАНИСТИКУ ............................................................................................. 136
КАТЕДРА ЗА ИБЕРИЈСКЕ СТУДИЈЕ .................................................................................... 145
КАТЕДРА ЗА ГЕРМАНИСТИКУ ............................................................................................ 170
КАТЕДРА ЗА АНГЛИСТИКУ ................................................................................................. 182
КАТЕДРА ЗА ОРИЈЕНТАЛИСТИКУ ..................................................................................... 203
КАТЕДРА ЗА АЛБАНОЛОГИЈУ............................................................................................. 209
КАТЕДРА ЗА ОПШТУ ЛИНГВИСТИКУ .............................................................................. 209
КАТЕДРА ЗА БИБЛИОТКАРСТВО И ИНФОРМАТИКУ ................................................... 216
КАТЕДРА ЗА НЕОХЕЛЕНСКЕ СТУДИЈЕ ............................................................................ 235
КАТЕДРА ЗА ХУНГАРОЛОГИЈУ .......................................................................................... 248
СЕМИНАР ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ .................................................................................... 257
Центар за постдипломске студије ............................................................................................ 263
Центар за српски као страни језик ........................................................................................... 263
Међународни славистички центар ........................................................................................... 266
Центар за информациону, медијску и дигиталну писменост.................................................281
Ценетар за текстолошка истраживања .....................................................................................283
Друштво за стране језике и књижевности Србије ..................................................................284
Центар за стално образовање и евалуацију ............................................................................. 291

Руски центар ............................................................................................................................... 291
Институт Конфуције .................................................................................................................. 291
Институт Камоиш ...................................................................................................................... 291
СЕКРЕТАРИЈАТ ФАКУЛТЕТА .............................................................................................. 291
2
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДЕКАНСКОГ КОЛЕГИЈУМА
Проф. др Љиљана Марковић, декан
Имам част да као декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, поднесем

следећи извештај о раду.
Филолошки факултет Универзитета у Београду је, током календарске 2018. године,

остварио значајне резултате у оквиру деловања свих својих организационих јединица,
наставног и ненаставног особља, студената и њихових удружења.
Настава
Са задовољством можемо да закључимо да се настава на Филолошком факултету
одвијала регуларно, у складу са предвиђеним плановима и студијским програмима на
основним, мастер и докторским студијама и уз одговарајући и очекивани упис на почетне
и више године студија на свим нивоима:
Укупан број Од тога на буџету

студената
Основне академске студије 6641 3249
Мастер академске студије 898 301
Докторске академске студије 102 27
Студије по закону који је важио пре 2005 365 0

године - основне студије
Укупно 8006 3577
Завршило основне академске студије у школској 2017/2018.

(у периоду од 01.10.2017. до 30.09.2018.) 672
Завршило мастер академске студије у школској 2017/2018.
(у периоду од 01.10.2017. до 30.09.2018.) 472
Завршило докторске академске студије у школској 2017/2018.
(у периоду од 01.10.2017. до 30.09.2018.) 33
Завршило основне студије у школској 2017/2018.
(у периоду од 01.10.2017. до 30.09.2018.) 47
3
Наставно-научно веће и Савет Филолошког факултета
Током 2018. године одржано је 10 седница Наставно-научног већа (24. jануара, 7.
марта, 22. марта, 25. априла, 30. маја, 21. јуна, 4. јула, 12. септембра, 31. октобра и 5.
децембра) и 5 седница Изборног већа (24. јануара, 7. марта, 4. јула, 31. октобра и 5.
децембра) као и 5 седница Савета Филолошког факултета Универзитета у Београду (25.
јануара, 28. фебруара, 26. марта, 11. јуна и 22. јуна).
Наставнички кадар
У оквиру правник, кадровских и административних послова, између осталог, завршена
је процедура избора избора у звања наставника и сарадника и то:
- у звање редовног професора изабрана су 2 наставника,

- у звање ванредног професора изабрано је 5 наставника,
- у звање доцента изабрано је 17 наставника,
- у звање асистента изабрано је 5 сарадника,
- у звање вишег лектора изабрано је 11 сарадника,
- у звање лектора изабрано је 12 сарадника,
- у звање сарадника у настави изабрано је 3 сарадника.
Завршен је и поступак за избор у звање и заснивање радног односа 15 истраживача-

приправника, учесника на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког
развоја.
У 2018. години у пензију су отишли др Предраг Пипер, редовни професор, др

Љубомир Жиропађа, редовни професор, др Јелена Рајић, редовни професор, др Марија
Циндори Шинковић, редовни професор, др Милена Јовановић, редовни професор, др
Душан Глишовић, ванредни професор, др Мариана Алексић, мр Вукосава Ђапа Иветић,
виши лектор, ванредни професор, Милан Крсмановић, самостални стручнотехнички
сарадник за рад у лабораторијама или центрима (секретар катедре), Миловац Милија,
стручнотехнички сарадник за студије и студентска питања, Драган Стошић, портир, Ненад
Стефановић, самостални стручнотехнички сарадник за остале делатности (координатор за
интерни надзор).
По добијању сагласности Министарства просвете, науке и технолошког развоја

закључени су уговори са 34 страна лектора за школску 2018/2019. годину (29 уговора
о раду на одређено време и 5 уговора о ангажовању за извођење наставе) којима су
посредством Националне службе за запошљавање издате радне дозволе.
Научни супови и семинари
4
Филолошки факултет је у 2018. организовао следеће међународне научне
конференције:
Etudes francaises 2018
9-10 Novembre 2018.
Српски као страни језик у теорији и пракси IV
26., 27. и 28. октобар 2018. године
Mapping Balkan routes: literary, cultural and linguistic landscapes 2
26 – 27 October 2018
PROSIGN 3: Promocija visokog kvaliteta u nastavi znakovnih jezika
19 – 20. oktobar 2018
MELISSA (Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives)
01. октобар – 02. октобар 2018. године
Šesti meĊunarodni kongres primenjene lingvistike danas –
Jezik, knjiţevnost i interdisciplinarnost
12–13. oktobar 2018.
Првих 150 година модерног Јапана – Прве модернизације на Путу свиле
4. септембар 2018.
5
Druga nacionalna konferencija hispanista: Estudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad
20-22. septembar 2018. godine
16. Међународни конгрес слависта
20–27. август 2018.
Сви наставници и сарадници су активно објављивали научне резултате у домаћој и

страној периодици, у монографским публикацијама различитих издавача, као и у
издањима Филолошког факултета.
Филолошки факултет координира 29 пројеката научних истраживања одобрених од

стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Списак прпјекaта
кпје финансира Министарствп прпсвете, науке и технплпшкпг развпја
ПРОЈЕКАТ
Коижевнпст и визуелне уметнпсти: рускп-српски дијалпг/ 178003
Српски језик и оeгпви ресурси: теприја, ппис и примене/ 178006
Ппетика српскпг реализма/ 178025
Прпучавапци коижевнпсти у српскпј култури друге пплпвине двадесетпг века / 178026
Коиженствп – теприја и истприја женске коижевнпсти на српскпм језику дп 1915. гпдине / 178029
Мптпрни и немптпрни симптпми паркинспнизма, клиничке, мпрфплпшке и мплекуларнп-генетичке
кпрелације / 175090
Представе идентитета у уметнпсти и вербалнп-визуелнпј култури нпвпг дпба / 177001
Средопвекпвнп наслеђе Балкана: институције и култура / 177003
Српска нација – интегративни и дезинтегративни прпцеси / 177014
Нарпдна култура Срба између Истпка и Запада / 177022
Еврппа и Срби (1804-1918): ппдстицаји и искушеоа еврппске Мпдерне / 177031
Језици и културе у времену и прпстпру / 177002
Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживаоа / 178004
Српска коижевнпст у еврппскпм културнпм прпстпру / 178008
Језик, фплклпр, миграције на Балкану / 178010
Српскп усменп стваралаштвп у интеркултурнпм кпду/ 178011
Динамика структура савременпг српскпг језика / 178014
Смена ппетичких парадигми у српскпј коижевнпсти ХХ века: наципнални и еврппски кпнтекст / 17016
6
Друштвене кризе и савремена српска коижевнпст и култура: наципнални, регипнални и еврппски
регипнални пквир / 178018
Превпд у систему кпмпаративнпг изучаваоа српске и стране коижевнпсти и културе / 178019
Коижевнпст и визуелне уметнпсти: рускп-српски дијалпг/178021
Обрада старпг српскпг писанпг наслеђа и израда Речника црквенпслпвенскпг језика српске редакције /
178030
Идентификација, мереое и развпј кпгнитивних и емпципналних кпмпетенција важних друштву
пријетисанпм на еврппске интеграције / 179018
Фундаментални кпгнитивни прпцеси и функције / 179033
Српска теплпгија у 20. веку: Фундаменталне претппставке теплпшќих дисциплина у еврппскпм кпнтексту -
истпријска и савремена перспектива / 179078
Криминал у Србији: фенпменплпгија, ризици и мпгућнпсти спцијалне интервенције / 47011
Интердисциплинарнп истраживаое културнпг и језичкпг наслеђа Србије: Израда мултимедијалнпг интернет
ппртала "Ппјмпвних српске културе" / 47016
Дигиталне медијске технплпгије и друштвенп-пбразпвне прпмене / 47020
Инфраструктра за електпнски ппдржанп учеое у Србији / 47003
Аутори, назив рада, наслов часописа/зборника, странице М

Stanković R., Krstev C., Vitas D., Vulović N., Kitanović O. (2017)
Keyword-Based Search on Bilingual Digital Libraries. M33
1.
In: Calì A., Gorgan D., Ugarte M. (eds) Semantic Keyword-Based Search on
Structured Data Sources
Savic, Maja; Popovic, Masa; Andelkovic, Darinka (2017)
2. Verbal aspect in Serbian children's language production. М21
PSIHOLOGIJA Volume: 50 Issue: 4 Pages: 427-444
Bugarski, Ranko (2017)
Ethnicity and mother tongue in population censuses: from Yugoslavia to

3. Serbia and Montenegro М21
JOURNAL OF MULTILINGUAL AND MULTICULTURAL

DEVELOPMENT Volume: 38 Issue: 8 Pages: 742-752
Stojilkov, Andrea (2017) Translating Values: Evaluative Concepts in
Translation М21
4.
TARGET-INTERNATIONAL JOURNAL OF TRANSLATION
STUDIES Volume: 29 Issue: 2
Akhmadeeva, Magdalena Anna; Radovanovic, Jelena (2017)
DIFFICULTIES IN THE ACQUISITION OF GRAMMATICAL GENDER

5. IN SLAVIC LANGUAGES M21
QUID-INVESTIGACION CIENCIA Y TECNOLOGIA Issue: 28 Special
Issue: SI Pages: 280-285 Published: JUL-DEC 2017
Bori, Pau; Petanovic, Jelena (2017)

6. The representation of immigrant characters in Catalan as a second language M21
textbooks: a critical discourse analysis perspective
7
LENGUA Y MIGRACION-LANGUAGE AND MIGRATION Volume:
9 Issue: 2 Pages: 61-75 Published: JUL-DEC 2017
Puric, Danka; Vuksanovic, Jasmina; Chondrogianni, Vasiliki (2017)

Cognitive advantages of immersion education after 1 year: Effects of amount
7. of exposure М21
JOURNAL OF EXPERIMENTAL CHILD PSYCHOLOGY Volume:
159 Pages: 296-309
Milicevic, Maja; Kras, Tihana (2017)
Translation Between L2 Acquisition and L1 Attrition: Anaphora Resolution M21
8.
in Italian by English-Italian Trainee Translators
APPLIED LINGUISTICS Volume: 38 Issue: 1 Pages: 21-42
Milentijevic, Lazar (2017)
CREATOR AND THING IN CRIME AND PUNISHMENT M33
9.
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA SLAVISTIKU-MATICA SRPSKA
JOURNAL OF SLAVIC STUDIES Volume: 91 Pages: 23-36
Kocevski Ivana (2017)
EPISTEMIC SEARCH AS AN ILLUSTRATION OF THE TOPOS OF THE
10. JOURNEY M33
Duric Boban (2017)
Boris Savinkov's letter to King Aleksandar Karadordevic (1921) M33
11.
Sokolovic Dalibor (2017)
Demographic, social and geographical features as a factor of the maintenance
12. of Slavic minority languages M33
Bogetic Ksenija (2017)
Language is a 'Beautiful Creature', not an 'Old Fridge' Direct metaphors as
13. corrective framing devices M21
METAPHOR AND THE SOCIAL WORLD Volume: 7 Issue: 2 Pages:
190-212
Soldatic Nada, Petric Bojana, Markovic Ljiljana, Kacapor Kemal (2017)
Teaching Methodology in Virtual Environment Experience in Blended
14. Learning M33
INTED2017: 11TH INTERNATIONAL TECHNOLOGY, EDUCATION
AND DEVELOPMENT CONFERENCE, (2017), vol. br. , str. 291-291
Ljiljana Markovic, Aleksandra Vranes, Milica Jelic Mariokov (2017)
Fostering Digital Literacy Within the Serbian Education System
Proceedings [Elektronski izvor] / 9th International Conference on Education M33
15.
and New Learning Technologies, Barcelona (Spain), 3 - 5 July, 2017. -
Barcelona : International Association of Technology, Education and
Development (IATED), 2017. - ISBN 978-84-697-3777-4. - Str. 2016-2023.
Aleksandra Vranes, Ljiljana Markovic (2017) M33
16.
Study programs for joint degrees - theoretical and empirical findings of the
8
University of Belgrade
Proceedings [Elektronski izvor] / 10th International Conference on
Education, Research and Innovation, Seville (Spain), 16 - 18 November,
2017. - Barcelona : International Association of Technology, Education and
Ljiljana Markovic, Milica Jelic Mariokov (2017)
Web technologies for disseminating relevant knowledge on the example of
the international dunhuang project: the silk road online
17. Proceedings [Elektronski izvor] / 11th International Technology, Education M33
and Development Conference, Valencia(Spain), 6- 8 March, 2017. -
Aleksandra Vranes, Ljiljana Markovic (2017)
Transculturality in the context of digital humanities
Proceedings [Elektronski izvor] / 11th International Technology, Education M33
18.
and Development Conference, Valencia(Spain), 6- 8 March, 2017. -
Филолошки факултет је имао запажену издавачку делатност. По расписаном јавном

Конкурсу Министарства културе и информисања Републике Србије за откуп публикација
за библиотеке за 2017. годину о избору публикација, односно њихових издавача, које ће
бити откупљене за потребе јавних библиотека на територији Републике Србије, и на
основу Решења министра бр. 401-01-242/2017-03 од 8.6.2017. године, Филолошки
факултет Универзитета у Београду је заинтересованим библиотекама испорочио укупно
225 публикација, издања Филолошког факултета.
Међународна сарадња
На Факултету је гостовало више наставника и истраживача из иностранства:
проф. др Вида Johnson Тарановски са Универзитета Тафтс (Tuffts University), САД,
одржати на Катедри за англистику у уторак 27.2.2018. године у 11.30 (учионица 228 )
на тему „Elements of auteur cinema: a close ‗reading‘ of Andrei Tarkovsky‘s Solaris―.
Ljubaznońću nańih već dugogodińnjih partnera iz US Embassy - program za English
Language Specialists - dolazi nam prof.dr Istvan Kecskes, Distinguished Professor at State
University of New York at Albany, US da odrņi seriju predavanja i radionica za nańe
nastavnike, saradnike i postdiplomce, kao i jedno predavanje za studente osnovnih studija.
Prof.Kecskes se smatra jednim od oĉeva Interkulturne pragmatike kao discipline koja se
ubrzano razvija poslednjih desetak godina.
11. маја, Др Руселина Ницолова, редовни професор Универзитета „Св. Климент

Охридски― у Софији, одржаће на Филолошком факултету у Београду предавање по
позиву на тему: Транспозиције императива у бугарском и другим словенским
језицима
POZIV ZA PRISUSTVOVANJE CIKLUSU PREDAVANJA I RADIONICAMA

INTERCULTURAL PRAGMATICS: English as a Lingua Franca koje će odrņati Dr Istvan
9
Kecskes, Distinguished Professor at New York State University at Albany (SUNY) , USA na
Filolońkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od 3-12. maja 2018.godine Raspored
predavanja: od 10-12:00 ĉasova Datumi: 3., 4., 5., 7., 9., 10., 11., i 12. maj 2018.
Gostujuće predavanje: Prof. dr Mastrogianni Anna, Department of Greek Philology,

Democritus University of Thrace, Greece. Introduction to Latin literature, with an emphasis
on Greek literature influence (Monday, 28/05/2018, 16.00-18.00, room 127). Predavanje će
biti na engleskom jeziku (diskusija i pitanja na srpskom, engleskom i grĉkom jeziku).
проф. др Вида Johnson Тарановски са Универзитета Тафтс (Tuffts University), САД,
одржати на Катедри за англистику у уторак 27.2.2018. године у 11.30 (учионица 228 )
на тему „Elements of auteur cinema: a close ‗reading‘ of Andrei Tarkovsky‘s Solaris―.
Ljubaznońću nańih već dugogodińnjih partnera iz US Embassy - program za English
Language Specialists - dolazi nam prof.dr Istvan Kecskes, Distinguished Professor at State
University of New York at Albany, US da odrņi seriju predavanja i radionica za nańe
nastavnike, saradnike i postdiplomce, kao i jedno predavanje za studente osnovnih studija.
Prof.Kecskes se smatra jednim od oĉeva Interkulturne pragmatike kao discipline koja se
ubrzano razvija poslednjih desetak godina.
Филолошки факултет континуирано одржава комуникацију са амбасадама земаља

чији се језици проучавају у оквиру наших студијских програма, а у оквиру тога и циклус
предавања у првом семестру, њихових екселенција амбасадора нордијских земаља
акредитованих у Републици Србији.
Студентски парламент
После спроведених избора, Студентски парламент Филолошког факултета

предложио је Јелену Видовић за кандидата за избор студента продекана, а Савет
Филолошког факултета донео је 24. јануара одлуку да се Јелена Видовић изабере за
студента продекана. Председник Студентском парламента је Емил Зороњић.
Студентски парламент руководио је изузетно запаженим акцијама, самостално и у

сарадњи са деканским колегијумом и Одсеком за студентска питања. Тако су студенти
имали веома активну улогу при: информисању о студијским програмима у средњим
школама и гимназијама; упознавању будућих колега са факултетским активностима,
простором Факултета, као и са процедуром пријављивања на конкурс.
Студентски парламент је иницирао и развио активну сарадњу са Црвеним крстом
Србије, пресудно допринео успешном раду Црвеног инфо портала, и организовао редовне
и бројне акције давања крви са Заводом за трансфузију града Београда.
Студенти и запослени Филолошког факултета Универзитета у Београду су
организовали прикупљање слаткиша за пакетиће у оквиру 13. Новогодишње акције
фондације Осмех на дар.
Одржавање зграде и опреме
Спроведено је укупно 19 поступака јавних набавки.
10
Делатност Факултета у овом подручју одвијала се у складу са законским
прописима и Планом јавних набавки.
Реновиране су проторије МСЦ-а, што је веома важно због одржавања XVI
Међународног конгреса слависта 2018. године.
Активности декана Факултета одвијале су се по правима и обавезама која су утврђена

Законом о високом образовању, Законом о раду, као и Статутом Факултета.
Проф. др Љиљана Бајић, продекан за наставу
Настава
Током 2018. године настава на Филолошком факултету обављала се у складу са
акредитованим плановима и студијским програмима на основним, мастер и докторским
студијама. Упис на почетне и више године студија на свим нивоима наставе реализован је
у складу са Политиком уписа студената на Универзитет у Београду за школску 2016/2017.
годину, коју доноси Сенат Универзитета у Београду, у складу са важећим законским
прописима, одлукама Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије и актима Универзитета и Факултета.
Наставни процес одвијао се на регуларан начин, према усвојеном календару рада,
са планираним семестрима, испитним роковима, наставом на даљину, празницима и
распустом. Календар рада (за школску 2016/2017. и 2017/2018. годину) благовремено је
усвојило Научно-наставно веће Филолошког факултета на својим седницама. Он је урађен
на основу претходних консултација, у којима су узети у обзир предлози и мишљења
катедара, Студентске службе Факултета и представника студената. Као и претходних
година, календар је постављен на сајт Факултета, како би, као правовремена и јасна
информација, био доступан свим студентима, наставницима и запосленима током школске
године.
Филолошки факултет има четири акредитована наставна програма на основним
студијама (Српски језик и књижевност, Српска књижевност и језика, Српска књижевност
и језик са компаратистиком, Језик, књижевност, култура), шест наставних програма на
мастер студијама (Српски језик, Српска књижевност, Језик, књижевност, култура, Српски
језик као страни, Културе у дијалогу, Конференцијско, стручно и аудио-визуелно
превођење) и један студијски програм са три модула на докторским студијама (Језик,
књижевност, култура). Пратећи развој филолошких наука и потребе праксе, Филолошки
факултет је у 2017. години радио на унапређивању и усавршавању своје научне и наставне
делатности. Евалуирајући резултате рада у извођењу акредитованих програма и потребу
за обогаћивањем акредитованих студијских програма, Факултет је почев од школске
2017/2018. године увео девет нових предмета, један на ОАС Језик, књижевност, култура,
11
два на МАС Културе у дијалогу и шест на ДАС Језик, књижевност, култура (Модул
Култура).
Бројност програма и њихови наставни и научни нивои указују на флексибилност,
богату понуду интердисциплинарних студија језика, књижевности и култура, велики број
и изборност предмета, који, задовољавајући многострана интересовања и потребе
савременог високошколског образовања, омогућавају стицање научних и професионалних
компетенција за рад и живот у 21. веку.
Крајем 2017. и почетком 2018. године за сајт Факултета и Универзитета урађени су
акредитовани студијски програми и листе предмета на свим нивоима студија који су, осим
на српском, дати и на енглеском језику са циљем да Факултет постане видљивији за свет.
Завршетком овог посла, у свом домену деловања Факултет треба да допринесе успешној
пријави Универзитета у Београду за Еразмус Повељу у високом образовању.
У сарадњи са Студентском и Правном службом током 2018. године обављани су

следећи послови на Факултету:
- У складу са политиком уписа студената на Универзитет у Београду, ажурирани су
правилници за упис на основне и мастер студије;
- Израђени су конкурси, допуне и измене у конкурсима за упис на основне и мастер
студије;
- Припремљени су и објављени први, други и трећи конкурс за основне академске и
мастер академске студије (са утврђеним предлогом квота, припремљеним текстом
конкурса, ажурираним правилником, временским планом, пописом конкурсне
документације);
- Организован је и спроведен конкурс и пријемни испит за основне академске
студије у првом, другом и трећем конкурсном року (обављена је припрема, урађени
тестови за пријемни испит, обављени пријемни испити, сачињене листе пријављених
кандидата);
- Организован је конкурс и спроведен поступак за мастер академске студије у
првом, другом и трећем конкурсном року;
- Обављена је припрема за упис на основне академске студије у складу са
упутством за спровођење уписа Министарства просвете, науке и технолошког развоја и
Универзитета у Београду (јуни 2017);
- Обављена је припрема за конкурс за докторске студије, спроведен је конкурс и
организован упис на докторске студије у три конкурсна рока у периоду од 11. до 31.
октобра 2017.
Конкурсни поступак и упис пратила је Централна уписна комисија, надлежна да се

стара о њиховој правилности и законској регулативи. Са задовољством се може
констатовати да је рад Централне уписне комисије био успешан. Она је, доносећи
благовремене одлуке по предметима кандидата, ефикасно обавила рад у току јула и
септембра 2017. године и тиме допринела регуларности целог процеса. Чланови Комисије
били су др Верица Копривица, др Снежана Милинковић, др Љиљана Бајић (као продекан),
др Бошко Сувајџић, др Вељко Брборић, Милован Кнежевић.
У циљу усаглашавања/уједначавања процедура уписа студената у прву годину
12
студијских програма свих врста и нивоа студија које се реализују на Универзитету и
Филолошком факултету у његовом саставу, продекан за наставу и стручне службе
Факултета у сарадњи са Универзитетом већ су почеле рад на разматрању предлога уписне
политике за школску 2018/2019. годину (седница 13. фебруара 2018).
За успешно функционисање и рад у току године припремљени су предлози одлука

којима се регулишу студентска питања из делокруга наставе, режима студија, школарине
и статуса студената различитих генерација. Те одлуке је прихватило и на седницама
усвојило Наставно-научно веће Филолошког факултета и тиме обезбедило основе за
решавање појединачних студентских питања.
Значајан део послова у 2018. години обављен је у сарадњи са Ректоратом

Универзитета у Београду. То су следеће групе послова:
- праћење и анализа уписа у прву годину студијских програма који се реализују на
Факултету;
- праћење и анализа испитних рокова за све категорије студената;
- праћање и анализа пролазности студената у школској 2017/2018. години;
- решавање питања у вези са процедуром и израдом студентских диплома;
- сарадња са тимом за подршку студентима у оквиру Ректората Универзитета у
Београду у обезбеђивању бесплатне припремне наставе и уписа студената на Факултет;
- учешће у радној групи Ректората за припрему конференције о студијским
програмима за образовање наставника и припрему за нови циклус акредитације;
- учешће у радној групи Универзитета за сарадњу са Националним просветним
саветом (активности поводом нацрта Закона о основама ситема образовања и васпитања,
нацрта Закона о високом образовању, расправа поводом Стандарда квалификација
професије наставник);
- спровођење годишњег конкурса за доделу награде за најбољи научно-
истраживачки и стручни рад студената;
Рад продекана за наставу у 2018. години обухватао је и већи број академских
активности у области теоријских, методолошких и практичних проблема наставе језика,
књижевности и култура и делатност на успостављању и развијању међународне и
универзитетске сарадње. Важније су следеће активности:
- славистичко повезивање и развијање сарадње са центрима за изучавање
словенских језика и књижевности у Кракову (Факултет полонистике Јагелонског
универзитета и Институт славистике Филолошког факултета Јагелонског универзитета); у
Владимиру (Кафедра русской и зарубежной филологии ФГБОУ ВО Владимирского
государственного университета имени Александра Григорьевича и Николая Григорьевича
Столетовых); у Волгограду (Научно-образовательный Центр славянской культуры
«СЛАВИЯ» Волгоградского государственного социально-педагогического университета);
у Нижњем Новгороду (Дани словенске писмености и културе - Институт филологии и
журналистики Нижегородского государственного университета им. Н.И.Лобачевского,
Сербский центр); у Риги (конференција посвећена билингвалном образовању
„Образование. Диалог во имя будущего‖);
- успостављање сарадње између Филолошког факултета (Центра за српски језик
13
као страни) и Универзитета у Пекингу са циљем креирања програма учења српског језика
и припремања полазника из Кине за студије на неком од факултета Универзитета у
Београду. Програм учења српског језика као страног треба да се реализује у Пекингу и у
Београду;
- организација међународне конференције Комисије за наставу словенских језика и
књижевности Међународног комитета слависта, одржана 23. и 24. јуна у Београду са
циљем да се анализирају теорије и праксе упоредног проучавања језика и књижевности у
мултикултуралном контексту;
- студијска посета Деканског колегијума Техерану (Дехода лексикографски
институт, Међународни центар за персијске студије, Фондација за иранистику, Сади
фондација, Универзитет у Техерану, Факултет за књижевност и душтвено-хуманистичке
науке), договор о областима сарадње и потписивање меморандума о сарадњи са Иранском
фондацијом и Институтом за иранске студије;
- Филолошки факултет био је домаћин председнику Велике Народне скупштине
Турске, Његовој екселенцији Исмаилу Кахраману, који је у пратњи шест посланика
Скупштине и амбасадора Републике Турске у Србији боравио 24. октобра 2017. године на
Филолошком факултету, интересујући се за његову историју, научно-наставни рад и
активности студената туркологије.
Филолошки факултет има богату листу педагошко-психолошко-методичких

предмета за образовање кадрова који ће радити у настави српског и страних језика.
Њихово школовање и професионални статус, дефинисани Законом о основама система
образовања и васпитања, уграђени су у акредитоване студијске програме праксе
(хоспитовања) студената. Током 2017. године Филолошки факултет радио је са
Министарством просвете и Заводом за унапређивање образовања и васпитања на договору
о вредновању наставника у школама који помажу у реализацији хоспитовања студената.
Постигнута је сагласност да се активност наставника призна и бодује са 12 кредита као
облик екстерне евалуације. Ово је спроведено кроз измену Правилника о стручном
напредовању наставника, сарадника и васпитача, према коме ће се даље усклађивати
уговори Факултета са школама.
Развијајући студије српског језика као матичне научне дисциплине, Филолошки

факултет заинтересован је за лекторате српског језика и припремање законске и
подзаконске регулативе којом ће се уредити ова материја. Министарство просвете, науке и
технолошког развоја, Министарство културе и информисања, Министарство спољних
послова и Филолошки факултет Универзитета у Београду постигли су сагласност о
оснивању Посебне радне групе за лекторате српског језика у чијем раду ће у наредном
периоду учествовати представници наведених министарстава, а Факултет ће заступати
продекан за наставу.
Рад са студентима
Филолошки факултет омогућава студентима учешће у свим облицима наставе и
одлучивања и афирмацију у ваннаставним активностима. У овој области рада реализовани
су следећи послови:
- стручни рад са студентима на упознавању и остваривању студијских програма
14
основних и мастер академских студија;
- стручно предавање за све студенте Факултета о значају мотивације за рад и о
процесу учења;
- консултације са студентима о испитним роковима, режиму студија, правима и
обавезама које се повезују са акредитованим студијским програмима и болоњским
студијама;
- координирање рада стручних служби и доношење одлука/решења у вези са
актуелним студентским питањима;
- координирање рада студената, студентске службе, секретара и управника катерада
током испитних рокова и поводом наставних курикулума, режима испита и појединачних
питања студената;
- стручни рад са секретарима катедара (централни распоред, календар рада,
спровођење испита, пријемни испити);
- решавање студентских молби по разним основама (молбе за репрограмирање
школарине, за реупис, за продужење студирања ...) у сарадњи са Студентском и Правном
службом;
- пријем студената на разговор и разматрање/решавање појединачних проблема
студената, сваког понедељка, током целе школске године.
У циљу представљања и промоције Факултета у јавности у 2018. години спроведен

је већи број акција намењених будућим студентима. То су:
- оглашавање Факултета у медијима поводом Дана отворених врата (ТВ Пинк,
РТС);
- представљање Факултета и студијских програма основних и мастер студија
будућим студентима на Дану отворених врата (март, јуни 2017, фебруар 2018);
- представљање Факултета на сајму образовања Edu fair (март 2017), Звонце
(октобар 2018), Правни факултет (јануар 2018);
- презентација Факултета у београдским средњим школама и гимназијама
(Туристичка школа, Правно-биротехничка школа, београдске гимназије, новембар- јануар
2018);
- презентација Факултета у средњим школама и срединама изван Београда
(Панчево, Младеновац..., крај 2018/почетак 2019).
Студентски парламент
Током априла 2017. године (6. и 19. април) организовани су и спроведени избори за
Студентски парламент Филолошког факултета и представнике Филолошког факултета у
Студентском парламенту Универзитета у Београду.
За председника Студентског парламента Филолошког факултета изабран је Емил
Зоранић, а за студента продекана за мандатни период 2017/2018. школску годину
предложена је Јована Иваниш. Овај предлог једногласно је прихваћен на 19. седници
Савета Филолошког факултета Универзитета у Београду 25. јануара 2018.
15
За представнике у Студентском парламенту Универзитета у Београду изабрани су
Теодора Проле, Јелена Марковић и Александар Видић.
Рад Парламента одвијао се у складу са Правилником о раду Студентског
парламента Филолошког факултета Универзитета у Београду. У кооперативном раду
остварена је добра и продуктивна сарадња између Парламента и продекана за наставу.
Чланови Парламента били су посебно активни у организовању промоција Факултета,
хуманитарних и културних активности, трибина и стручног рада студената.
Важну област рада чланова Парламента, која се развила током 2018. године и
добила на значају, представљају ваннаставне активности. У складу са Правилником о
ваннаставним активностима студената Филолошког факултета Комисија за вредновање
ваннаставних активности завршила је поступак вредновања ваннаставних активности за
преко 250 студената који су поднели захтев да им се признају и бодују активности изван
наставе.
Поштована професорко Марковић,
Са задовољством Вам односим извештај о активностима које сам у својству продеканице

за међународну сарадњу спровела у периоду од 1. 01. 2018. до 28. 31. 2018. године.
1. Послови у вези са Еразмус + и осталим долазним и одлазним мобилностима

студената, наставног и ненаставног особља:
 помагала у састављању око 300 Уговора о учењу,
 посредовала у контактима колега са универзитетима на којима ће гостовати,
 обављала измену око100 уговора о учењу у току мобилности и слала студентима на
мобилноисти.
 уређивала документацију са студентима без уредних Уговора о учењу и регулисала
њихов статус у Студентској служби.
 Помагала око признавања испита студентима повратницима са одлазних
мобилности
 Прихватала стране студенте, упућивала и координирала њихово алоцирање на
универзитет, факултет, катедру.
С намером да се побољша ефикасност рада и прошире сазнања о могућностима програма

мобилности Ерасмус +, акције КА103 мобилности наставног, ненаставног особља и
студената:
 одржавала сарадњу са Студенстским парламентом у вези са мобилношћу,
 подстицала колеге да се пријаве за мобилност,
 организовала сусрет са колегама из Међународног одељења Универзитета у
Београду током кога су колеге Јована Илић и Душан Бугарски одржали обуку за
коришћење платформе Мобион и обавештења о новом циклусу уговора Ерасмус +,
за наставно и ненаставно особље и за студенте
 за потребе регулисања уредне документације за потребе међународне мобилности
и каснијег признавања положених испита и остварених кредита, заједно са
16
Правном службом и Архивом, побољшала процедуре завођења докумената и
хијерархије сарадње са катедрама и секретарима.
 организовала и обавила активности везане за прикупљање предлога за нове уговоре
са универзитетима у Европи и свету након промене статуса Србије у програмску
земљу. Пријава Филолошког факултета садржи предлог сарадње са 66
универзитета у Европској унији, акција КА103 и са 17 универзитета у свету, акција
КА107.
2. Покренути су и/или обновљени билатерални и/или + уговори Еразмус са

универзитетима:
 Канзас универзитет, Лоренс, САД
 Универзитет у Келну, Келн, Немачка
 Универзитет уЈени, Јена, Немачка
 Универзитет у Трсту, Трст, Италија
 Универзитет у Токију, Токио, Јапан
 Универзитет Шумен, Шумен, Бугарска
 Универзитет у Пловдиву, Пловдив, Бугарска
 Универзитет у Милану, Милано, уговор за појединачну наставну праксу
 Универзитет Ка Фоскари, Веенција, Италија
 Универзитет у Падови, Падова, Италија,
 Универзитет Габријеле Д'Анунцио, Кијети-Пескара, Италија
 Универзитет Л'Оријентале у Напуљу
 Универзитету Валенсији
 Универзитет Норт Вест, Шијан, Кина
 Демокритов универзитет Тракије
 Слободни универзитет у Берлину, Немачка
 Универзитет Клуж Напока, Румунија
 Универзитет у Кипру, Кипар
3. Остварене су или су потписане за текући семестар следеће Еразмус мобилности:

Не поседујем тачан број мобилности јер водим активности пријаве студената, анставника
и ненаставног особлја. Коначну одлуку од партнерских институција учесници мобилности
добијају преко Ректората.
Бројеви који следе су апроксимативни
Одлазне студентске мобилноси, преко 200
Долазне студентске мобилности, преко 100 (Ерасмус и слични програми око 25, остало су
студенти из Русије и источних земаља).
Одлазне мобилности наставника, око 30
Долазне мобилности нставника, око 20
Одлазне мобилности ненаставног особља, преко 15
Долазне мобилности ненаставног особља, 5
У прилогу овог извештаја су детаљни подаци о међународној сарадњи катедара које су

благовремено послале своје извештаје о међународној активности по разним основима.
4. Започети су преговори да добијање лиценце за цертификаторске центре за:
17
 Мађарски језик
 Француски језик, Валона, Белгија
5. Добијена лиценца за цертификаторске центре за:

 Норвешки језик
 италијански језик са Универзитетом за странце у Перуђи, Италија
6. Неке од најзначајнијих активности са продеканицом за науку проф. др Јеленом

Филиповић .
Сарадља са проф. Филиповић је динамична и веома преплетена. Овде издвајам само
најзначајније сктивности:
 сарађивала на остваривању пројеката у вези са Програмом језичке подршке за децу
и одрасле мигранте (децембар 2016- јул 2018). Објављена књига-приручник „Од
српског као страног језика до српског као језика окружења и образовања - оквир
програма подршке―, Флолошки факултет, 2018, ауторке Ј. Вучо, Љ. Ђурић, В.
Крајишник, Н. Стрижак, М. Сукновић и ј. Филиповић.
 организација и подршка настави енглексог језика за запослене на Филолошком
факултету
 заједно са групом професорки које на ЈКК мастеру воде предмете из примењене
лингвистике припрема документацију за пријаву Jean Monnet модула о европским
језичким образовним политикама: Langauge, identity, culture and European
language policies - LICELP.
 учествовала у раду на припреми пројекта са Институтом за етничке студије,
Универзитетом У Грацу и Универзитетом у Задру на тему Urban Multilingualism in
Transition. Били смо домаћини састанка партнерских универзитета из Граца, Задра
и Љубљане у септембру
 Учешће у пројекту Са Универзитетом Хумболт у Берлину, септембарСарајево
 Учешће на научном скупу о савременим тенденцијама у настави страних језика на
Универзитету у Гранади
7. Извод из активности у вези са учешћем и помоћи у организацији међународних

конгреса
 Похађање два семинара за лиценцу за испитиваче цертификата италијанског језика
ЦЕЛИ, Универзитету Перуђи, Перуђа, фебруар.
 Учешћ на светском конгресу италијаниста СИЛФИ, Ђенова, Италија, мај.
 Учешће на конгресу италијаниста у Болоњи, са пленарним предавањем, Болоња,
Италија, септембар.
 Учешће на научном скупу посвећеном авременим тененцијама у настави страних
језика, Фиренца, Италија
 Организација и пленарно предавање, са проф. Јеленом Филиповић на PROSIGN,
европском конгресу тумача знаковног језика организованог на Филолошком
факултету
 Организација Mapping Balcan Routes, Међународниконгрес балканских студија, у
сарадњи са Универзитетом у Валони, Албанија.
 Организација и учешће на научном скупу посвећеном српском као страно језку,
октобар
18
8. „Сајам стипендија“
На Сајму стипендија у септембру, на позив Ректората и Међународног одељења,
факултетски тим од 16 професора представљао језичке услове за учешће на конкурсима за
стипендије и студије у иностранству. Припрема, сакупљање података, организација
учешћа.
9. „Српска корпа“
У сарадњи са колегама са катедара за српску књижевност и српски језик, с намером да се
страним студентима олакша избор предмета приликом одлуке да семестар проведу на
нашем Факултету, припрема се посебна понуда за стране студенте, под радним називом
„Српска корпа―.
10. ФAQ – енглекси

У сарадњи са колегама из студентске, правне службе, архиве, секретара катедара за
хиспанске студије, неохеленске студије и германистику, ако и уз учешће техничке
секретарице Факултета, састављена је листа често поставњаних питања за стране студенте
и окачена ан сајт Факултета.
11. FAQ – српски

У сарадњи са колегама из студентске, правне службе, архиве, секретара катедара за
хиспанске студије, неохеленске студије и германистику, ако и уз учешће техничке
секретарице Факултета, састављена је листа често постављаних питања за домаће
студенте. Очекујемо да ће посао бити обављен до краја јануара.
12. Welcome Center

У припреми је боља координација служби за пријем страних студената.
Проф. др Јулијана Вучо

Продекан за међународну сарадњу
Филолошког факултета
Прилози:
Извештаји о међународној сарадњи:
Катедра за неохеленске студије
Катедра за хунгарологију
Катедраза романистику
Катедра за славистику
Катедра за италијанистику
Катедра за германистику
Катедра за српски језик с ајужнословенским језицима
19
Катеда за албанологију
Катедра за неохеленске студије
1. Међународна сарадња
1.1.Сарадња са грчким универзитетима
Током 2018. године продубљена је и настављена сарадња са релевантним грчким

универзитетским институцијама, попут Аристотеловог универзитетом у Солуну,
Каподистијасовог универзитета у Атини, Центра за грчки језик из Солуна. Први пут је
покренута и значајнија сарадња са Демокритовим универзитетом у Тракији са којим је
остварена мобилност наставног особља преко Еразмус+ пројекта. Настављена је и
сарадња са Кипарским универзитетом у Никозији, с Епирским институтом за
технологију у Јањини, те са Критским универзитетом.
1.2.Мобилност наставног особља Катедре за неохеленске студије
Путем Еразмус+ програма, активност КА 1, наставници Катедре за неохеленске студије

учествовали су у следећим активностима:
1. ванр. проф. др Предраг Мутавџић
а) Свеучилиште у Сплиту, Сплит, 22-29.04.2018. Реализација 8 часова наставе у виду

предавања (Бајрон и Грци; Неохеленизам или хеленизам?; Реторика у Византији; Грчко
језичко питање данас);
20
б) Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 11-16.06.2018. Реализација 8 часова
наставе у виду предавања (The History of the Serbian Nation; The Serbs and the Greeks –
history of mutual relations; Beginnings of the Modern Serbian literature; The Serbian language
question and standardization).
2. доцент др Војкан Стојичић
Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 07–27. мај 2018. Реализација 32 часа

наставе у оквиру следећих курсева: ΕΕΓΛΩ357- Θευπίερ Απόκηηζηρ Δεύηεπηρ/Ξένηρ
Γλώζζαρ, ΕΕΓΛΩ360- Διδαζκαλία γλώζζαρ για ακαδημαφκούρ ζκοπούρ и EΕΓΛΩ333-
Διδακηική ηος λεξιλογίος.
3. др Анка Рађеновић, виши лектор
Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 03-10. јун 2018. Реализација 8 часова у

оквиру следећих курсева: ΕΕΓΛΩ357- Θευπίερ Απόκηηζηρ Δεύηεπηρ/Ξένηρ Γλώζζαρ,
ΕΕΓΛΩ360- Διδαζκαλία γλώζζαρ για ακαδημαφκούρ ζκοπούρ и EΕΓΛΩ333- Διδακηική ηος
λεξιλογίος.
4. мастер Ивана Милојевић, виши лектор
Универзитет у Гранади, Шпанија, 30. 04 - 30. 07 2018. Учествовање у програму

намењеном студентима докторских студија ради прикупљања грађе за израду докторске
дисертације из области грчке и српске фразелогије.
5. мастер Дина Дмитровић, лектор
Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 24. мај – 02. јун 2018. Реализација 8
часова наставе у оквиру следећих курсева: ΕΕΓΛΩ357- Θευπίερ Απόκηηζηρ
Δεύηεπηρ/Ξένηρ Γλώζζαρ, ΕΕΓΛΩ360- Διδαζκαλία γλώζζαρ για ακαδημαφκούρ ζκοπούρ и
EΕΓΛΩ333- Διδακηική ηος λεξιλογίος.
1.3.Мобилност ненаставног особља Катедре за неохеленске студије
У програму Еразмус+ мобилности намењеном ненаставном особљу учествовали су:
1. Ана Милосављевић, секретар
21
Универзитет у Гранади, Шпанија, 15.-19. јануар 2018. године. Програм: „Десета недеља
обуке за административно особље―.
2. мастер Иван Грујић, библиотекар – Универзитет у Вроцлаву, Пољска, 26-

30.03.2018.
1.4.Гостовања страног наставног особља на Катедри за неохеленске студије
У периоду април-мај 2018. у оквиру Еразмус+ програма размене наставног особља сваки
од шесторо наставника с Одсека за грчку филологију Факултета за класичне и
хуманистичке науке са Демокритовог универзитета у Тракији (др Ана Мастројани, др
Марија Дзиадзи, др Лидија Митић, др Геориос Цомис, др Димостенис Стратигопулос и
др Керацо Георгијади) одржало је по 8 часова предавања и/или лекторских вежби из
савременог грчког језика и из грчке књижевности нашим студентима са треће и четврте
године основних студија. Током септембра такође на основу Еразмус+ програма с истог
универзитета гостовао је и Асимакис Флиатурас, лектор.
1.5.Учешће у домаћим пројектима
Др Предраг Мутавџић и др Војкан Стојичић укључени су у домаћи пројекат Језици и

културе у времену и простору, број 178002, у склопу Министарства науке, просвете и
техничког напретка Републике Србије.
1.6.Учешће на научним и стручним скуповима наставног особља Катедре за

неохеленске студије
Наставно особље Катедре за неохеленске студије је у 2018. години учествовало на

научним скуповима/конференцијама са следећим рефератима у земљи и иностранству:
др Предраг Мутавџић, ванредни професор
1. Кријези, М. – Мутавџић, П. – Kampouris, А. „О анималистичким идиомима

увредљивог садржаја у савременом грчком, албанском и српском језику―. Рад изложен
на 56. скупу слависта Србије, Београд, 1-2- фебруар 2018.
2. Мутавџић, П. „Питање стандардизације писма код Аромуна и Срба – сличности и
разлике (Михаил Бојаџи и Вук Караџић)―. Реферат поднет на 48. међународном
научном састанку слависта у Вукове дане. Београд, 13–17. IX 2018.
3. Stojiĉić, V. – Lampropoulou, M. – Mutavdņić, P. – Elaković-Nenadović, A. „Η
Ομοζπονδιακή Δημοκπαηία ηηρ Γιοςγκοζλαβίαρ ηος 1999: Ρηηοπική πολιηικών και
22
Ελληνικόρ ηύπορ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek Studies.
University of Lund, 4-7 October 2018.
4. Мутавџић, П. – Kampouris, А. „Фразеологија у служби савлађивања страног језика (на
примеру савременог грчког и српског језика)―. Међународни научни скуп Српски као
страни језик у теорији и пракси IV. Београд, 26 – 28. октобар 2018.
5. Мутавџић, П. – Ткалац, Д. „Историјски значај појаве првих речника савременог
српског и грчког језика (Вук Караџић и Адамантиос Кораис)―. Реферат поднет на XIII
скупу Српски језик, књижевност, уметност. Крагујевац, ФИЛУМ, 26 – 27. Х 2018.
6. Krijezi, М. – Mutavdņić, Р. „Iskazivanje (izraņavanje) prostornih odnosa putem predlońko-
padeņnih konstrukcija u albanskom, grĉkom i srpskom jeziku―. Реферат поднет на The 6th
International Congress Applied Linguistics Today – Language, Literature and
Interdisiplinaritу. Београд, 12–13.10. 2018.
7. Кријези, М. – Мутавџић, П. „Проблематика разумевања вида номинала у албанском
језику (прилог настави албанског језика као страног)―. Рад изложен на: Mapping
Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic Landscapes. Belgrade, 26-27 October
2018.
8. Mutavdņić, P. J. – Καμπούπηρ, Α. Λ. „Φπαζεολογική ικανόηηηα και ο πόλορ ηηρ εκμάθηζηρ
ηηρ Νεοελληνικήρ υρ ξένηρ ζηο πανεπιζηημιακό επίπεδο―. Рад изложен на међународној
конференцији Преподавание греческого языка как иностранного. Москва, 12–15
ноямбра 2018 года. Москва, Универзитет Ломоносов.
9. Мутавџић П. – Стојичић В. „Учени изрази и развијање лексичке компетенције код
студената савременог грчког као страног―. Рад изложен на међународној
конференцији Језици и културе у времену и простору 8. Филолозофски факултет
УНС, 17.11.2018.
др Ана Елаковић-Ненадовић, доцент
1. Божанић, С. – Елаковић-Ненадовић А. – Кисић Божић М. „Сусрети, прожимања,

утицаји: странци на историјској позорници Србије (1402-1427)―. Рад изложен на
међународној научној конференцији Сеобе од антике до данас у организацији
Филозофског факултета у Новом Саду, 14.-15. април 2018.
2. Елаковић-Ненадовић А. – Божанић, С. „Појам слободе и античка synousia―. Рад
изложен на међународној научној конференцији Филозофија и слобода у
организацији Српског филозофског друштва и Удружења Логос, Требиње, 15-18.
јун 2018.
3. Stojiĉić V., Lampropoulou M., Mutavdņić P., Elaković-Nenadović A. „Η Ομοζπονδιακή
Δημοκπαηία ηηρ Γιοςγκοζλαβίαρ ηος 1999: Ρηηοπική πολιηικών και Ελληνικόρ ηύπορ―.
Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek Studies. University of
Lund, 4-7 October 2018.
др Војкан Стојичић, доцент
1. Stojiĉić V. – Lambropoulou M. «Έκθπαζη ηηρ ζςνηελεζμένηρ και αζςνηέλεζηηρ

μοπθήρ ηηρ πημαηικήρ ότηρ: μελέηη πεπίπηυζηρ ζεπβόθυνυν θοιηηηών». Рад
изложен на 39η Εηήζια Σσνάνηηζη ηοσ Τομέα Γλωζζολογίας. Aристотелов
универзитет, Солун, 19-21.04.2018.
23
2. Стојичић, В. „Српски језик као страни у Републици Грчкој – изазови и
перспективе―. Рад изложен на 48. међународном састанку слависта у Вукове
дане. Београд, 13-17.09.2018.
Ελληνικόρ ηύπορ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek
Studies. University of Lund, 4-7 October 2018.
4. Lambropulu, М. – Stojiĉić, V. – RaĊenović, A. ―INTERPRETATION OF THE
SUBJUNCTIVE IN GREEK AS L2: A CASE STUDY OF SERBIAN STUDENTS―.
Рад изложен на The 6th International Congress Applied Linguistics Today –
Language, Literature and Interdisiplinaritу. Београд, 12–13.10. 2018.
5. Стојичић, В. – Петковић, Љ. „Од огласа до платформе MOODLE – пример добре
праксе у настави модерног грчког као страног језика―. Рад изложен на 6.
међународном конгресу примењене лингвистике данас- језик, књижевност и
интердисциплинарност. Филолошки факултет у Београду, 12-13.10.2018.
6. Стојичић, В. „Језичка активност слушања у настави српског језика као страног―.
Рад изложен на међународном научном скупу Српски као страни језик у теорији
и пракси 4. Филолошки факултет у Београду, 26-28.10.2018.
7. Stojiĉić V. «Νεοελληνικέρ Σποςδέρ ζηην Σεπβία: ζύγσπονερ πποζεγγίζειρ ζηην
εκπαίδεςζη». Рад изложен на међународној конфреренцији Έδρες Νεοελληνικών
Σποσδών ζηην Εσρώπη: Παρόν, παρελθόν και μέλλον. Демокритов универзитет у
Тракији, 07-08.11.2018.
8. Σηόιηζιηρ, B. – Λαμπποπούλος, M. «Καηανόηζη πποθοπικού λόγος: η μεηαγνώζη ζηην
εκπαιδεςηική διαδικαζία». Рад изложен на међународној конференцији
Преподавание греческого языка как иностранного. Москва, 12–15 ноямбра 2018
года. Москва, Универзитет Ломоносов.
9. Мутавџић, П. – Стојичић, В. „Учени изрази и развијање лексичке компетенције
код студената савременог грчког као страног―. Рад изложен на међународној
УНС, 17.11.2018.
др Анка Рађеновић, виши лектор
1. Anka RaĊenović – Dina Dmitrović – Dragana Tkalac, „Ανθπυπιζηικέρ ζποςδέρ ζε

κπίζη: η ποπεία και η θέζη ηηρ μεηάθπαζηρ ζηην εκμάθηζη ηηρ Ελληνικήρ υρ
δεύηεπηρ/ ξένηρ γλώζζαρ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern
Greek Studies. University of Lund, 4-7 October 2018.
2. учешће са рефератом на Међународној конференцији Настава грчког језика као
стрног. Универзитет Ломоносов, Москва, 13-15.11.2018.
3. учешће на Шестом међународном конгресу Примењена лингвистика данас –
језик, књижевност и интедисцилинарност. Филолошки факултет Универзитета у
Београду, 12-13.10. 2018.
24
мастер Дина Дмитровић, лектор
1. 19-21.04: делегат на 39. лингвистичкој конференцији Катедре за англистику,

Аристотелов Универзитет, Солун;
4. Anka RaĊenović, Dina Dmitrović, Dragana Tkalac Ανθπυπιζηικέρ ζποςδέρ ζε κπίζη: η
ποπεία και η θέζη ηηρ μεηάθπαζηρ ζηην εκμάθηζη ηηρ Ελληνικήρ υρ δεύηεπηρ/ ξένηρ
γλώζζαρ Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek Studies.
University of Lund, 4-7 October 2018
2. Lambropoulou, M. – Dmitrović, D. „Μελέηη κοινών πημαηικών δανείυν ηηρ ελληνικήρ
και ηηρ ζεπβικήρ γλώζζαρ―. Изложен постер на Другој међународној конференцији
Грчка и балканска етимологија, Аристотелов Универзитет, Солун.
Ивана Милојевић, мастер, студент докторских студија
26.10.2018. – учешће на једнодневној обуци за конференцијско усмено превођење при

Европској комисији у оргазицији Tempus канцеларије Универзитета у Београду (предавач:
Chris Pavis).
Маја Баћић, мастер, сарадник у настави
1. Баћић, М. „И лингвистичка и комуникативна компетенција? Aнализа уџбеничког

комплета ΤΑΞΙΔΙ ΣΤΗΝ ΕΛΛΑΔΑ―. Рад изложен на Шестом међународном конгресу
Примењена лингвистика данас – језик, књижевност и интердисциплинарност у
организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду (Београд, 12. и 13.
октобар 2018).
2. Баћић, М. – Костић А. „Модерни грчки језик као страни на Балкану – изазови и
перспективе у универзитетској настави‖. Рад изложен на конференцији Mapping
Balkan Routes: literary, cultural and linguistic landscapes 2 у организацији
Филолошког факултета Универзитета у Београду (Београд, 26. и 27. октобар 2018).
3. Костић А. – Баћић, М. „Језичка анксиозност: говорна продукција у настави
модерног грчког као страног језика―. Рад изложен на међународном скупу Језици и
културе у времену и простору VIII у организацији Филозофског факултета
Универзитета у Новом Саду (Нови Сад, 17. новембар 2018).
Антонина Костић, мастер, сарадник у настави
1. Костић, А., „Буни се као Грк у апсу – студија о мотивацији, стереотипима и

предрасудама при учењу модерног грчког језика―. Рад изложен на Шестом
међународном конгресу Примењена лингвистика данас – језик, књижевност и
интердисциплинарност у организацији Филолошког факултета Универзитета у
Београду (Београд, 12. и 13. октобар 2018).
перспективе у универзитетској настави‖. Рад изложен на међународној
25
конференцији Mapping Balkan Routes: literary, cultural and linguistic landscapes 2 у
организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду (Београд, 26. и 27.
октобар 2018).
модерног грчког као страног језика―. Рад изложен на међународном скупу Језици и
културе у времену и простору VIII у организацији Филозофског факултета
Универзитета у Новом Саду (Нови Сад, 17. новембар 2018).
Драгана Ткалац, мастер, сарадник у настави

1. Рађеновић, А. – Дмитровић, Д. – Ткалац, Д. „Η ποπεία και η θέζη ηηρ μεηάθπαζηρ
ζηην εκμάθηζη ηηρ Ελληνικήρ υρ δεύηεπηρ/ξένηρ γλώζζαρ―. Рад изложен на 6ο
Εςπυπαφκό Σςνέδπιο Νεοελληνικών Σποςδών «Ανθπυπιζηικέρ ζποςδέρ ζε κπίζη».
Центар за језике и књижевност, Универзитет у Лунду, Лунд, Шведска, 4-7 октобар
2018. године.
2. Ткалац, Д. „Значај књижевних текстова за наставу грчког језика као страног –
пример Стратиса Дукаса и Јоргоса Јоануа―. Рад изложен на Шестом међународном
конгресу Примењена лингвистика данас – језик, књижевност и
3. Мутавџић, П. – Ткалац, Д. "Историјски значај појаве првих речника савременог
српског и грчког језика (Вук Караџић и Адамантиос Кораис)". Рад изложен на XIII
међународном научном скупу Српски језик, књижевност, уметност у организацији
Филолошко-уметничког факултета из Крагујевца (Крагујевац, 26-27. октобар 2018).
4. Ткалац, Д. „Грк као странац у својој отаџбини у делу Земља натопљена крвљу
Дидо Сотириј―. Рад изложен на међународном скупу Језици и културе у времену и
простору VIII у организацији Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
(Нови Сад, 17. новембар 2018).
4.6.Објављени радови чланова Катедре за неохеленске студије
Током 2018. године следећи радови чланова Катедре су објављени, или су ушли у
поступак објављивања:
1. Стојичић, Војкан – Мутавџић, Предраг. (2018). „Књижевни текстови у уџбеницима

савременог грчког као страног―. У: Тематски зборник Језици и културе у времену и
простору VII/1 (приредиле: Снежана Гудурић и Биљана Радић-Бојанић). Нови Сад:
Филозофски факултет, стр. 503-511 (са резимеом на енглеском језику, стр. 510)
(доступно на следећој интернет страници:
http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-475-7.pdf). УДК:
371.3:811.14‘06‘243, ISBN 978-86-6065-475-7.
2. Предраг Мутавџић – Аnastassios Kampouris. (2018). „Да ли је интеркултуралност
заиста могућа на Балкану―. У: InterCult 2017, Selected Papers from the Third
26
International Conference Interculturalism in Education, Vol. 2. Нови Сад: Педагошки
завод Војводине – Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, стр. 13–33 (с
уводним апстрактом на енглеском језику и кључним речима, стр. 13).
3. Мутавџић, Предраг Ј. (2018). „О важности акцента у настави савременог грчког као
страног језика― (On the Importance of Accent in Teaching Modern Greek as a Foreign
Language). Методички видици 9 (2018). Нови Сад: Филозофски факултет УНС –
Педагошко друштво Војводине, стр. 107 – 131 (са резимеом на енглеском језику,
стр. 131) (доступно на следећој интернет страници:
http://metodickividici.ff.uns.ac.rs/index.php/MV/article/view/1883/1938).
4. Мутавџић, Предраг Ј. – Сивачки, Ана - Kampouris, Anastassios L. (2018). „Сукоб
језичких цивилизација на Балканском полуострву― (Тhe Clash of Linguistic
Civilizations in the Balkans). стр. 183–198 (са резимеом на енглеском језику, стр.
198). УДК: 81'272(497.1)
Радови прихваћени за штампу:
1. Мутавџић, П. – Дмитровић, Д. – Кampouris, A. „Фразеологизми са кључном

речју новац у савременом грчком, румунском и српском језику―. Рад прихваћен за
часопис Анали Филолошког факултета.
2. Мутавџић, П. – Кријези, М. – Сивачки, А. „Mesec u frazeologizmima u savremenom
albanskom, grĉkom i srpskom jeziku―. Рад прихваћен за часопис Филолошки преглед.
3. Мутавџић, П. – Кријези, М. – Сивачки, А. „Фразеологизми са лексемом коњ у
савременом албанском, грчком и српском језику―. Рад прихваћен за часопис Анали
Филолошког факултета.

1. Елаковић-Ненадовић А. – Божанић, С. (2018). „Тиртајева елегија и етос родољубља
у Ликурговој беседи Против Леократа―. Култура полиса. Број 37, година XV
(2018). Нови Сад: Култура - Полис, Београд: Институт за европске студије, стр.
491–500. (рад је доступан на следећој интернет страници:
http://kpolisa.com/KP37/KP37-IV-1%20ElakovicBozanic.pdf). УДК: 821.14`02:82.085,
COBISS.SR-ID: 199568391.
2. Божанић, С. – Елаковић-Ненадовић А. (2018). „Етимологија и употреба термина
граница у историјском контексту – од антике до српског средњег века.― У: Лукић,
А. (уредник), Филозофија етоса: споменица Симу Елаковићу. Београд: Српско
филозофско друштво, стр. 86–99. ISBN 978-86-81349-45-8, COBISS.SR-
ID: 264903948.

Стојичић В. – Мутавџић П. (2018). Књижевни текстови у уџбеницима савременог грчког
језика као страног. У: Језици и културе у времену и простору VII/1 (приредиле Снежана
Гудурић и Биљана Радић-Бојанић), стр. 503–511. Нови Сад: Филозофски факултет УНС –
Педагошко друштво Војводине (доступно на следећој интернет страници:
371.3:811.14‘06‘243, ISBN 978-86-6065-475-7.
27
Рађеновић, А. (2018). Категорија глаголског начина/модалности у настави савременог
грчког као страног. Наслеђе XIV 2018 39. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет,
187-200. ISSN 1820-1768
Дина Дмитровић, мастер, виши лектор

Dmitrović, D. (2018). „Strategy instruction and its effectiveness in building grammar
competence in Modern Greek as a foreign language―. У: Тематски зборник Језици и културе у
времену и простору VII/1 (приредиле: Снежана Гудурић и Биљана Радић-Бојанић). Нови
Сад: Филозофски факултет УНС – Педагошко друштво Војводине, стр. 433–443 (доступно
на следећој интернет страници: http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-
6065-475-7.pdf). УДК: 811.14‘243, ISBN 978-86-7798-059-7.
Рад прихваћен за штампу:
Мутавџић, П. – Дмитровић, Д. – Кampouris, A. „Фразеологизми са кључном речју новац у

савременом грчком, румунском и српском језику―. Рад прихваћен за Анале Филолошког
факултета.
Драгана Ткалац, мастер
Lambropoulou, M. – Tkalac, D. (2018). "Humor and comics - evidence from two languages". У:
Језици и културе у времену и простору VII/1. Нови Сад: Филозофски факултет УНС –
Педагошко друштво Војводине, стр. 173–184 (доступно на следећој интернет страници:
811.163.41:741.5, ISBN 978-86-6065-475-7.
4.7.Менторство чланова Катедре за неохеленске студије и учешће у комисијама
у 2018. години
Доцент др Војкан Стојичић, био је ментор у изради три мастер рада, а доцент др Ана
Елаковић-Ненадовић била је члан у комисији за одбрану докторске дисертације
(докторанд мастер Дејана Васин, теза: Погранични српски и угарски градови на Сави и
Дунаву у средњем веку одбрањена је на Филозофском факултету у Новом Саду 04. јуна
2018).
Др Предраг Мутавџић је укључен као ментор у израду два мастер рада која би требало да
се одбране током 2019. године.
4.8.Донације Катедри за неохеленске студије
Захваљујући сарадњи са Универзитетом у Гранади преко Еразмус+ пројекта размене

ненаставног особља, секретар Ана Милосављевић донела је на поклон Катедри десет
књига које је послао др Мосхос Морфакидис, професор Одсека за грчку филологију.
28
4.9.Гостовања на Катедри за неохеленске студије
Катедра је свечаном академијом обележила Светски дан грчког језика 02.03. т.г. под
насловом Дан сећања на Дионисиоса Соломоса (8.4.1798-9.2.1857) на којој је
присуствовао амбасадор Републике Грчке, Њ.Е. Илијас Илијадис. Угледни професор из
Женеве Георгиос Стасинакис одржао је том приликом пригодно предавање нашим
студентима о књижевнику Никосу Казанцакису и његовом опусу. Током 63. сајма књига
гости Катедре била су двојица кипарских књижевника, Јоргос Харитонидис и Јоргос
Христодулидис, са којима су заједно са преводиоцима, Зорком Шљиванчанин и
Александром Милановић, разговарали са студентима треће и четврте године основних
студија.
Катедра за хунгарологију
Извештај о међународним активностима за 2018. годину
1. Долазећа мобилност у оквиру Erasmus+ размене студената: у пролећном семестру,

од фебруара до краја јуна, на Филолошком факултету, на Катедри за хунгарологију,
гостовао је Арпад Кочиш, студент докторских студија на Филозофском факултету
Универзитета у Печују.
2. Долазећа мобилност у оквиру Erasmus+ размене наставника: од 21. до 29. октобра

на Катедри је гостовао др хабил. Габор Сабо, ванредни професор Филозофског
факултета Универзитета у Сегедину, и одржао серију предавања под насловом
„Сећање и историја у савременој мађарској прози―.
3. Одлазећа мобилност у оквиру Erasmus+ размене наставника:
а) од 19. до 23. марта проф. др Марко Чудић гостовао је на Филозофском факултету

Универзитета у Печују, где је одржао серију предавања и семинара студентима основних,
мастер и докторских студија.
б) од 18. до 26. новембра проф. др Марко Чудић, заједно са колегом са Катедре за

српску књижевност, проф. др Александром Јерковим, гостовао је на Филозофском
факултету Универзитета у Сегедину, где је, осим што је одржао низ предавања
студентима свих нивоа студија, консекутивно преводио и предавања професора Јеркова.
4. Гостовања страних предавача на Катедри:
29
а) др Петер Като, историчар антике и асистент на Катедри за историју Филозофског
факултета Универзитета „Лоранд Етвеш― (ELTE) из Будимпеште, одржао је на Катедри 4.
маја предавање под насловом „Ruler Cult, Ancient and Modern – a Comparative Perspective―.
б) др Кинга Пап, теолошкиња и лингвисткиња, одржала је на Катедри 9. маја предавање на

мађарском језику под насловом „Религије, конфесије, цркве и секте у Мађарској―.
Консекутивно је преводио проф. др Марко Чудић
в) др Илдико Ширато, театролошкиња и историчарка позоришта, управница Одељења за

историју националне библиотеке „Сечењи― из Будимпеште, одржала је на Катедри 24.
маја предавање на мађарском језику под насловом „Мађарско позориште кроз векове―.
Консекутивно је преводио проф. др Марко Чудић
г) Мари Миклош, ванредна професорка Универзитета Метрополитан и позната филмска

монтажерка, одржала је 1. новембра у Сали за седнице Филолошког факултета предавање
на мађарском језику под насловом „Тајне филмске монтаже―. Ово предавање организовала
је гостујућа лекторка др Едит Богар у оквиру програма „Гостујући предавачи за мађарску
културу― Министарства спољних послова и трговине Мађарске и Института „Балаши―.
Консекутивно је преводила мр Сандра Буљановић Симоновић.
5. Гостовања наших колега у иностраним институцијама: колегиница др Едит Богар,

гостујући лектор, одржала је две групе предавања по позиву:
а) од 30. јануара до 3. фебруара одржала је, по позиву, два предавања на Институту за

сами (лапонски) језик Универзитета у Тромсеу (Норвешка): предавање под насловом
„Results of FinUgRevita Saami Survey―, као и предавање под насловом „Serbia – a
monolingual country and its multilingualism (linguistic landcapes)―.
б) од 26. до 30. новембра на Филозофском факултету Универзитета Comenius у

Братислави (Univerzitá Komenského v Bratislave) одржала је, по позиву, курс од 15 часова
под насловом „Minority languages, linguistic minorities and linguistic landscapes in Europe―.
6. Учешће наших колегиница и колега на научним скуповима у иностранству:
а) колегиница др Моника Бала учествовала је са рефератом под насловом „Functions of

minority language as solidarity code. A case study of Hungarians of Bukovina in Vojvodina― на
међународном научном скупу Association for Borderlands Studies 2nd World Conference
2018: Border-Making and its Consequences: Interpreting Evidence from the ʺPost-Colonialʺ
and ʺPost-Imperialʺ 20th Century. The Habsburg Legacy of Multilingualism: Perspectives from
Borderlands and Border Communities in South-Eastern Europe II, University of Vienna-Central
European University Budapest July 10-14, 2018.
30
б) колега проф. др Марко Чудић учествовао је са рефератом под насловом „Слика
Београда у путописима Ласла Ч. Сабоа― на научном скупу Сан о граду у Андрићграду
(Вишеград, Босна и Херцеговина) од 15. до 17. октобра.
7. Боравак страних лектора на основу уговора о сарадњи са страним

институцијама: боравак др Едит Богар на Филолошком факултету, а основу
уговора са Министарством спољних послова и трговине Мађарске и
Институтом „Балаши― – наставак континуитета успешне сарадње са
колегиницом Богар.
8. Остали видови међународне сарадње – учешће на међународном научном

пројекту: проф. др Марко Чудић ангажован је, као спољни сарадник, на
међународном научном пројекту Probing the Boundaries of the (Trans)National:
Imperial Legacies, Transnational Literary Cultures and Multilingual Practices in
East Central Europe. Пројекат се реализује на Одсеку за књижевност,
регионалне студије и европске језике Хуманистичког факултета Универзитета у
Ослу. Руководилац пројекта је др Stijn Vervaet. Линк:
https://www.hf.uio.no/ilos/english/research/projects/probing-the-boundaries-of-the-
transnational/index.html
9. Остали видови међународне сарадње – промоција превода књиге са гостовањем

ауторке: у Сали за седнице Филолошког факултета, 22. новембра, одржана је
промоција превода збирке прича савремене мађарске ауторке Едине Сворен
Нема и нека не буде, у преводу мр Сандре Буљановић Симоновић (издавач
SezamBook, 2017). У разговору о књизи учествовали су ауторка Едина Сворен,
преводитељка мр Сандра Буљановић Симоновић и Саша Ћирић, писац,
књижевни критичар и уредник на Другом програму Радио Београда.
Katedra za romanistiku
20.12.2018.
IZVEŠTAJ O MEĐUNARODNOJ SARADNJI
U okviru tekućeg meĊuinstitucionalnog sporazuma E+ nańetuniverziteta i Univerziteta u Tuluzu

(za akademske 2017-2018 i 2018-2019) na razmeni je u letnjem semestru 2018-2019 u Tuluzu
boravilo 4 nańa studenta sa osnovnih studija, dok je iz Tuluza kod nas gostovalo 3 profesora (od
31
kojih dva na nańoj katedri i jedan na Katedri za iberijske studije). Tokom zimskog semestra
2018/2019 imali smo joń 2 dolazne mobilnosti (prof. Patrik Marot koji je odrņao predavanje
studentima grupe za francuski 13.11. i iskoristio tu mobilnost za uĉeńće na nauĉnom skupu ―
Francuske studije danas 2018‖, prof. Dejan Stońić koji je odrņao predvanja studentima druge I
treće godine I bio plenarni govornik na skupu ―Francuske studije danas‖ I oĉekujemo prof.
Reņisa Misira koji će 24 I 24.12. odrņati dva predavanja iz lingvistike studentima treće ĉetvrte
godine).
U zimskom semestru 2018-2019 na Univerzitetu u Tuluzu trenutno je 8 nańih studenata, a na

nańem fakultetu 1 student iz Tuluza. Od francuskih profesora na razmeni na Filolońkom fakultetu
u tekućem, zimskom semestru bilo je 3 profesora, dok je sa nańe strane u Tuluzu u tekućem
semstru boravilo 4 nasa nastavnika i saradnika (prof. Veran Stanojević, doc. dr Sańa Marjanović,
doc.dr Jelena Brajović i Ljubica Đurić).
Osim aktivnosti na razmeni studenata I profesora, saradnja u okviru programa E+ omogućila je i

da se u okviru već postojećeg projekta izrade paralelnih korpusa (« Primena paralelnog korpusa
u leksikografskom opisu nestandardne leksike » u okviru programa Pavle Savić, partnerstva
Hubert Curienza period od 2017. do 2018. god., koji se praktiĉno nadovezuje na prethodni
projekat u okviru istog programa « Paralelni korpusi I dvojeziĉna leksikografija : opis I
primena » – 2016-2017) u koji je zajedno sa Departmanu za lingvistiku Univerziteta u Tuluzu
ukljuĉena I nańa Katedra za romanistiku – postignu joń bolji rezultati, a postojeći rezultat,
tj.paralelni korpus za francuski, srpski I engleski (ParCoLab) već je impresivan budući da
obuhvata oko 4000 000 reĉi I već ga koriste u lingvistiĉkim istraņivanjima sva tri jezika brojni
domaći I inostrani lingvisti. Uovaj projekat ukljuĉeni si sledeći ĉlanovi nańe katedre: prof. dr
Veran Stanojević, doc.dr Sańa Marjanović i asistentkinje Ljubica Đurić i ma Ņeljka Janković).
Joń jedan rezultat vredan pomena u okviru nańe saradnje sa Univerzitetom u Tuluzu jeste
I jedna odbranjena doktorska disertacija. Reĉ je o doktorskoj tezi Aleksandre Miletić, pod
naslovom Un treebank pour le serbe: constitution et exploitations, odbranjenoj na Univerzitetu u
Tuluzu 20. juna 2018, pred komisijom kojom sam imao ĉast da predsedavam.
Potpisivanje konvecnije o saradnji sa WBI iz Belgije i Univerziteta u Beogradu, na osnovu koje

je na nasoj katedri angazovan belgijski lektor u nastavi na osnovnim studijama. Uz njihovu
podrńku i veliku angaņovanost u organizaciji Bertrana Fontejna i prof. Jelene Novaković 16.
marta 2018. odrņan je nauĉni skup posvećen Reneu Magritu i nadrealistiĉkom dijalogu, na kome
su pored kolega sa Filolońkog fakulteta uĉestvovali i prof. Ņak Sojńer sa Slobodnog Univerziteta
u Briselu i Stefan Karlie sa Univerziteta u Budimpeńti. Pored toga u dva navrata katedri su
donirane knjige: u junu 2018 (okvirna vrednlost 750 eura) i u decembru 2018 (okvirna vrednost
3.500 eura).
Potpisan je i sporazum o saradnji sa Francuskom ńkolom na osnovu kojeg nańi studenti obavljaju
praksu hospitovanja. Na poziv doc. dr Milice Vinaver-Ković prof. Filip Bonolas na katedri drņi
nastavu bez naknade na osnovnim studijama u okviru ciklusa predavanja posvećenih francuskoj
knjiņevosti 17. veka, posebno epohama baroka i klasicizma. Pored toga on je poklonio biblioteci
nańe Katedre odgovarajuće udņbenike i knjige, a stavio je na raspolaganje studentima i primerke
drugih knjiga neophodnih za savladavanje programa.
32
Pripremljen je i potpisan sporazum sa Francuskim Institutom, a dosadańnja nauĉna i kulturna
saradnja sa ovom institucijom je nastavljena. Posebno istiĉemo saradnju sa Francuskom
institutom u martu u okviru Meseca frankofonije, kao i u okviru festivala ―Molijerovi dani‖.
Ńto se tiĉe saradnje sa Univerzitetom u Poatjeu, uprkos teńkoćama u komunikaciji oko boravka
studenata sa kojima se pedagońki koordinaror doc. dr Milica Vinaver Ković suoĉila, tokom
drugog semestra svoj jednogodińnji boravak su sa velikim uspehom zavrńile studentkinje
osnovnih studija Smilja Gorĉić, AnĊela Purić, Miljana Gajić, Marina Milenković i studentkinje
master studija Aleksandra Nedeljković i Milica Savić.
Za akademsku 2018/2019 3 studentkinje grupe za francuski jezik i knjiņevnost otińle su na

Erazmus+ razmenu na UPEC (Univerzitet Paris Est Creteil) na godinu dana: Svetlana Pantović,
Hristina Filipović I Sara Jovanović (pedagońki koorinator doc. dr Milica Vinaver Ković).
U martu, u okviru dana Frankofonije (taĉnije 6. marta) odrņan je Frankofoni diktat na kome je na
nacionalnom nivou prvo mesto osvojima studentkninja doktorskih studija Jelena Stojanović.
Doc. dr Milica Vinaver Ković bila je ĉlan organizacionog tela za mesec frankofonije i
organizovala vińe predavanja i prezentacija nauĉnih publikacija i stranih studijskih programa u
Frankofonom centru UB.
Na poziv ambasade Tunisa prof. Habib Ben Salha je planirao predavanje studentima Filolońkog
fakulteta o knjiņevnosti Magreba, planirano je i gostovanje na Katedri, ali je professor iz
porodiĉnih razloga morao hitno da se vrati u Tunis.
Kao i prethodnih sedam godina, studenti grupe za francuski uĉestvovali su u projektu

―Gonkurova nagrada studenata Srbije‖, priprema de odvijala od novembra do maja ( sastanci i
diskusije o proĉitanim delima sa uņeg spiska za nagradu, u radu sa studentima pod voĊstvom
doc. dr Milice Vinaver- Ković uĉestvovale su koleginice doc. dr Zorana Krsmanović, mr Branka
Geratović Ivanović, NaĊa Đurić I Ņeljka Janković) dok je pobednik, roman ―Bahita‖ Veronik
Olmi, proglańem u maju u okviru festival savremene francuske knjiņevnosti ―Molijerovi dani‖.
7 i 8.11. 2018. na Katedri je gostovao g. Dimitri Garncaryzk asistent za komparativnu

knjiņevnost sa Univerziteta Pariz 3 – Nova Sorbona, on je odrņao dve radionice sa nańim
studentima mahom treće i ĉetvrte godine.
Na Katedri je u istom periodu gostovao i prof. Filip Daros, upravnik doktorske ńkole
Univerziteta Pariz 3- Nova Srbona, koji je uĉestvovao u radionicama sa studentima ĉetvrte
godine i bio jedan od plenarnih govornika na konferenciji „Francuske studije danas―.
Na Katedri je 9. I 10. novembar organizovan meĊunarodni nauĉni skup „Francuske studije
danas‖ koji je okupio nauĉnike i doktorante zainteresovane za razliĉite aspekte
interdisciplinarnog prouĉavanja francuskog jezika, knjiņevnosti i didaktike. Cilj ovoga skupa
bilo je povezivanje lingvistiĉke i knjiņevno – teorijske problematike sa drugim disciplinama u
domenu humanistiĉkih kao i informatiĉkih nauka (posebno u oblasti automatskog tretmana
jezika), kao i ispitivanja interakcija. Na konferenciji su uĉestvovali profesori, saradnici I
doktorandi sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nińu, Parizu, Tuluzu,
Krakovi, LoĊu, Pragu, Brnu, Granadi, Bukureńtu, Zadru, Zagrebu I Skoplju.
33
Kao ńto ste obaveńteni, koleginica Vinaver-Ković organizuje posetu prof. Aleksandra Prstojevića
sa francuskog Nacionalnog instituta za istoĉne jezike i kulture (INALCO), sa kojim je Katedra i
ranije saraĊivala i imala uĉeńće nańih predavaĉa i istraņivaĉa na nauĉnim skupovima, dok njihovi
struĉnjaci uĉestvjuju na nańim nauĉnim skupovima i projektima. Planirano je potpisivanje
bilateralnog sporazuma prilikom ovog gostovanja. Na predlog studenata pokrenula je i radionice
iz istorije za studente francuskog na kojima je predavaĉ g. Florijan Erber profesor istorije i
geografije u Francuskoj ńkoli u Beogradu.
Neki ĉlanovi Katedre uĉestvuju i na domaćim i meĊunarodnim projektima. Tako, prof. Veran
Stanojević, uĉestvuje na dva domaća projeka: Jezici i kulture u vremenu i prostoru (br. 178002) i
Dinamika struktura savremenog srpskog jezika (br. 178014), kao i na meĊunarodnom projektu
Paralelni korpusi i dvojeziĉna leksikografija : opis i primenau saradnji sa Univerzitetom Tuluz
Ņan-Ņores (u okviru programa Pavle Savić). Dr Sańa Marjanović uĉestvuje na domaćem projektu
Jezici i kulture u vremenu i prostoru (br. 178002) i na meĊunarodnom projektu Paralelni korpusi
i dvojeziĉna leksikografija : opis i primena. Ma Ņeljka Janković i Ljubica Đurić uĉestvuju na
meĊunarodnom projektu Paralelni korpusi i dvojeziĉna leksikografija : opis i primena.
Kao uĉesnik po pozivu prof. Dr Veran Stanojević uĉestvovao je sa referatom na vińe
meĊunarodnih nauĉnih skupova: Nauĉni sastanak slavista u Vukove dane (13-16. septembra na
Filolońkom fakultetu u Beogradu), Srpski jezik, knjiņenost i umentost, (26-27 oktobra na
FILUMU u Kragujevcu), Jezici i kulture u vremenu i prostoru 8 (17. novembar 2018. na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu), Francuske studije danas (9. i 10. novembra 2018, na
Filolońkom fakultetu u Beogradu), a bio je i predsednik organizacionog odbora ovog nauĉnog
skupa.
Kao uĉesnik po pozivu doc. dr Milica Vinaver Ković uĉestvovala je na vińe meĊunarodnih
nauĉnih skupova („Ņenska elita i frankofonija― u Jerevanu u organizaciji AUFa, Francuskog
univerziteta u Jermeniji i Instituta za frankofoniju Univerziteta Lion 2; „Izmińljanje francuske
knjiņevnosto u totalitarnoj drņavi― u Parizu u organizaciji Univerziteta Pariz 3-Nova Sorbona,
INALCO-a i EHESS-a). Ona je takoĊe uĉestvovala u pripremama za organizaciju meĊunarodnoh
nauĉnog skupa „Evropski identitet i Balkan― sa kolegama sa Pravnog i Filozofskog fakulteta UB
i Evropskog univerzitetskog centra u Nansiju. Odrņala je sastanke sa ambasadorima frankofonih
zemalja u cilju razvijanja nauĉne saradnje Fakulteta i Frankofonog centra UB sa tim zemljama.
U oktobru 2018 uĉestvovala je u savetu za strateńku orijentaciju Francuskog Instituta.
Asistent Ņejlka Janković, kao dobitnica stipendije „Eņen Jonesko― Univerzitetske agencije za
frankofoniju i rumunskog ministarstva spoljnih poslova, boravila je na Univerzitetu u Bukureńtu
od 31.03. do 27.06.2018. godine.
Na Katedri je uz saradnju sa kolegom Markom Ĉudićem sa grupe za Hungarologiju 18. februara
2018. organizovana prezentacija programa maĊarskih akademskih stipendija ―Stipendium
Hungaricum‖ (na predlog Tempus kancelarije).
Катедра за славистику
34
Долазна мобилност студената у оквиру програма Еразмус+:
- Универзитет у Варшави 1
- Универзитет у Торуњу, Пољска 1
- Шлески универзитет, Пољска 4
- Јагјелонски универзитет, Краков 1
Долазна мобилност наставног особља у оквиру програма Еразмус+:
- Gabriela Gańczarczyk (Универзитет Пардубице, Чешка) 2 пута

- Sabina Giergiel (Универзитет Ополе, Пољска)
- Katarzyna Majdzik (Шлески универзитет, Пољска)
- Magdalena Bogusławska (Универзитет у Варшави)
- Јоана Гетка (Универзитет у Варшави)
- Марта Пато (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Милена Лендерова (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Збињек Видра (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Томаш Јиранек (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Антоњин Кудлач (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Јиржи Студени (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Мирослав Коуба (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Михал Тера (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Иво Ржиха (Универзитет Пардубице, Чешка) 3 пута
- Алеш Козар (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Милош Зеленка (Универзитет Чешке Буђејовице)
- Ивана Шимкова (Универзитет Чешке Буђејовице)
- Петр Шрамек (Универзитет Пардубице, Чешка) 2 пута
- Павел Панох (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Мартина Халиржова (Универзитет Пардубице, Чешка)
- Наталија Гора (Педагошки универзитет, Краков)
Укупнo: 25
Одлазна мобилност студената у оквиру програма Еразмус+:
- Универзитет у Варшави 3
- Шлески универзитет, Пољска 4
- Универзитет „Етвеш Лоранд― у Будимпешти 2
- Универзитет Пардубице, Чешка 25
- Универзитет у Брну, Чешка 4
- Универзитет у Братислави 5
Укупно: 43
Одлазна мобилност наставног особља у оквиру програма Еразмус+:
- Мирјана Костић Голубичић (Шлески универзитет, Пољска)

- Предраг Обућина (Шлески универзитет, Пољска)
35
- Предраг Обућина (Универзитет Ополе, Пољска)
- Далибор Соколовић (Универзитет Ополе, Пољска)
- Људмила Поповић (Универзитет „Етвеш Лоранд― у Будимпешти)
- Тање Гаев (Универзитет у Пардубицама, Чешка)
- Александра Корда Петровић (Универзитет у Пардубицама, Чешка)
- Ивана Кочевски (Универзитет у Пардубицама, Чешка) 2
- Снежана Поповић (Универзитет у Пардубицама, Чешка) 2
- Далибор Соколовић (Универзитет у Пардубицама, Чешка) 2
- Стефана Пауновић Родић (Универзитет у Пардубицама, Чешка) 2
- Зузана Чижикова (Универзитет у Пардубицама, Чешка) 2
- Јаромир Линда (Универзитет у Пардубицама, Чешка)
- Јаромир Линда (Универзитет Чешке Буђејовице)
Укупно: 19
Гостовања страних предавача:
- Звонко Танески (Универзитет у Братислави)

- Руселина Ницолова (Софијски универзитет „Св.Климент Охридски―)
- Неда Неждана (Кијевски национални универзитет)
- Андриј Курков (савремени украјински писац)
- Јевхен Пашченко (Универзитет у Загребу)
- Дмитр Чистјак (Кијевски национални универзитет)
Укупно: 6
Организација скупова, округлих столова, предавања са учесницима из иностранства:
- Ľubica Mildeová, Nikola Orgoňová (Уметнички факутлет у Братислави)

Учешће нашег наставног особља на скуповима, округлим столовима, предавањима у
иностранству:
- Далибор Соколовић 1
- Људмила Поповић 4
- Милена Ивановић 1
- Јулија Драгојловић 1
Укупно: 7
Боравак страних лектора на основу уговора о сарадњи са страним институцијама:
- пољски лектор Анна Сокулска

- украјински лектор Анастасија Тепшић на основу уговора о сарадњи с Доњецким
националним универзитетом (Виница, Украјина)
- чешки лектор Петр Јанеш
- словачка лекторка Јулијана Бењова
- руски лектори: Наталија Сентјурова...
Међународни уговори о сарадњи за обављање праксе и сл.:
36
- летње школе језика (Пољска, Чешка, Словачка): 17
- Кијевски национални универзитет 1
- Државном институт за руски језик „А.С. Пушкин― 2
- Санктпетербуршки државни универзитет 2
- Тјуменски државни универзитет 2
- Московски државни универзитет „М.В. Ломоносов― 9
- Универзитет у Нижњем Новгороду 2
- Државни универзитет „Н.И. Лобачевски― 6
Укупно: 41
Остали видови међународне сарадње:
- издавање публикације „Славистички синтези―, аутора Звонка Танеског, са

Филозофским факултетом Универзитета у Братислави
- Лавовски национални универзитет 12
- укупно је кроз програм размене на нашем факултету током 2018. боравило 22
студената из Русије.
KATEDRА ZA ITALIJANISTIKU
Katedra za italijanistiku Filolońkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je i u 2018, kao i u

prethodnoj godini, ostvarila zavidnu meĊunarodnu aktivnost, tako ńto je:
- nastavila da uspeńno sprovodi ugovorima ustanovljenu razmenu u okviru programa
Erasmus s italijanskim univerzitetima, te su dva profesora bila pozvana, na period od
nedelju dana, da odrņe predavanja (prof. Julijana Vuĉo, Univerzitet u Napulju
„L'Orientale, prof. Sneņana Milinković, Univerzitet u Padovi); a ostvarena su i tri
boravka od po 6 meseci u okviru razmene doktoranada (Marija Mitrović, Univerzitet u
Padovi, Jelena Puhar, Univerzitet u Napulju „L'Orientale―, Jovana Tutić, master,
Univerzitet u Napulju „L'Orientale―);
- ugostila strane predavaĉe: prof. Rozana Morabito, Univerzitet u Napulju „L'Orientale―,
prof. Lorenco Koveri, Univerzitet u Đenovi, Ineke Veder, Univerzitet u Amsterdamu;
prof. Roberto Ruso, Univerzitet u Banja Luci.
37
- pokrenula obnovu postojećih ugovora (Univerzitet u Padovi, Univerzitet u Napulju
„L'Orientale―) i potpisivanje novih (Univerzitet u Veneciji, Ca' Foscari);
- pokrenula potpisivanje novog, pored već postojećih, ugovora o sprovoĊenju prakse za
italijanske studente s Univerzitetom Kjeti-Peskara „G. D'Anuncio―, Univerzitet u Milanu.
- obnovila, uĉeńćem u razmeni, postojeće bilateralne sporazume (Univerzitet Kjeti-Peskara
„G. D'Anuncio―);
- organizovala sprovoĊenje prakse za italijanske studente po već potpisanim sporazumima
(Univerzitet u Napulju „L'Orientale―, Univerzitet u Veneciji „Ca' Foscari―).
- ostvarila sticanje meĊunarodnog sertifikata za ispitivaĉe CELI (Katarina Zavińin, Natańa
Janićijević) i pokrenula stvaranje zajedniĉkih programa s Univerzitetom za strance u
PeruĊi;
- zadrņala postojećeg italijanskog lektora u razmeni, MAE, po ugovoru s Republikom
Italijom, Davida Mulasa.
Pored ovih aktivnosti, Katedra za italijanistiku je, 28. novembra 2018, organizovala regionalni,
meĊunarodni Okrugli sto, na kojemu su bili prisutni predstavnici italijanistiĉkih departmana od
Austrije, preko Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, MaĊarske, Makedonije,
Rumunije, Albanije, do Turske, kako bi se ostvarila zajedniĉka saradnja u vidu izrade projekata i
organizovanja interkatedarske mreņe (u okviru CEEPUS-a).
TakoĊe, većina nastavnika i saradnika na Katedri je uĉestvovala na meĊunarodnim kongresima
(v. prilog iz Izveńtaja Katedre za 2018), te i time doprinosila meĊunarodnim kontaktima Katedre
i samog Fakulteta.
Naposletku, napominjemo da je, kao i do sada, Katedra blisko saraĊivala i s italijanskim
institucijama u Srbiji, te zajedno s njima upriliĉila niz manifestacija internacionalnog karaktera.
Катедра за германистику - Извештај о мобилности у 2018. години
1. Група за немачки језик

- ЦЕЕПУС: проф. др Анете Ђуровиц (Дубровник, јул 2018. год.)
- Erasmus+:ванр. проф. др Миодраг Вукчевић: Учешће у међународном програму
мобилности - KA107 – STA и боравак на Универзитету Сарске области (UdS) у
Сарбрикену/ СР Немачка од 11.06-15.06. 2018. Циклус предавања на тему:
Legendäre Gründungsväter von Sprachgemeinschaften und Eidgenossenschaften in der
Literatur. Zu serbisch-deutschen Erfahrungeн, проф. др Оливера Дурбаба (није
доставила податке), боравила је у Сарбрикену.
- ГИП (ДААД): доц. др Алексадра Лазић-Гавриловић (јун/јул 2018. Берлин), Јулиа
Поповић (јул 2018. Берлин), проф. др Анете Ђуровић (октобар 2018.)
38
2. САРАДЊА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЕРАСМУС + - Група за низоземске студије
Као Група заинтересовани смо за одржавање досадашње сарадње са следећим
универзитетским центрима у Холандији и Белгији:
- Универзитет у Левену/Белгија, кампус Антверпен (Katholieke Universiteit Leuven, Campus

Antwerpen).
Са овим Универзитетом имамо најдужу сарадњу у оквиру програма за преводиоце и

пројекта стручне терминологије. Њихови студенти редовно дају свој допринос
студентском часопису Паукенслаг којег припремају наши студенти на завршној години
студија.
- Универзитет у Хенту/Белгија (Rijksuniversiteit Gent).
На овом универзитету, једином у Белгији који у оквиру славистике има и

србистику/кроатистику, има највише наших мастер студената недерландистике
- Универзитет у Амстердаму/Холандија (Universiteit van Amsterdam)
Овај холандски универзитетски центар је једини у Холандији на којем постоји

србистика/кроатистика. Сарадњу преко Ерасмус + смо успоставили ове 2018. године, мада
са њиховом славистиком већ дуги низ година сарађујемо на изради великог Српско-
холандског речника. Израда речника је у финалној фази па би било добро да се ова
сарадња настави.
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
Током 2018. године, чланови Катедре за српски језик са јужнословенским

језицима имали су живу међународну активност. Учествовали смо у организацији и у раду
16. међународног конгреса слависта, укључени смо у уредништва два међуанродна
часописа, сарађивали са европксим универзитетима преко програма Еразмус плус,
учествовали на међународним конфренцијама у Србији и у иностранству, објављивали
радове у међународним часописима и зборницима.
Ово је преглед активности неких чланова Катедре:
Проф. др Душка Кликовац
XVI МЕЂУНАРОДНИ СЛАВИСТИЧКИ КОНГРЕС, Београд, август 2018. Реферат: О

систему заменичких прилога за место у српском језику: прилог "тамо".
39
48. НАУЧНИ САСТАНАК СЛАВИСТА У ВУКОВЕ ДАНЕ, Београд, септембар 2018.
Реферат: О знаковима у правопису (3): нереченични знакови.
СРПСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ IV, октобар 2018. Реферат: О
употреби заменичких прилога "оволико, толико, онолико".
Проф. др Рајна Драгићевић
Преко програма Еразмус плус, гостовала на Универзитету у Варшави у мају 2018. године.
Учествовала у организацији XVI међународног конгреса слависта;
Изабрана за члана Уређивачког одбора публикације: Славянская историческая
лексикология и лексикография, Институт лингвистических исследований, Отдел
исторической лексикологии и лексикографии РАН;
Изабрана за члана Уређивачког одбора публикације: Лексикографический бюллтень,
Институт украинского языка Национальной академии наук Украины.
Српска славистика, колективна монографија, том I, радови српске делегације на XVI
међународном конгресу слависта, уредници Рајна Драгићевић и Вељко Брборић, Београд:
Савез славистичких друштава Србије, 2018.
ISBN 978-86-917949-3-4
Српска лексикографија од Вука до данас. Сербская лексикография от Вука до
современности, каталог изложбе; каталог выстваки, уредници Милосав Тешић, Рајна
Драгићевић, Ненад Ивановић, Београд, 2018: САНУ, Галерија науке и технике – Савез
славистичких друштава Србије.
ISBN 978-86-7025-778-8 (САНУ)
Эмоциональное отношение говорящих к языку как критерий для исследования языковой
идентичности / Р. Драгичевич ; перевод с сербского языка Г. П. Пилипенко // Актуальные
этноязыковые и этнокультурные проблемы современности : книга 3 / отв. ред. Г. П.
Нещименко. - Москва : Институт славяноведения Российской Академии Наук,
Издательский дом ЯСК, 2017, 405–416.
ISBN 978-5-9500226-7-8
Domen primene lekseme kao segment leksiĉkog znaĉenja, Od dvojbe do raydvojbe, zbornik
radova u ĉast profesorici Branki Tafri, uredili Petra Końutar i Mislav Kovaĉić, Zagreb: Ibis,
2018, 65–80.
ISBN 978-953-7997-33-5
Неки аспекти универбизације у српском језику, Univerbacija/univerbizacija u slavenskim
jezicima, zbornik radova, Osamnaesta meĊunarodna nauĉna konferencija Komisije za tvorbu
rijeĉi MeĊunarodnog komiteta slavista, Sarajevo, 4–7. aprila 2017, urednica Amela Ńehović,
Sarajevo, 2018: Slavistiĉki komitet, 104–118.
ISBN 978-9958-648-20-5
http://www.slavistickikomitet.ba/Univerbacija/Univerbizacijauslavenskimjezicima.pdf
О речнику Мухамеда Хеваија Ускуфија из 1631. године (рад је изложен на скупу Српско
писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума, Вишеград, 19–20. VI 2017),
40
Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума, уредник Зорица
Никитовић, Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет: Универзитет у
Бањој Луци, Филозофски факултет; Источно Сарајево: Филозофски факултет, 2018, 133–
148.
ISBN 978-99955-58-40-6.
Развитие лексической системы сербского языка от праславянской эпохи до начала XXI
века, Лексикология и лексикография славянских языков, отв. Редактор М.И. Чернышева,
перевод Е.В. Куренковой, Москва, 2017: Международный комитет славистов, Комиссия
по лексикологии и лексикографии, Национальный комитет славистов Российской
Федерации, Институт русского языка им. В.В. Виноградова РАН, 688 –712.
Dictionaries of Associations of Slavic Languages in Semantic Studies, Linguistica Brunensia,
vol. 66, iss. 1, 2018, 7–14. ISBN 978-5-9909698-2-7
Проф. др Вељко Брборић
Правописни рад Радоја Симића, 227–286, У: Научни доприноси Радоја Симића, Зборник
са научног (међунардоног) округлог стола Радоје Симић, . – ISBN 987-86-80796-14-7.
[Крагујевац 2018, округли сто је одржан 2017]
Интерпункцијска терминологија код Срба од Вука до данас, 61–73, Српска славистика

(колективна монографија), том 1, Језик, Радови српске делегације на XVI међународном
конгресу склависта, Београд, 2018. ISBN 978-86-917949-3-4
[Уредник сам Зборника Српска славистика том I, заједно са Рајном Драгићевић, том има
1–427 страна, члан сам Уређивачког одбора поменутог Зборника, ]
Статус српског језика у образовбном систему Србије,. 81–94, У: Језици образовања
(уреднице Јулијана Вучо и Јелена Филиповић), Београд, Филолошки факултет, ISBN 978-
86-6153-431-7
Речници у читанкама за основну школу, Научни састанак слависта у Вукове дане 47/1,
473–486, Београд, 2018. ISBN 978-86-6153-506-2
[учешће на међународном скупу из 2017, Зборник штампан 2018]
Објашњење непознатих речи при обради књижевног текста, 42–57, у: Зборник радова:
Актуелни теоријско-методолошки проблеми проучавања и наставе словенских језика,
књижевности и култура (Међународна научна конференција Комисије за наставу
словенских језика и књижевнсоти Међународног комистета слависта), Београд,
Филолошки факултет, 2018. ISBN 978-86-6153-518-5
Иво Андрић у наставним програмима и читанкама за основну и средњу школу, 459–479,

У: Значај српског језика за очување културног идентитета I: Иво Андрић и српски језик,
Андрићград, 2018, Андрићев институт, ISBN 978-99976-21-31-3 [рад са научног скупа
одржаног 12–13. маја 2018. у Андрићграду]
41
Књижевно дело Добрице Ћосића у настави, Зборник радова са Међународног научног
скупа Књижевно дело Добрице Ћошића у настави, Београд, 2018. Филолошки факултет,
ISBN 978-86-6153-547-5
[Био сам члан Организационог одбора овог скупа, Уредник сам овог Зборника, заједно
са Радојем Симићем, један сам од рецензената овог Зборника]
Учествовао сам са рефератом на Научни састанак слависта у Вукове дане (септембар
2018), тема реферата је била: Будућност лектората српског језика са освртом на прошлост
и са садашњост (рад ће ускоро бити штампан).
Учествовао сам са рефератом међународном научном скупу: Српски као страни језик у
теорији и пракси IV, Скуп је одржан на Филолошком факултету у Београду 28–26. 10.
2018. тема реферата: Лекторати српског језика и однос државе према њима (биће
штампан Зборник са Скупа)
Учествовао сам на округлом столу у Андрићграду: Актуелна питања српског поравописа,
округли сто је одржан 13. 10. 2018. тема реферата: Однос основног правописа српског
језика и различитих правописних деривата (биће штампан Зборник са округлог стола)
У јануару 2018. учествовао сам у раду Комисије за књижевне словенске језике при
Међународном комитету славистау Прагу [Slovanské spisovné jazyky od teorie k praxi.
Formování jazykového vědomí a postojů k jazyku 25–26. 1. 2018. ], тема реферата: Неке
иновације у савременим правописима .
Учествовао сам на округлом столу: Негујмо српски језик у Културном центру Србије у
Паризу (септембар 2018).
Проф. др Драгана Вељковић Станковић
ХVI МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА, Филолошки факултет Универзитета у

Београду (20–27. VIII 2018). Тема реферата: „О (само)поимању и именовању човека као
неживог ентитета у српском књижевном језику‖. Рад у целини објављен у: Српска
славистика, колективна монографија, том I, радови српске делегације на XVI
међународном конгресу слависта, главни и одговорни уредник проф. др Љиљана Бајић,
уредници проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Вељко Брборић, Београд, 2018: Савез
славистичких друштава Србије, 75–89.
48. МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ САСТАНАК СЛАВИСТА У ВУКОВЕ ДАНЕ,
Београд, 13–16. 9. 2018. Учешће на сесији у оквиру пројекта Српски језик и његови
ресурси: теорија, опис и примене. Реферат: „О семантичкој деривацији реилексема у
српском језику‖. Објављен у монографији Како мислимо речи – прилози проучавању
когнитивних аспеката српске лексике (2018), Београд: Филолошки факултет
Универзитета у Београду // Јасен.
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП 24. ОКРУГЛИ СТО ДОСТИГНУЋА И
ПЕРСПЕКТИВЕ У ОБРАЗОВАЊУ ДАРОВИТИХ, Вршац 29. VI 2018. Други аутор Јелена
Стојиљковић, тема реферата: „О развоју метафоричке компетенције даровитих у настави
српског језика и књижевности‖. Рад објављен у изводу у: Достигнућа и перспективе у
образовању даровитих, Вршац, 29. VI 2018, 103–104.
THE SIXTH INTERNATIONAL CONGRESS APPLIED LINGUISTICS TODAY –
LANGUAGE, LITERATURE AND INTERDISCIPLINARITY (Universuty of Belgrade, Faculty of
42
Philology; Belgrade, 12–13. October 2018). Реферат: „Писменост новог доба из визуре
будућих васпитача и наставника‖, други аутор др Ивана Ђорђев. Рад објављен у изводу
у: Applied Linguistics Today – Language, Literature and Interdisciplinarity, Book of Apstracts,
University of Balgrade, Faculty of Filology (Belgrade, 12 –13. October 2018), 44–45.
Мср Валентина Илић

1) Четрнаести међународни научни скуп Славистичка читања, Стереотипи у словенским
језицима, књижевности и култури, 26--28. април 2018, Универзитет Свети Климент
Охридски, Софија, Бугарска.
Наслов реферата: Најфреквентнија лексика Српских народних пословица у контексту
језичко-стереотипне слике света.
*2) Научни округли сто Актуелна питања српскога правописа, 12--14. октобар 2018,
Андрићград.
Наслов реферата: Статус дублета у актуелном Речнику уз Правопис српскога
језика Матице српске.
Мср Весна Николић

1)Четрнаеста међународна Славистичка читања, Стереотипи у словенским језицима,
књижевности и култури на Универзитету Свети Климент Охридски у Софији, од 26. до 28.
априла 2018.
Наслов реферата: Језички стереотипи код именица којима се означавају занимања у
српском језику.
2) Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 8 на Филозофском
факултету у Новом Саду, 17. новембра 2018.
Нслов реферата: Лексикографски аспект Вукових путовања.
Мср Ненад Крцић:
'Стереотипизација као језичко-стилски поступак' на конференцији XIV међународна

славистичка читања (тема:
Стереотипи у словенским језицима, књижевности и култури) на универзитету 'Св.
Климент Охридски' у Софији (од 26. до 28. априла 2018).
Језици и културе у времену и простору 8, на Филозофском

факултету у Новом Саду, 17. новембра 2018. године, са темом 'Множина властитих
именица у (раз)говорном језику: лингвистички и стилистички аспект', која је веома
лепо примљена, између осталог и од проф. Твртка Прћића и проф. Катарине Расулић.
ИЗВЕШТАЈ О МЕЂУНАРОДНИМ АКТИВНОСТИМА ТОКОМ 2018. ГОДИНЕ
43
ГРУПА ЗА БУГАРСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ ПРИ КАТЕДРИ ЗА
СРПСКИ ЈЕЗИК СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
1. У периоду јануар-март 2018. године Група за бугарски језик, књижевност и

културу и Катедра за српски језик са јужнословенским језицима у сарадњи са
Амбасадом Републике Бугарске у Београду организовали су конкурс за студентски
есеј на тему: „Толкова сходни, толкова различни, толкова европейски – България и
Сърбия― / „Тако слични, тако различити, тако европски – Бугарска и Србија―. На
конкурсу су учествовали студенти основних и мастер студија различитих
факултета Београдског универзитета – Филолошког, Политичких наука,
Економског, а пристигли есеји били су написани на бугарском или на српском
језику. Студентске есеје оценила је комисија, којом је председавала проф. др Рајна
Драгићевић, управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима, а
чланови комисије били су доц. др Мариана Алексић, проф. дфн Антоанета
Алипиева, др Ивана Давитков, предавачи на Групи за бугарски језик, и гдин Јулиан
Китипов, представник Амбасаде Републике Бугарске у Београду. Осморо учесника
одликовано је дипломама, док су прва три места добила и новчане награде. Аутори
награђених студентских текстова су: Катарина Кнежевић (прво место), Урош
Витић (друго место), Страхиња Обреновић (треће место), Јована Гоцић, Милица
Павловић, Кристина Манић, Ања Станојевић и Марко Николић. Aмбасадор
Републике Бугарске у Републици Србији Ратко Влајков уручио је награде
победницима у конкурсу. На церемонији, одржаној на Филолошком факултету у
Београду, присуствовали су проректор за науку, иновације и трансфер технологије
Универзитета у Београду проф. др Живослав Тешић, продекани Филолошког
факултета проф. др Јулијана Вучо и проф. др Јелена Филиповић, предавачи на
групи за бугарски језик, колеге и студенти. Aмбасада Републике Бугарске у
Београду финансијски je подржала издавање књиге награђених есеја, чији је
издавач „Чигоја штампа―. Књига је изашла из штампе и у плану је организовање
њене презентације на Филолошком факултету почетком летњег семестра.
2. Амбасада Републике Бугарске у Републици Србији и Катедра за српски језик са
јужнословенским језицима, Група за бугарски jезик, књижевност и културу су 17.
и 18. априла 2018. године организовали академске радионице на тему „Савремена
бугарска књижевност и култура – аспекти и представници― на Филолошком
факултету Универзитета у Београду. У склопу ових радионица студентима су
предавња одржали: Проф. др Светлозар Игов – критичар, есејиста, песник,
преводилац Иве Андрића и Јована Христића; Проф. Михаил Неделчев – књижевни
критичар, истакнута личност и политичар; Доц. др Пламен Дојнов – песник,
критичар, драматург, један од уредника недељника Литературен вестник; Захари
Карабашлиев – писац, један од најпознатијих бугарских романописаца; Георги
Чобанов – уредник и издавач електронског књижевног медија LiterNet, који већ
дуги низ година остварује српско-бугарски књижевни пројекат РАСТКО; Проф. др
Антонија Велкова – књижевни критичар. У оквиру истог пројекта 17.04.2018. год.
организован је округли сто на тему: „Балкански књижевни дијалози – Бугарска и
44
Србија― у Трговинско-економској служби и одељењу за културу Амбасаде
Бугарске у Београду.
3. У периоду од 19. до 21. априла одржана је Међународна конференција „Познаваш
ли България? Дни на българския език и култура― у граду Форли, Универзитет у
Болоњи, Италија. Др Ивана Давитков учествовала је у раду ове конференције са
рефератом на тему: „За някои трудности при овладяването на българската
морфология от чужденци―. У раду конференције учествовалa је и проф. др
Антоанета Алипиева, страни лектор на Групи за бугарски језик, са рефератом:
„Идентичност и идентичности – преподаване на българска култура зад граница‖.
4. На овогодишњем Летњем семинару бугарског језика и културе за стране бугаристе
и слависте, одржаном у периоду од 15. јула до 4. августа у Софији, у организацији
Факултета за словенске филологије Универзитета у Софији „Св. Климент
Охридски― Група за бугарски језик, књижевност и културу имала је три учесника –
Тамару Милошевић, Валентину Димитрић и Немању Јовановића. На семинару је у
оквиру програма специјализованих семинара из савременог бугарског језика и
превођења др Ивана Давитков одржала предавање на тему: „Особености при
усвояването на българските минали времена от чужденци―.
5. У Софији је 19. и 20. новембра 2018. године одржана Међународна конференција
„Българистични езиковедски четения― у организацији Факултета за словенске
филологије Универзитета у Софији „Св. Климент Охридски―. На конференцији је
свој реферат на тему: Граматични проблеми на превода между близкородствени
славянски езици – опит за класификация представила др Ивана Давитков, асистент
на групи за бугарски језик, књижевност и културу. Реферат је послат и прихваћен
је за штампу. Др Ивана Давитков је учествовала и у округлом столу Език и превод
по позиву проф. др Јовке Тишеве, управника Катедре за бугарски језик на
Факултету за словенске филологије у Софији.
6. Пета Међународна интердисциплинарна конференција за студенте и докторанте
„Бугарска и европско културно наследство― одржана је у периоду од 6. до 8.
децембра 2018. у бугарском културном институту „Дом Витгенштајн― у Бечу. У
раду конференциje je учествовало 39 студената и доктораната са 14 универзитета
из 11 европских земаља, као и 14 лектора бугарског jeзика на страним
универзитетима. На овом научном скупу Филолошки факултет у Београду je имао 4
представника са укупно 5 реферата. У лингвистичкоj секциjи реферате су
прочитали асистент Ивана Давитков (За усвояването на българските предлози от
чужденци (върху материал от студентски работи)) и Кристина Манић и Милица
Павловић, студенткиње на мастер студијама (За някои проблеми в употребата на
предлози в сръбски и български език). Реферате из области књижевности су
представили Олга Савеска, лектор и докторанд (Манифест на Дружеството за
борба против поетите – последна „дадаистична замашка― на ямболските
авангардисти), Милица Павловић (Христос срещу Антихрист в романа
„Антихрист" от Емилиян Станев) и Кристина Манић (Жени, майки и деца в
съвременната българска и сръбска литература). Лектори бугарског jезика су у
дискусијама истакли висок научни ниво свих реферата, а такође и одличан
бугарски jезик на коме су наши учесници читали текстове и одговарали на питања.
7. Бугарско национално издаваштво за образовање и науку „Аз-буки― из Софије
објавило је рад Олге Савеске, лектора за бугарски језик и књижевност, са следећим
насловом: „Същността на киното според Кирил Кръстев – ‚Опит за естетика на
45
киното‗ в контекста на европейския филмов авангард― у зборнику „България в
Европейския съюз: традиции и перспективи―.
Катедра за албанологију
1. У априлу 2018. године Катедра је примила једног гостујућег професора, проф. др

Франческа Аљтимарија са Универзитета у Калабрији, који је студентима албанског
језика одржао циклус предавања у периоду од 14. марта 2018. до 17. марта 2018.
године.
2. У октобру 2018. године (26. и 27. октобра) Катедра је организовала другу међународну
научну конференцију посвећену балканолошким студијама Mapping Balkan Routes 2.
На организацији конференције учествовале су др Мерима Кријези, др Наиље Маља-
Имами, мр Марија Поповић, као и мр Даница Аврамовић, студенткиња треће године
докторских студија.
3. Радови изложени на поменутој конференцији биће објављени у зборнику у току 2019.
године.
4. Др Мерима Кријези је у току 2018. године учествовала на следећим међународним
конференцијама:
1) LVI скупу слависта Србије, Српска славистичка баштина и актуелност
међусловенских језичких, књижевних и културних веза, одржаном 1-2. фебруара 2018. у
Београду. Коаутор рада са проф. др Предрагом Мутавџићем и Anastassios Kampourisom.
Мерима Кријези-Предраг Мутавџић-Anastassios Kampouris, О анималистичким идиомима
увредљивог садржаја у савременом грчком, албанском и српском језику
2) ALT 6, The Sixth International Congress, Applied Linguistics Today – Language,
Literature and Interdsiplinarity, одржаној у Беогрдау 12-13. октобра 2018. г. Коаутор рада
са проф. др Предрагом Мутавџићем.
Мерима Кријези-Предраг Мутавџић, Исказивање (изражавање) просторних односа путем
предлошко-падежних конструкција у албанском, грчком и српском језику
3) Другој међународној научној конференцији посвећеној балканолошким студијама
Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic Landscapes (International
Conference on Balkan Studies), одржаној у Београду 26-27. октобра 2018. г. Коаутор рада са
проф. др Предрагом Мутавџићем.
Мерима Кријези-Предраг Мутавџић, Проблематика разумевања вида номинала у
албанском језику (прилог настави албанског језика као страног)
 Усавршавање, обуке, семинари едукативног карактера
Учествовала на семинару-радионици Focus on Open Science, који је одржан 12. новембра
2018. г. у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић― у Београду. У оквиру
семинара-радионице представљен је пројекат о отвореном приступу научном знању. У
оквиру радионице предавања су одржали еминентни европски стурчњаци из ове области:
Dr. Paul Ayris (University College London, UK), Giannis Tsakonas, LIBER (Association of
European Research Libraries), Dr. Ignasi Labastida i Juan (Universitat de Barcelona), Vanessa
Proudman (direktor SPARC Europe), Miro Puńnik (direktor Centralne tehniĉke knjiņice,
Univerzitet Ljubljana, Slovenija).
46
5. Др Наиље Маља-Имами је у току 2018. године учествовала на следећим међународним
1) Другој међународној научној конференцији посвећеној балканолошким
студијама Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic
Landscapes (International Conference on Balkan Studies), одржаној у Београду 26-
27. октобра 2018. г.
Наиље Маља-Имами, Речник Константина Кристофоридхија састављен од стране
Мартина Цамаја
6. Мр Марија Поповић је у току 2018. године учествовала на следећим међународним
1. Другој међународној научној конференцији посвећеној балканолошким
студијама Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic
Landscapes (International Conference on Balkan Studies), одржаној у Београду 26-
27. октобра 2018. г. Коаутор рада са мр Даницом Аврамовић.
Марија Поповић-Даница Аврамовић, Балкански фразеолошки речник
7. У летњем семестру 2018/19. године Катедри ће се придружити и страна лекторка са
Универзитета у Драчу, др Ољимби Вељај.
47
КАТЕДРА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА
Током 2018. године, чланови Катедре за српски језик са јужнословенским језицима

били су, као и увек ангажовани у бројним научним, стручним, наставним и другим
активностима.
XVI међународни конгрес слависта
Неки чланови Катедре учествовали су у Организационом одбору Конгреса: проф.

др Вељко Брборић (председник Организационог одбора), проф. др Рајна Драгићевић,
проф. др Александар Милановић, мср Катарина Беговић, мср Никола Радосављевић.
Чланови Катедре учествовали су са рефератима у раду Конгреса: проф. др Првослав
Радић, проф. др Душка Кликовац, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Јелена Јовановић
Симић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Весна Ломпар, проф. др Александар
Милановић, проф. др Вања Станишић, проф. др Драгана Вељковић Станковић, проф. др
Снежана Вучковић, доц. др Виктор Савић, мср Катарина Беговић.
Проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Вељко Брборић били су уредници зборника
радова српске делегације на Конгресу.
Асистенти Катедре радили су лектуру и коректуру свих конгресних издања –
националног зборника, Каталога изложбе Српска лексикографија од Вука до данас,
зборника радова Стазама славистике.
Као пратећа манифестација на Конгресу одржано је предавање проф. др Вање
Станишића о најстаријим књигама Библиотеке Катедре за српски језик.
Као главна пратећа манифестација на Конгресу организована је изложва Српска
лексикографија од Вука до данас у Галерији науке и технике САНУ. Аутори изложбе били
су проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић (Институт за српски језик САНУ).
Четрдесет студената Катедре за српски језик радили су као волонтери на Конгресу
слависта. Координатор њиховог рада била је мср Катарина Беговић.
Катедарски научни пројекат
48
Већина наставника и сарадника Катедре учествује на пројекту Министарства
просвете, науке и технолошког развоја бр. 178006 Српски језик и његови ресурси: теорија,
опис и примена. У септембру 2018. године, у оквиру МСЦ-а, одржана је пројекатска сесија
и Зборник радова је у припреми.
Зборник радова са пројектатске сесије из 2017. године објављен је 2018. године. Научни
састанак слависта у Вукове дане 47/3, ISBN 978-86-6153-383-9. Уредник зборника је проф.
др Александар Милановић.
Руководилац пројекта: проф. др Божо Ћорић
Колективно и појединачно учешће на научним скуповима
Наставници и сарадници су учествовали са рефератима у раду лингвистичке

секције 48. Научног састанка слависта у Вукове дане, који организује МСЦ. Посебно је
организована, као и ранијих година, пројекатска сесија (у септембру 2018).
Чланови Катедре су учествовали са рефератима на више домаћих и
међународних научних скупова. Неки реферати су већ објављени, а неки су у штампи.
Чланови Катедре учествовали су на следећим скуповима: Језик. Књижевност. Теорија,
Филозофски факултет у Нишу; Актуелна питања српског правописа, Вишеград, 13. Х
2018; Српски као страни језик у теорији и пракси IV, 26–28. X 2018; Језик, култура,
образовање, Педагошки факултет Универзитета у Ужицу, 2. новембар 2018; Крај рата,
Срби и стварање Југославије, САНУ, 30. XI 2018, Стереотипи у словенским језицима,
књижевности и култури, Универзитет 'Св. Климент Охридски' у Софији, 26 –28 IV 2018;
Језици и културе у времену и простору 8, Филозофски факултет у Новом Саду, 17. XI
2018, ДОСТИГНУЋА И ПЕРСПЕКТИВЕ У ОБРАЗОВАЊУ ДАРОВИТИХ, Вршац 29. VI
2018; THE SIXTH INTERNATIONAL CONGRESS APPLIED LINGUISTICS TODAY –
LANGUAGE, LITERATURE AND INTERDISCIPLINARITY (Universuty of Belgrade, Faculty of
Philology; Belgrade, 12–13. October 2018; Међународна научна конференција Комисије за
наставу словенских језика и књижевнсоти Међународног комистета слависта, Београд,
Филолошки факултет, 2018; Иво Андрић и српски језик, Андрићград, 2018, Андрићев
институт; Slovanské spisovné jazyky od teorie k praxi. Formování jazykového vědomí a postojů
k jazyku 25–26. 1. 2018; Aкадемске радионице на тему „Савремена бугарска књижевност и
49
култура – аспекти и представници―, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 17. и
18. IV 2018; Међународна конференција „Познаваш ли България? Дни на българския език
и култура―, 19–21. IV 2018, Форлa, Универзитет у Болоњи, Италија; „Бугарска и европско
културно наследство―, 6–8. XII 2018, Бугарски културни институт „Дом Витгенштајн― у
Бечу .
Сарадња са другим катедрама, факултетима и институцијама
Активно смо сарађивали са Катедром за српску књижевност, Катедром за

славистику и сродним катедрама са других факултета и универзитета, Друштвом за
српски језик и књижевност, Међународним славистичким центром, Савезом славистичких
друштава Србије, Центром за учење српског језика као страног, Катедром за информатику
Математичког факултета итд. Катедра је активно сарађивала са Институтом за српски
језик САНУ, као и са Вуковом задужбином и Коларчевом задужбином, у чијим
руководећим телима су ангажовани чланови Катедре.
Еразмус плус
Осим бројних наступа на конфернцијама у иностранству, проф. др Рајна

Драгићевић била је, преко Еразмус плус програма, ангажована као гостујући професор на
Универзитету у Варшави, у мају 2018. године.
Ангажованост на реформи основношколске и средњошколске наставе
Катедра је преко својих представника пратила реформу школских програма, која

се, уз сарадњу свих чланова Катедре, већ укључила у реформски процес. Дакле, Катедра
намерава да уз сарадњу са другим матичним катедрама и Друштвом за српски језик што
више допринесе успеху реформе наставе српског језика, књижевности и комуникације у
основним и средњим школама.
Настава српског као страног језика
50
Катедра, односно неки њени чланови, учествује у раду Центара за српски као
страни језик. Чланови Катедре активно учествују у раду МСЦ-а, у изради наставних
материјала и извођењу наставе у раду МСЦ-а и Центра за српски као страни. Неколико
чланова Катедре учествовало је на научном скупу Српски као страни језик, у
организацији Центра за учење српског као страног, а проф. др Весна Ломпар учествовала
је и у организацији тог скупа. Проф. др Вељко брборић учествује у Комисији
Министарства просвете, науке и технолошког развоја која је задужена за успостављање и
обнову лектората за српски језик у свету.
Јавна предавања
Чланови Катедре за српски језик одрганизовали су и одржали велики број

предавања изван Филолошког факултета. У Колрачевој задужбини организовали смо и
одржали неколико циклуса предавања, у Матици српској, у Одељењу САНУ у Новом
Саду, у Образовном центру „Вук Караџић― у Тршићу итд.
Наставници, сарадници и ненаставно особље
Ове године у пензију су отишли проф. др Драгана Мршевић Радовић и проф. др

Јелица Јокановић Михајлов. Неколико наставника је напредовало у виша звања. Желели
бисмо да унапредимо наставу јужнословенских језика – македонског, словеначког и
бугарског. Посебно је угрожена настава македонског језика и зато постоји потреба за
асистентом на овом предмету. Пропале су иницијативе Катедре и Факултета за отварањем
новог радног места за сарадника за овај предмет. У току је избор за асистента за бугарски
језик. Дугогодишњи секретар Милан Крсмановић отишао је у пензију, а, за сада
хонорарно, као секретар Катедре запослена је мср Александра Драгутиновић.
Катедарска библиотека
Предвиђа се даљи и интензивнији рад на информатичкој обради библиотечког

фонда и на повезивању са библиографским базама података код нас и у свету.
Библиотечки фонд је био попуњаван у складу са расположивим средствима.
51
НАПОМЕНЕ
У зимском семeстру школске 2018/19. године настава на Катедри се одвијала

нормално, нисмо имали потешкоћа, сем што је један број наставника и сарадника држао
велики број часова на основним, мастер и докторским студијама). Ангажовали смо на
докторским студијама проф. др Милана Стакића.
Верујемо да ће се настава и у наредном семестру одвијати без проблема, на свим
нивоима – основним, мастер и докторским студијама.
Испитни рокови су се одвијали уобичајено и верујемо да ће тако бити и у наредном
периоду.
Чланови Катедре су објавили неколико књига и монографија. Посебно издвајамо
Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару, коју су уредили Јасмина Грковић
Мејџор и Виктор Савић, доцент на нашој Катедри. Ова књига награђена је наградом Павле
и Милка Ивић.
Неколико чланова Катедре је активно у уређивању часописа и зборника са научних
скупова (Јужнословенски филолог, Српски језик, Књижевност и језик, Наш језик, Анали
Филолошког факултета, Преводилац, Језик данас...)
52
КАТЕДРА ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ
КЊИЖЕВНОСТИМА
У школској 2017/2018. године уписано је 73 студената на групи Српска књижевност и

језик (05) и 47 студената на групи Српска књижевност и језик са општом књижевношћу
(06), што укупно чини 120 студената. На мастер студијe ове године на модулу Српска
књижевност уписано је 65 студената. Ове академске године унапређени су: проф. др
Наташа Станковић Шошо у звање ванредног професора, доц. др Тања Ракић, доц. др Мина
Ђурић, доц. др Бранко Вранеш и доц. др Александра Угреновић.
Наставни кадар који чини Катедру за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима су:
- Редовни професори: др Јован Делић, др Томислав Јовановић, др Снежана
Самарџија, др Радивоје Микић, др Мило Ломпар, др Љиљана Бајић, др Михајло
Пантић, др Тихомир Брајовић, др Бошко Сувајџић, др Драгана Вукићевић, др
Александар Јерков, др Зона Мркаљ;
- Ванредни професори: др Зорица Несторовић, др Соња Петровић, др Ирена
Шпадијер, др Славко Петаковић, др Ненад Николић, др Немања Радуловић, др
Зорица Витић, др Предраг Петровић, др Милан Алексић;
- Доценти: др Наташа Станковћ Шошо, др Тања Ракић, др Горан Коруновић, др
Бранко Вранеш, др Мина Ђурић, др Александра Угреновић;
- Асистенти са мастер дипломом: Ирена Плаовић;
- Сарадници у настави (докторанди): Александра Бјелић, Милан Вурдеља, Милена
Давидовић.
Библиотека Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима поседује
укупно 85470 монографских публикација и око 1000 серијских публикација. Годишње се у
Библиотеку учлани око 200 студената. У библиотеци су запослени: ма Љиљана Дукић,
Борислав Милошевић и ма Боривој Везмар.
Као и сваке године Катедра додељује студентима награде за најбољи семинарски рад из
области народне књижевности из фонда Владана Недића и за најбољи дипломски рад из
области српске књижевности 20. века из фонда Радмиле Поповић. Од 2015. године
уведена је још једна награда за најбољу израду методичке припреме из предмета
Методике наставе српске књижевности која носи име Миодраг Павловић.
Добитник награде из фонда Владана Недића за најбољи семинарски рад из народне
књижевности је Немања Кораћ са студијске групе 05 – Српска књижевност и језик. Јована
Остојић је добила награду из фонда Радмиле Поповић за најбољи дипломски рад под
насловом Авангардне пјесничке тенденције у чаоспису „Босанска вила― (1911-1914) из
српске књижевности 20. века. Професор Томислав Јовановић је добио награду „Веселин
Лучић― за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду
за 2018. годину. Проф. др Бошко Сувајџић је добио награду Бранковог кола "Печатвароши
семскокарловачке" за збирку песама Направи ваздух за 2018.
У школској 2017/2018. години на плаћеном одсуству била је проф. др Соња Петровић.
53
Списак студената који су дипломирали на Катедри за српску књижевност са
јужнословенским књижевностима у периоду од 01.10.2018. до 20.09.2018.
Име и презиме, студијска Тема дипломског рада, Ментор и члан комисије

група и број индекса оцена и датум
дипломирања
Ана Маројевић, 06 Људи говоре и Комо: однос Проф. др Јован Делић

романескног и путописног
101193 Проф. др Предраг
Оцена: 9 Петровић
26.12.2017.
Јана Николић, 05 Сукоб генерација у роману Проф. др Вукићевић

Вечити младожења Јакова Драгана
2011/0139 Игњатовића
Проф. др Петровић
Оцена: 8 Предраг
28.01.2018.
Дајана Кандић, 06 Дете као фокализатор у Проф. др Радивоје Микић

Башти сљезове боје Бранка
100269 Ћопића Проф. др Милан Алексић
Оцена: 10
01.02.2018.
Бојана Ђурковић, 06 Лик апостола Томе у Проф. др Томислав

Новозаветним апокрифима Јовановић
2016/1622
Оцена: 10 Проф. др Снежана
Самарџија
05.02.2018.
Марија Божовић, 05 Женски ликови у романима Проф. др Јован Делић

Борисава Станковића
030193 Нечиста крв и Газда Проф. др Предраг
Младен Петровић
Оцена 9
05.02.2018.
54
Николина Бабић, 05 Улога чуда у Проф. др Томислав
карактеризацији лика Јовановић
090186 Богородице у Чудима
Богородичиним Агапија Проф. др Зорица Витић
Ландоса
Оцена10
12.02.2018.
Тамара Маринковић, 05 Мотив путовања у Проф. др Томислав

старозаветним апокрифима Јовановић
2012/0199
Оцена: 10 Проф. др Зорица Витић
12.02.2018.
Марија Тошић, 06 Библијске реминисценције Проф. др Томислав

у Доментијановом Житију Јовановић
2012/224 Светог Саве
Проф. др Зорица Витић
Оцена:10
21.02.2018.
Бојана Милосављевић, 06 Наставна обрада синтагми Проф. др Наташа

у основној школи Станковић Шошо
2013/0217
Оцена: 10 Проф. др Зона Мркаљ
23.02.2018.
Милица Прошевски, 05 Приповедање и индетитет у Проф. др Јован Делић

романима Беспуће и
090201 Чедомир Илић Проф. др Предраг
Петровић
Оцена: 9
23.02.2018.
Неда Спасојевић, 05 Поезија Моше Одаловића Проф. др Радивоје Микић
980258 Оцена: 10 Проф. др Милан Алексић
26.02.2018.
Милена Дедовић Есхатолошка предања и Проф. др Бошко Сувајџић

Станковић, 06 филм
Проф. др Предраг
55
2011/0248 Оцена: 10 Петровић
17.06.2018.
Драгана Вуканац, 05 Мапе ума у настави Проф. др Зона Мркаљ

Српског језика и
2011/0171 књижевности Проф. др Наташа
Станковић Шошо
Оцена: 10
20.04.2018.
Настасија Перић, 05 Змај у народном предању и Проф. др Сувајџић Бошко

српској усменој епици
2013/151 Проф. др Самарџија
Оцена: 8 Снежана
04.06.2018.
Сања Савић, 05 Лик ратника у Проф. др Томислав

Александриди Јовановић
040169
12.06.2018.
Милица Богојевић, 05 Лик Светог Саве код Проф. др Томислав

Теодосија, Оцена: 10 Јовановић
100195
12.06.2018. Проф. др Зорица Витић
Емилија Пандоски, 05 Наставна интерпретација Проф. др Зона Мркаљ

Сеоба Милоша Црњанског
2013/133 у основној и средњој Проф. др Наташа
школи Станковић Шошо
Оцена: 10
14.06.2018.
Милена Радивојевић, 06 Компаративна анализа Проф. др Михајло Пантић

приповедака Јордана
2012/267 Јовкова и Иве Андрића Проф. др Бошко Сувајџић
Оцена: 9
15.06.2018.
56
Србислава Тодоровић, 06 Моћ говора у поетици Проф. др Јован Делић
Бранислава Петровића и
2012/220 Растка Петровића Проф. др Предраг
Петровић
Оцена: 10
22.06.2018.
Жељана Андрић, 05 Парабола о људској Проф. др Јован Делић

трагичности и механизми
2016/01668 страдања у романима Проф. др Предраг
Меше Селимовића Тврђава Петровић
и Дервиш и смрт
Оцена: 8
22.06.2018.
Филип Грубић, 05 Наративни поступци и Проф. др Томислав

слике у апокрифима Јовановић
2012/189
10.07.2018.
Невена Глинтић, 05 Елементи фантастике у Проф. др Томислав

Роману о Александру Јовановић
951275 Великом
Оцена: 10
10.07.2018.
Миљана Радош, 05 Фантастика неба у Проф. др Томислав

старозаветним и Јовановић
090216 новозаветним апокрифима
Оцена: 10
10.07.2018.
Душица Шундек, 05 Лик Светог Саве у Проф. др Томислав

Теодосијевом и Јовановић
2013/187 Доментијановом житију
Оцена: 10
57
10.07.2018.
Александра Јовић, 06 Психологија ликова у Проф. др Радивоје Микић

Андрићевим приповеткама
020291 из књиге Деца Проф. др Милан Алексић
Оцена 10
30.08.2018.
Невена Лукинић, 06 Проучавање приповедне Проф. др Љиљана Бајић

прозе у настави по примеру
2013/0219 приче Чекање Х. Л. Проф. др Наташа
Борхеса Станковић Шошо
Оцена: 10
2013/0219
Александра Илић, 05 Мотив путовања у Проф. др Томислав

старозаветним и Јовановић
2013/175 новозаветним апокрифима
Оцена: 10
2013/175
Душица Крстоношић, 06 Алегоријска основа Проф. др Томислав

Физиолога Јовановић
2012/218
2013/175
Ивана Пантелић, 05 Библијска основа Савиног Проф. др Томислав

лика у Доментијановом Јовановић
2013/156 Житију Светог Саве
Оцена: 10
2013/175
Бојана Симић, 05 Свети Симеон у делима Проф. др Томислав

Светог Саве Јовановић
010113
2013/175
58
Јелена Видовић, 05 Брачни сапутници у Проф. др Предраг
приповеткама Иве Андрића Петровић
010247
Оцена: 8 Доц. др Бранко Вранеш
11.09.2018.
Теодор Мирковић, 06 Хронотоп у Кроници Проф. др Предраг

паланачког гробља Петровић
090276
Исидоре Секулић Доц. др Бранко Вранеш
Оцена: 10
11.09.2018.
Даница Сокић, 05 Тип искорењеног јунака у Проф. др Предраг

прози Српске модерне Петровић
2011/0151
Оцена: 9 Доц. др Мина Ђурић
11.09.2018.
Сандра Величковић, 05 Структура Госпође Проф. др Наташа

министарке - Станковић Шошо
040189 интерпретацијске
могућности Проф. др Драгана
Вукићевић
Оцена: 8
12.09.2018.
Мироје Бурић, 06 Од хумора до апсурда кроз Проф. др Предраг

сабирне приповјетке Радоја Петровић
030254 Домановића
Проф. др Драгана
Оцена: 9 Вукићевић
12.09.2018.
Марија Спасић, 05 Слика света у Ћопићевој Проф. др Радивоје Микић

Пионирској трилогији и
100142 збирци прича Башта Проф. др Милан Алексић
сљезове боје
Оцена: 10
14.09.2018.
59
Маша Тадић, 05 Методичка обрада Дисових Проф. др Зона Мркаљ
песама Тамница, Нирвана и
030456 Можда спава Проф. др Наташа
Оцена:10
10.09.2018.
Катарина Стојановић, 05 Интерпретација романа Проф. др Љиљана Бајић

Дервиш и смрт Меше
2012/0160 Селимовића Проф. др Зона Мркаљ
Оцена: 9
24.09.2018.
Катарина Стојановић, 06 Имагинирање природе у Проф. др Славкко

религиозно-рефлексивној Петаковић
2014/0256 поезији Мавра
Ветрановића Проф. др Предраг
Петровић
Оцена: 10
19.09.2018.
Милица Симић, 05 Научна фантастика: Двојна Проф. др Драгана

природа дискурса у роману Вукићевић
100201 Једна угашена звезда
Лазара Комарчића Проф. др Јован Делић
Оцена: 10
19.09.2018.
Бојана Лазаревић, 05 Свет као циркус у Проф. др Предраг

породичној трилогији Петровић
100167 Данила Киша
Проф. др Јован Делић
Оцена: 9
26.09.2018.
Владимир Бараћ, 05 Упоредна анализа главних Проф. др Предраг

ликова у романима Дервиш Петровић
960115 и смрт и Тврђава Меше
Селимовића Проф. др Јован Делић
60
Оцена: 8
26.09.2018.
Марија Петровић, 05 Фигура Хомо поетикуса у Проф. др Предраг

поезији Стевана Петровић
2015/1676 Раичковића
Оцена: 9
26.09.2018.
Селма Алагић, 06 Трагедија женске лепоте у Проф. др Предраг

приповеткама Иве Андрића Петровић
960251
Оцена: 10 Проф. др Јован Делић
26.09.2018.
Лука Веланац, 06 Удвајање светова у Проф. др Предраг

Сеобама Милоша Петровић
090307 Црњанског
Оцена: 10
26.09.2018.
Марко Хаџић, 05 Феномен љубави и времена Проф. др Предраг

у Унутрашњој страни Петровић
2016/1529 ветра Милорада Павића
Оцена: 10
26.09.2018.
Ивана Исаиловић, 06 Феномен лудила и гротеска Проф. др Тихомир

у проповеткама Момчила Брајовић
2013/242 Настасијевића и у драми
Славка Грума Проф. др Горан Коруновић
Оцена: 9
27.09.2018.
Адријана Ранковић, 06 Елементи хорора у Проф. др Радивоје Микић

романима Уроша
2011/218 Петровића Проф. др Милан Алексић
61
Оцена 10
21.09.2018.
Александра Ерић, 05 Слика детињства у збирци Проф. др Радивоје Микић

приповедака Деца Иве
2012/200 Андрића Проф. др Милан Алексић
Оцена: 10
21.09.2018.
Миодраг Димитријевић, 05 Повесно слово о кнезу Проф. др Томислав

Лазару од Данила Трећег Јовановић
2013/129 Бањског
Оцена: 10
28.09.2018.
Бојана Ђорђевић, 06 Простор неба у Проф. др Томислав

2016/1620
28.09.2018.
Јована Живковић, 06 Лични утисци Јеротеја Проф. др Томислав

Рачанина у Путовању ка Јовановић
100276 граду Јерусалиму
Оцена: 10
28.09.2018.
Владана Костић, 06 Небеске тајне у Проф. др Томислав

100266
28.09.2018.
Јелена Симић, 06 Поглед на детињство у Проф. др Радивоје Микић

приповеткама Иве Андрића
100229 Проф. др Милан Алексић
Оцена: 9
28.09.2018.
62
Ана Чолић, 06 Биоскоп у кутији шибица и Проф. др Радивоје Микић
Шампион кроз прозор
99226 Владимира Стојшина Проф. др Милан Алексић
Оцена: 10
28.09.2018.
Александра Маврић, 06 Мотив деце у Чудима Проф. др Томислав

Богородичиним Агапија Јовановић
2015/1667 Ландоса
Оцена: 10
27.09.2018.
Соња Ћурчић, 05 Лик Стефана Дечанског у Проф. др Томислав

делима Григорија Јовановић
2012/0156 Цамблака и Даниловог
ученика Проф. др Зорица Витић
Оцена: 10
27.09.2018.
Јована Драгишић, 05 Лик Петра Коришког код Проф. др Томислав

Теодосија Јовановић
2012/182
27.09.2018.
Ивана Благојевић. 05 Лик Светог Саве код Проф. др Томислав

Теодосија Јовановић
2010/196
27.09.2018.
Зорана Ћупић, 05 Између нарације и поезије - Проф. др Томислав

Теодосијево виђење Петра Јовановић
2013/130 Коришког
Оцена: 10
27.09.2018.
Зорана Ћупић, 05 Лик Светог Саве у Проф. др Томислав
63
2016/1563 Доментијановом и Јовановић
Теодосијевом житију
Оцена: 10
27.09.2018.
Кристина Петровић, 05 Методичка припрема за Проф. др Наташа

обраду наставе јединице Станковић Шошо
2014/149 Сеобе Милоша Црњанског
у основној школи Проф. др Љиљана Бајић
Оцена: 10
27.09.2018.
Тања Вуксановић, 05 Сличности и разлике Проф. др Предраг

између Станковићевих и Петровић
2016/1616 Андрићевих јунакиња
Проф. др Мина Ђурић
Оцена: 9
27.09.2018.
Милица Станић, 05 Теме и мотиви у поезији Проф. др Предраг

Мирослава Антића Петровић
2011/208
Оцена: 10 Проф. др Мина Ђурић
27.09.2018.
Катарина Митровић, 05 Слика рата у роману Проф. др Предраг

Лелејска гора Михаила Петровић
2011/166 Лалића
Проф. др Мина Ђурић
Оцена: 10
27.09.2018.
Ненад Аврамовић, 06 Идејни модалитети мртвих Проф. др Предраг

у Енциклопедији мртвих Петровић
2012/244 Данила Киша и Извештају
о куги Радослава Петковића Проф. др Мина Ђурић
Оцена: 10
27.09.2018.
64
Младен Станић, 06 Заступљеност обреда Проф. др Предраг
прелаза у српској Петровић
2013/216 књижевности 20. века (на
примеру романа Нечиста Проф. др Мина Ђурић
крв Боре Станковића)
Оцена: 9
27.09.2018.
Јелена Апостоловић, 05 Зашто звона (не) звоне? Доц. др Мина Ђурић

(Симболика мотива звона у
2013/139 српског књижевности прве Проф. др Јован Делић
половине 20. века)
Оцена: 10
27.09.2018.
Немања Марјановић, 06 Роман - Дневник - проблем Доц. др Мина Ђурић

у подстицају
201/06 интермедијалности (на Проф. др Јован Делић
примеру романа радио-
драме Дневник о
Чарнојевићу
Оцена: 9
27.09.2018.
Јана Шоћ, 05 Проучавање народних Проф. др Зона Мркаљ

приповедака у основној
2011/190 школи Проф. др Наташа
Оцена: 10
27.09.2018.
Николина Растовић, 05 Андрићева Деца у Проф. др Зона Мркаљ

наставној обради
2011/189 Проф. др Наташа
Оцена: 10 Станковић Шошо
27.09.2018.
Сузана Миловановић, 05 Фолклорни елементи у Проф. др Бошко Сувајџић

Аникиним временима Иве
65
090195 Андрића Доц. др Мина Ђурић
Оцена: 10
30.09.2018.
Магда Миликић, 06 Сатирични елементи у Проф. др Радивоје Микић

Аутобиографији
201/224 Бранислава Нушића Проф. др Милан Алексић
Оцена: 10
30.09.2018.
Јована Добрић, 05 Слика детињства у Раним Проф. др Радивоје Микић

јадима Данила Киша
2012/155 Проф. др Милан Алексић
Оцена: 10
30.09.2018.
Милица Кузмановић, 05 Проблем идентитета у Проф. др Предраг

роману Књига о Бламу Петровић
2012/0124 Александра Тишме
Оцена: 10
30.09.2018.
Јелена Радовић Главни ликови у Житију Проф. др Томислав

Ваарлама и Јоасафа Јовановић
040165
Оцена: 10 Проф. де Зорица Витић
30.09.2018
Списак студената који су одбранили мастер рад на Катедри за српску књижевност са

јужнословенским књижевностима од 01.10.2017. до 30.09.2018.
Име и презиме, Тема мастер рада, оцена и Ментор и члан комисије

број индекса датим одбране
66
Јована Урошевић Виђење пакла у Проф. др Томислав
2007/10288 новозаветним апокрифима Јовановић
Ход Богородице по мукама Проф. др Љиљана Јухас
и Откровење апостола Георгиевска
Павла
Oцена: 10
21.02.2018.
Невена Бужек Мотивисање ученика за Проф. др Зона Мркаљ
2011/10254 читање и тумачење Проф. др Наташа
књижевног дела Борисава Станковић Шошо
Станковића
Оцена: 10
31.01.2018.
Зорана Вељовић Роман Пешчаник Данила Проф. др Јован Делић
2008/10147 Киша као каталог жанрова Проф. др Предраг
Оцена: 10 Петровић
05.02.2018.
Ана Марић Песничка слика у збирци Проф. др Предраг
2008/180м Писмо И. В. Лалића Петровић
Оцена: 10 Проф. др Јован Делић
05.02.2018.
Марина Лончаревић Ликови ратника у Роману о Проф. др Томислав
2009/10200 Александру Великом и Јовановић
Роману о Троји Проф. др Љиљана Јухас
Oцена: 10 Георгиевска
12.02.2018.
Јелена Грбовић Описи Свете земље у Проф. др Томислав
2012/10213 српским Јовановић
проскинитарионима Проф. др Љиљана Јухас
Oцена: 10 Георгиевска
12.02.2018.
Никола Стојковић Књижевни лик Стефана Проф. др Томислав
2008/10172 Дечанског у делу Јовановић
Даниловог Ученика и код Проф. др Љиљана Јухас
Григорија Цамблака Георгиевска
Oцена: 10
21.02.2018.
Ивана Мировић Утопијско у драмама Проф. др Милан Алексић
2009/10302 Маска, Конак и Тесла Проф. др Зорица
Милоша Црњанског Несторовић
Oцена: 10
21.02.2018.
Бојана Антонић Карневализација у Новели Проф. др Славко
2010/10138 од Станца Марина Држића Петаковић
и Сну ивањске ноћи Доц. др Тања Ракић
Виљема Шекспира
Oцена: 10
23.02.2018.
67
Катарина Пијевац Мотив пакла у Проф. др Томислав
Оцена: 10 Проф. др Михајло Пантић
12.06.2018.
Славица Трмчић Мотив љубави у Варлааму Проф. др Томислав
2017/11392 и Јоасафу Јовановић
14.06.2018.
Стефан Брезар Историјски слојеви у Проф. др Томислав
2015/1695 Јаничаревим успоменама Јовановић
14.06.2018.
Александра Мијаиловић, Алегоријско у Проф. др Томислав
2010/10214 Хиландарском Јовановић
медицинском кодексу Проф. др Зорица Витић
Оцена: 10
14.06.2018.
Ивана Мандић Елементи просвећености у Проф. др Ненад Николић
2013/10157 Аристиду и Наталији и Проф. др Зорица
Велимиру и Босиљки Несторовић
Оцена: 10
28.06.2018.
Милана Гајовић Однос између личног и Проф. др Предраг
2017/11391 колективног идентитета у Паетровић
дјелима Срђана Проф. др Тихомир
Ваљаревића Брајовић
Оцена: 10
27.06.2018.
Милица Петровић Поетика егзистенцијализма Проф. др Предраг
2012/10149 у романима Беспуће Вељка Петровић
Милићевића, Повратак Доц. др Бранко Вранеш
Филипа Латиновића
Мирослава Крлеже и
Странац Албера Камија
Оцена: 9
29.06.2018.
Ана Миковић Деминутиви у поезији Проф. др Предраг
2006/20288 Новице Тадића Петровић
Оцена: 10.29.06.2018. Доц. др Бранко Вранеш
Јелена Стојчевски Поетика и приповедање у Проф. др Радивоје Микић

2012/10180 роману Прољећа Ивана Проф. др Милан Алексић
Галеба Владана Деснице
Оцена: 10
02.07.2018.
Зорана Ћирковић Судбина јунака у Беспућу Проф. др Радивоје Микић
2012/12128 Вељка Милићевића и Проф. др Милан Алексић
Црвеним маглама Драгише
68
Васића
Оцена: 10
02.07.2018.
Јелена Цветић Антиномичност у роману Проф. др Радивоје Микић
2012/10215 Пролећа Ивана Галеба Проф. др Милан Алексић
Владана Деснице
Оцена: 10
02.07.2018.
Љубица Георгијев Нови поглед на корелације Проф. др Зона Мркаљ
2011/10170 у настави Српског језика и Проф. др Наташа
књижевности Станковић Шошо
Оцена: 10
04.07.2018.
Тијана Дрндаревић Елементи традиције у Проф. др Бошко Сувајџић
2011/10145 збирци песама Усправна Доц. др Мина Ђурић
земља Васка Попе
Оцена: 10
05.07.2018.
Никола Шешић Утицај аустријске културе Проф. др Зорица
2012/010081 на српску исхрану у 19. Несторовић
веку на примерима из Проф. др Весна Крајишник
књижевности
Оцена: 10
09.07.2018.
Милош Гвозденовић Фигура владара кнеза Проф. др Зорица
2012/10230 Милоша Обреновића у Несторовић
аутобиографско- Проф. др Ненад Николић
мемоарској прози
деветнаестог века
Оцена: 10
10.07.2018.
Марија Мијаиловић Типови говора у драмском Проф. др Зорица
2012/10234 стваралаштву Милене Несторовић
Марковић Проф. др Ненад Николић
Оцена: 10
10.07.2018.
Милена Пешић Небеска митарства у Проф. др Томислав
2016/11624 Житију митарства Јовановић
Светог Василија Новог Проф. др Зорица Витић
Оцена: 10
10.07.2018.
Драгана Илић Ликови жена грешница у Проф. др Томислав
2011/10141 старозаветним апокрифима Јовановић
10.07.2018.
Младен Гојковић Лик Стефана Дечанског у Проф. др Томислав
2010/10140 Житију Даниловог ученика Јовановић
и у Житију Григорија Проф. др Зорица Витић
69
Цамблака
Оцена: 10
10.07.2018.
Бојана Драшковић Представа небеса у Проф. др Томислав
10.07.2018.
Љиља Ђорђевић Судбина деце у Чудима Проф. др Томислав
2012/10167 Богородичним Агапија Јовановић
Ландоса Проф. др Зорица Витић
Оцена: 10
10.07.2018.
Биљана Киш Слике пакла у Проф. др Томислав
Ход Богородице по мукама, Проф. др Зорица Витић
Откровење апостола
Павла и Виђење
Анастасије Црноризице
Оцена: 10
10.07.2018.
Невена Жикић Мотив жене у Проф. др Томислав
10.07.2018.
Даниела Михаиловић Лик Светог Саве код Проф. др Томислав
2006/10199 Дементијана и Теодосија Јовановић
10.07.2018.
Невена Гвозденовић Ликови у Житију Проф. др Томислав
2011/10227 Варлаама и Јоасафа Јовановић
10.07.2018.
Наталија Мијатовић Алегоријске приче у Проф. др Томислав
2011/10164 Варлааму и Јоасафу Јовановић
10.07.2018.
Виолета Себић Представа пакла у Проф. др Томислав
10.07.2018.
Јелена Славковић Памет и жанр. Свети Проф. др Ирена Шпадијер
2010/10200 Амфилохије Иконијски у Проф. др Томислав
српској рукописној Јовановић
традицији
Оцена: 10
01.09.2018.
Александра Ђекић Етнопсихолошки профил Проф. др Зорица
2012/10246 Латинки у српској драми Несторовић
70
друге половине Проф. др Ненад Николић
деветнаестог века
Оцена: 10
10.09.2018.
Јелена Маринков Инцест и идентитет - мотив Проф. др Зорица
2012/10212 инцеста у драмама Маска, Несторовић
Под рушевинама и Код Проф. др Ненад Николић
Вечите славине
Оцена: 10
10.09.2018.
Анета Павлица Слика жене у Проф. др Томислав
10.09.2018.
Софија Симовић Мотив борбе са ђаволом у Проф. др Томислав
2013/10214 Псеудо-Прохоровом Јовановић
Житију Светог Јована Проф. др Зорица Витић
Богослова
Оцена: 10
10.09.2018.
Милица Улемек Мотив и смисао патње у Проф. др Томислав
10.09.2018.
Ивона Цветковски Мотив ђавола у Проф. др Томислав
10.09.2018.
Милица Станојевић Фантастика пакла у Проф. др Томислав
10.09.2018.
Тијана Копривица Илустроване логорологије: Проф. др Јован делић
2013/10229 Европска ноћ Станислава Проф. др Предраг
Винавера и Песме из Петровић
дневника заробљеника број
60211 Милана Дединца
Оцена: 10
06.09.2018.
Филмска адаптација драме Проф. др Предраг
Аница Радосављевић Балкански шпијун Душана Петровић
2017/11377 Ковачевића Доц. др Бранко Вранеш
Оцена: 10
11.09.2018.
Александра Данилов Филм Пешчаник као Проф. др Предраг
екранизација Кишовог Петровић
2011/10121 Породичног циркуса Доц. др Мина Ђурић
Оцена: 10
71
11.09.2018.
Александра Ивановић Служба светом кнезу Проф. др Ирена Шпадијер
2011/10266 Лазару између текстологије Проф. др Зорица Витић
и поетике
Оцена: 10
24.09.2018.
Синиша Матијевић Историјска тематика у Проф. др Ненад Николић
2004/0275 барокној поезији Захарије Проф. др Зорица
Орфелина и Јована Рајића Несторовић
Оцена: 10
18.09.2018.
Јелена Поповић Проблем идентитета у Проф. др Зорица
2011/10265 драмама Борислава Несторовић
Михајловића Микиза Проф. др Ненад Николић
Оцена: 10
24.09.2018.
Александра Веселић Обреди прелаза у женским Проф. др Немања
2011/10169 бајкама српског усменог Радуловић
корпуса Проф. др Снежана
Оцена: 10 Самарџија
25.09.2018.
Стилске одлике Путописа Проф. др Томислав
Александра Марковић Јеротеја Рачанина Јовановић
2013/00171 Оцена: 10 Проф. др Љиљана Јухас
27.09.2018. Георгиевска
Јована Митић Компаративна анализа Проф. др Томислав
пакла и раја у апокрифима Јовановић
2008/10158 Оцена: 10 Проф. др Зорица Витић
27.09.2018.
Мирјана Здравковић Слика енглеске културе у Проф. др Зорица
Писмима из туђине Б. Несторовић
2010/10056 Пекића Проф. др Небојша
Маринковић
Ана Савић Од сећања до повести: Проф. др Соња Петровић
теренска грађа као основ за Проф. др Бошко Сувајџић
2012/10248 реконструкцију портрета
личности једне бајалице и
социјалног контекста
бајалаштва
Оцена: 10
28.09.2018.
Даница Ђокић Усмена традиција и усмена Проф. др Соња Петровић
историја у савременим Проф. др Бошко Сувајџић
2004/00305 теренским истраживањима
југоисточне Србије
Оцена: 10
28.09.2018.
72
Александар Ковачевић Ђурађ Бранковић у Проф. др Бошко Сувајџић
2010/10241 историји и традицији Проф. др Соња Петровић
Оцена: 10
27.09.2018.
Јелена Медаковић Плотско и животно у Проф. др Предраг
2011/10185 Павловићевим филмовима Петровић
Задах тела, На путу за Доц. др Мина Ђурић
Катангу и Лет мртве
птице
Оцена: 10
28.09.2018.
Маја Вељковић Фантастика у филму Проф. др Предраг
2008/10179 Штићеник Петровић
Оцена: 10 Доц. др Мина Ђурић
28.09.2018.
Ана Стевић Конструкција Проф. др Славко
карневализованог света и Петаковић
2010/10224 фигура двојника у роману Проф. др Милан Алексић
Дневник о Чарнојевићу
Милоша Црњанског
Оцена: 10
28.09.2018.
Бојан Гојковић Наставна обрада лирске Проф. др Зона Мркаљ
песме Суматра Милоша Проф. др Наташа
2009/10293 Црњнанског и њен Станковић Шошо
књижевно-историјски
контекст
Оцена: 10
28.09.2018.
Александар Гаврић Имаголошко тумачење Проф. др Славко
комедије Дундо Мароје Петаковић
2010/10267 Марина Држића Проф. др Тања Ракић
Оцена: 10
28.09.2018.
73
КАТЕДРА ЗА ОПШТУ КЊИЖЕВНОСТ И ТЕОРИЈУ КЊИЖЕВНОСТИ
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ У 2018. ГОДИНИ

КАТЕДЕРА ЗА ОПШТУ КЊИЖЕВНОСТ И ТЕОРИЈУ КЊИЖЕВНОСТИ
Међународне активности
У оквиру програма Еразмус плус мастер студенткиња Анђа Мркобрад завршила

je у марту 2018. боравак на Универзитету у Новој Горици започет 2017. Забележено je и
неколико размена наставног особља - проф. др Тамара Ђермановић са Универзитета
Помпеу Фабра гостевала je на Катедри. Узвратна Еразмус + наставна недеља Зорице
Бечановић Николић на универзитету Помеу Фабра у Барселони заказана je за период од 4-
8. фебруара 2019. У оквиру посебног пројекта унутар Еразмус + програма професор др
Катерина Далакура са Универзитета на Криту боравила je у јуну у Београду, док je проф.
Биљана Дојчиновић била на размени у оквиру Еразмус + програма на Универзитету на
Криту а потом на Хумболт Универзитету у Берлину, где je гостевала и докторанткиња
Марија Булатовић.
Сарадња Катедре са страним универзитетима одвија ce такође и преко пројекта
Књиженство, седму годину заредом. Проф. др Магдалена Кох гостевала je у децембру на
Радионици Рукописи Јелене Димитријевић и одржала гостујуће предавање на изборном
курсу "Англоамеричка теорија прозе".
Поред тог скупа којим je конференцијска активност Катедре за 2018. закључена,

одржана су и два међународна скупа.
Први je Was There Ever A Yugoslav Literature, одржа 25. и 26. маја, у организации
Универзитета у Нотингему (Partridge Bequest), Филолошког факултета у Београду и
Филозофског факултета у Новом Саду.
Други je Fifth Biennual John Updike Society Conference, прва конференција
Друштва Џон Апдајк изван САД, одржана од 1. до 5. јуна 2018.
У наставку су појединачни извештаји о раду чланова Катедре за Општу

књижевност и теорију књижевности.
74
Др Тања Поповић, редовна професорка
ИЗВЕШТАЈ О МЕЂУНАРОДНИМ АКТИВНОСТИМА У 2018.
Објављени радови:
Монографија: Таня Попович, A.C. Пушкин в диалоге с другим, Издательство
Нижнегородского университета: Большое Болдино - Нижний Новгород, 2018, 156 с.
ISBN 978-5-91326-443-5 Студије:
Т. Попович, „Идеология красоты и бунта: О романах Ю. Мисимы и Ф.М.
Достоевского", Текст и традиция. Альманах. Вып. 6. Санкт-Петербур: „Росток".
2018, стр. 178-195. ISBN 978-59466-259-6
Т. Попович, «Стах от брачного ложа - Пушкин и Гоголь», Болдинские чтения 2018.
ред.кол. Н.Л.Вершинина, Г.Л.Гуменная и др.; Нижний Новгород: ННГУ им. НИ.
Лобаевского, 2018, 145-155. ISBN 978-5-91326-437-4 Т. Попович, «Slavia orthodoxa и
литература нового времени», Восьмые Римские Кирилло-Мефодиевске чтения.
Материалы конференции. М.: Индрик. 2018. С. 113-120. ISBN 978-5-91674-484-2
Учешће на научним конференцијама уз финасијско учешће Филолошког факултета

Универзитета у Београду
1) Восьмые Римские Кирилло-Мефодиевске чтения, Рим-Фиренца, 4-9. 02. 2018. Тема:
Slavia orthodoxa и литература нового времени
2) XVIII Гоголевские чтения, Москва 31.03-2.04. 2018. Тема: «Сны и предсонье»:
дискурсы бессознательного у Н.В. Гоголя и A.M. Ремизова (пленарни реферат)
3) XLIX Болдинские чтения, Большое Болдино, 18-21.09. 2018. Тема: Об инсеноровах
„Евгения Онегина": от любовного романа к пародии
4) Восток-Запад: Пространство локалного трекста в лиературе и в фольклоре,
Волгоград, 27-28. 11. 2018. Тема: Герои-двойники в двойном пространстве Гоголя и в
художественном мире его сербских последователей (пленарни реферат)
Предавања по позиву: Универзитет Добролюбова у Нижњем Новгороду (22-25 мај

2018). Одржана су следећа предавања:
75
1) Киррило-мефодиевское наследие и восточный канон
2) Русские темы в творчестве Лазы Костича
3) Зеркальность и Другой в русской и сербской модернисткой прозы
Уредништво у часописима
Poznanskie Studia Slawistyczne (ISSN 2084-3011)
Проблемы исторической поэтики, ISSN 1026-9479 (Print), ISSN 2411-4642 (Online)
Др Адријана Марчетић, редовна професорка Монографије:
After Comparative Literature, Institute for Literature and Arts, Belgrade, 2018. (Енглески
превод књиге О новој компаратистици, Службени гласник, Београд, 2016).
Учешће на међународним научным скуповима и конференцијама: „Да ли je постојала

југословенска књижевност: теоријски модели Светозара Петровића", излагање на
међународном скупу Was There Ever A Yugoslav Literature, одржаном 25. и 26. маја, у
организации Универзитета у Нотингему (Partridge Bequest), Филолошког факултета у
Београду и Филозофског факултета у Новом Саду.
Izveńtaj о radu meĊunarodnog skupa Was There Ever a Yugoslav Literature?
U saradnji sa Partridgde Bequest, University of Nottingham i Filozofskim fakultetom iz Novog

Sada, 25. i 26. maja 2018, odrņana je meĊunarodna radionica Was There Ever a Yugoslav
Literature: Debating the Histories of Yugoslav Literature(s).
Programski odbor skupa ĉinili su prof, dr David Norris (University of Nottingham), prof, dr
Vladimir Zorić (University of Nottingham), prof, dr Bojana Stojanović Pantović (Univerzitet u
Novom Sadu), prof, dr Ivana Ņivanĉević Sekeruń (Univerzitet u Novonm Sadu), prof, dr
Adrijana Marĉetić (Univerzitet u Beogradu) i dr Dunja Duńanić (Univerzitet u Beogradu).
U radu radionice uĉestvovali su profesori i saradnici, doktorandi i studenti sa vińe domaćih i

evropskih univerziteta: Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Haleu, Tibingenu, Oslu,
Ńtampanje zbornika radova predstavljenih na radionici oĉekuje se u januaru 2019.
Др Ива Драшкић Вићановић, редовна професорка

1. „Utilitarian and Antiutilitarian in Europian Philosophy and Culture", Kultura 161,
76
2. Prijavila uĉeńće na svetskom kongresu estetike , ICA 2019. 21. International Congress of
Aesthetics, Aesthetics Between Philosophy and the Humanities, prihvaćena tema izlaganja
"Theoretical Aspects of Non finito Form".
3. Prijavila uĉeńće na konferenciji na Filozofskom fakultetu u Beogradu 17.decembra 2018.
Perspektive estetike, tema "Tri smera razvoja savremene estetike".
Др Јован Попов, редовни професор
У оквиру сарадње Филолошког факултета Универзитета у Београду и Факултета

хуманистичких наука Унивезитета Помпеу Фабра у Барселони организовао сам
гостовање др Тамере Ђермановић која je 16. октобра одржала предавање на тему
Филозофија код Достојевског: Записи из подземља и „Легенда о великом инквизитору "
из романа Браћа Карамазови.
Др Биљана Дојчиновић, редовна професорка Пројекти
Чланица међународног пројекта VIEW (Visual Imaginaries & Educational Worlds)
Универзитета у ЈТилу којим координира Isabell Boof Vermesse. У оквиру припрема за
конкурисање за Хоризонт 2020 (март 2019) развила нацрт пројекта GynoCentric Belgrade.
Крајем јуна 2018. завршен je пројекат чији je циљ био успостављање докторског курса
Теорија, активизам и културне/уметничке праксе: феминистичка штампа у Србији 90-их
и 2000-их година који воде Биљана Дојчиновић и Ана Коларић, и који je добио подршку
World University Service Austria и Фондације ERSTE банке за академске године 2016-17. и
2017-18. Курс je акредитован и постао je део редовне понуде ДАС-а на Филолошком
факултету. Све активности предвиђене пројектом заокружене су и завршене у року a
објављен je и зборник Feministiĉki ĉasopisi и Srbiji. Teorija, aktivizam i umetniĉke prakse и
1990-im i 2000-im, ur. Biljana Dojĉinović, Ana Kolarić, Beograd: Filolońki fakultet, 2018.
Уредила међународни зборник

Book of Abstracts for the Fifth Biennual John Updike Society Conference
University of Belgrade, Faculty of Philology
June 1-5,2018.
ISBN 978-86-6153-515-4
COBISS.SR-ID 262383372
77
https://blogs.iwu.edu/iohnupdikesocietv/files/2018/04/JUS-5-Abstracts.pdf M 36-1,5
1. Биляна Дойчинович (Белград). Книженство - в търсене на авторките
в сръбската литература. Превод от сръбски: Вяра Найденова .................
150-167,у СЛАВЯНСКИ ДИАЈ103И, Списание за славянски езици, литератури и култури;
Година XII, 2015 Книжка 16
Издание на Филологическия факултет при Пловдивския университет „Паисий
Хилендарски", Пловдив
УНИВЕРСИТЕТСКО ИЗДАТЕЛСТВО, „ПАИСИЙ ХИЛЕНДАРСКИ" objavljeno u
avgustu 2018.
M 24-2
Текстови y међународним зборницима

1. "Signs of Omission? Socialist Erasure of Religion in John Updike's Work" in
European Perspectives on John Updike, ed. by Laurence W. Mazzeno and Sue Norton,
Camden House, Rochester, New York, 2018, pp. 134-152.
ISBN-13: 978-1-57113-972-6
ISBN-10: 1-57113-972-9
M 13-7
2. "Die Akzeptanz Der Differenz. Feministische Kritik in Serbien in postsozialistischen Zeit",
u Angela Richter, Tijana Matijević, Ewa Kowollik (Hg.), Schwimmen gegen den Strom?
Diskurse weiblichen Autorschaft im Postjugoslawischen Kontext, Slavica Varia Halenska, 13,
2018, Lit. Verlag Dr. W. Hopf, Berlin, str. 99-114, прев, на немачки
M 13 - 7
3. Biljana Dojĉinović. Visual Wor(l)ds in the Early Writing by John Updike 130-135, in
VISUAL WORLDS: The Aesthetics and Politics of Affect - MONDES VISUELS: esthétique et
politique de I 'affect, Edited by Kornelia Slavova, Isabelle Boof-Vermesse, Elena Dineva
POLIS Publishers, Sofia, 2018
ISBN 978-954-796-066-4
http://polis-publishers.com/kniga/visual-worlds-the-aesthetics-afld-politics-of-affect- e-
version/
78
M 14-5
8. Updike & Politics: Does Rabbit Angstrom's Political Evolution Help to Explain Trump
Supporters?, with Yoav FROMER, Lecturer, Tel Aviv University, Israel; Prof. Emerita Sylvie
MATHÉ, Aix Marseille Univ (LERMA), France; Scott DILL, Lecturer, Case Western
Reserve University, USA
Moderator: Prof. James PLATH, Illinois Wesleyan University, USA, y Fifth Bienial Conference
of the John Updike Society, Book of Abstracts, стр. 7.
ISBN 978-86-6153-503-1
M 34 - 0,5
9. The "American opus" of Jelena J. Dimitrijević, y Traditions and Transitions, Book of
Abstracts, 28-29 September 2018, Department of English and American Studies, Sofia
University "St. Kliment Ohridski", стр. 19.
M 34-0,5
10. (with Ward Briggs) "The Bulgarian Poetess: John and Blaga", Short Story Criticism Volume
256, Criticism of the Works of Short Fiction Writers, Lawrence J. Trudeau, Editor, in ass. with
Layman Poupard Publishing, Gale, Farmington Hills, MI: 2018: 199-217.
ISBN 13:978-1-4103-3203-5 ISSN 0895-
9439
Reprinted from The John Updike Review vol. 3 No.2, Winter 2015, pp. 1-36
Учешће на скуповима
Организовала:
1. Међународну конференцију Пета бијенална конференција Друштва Џон Апдајк (Fifth

Biennual John Updike Society Conference), 1 -5. јуна на Филолошком факултету
Универзитета у Београду.
О самој конференции и изузетној медијској пропраћености Пете бијеналне

конференције предат je средином јуна детаљан извештај за ННВ. Овде je довољно
подсетити да су учествовали најзначајнији светски и домаћи проучаваоци Апдајковог
стваралаштва, као и истакнути књижевници и преводиоци, из 14 земаља: Бугарске,
Велике Британије, Грузије, Индије, Ирске, Израела, Јапана, Канаде, Румуније, Русије,
Француске, Чешке, a најбројнији су из САД и Србије. Поред Ијана Мекјуана, почасни
79
говорници били су проф. др Александар Шурбанов, са Универзитета "Климент
Охридски" у Софији, као и Мајкл Апдајк, познати вајар и син славног писца. Поред три
почасна предавања, одржане су и четири пленарне сесије и осам паралелних са по три
учесника (са изузетком једне сесије где су била два учесника). Завршна, пленарна, сесија
ове конференције одржана je у Народној библиотеци Србије као јавни округли сто чија je
тема била „Апдајк и политика". На доњем линку налази се кратак медија клипинг.
https://blogs.iwu.edu/johnupdikesociety/2018/06/20/john-updike-society-conference-well-
covered-by-serbian-media/
2. Радионица Рукописи Јелене Димитријевић, одржане 4. 12. на Филолошком факултету у

Београду, гошћа проф. Магдалена Кох из Познања.
Излагања на конференцијама
1. Учесница округлог стола Updike and Politics, Народна библиотека Србије, 5. јун,
заюьучна сесија Пете бијеналне конференције Друштва Џон Апдајк.
2. The "American opus" of Jelena J. Dimitrijević , на конференции Traditions and
Transitions, 28-29 September 2018, Department of English and American
Studies, Sofia University "St. Kliment Ohridski"
3. Knjiţenstvo as a Research Project in (Trans)National Memory, Workshop Memory in
Post-Conflict Societies in Central and Southeast Europe, Berlin, 23.-25.10.2018,
Humboldt University.
4. Радни састанак пројекта VIEW, Париз, 1 -3. јули 2018.
Еразмус +
1. Erazmus + program, University of Crete,

Организовала долазак проф. Катарине Далакуре на Филолошки факултет 9-16.
јуна и радни састанак са проф. Захаријем Радивојевићем са ЕТФ- а.
Пројекат Developement of the Balkan Women's Periodicals' Data Base
80
Узвратна посета у периоду од 6. до 15. октобра, предавања и радионице из
области дигиталне хуманистике.
2. Erazmus + program, Humboldt Universitaet, 23-27 October 2018.
Предавање по позиву
1. Predavanje ро pozivu - Univerzitet u Gentu, Belgija, 6. 11. 2018.
"In search of Women Writers in Balkan Literature - Project Knjiņenstvo, Desanka
Maksimović and Blaga Dimitrova" на позив Катедре за славистику и проф. Миглене Дикове
Миланове.
Рецензије
1. Studia Anglica Posnaniensia, "Liberal Failure: Possible Worlds in John Updike's
Rabbit Run"
3. Revis ta de Estudios Norteamericanos 22 , "Under Bech's Eyes: Emotional
Geographies of the European East in John Updike's Short Stories"
Јавни наступи
1. Представљање юьиге Joke Hermsen Kairos versus Hronos, са ауторком,

Зорицом Бечановић -Николић и Јеленом Пилиповић, 1. март 2018. Дом
омладине, Амерички кутак.
2. О пројекту и часопису у оквиру панел дискусије "Чему још 8. март? - феминистичке

рефлексије", у оквиру програма "Апел - Осми март 2018. године" у организации
Секретариата за културу, спорт И друштвене дјелатности Општине Котор, и НВО
"Анима", одржане у Котору 10. 03. 2018. године, у Кину "Бока" у Котору.
Учествовале: Биљана Дојчиновић, Ана Коларић и Јелена Милинковић
3. Представљање књиге Славенке Дракулић Mileva Einstein, teorija tuge у ЦЗКД- у,

Београд. Уз Славенку Дракулић, Тамару Крстић и Сеида Сердаревића, 22. 3. 2018.
https://www.youtube.com/watch?v=n6zYjpm9MJA&t=1232s
Др Миодраг Лома
ИЗВЕШТАЈ ПРОФ. ДР МИОДРАГА ЛОМЕ ЗА 2018. ГОДИНУ
81
У фебруару je у звање ванредног професора за ужу научну облает наука о
књижевности, предмет Теорија юьижевности изабран др Предраг Бребановић на основу
Извештаја Комисије за избор у поменуто звање којом сам председавао.
У марту je Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у

Београду усвојило Извештај Комисије за одобрење теме за израду докторске
дисертације, у чијем сам раду учествовао, чиме je мр Александру Ђоковићу одобрено
да под менторством др Душана Глишовића, ванредног професора, приступи изради
докторског рада под насловом: „Postmoderne Bearbeitung des Argonautenmythos in den
Romanen Ein fremder Stamm hat mich geraubt von Willelm Brakman, Medea. Stimmen von
Christa Wolf und Das goldene Vlies von Borislav Pekić / Постмодернистичка обрада мита
о Аргонаутима у романима Једно страно теме ме je отело Вилема Бракмана, Медеја.
Гласови Кристе Волф и Златно руно Борислава Пекића.
У априлу сам учествовао у Комисији за писање извештаја за избор др Душана
Глишовића у звање редовног професора за ужу научну облает Германистика, предмет
Немачка књижевност.
Крајем априла сам с рефератом на тему „Скерлићева периодизација историје

нове српске юьижевности" учествовао на научном скупу посвећеном „Периодизацији
нове српске књижевности поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV
1868 - 4. VI 1939)", који je 25. и 26. априла организовало Одељење језика и
књижевности Српске академија наука и уметности, а у августу сам предао под истим
насловом чланак за штампу у зборнику радова с овога скупа.
У мају je под мојим менторством и са мојим учешћем у комисији за преглед и

оцену, као и оној за одбрану - мастер Ведран Цвијановић одбранио докторски рад на
тему „Критичка анализа рецепције стваралаштва Јохана Георга Хамана у новијој
англосаксонској критици" (223 стр.).
У јуну je објављен мој чланак под насловом „Концепција историје светске

књижевности код Ервина Латса" на стр. 37-59 у: Folia linguistica et litteraria, Ĉasopis za
паики о jeziku i knjiţevnosti / Journal of Language and Literary Studies, br. 23 (jun 2018),
Institut za jezik i knjiņevnost, Filolońki fakultet, Nikńić / Institute for Language and
Literature, Faculty of Philology, Nikńić [ISSN 2337-0955 (Online), ISSN 1800-8542 (Print)].
82
У јулу сам предао чланак под насловом „Књижевноисториографски приступ
Милоша Ђурића хеленској књижевности" за штампу у зборнику радова са научног
скупа са темом „Милош Н. Ђурић - класично наслеђе на размеђи традиционалног и
модерног", који je 21. и 22. децембра 2017. године организовало Одељење језика и
књижевности Српске академија наука и уметности са Одељењем за класичне науке
Филозофског факултета Универзитета у Београду.
У августу je у двојезичној едицији Ксенофилија Филолошког факултета

Универзитета у Београду под мојом уредничком одговорношћу припремљена и
одштампана италијанско-српска монографија ванр. проф. др Ранка Козића под
насловом L'erotopoetica е I 'erotopatetismo nell 'elegia latina e nel romanzo greco /
Античка еротопоетика и еротопатетика у ргтској елегији и грчком роману (486
стр.).
Председавао сам 14. септембра Секцији 2 на „48. међународном научном
састанку слависта у Вукове дане", посвећеној „Критичкој и књижевнонаучној мисли
Павла Поповића", на којој сам и реферисао на тему „Периодизације српске и
југословенске књижевности Павла Поповића с обзиром на одређење старе српске
књижевности", а исто насловљени чланак сам предао за штампу у зборнику са овог
скупа крајем тог месеца.
У октобру je Изборно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду

усвојило Извештај у коме Комисија којом сам председавао - преддаже др Корнелија
Кваса за избор у звање редовног професора за ужу научну облает Наука о юьижевности,
предмет Античке поетике.
Почетком новембра сам као председник надлежне Комисије предао на увид

јавности Извештај за избор једног доцента за ужу научну облает Општа књижевност,
предмет Историја опште књижевности.
У новембру je у оквиру двојезичне едиције Ксенофилија Филолошког факултета

Универзитета у Београду предата у штампу француско-српска монографија ванр. проф.
др Верана Станојевића под насловом Le temps et aspect en français et en serbe / Време и
аспекат y француском и српском језику, коју сам као одговорни уредник поменутог
издања припремио за штампање.
83
ЗА ДЕЦЕМБАР JE ПРИХВАЋЕНО МОЈЕ УЧЕШЋЕ С РЕФЕРАТОМ НА ТЕМУ
„СВЕТОСАВЉЕ СВЕТОГ ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ" НА МЕЂУНАРОДНОМ НАУЧНОМ
СКУПУ „ОСАМ ВЕКОВА АУТОКЕФАЛИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ", КОЈИ
ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ОРГАНИЗУЈЕ ОД 10-14. ТОГ МЕСЕЦА.
Др Зорица Бечановић Николић, ванредни професор

Рад у зборнику са међународне научне конференције:
Zorica Beĉanović Nikolić, „Shakespeare in Serbia", British -Serbian Relations from the 18th
to the 21st Centuries, edited by Slobodan G. Markovich, Belgrade: FPN, Centre for British
Studies, Zepter 2018, 177-192. M14 4
Учешће с радом на међународној научној конференции:

Zorica Beĉanović Nikolić, „John Updike's Gertrude and Claudius: Parody and Narrative
Expansions of Shakespeare's Indeterminacies" Fifth Biennial John Updike Society
Conference, Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, 1-5 jun 2018.
Чланица Научног савета конференције: Fifth Biennial John Updike Society Conference,
одржане на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1-5. јуна 2018.
Чланица Савета Центра за британске студије Факултета политичких наука
Чланица Програмског савета међународне научне конференције British Serbian Relations

from the 18th to the 21st Centuries одржане на Факултету политичких нуака
Универзитета у Београду 26. и 27. јануара 2018.
Учесница у програму размене Еразмус + према уговору између Универзитета у

Београду и Универзитета Помпеу Фабра у Барселони. Академски домаћин професорке
Викторије Сирлот са Универзитета Помпеу Фабра, која je 11. октобра 2018. у оквиру
предмета Општа књижевност 2 и Историја опште књижевности 3 држала предавање и
семинар Мит о светом гралу у европским средњовековним књижевностима, а 12.
октобра појединачне консултације са студентима и консултације о наставку Еразмус +
сарадње између наша два универзитета. Узвратна Еразмус+ наставна недеља Зорице
Бечановић Николић на универзитету Помеу Фабра у Барселони заказана je за период од
84
4-8. фебруара 2019. Теме су: Да ли je Шекспир joui увек наш савременик? и
Метафизика љубави у европским књижевностима средњег века и ренесансе
Чланица међународног истраживачког пројекта у оснивању Citizen Shakespeare (

Katherine Scheill, University of Minnesota, Michael Wittmore, Folger Library, Ewan Fernie
and Paul Edmondson, Shakespeare Institute, University of Birmingham, Zorica Beĉanović
Nikolić, Flolońki fakultet Univerziteta u Beogradu).
Др Јелена Пилиповић, ванредна професорка

Оригинални научни радови:
• Аполонов дар
• «Pharmakon des Piérides. Vers l'érotologie de l'Idylle 11», in : Présence de Théocrite, textes
réunis par Christophe Cusset, Christine Kossaifi et Rémy Poignault, Centre de Recherches
A. Piganiol- Présence de l'Antiquité, Clermont-Ferrand, 2017; pp. 309-329.
ISBN : 978-2-900479-22-3 309
Др Корнелије Квас, ванредни професор

Учешће на међународним научним скуповима и конференцијама:
1. International Conference: The City: Images and Imaginaries, School of Humanities,

Communication and Library Science, University Carlos III De Madrid (Getafe, Spain),
on March 12th -15th, 2018. Самостално излагање 15. 3. 2018. Тема: Ivo Andric and
Belgrade's Urban Experience.
2. Годишња међународна научна конференција Асоцијације за славистичке,

источноевропске и евроазијске студије (Association for Slavic, East European, and
Eurasian Studies (ASEEES), 6 - 9. 12. 2018. године у Бостону, Сједињене Америчке
Државе (2018 ANNUAL CONVENTION, BOSTON, MA). Самостално излагање 7.
12. 2018. Тема: "Problems of Narrative Irregularity in Dostoevsky's Demons".
Предавања по позиву:
Предавање (научна трибина) по позиву у Црногорској академији наука и умјетности

(ЦАНУ), 16. маја 2018. Тема предавања: „Реализам у светској књижевности".
85
Предавање на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе, 30. маја 2018. Тема
предавања: „Реализам у српској и светској юьижевности". Предавање организовали
Амбасада Републике Србије у Подгорици, Матица српска - Друштво чланова у Црној
Гори и студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког
факултета у Никшићу.
Учешће на пројектима:
Пројекат:
Ivo Andrić im europäischen Kontext, unter der Leitung von O.Univ.-Prof. Dr. Branko Tońović;
Ivo Andrić u evropskom/europskom kontekstu, pod rukovodstvom prof, dr Branka Tońovića,
Geisteswissenschaftliche Fakultät der Karl-Franzens-Universität Graz, 2007-.
Др Весна Eлез, ванредна професорка

Радовн и рецензнје у часописима
Рецензент по позиву:
• « De l'émerveillement dans les littératures poétiques et narratives des XIXe et XXe siècles.
Dirigé par Julie Anselmini et Marie-Hélène Boblet », French Studies, n° 1, 2018, стр.
137-138.
https://academic.oup.eom/fs/article-abstract/72/l/137/4430335
Учешће на научним скуповима

• « La transfiguration de l'amour : Baudelaire, Madame Sabatier et l'anonymat »,
Celebrity/Obscurity, 44th Annual Nineteenth-Century French Studies Colloquium, од 25.
до 27. октобра 2018. (Универзитет у Калифорнији Риверсајд и Скрипе Колец),
Мехнетн Бич, Лос Анђелес, САД http://ncfs2018.ucr.edu/
Предавања и трибине
• Разговор о роману Тит није волео Беренику Натали Азуле, добитнице престижне
француске књижевне награде Медичи. Учесници: Натали Азуле, Небојша Брадић и
Весна Елез, у оквиру Молијерових дана Француског института у Београду,
16.5.2018. године http://www.institutfrancais.rs/moliierovi-dani-kniizensvenost/
Чланство у комисијама за унапређење, одбрану мастер радова и
86
докторских дисертација
• Ca др Милицом Винавер-Ковић руководилац Франкофоног центра за

универзитетску успешност (Centre francophone de réussite universitaire - CRU),
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", Београд
Др Снежана Калинић, доцент

Uĉeńće na meĊunarodnom nauĉnom skupu:
Theatrum Mundi IX: Space, 10-15 September 2018, Inter-University Center Dubrovnik,
Croatia. Sneņana Kalinić izloņila je rad „Cherry-Flavoured Dystopia".
Organizaciia meĊunarodnog nauĉnog skupa:

Kao ĉlanica direktorskog tima seminara Theatrum Mundi, Sneņana Kalinić uĉestvovala je
u organizaciji skupa Theatrum Mundi IX: Space, 10-15 September 2018, Inter-University Center
Dubrovnik, Croatia.
Predavanie po pozivu:
Gostovala 26. marta 2018. godine na Odseku za filozofiju Univerziteta u Ljubljani, gde je
odrņala predavanje „Beckett's Memory Plays and Ricoeur's Phenomenology of Memory and
Narrative Identity".
Recenzentska delatnost:
Recenzirala nauĉni rad za ĉasopis Facta Universitatis (Series: Linguistics and Literature).
Др Дуња Душанић, доцент

Учешће на научним скуповима
1. South-East Europe and the Great War: History, Memory, Legacy/Le Sud-Est européen et la
Grande Guerre: Histoire, mémoire, héritage, Балканолошки институт CAHY/Association
internationale d'études du Sud-Est Européen, 7-8. децембар 2017.
2. Међународна радионица Was There Ever a Yugoslav Literature? Debating the Histories of
Yugoslav Literature(s), у организации Универзитета у Нотингему, Филолошког факултета
у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду. Београд-Нови Сад, 25-26. мај 2018.
Учесник радионице и члан програмског одбора.
IV Рад у националном часопису међународног значаја (М24)
87
1. Dunja Duńanić, Du traumatisme au roman. Mémoire et représentation de la Grande Guerre
dans l'œuvre de Rastko Petrović (1898-1949)", Balcanica XLIX (2018), (y припреми за
штампу). = 4
VI Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34)
1. Dunja Duńanić, „The Construction of Yugoslav Literary Unity 1913-1919" in: Was There
Ever a Yugoslav Literature? Debating the Histories of Yugoslav Literature(s). Book of
Abstracts, Beograd, Filolońki fakultet, 2018, 16. = 0,5
Др Ана Коларић, доцент

Пројекти
Крајем јуна 2018. завршен je пројекат чији je циљ био успостављање докторског курса
Теорија, активизам и културне/уметничке праксе: феминистичка штампа у Србији 90-их
и 2000-их година који воде Биљана Дојчиновић и Ана Коларић, и који je добио подршку
World University Service Austria и Фондације ERSTE банке за академске године 2016-17. и
2017-18. Курс je акредитован и постао je део редовне понуде ДАС-а на Филолошком
факултету. Све активности предвиђене пројектом заокружене су и завршене у року a
објављен je и зборник Feministiĉki ĉasopisi и Srbiji. Teorija, aktivizam i umetniĉke prakse и
1990-im i 2000-im, ur. Biljana Dojĉinović, Ana Kolarić, Beograd: Filolońki fakultet, 2018.
Радови у зборницима (тематски зборник радова са међународне конференције)
'"Teaching the Conflicts' in Literary Studies and Classroom", y: Is Teaching Always Political?
New Challenges in Higher Education, eds. Michaela Handke and Natańa Tadić, Vienna: ERSTE
Foundation, 2018, pp. 16-20. Доступно на страници:
https://www.wus-
austria.org/files/docs/PATTERNS%20Lectures%20conference%20publication%2020
18_small.pdf
Организација
22- 25. новембар 2018 - Једна од организаторки и координаторки међународног
образовног програма „Хуманистика у транзицији" (програм реализује Група 484).
88
http://www.grupa484.org.rs/en/news/%E2%80%9Chumanities-
transition%E2%80%9D-seminar
1-5. јун 2018 - Чланица организационог одбора „Пете бијеналне конференције друштва
Џон Апдајк", Филолошки факултет, Универзитет у Београду.
8-11. фебруар 2018 - Чланица програмског одбора научне конференције „Неко je рекао
феминизам? Феминистичка теорија y Србији данас", Факултет политичких наука,
Универзитет у Београду и Институт за друштвену теорију и филозофију, Универзитет у
Београду.
Предавала по позиву
25. април 2018 - '"Writing for their lives': Gender and emancipation in the women's/feminist
periodicals (Ţena/The Woman [1911-1914] and The Freewoman [1911-1914])". Организатор:
Modern Languages and Cultures research seminar, University of Nottingham, UK.
Конференције
8-11. фебруар 2018 - „Феминистичка педагогија и студије књижевности". Конференција
„Неко je рекао феминизам? Феминистичка теорија у Србији данас", Факултет политичких
наука, Универзитет у Београду и Институт за друштвену теорију и филозофију,
Универзитет у Београду.
23- 24. октобар 2018 - „Women's Periodicals in Serbian language from the early 20th
century"; Међународна научна конференција поводом 90 година Народне библиотеке у
Софији; Организатор: Народна библиотека у Софији.
Јавна предавања, разговори, округли столови
Септембар 2018 - Представљање истраживачког пројекта Књиженство и савремене

феминистичке штампе студентима из Немачке, КЦ ГРАД.
10. март 2018 - „Чему још 8. март - феминистичке рефлексије", панел дискусија у
Котору. Организатори: Секретариат за културу, спорт и друштвене дјелатности Општине
Котор и Центар за женско и мировно образовање „Анима" из Котора.
89
23-24. октобар 2018 - „Women's Periodicals in Serbian language from the early 20th century";
Међународиа научна конференција поводом 90 година Народне библиотеке у Софији;
Организатор: Народна библиотека у Софији.
Међународна сарадња
25. април 2018 - '"Writing for their lives': Gender and emancipation in the women's/feminist
periodicals (Ţena/The Woman [1911-1914] and The Freewoman [1911-1914])". Организатор:
Modern Languages and Cultures research seminar, University of Nottingham, UK.
Предраг Бребановић, ванредни професор
I Objavljeni tekstovi:
1. „'Greetings from the Fort' - Ontology and Style in Writings of Viktor Ivanĉić",
Transcultural Studies (Special Issue: Post-Yugoslav Literature) 14 (2018), 1, str. 66-88.
2. „Kanon i(li) kultura", u: Komparativna povijest hrvatske knjiţevnosti - knjiţevni kanon:
zbornik radova s XX. MeĊunarodnoga znanstvenog skupa odrţanog 28. i 29. rujna 2017.
и Splitu (uredile: Cvijeta Pavlović, Vinka Glunĉić-Buņanĉić i Andrea Meyer-Fraatz, Split
- Zagreb: Knjiņevni krug, Odsjek za komparativnu knjiņevnost Filozofskoga fakulteta
Sveuĉilińta u Zagrebu, 2018), str. 21-30.
II Nauĉni skupovi:
Izlaganje ,,'Pozdrav iz vojne utvrde1: ontologija i Stil u delima Viktora Ivanĉića" na 16.
MeĊunarodnom kongresu slavista, odrņanom u Beogradu od 20. do 27. avgusta 2018. u
organizaciji Medunarodnog komiteta slavista, Saveza slavistiĉkih druńtava Srbije,
Filolońkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti.
III Gostujuća predavanja:
Predavanja po pozivu u okviru kolegija „Ideja humanistike" (drugi semestar ńkolske
2017/18) i „Avangardni Krleņa" (prvi semestar ńkolske 2018/19), na programu
Poslijediplomskog doktorskog studija znanosti о knjiņevnosti, teatrologije i
dramatologije, filmologije i muzikologije i studija kulture.
Предраг Мирчетић, доцент

Курсеви на основним студијама: Научни скупови
90
„Дијалог: Бахтин и Библија", 47. научни састанак слависта у Вукове дане (14-18.
IX. 2017), Међународни славистички центар, Београд, 2018, стр. 235-244.
„Uloga gledoaca u pozorińtu potlaĉenog", Društvene i humanstiĉke nauke na raskršću,

27-28. april 2018, Filozofski fakultet u Tuzli.
„Posle ljubavi", Love for Loves Sake, Representation of Romantic Love in South Slavic
Literature, 6-7. Јул 2018, Универзитет у Бечу.
Сарадња са другима установама

Рецезент у часопису [sic], часопис за књижевност, културу и књижевно превођење
Свеучилишта у Задру
91
Вук Петровић, извештај о раду за 2018. годину
Рад на Катедри, курсеви:
Практикум 1
Гетеов Фауст и романтизам
Гетеов Вшхелм Мајстер и романтизам
Током летњег семестра одржао сам низ допунских предавања о руској

књижевности 19. века за студенте треће године, као и допунско предавайте о античкој
химнографији за студенте прве године Катедре за општу књижевност и теорију
књижевности. Такође, на позив Клуба 128, у организации студената наше матичне
Катедре, учествовао сам на трибини посвећеној образовном роману.
Учешће на конференцијама:
Андрићева сунчана страна, Институт за славистику Универзитета у Грацу,
Херцег Нови, 2018. Саопштен je рад под називом: „Симболика хумане светлости и
историјске таме: На Дрини ћуприја".
Монографске публикације:
Шарени odcjaj: немачка романтична поетика симбола и Гетеов 'Фауст',
Филолошки факултет, 2018.
Објављени чланци:
„Два симболичка модуса", Филолог, Бања Лука, бр. 16, 2017, стр. 211-232.
Пријавио сам се на конкурс Филолошког факултета Универзитета у Београду,
објављен 29. августа 2018. у листу Послови, бр. 792-793, за место доцента за ужу
научну област Општа књижевност, предмет Историја опште юьижевности. У својству
кандидата одржао сам приступно предавање на тему: Романтичарске одлике
Гогољевог стваралаштва.
92
КАТЕДРА ЗА СЛАВИСТИКУ
І НАСТАВНИ ПРОЦЕС
На Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду

током 2018. године основне академске студије завршило је 58 студената (Руски језик,
књижевност, култура 41 студент, пољски 5 студената, чешки 2 студентa, словачки 3
студента, украјински 7 студенaта, а на мастер академским студијама дипломирало
је 38 студената (руски 30 студената, пољски 3 студента, чешки 2 студентa, словачки 2
студента и украјински 1 студент).
Одбрањене докторске дисертације

У протеклом периоду на Катедри одбрањене су две докторске дисертације чији
су аутори чланови Катедре:
мр Јелена Кусовац, "Концептуальное искусство Павла Пепперштейна"
(дисертација је одбрањена на Филолошком факултету у Београду 25. априла 2018.
године, ментор проф. др Корнелија Ичин);
Тамара Жељски, "Рукописна заоставштина редитеља Јурија Ракитина"
(дисертација је одбрањена на Филолошком фaкултету у Београду 27. септембра
2018. године, ментор проф. др Корнелија Ичин).
Структура Катедре
У школској 2018/2019. години на основне академске студије примљена су 103

студента (руски 66, пољски 9, чешки - 11, словачки 8, украјински 9 студената).
У настави су ангажована 44 наставника и сарадника (академик Предраг Пипер
радио је до пензионисања 30. септембра, асистент Никола Миљковић запослен од 6.
новенбра 2018.), међу којима и 7 лектора са страних универзитета, а од 1. октобра 6
страних лектора.
У извођењу практичне наставе учествовало је и 6 докторанада Филолошког
факултета у Београду (Менсел Даути, Милош Макевић, Мила Ђуричић, Александра
Весић, русистика, Миленка Костић, украјинистика, Марко Стојановић - словакистика).
Наставници Катедре за славистику ангажовани су и у настави на другим
славистичким катедрама – Универзитету у Бањалуци (др Биљана Марић, др Јелена
Гинић, др Бобан Ћурић, др Корнелија Ичин), Универзитету у Новом Саду (др
Људмила Поповић) и Универзитету у Косовској Митровици (др Снежана Јелесијевић,
др Јаромир Линда, др Лука Меденица), као и на нефилолошкоим факултетима (Правни
– др Јелена Гинић, Богословски – др Ксенија Кончаревић, Саобраћајни – др Ружица
Радојчић).
Предавања по позиву на страним универзитетима и другим академским

институцијама:
93
Проф. др Људмила Поповић одржала је следећа предавања по позиву:
Циклус предавања из украјинског језика на универитету Eötvös Loránd

Budapest University, Faculty of Humanities, Department of Ukrainian Studies , 12−16
новембар 2018. у оквиру програма мобилности ЕРАЗМУС+.
Проф. др Корнелија Ичин одржала је следећа предавања по позиву:
1. јун 2018 – предавање на Филозофском факултету Универзитета у Петербургу:

"Театар Игора Терентјева".
2. јул 2018 - предавање на Институту за славистику Универзитета у Келну:
"Космичко стваралаштво Игора Терентјева".
Проф. др Ирина Антанасијевић одржала је следећа предавања по позиву:
1. Лекция, Чтение зримого, Вороњешки државни универзитет, 27 фебруара

2. У периоду од 17 до 20 маја 2018.г по позиву организатора наступала је на 13.
међународном књижевном салону у Санкт Петербургу на округлом столу са темом
Новый Белинский или детская болезнь литературной критики.
3. По позиву Центра славенских култура (у оквиру библиотеке иностране литературе
Рудомино) 24 септембра 2018. наступала сам са предавањем „Руски стрип у
Југославији―
4. По позиву МАРХИ – Московског архитектонског универзитета, 5. 10. 2018 ,у оквиру
проекта „Школа наслеђа― – новог едукативног проекта универзитета одржала је
предавање «Историja европског стрипа― о истории стрипа.
5. По позиву Горловског института страних језика и у оквиру II Республичког
фестивала студената „Дани науке― одржала је 14. 04. видео-предавање "Сатира в
восприятии русской эмиграции на Балканах―
6. По позиву Департмана за славистику Женевског универзитета одржала је
предавање «Русско-югославский графический роман первой половиныХХв. в
европейском культурном контексте» врамках программы«Master Russie -Europe
médiane»в Global Studies Institute, University of Geneva, 12-14 јуна
Проф. др Александра Корда-Петровић:
У периоду од 16 -20. априла 2018. гостовала је у оквиру Ерасмус + размене
предавача на Филозофском факултету Универзитета у Пардубицама, где је држала
предавања на тему чешко-српских књижевних веза.
Доцент др Снежана Поповић:
У оквиру програма академске размене Еразмус+ боравила је на универзитету у

Пардубицама, Чешка Република од 16 – 20. априла 2018. и по позиву истог
Универзитета 3 – 7. децембра 2018. одржавши следећа предавања:
1. Souĉasné výzkumy kolokací, 17. априла 2018.
2. Kolokace v ĉeské a srbské lingvistice, 17. априла 2018.
94
3. Kolokace ve frazeologii, 19. априла 2018.
4. Analýza kombinatorických schopností srbského a ĉeského jazyka, 19. априла 2018
5. Teorie ve frazeologii I, 4. децембар 2018.
6. Teorie ve frazeologii II, 6. децембар 2018.
Доцент др Снежана Јелесијевић:
Предавање по позиву на тему «Русско-сербские связи в средние века». Мастер-

класс «Русское наследие в России», Универзитет у Инзбруку, Катедра за
славистику (Universität Innsbruck, Institut für Slawistik), 24–26. мај 2018.
Доцент др Светлана Гољак:

Предавање на Институту за славистику Универзитета у Бечу за студенте руског
језика на тему: „Этикетные формулы русского языка», 31.10.2018.
Доцент др Предраг Обућина:
У оквиру програма Еразмус+ одржао је више предавања у следећим

универзитетским центрима: Шљонски универзитет у Катовицама, Ополски
универзитет, Универзитет Адам Мицкјевич у Познању. Истом приликом, посетио је
још и Универзитет Николе Коперника у Торуњу и Универзитет у Гдањску, где сам
такође одржао неколико предавања, разговарао са наставницима и студентима
славистике о актуелним темама.
Теме предавања биле су следеће:
1. Конгруенцијске класе у српском језику у поређењу са пољским.
2. Конструкције са бројевима у српском језику у поређењу са пољским.
3. Грешке у учењу пољског као страног код студената чији је матерњи језик српски.
4. Поп култура у Србији – етика и естетика Антонија Пушића (Рамба Амадеуса)
5. Београд у популарној музици и певаној поезији.
Доцент др Мирјана Костић-Голубичић:
У оквиру програма академске размене Еразмус + боравила је од 04. до 09. јуна

2018. године на Шлеском универзитету у Катовицама (Пољска), где је на Катедри за
полонистику 6. јуна одржала предавање из историје пољског језика под насловом
„Nomina agentis w języku staropolskim‖.
Доцент др Далибор Соколовић:
95
Одржао је следећа предавања по позиву на страним универзитетима и другим
академским институцијама:
1. Улога језичке ревитализације у очувању етничког идентитета мањинских

заједница – компаративни приступ, Национални савет чешке националне мањине,
Београд, 10. мај 2918.
2. Podejście ekolingwistyczne w badaniach słowiańskich mniejszości językowych.

Instytut Slawistyki Uniwersytetu Opolskiego, 29. мај 2018,
3. Polacy w Serbii. Instytut Śląski w Opolu, 30. мај 2018,
4. Two Centuries of Serbian Independence and Linguistic-cultural Heritage, Slavic

Research Group at the University of Ottawa, 29. новембар 2018.
Проф. др Јаромир Линда:

10. 04. Универзитет Пардубице (Чешка): „Od Devotyho ke Koniáńovi―
17. 04. Универзитет Пардубице (Чешка): „Ĉeská menńina v Banátu―
28. 11. Универзитет Чешке Буђејовице (Чешка): „Výuka ĉeńtiny na katedře slavistiky
Filologické fakulty v Bělehradě―
06. 12. Универзитет Пардубице (Чешка): „Balkánská anabáze Heleny Malířové―
Др Ивана Кочевски, доцент:

1. Као резултат Еразмус размене и одлазеће мобилности на Универзитет у
Пардубицама у Чешкој републици одржала сам предавање под називом
„Naratologický koncept Ajvazových románů― током 17.04.2018.
2. На позив Универзитета Ћирило и Методије у Скопљу, одржала сам предавање
на Филолошком факултету „Блаже Конески― током 11.05.2018. под називом
„Поетика романа Милана Кундере―.
3. На позив Филозофског факултета Универзитета у Пардубицама одржала сам
предавање 6.12.2018. под називом: „Кoncept prostoru Daniely Hodrové v
komparaci se srbskými autory – Praha Daniely Hodrové a Bělehrad Svetlany Velmar-
Jankoviĉové―.
Мр Тања Гаев, виши лектор:
16. мај 2018 одржала је предавање Пражская школа украинских поэтов на

Универзитету у Пардубицама.
Др Стефан Стојановић, виши лектор:
96
У оквиру програма академске размене "Еразмус +" одржао је серију предавања
на тему "Выражение перфектного и результативного значений в русском языке" на
Педагошком универзитету у Кракову (10-14. децембра).
Организација предавања гостујућих професора и књижевника
На Катедри су током 2018. године организована и бројна предавања гостујућих

професора са страних универзитета, еминентних стручњака и истакнутих културних
делатника из иностранства, међу којима издвајамо следећа:
Русистика:
1. Март 2018 – Наташа Гура (Краков): "Драмско стваралаштво Н. Кољаде и

И. Вирипајева".
2. Април 2018 – Вадим Рудњев (Москва): "Нови модел мишљења".
3. Новембар 2018 – Проф. Др Марина Кисељова (Институт за философију,
Моква)
4. Новембар 2018. – проф. др Владимир Кантор (ВШЭ, Москва)
Украјинистика:
11. мај 2018 – предавање Руселине Ницолове, професора Софијског универзитета

„Св.Климент Охридски― на тему Транспозиции императива в болгарском и других
славянских языках.
Проф. др Јоана Гетка, управник Катедре за интеркултуролошка истраживања

Централно-Источне Европе Варшавског универзитета у оквиру програма
ERAZMUS+ одржала је на Филолошком факултету у Београду следећа предавања:
16.05. 2018 – Нова периодизација украјинске културе;
17.05. 2018 – Проста мова’ у периоду од 16. до 18. века;
18.05. 2018 – Развој националног идентитета Украјинаца у 18. веку.
У оквиру Недеље украјинске књижевности у Београду (22–29. октобра 2018) на

Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду одржана су следећа
предавања:
24. октобра 2018 – предавање Неде Неждане, украјинске драмске списатељице,
песникиње, културолошкиње, преводиоца и редитељке, професора на
Кијевском националном универзитету „Тарас Шевченко― на тему Тенденције
савремене украјинске драме.
24. октобра 2018 – предавање Андрија Куркова, савременог украјинског писца,
новинара и сценаристе на тему Еволуција украјинске прозе од 1991. до данас.
97
25. октобра 2018 – предавање Јевхена Пашченка, редовног професора
Универзитета у Загребу, фолклористе и филолога на тему Украјинско-српске
културне везе доба барока 17−18. век.
29. октобра 2018 – Предавање Дмитра Чистјака, украјинског писца, преводиоца,
књижевног критичара, филолога на тему Нове тенденције у савременој
украјинској поезији.
Бохемистика:
У оквиру програма Еразмус + у летњем семестру су одржана следећа предавања

професора из Чешке Републике (сви из Универзитета у Пардубицама):
08. 02. др Марта Пато „Slovacika a hungarica v LA PNP v Praze―
08. 03. проф. др Милена Лендерова „Dětství za první světové války―
08. 03. др Збињек Видра „Samoděrņaví mezi reformami a revolucí. Dilema modernizace v
pozdně-carském Rusku, 1855 -1917―
08. 03 доц. др Томаш Јиранек „Národnostní otázka v meziváleĉném Ĉeskoslovensku―
12. 03. др Антоњин Кудлач „Ĉeská fantastická literatura po roce 1989―
12. 03. др Јиржи Студени „Alternativní scénáře a práce s osobními příběhy (narativní
fokalizace)―
15. 03. др Мирослав Коуба „Kult Cyrila a Metoděje v ĉeské a jihoslovanské historické
paměti―
15. 03. др Михал Тера „Poĉátky konfesního konfliktu ve slovanském prostoru ve 13. století―
26. 04. др. Иво Ржиха „Jáchym Topol v kontextu ĉeské beletrie a publicistiky od 80. let 20.
století do souĉasnosti―
03. 05. др. Иво Ржиха „Ĉeská literatura ve filmu 90. let 20. století – literatura 19. století ve
filmových adaptacích (Babiĉka Boņeny Němcové)―
Поред тога, др Алеш Козар је одржао предавање на Катедри за српски језик на тему „V
meseĉni noĉi v druņbi ĉudeņnih rajskih ptic – Pregled slovenske medvojne poezije― (22. 03) ,
и др Габријела Ганчарчик предавање на тему „Literackie obrazy przygotowania panien do
życia w rodzinie na przełomie XIX i XX wieku― за студенте полонистике на нашој
Катедри (12. 03).
У оквиру чешког програма Мобилитет су у зимском семестру одржана следећа
предавања:
31. 10. проф др Милош Зеленка (Универзитет Чешке Буђејовице) „Ĉeský
strukturalismus a Praņský lingvistický krouņek (Roman Jakobson: Moudrost starých Ĉechů)―
31. 10. дрИвана Шимкова (Универзитет Чешке Буђејовице) „Výuka ĉeńtiny na PF JU
Ĉeské Budějovice―
98
08. 11. др Петр Шрамек (Универзитет Пардубице) „Nám není třeba mluvit, abychom řekli
své (Jiří Kolář v kontextu ĉeské poezie po roce 1945)―
15. 11. доц. др Павел Панох (Универзитет Пардубице) „Umění, literatura a kniņní
iluminace doby Karla IV. a Václava IV.―
22. 11. др Мартина Халиржова (Универзитет Пардубице) „Dětství za 1. světové války―
28. 11. др. Иво Ржиха (Универзитет Пардубице) „Ĉeská literatura 1. poloviny 20. století
ve filmu―
Гостујућа предавања су углавном реализована преко програма Еразмус+.
ІІ РАЗМЕНА СТУДЕНАТА
Катедра за славистику активно сарађује са бројним универзитетима у
иностранству, у оквиру споразума о сарадњи између Филолошког факултета
Универзитета у Београду и научних институција у свим словенским земљама.
САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТИМА У РУСИЈИ И БЕЛОРУСИЈИ
И РАЗМЕНА СТУДЕНАТА У 2018.
Катедра за славистику активно сарађује са 12 државних универзитета у Руској

Федерацији, као што су:
1. Државни Институт за руски језик „А.С. Пушкин―
2. Филолошки факултет Московског државног универзитета „Ломоносов―
3. Санктпетербуршки државни универзитет
4. Државни универзитет у Вороњежу
5. Државни универзитет у Белгороду
6. Санктпетербуршки педагошки универзитет „Херцен―
7. Државни универзитет у Тјумену
8. Државни лингвистички универзитет у Нижњем Новгороду „Н.А.

Доброљубов―
9. Руски државни универзитет друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), Москва
10. Московски институт отвореног образовања
11. Државни педагошки универзитет „Л. Толстој― у Тули

99
12. Државни универзитет у Нижњем Новгороду „Н.И. Лобачевски―.
Поред тога, недавно је иницирано успостављање сарадње са Светотихоновским

православним универзитетом у Москви, па се очекује потписивање споразума и
успостављање сарадње током ове школске године.
Активну сарадњу по питању ангажовања контрактуалних лектора Катедра за

славистику остварује, преко факултета и универзитета, са Пушкиновим институтом и
универзитетом Ломоносов. Ове године је дошло до смене контрактуалних лектора из
Пушкиновог института, па је Ану Сојникову у новој школској години заменила
Светлана Кузњецова.
Осим тога, Катедра за славистику активно сарађује и са Белоруским државним

универзитетом у Минску и у току су припреме за закључење новог споразума о
сарадњи са овом институцијом на нових пет година, који би требало да предвиди и
поновно успостављање студентске размене.
Контрактуалном лектору Наталији Сентјуровој са овог универзитета уз

обострану сагласност продужен је уговор о раду ради ангажовања у текућој школској
години.
У оквиру постојећих споразума у 2018. години остварена је следећа

студентска размена:
Током летњег семестра школске 2017/2018. године у периоду фебруар – мај су

на једносеместралној размени на Државном институт за руски језик „А.С. Пушкин―
боравиле две студенткиње четврте године са групе за руски језик, књижевност и
културу, Катарина Вучковић и Катарина Радуловић.
У истом периоду су две студенткиње четврте године са групе за руски језик,

књижевност и културу, Ана Павловић и Кристина Сировица боравиле на
једносеместралном студијском усавршавању на Санктпетербуршком државном
универзитету.
На једносеместралном студијском усавршавању на Тјуменском државном

универзитету током летњег семестра боравиле су и студенткиње четврте године
Кристина Здравић и Маријана Опачић.
Поред тога, у летњем семестру школске 2017/2018. године у периоду 1 –

30.04.2018. група од 9 студената боравила је на Филолошком факултету Московског
државног универзитета „М.В. Ломоносов― у пратњи асистента са катедре за
славистику Стефана Милошевића. Групу су чинили студенти Ана Арсић, Стефан
Васиљевић, Ана Вишник, Наталија Јовановић, Јана Мандић, Нада Милићевић, Матија
Нешовић, Тијана Остојић и Василиса Шљивар.
100
У истом периоду у трајању од 30 дана на Државном лингвистичком
универзитету у Нижњем Новгороду „Н.А. Доброљубов― Нижњем Новгороду боравиле
су током априла наше студенткиње Ивана Видовић и Невена Петровић.
Програм једномесечне студијске размене реализован је и са Државним

универзитетом „Н.И. Лобачевски―, и то у периоду 5. мај – 3. јун за студенткиње наше
катедре Ану Грујић, Милицу Николић и Станимирку Чимбуровић, као и за
студенткиње Даницу Глишић, Милицу Миловановић и Милицу Петровић у периоду 5.
новембар – 2. децембар.
Укупно је у 2018. години у једносеместралној размени са руским

високошколским установама учествовало 6 студената 4. године са групе за руски језик,
књижевност и културу, док је на једномесечни студијски боравак упућено укупно 23
студената 2, 3. и 4. године.
Осим тога, наша катедра и факултет су у овој години била у прилици да угосте
бројне студенте на размени са руских државних универзитета.
У текућем зимском семестру на нашем факултету у оквиру семестралне размене

бораве студенткиње Тјуменског државног универзитета Дана Гапочкина, Марија
Котегова, Љубов Конишчева, Марија Куликова и Дарја Тјутина.
Са Државног института за руски језик „А.С. Пушкин― у оквиру семестралне

размене у периоду 1. март - 25. мај на нашем факултету је боравила Елизавета
Веремејева.
Са Санктпетербуршког државог универзитета у оквиру семестралне размене у

периоду 10. јануар – 31. март на нашем факултету боравила је студенткиња Ирина
Устинова.
Са Московског државног универзитета „М.В. Ломоносов― на једномесечној

размени у октобру боравила је на нашем факултету група од 11 студената: Ана Граско,
Џамила Давлатова, Марија Јевсина, Татјана Кленова, Ирина Колесниченко, Анастасија
Ломајева, Екатерина Пастернак, Јулија Уварова Марија Филатова, Ирина Фролова и
Олга Чуфистова.
Са Њижегородског државног универзитета „Н.А. Доброљубов― на

једномесечној размени у новембру боравиле су на нашем факултету студенткиње
Марина Висоцкаја и Светлана Голубјева.
Са Државног универзитета „Н.И. Лобачевски― у Њижњем Новгороду боравиле

су на нашем факултету студенткиње Олга Крупина током 3 месеца крајем 2017. и
почетком 2018. и Полина Никанорова у оквиру Летње школе српског језика у јулу
2018.
101
Укупно је кроз програм размене на нашем факултету током 2018. боравило 22
студената из Русије.
Координатор Катедре за славистику за сарадњу са универзитетима РФ био је

Владимир Дајовић, који је изузетним пожртвовањем и ентузијазмом знатно допринео
квалитету сарадње у свом доменима, укључујући и размену студената.
У оквиру сарадње са високошколским установама у Чешкој и Словачкој:
Катедра за славистику активно сарађује са Масариковим Универзитетом у

Брну и Универзитетом у Пардубицама. Током летњег семестра је на семестралној
размени боравило у Пардубицама укупно 12 студената бохемистике, словакистике и
русистике, у Брну две студенткиње бохемистике. Током зимском семестра је на
размени у Пардубицама учествовало током новембра укупно 13 студената
бохемистике, словакистике и русистике, у Брну две студенткиње бохемистике. Поред
тога, три студенти бохемистике су добили месечну стипенију Летње школе чешкој
језика на Масариковом универзитету у Брну. У 2018. години је на размени боравило на
нашој Катедру укупно 7 студената Универзитета у Пардубицама.
У оквиру сарадње са универзитетима у Пољској:
На личној или институционалној основи у 2018. полонисти су имали различите

видове сарадње са Универзитетом „Адам Мицкјевич― у Познању, Шлеским
универзитетом у Катовицама, Варшавским универзитетом, Вроцлавским
универзитетом.
III НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Професори и сарадници Катедре за славистику учествовали су у бројним

научним конференцијама у земљи и иностранству и објавили десетине научних радова,
о чему сведоче њихове библиографије.
Научноистраживачки пројекти:
Чланови катедре учествују у више научноистраживачких пројеката који су

регистровани у Министарству просвете и науке Републике Србије или у страним
научним институцијама:
1. «Опис и стандардизација савременог српског језика» (регистрован у
Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 178021);
2. «Књижевност и визуелне уметности. руско-српски дијалог» (регистрован у
Министарству просвете и науке Републике Србије);
3. «Народна култура Срба између Истока и Запада» (регистрован у
Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем 177022);
4. «Српска теологија у ХХ веку: фундаменталне претпоставке теолошких
дисциплина у европском контексту – историјска и савремена перспектива»,
102
(регистрован у Министарству просвете и науке Републике Србије под бројем
179078);
5. Пројекат Комисије за проучавање граматичке структуре Међународног
комитета слависта „Таксис в славянских языках― – руководилац академик В.С.
Храковски (Русија);
6. Пројекат: „Výzkum a zpracování rukopisů Studijní a vědecké knihovny Plzeňského
kraje III. 2013–2015― (Агентура за пројекте Чешке Републике бр. 13-30117/S);
7. Пројекат Министарства иностраних послова Чешке Републике: Историјат
Чешке беседе у Белој Цркви;
8. Пројекат Министарства иностраних послова Чешке Републике: припрема
издања књиге Ĉeši jiţně od Sávy a Dunaje. (Чешка беседа, Београд);
9. Пројекат Министарства иностраних послова Чешке Републике: припрема
издања књиге J. З. Раушара Vzpomínky na Srbsko. (Чешка беседа, Београд);
10. Пројекат Министарства иностраних послова Чешке Републике: Аутор Historie
Ĉeské besedy Bela Crkva. (Чешка матица, Бела Црква).
11. Пројекат у Матици српској од 2017: "Српско-руске књижевне и културне везе".
12. Потпројекат у САНУ од 2017: „Александар Белић и руска емиграција у
Београду између два рата»
13. Уз финансијску подршку Амбасаде Украјине у Републици Србији и
Министарства спољних послова Украјине, професори Групе за украјински
језик, књижевност и културу реализују пројекат за израду Српско-украјинског
речника (40 000 речи) који се налази у фази финализације (обрађено је 30 000
јединица) .
14. Пројекат Министарства спољних послова Украјине посредством Амбасаде
Украјине у Републици Србији – „Израда украјинско-српског пословног
речника― (др Милена Ивановић, др Јулија Драгојловић). Током 2018. г.
припремљена је радна верзија речника која садржи 5205 речничких чланака.
15. Пројекат Министарства иностраних послова Украјине посредством Амбасаде
Украјине у Републици Србији – „Превод романа Олеса Иљченка Град с
химерама на српски језик― са циљем упознавања српских држављана и
украјинске заједнице у Србији са делима савремене украјинске књижевности,
доприноса популаризацији савремене украјинске књижевности и њене
доступности великом кругу читалаца у Србији ( мрТања Гаев).
16. Пројекат Државног научног института у Ополу (Пољска), на пројекту
„Jugosławia wobec Serbołużyczan i Łużyc w latach 1945–1949― (руководилац
пројекта др Пјотр Палис) (др Далибор Соколовић).
Организовање научних конференција на Катедри:
56. скуп слависта Србије, 01 – 02. фебруара 2018. године (суорганизатор, са

Славистичким друштвом Србије)
XVI Међународни конгрес слависта одржан 20 – 27. августа 2018. на Филолошком

факултету у Београду (суорганизатор, са Савезом славистичких друштава Србије).
103
Чланови Катедре за славистику објавили су више научних монографија,
универзитетских приручника и књига:
П. Пипер, Прилози историји српске лингвистичке славистике (друга половина

ХХ века). Београд: Чигоја штампа, 2018, 463 стр.
Пипер П., Алановић М., Павловић С., Антонић И., Николић М., Војводић Д.,
Поповић Љ., Танасић С., Марић Б. Синтакса сложене реченице у савременом српском
језику. Ред. Предраг Пипер. Нови Сад: Матица српска, Београд: Институт за српски
језик САНУ, 2018.
К. Кончаревић, Језик и култура: славистичка перспектива, Београд: Јасен 2018,
272 стр.
К. Кончаревић, Савремена настава руског језика: садржаји, организација,
облици, Београд: Филолошки факултет, 2018, 440 стр.
И. Антанасијевић, Русский комикс Королевства Югославия, Санкт-Петербург,
Скифия, 2018.
Jaromir Linda, V nebesích být Volnej. Kancionál ovĉácké rodiny Volných. Praha :
Koniasch Latin Press. 285 str. ISBN 978-80-87773-53-6.
Јаромир Линда, Чехословачки дом у Београду : 1928-2018. / Јаромир Линда ;
[превод Александра Зарковић, Јаромир Линда]. Београд, Праг : Чешка беседа Београд,
Koniasch Latin Press. 33 + 33 стр.
Далибор Соколовић, Poljaci u Srbiji / Poles in Serbia / Polacy w Serbii. Belgrad:
Ambasada RP w Belgradzie, 2018.
Чланови Катедре приредили су следеће зборнике:
Приређени зборници научних радова:
1. Утопический упадок: искусство в советскую эпоху, Белград 2018, 408 стр.

(проф. др Корнелија Ичин)
2. Интермедиальная поэтика авангарда, Белград 2018, 268 стр. (проф. др
Корнелија Ичин са Сињити Муратом и Ирином Шатовом).
3. Српско-руске књижевне и културне везе: епоха модерне, Нови Сад 2018, 212
стр. (проф. др Корнелија Ичин)
4. Энергия кризиса. Сборник в честь 75-летия И. П. Смирнова, Москва: НЛО,
2018, Москва 2018 (проф. др Корнелија Ичин сa Иљом Калињином).
5. „Трагом славистичких истраживања професора Богољуба Станковића―.
Међународни научни зборник радова, Београд: Филолошки факултет
Београдског универзитета, 2018. ISBN 978-86-6153-520-8 (уредник проф. др
Ксенија Кончаревић)
6. Актуелни теоријско-методолошки проблеми проучавања наставе
словенских језика, књижевности и култура (Љ. Бајић, Ј. Гинић и Н.
Станковић Шошо).
104
Приређени рукописи:
1. Юрий Ракитин, Дневниковые записи 1924-1937 годов, Белград 2018, 328 стр.
(општа редакција проф. др Корнелија Ичин).
2. Вадим Руднев, Механизмы жизни, Белград 2018, 284 стр.( проф. др
Корнелија Ичин)
3. Русский комикс Королевства Югославия,Каталог выставки, Общество
сохранения наследия русской эмиграции Архив АЛТЕРА, Белград, ISBN
978-86-80099-68-2, c.242 (проф. др И. Антанасијевић)
4. Ђорђe Лобачев, Сабрана дела књига 1 Плава пустоловка и друге приче
(1931–1939), Издавачка кућа „Макондо‖, Београд у сарадњи са Удружење
стрипских уметника Србије (УСУС) / Центар за уметност стрипа, Београд,
Едиција: Великани српског стрипа, ISBN: 978-86-89161-63-2, с.248 (проф. др
И. Антанасијевић)
5. Русский дом в Белграде, Архив Алтера, Общество сохранения наследия
русской эмиграции, Београд, 2018, ISBN 978-86-81328-00-2 c.77(проф. др И.
Антанасијевић)
6. Олег Сергејевич Гребеншчиков , Историјски архив Београда, Београд, 2018
,ISBN 978-86-80481-43-2 ,c.16 (проф. др И. Антанасијевић)
Објављене књиге превода:
1. Андреј Платонов, Повратак, Београд: Логос, 2018, 412 стр. (проф. др

Корнелија Ичин)
2. Андреј Платонов, Укоп, Београд: Логос, 2018, 214 стр. (проф. др Корнелија
Ичин)
3. Георгије Флоровски, Источни оци 4. века, Пожаревац: Епархија
браничевска: Одбор за просвету и културу, 310 стр. (проф. др Ксенија
Кончаревић)
4. Георгије Флоровски, Византијски оци 5-8. века, Пожаревац: Епархија
браничевска: Одбор за просвету и културу, 327 стр. (проф. др Ксенија
Кончаревић)
5. Превод монографије Сербы – русские военачальники: от Петра Великого до
Октябрьской революции. Аутор Душан Бабац, Београд : Медија центар
Одбрана, 2016 ISBN 978-86-335-0534-5 (проф. др Ирина Антанасијевић)
Седнице Већа Катедре

У 2018. години укупно је одржано 4 седница Већа Катедре за славистику, од
њих 2 у летњем и 2 у зимском семестру. Неке седнице одржаване су и електронски.
ІV ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
105
Катедра за славистику у протеклој календарској години наступила је као иницијатор и
реализатор бројних културних манифестација како на Филолошком факултету у
Београду, тако и у другим институцијама.
У Руском центру одржан је низ активности:
Јануар
 26. јануар - Пројекција филма «Саљут-7»
 29. јануар - Предавање професора МГУ М.В. Ломоносова, Ј.В. Сартакова –

«Гогољ и руско сликарство»
Фебруар
 1-2 фебруар – 56. Скуп Слависта на тему «Српска славистичка баштина и

актуалност међусловенских језичких, књижевних и културних веза», семинар
увећања квалификације предавача руског језика – «Зимска школа 2018»
 9. фебруар – Пројекција филма «Пушкин: Последњи дуел»
 22. фебруар – Дан сећања на А.С. Пушкина у Руском центру. Посета ученика
ОШ «Кнез Сима Марковић», вече поезије А.С. Пушкина и квиз о стваралаштву
песника.
Март
 2. март – Пројекција филма „У августу ‗44» - поводом Дана заштитника

отаџбине
 9. март – Пројекција филма «Легенда о Коловрату»
 16. март – Пројекција филма «Синдром лутке»
 20. март – Посета гостију из Гжељи и ученика ОШ «20. Октобар» из Београда.

Дружење у Руском центру и упознавање са радом Руског центра.
 26. март – Предавање професорке Краковског универзитета Наталије Горе на

тему «Драмско стваралаштво Ивана Вирипајева и Николаја Кољаде»
 26. март – Предавање проф. др Ирине Антанасијевић «Књига уметника» (на

примерима из књига Н. Дроникова), и изложба оригиналних књига
 30. март – Пројекција филма «Скит»
Април
 13. април - пројекција филма «Матилда»

 14. април - Тотални диктат
106
 17. април - Прво «Вече руских и циганских романси» у серији од три концерта
Мирјане Маринковић и Зорана Димитрова, као и гошће Гуљсанам Рејмбајеве
 20. април - пројекција филма «Гогољ. Почетак»
 24. април - Предавање проф. др Вадима Рудњева на тему «Нови трагизам»
 26. април - Ускршњи концерт ученика основних школа и радионица на тему
«Ускрс»
Мај
 8. мај - Пројекција филма «Битка за Севастопољ» - посвећена Дану победе

 9. мај - Учешће представника Руског центра у «Бесмртном пуку» у Беграду.
Свечано полагање цвећа на Споменик ослободиоцима Београда
 10. мај - Предавање белоруског амбасадора Валерија Бриљева у Србији на тему
«Рат»
 18. мај - Друго «Вече руских и циганских романси», целовечерњи концерт
 25. мај - Пројекција филма «Генерација П»
 31. мај - Треће «Вече руских и циганских романси», целовечерњи концерт
Јун
 1. јун - Пројекција филма «Лед»

 6. јун - Обележавање «Дана руског језика» код Споменика Пушкину.
Рецитовање поезије, наступи ученика и свечано полагање цвећа.
 14. јун - Пројекција филма «Руски бунт» по мотивима «Капетанове кћи»
Пушкина
 22. јун - Пројекција филма «Острво»
 29. јун - Пројекција филма «Брат»
Јул
 5. јул – Разговорни клуб на тему «Српско-руски односи: дијалог култура»

 13. јул-20. Август – колективни годишњи одмор
Септембар
 8. септембар – Пројекција филма «Изван граница реалности»

 10-15 септембар – Учешће студената Филолошког факултета и представника
Руског центра на фестивалу «Друзья прекрасен наш союз»
 21. септембар – Пројекција филма «Повратак»
 28. септембар – Пројекција филма «Собибор»
 Последња недеља септембра – Конкурс дечјих цртежа на тему «Русија и
космос»
Октобар
 5. Октобар – Посета ученика основних школа из Београда, упознавање са

Руским центром, презентација и дружење уз руске цртане филмове
 11. Октобар – Пројекција филма «Будала»
 12. октобар – Додела награда ученицима за конкурс «Русија и космос»,
презентација и квиз о руској космонаутици. Отварање изложбе цртежа у Руском
центру
107
 19. октобар – Пројекција филма «Пикова дама» и разговор са студентима на
тему романа А.С. Пушкина
 26. октобар – Сусрет са писцем Лавом Данилкиним у Руском центру
Новембар
 2. новембар – Пројекција филма «Љермонтов»

 9. новембар – Пројекција филма «Ја остајем»
 16. новембар – Пројекција филма «Откриће»
 23. новембар – Пројекција филма «Гогољ. Виј»
 26. новембар – «Чајанка у Руском центру», посета студената са Универзитета
«Унион – Никола Тесла». Предавање на тему «Руска кухиња» и дружење са
студентима.
Децембар
 7. децембар – Посета ученика из ОШ «Милоје Васић». Предавање на тему

«Новогодишњи празници» и новогодишња ликовна радионица
 14. децембар – Пројекција филма «Јелке»
 20. децембар – Традиционални «Новогодишњи концерт» ученика основних
школа у Руском центру
 21. децембар – Пројекција филма «Тариф новогодишњи»
 24. децембар – Предавање о руским празницима и обичајима
Oрганизоване су и стручно-едукативнe екскурзијe са темом „Руска

емиграција―, које је водио проф. Др Бобан Ћурић:
- Екскурзија са студентима четврте године русистике по „руском― емигрантском

Београду – 25. јун 2018.
- Две екскурзије на тему „Руска емиграција у Београду― (на руском) за учеснике
XVI међународног конгреса слависта – 23. и 24. август 2018.
- Видео-екскурзија – снимање видео-презентације Београда као центра руске
емиграције за документацију Музеја руске емиграције који се отвара у оквиру
Дома руске дијаспоре „А. Солжењицин― (Дом русского зарубежья им. А.
Солженицына) – 10-11. септембар 2018.
Током 2018. године одржане су следеће ваннаставне активности у којима су

учествовали студенти и наставно особље Групе за словачки језик и књижевност:
1.Словакисти на Новом гробљу у Београду. 29.3.2018.
2 Књижевно дешавање „LITERATOUR―, Филолошки факултет, Београд, 9.5.2018.
3 Дан отворених врата Амбасаде Републике Словачке у Београду12.5.2018.
4 Изложба „Ноћ архитектуре―, Београд, 1.10.2018.
108
5 Филмски фестивал „Дани чешког и словачког филма―, Београд, 2-6.10.2018.
6 Изложба словачке уметничке куће BIBIANА на 63. међународном сајму књига у
Београду, 22.10.2018.
7 Презентација публикације „Slavistické syntézy/Slavistiĉki sintezi―, Филолошки
факултет у Београду, 23.10.2018.
8 Прослава стогодишњице оснивања Чехословачке, Филолошки факултет у Београду,
31.10.2018.
9 Изложба „100 година―, Архив Југославије, Београд, 2.11.2018.
9. Позоришна представа „Pani Margaréta―, Београд, 5.11.2018.
10. Дан отворених врата, Филолошки факултет Београд. 1.12.2018.
11. Божићна прослава у Амбасади Републике Словачке у Београду, 6.12.2018.
Студенске приредбе које су извели студенти који похађају курс белоруског

језика:
Организација студентске приредбе посвећеној белоруском песнику Јанку
Купали, на којој су студенти декламовали поезију Ј. Купале и извели белоруске песме,
у сарадњи са Државним музејем „Јанко Купала― из Минска, као и амбасадом
Белорусије.
Превод савремене белоруске драме Андреја Иванова „То је све због ње― са
белоруског на српски језик и титловање драме која је била изведена у Новом Саду и
Београду. Студенткиње белоруског језика Милица Иванов и Тамара Трипковић су
помагале у раду са позоришном трупом, као и за време титловања драме.
Организација предавања Њ.Е. Амбасадора Белорусије Валерија Бриљова на

катедри за славистику на тему „Белорусија и Србија: победа у Другом светском рату―
(11.05.2018).
Студенска приредба (мај 2018. год): извођење белоруске песме на свечаности

поводом Дана словенске писмености и културе коју је организовало Славистичко
друштво Србије.
Студенти белоруског језика су волонтирали на белоруском штанду на

Међународном сајму књига, као и на Добротворном дипломатском базару 9. децембра
2018.
Организација сусрета студената белоруског језика са писцем Виктором

Кажуром, чланом Удружења писаца Белорусије, и делегацијом Белорусије на
Међународном сајму књига. Студенти су рецитовали белоруске песме.
109
Професори и студенти Групе за украјински језик, књижевност и културу у
протеклој календарској години наступили су као иницијатори и реализатори бројних
културних манифестација како на Филолошком факултету у Београду, тако и у другим
институцијама.
1. У оквиру рада преводилачке секције преведена је књига Р. Пињажка
Историја државе Украјинске (Лавов, 2018). Књигу су уз помоћ М. Ивановић, која
води секцију, у целини превели студенти 3. и 4. године украјинистике, чланови
секције.
2. Часопис студената украјинистике Вікно, бр. 6. (главни уредник – Миленка
Костић, заменик – Милован Милојевић, лектура: Миленка Костић, Милена Ивановић,
Анастасија Тепшић), изашао је из штампе почетком првог семестра 2018/19. школске
године.
3. Учешће у снимању докуметарног серијала „Векови пријатељства―, март 2018.
Реализација: РТВ 1. Серијал о историјским и културним везама између украјинског и
српског народа од три епизоде емитован је на РТВ1 сваке суботе, почев од 25. августа,
у 18:55. У трећој епизоди серијала представљен је рад Групе за украјински језик,
књижевност, културу Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду
(Људмила Поповић, студенти украјинистике).
4. 6. март 2018 – учешће двоје студената са Групе за украјински језик,
књижевност и културу на I Међународном такмичењу у рецитовању украјинске
поезије на Катедри за украјинистику Универзитета ―Адам Мицкјевич‖ у Познању.
Освојено је 1. (Кристина Шкипина) и 2. место (Милован Милојевић). Филолошки
факултет Универзитета у Београду платио је студентима путне трошкове као награду
за освојено 1. и 2. место на домаћем такмичењу у рецитовању украјинске поезије које
је било одржано у децембру 2017. године.
5. 8–9. март 2018 – учешће троје студената на III Међународном такмичењу из
украјинског правописа на Катедри украјинистике Института за источнословенску
филологију Јагелонског универзитета у Кракову. У финалу такмичења освојено је 2.
место (Никола Јанковић). Филолошки факултет Универзитета у Београду платио је
студентима путне трошкове као награду за освојено 1., 2. и 3. место на домаћем
такмичењу из украјинског правописа које је било одржано у децембру 2017. године.
6. 23. мај 2018 – књижевно вече „Микола Хвиљовиј међу чуварима архиве /
похрањеним у архиви‖, посвећено годишњици смрти украјинског песника Миколе
Хвиљовија (приредила је мр Тања Гаев) у оквиру Међународне научне и културне
манифестације „Квадратура троугла: четири дана са Миколом Хвиљовим‖.
Организатор манифестације је Катедра за украјинску и светску књижевност
Харковског националног педагошког универзитета „Г. С. Сковорода‖.
7. 6. јун 2018 – посета заменика Министра спољних послова Украјине, Васиља
Боднара Филолошком факултету у циљу упознавања са радом Групе за украјински
језик, књижевност и културу, њеним професорима и студентима. У сали за седнице
одржан је разговор са предавачима и студентима о могућностима које нуде студирање
и рад у Украјини. Заменика министра спољних послова Украјине поздравили су декан
Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Љиљана Марковић,
продекан за наставу проф. др Љиљана Бајић, продекан за међународну сарадњу проф.
др Јулијана Вучо, амбасадор Украјине у Србији г. Олександр Александрович, као и
проф. др Људмила Поповић.
110
8. 1. октобар 2018 – поводом почетка нове школске године, Амбасадор Украјине
Олександр Александрович састао се са студентима 1. године Групе за украјински
језик, књижевност и културу и уручио им поклоне као успомену на почетак
студентског живота.
9. 21–28. октобар 2018 – волонтирање студената украјинистике на штанду
Украјинска књижевна полица који је организовала Амбасада Украјине у Републици
Србији на 63. Међународном београдском сајму књига.
10. 25. октобар 2018 – округли сто на тему Векови пријатељства – размишљање
о историји и перспективи украјинско-српских културних веза на 63. Међународном
сајму књига у Београду. Учесници: Миодраг Сибиновић, Јевгениј Пашченко, Ала
Татаренко, Михајло Рамач, Мирко Кањух, Ђура Харди. Модератор: Људмила Поповић
(у оквиру Недеље украјинске књижевности у Београду, 22–29. октобра 2018).
11. 25. октобар 2018 – промоција антологије Савремена украјинска драма
(приредила Људмила Поповић и Надија Мирошниченко, Нови Сад: „Руске слово―,
2016) на 63. Међународном сајму књига у Београду. Учесници: Никола Шанта,
Људмила Поповић, Неда Неждана, Хана Селимовић (у оквиру Недеље украјинске
књижевности у Београду, 22–29. октобра 2018).
12. 27. октобар 2018. – округли сто на тему Предавати и преводити: у потрази
за рецептима рецепције савремене украјинске књижевности у Србији на 63.
Међународном сајму књига у Београду. Учесници: Миодраг Сибиновић, Људмила
Поповић, Јанко Рамач, Милена Ивановић, Тања Гаев, Дмитро Чистјак.
Модератор: Јулија Драгојловић (у оквиру Недеље украјинске књижевности у
Београду, 22–29. октобра 2018).
13. 13. децембар 2018 – такмичење из писања диктата на украјинском језику за
студенте Филолошког факултета Универзитета у Београду. Такмичење је вид
квалификација за међународно такмичење које ће бити органозовано у марту 2018. у
Кракову, Пољска.
14. 20. децембар 2018 – такмичење из рецитовања поезије на украјинском језику
за студенте Филолошког факултета Универзитета у Београду. Такмичење је вид
квалификација за међународно такмичење које ће бити органозовано у марту 2018. у
Познању, Пољска.
15. 20. децембар 2018 – промоција часописа студената украјинистике Вікно,
бр. 6. (главни уредник – Миленка Костић, заменик – Милован Милојевић, лектура:
Миленка Костић, Милена Ивановић, Анастасија Тепшић).
Активни су били и студенти бохемистике. У фебруару месецу успешно је
реализован још један традиционални конкурс за најбољи студентски књижевни
превод. Конкурс се реализује у сарадњи са Амбасадом Чешке Републике.
Такође, студенти полонистике у децембру 2018. учествовали у припреми и
извођењу пољске „вигилије―, тј. божићне представе на којој су се студенти и други
гости Групе за пољски језик, књижевност и културу упознавали са пољским обичајима
и традицијом.
Одржана су следећа јавна предавања наставника и сарадника Катедре:
111
Проф. др Корнелија Ичин одржала је два јавна предавања:
1. октобар 2018 – предавање у задужбини Илије Коларца: "Зашто данас читати Очеве
и децу Ивана Тургењева".
2. децембар 2018 – предавање у САНУ: свечана академија поводом 100 година од
рођења Александра Солжењицина
Проф. др Ирина Антанасијевић такође је имала више јавних наступа:
1. Презентација книге Антологија српске ратне приче, Вороњешки државни

универзитет,25 фебруара
2. Изложба ауторских књига Дроникова, Вороњешки државни универзитет, од 25
фебруара до 25 марта
3. Јавни наступ у оквиру манифестације „Дана Београда‖, у среду 18. априла 2018.
угодинеу Галерији Историјског архива Београда отворена изложба Олег Сергејевич
Гребеншчиков (1905–1980). Приликом отварања изложбе Архиву ће на чување предат
вредна архивска грађа из Гребеншчикове (личне) заоставштине.
4. У периоду од 17 до 20 маја 2018.г по позиву организатора наступ на 13.
међународном књижевном салону у Санкт Петербургу на округлом столу са темом
Новый Белинский или детская болезнь литературной критики.
5. У периоду од 1 до 7 октобра по позиву Дома руске диаспоре Солжењицин
учествовала је у организацији „Српске недеље― у оквиру које била отворна изложба
орининалних стрип табли руских сликара стрипа. У време недеље приказан и циклус
филмова о руској емиграцији, који је припремила РТС (копије филмова предате на
коришћење у Дом руске диаспоре―.
6. У периоду од 25 до 27 маја у учествовала је у воркшопу «Россия и Сербия: связь
через века/Русија и Србија: веза кроз векове» у организацији катедре за славистику
универзитета у Инсбруку са предавањем "Влияние русской эмиграции на сербскую
культуру". У оквиру пројекта била је организована изложба.
Проф. др Ксенија Кончаревић:

Предавање „Духовна проза Николаја Васиљевича Гогоља―, Библиотека „Др
Душан Јовановић―, Врњачка Бања, 12.7.2018.
Проф. др Јаромир Линда:
15. 08. V београдска гимназија, Београд: „Чешко аматерско позориште у Београду―

18. 10. Чешка беседа Београд: „Прославе 28. октобра код Чеха у Београду―
25. 10. Чешка беседа Београд: „90. let Ĉeskoslovenského domu v Bělehradě―
08. 11. Чешка беседа Београд: Жртве и хероји. Балкански пут ка слободи―
Доц. др Светлана Гољак:
Јавни наступ на тему „Белорусистика на Филолошком Факултету Универзитета
у Београду― у Народној библиотеци Србије, уз присуство управника и сарадника
Библиотеке, Амбасаде Белорусије и српских песника и писаца (21.02.2018).
112
Наставници Катедре за славистику допринели су популаризацији предмета који
предају дајући интервјуе, гостујући у емисијама и учествујући у важним културним
манифестацијама у 2016. години:
Проф. др Корнелија Ичин:

1. јануар 2018: Д. Хармс, Радио Београд 1, емисија: "Моја књига".
2. април 2018: презентација књиге В. Рудњева "Механизми живота" у Кући
Ђуре Јакшића (саговорници: Филип Грбић и Тања Поповић).
3. април 2018: презентација књига Ј. Ањичкова "Драме. Приповетке. Чланци"
и Ј. Ракиитна "Дневнички записи. 1924–1937" у Дому руске емиграције у
Москви.
4. мај 2018: разговор о рату и авангарди у руској редакцији Радио "Слободе".
5. мај 2018: презентација књиге Ф. Грбића "Руминације" у Кући краља Петра
(саговорници: Лаура Барна и Филип Грбић).
6. јул 2018: Романови и Карађорђевићи. РТС 1, емисија "Око магазин".
7. октобар 2018: презентација књиге "Усхићење" Иље Здањевича у Кући Ђуре
Јакшића (саговорници: Сергеј Курдрајвцев, Милан Вићић, Владимир
Меденица, Јелена Кусовац и Тања Поповић).
8. децембар 2018: разговор о Ивану Тургењеву, Радио Спутњик.
9. децембар 2018: презентација књиге Тање Поповић "Пушкин у дијалогу с
другим" у Народној библиотеци (саговорници: Александар Петров и
Оливера Жижовић).
Доц. др Јелена Кусовац:
1. Март 2018 - Координатор фестивала „Савремена руска драма― у УК Вук.
2. Октобар 2018 - презентација књиге "Усхићење" Иље Здањевича у Кући Ђуре

Јакшића (саговорници: Корнелија Ичин, Сергеј Курдрајвцев, Милан Вићић,
Владимир Меденица, и Тања Поповић).
Наставници Катедре за славистику допринели су популаризацији руског језика

у основним и средњим школама, као и усавршавању методике наставе, кроз мноштво
активности:
− чланови радне групе за израду Предлога наставног плана и програма за први и

други циклус основног образовања и васпитања при ЗУОВ-у (3. и 7. разред) (Ј.
Гинић, Л. Меденица);
− екпертиза 5 уџбеничких комплета за употребу у 1. и 5. разреду основне школе

за потребе ЗУОВ-а (К. Кончаревић)
− чланови радне групе за израду сценарија за обуку за употребу стандарда у

настави страних језка за наставнике основних школа (при ЗВКОВ-у) (Ј. Гинић,
Л. Меденица);
113
− коауторство у Збирци тестова са пријемних испита из руског језика (2018) (Ј.
Финић, Л. Меденица);
− ауторство тестова и чланство у комисији 6. НИСове олимпијаде из руског

језика (финале одржано у мају 2018) (Ј. Гинић, Л. Меденица).
− ауторство тестова за такмичења у знању руског језика у организацији Друштва

за стране језике и књижевности Србије (Ј. Гинић)
− чланови радне групе за израду Предлога наставног плана и програма за

гимназије при ЗУОВ-у (2. разред гимназија) (Ј. Гинић, Л, Меденица).
− учешће у организацији семинара Методика наставе страних језика у основном

и средњем образовању који је финансирала Темпус фондација (Л. Меденица)
− учешће у организацији акредитованог семинара Зимска школа за наставнике

руског језика у основним и средњим школама Србије (Ј. Гинић, А. Сојникова,
М. Вереитинова)
У оквиру ширег пројекта Викимедије у сарадњи са Универзитетском

библиотеком „Светозар Марковићˮ у Београду асистент Срђан Петровић учествовао је
у радионици намењеној уредницима и сарадницима редакција српских научних
часописа. Радионица је била посвећена популаризацији научних часописа на
платформи Википедија. На тај начин, ажурирана је и унапређена страница часописа
Славистика:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%
81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%
BF%D0%B8%D1%81)
У Монтесори дечјој кући „Младенацˮ (Београд), у оквиру васпитно-образовниог

Монтесори програма асистент Срђан Петровић одржао је радионицу под називом
Русија за децу предшколског нивоа. Радионица је имала за циљ ближе упознавање
деце са Русијом, њеном културом и језиком.
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ БИБЛИОТЕКЕ КАТЕДРЕ ЗА СЛАВИСТИКУ ЗА 2018. ГОДИНУ
- Фонд Библиотеке је током 2018. године увећан за 555 нових монографских

публикација. Укупан број монографија у Библиотеци се тако попео на 73.891;
- У састав фонда је уврштен девети легат Библиотеке, Легат Јанка Сабадоша.
Грађу, коју чине монографске публикације (164 наслова) и рукописна
заоставштина, поклонила је породица Јанка Сабадоша, истакнутог научног и
културног радника украјинског порекла;
114
- Путем система јавних набавки фонд Библиотеке је обогаћен за 105 наслова,
достављених посредством фирме Макарт д.о.о. (броја рачуна 1005/2018). То је
уједно и једина куповина књига за Библиотеку обављена током 2018. године, у
износу 208.832,25 динара;
- Крајем 2018. године је Библиотеци одобрено покретање још једног тендера за
куповину књига али услед неспоразума са добављачем (БА книга) он није
реализован;
- Путем поклона, институција из Србије и иностранства и појединаца, пристигао
је остатак нових публикација. Највећи део је поклон издавача из Русије који је
био изложен на Сајму књига у Београду;
- Набавка научних часописа из Русије и Украјине, одобрена крајем 2017. године,
такође је наишла на потешкоће јер је партнерска фирма из Русије, коју је
ангажовао добављач Треф Треид, банкротирала. О свим корацима су надлежне
службе факултета благовремено обавештаване. Током почетних месеци 2019.
године све укључене стране раде на решавању тог проблема и резулатати су, за
сада, половични. И даље недостају поједини поручени наслови;
- За наредну 2019. годину исти наслови су поручени преко другог добављача,
Неолибрис, за 194.700, 00 динара;
- Научне часописе из Чешке и Словачке Библиотека добија бесплатно
захваљујући доброј организацији лектората тих земаља;
- Како се свака новопристигла јединица библиотечке грађе већ годинама обради
паралелно у лисном и електронском каталогу Библиотеке, у систему Cobiss број
записа Библиотеке се попео на 23.926;
- Фонд Библиотеке се, због своје обимности, налази у ормарима како у
читаоници Библиотеке тако и на целој Катедри за славистику: у ходнику, у
свим кабинетима на Катедри и у учионицама 23а, 17ц, 21а и 7а у подруму.
Смештајни капацитети за нова издања у Библиотеци Катедре за славистику су
сведени на минимум. Путем већ достављеног плана рада Катедре за 2019.
годину, Библиотека је навела потребу за набавком нових ормара;
- Током 2018. године у библиотеку се учланило 112 студената Катедре за
славистику. Фонд Библиотеке поред студената и професора, асистената,
наставног особља Катедре користе, уз неки лични документ, и студенти на
115
мастер студијама, докторанди и ваннаставни корисници, како са Филолошког
факултета, тако и са целог Универзитета и остатка акaдемске заједнице.
- Библиотека је пружила стручну помоћ и неопходне текстове сарадницима из
Југословенског драмског позоришта при припреми драма „Уносно место‖ А. Н.
Островског и „Месец дана на селу‖ И. С. Тургењева;
- Библиотекари на Катедри за славистику су током 2018. године похађали
обавезни основни курс нове Нормативне базе у оквиру система Cobiss – Conor
(Тамара Жељски 19.07.2018. (током колективног годишњег одмора на
Филолошком факултету), Ана Голубовић 23.08.2018; Душана Болић
13.09.2018.). Планирано је да се ове едукације наставе на вишем нивоу јер ће
већина библиотекара Филолошког факултета бити укључена у креирање
Нормативне базе имена аутора;
- Током трајања Међународног конгреса слависта од 20. до 27.08.2018.
библиотекари су активно учествовали у његовој организацији. Ана Голубовић
је израдила регистре имена за два тома зборника резимеа и сачинила допуне
библиографије Александра Белића у монографији „Александар Белић: 1876–
1960.‖, објављеној том приликом;
- Др Ани Голубовић је новом систематизацијом радних места на Филолошком
факултету признато звање библиотекар саветник, које јој је Народна библиотека
Србије доделила 2014. године;
- Др Ани Голубовић је настављено ангажовање на пројекту Министарства
просвете, науке и технолошког развоја „Интердисциплинарно истраживање
културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет
портала Појмовник српске културе‖ (47016);
- Средствима одобреним од стране истог министарства објављена је научна
студија др Ане Голубовић, у издању Филолошког факултета, „Библиографије из
области лингвистике у српској научној периодици XIX и XX века‖;
- Др Ана Голубовић је учествовала на Међународној научној конференцији
„Językoznawstwo a systemy slawistycznej informacji bibliograficzneј: dziś i jutro‖ у
организацији Института за славистику Пољске академиује наука у Варшави,
04–05.10.2018;
116
- Сарадња исте колегинице са поменутим Институтом биће настављена у оквиру
рада Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и
књижевностима САНУ;
- Др Ана Голубовић наставља сарадњу са часописом Јужнословенски филолог,
где је уредник библиографске рубрике;
- Иста колегиница је учествовала у приређивању научне студије академика
Предрага Пипера „Прилози историји српске лингвистичке славистике: друга
половина XX века‖ (Београд: Чигоја штампа, 2018.), где је објављен и њен
прилог: „Грађа за библиографију српске лингвистичке славистике: посебна
издања: 1950–2000.‖ (стр. 305–461.)
- У издању Филолошког факултета је објављен први том дневничких записа
редитеља Јурија Ракитина под насловом „Дневниковые записи: 1924–1937
годов‖, који је приредила и сачинила стручне коментаре Тамара Жељски;
- Промоција те публикације одржана је у Москви у институцији Дом русского
зарубежья им. А.Солженицына 27.04.2018.;
- Тамара Жељски је одбранила докторску дисертацију под називом „Рукописна
заоставштина редитеља Јурија Ракитина‖ 27.09.2018. на Филолошком
факултету пред комисијом: ментор проф. др Корнелија Ичин, доц. др Бобан
Ћурић, проф. др Татјана Јововић (Филолошки факултет Универзитета Црне
Горе, Никшић);
- Душана Болић је 19-20.03.2018. године похађала акредитовани курс за
библиотекаре у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић‖ под називом
„RDA и BIBFRAME: библиографски опис за 21. век‖;
117
КАТЕДРА ЗА ИТАЛИЈАНИСТИКУ
Katedra za italijanistiku Filolońkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je tokom 2018. godine

obavljala svoje osnovne nastavne aktivnosti, na svim nivoima, osnovnim, master i
doktorskim studijama, u skladu s akreditovanim planom i programom (v. Informator), a
prema svima dostupnom rasporedu rada. U drugom upisnom roku ponovo je, kao i svake
godine, dosegla svoju uobiĉajenu kvotu za upis novih studenata, te potvrdila da i u
nezavidnoj situaciji uspeva da odrņi nivo zainteresovanosti i, na prvom mestu, kvaliteta
nastave, i pored velikog broja studenata (na predavanjima i preko 80), a zahvaljujući
predanom angaņovanju profesora i saradnika da svakom studentu izaĊu u susret u njegovim
potrebama. U prilog tome ide i ĉinjenica da je Katedra, u skladu sa smernicama uprave
Fakulteta, organizovala, onoliko koliko su to organizacione mogućnosti dopuńtale, i slobodne
rokove studentima koji su u zaostatku s ispunjavanjem svojih ispitnih obaveza. Katedra je
radila u sastavu od prethodne godine, prońlogodińnji doktorand-saradnik je nastavio saradnju
preko projekta svojega mentora. Asistent Marija Mitrović je ńest meseci radila na
istraņivanjima za svoju doktorsku tezu na Univerzitetu u Padovi (preko Erasmus mobilnosti),
ali se u nastavi, zahvaljujući organizaciji i pomoći kolega njen izostanak nije osetio. Dvoje
kolega su s uspehom odbranili svoje doktorske teze (Mauricio Barbi i Milena Popovic
Pizari), dok je, pored zakonski predviĊenih raspisivanja konkursa za ista zvanja (lektor, vińi
lektor, vanredni profesor), s uspehom pokrenuta i jedna procedura za izbor u redovnog
profesora za italijansku knjiņevnost (prof. Duńica Todorović). Za jednog redovnog profesora
(prof. za I ove godine je prof. Mirka Ņeljko Đurić) pokrenuta je i zavrńena procedura
produņenja radonog odnosa, a za jednog redovnog profesora (prof. Julijana Vuĉo) podnet
predlog za isti postupak. Biblioteka Katedre za italijanistiku je, pored primeraka objavljenih
dela i separata koje ĉlanovi Katedre prilaņu, svoj fond, ĉije je stanje utvrĊeno poslednjim
popisom iz 2013, obogatila novim knjigama.
Katedra je, u februaru 2018, posredno, ordenom predsednika Republike Italije dodeljenom
prof. Sneņani Milinković, dobila priznanje za svoje angaņovanje u popularizaciji italijanskog
jezika i kulture i produbljavanju veza izmeĊu Republike Srbije i Italije. TakoĊe je ostvarila i
niz nauĉnih, dodatnih i pratećih aktivnosti, na dobrobit studenata i svoje visokońkolske
institucije. Na prvom mestu, Katedra je, zajedno s Filolońkim fakultetom, nastavila da
redovno objavljuje ĉasopis na italijanskom jeziku, Italica Belgradensia. Istovremeno, odrņala
je i nivo iz prethodnih godina i organizovala predavanja uglednih profesora i istraņivaĉa iz
Italije (Univerzitet u Napulju L'Orientale, Univerzitet u Đenovi itd.). SaraĊivala je i sa
Italijanskim institutom za kulturu, u nizu kulturnih aktivnosti, kao i sa asocijacijom
italijansko-srpskih istraņivaĉa pri Rektoratu Univerziteta u Beogradu, AIS3. Aktivno je uzela
uĉeńća u organizaciji i realizaciji nauĉnih skupova, i, zahvaljujući Fakultetu i Univerzitetu,
intenzivirala razmene studenata i nastavnika u okviru programa Erasmus, kao i program
staņiranja italijanskih studenata u razmeni. Pokrenula je i saradnju s domaćim institucijama
kulture. Istovremeno, profesori i saradnici na Katedri nastavili su i potvrdili svoje
angaņovanje u raznim telima i komisijama Filolońkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu,
Ministarstva prosvete i obrazovanja i ostalih institucija kulture i obrazovanja, kao i
inostranim nauĉnim udruņenjima i ureĊivaĉkim odborima ĉasopisa ili organizacionim
odborima nauĉnih konferencija. Mnogi profesori su, takoĊe, drņali predavanja na domaćim
inostranim univerzitetima po pozivu ili bili gostujući profesori (prof. Julijana Vuĉo, prof.
Sneņana Milinković, itd.). Naposletku, Katedra je, u saradnji s Italijanskim institutom za
kulturu, a pod pokroviteljstvom Ambasade Italije u Srbiji, organizovala meĊunarodni-
118
regionalni Okrugli sto u ĉijem radu su uĉestvovali predstavnici italijanistiĉkih katedara od
Austrije do Turske kako bi stvorila uslove za izradu zajedniĉkih projekata i stvaranje
italijanistiĉke regionalne mreņe (u okviru CEEPUS-a).
Doprinos ĉlanova Katedre za italijanistiku nauĉno-nastavnom prestiņu Filolońkog fakulteta i
Univerziteta u Beogradu, ne samo u vidu formiranja mladog nauĉnog kadra, kroz brojna
mentorstva na svim nivoima, i ove godine je bio na zavidnom nivou, kako i pokazuju
navedeni podaci o indvidualnim postignućima.
1. dr Julijana Vuĉo, redovni profesor

Projekti:
 Urban Multilingualism in Transition, sa Univerzitetima u Gracu, Ljubljani i Zadru
 Od srpskog kao stranog jezika do srpskog kao jezika okruţenja i obrazovanja: okvir
programa jeziĉke podrške, Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, UNICEF,
Ministrastvo prosvete, nauke i tehnolońkog razvoja, Beograd
 Humbolt University, DAAD-Workshop, Sarajevo, 3-6 septembar 2018. Discoursive
inclusion and exclusion of Sefardic comunity in the Balkans
Predavanja i seminari za nastavnike:
 Univerzitet u Napulju, 19. i 23. mart

 Universita‘ degli studi di Napoli, Dipartimento di studi Letterari Linguistici e
Comparati
1. L‘insegnamento dell‘italiano a serbofoni
2. Nuove sfide per la lingua serba
 Univerztitet u Torinu, 5. i 6. mart 2018.

Universita‘ degli Studi di Torino, Dipartimento di lingue e letterature straniere e culture
moderne
1. L‘insegnamento dell‘italiano a serbofoni

2. L‘insegnamento delle lingue straniere nei paesi dell‘ex-Jugoslavia: bilanci e
confronti con la situazione italiana
 Sa Katarinom Zavińin i Jelenom Drljević, TEMPUS kancelarija, Beograd, 3-4.

октобар 2018. Развој језичких компетенција код ученика средње школе, Усмена,
продукција на страном језику, : Писана продукција на страном језику,
CLILметода у настави страних језика, Пројектно оријентисана настава страних
језика
Nauĉni skupovi:
 JulijanaVuĉo, Jelena Filipović, LjiljanaBajić Migrant crisis and language education:

Serbian experiences II International Conference on New trends in foreign language
teaching, Organized by the University of Granada, the University of Algarve and the
European-funded project PETALL, in collaboration with the research unit CETAPS,
the research group "HUM-457 Didáctica de la Lengua y la Literatura" and the the
Department of Didactics of Language and Literature (UGR). 17-18 May, 2018,
119
Faculty of Education Sciences, University of Granada, Spain,
http://petallproject.eu/petall/images/Programme_PETALL_Congress_updated.pdf
 Organizatorka sesije: Julijana Vuĉo, Università di Belgrado, Nevena Ceković,
Università di Belgrado – Quali strategie per l‘insegnamento della pragmatica in
italiano L2? L‘analisi di un approccio #56 Didattica dell’italiano L2/LS: limiti e
prospettive (1), Organizer: Julijana Vuĉo, Università di Belgrado, Nevena Ceković,
Università di Belgrado, American Association of Teachers of Italian, Promuovere,
diffondere e tutelare la lingua e la cultura italiana AATI 2018 Conference (Cagliari,
20-25 June), https://aaticagliari.uark.edu/call-for-proposals/final-program/
https://aaticagliari.uark.edu/call-for-proposals/final-program/
 XXIII Congresso, Le vie dell’italiano: mercanti, viaggiatori, migranti, cibernauti (e

non solo) , Percorsi e incroci tra letteratura, lingua, arte e civiltà, Università per
Stranieri di Siena, 5 – 8 settembre 2018, Nevena Cekovic, Julijana Vuco, Uno studio
longitudinale come base perla verifica dei criteri di valutazione della, pragmatica in
italiano L2 Associazione Internazionale dei Professori d‟Italiano, 5 – 8 septembar
2018, Siena, Universita‘ per Stranieri di Siena.
https://www.unistrasi.it/public/articoli/4221/programma-aipi-inserimento-extra.pdf
 Plenarno predavanje: Julijana Vuco, Pasquale Guaragnella, L’italiano nel mondo
plenarno predavanje, subota, 15.09.2018, 13-15 settembre 2018, XXII Congresso
Nazionale Associazione degli Italianisti – Bologna, http://www.italianisti.it/upload/2-
Pagine/programma-generale-adi-sito.pdf
 Јулијана Вучо (Београд), Јелена Филиповић (Београд) Српски као страни језик
окружења и образовања, XIII Mеђународни научни скуп, Српски језик,
књижевност,уметност, Крагујевац, 26–27. 10. 2018.,
http://www.filum.kg.ac.rs/dokumenta/nauka/Skupovi/2018/XIII_Veliki_skup/XIII_veliki_sk
up_2018.pdf
 Plenarno predavanje: Filipovic, Jelena & Vuco, Julijana (University of Belgrade),
Sign language in academic contexts from the perspective of language and human
rights,Third PRO-Sign2 Conference 19-20 October 2018, University of Belgrade,
Serbia http://www.fil.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/skupovi/prosign2018/Program%20Belgrade%20PRO-
Sign2_final.pdf
 Јулијана Вучо Страни језик окружења за потребе рада, Meђународни научни
скуп српски као страни језик у теорији и пракси IV Београд, 26–28. октобар
2018. Године,
http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/konferencije/2018/JIKUVP/JIKUVIP%208%20APST
RAKTI.pdf
 11th Innovation in Language, Learning International Conference, (Florence, Italy, 8-9
November 2018), Migrant Crisis and Language Education. The Case of Serbia,
Julijana Vuĉo, University of Belgrade (Serbia) https://conference.pixel-
online.net/ICT4LL/pages/ICT4LL/common/download/Conference_Programme.pdf,
Accepted abstracts https://conference.pixel-
online.net/ICT4LL/acceptedabstracts_scheda.php?id_abs=3462
 Jelena Filipović, Julijana Vuĉo, Multimodalni transdisciplinarni pristup oĉuvanju
kulturnog nasleĊa: virtualni jeziĉki i kulturni pejzaņi, Међународна конференција,
Jезици и културе у времену и простору 8, 17. новембар 2018. године
120
http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/konferencije/2018/JIKUVP/JIKUVIP%208%20APST
RAKTI.pdf
 MeĊunarodni nauĉni skup, socijalna politika u srbiji na raskrńću vekova, Beograd, 22-
23. novembar 2018. godine, Srpski kao jezik nastave i kao faktor socijalne integracije
stranih studenata na Univerzitetu u Beogradu: juĉe, danas, sutra,
https://asp.edu.rs/wp-content/uploads/2018/11/MNS_Program_4.pdf
Objavljeni radovi:
Monografije:
 Јулијана Вучо, Љиљана Ђурић, Весна Крајишник, Никица Стрижак, Мина
Сукновић, Јелена Филиповић, Од српског као страног језика, до српског као
језика окружења и образовања: оквир програманјезичке подршке, Филолошки
факултет, МИнистартсво просвете, науке и технолошког развоја, УНИЦЕФ,
Београд, 2018 ISBN 987-86-6153-500
Radovi:
 Vuĉo, Julijana. 2018. Jezik i jezici obrazovanja, (Ur. J. Vuĉo i J. Filipović) Jezici
obrazovanja, FID, Filolońka istraņivanja danas, Filolońki fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, str. 32 - 51.
 Danijela Manić, Julijana Vuĉo CLIL in Secondary Vocational School Seen Through
Students‘ Perspectives–Action Research Overview, Inter Alia, The Slovene
Association of LSP Teachers Volume 3, 2018, pp. 9–18. ISBN 978-961-91069-5-2
 Јулијана Вучо, Неки аспекти аутокорекција србофоних ученика у писаној
продукцији на италијанском, у: Ј.Петковић и В.Поломац (ур), Српски језик:
статус, систем, употреба, Крагујевац: ФИЛУМ, 2018, стр. 695-715. ISBN 978-
86-80796-27-7 UDK 811.163.41'242-057.875 811.131.1'243-028.24-057.875
 Julijana Vuĉo, Internacionalizacija univerziteta i jeziĉke potrebe, Страни језик
струке и професионални идентитет, тематски зборник, ureĊivaĉki odbor Аna
Vujović, Sanela Ńipragić Đokić, Marijana Paprić, Друштво за стране језике и
књижевности Србије, 2018, Београд, стр. 69-82, ISBN 978-86-81018-01-9
 Julijana Vuĉo Migrant Crisis and Language Education. The Case of Serbia 272
PROCEEDINGS OF THE 11th Innovation in Language Learning International
Conference, FILODIRITTO EDITORE INTERNATIONAL, Bologna, ISBN 978-88-
85813-21-2 ISSN 2420-9619, 272 - 275
Uredniĉki poslovi:
 J. Vuĉo i J. Filipović, Jezici obrazovanja, FID 8, Filolońka istraņivanja danas,
Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
2. dr Ţeljko Đurić, redovni profesor
121
 Uspeńno obavljao poslove na osnovnim, master i doktorskim studijama.
 Uspeńno obavio posao mentorstva za jedan doktorski i vińe master radova.
 Objavio nekoliko radova u domaćim i stranim ĉasopisima.
 Zapoĉeo rad na liĉnom projektu: „Prevodi Joakima Vujića sa italijanskog
jezika (Prilog istoriji knjiņevnog prevoĊenja u Srbiji).
 Prvi deo istraņivanja objavljen u „Filolońkom pregledu―.
 Drugi deo istraņivanja predat ĉasopisu „Prilozi za knjiņevnost, jezik,
istoriju i folklor―.
3. dr Mila Samardţić, redovni profesor

Nastava
 Istorijska gramatika italijanskog jezika 1
 Istorijska gramatika italijanskog jezika 2
 Leksikologija italijanskog jezika 1
 Leksikologija italijanskog jezika 2
 Istorija italijanskog jezika 1
 Istorija italijanskog jezika 2
 Prevodilaĉka radionica (master studije)
 Istorija italijanske gramatike (doktorske studije)
Uĉeńće na meĊunarodnim skupovima
 2018: Univerzitet u Bazelu (MeĊunarodni nauĉni skup ―La punteggiatura italiana

contemporanea nella varietà dei testi comunicativi‖, Bazel 17-19. februar 2018): Uso
marcato dei due punti negli editoriali italiani contemporanei.
 2018: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (Nauĉni skup ―Ņena u jeziku i
knjiņevnosti – jezik i knjiņevnost o ņeni‖, Podgorica, 22. jun 2018): Gramatiĉki rod i
jeziĉko pozajmljivanje.
 2018: Università di Berna (LII Congresso di studi della Società di Linguistica Italiana,
―Le tendenze dell‘italiano contemporaneo rivisitate‖, 6-8 settembre 2018): Linee di
tendenza nella diffusione della conversione nell’italiano contemporaneo.
Objavljeni radovi:
 Gramsci traduttore / teorico della traduzione nel quadro dei moderni studi sulla
traduzione. In Atti del L Congresso internazionale di studi della Società di
Lilnguistica Italiana, ―La cultura linguistica italiana in confronto con le culture
linguistiche di altri paesi europei dall'Ottocento in poi‖. Roma: Bulzoni, 403-414.
Radovi u ńtampi:
 Su una sconosciuta grammatica italiana della fine del Settecento. In Atti del XIV
Congresso della Società internazionale di Linguistica e Filologia italiana,
―Acquisizione e didattica dell‘italiano‖.
 Dei mutamenti semantici e sintattici nel sistema delle congiunzioni italiane
(Sveuĉilińte Jurja Dobrile u Puli, MeĊunarodni znanstveni skup Prikazi i imaginariji
talijanske kulture, 21–23. 09.2017)
122
 Uso marcato dei due punti negli editoriali italiani contemporanei, Univerzitet u Bazelu
(MeĊunarodni nauĉni skup ―La punteggiatura italiana contemporanea nella varietà dei
testi comunicativi‖, Bazel 17-19. februar 2018).
 Gramatiĉki rod i jeziĉko pozajmljivanje (Crnogorska akademija nauka i umjetnosti
(Nauĉni skup ―Ņena u jeziku i knjiņevnosti – jezik i knjiņevnost o ņeni‖, Podgorica, 22.
jun 2018).
 Linee di tendenza nella diffusione della conversione nell’italiano contemporaneo. In
Atti del LII Congresso internazionale di studi della Società di Lilnguistica Italiana,
―Le tendenze dell‘italiano contemporaneo rivisitate‖.
Urednińtvo u ĉasopisima:
 (zajedno sa Sneņanom Milinković), Italica Belgradensia, br. 1, 2018.
4. dr Sneţana Milinković, redovni profesor
Nastava:
 Italijanska knjiņevnost 1
 Tumaĉenje i istorija kritike „Boņanstvene komedije― 1
 Tumaĉenje i istorija kritike „Boņanstvene komedije― 2
 Italijanski lirski i narativni ņanrovi od 13. do 17. veka 1
 Italijanski lirski i narativni ņanrovi od 13. do 17. veka 2
 Teorijska misao italijanske knjiņevnosti
 Toposi i motivi italijanske knjiņevnosti
Objavljeni radovi:
 „Iatilo frati che taia li dei―: l'Attila di Zuan Polo Liompardi, „La somma de le cose―.
Studi in onore di Gianfelice Peron, Esedra Editrice, a cura di A. Andreose, G.
Boriero, T. Zanon, 239-247, Padova, 2018 (ISBN 978-88-6058-114-3).
 Balcani odiosamati: contrapposizioni ideologiche, Romeno-Balcanica. Incontri di
lingue, culture, tradizioni nello spazio balcanico e carpato-danubiano, Vita e Pensiero,
a cura di A. Andreose, A. Bianchi, G. Gobber, P. Gresti, 105-112, Milano, 2018
(ISBN 978-88-343-3538-3).
Nauĉni skupovi:
 Autori di confine e i paradigmi culturali nazionali: il caso serbo, „Alpe Adria.
Letterature e immagini di confine―, Convegno internazionale di studi, 16-18 maggio
2018, Alpen-Adria-Universitat Klagenfurt.
Prevodi:
 Danijele Del Đudiĉe, Pokretni horizont, Helios, Vrńac (u ńtampi).
Gostovanja i predavanja po pozivu:
123
Università degli Studi di Padova, DLLS, „Studiare l'italiano a Belgrado― (con E.
Ivetic), maj 2018.
 Università per Stranieri di Perugia, Aula Magna, „Autore e traduttore a
confronto―, conferenza con Claudio Magris, mart 2018.
 Università „G. D'Annunzio― Chieti-Pescara, seminar za doktorante, „Traduzione
come (im)possibile incontro tra le culture―, decembar 2018.
Objavljeni ĉasopisi:
 (zajedno sa Milom Samardņić), Italica Belgradensia, br. 1, 2018.
Ostalo:
 Mentor dve doktorske radnje.
5. dr Saša Moderc, vanredni profesor

Radovi u ńtampi:
 чланак за часопис „Зборник Матице српске―, тема: о превођењу
италијанског вулгаризма „mortacci―.
 Предао сам у штампу чланак о прихваћености страних речи у италијанском
речнику Цингарели (за „Филолошки преглед―).
 два чланка са научних скупова одржаних у 2017 (међународни научни
скупови у Новом Саду и у Крагујевцу).
 Током 2018. године наставио сам рад на корпусу паралелних текстова
(српско-италијански и италијанско-српски); материјал из тог корпуса
ставио сам на располагање колегиници Анђели Арсић, која ради докторску
тезу из традуктологије.
Mentorstva i komisije:
 У 2018. години био сам ментор на три успешне одбране докторских
дисертација: Тијане Кукић, Милене Поповић и Маурициа Барбија (сво
троје су универзитетски сарадници у настави).
 За поменуту колегиницу Тијану Кукић био сам председник комисије за
оцену приступног предавања на Универзитету у Крагујевцу; именован
сам, такође, да будем председник комисије за њено именовање у звање
доцента на поменуом универзитету.
 У текућој години сарађивао сам, у својству ментора, с докторанткињом
Маријом Вујовић, прочитавши већи део њене тезе и давши јој савете и
упутства како да исправи и допуни поједине делове рада.
 Био сам ментор у изради четири мастера, који су одбрањени у деветом и
десетом месецу 2018.
 У текућој години нешто мање од десетак студената прати моје предмете
на мастеру.
Поред редовних активости у настави на Филолошком факултету, био сам ангажован до

трећине радног времена на Филуму у Крагујевцу.
6. dr Ranko Konzić, vanredni profesor

Монографија:
124
 L’erotopoetica e l’erotopatetismo nell’elegia latina e nel romanzo greco /
Античка еротопоетика и еротопатетика у римској елегији и грчком
роману, Филолошки факултет, Београд 218 (едиција: Ксенофилија,
књ. 3).
Студије и студијске монографије:
Die Gattungsbezeichnung drama und der Symbolismus in Makrembolites’

Roman, Classica et Christiana 13 (2018), 63 – 148;
 Zu einer philosophischen Poetik des Romans Rhodante et Dosikles von
Theodoros Prodromos, Classica et Christiana 14 (2019); 65 стр. –
прихваћено за штампу;
 Сликарски концепт, драмско и симболично у грчком роману или шта
је то класично у поменутом жанру? Зборник радова Матице српске
за књижевност и језик 67 (2019); 40 стр. – прихваћено за штампу.
 Одржао планом и програмом сва предвиђена предавања и вежбања;
 Учествовао на Осмој међународној конференцији Језици и културе у простору
и времену одржаној на Филозофском факултету у Новом Саду 18. новембра ове
године с рефератом Настава језика и (не)могућност сусрета цивилизација и
култура у простору и времену.
7. dr Dušica Todorović, vanredni profesor
Objavljeni radovi:
 Conversazioni familiari in Sicilia di Elio Vittorini, Rivista di letteratura italiana,

1, 2018, Fabrizio Serra editore, Pisa - Roma. ISSN 0392-825X / ISSN
elettronico 1724-0638, стр. 61-92 (монографска студија)
 Pirandello e il mondo classico in Echoing Voices in Italian Literature: Tradition
and Translation in the 20th Century, edited by Teresa Franco and Cecilia
Piantanida, Newcastle upon Tyne, Cambridge Scholars Publishing, 2018, ISBN
(10): 1-5275-0590-1, ISBN (13): 978-1-5275-0590-2, стр. 55-83 (монографска
студија)
 Породични и друштвени сценарији у књижевности: Андрићев Зеко и модел
друштвеног сценарија илијаде, Филолошки преглед, 1, 2018, ISSN 0015-
1807, УДК 80+82 (05) стр. 9-45. (монографска студија)
 Una rosa è una rosa rossa, Филолошки преглед, 1, 2018, стр. 157-160 (приказ)
U ńtampi:
125
 New Belgrade, New World: Some Experiences of Serbian Film in Showing the
Periphery, in Local Cinema: Sardinia & European Periphery, edited by Antioco
Floris and Ivan Girina, Mimesis international, Milano, 2018.
 Utopia del riso e pragmatica del paradosso. A proposito di una possibilità del
riso pirandelliano in Le poetiche del riso. Ironia, comicità, umorismo e grottesco
nella letteratura e drammaturgia italiana del primo Novecento, a cura di Alice
Flemrová, Praha, Karolinum, 2018.
Учешће на научним скуповима:
 Округли сто Критичко издање дела Иве Андрића: резултати, контекст,

смернице, 17.10.2018. Задужбина Иве Андрића, Београд (реферат: О
критичким издањима Пиранделовог опуса и типологији постојећих
решења: питања и пoлемике)
Менторство:
 Андријана Јанковић, дисертација Тема сусрета са мртвима у српској и
италијанској књижевности деветнаестог и двадесетог века (на
примерима прозних и драмских текстова, Филолошки факултет,
Универзитет у Београду, одбрањена 14.09.2018.
Чланство у комисијама:
 Комисија за одбрану докторске дисертације: Филолошки факултет у

Београду, Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Тршћански културни круг и
Јужни Словени, одбрањена 26.09.2018.
 Комисија за одобрење теме (Филолошки факултет у Београду, Ана Фери,
тема Лудовик Пасквалић бококоторски пјесник XVI вијека)
 Комисија за избор у звање: ФИЛУМ, асистент са докторатом
8. dr Dragana Radojević, docent
Radovi objavljeni u izvodu:
 Radojević, D. (2018). Expressing causality by prepositions in L2 Italian. In: CLARC

2018. International Linguistic Conference «Perspectives on Linguistic Diversity».
126
Book of abstracts. Rijeka: Centar za jeziĉna istraņivanja, Filozofski fakultet u Rijeci,
Sveuĉilińte u Rijeci, 109.
Uĉeńća na meĊunarodnim nauĉnim skupovima s radom:
 08-10.06.2018. MeĊunarodna lingvistiĉka konferencija CLARC 2018 – Perspectives

on Linguistic Diversity. Sveuĉilińte u Rijeci, Filozofski fakultet, Centar za jeziĉna
istraņivanja (Center for Language Research – CLARC), Rijeka. Expressing causality
by prepositions in L2 Italian.
Nastavne aktivnosti:
Tokom 2018. godine na Katedri za italijanistiku bila sam angaņovana na predmetima:

– Italijanski jezik 1 i 2 (6 ĉasova nedeljno: 2 ĉasa sa 100 studenata i 4 ĉasa sa 50 studenata);
– Sintaksa italijanskog jezika 1 i 2 (2 ĉasa nedeljno sa 80 studenata).
Ostale aktivnosti:
– Zamenik upravnika Katedre za italijanistiku

– Sekretar ĉasopisa Katedre za italijanistiku Italica Belgradensia
9. dr Katarina Zavišin, docent
Publikacije:
U pripremi:
2018.
Integrating Elements of LSP Language Teaching and CLIL Methods in the Context of
Tertiary Education (sa D. Đorović), Scripta Manent, volume XIII, - ERICH PLUS, MLA.
2018.
Dvojeziĉna (CLIL) nastava u obrazovnom sistemu Srbije: sadašnji izazovi i predlog smernica
za budućnost – Ņivi jezici: ĉasopis za strane jezike i knjiņevnosti
Predavanja po pozivu:
CLIL nastava u obrazovnom sistemu Srbije. Konferencija o bilingvalnom obrazovanju

(19.05.2018.), organizator skupa: LINK Examinations Institute
Komisije i angaņovanja:
• ĉlanica organizacionog odbora Okruglog stola ―L‘Italiano fuori l‘Italia: le prospettive della
collaborazione interuniversitaria regionale‖ u organizaciji Katedre za italijanski jezik,
Filolońki fakultet. Datum odrņavanja: 28.11.2018.
• Koordinatorka kurseva za italijanski jezik pri Italijanskom Institutu za kulturu, od oktobra
2018.
127
• Ĉlanica radne grupe za izradu Predloga nastavnog plana i programa za drugi, treći, ńesti i
sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja – prvi strani i drugi strani jezik. Zavod za
unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja, Fabrisova 10.
• Ĉlanica radne grupe za izradu Predloga novog nastavnog plana za drugi razred srednjeg
obrazovanja i vaspitanja – prvi i drugi strani jezik. Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i
vaspitanja, Fabrisova 10.
• Mentorka i ĉlanica komisija za odbranu master radova iz JKK.
• Od januara do juna 2018. angaņovana na on-line kursevima za prijemni ispit za Filolońki
fakultet, Moodl.
• Ko-autorka testa za prijemni ispit za Filolońki fakultet, test za italijanski jezik (sa M.
Mitrović)
• Mentorski rad u okviru programa staņiranja i hospitovanja studenata Univerziteta u
Veneciji (Ca‘ Foscari) i Univerziteta u Napulju (l‘Orientale) na Katedri za italijanistiku:
6.03.2018 - 17.05.2018, Marta Salvagno, Ca‘ Foscari
8.10.2018 – februar 2019. Giovanna La Gala
• Ĉlanica UreĊivaĉkog odbora Ţivi jezici: ĉasopis za strane jezike i knjiţevnosti

• Recenzentkinja ĉasopisa: Komunikacija i kultura online
Programi edukacije nastavnika

(akreditovani seminari ZUOV-a):
• Autorka i konsultantkinja na projektu „Razvoj obrazovnih standarda za strane jezike za kraj

osnovnog obrazovanja i srpski kao nematernji jezik za kraj prvog, drugog i trećeg ciklusa
obrazovanja: onlajn obuka nastavnika―. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja, Fabrisova 10.
• Standardi postignuća i nastavni programi kao glavne smernice ua oblikovanje nastave
stranih jezika (Druńtvo za strane jezike i knjiņevnosti), 01.02.2018, mesto odrņavanja: OŃ
„Vladislav Ribnikar―, Beograd.
• Razvoj jeziĉkih kompetencija kod uĉenika srednje ńkole, 3-4. oktobar 2018. Organizatori:
Tempus Fondacija, Epale, Eurydice, Erasmus +, mesto odrņavanja: Hotel Metropol, Bulevar
Kralja Aleksandra 69
Usavrńavanja:
• stekla sertifikat za ispitivaĉa za meĊunarodni sertifikat CELI za italijanski jezik pri

Univerzitetu za strance u PeruĊi.
10. dr Jelena Drljević, docent

Uĉeńće na kongresima i skupovima:
 29. 6. 2018. MeĊunarodni skup - Teaching languages for specific and academic
purposes, Jeziĉki centar Univerziteta u Bolcanu, Italija. Izlaganje: ―Insegnare i
linguaggi settoriali di una LS a livello universitario (il caso della lingua italiana). I
ruoli e le competenze dell‘insegnante e dello studente‖.
 17. 09. 2018. ―Usmeno prevoĊenje i kompetencije prevodilaca‖, Filolońka gimnazija,
Beograd.
128
Komisije i angaņovanja:
 Ĉlan komisije za ponovni izbor u zvanje nastavnika stranog jezika za uņu nauĉnu
oblast Italijanistika (predmet Italijanski jezik) na Vojnoj akademiji, Univerziteta
Odbrane. Odluku o formiranju komisije donelo Nastavno-nauĉno veće Vojne
akademije na 78 sednici, odrņanoj 25 oktobra 2017. Prijavljena jedna kandidatkinja
Vesna Petrović.
 Ĉlan komisije za izbor lektora za uņu nauĉnu oblast Italijanistika (predmet Italijanski
jezik). Filozofski fakultet u kosovskoj Mitrovici. Prijavljeni kandidati Nikola
Janković i Mirjana Novaković. Konkurs objavljen u listu «Poslovi» od 04.04.2018.
 Ĉlan komisije za odbranu master rada studentkinje Vesne Glińić ‖Jezik struke u
oblasti akustike i audio tehnike‖. Mentor prof. Dr Julijana Vuĉo. Datum odbrane 26.
12. 2018.
 Ĉlan komisije za odbranu master rada studentkinje Natańe Obradović ‖Jezik struke u
oblasti trgovine‖. Mentor prof. Dr Julijana Vuĉo. Datum odbrane 10. 10. 2018.
Seminari:
Realizacija radionica ―Razvoj jeziĉkih kompetencija kod uĉenika srednjońkolskog uzrasta‖ u
koautorstvu sa prof. dr Julijanom Vuĉo i doc. dr Katarinom Zavińin. Radionice organizovala
Fondacija Tempus 3 i 4 oktobra 2018 u okviru Nedelje stranih jezika, hotel Metropol.
Angaņovanje u nastavi:
Angaņovana na predmetima Savremeni italijanski jezik g-3 i g-4 na drugoj godini osnovnih
studija, Uvod u usmeno prevoĊenje za italijaniste na ĉetvrtoj godini osnovnih studija, Jezik
struke – master studije, MCIT – master studije (Tehnike pismenog i usmenog prevoĊenja i
Konsekutivno prevoĊenje ITA).
Ostala angaņovanja:
Ĉlan Organizacionog odbora Katedre za italijanistiku na skupu ―L‘italiano fuori d‘italia: le

prospettive della collaborazione interuniversitaria regionale‖ odrņanom 28. 11. 2018. na
Filolońkom fakultetu u Beogradu.
11. dr Nataša Janićijević, docent
Konferencije:
 30-31.05. 2018. MeĊunarodna konferencija „Kultura Univerziteta i filologija―.

Filolońki fakultet, Univerzitet u Beogradu. Didaktika prevoĊenja na univerzitetskom
nivou: od jeziĉkog usavršavanja do profesionalnog usmeravanja. (u koautorstvu sa A.
Milivojević)
 12-13.10. 2018. MeĊunarodna konferencija „Ńesti meĊunarodni kongres primenjene

lingvistike danas – jezik, knjiņevnost i interdisciplinarnost―. Filolońki fakultet,
129
Univerzitet u Beogradu. Futurska upotreba italijanskog konjunktiva prezenta i
njegovi srpski ekvivalenti.
Objavljeni radovi:
 Ceković, N. & Janićijević, N. (2017). Scusa, sai, ti dico... Gli equivalenti serbi dei
segnali discorsivi italiani di origine verbale. Anali Filološkog fakulteta XXIX/2: 51-
65.
 Janićijević, N. (2018). Obeleņavanje budućnosti prońlim glagolskim vremenima u

italijanskom i srpskom jeziku. Jezici i kulture u vremenu i prostoru 7. Filozofski
fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 277-286.
Radovi primljeni za objavljivanje:
 Ceković, N. & Janićijević, N. La traduzione dei segnali discorsivi italiani in serbo: il

caso dei verbi di percezione visiva e uditiva. („Filolońki pregled―).
 Milivojević, A. & Janićijević, N. Didaktika prevoĊenja na univerzitetskom nivou: od

jeziĉkog usavršavanja do profesionalnog usmeravanja. (Zbornik radova „Kultura
Univerziteta i filologija―).
Uĉeńće u komisiji za odbranu zavrńnih radova na master studijama:
 Ĉlan komisije za odbranu tri master rada.
 Odrņala sam predavanje u Druńtvu mladih lingvista na temu „Glagolski oblici i

konstrukcije za izraņavanje futuralnosti u italijanskom i srpskom jeziku.―
(22.11.2018.)
Usavrńavanje:
 U februaru 2018. boravila sam na Univerzitetu za strance u PeruĊi gde sam pohaĊala
seminar za ispitivaĉe meĊunarodno priznatog certifikata italijanskog jezika kao
stranog (CELI, Certificati di lingua italiana). Nakon odsluńane obuke sa uspehom
sam poloņila ispit i postala jedan od tri certifikovana CELI ispitivaĉa u Srbiji.
Struĉno-profesionalni doprinos:
Ĉlan organizacionog odbora Okruglog stola „L‘italiano fuori d‘Italia: le prospettive della
collaborazione interuniversitaria regionale. (28.11.2018.)
Tokom 2018. godine na Katedri za italijanistiku bila sam angaņovana na predmetima:

a) Morfologija italijanskog jezika 1 i 2 (4 ĉasova nedeljno: 2 ĉasa predavanja i 2 ĉasa veņbi);
b) Teorija i praksa prevoĊenja 1 i 2 - italijanistika (2 ĉasa nedeljno: veņbe).
130
Od poĉetka akademske 2018/2019. godine angaņovana sam na predmetu „PrevoĊenje
ekonomskih i politiĉkih tekstova (italijansko-srpski) na Master studijama iz konferencijskog,
struĉnog i audio-vizuelnog prevoĊenja.
12. dr Nevena Ceković, docent
Publikacije:
 Ceković, N. (2018). Praktikum za veţbe prevoĊenja sa italijanskog na srpski jezik (III
godina studija). Niń: Sven.
Nauĉni radovi:
 Ceković, N. (2018). Relations between the Forms and Functions of Discourse
Markers and Levels of Competence in L2 Italian: State of the Art. In S. Gudurić & B.
Radić-Bojanić (prir.), Jezici i kulture u vremenu i prostoru VII (pp. 523-531). Novi
Sad: Filozofski fakultet/Pedagońko druńtvo Vojvodine.
 Ceković, N. & Janićijević, N. (u štampi). La traduzione dei segnali discorsivi italiani
in serbo: il caso dei verbi di percezione visiva e uditiva. Filološki pregled.
 Ceković, N. (u štampi). Didaktiĉki materijali za italijanski kao L2: (ne)eksplicitni
fokus na diskursnim markerima. Anali Filološkog fakulteta, 30 (1).
 Ceković, N. (u štampi). Osobenosti nastave pragmatike u italijanskom kao J2 na
univerzitetskom nivou. In Lj. Marković & A. Vraneń, Kultura univerziteta i filologija.
Beograd: Filolońki fakultet.
 Ceković, N. (u štampi). Segnali discorsivi in classe di italiano Ls: uno sguardo dalla
parte del docente e dellʼapprendente. Italiano a stranieri, 25.
Radovi objavljeni u izvodu:
 Ceković, N. (2018). Osobenosti nastave pragmatike u italijanskom kao J2 na
univerzitetskom nivou. In Lj. Marković & A. Vraneń, Kultura univerziteta i filologija,
Zbornik rezimea (pp. 85-86). Beograd: Filolońki fakultet.
 Ceković, N. (2018). Metatekstualne kompetencije uĉenika na srednjem nivou znanja
italijanskog kao stranog jezika. In V. Polovina, B. Kovaĉević & Đ. Boņović (eds.),
The Sixth International Congress, Applied Linguistic Today – Language, Literature
and Interdisciplinarity, Book of Abstracts (pp. 11-12). Belgrade: Faculty of Philology.
Uĉeńća na nauĉnim skupovima:
 Ceković, N. (2018). Funzioni metatestuali dei segnali discorsivi negli studenti
universitari di italiano L2. XVIII Congresso Internazionale dell’Associazione Italiana
di Linguistica Applicata ―Lingua e contesto: la prospettiva pragmatica‖, Università
degli Studi di Roma Tre, 22-24. februar 2018, Rim, Italija.
 Ceković, N. (2018). Osobenosti nastave pragmatike u italijanskom kao J2 na
univerzitetskom nivou. 6. meĊunarodna konferencija „Kultura univerziteta i
filologija―, Filolońki fakultet, 30-31. maj 2018, Beograd.
 Vuĉo, J. & Ceković, N. (2018). Quali strategie per l‘insegnamento della pragmatica
in italiano L2? L‘analisi di un approccio. International conference, American
Association of Teachers of Italian, Università degli Studi di Cagliari, 20-24. jun
2018, Kaljari, Italija.
131
 Ceković, N. & Vuĉo, J. (2018). Uno studio longitudinale come base per la verifica dei
criteri di valutazione della pragmatica in italiano L2. XXIII Congresso
dellʼAssociazione Internazionale dei Professori di Italiano, Università per Stranieri
di Siena, 5-8. septembar 2018, Sijena, Italija.
 Ceković, N. (2018). Metatekstualne kompetencije uĉenika na srednjem nivou znanja
italijanskog kao stranog jezika. VI MeĊunarodni kongres primenjene lingvistike
„Jezik, knjiņevnost i interdisciplinarnost―, Filolońki fakultet, 12-13. oktobar 2018,
Beograd.
Komisije i saradnja:
 Ĉlan komisije za pregled i ocenu, kao i odbranu jedne doktorske disertacije.
 Ĉlan komisije za odobrenje teme za izradu jedne doktorske disertacije.
 Ĉlan komisije Zavoda za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja za ocenu udņbenika
italijanskog jezika za osnovnu ńkolu.
 Eksterni recenzent meĊunarodnog ĉasopisa Italica Wratislaviensia.
 Organizator, zajedno sa prof. dr J. Vuĉo, dve sesije pod nazivom Didattica
dell’italiano L2/LS: limiti e prospettive na MeĊunarodnoj konferenciji AATI
(American Association of Teachers of Italian), 20-24. jun 2018, Univerzitet u
Kaljariju, Italija.
 Organizator predavanja na temu Acquisizione di competenze pragmatiche: la protesta
in italiano lingua seconda koje je prof. I. Vedder sa Univerziteta u Amsterdamu
odrņala 19. novembra 2018. na Filolońkom fakultetu u Beogradu.
 Ĉlan organizacionog odbora Interkatedarskog regionalnog okruglog stola na temu
L’italiano fuori d’Italia: le prospettive della collaborazione interuniversitaria
regionale, odrņanog 28. novembra 2018. na Filolońkom fakultetu u Beogradu.
 Sagovornik Istraņivaĉkog centra Univerziteta za strance iz Sijene na temu poloņaja
italijanskog jezika u svetu tj. Srbiji (koordinator istraņivanja prof. M. Vedovelli).
U letnjem semestru akademske 2017/2018. angaņovana na predmetima:
– Italijanski jezik 2;
– PrevoĊenje i pisana produkcija 2.
U zimskom semestru akademske 2018/2019. angaņovana na predmetima:
– PrevoĊenje i pisana produkcija 1;
– Italijanski razgovorni jezik 1;
– PrevoĊenje politiĉkih i ekonomskih tekstova 1.
13. MA Aleksandar Levi, lektor
Nauĉni skupovi:
 uĉeńće na konferenciji Humor and Mediterranean odrņanoj od 17. do 19. oktobra
2018. u Splitu, Hrvatska sa radom Alcuni aspetti della scrittura umoristica di
Umberto Eco e vari problemi di traduzione
132
Predavanja:
 Narativne tehnike u romanima Umberta Eka, predavanje odrņano 16. maja 2018. u
Heraldiĉkom klubu, u Beogradu.
Objavljeni prevodi:
 Ĉitanje Italije 2: izbor iz savremenog italijanskog eseja (prevod nekoliko eseja Masima
Montanarija), Arhipelag, Beograd, 2018.
14. mr Mirela Radosavljević, lektor
Nauĉni skupovi:
 uĉeńće na konferenciji Humor and Mediterranean odrņanoj od 17.do 19. oktobra
2018. u Splitu, sa radom Alcuni aspetti della scrittura umoristica di Umberto Eco e
vari problemi di traduzione.
Predavanja:
 Narativne tehnike u romanima Umberta Eka, predavanje odrņano 16. maja 2018. u
Heraldiĉkom klubu, u Beogradu.
Objavljeni prevodi:
 Ĉitanje Italije 2: izbor iz savremenog italijanskog eseja (prevod eseja Humana istorija
matematike Kjare Valerio), Arhipelag, Beograd, 2018.
Projekti:
 Projekat Eko Magris (meĊunarodni projekat sa Univerzitetom u Trstu)
15. dr Milena Popović Pizari, lektor
Nauĉne aktivnosti:
29. 6. 2018. odbranjena doktorska disertacija pod naslovom ―Glagoli s dopunom u infinitivu
u italijanskom i srpskom jeziku‖. Mentor: dr Sańa Moderc, vanredni profesor.
Ĉlanovi komisije: dr Miloń Kovaĉević, redovni profesor i dr Danijela Đorović, vanredni
profesor.
Nastavne aktivnosti u letnjem semestru 2017/2018. godine:
- Savremeni italijanski jezik G-4 (2 ĉasa)
- PrevoĊenje sa srpskog na italijanski jezik (4 ĉasa)
133
- Konsultacije
Nastavne aktivnosti u zimskom semestru 2018/2019. godine:

- PrevoĊenje sa srpskog na italijanski jezik (4 ĉasa)
- Konsultacije
16. AnĊela Milivojević, lektor
Nastava:
1. Savremeni italijanski jezik G-3 i G-4, na drugoj godini osnovnih studija;
2. Teorija i praksa prevoĊenja 1 i 2, na drugoj godini osnovnih studija;
3. Teorija prevoĊenja, na trećoj godini osnovnih studija;
4. PrevoĊenje sa italijanskog jezika 1 i 2, na ĉetvrtoj godini osnovnih studija.
Nauĉni skupovi:
 ―Kultura univerziteta i filologija‖, na Filolońkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i
predstavila sledeći rad: Janićijević, N. & Milivojević, A. (2018). Didaktika
prevoĊenja na univerzitetskom nivou: od jeziĉkog usavrńavanja do profesionalnog
usmeravanja, koji će biti objavljen u Zborniku radova (u ńtampi).
Prevodi:
 Prevod na italijanski priĉe Vladislava Bajca pod nazivom L’Europa sul dorso del
toro, u izdanju izdavaĉke kuće Besa editrice, Lecce.
17. Ivana Simić Ćorluka, lektor
Nastava:
 Angaņovana na predmetima Savremeni italijanski G-1, G-2, G-3, kao i na predmetu
Italijanska knjiņevnost 1 i 2.
Prevodi:
 Ĉitanje Italije 2. Izbor iz savremenog italijanskog eseja. (preveli: Natańa Gavrilović,
Aleksandar Levi, Marija Pejić, Mirela Radosavljević, Mila Samardņić i Ivana Simić
Ćorluka), Beograd: Arhipelag. ISBN: 978-86-523-0247-5
18. dr Mauricio Barbi, lektor
Radovi:
134
 Barbi, M.; Moderc, S. (2018). La voce mafia nelle edizioni dello Zingarelli comprese
tra il 1928 e il 2015, Novi Sad: JEZICI I KULTURE U VREMENU I PROSTORU
VII (u ńtampi).
 Barbi, M.; Moderc, S. (2018). L'accoglimento dei forestierismi nella Settima edizione
del vocabolario Zingarelli tra divieti ed espedienti lessicografici. Beograd:
FILOLOŃKI PREGLED (u ńtampi).
 Moderc, S.; Barbi, M. (2018). ЛЕКСИЧКА ВАРИЈАЦИЈА ЕКВИВАЛЕНАТА
ДИЈАЛЕКТАЛНОГ ВУЛГАРИЗМА MORTACCI У СРПСКОМ ПРЕВОДУ
ПАЗОЛИНИЈЕВОГ РОМАНА ИСКУСНИ МОМЦИ. Novi Sad, Matica Srpska (u
ńtampi).
Doktorska teza:
 odbranjena 11. jula 2018. pod naslovom: ―Neologismi e neosemie nel vocabolario
Zingarelli: un confronto sincronico tra la Decima edizione (1970) e la ristampa della
Dodicesima edizione (2015)‖ [Neologismi i neosemije u reĉniku Zingarelli:
sinhronijsko poreĊenje Desetog izdanja (1970.) i Dvanaestog, ponovljenog izdanja
(2015.)] (Relatore: prof. dr. Sańa Moderc).
Ostalo:
 pomoć u prireĊivanju ĉasopisa „Stagiornale― u vidu lektorisanja nekih ĉlanaka na

italijanskom.
 Saradnja s Italijanskim institutom za kulturu na odrņavanju kurseva jezika.

 Leksikografska saradnja s prireĊivaĉem reĉnika Zingarelli (M. Cannella),
ukazivanjem na neologizme, pozajmice, kalkove i retrodatiranja (26 odrednica).
19. dr Sandor Matulja, lektor

Nastava: Savremeni italijanski jezik G5 – Usmena produkcija; Savremeni italijanski jezik G5
– Pisana produkcija; Savremeni italijanski G6 – Usmena produkcija; Savremeni italijanski
jezik G6 – Pisana produkcija; Savremeni italijanski G7 – Usmena produkcija; Savremeni
italijanski G7 – Pisana produkcija; Savremeni italijanski G8 – Pisana produkcija; Savremeni
italijanski G8 – Usmena produkcija.
Lektorisanje ĉlanaka na italijanskom za ĉasopis „Italica Belgradensia―.
20. Marija Mitrović, asistent
 Od 1.2.2018. do 26.7.2018. obavljala istraņivanje za doktorsku disertaciju na

Univerzitetu u Padovi kao stipendista projekta Erazmus +
Prikaz:
 Giuseppe Antonelli, Matteo Motolese & Lorenzo Tomasin (prir.). Storia dell‘italiano
scritto IV. Grammatiche. – Roma: Carocci editore, 2018. – 527 str. Prikaz / Marija
Mitrović. U: Italica belgradensia 1 / 2018.
135
КАТЕДРА ЗА РОМАНИСТИКУ
I. Osnovni podaci o katedri
Katedra za romanistiku sadrņi dve grupe: Grupu za francuski jezik i knjiņevnost i

Grupu za rumunski jezik i knjiņevnost.
II. Kadrovska situacija
Sada na grupi za francuski jezik i knjiņevnost ima ukupno 18 nastavnika i saradnika:

1 vanredni profesor za francuski jezik, 6 docenata (2 za francusku knjiņevnost, 2 za francuski
jezik i 1 za metodiku nastave, Branko Rakic i Ljiljana Djuric), 2 vińa lektora (1 za francuski
i 1 za latinski jezik), 2 lektora, 4 asistenata (2 za knjiņevnost, 2 za francuski jezik) i dva
strana lektora. Od 1. oktobra 2017. kao strani lektori na Katedri praktiĉnu nastavu iz
francuskog jezika nastavljaju da izvode: Ņan Batist Demarinji, francuski lektor i Bertrand
Fonteyn, belgijski lektor. U izvoĊenju nastave iz struĉnih predmeta na diplomskim (master) i
doktorskim studijama prof. dr Mihailo Popović, vanredni profesor u penziji, po zakonu vińe
nema pravo da uĉestvuje, pa je nastavu i rad sa studentima master i doktorskih studija
preuzela prof. dr Tijana Ańić, honorarno angaņovana i u akademskoj 2018/2019. Na grupi za
rumunski imamo 1 redovnog profesora, 2 docenta, jednog lektora i 2 strana lektora.
Tokom 2018/2019.angaņovana je doktorandkinja Milena AnĊelić koja radi sa

studentima-poĉetnicima na prvoj godini osnovnih akademskih studija. Prof. Filip Bonolas i
ove godine drņi ciklus predavanja iz francuske knjiņevnosti 17.veka, bez naknade. TakoĊe,
on uĉestvuje na nauĉnimm skupovima u organizaciji Katedre, biblioteci je poklonio
odgovarajuće udņbenike i knjige i doprineo potpisivanju ugovora o saradnji sa Francuskom
ńkolom. On i ove godine rukovodi ekipom nastavnika Francuske ńkole koja prima nańe
studente na posmatranje ĉasova u okviru predmeta Metodika nastave francuskog jezika na
osnovnim studijama.
II. Nastava
Nastava na osnovnim studijama
Velika novina na Katedri je uvoĊenje poĉetnog nivoa studija, ńto je omogućilo da se

ove godine priblizimo kvoti na upisu. Naime, upisano je 80 studenat na prvu godine, od ĉega
32 poĉetnika ńto je izazvalo i velike promene u rasporedu, zbog organizacije nastave za
poĉetnike koja je sada na dve godine studija. Nastava se odvijala redovno, rasporedom
136
ĉasova bili su obuhvaćeni svi predmeti predviĊeni nastavnim planom i programom.
Udņbenici i priruĉnici u nastavi koristili su se prema nastavnom programu koji se nalazi na
sajtu nańeg Fakulteta.
U odvijanju nastave i izvoĊenju ispita, naroĉito pismenih, Katedra se suoĉavala sa

problemom nedostatka uĉionica i opreme za predavanja i veņbe, tako da su nastavnici ĉesto
bili primorani da drņe nastavu u prostorijama koje joj nisu namenjene, kao i prethodne
godine 12 novih termina u ĉitaonici i 12 termina u zbornici.
Nastava na master studijama
Nastava na diplomskim (master) studijama, koja se od ove godine izvodi po

programu akreditovanom 2014. godine, uspeńno se odvijala i u akademskoj 2017/2018.
godini, i to u vidu predavanja i konsultacija iz struĉnih predmeta francuske lingvistike,
francuske i frankofone knjiņevnosti, kao i metodike nastave francuskog jezika, a odbranjeno
je i 20 master radova (15 na grupi za francuski i 5 na grupi za rumunski). U tekućoj
akademskoj godini upisano je 16 studenta (14+2).
Ĉlanovi katedre koji uĉestvuju u izvoĊenju nastave na masteru „Konferencijsko,

struĉno i audio-vizuelno prevoĊenje― su doc.dr Branko Rakić i ma Ņeljka Janković.
Nastava na doktorskim studijama
Naporedo sa osnovnim i diplomskim (master) studijama, nastava se izvodila i na

postdiplomskim studijama iz struĉnih predmeta (iz francuske lingvistike, francuske
knjiņevnosti i metodike nastave francuskog jezika), u obliku konsultacija i mentorskog rada
sa studentima. Doc. dr Tatjana Samardņija Grek je bila ĉlan komisije na odbrani doktorske
disertacije Vojke Milovanović pod nazivom Vaţnost primene retorike u metodici nastave
francuskog jezika (mentor dr Ana Elaković).
IV. Kulturne aktivnosti, razmene, gostovanja i konferencije
Kao i svake godine u martu, mesecu frankofonije, Katedra je uĉestvovala u brojim kulturnim
deńavanjima, a istakli bismo sledeće:
6.marta odrņan je Frankofoni Diktat (na nacionalnom nivou prvo mesto osvojila je
studentkinja doktorskih studija Jelena Stojanovic, treće mesto student produzene godine Igor
Ilic, peto mesto student ĉetvrte godine Aleksandar Corovic)
16. marta u saradnji sa Druńtvom za kulturnu saradnju Srbija Francuska, uz podrńku

WBI-ja, na Katedri je odrņan jednodnevni nauĉni skup povodom 120 godina od roĊenja
belgijskog nadrealistiĉkog slikara Rene Magrita i 50 godina smrti belgijskog frankofonog
pisca Pola Nuņea Reĉ i slika: jedan nadrealistiĉki dijalog.
137
U okviru Erazmus + razmene imali smo gostovanje prof. Dejana Stońića, sa
Univerziteta Ņan Ņores u Tuluzu. Ovom prilikom on je odrņao 3 predavanja studentima
grupe za francuski (Structure argumentale des verbes; Les prepositions en francais: de la
grammaire à la linguistique i Determinanti u francuskom: opšti pojmovi).
21. marta na poziv ambasade Tunisa, studenti su pratili predavanje profesora Habib
Ben Salha Littérature magrébine de langue française : Francophonie et Humanisme.
4.aprila studenti pozorińne trupe premijerno su izveli predstavu Totalna

rasprodaja sa kojim su pozvani na meĊunarodni festival studentskog farnkofonog pozorińta
u Belgiji krajem februara 2019. Kao i svaki put do sada imali su veliku podrńku Filolońkog
fakulteta oko trońkova putovanja, na ĉemu se ponovo zahvaljujemo prof. Marković.
16. aprila doc. dr Marina Le Baj sa Univerziteta Ņan Ņores u Tuluzu odrņala je dva
predavanja studentima grupe za francuski (Méthodologie de l'explication de texte i Formes et
pratiques de l'ironie)
Od 14. do 17. maja 2017. odrņani su Molijerovi dani kojom prilikom smo ugostili tri
znaĉajne francuske knjiņevnice Kamij Lorans, Natali Azule i Mjuriel Barberi. Kao i
prethodnih godina i ove godine su pod pokroviteljstvom Akademije Gonkur studenti Srbije
birali favorita meĊu ĉetiri romana iz poslednje selekcije za nagradu Gonkur u Francuskoj.
Ceo proces pripreme (od novembra 2017. godine do maja 2018.) za izbor Gonkurove
nagrade studenata do proglańenja dobitnika vodila je koleginica doc. dr Milica Vinaver-
Ković, kao i koleginice sa knjiņevnostu mr NaĊa Đurić, ma Ņeljka Janković i mr Branka
Geratović- Ivanović. Ovogodińnji dobitnik Gonkura studenata Srbije je Bahita‖ Veronik
Olmi.
7 i 8.11. 2018. na Katedri je gostovao g. Dimitri Garncaryzk asistent za komparativnu

knjiņevnost sa Univerziteta Pariz 3 – Nova Sorbona, on je odrņao dve radionice sa nańim
studentima mahom treće i ĉetvrte godine.
Na Katedri je u istom periodu gostovao i prof. Filip Daros, upravnik doktorske ńkole
Univerziteta Pariz 3- Nova Srbona, koji je uĉestvovao u radionicama sa studentima ĉetvrte
godine i bio jedan od plenarnih govornika na konferenciji „Francuske studije danas―.
Na Katedri je 9. i 10. novembra organizovan meĊunarodni nauĉni skup „Francuske

studije danas‖ koji je okupio nauĉnike i doktorante zainteresovane za razliĉite aspekte
interdisciplinarnog prouĉavanja francuskog jezika, knjiņevnosti i didaktike. Cilj ovog skupa
bio je povezivanje lingvistiĉke i knjiņevno – teorijske problematike sa drugim disciplinama u
domenu humanistiĉkih kao i informatiĉkih nauka (posebno u oblasti automatskog tretmana
jezika), kao i ispitivanja interakcija. Na konferenciji su uĉestvovali profesori, saradnici i
doktorandi sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nińu, Parizu, Tuluzu,
Krakovi, LoĊu, Pragu, Brnu, Granadi, Bukureńtu, Zadru, Zagrebu I Skoplju.
13. novembra je predavanja studentima treće i ĉetvrte godine odrņao i prof. Patrik
Maro sa Univerziteta Ņan Ņores u Tuluzu, u okviru razmene Erazmus+. Krajem semestra,
24. i 25. decembra, takoĊe u okviru razmene Erazmus+ oĉekujemo posetu prof. Reņisa
138
Misira, sa istog univerziteta koji će odrņati predavanja o razliĉitim vrednostima konektora u
francuskom jeziku i semantiĉkoj analizi metaforiĉkih i simboliĉkih konektora.
Tokom novembra i decembra meseca u organizaciji doc. dr Milice Vinaver-Ković

odrņavane su svake srede radionice iz istorije za studente francuskog jezika i knjiņevnost.
Predavaĉ je bio Florijan Erber profesor istorije i geografije u Francuskoj ńkoli u Beogradu.
Ńto se rumunskog jezika tiĉe, doc. dr Mirjana Ĉorković je sa koleginicom dr

Monikom Hutanu i studentima treće i ĉetvrte godine rumunskog jezika osmislila sadrņaj i
aktivnosti za rumunski ńtand u okviru manifestacije Evropski dan jezika 2018.
V. MeĊunarodna saradnja i program Erazmus +
U okviru saradnje Erazmus+ sa Univerzitetom Ņan Ņores u Tuluzu na Katedri su

gostovali sledeći predavaĉi iz Tuluza:
Dejan Stońić (26.02.-04.03.2018. ), Marine Le Baj (16.04. do 22.04.), Josep Arraez Vidal
koji je gostovao na katedri za iberijske studije (16.04.do 22.04.), Patrick Marot (8.11. do
14.11) i Reņis Misir (24.12. do 28.12.2017).
Jedan student sa Univeziteta Ņan Ņores u Tuluzu boravi su na nańem fakulteta u akademskoj
2018/2019. godini, a oĉekujemo i dolazak druge studentkinje koja će biti samo u drugom
semestru na razmeni.
Na univerzitetu Ņan Ņores u Tuluzu u okviru odlazeće mobilnosti boravili su sledeći

predavaĉa sa Katedre: prof. Veran Stanojević, doc. dr Sańa Marjanović, doc. dr Jelena
Brajović i Ljubica Đurić.
7 studenta s nańe katedre otińlo je na razmenu u prvom semestru akademske

2018/2019 godine u Tuluz. To su: Jelena Bajkić, Milica Popović, Rada Ljubojević, Milojević
Emilija, Katarina ĐurĊević i ĐurĊica Carević, kao i Andrijana Stojanović sa master studija.
U toku je i konkurs za joń 5 studenata koji bi drugi semestar 2018/2019. proveli u Tuluzu.
U okviru programa Erazmus + imali smo saradnju i sa Univerzitetom u Poatjeu, 6

nańih studenta je uspeńno zavrńili akademsku 2017/2018 godinu: Marina Milenković, Smilja
Goriĉić i Miljana Gajić (OAS), zatim AnĊela Purić, Aleksandra Nedeljković i Milica Savić
(MAS).
Na inicijativu doc. Dr Milice Vinaver-Ković 3 studentkinje su otińle na razmenu

preko Erazmus + programa UB na Univerzitet Paris Est Creteil (Hristina Filipović, Svetlana
Pantović i Sara Jovanović)
Osim aktivnosti na razmeni studenata i profesora, saradnja u okviru programa E+

omogućila je i da se - u okviru već postojećeg projekta izrade paralelnih korpusa (« Primena
paralelnog korpusa u leksikografskom opisu nestandardne leksike » u okviru programa Pavle
Savić, partnerstva Hubert Curien za period od 2017. do 2018. god., koji se praktiĉno
nadovezuje na prethodni projekat u okviru istog programa « Paralelni korpusi i dvojeziĉna
139
leksikografija : opis i primena » – 2016-2017) u koji je zajedno sa Departmanom za
lingvistiku Univerziteta u Tuluzu ukljuĉena i nańa Katedra za romanistiku - postignu joń bolji
rezultati, a postojeći rezultat, tj. paralelni korpus za francuski, srpski i engleski (ParCoLab)
već je impresivan budući da obuhvata oko 11 miliona pojavnica i već ga koriste u
lingvistiĉkim istraņivanjima sva tri jezika brojni domaći i inostrani lingvisti. U ovaj projekat
ukljuĉeni su sledeći ĉlanovi nańe katedre: prof. dr Veran Stanojević, doc. dr Sańa Marjanović
i asistentkinje Ljubica Đurić i ma Ņeljka Janković).
TakoĊe, u okviru programa Pavle Savić, prof. Veran Stanojević boravio je od 18. do
23. juna 2018. u Tuluzu gde ja na Unverzitetu Toulouse Jean-Jaurès bio predsednik komisije
za odbranu doktorske disertacije Aleksandre Miletić (20. juna 2018).Tokom svog boravka u
Tuluzu prof. Stanojević imao je i sastanke u Sluņbi za meĊunarodnu saradnju Univerziteta u
Tuluzu u vezi sa saradnjom u okviru programa Erazmus plus i Pavle Savić. Iskazana je
obostrana ņelja za nastavkom ove vińe nego uspeńne saradnje i u narednom periodu, o ĉemu
je profesor Stanojević obavestio dekanski kolegijum Filolońkog fakulteta i nadleņne u
Rektoratu Univerziteta u Beogradu.
Nastavljena je dosadańnja saradnja sa AUF-om (Univerzitetskom agencijom za

Frankofoniju), u okviru koje je doc. dr Milica Vinaver Ković organizovala vińe predavanja i
prezentacija nauĉnih publikacija i stranih studijskih programa u Frankofonom centru UB. Na
njihov poziv uĉesvovala je na meĊunarodnom nauĉnom skupu „Ņenska elita i frankofonija―
odrņanom u septembru 2018, u Jerevanu.
Krajem decembra planirana je poseta prof. Aleksandra Prstojevica sa francuskog

nacionalnog instituta za istocne jezike i kulture INALCO radi potpisivanja bilateralnog
sporazuma i moguće saradnje u Erazmus programu.
Kao i ranijih godina nastavljena je saradnja sa Francuskom Institutom, Ambasadom

Francuske, Francuskom ńkolom, kao i sa agencijom Valonija Brisel Interancional u neńto
izmenjenom obliku. (Tokom 2018 obnovljeni su svi ovi ugovori o saradnji).
VI. Nauĉno-istraţivaĉki rad
Nastavnici i saradnici sa Katedre kontinuirano su se bavili nauĉno-istraņivaĉkim

radom, kako individualno, tako i u okviru kolektivnih aktivnosti.
Na katedri je u 9. i 10. novembra 2018 odrņan jedanaesti meĊunarodni nauĉni skup

„Francuske studije danas― u ĉijojoj organizaciji su uĉestvovale mnoge kolege s katedre, dok
su gotovo svi imali izlaganje.
Prof. Dr Veran Stanojević predao je u ńtampu rukupis dvojeziĉne monografije pod

naslovom Vreme i aspekat u francuskom i u srpskom jeziku (Le temps et l'aspect en francais
et en serbe).
Doc. dr Tatjana Samardţija Grek je objavila vińe radova sa skupovima na kojima

je uĉestvovala tokom 2017. godine :
140
- Les adjectifs déverbaux contexte-dépendants en français de spécialité―. Наслеђе,
ISSN 1820-1768, 2018, год. 14, бр. 40, стр. 225-240.
-„Le rôle du contexte de spécialité dans le figement des participes présents

concernant, considérant et autres―. У: Pamies, Antonio (ur.), Balsas, Isabel M. (ur.),
Magdalena, Alexandra (ur.). Lenguaje figurado y competencia interlingüística (I) : aspectos
teóricos, (Interlingua, 193). Granada: Editorial Comares, стр. 115-129.
-„ Postoji jedno ostrvo – ljubav u poeziji Bore ĐorĊevića i romanima Mińela

Velbeka.― U: Kusturica, Emir (ur.), Kovaĉević, Miloń (ur.). Jezik, knjiņevnost, muzika :
poezija i muzika Bore ĐorĊevića : (radovi sa okruglog stola odrņanog u Andrićgradu 7. jula
2018), (Odjeljenje za srpski jezik, Odjeljenje za knjiņevnost, Biblioteka Dobitnici Andrićeve
nagrade, knj. 1). Vińegrad, Andrićgrad: Andrićev institut, 2018, str. 165-193.
TakoĊe je u pripremi za ńtampu rukopis Le bon mot, udņbenik napisan u koaturstvu sa

Briņit Mladenović. Istiĉemo i prevod dela Gi Debora, Društvo spektakla, (Kulture u susretu,
knj. 3). Vińegrad, Andrićgrad: Andrićev institut, 2018. 140 str. ISBN 978-99976-21-32-0.
Ona je bila i recenzent radova sa nauĉnog skupa DEAF3, radova za zbornik Jezici i kulture u
vremenu i prostoru 7 i jednog rada za Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Doc. dr Milica Vinaver – Ković boravila je u oktobru u Parizu kao uĉesnik po

pozivu na meĊunarodnom nauĉnom skupu na temu "Izmisljanje francuske knjizevnosti u
totalitarnoj drzavi", u organizaciji univerziteta Pariz 3 - Nova Sorbona, EHESS-a i INALCO-
a. Tokom oktobra uĉestvovala je u Savetu za strateńku orijentacju Francuskog insitituta u
Srbiji. Odrņala je sastanke sa ambasadorima Francuske, Belgije i Ńvajcarske, kao i sa
atańeima drugih ambasada frankofonih zemalja u cilju razvijanja nauĉne i kulturne saradnje
Fakulteta i Frankofonog centra UB sa tim zemljama. Ona je takoĊe uĉestvovala u
pripremama za organizaciju meĊunarodnog nauĉnog skupa „Evropski identitet i Balkan, sa
kolegama sa Pravnog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Evropskog
univerzitetskog centra u Nansiju.
Doc. dr Saša Marjanović tokom 2018 navodi sledeće radove koji su objavljeni ili su
u ńtampi:
— Marjanović, S., Stosic, D., Miletic, A. (2018). „A Sample French-Serbian

Dictionary Entry based on the ParCoLab Parallel Corpus‖, In: S. Krek et al. (eds),
Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in
Global Contexts. Ljubljana: Znanstvena zaloņba Filozofske fakultete Univerze v
Ljubljani / Ljubljana University Press, Faculty of Arts, 423‒435.
— Марјановић, С., Стошић, Д., Милетић, А. (у штампи). „Паралелни корпус
ParCoLab у служби српско-француске лексикографије‖. У: Ј. Новаковић, М.
Сребро (ур.), Српско-француске књижевне и културне везе у европском
контексту. Нови Сад: Матица српска.
— Stosic, D., Marjanović, S., Miletic, A. (у штампи). „Corpus parallèle ParCoLab et
lexicographie bilingue français-serbe : recherches et applications‖. In M. Srebro, J.
Novaković (éd.), Serbica.
141
Tokom 2018.godine za ńtampu je prihvaćen i reĉnik na kome on je radio sa kolegom
Nikolom Radosavljevićem: Srpski glagoli: Konjugacijski reĉnik srpskoga jezika / Serbian
Verbs ‒ Serbian Conjugation Dictionary. Beograd: Klett.
U okviru rada na prońirenju baze francusko-srpsko-engleskog kropusa ParCoLab,
tokom 2018. uneto je 4 miliona novih pojavnica u svim trima jezicima (Stosic, D., Miletic,
A., Marjanović, S. et al. (2015). ParCoLab (beta), a Parallel Corpus of French, Serbian an
English. Тулуз, Француска. Доступно на: http://parcolab.univ-tlse2.fr.).
On je takoĊe uĉestvovao na 4 meĊunarodna nauĉna skupa sa izlaganjima na temu

razliĉitih primena paralelnog trojeziĉnog korupsa ParcoLab:
— Stosic, D., Marjanović, S. & Miletic, A. (2018), « ParCoGLiJe. Corpus parallèle pour
l‘étude des grands classiques de la littérature de jeunesse ». Journée d’étude CORLI:
Traitements et standardisation des corpus multimodaux et web 2.0. Université Paris
Diderot – Paris 7, Paris (25 mai 2018) (poster).
— Marjanović, S., Stosic, D., Miletic, A. (2018). „A Sample French-Serbian Dictionary
Entry based on the ParCoLab Parallel Corpus‖, The XVIII EURALEX International
Congress: Lexicography in Global Contexts. Faculty of Arts, Ljubljana (17 – 21 July
2018).
— Marjanović, S., Miletic, A. (2018). « Corpus parallèles au service de la lexicographie
bilingue ». Les Études françaises aujourd’hui, Faculté de Philologie, Belgrade (9 – 10
novembre 2018)
— Marjanović, S., Stosic, D. & Miletic, A. (2018), « Corpus parallèles comme
alternative aux dictionnaires bilingues : le cas de ParCoLab ». Colloque international
– Dictionnaires et apprentissage des langues, INALCO, Paris (7 décembre 2018).
Doc. dr Sańa Marjanović takoĊe je imao i vińe struĉnih usavrńavanja od kojih se izdvajaju:
Initiation à la rédaction de documents avec Latex, Универзитет Пол Сабатје, Тулуз,
Француска, 12. и 13. фебруар 2018; wnlex Workshop: WordNet as Lexicographical
Resource, Филозофски факултет Универзитета у Љубљани, 16. јули 2018.; K
Dictionaries & Lexicala Seminar: Lexicographic Resources for Dictionaries and NLP,
Филозофски факултет Универзитета у Љубљани, 17. јули 2018. Tokom 2018. Doc. dr
Sańa Marjanović imao je vińe studijskih boravaka na univerzitetu Ņan Ņores u Tuluzu gde je
pod mentorstvom doc. dr Dejana Stońića radio na obradi, segmentiranju i uparivanju tekstova
za potrebe prońirenja baze paralelnog korpusa ParCoLab, na lematizaciji, morfosintaksiĉkoj i
sintaksiĉkoj anotaciji tekstova, kao i proveri leksikografske primenljivosti ovog korpusa.
Ljubica Đurić objavila je rad „Romolońka leksikografija u Srbiji: stanje i

dostupnost‖. Zbornik Oĉuvanje, zańtita i perspektive romskog jezika u Srbiji : Beograd:
SANU, 2018. 253-269.
Ma NaĊa Đurić istiĉe uĉeńće na meĊunarodnom nauĉnom skupu Gesellschaft für

Fantastikforschung odrņanom na Univerzitetu u Friburu (Ńvajcarska) od 6. do 8. septembra
2018. godine, kao koautor sa prof. dr Draganom Vukićević sa Filolońkog fakulteta u
Beogradu, sa referatom « Les métamorphoses génériques du récit fantastique dans la
littérature serbe du XIXe siècle » („Ņanrovske metamorfoze fantastiĉnog narativa u srpskoj
knjiņevnosti XIX veka―).
142
Ma Ţeljka Janković objavila je više ĉlanaka i prikaza :
- Zeljka Jankovic and Svetlana Stefanovic, „New Feminist Contributions to Serbian

Herstory―, review essay, Aspasia, vol. 12, 2018, ISSN: 1933-2882 [Print] and
ISSN: 1933-2890 [Online], Brooklyn, NY 112C1, pp. 140-145.
- Јанковић, Жељка, „Од претходница до савременица: заслуге актуелних
женских ауторитета у књижевној критици― (приказ монографије Женски
портрети: Прилози за историју српске књижевне теорије и критике
(ауторке рођене у периоду 1961-1970) / Игор Перишић– Београд: Институт
за књижевност и уметност, 2017 – 212. стр.ISBN 978-86-7095-234-8.),
Књиженство : часопис за студије књижевности, рода и културе.- год. 8,
бр. 8 (2018), УДК 82, ISSN 2217-7809 (Online)
- Јанковић, Жељка, „Кораци ка уграђивању женских имена у темеље
књижевног канона― (приказ монографије Књиженствени град.
Конституисање женског канона у српској прози 1990–2010 / Татјана
Јовановић —Крагујевац: ФИЛУМ, едиција Црвена линија, 2017 — 323 стр.
ISBN 978-86-80796-10-9), Књиженство : часопис за студије књижевности,
рода и културе.- год. 8, бр. 8 (2018), УДК 82, ISSN 2217-7809 (Online)
- Janković, Ņeljka, « Une femme exceptionnelle peut-elle dire la vérité ? La
Princesse de Clèves et le mensonge », Revue Chameaux, Université Laval,
Québec, no 10, 2018,
Online:<https://revuechameaux.org/index.php/numeros/mensonge/une-femme-
extraordinaire-peut-elle-dire-la-verite-la-princesse-de-cleves-et-le-mensonge/>
- Рад „Крадљивице језика: утицај француских постструктуралистичких
теоретичарки женског писма на српске песникиње― предат за штампу у
посебном темату Годишњака Матице српске посвећеном српско-
француским везама.
Ona je takoĊe objavila i prevod na francuski knjige Marjanović-Duńanić Smilje „Le pouvoir
féminin dans la Serbie médiévale―, in Chausson, F. et Destephen, S. (dir.), De l'archéologie
à l'histoire, no 71 : Augusta, Regina, Bassilissa. La souveraine de l'Empire romain au Moyen
age : Entre héritages et métamorphoses, Paris : Editions de Boccard, 2018, pp. 159-188.
Neki ĉlanovi Katedre uĉestvuju i na domaćim i meĊunarodnim projektima. Tako,

prof. Veran Stanojević, uĉestvuje na dva domaća projeka: Jezici i kulture u vremenu i
prostoru (br. 178002) i Dinamika struktura savremenog srpskog jezika (br. 178014), kao i na
meĊunarodnom projektu u okviru programa „Pavle Savić― na kome je jedan od nosilaca
projekta zajedno sa doc. dr Dejanom Stońićem Primena paralelnog korpusa u
leksikografskom opisu nestandardne leksike (ev. br. 451-03-01963/2017-09/17). Nosioci
projekta: doc. dr Dejan Stońić (Univerzitet Tuluz – Ņan Ņores) i prof. dr Veran Stanojević
(Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu), na tom projektu uĉestvuju i doc.dr Sańa
Marjanović, ma Ņeljka Janković i Ljubica Đurić.
143
Doc. dr Sańa Marjanović uĉestvuje i na domaćem projektu Jezici i kulture u vremenu
i prostoru (br. 178002), kao i na meĊunarodnom projektu Serboverb: мобилна апликација с
конјугацијом српских глагола ĉiji je nosilac doc. dr Dejan Stošić sa Univerziteta u Tuluzu.
ma Ņeljka Janković pored uĉeńća na projektu Parcolab, uĉestvuje i na projektu

Knjiņenstvo, teorija i istorija ņenske knjiņevnosti na srpskom jeziku do 1915. godine
(rukovodilac projekta prof. dr Biljana Dojĉinović broj projekta 178029).
VII Biblioteka
Bibliotekari Vera Vraĉar i mr Milka Pavković pohaĊale su kurs Prelazak na Cobiss 3/
Katalogizaciju sa normativnom kontrolom, (Vera Vraĉar 23. avgusta, Milka Pavković 29.
avgusta 2018.) u Univerzitetskoj biblioteci ―Svetozar Marković‖.
Milka Pavković je pohaĊala i kurs 15. novembra u Narodnoj biblioteci Srbije - Primena
preventivne konzervacije u bibliotekama i arhivima, akreditovani program stalnog struĉnog
usavrńavanja u biblioteĉko-informacionoj delatnosti.
Biblioteka je 2018. u dva navrata obogaćena je poklonom Agencije Wallonie-Bruxelles, koji

se sastoji od znaĉajnih knjiga koje se odnose na knjiņevnost i umetnost Belgije.
Nadamo se da ćemo u toku 2019. godine nabaviti ńto veći broj knjiga putem javnih nabavki.
Bibliotekari su nastavili svakodnevni unos publikacija u elektronski katalog Cobiss. Na
grupi za rumunski, Mirela Gluńac je u maju mesecu poloņila struĉni ispit u biblioteĉko-
informatiĉkoj delatnosti 5. 6. 2018. godine i nastavlja da prati dalje obuke i programe
struĉnog usavrńavanja.
144
КАТЕДРА ЗА ИБЕРИЈСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за иберијске студије је током 2018. године одржала пун обим

наставничких, консултантских и испитних активности, како на основним тако и на
мастер и докторским студијама. Поред редовних активности, чланови катедре
учествовали су на бројним научним скуповима, објавили низ научних радова.
др Јасна Стојановић, редовна професорка

I Nastavne aktivnosti:
NA OSNOVNIM STUDIJAMA:
- predavanja iz predmeta ŃPANSKA KNJIŅEVNOST 3 (prvi semestar) i ŃPANSKA
KNJIŅEVNOST 4 (drugi semestar) studentima druge godine ńpanskog jezika i
knjiņevnosti, 2 ĉasa nedeljno
- predavanja iz predmeta ŃPANSKA KNJIŅEVNOST 5 (prvi semestar) i ŃPANSKA
KNJIŅEVNOST 6 (II semestar) studentima treće godine ńpanskog jezika i
knjiņevnosti, 1 ĉas nedeljno
- predavanja iz predmeta SERVANTES I NASTAVA KNJIŅEVNOSTI 1 (I semestar)
i SERVANTES I NASTAVA KNJIŅEVNOSTI 2 (II semestar), 2 ĉasa nedeljno.
NA MASTER STUDIJAMA:
- kurs Italijanske i španske institucije kulture u komparativnom kontekstu (I
semestar).
NA DOKTORSKIM STUDIJAMA:
- kurs Španska drama i pozorišna praksa u trajanju (I semestar).
- kurs Španski roman XVI i XVII veka (II semestar).
II Mentorstvo i ĉlanstvo u komisijama:

MENTORSTVO:
A/ doktorskih teza: 3. Mentor pri izradi doktorske teze Milice Inosavljević Vuĉetić
(Španske teme u jugoslovenskoj knjiţevnoj periodici tridesetih godina XX veka na
srpskohrvatskom jeziĉkom podruĉju. Teza odbranjena 31.8.2018), Ţeljka Donića
(Recepcija španske poezije na srpskom govornom podruĉju. Teza odbranjena
13.7.2018) i Nataše Kovaĉević (Ivo Andrić i Španija – u toku.)
B/ master radova:
1. Mentor pri izradi master rada Jovane Radojević, Dramska adaptacija romana
Lazarčić sa Tormesa za decu. Rad je odbranjen 27.2.2018. na Filolońkom fakultetu u
Beogradu.
2. Mentor pri izradi master rada Maje Galović, Knjiţevnost Zlatnog doba u stvaralaštvu
Huana Majorge. Rad je odbranjen 24.9.2018. na Filolońkom fakultetu u Beogradu.
3. Mentor pri izradi master rada Jelene Kostić, Tirant beli prepriĉan za decu (sa
prevodom). Rad je odbranjen 24.9.2018. na Filolońkom fakultetu u Beogradu.
4. Mentor pri izradi master rada Maje Plavńić, La Dorotea Lopea de Vege (prevod
odlomka sa klasiĉnog ńpanskog). Rad je odbranjen 28.9.2018. na Filolońkom
fakultetu u Beogradu.
145
5. Mentor pri izradi master rada Jelene Simić, „Los soldados lloran de noche A.M.
Matute (prevod dela romana na srpski)―. Rad je odbranjen 28.9.2018. na Filolońkom
fakultetu u Beogradu.
6. Mentor pri izradi master rada Ane Đokić, Zašto Servantes, a ne Lope? Rad je
odbranjen 28.9.2018. na Filolońkom fakultetu u Beogradu.
ĈLANSTVO U KOMISIJAMA:
Ĉlanica komisije za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije Jelice Veljović,
FILUM, Kragujevac. Odbrana je odrņana 22.juna 2018.
Ĉlanica komisije za ocenu pristupnog predavanja i izbor u zvanje Jelice Veljović
(docent, FILUM, oktobar 2018).
Predsednica komisije za izbor u zvanje dr Mirjane Sekulić (docent, reizbor, FILUM)
i dr Vladimira Karanovića (vanredni profesor, Filolońki fakultet).
III Nauĉne aktivnosti:

UĈEŃĆE NA NAUĈNIM SKUPOVIMA:
1. X MeĊunarodni kongres Udruņenja servantista, Univerzitet Komplutense u Madridu,
3-8.9.2018, sa referatom Vladimir Ţedrinski y el Quijote.
2. MeĊunarodni kongres CEESGA, Univerzitet u Bukureńtu, Fakultet za strane jezike.
*Curiosidad y Censura en la Edad Moderna* (13-15. 9. 2018). Plenarni govornik, po
pozivu. Naslov La literatura del barroco español en la cultura y la literatura serbias.
3. II Nacionalna konferencija hispanista, Filolońki fakultet, Beograd, 21-22.9.2018.
(ĉlanica organizacionog odbora).
OBJAVLJENI RADOVI:
1. ―El viaje fantástico en la literatura serbia del siglo XIX‖. Agon, 10, Suplemento al n.
17, 2018, 49-83 (en co-autoría con Dragana Vukićević)
2. „La contribución cervantina a la formación de la literatura juvenil en Serbia―. F.
Cuevas, M. Beauchamps et al, La pluma es la lengua del alma. Universidad de
Alcalá, Instituto Universitario de Investigación Miguel de Cervantes, Alcalá de
Henares, 2018, 801-808.
3. ―El cervantismo en Serbia‖, in idem, 907-910.
4. „Оригиналан допринос проучавању хиспанске књижевности― (Хоризонт
Хиспанија Кринке Видаковић-Петров). Свеске, 127, 2018, 59-61.
5. „Дон Кихот и српски роман‖. Свеске, 129, 2018, 37-41.
RADOVI PREDATI U ŃTAMPU:

1. Andrés de Claramonte, Famosa comedia de Santa Teodora. Edición crítica de Alfredo
Rodríguez López-Vázquez y Jasna Stojanović. Kassel, Ediciones Reichenberger.
2. ―Cervantes entre los ciruelos: recepción en Serbia‖. Boletín de la Biblioteca
Menéndez y Pelayo. Santander.
3. ―Los Quijotitos en la literatura serbia‖. Digilec.
4. ―La primera adaptación serbia de Don Quijote para niños y jóvenes (1882)―. In
García Lorenzo, L, (ed.), Los niños la manosean, los mozos la leen": Quijotes para la
infancia y la juventud en Europa (I). Vigo.
5. „Predgovor― za antologiju portugalsko-srpske narodne lirike Anamarije Marinović,
Oĉi tvoje crne..
146
U RADU:
Rad na rukopisu dvojeziĉne knjige Španske teme i junaci u ogledalu srpske
knjiţevnosti (Filolońki fakultet, biblioteka Filoxenia).
RECENZIJE:
1. Recenzija knjige Vladimira Karanovića Španska knjiţevnost realizma. Beograd,
Filolońki fakultet, januar 2018.
2. Recenzija teksta Istorija španske svakodnevice - Crnjanski na tragu Unamunove
intraistorije za NasleĊe (FILUM, novembar 2018).
3. Recenzija teksta La Araucana como texto fundacional en el canon
hispanoamericano:
la novedad, la extrañeza y la otredad za ĉasopis Filolog (Banja Luka, septembar
2018).
IV Ostale profesionalne aktivnosti:

1. Od 2017. ĉlanica Udruţenja CEESSGA (Central and Eastern Seminar of the
Spanish Golden Age) i nauĉnog odbora meĊunarodnog kongresa na temu
*Curiosidad y Censura en la Edad Moderna* (13-15. 9. 2018).
2. Drama Himmelweg (Nebeska staza) Huana Majorge, u prevodu J. Stojanović,

premijerno je izvedena na sceni AKUD Krsmanac u Beogradu 27.1.2018.godine.
Tekstovi o J. Stojanović:
1. „Не постоји канонско читање Дон Кихота (са Јасном Стојановић разговарао
Прокопије Постоловић)―. Свеске, 127, 2018, 107-116.
2. Милош Константиновић, „Српски витез―. Свеске, 127, 2018, 117-120.
др Анђелка Пејовић, редовна професорка

ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ:
РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У МОНОГРАФСКИМ ПУБЛИКАЦИЈАМА (М14):
1. Pejović, AnĊelka; Aneta Trivić: «Elementos idiosincrásicos en la fraseología serbia y
española», en Antonio Pamies Bertrán, Isabel M.ª Balsas, Alexandra Magdalena
(Eds.). Lenguaje figurado y competencia interlingüística. Aspectos teóricos, Granada:
Editorial Comares, 2018: 101-114. (ISBN 978-84-9045-691-0) М14
2. Пејовић, Анђелка: „О значењу и употреби имперфекта у у шпанском језику у
односу на српски―, у Јелена Петковић и Владимир Поломац (ур.). Српски језик:
статус, систем, употреба. Зборник радова у част проф. Милошу Ковачевићу,
Крагујевац: ФИЛУМ, 2018: 733-756. (ISBN 978-86-80796-27-7; UDK
811.134.2᾿366.568.2.1:811.163.41᾿366.568.2) М14
3. Pejović, Andjelka: «Las relaciones familiares en el refranero español, judeoespañol y
serbio», en David M. Bunis, Ivana Vuĉina Simović, Corinna Deppner (Eds.). Caminos
de leche y miel: Jubilee Volume in Honor of Michael Studemund-Halévy. Volume II -
Language and Literature, Barcelona: Tirocinio, 2018: 424-443. (ISBN Vol. 2: 978-84-
942925-8-3) М14
РАД ОБЈАВЉЕН У МЕЂУНАРОДНОМ ЧАСОПИСУ
147
1. Pejović, Andjelka. «Colocando se entiende la gente: el desarrollo de la competencia
colocacional en español». Serie Didáctica, 2, 2018: 13-30. (ISSN 2559-8309)
УЧЕШЋЕ НА ПРОЈЕКТУ
 2011- Истраживач на пројекту 178014 (руководилац: проф. др Милош Ковачевић):
Динамика структура савременог српског језика, који финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
ГОСТОВАЊА
 Гостујући професор на студијској групи Шпански језик и књижевност Шлеског
универзитета у Катовицама (Пољска), 3-9. јун 2018. године.
 Гостујући професор на Одсеку за хиспанистику Западног универзитета у Темишвару
(Румунија),12-16. мај 2018. године.
 Гостујући професор у Центру за ибероамеричке студије Филозофског факултета
Карловог Универзитета у Прагу (Република Чешка), 15-21. април 2018. године.
УЧЕШЋЕ У КОМИСИЈИ ЗА ОДБРАНУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

 Члан Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације Иване Георгијев, МА,
Когнитивни културни модели: ,љубавʼ у српским и шпанским паремијама
(Филолошки факултет Универзитета у Београду, Катедра за иберијске студије, 24.
септембар 2018. године).
УЧЕШЋА НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА:

1) 18-19. октобар 2018: I међународни симпозијум из фразеологије: Tendencias actuales
de la investigación en fraseopragmática y fraseodidáctica, Универзитет у Мурсији
(Шпанија).
2) 20-22. септембар 2018: Друга национална конференција хиспаниста, Los estudios
hispánicos serbios y los retos de la contemporaneidad, Филолошки факултет
3) 23-27. јул 2018: LIII Међународна конференција Европског удружења професора
шпанског језика, Самора (Шпанија).
4) 20-22. јун 2018: Међународни конгрес русиста, Универзитет у Барселони (Шпанија).
УЧЕШЋЕ У ОРГАНИЗАЦИОНИМ И НАУЧНИМ ОДБОРИМА

 Члан Организационог одбора Друге националне конференције хиспаниста, одржане
на Филолошком факултету Универзитета у Београду од 20-22. септембра 2018.
године.
 Члан Научног одбора XII међународног симпозијума Шпанског друштва за наставу
језика и књижевности (Sociedad Española de Didáctica de Lengua y la Literatura)
одржаног на Универзитету у Кракову (Пољска), од 25. до 28. марта 2018. године.
ЧЛАНСТВО У УРЕЂИВАЧКИМ И НАУЧНИМ ОДБОРИМА

 Члан уређивачког одбора научног часописа Наслеђе (Филолошко-уметнички
факултет Универзитета у Крагујевцу, ISSN 1820-1768)
 Члан уређивачког одбора научног часописа Colindancias (Западни универзитет у
Темишвару, Румунија, ISSN 2067-9092)
148
 Члан међународног уређивачког одбора научног часописа Modulema. Revista
científica sobre Diversidad Cultural (Универзитет у Гранади, Шпанија, ISSN 2530-
934X)
 Члан међународног научног одбора научног часописа Verba hispanica (Универзитет
у Љубљани, Словенија, Print ISSN: 0353-9660, Online ISSN: 2350-4250)
 Члан уређивачког одбора научног часописа Beoiberística. Revista de Estudios
Ibéricos, Latinoamericanos y Comparativos (Филолошки факултет Универзитета у
Београду, ISSN 2560-4163 Online)
РЕЦЕНЗИЈЕ
 Verba hispánica (Универзитет у Љубљани)
 Lenguaje y Textos (Sociedad Española de Didáctica de la Lengua y la Literatura,
Universidad de Valencia)
 Colindancias (Западни универзитет у Темишвару)
 Komunikacija i kultura (Универзитет у Београду)
 Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду (Универзитет у Новом Саду)
Revista de la AEPE (Asociación Europea de Profesores de Español)
Срђа Сарделић, виши лектор

U 2018. godini vińi lektor SrĊa Sardelić ispunio je plan onako kako je bilo predviĊeno
odgovarajućim planom rada kada je reĉ o
AKTIVNOSTI U NASTAVI
U letnjem semestru (ukupno 12 ĉasova sedmiĉno):
po 4 ĉasa iz predmeta PREVOĐENJE ZA HISPANISTE 2 i iz predmeta PREVOĐENJE ZA
HISPANISTE 4, u oba sluĉaja sa ńpanskog na srpski jezik;
i 4 ĉasa iz predmeta SAVREMENI ŃPANSKI JEZIK G-6.
U zimskom semestru (ukupno 12 ĉasova sedmiĉno):

po 4 ĉasa iz predmeta PREVOĐENJE ZA HISPANISTE 1 i PREVOĐENJE ZA
HISPANISTE 3, u oba sluĉaja prevoĊenje sa ńpanskog na srpski jezik;
i 4 ĉasa iz predmeta SAVREMENI ŃPANSKI JEZIK G-5.
VANNASTAVNE AKTIVNOSTI nisu bile predviĊene niti ih je naknadno bilo.
Пау Бори, лектор за каталонски језик

NASTAVNE AKTIVNOSTI:
Savremeni katalonski jezik P-1
UĈEŃĆE NA NAUĈNIM SKUPOVIMA:

Bori, P. „Del 'Vocabolari molt profitós' al 'Parla.cat': Sis segles de materials didàctics de
català per a no catalanoparlants adults―. XVIII Col·loqui Internacional de Llengua i
Literatura Catalanes. Univerzitet u Bukureńtu ( 2-6 jul 2018).
149
Bori, P. „Neoliberalism in Catalan Language Textbooks: A Critical Analysis―. 2nd
International Conference on Sociolingustics. Eötvös Loránd University Budapest (6-8
septembar 2018).
Kuzmanović Jovanović, A., i Bori, P. „Los manuales de ELE: Un análisis crítico desde la
política económica‖. Segunda conferencia nacional: ESTUDIOS HISPÁNICOS SERBIOS Y
RETOS DE LA CONTEMPORANEIDAD. Univerzitet u Beogradu, Filolońki Fakultet (20-
22 septembar 2018).
OBJAVLJENI RADOVI:
Bori, P. (2018). Language Textbooks in the Era of Neoliberalism. London: Routledge.
Bori, P. (2018). Tourism discourse in language textbooks. Komunikacija i kultura, 9.
RECENZIJE RADOVA ZA ĈASOPISE:

Journal of Language, Identity & Education
TESOL Quarterly
Изабела Бељић, секретарка и докторандкиња-сарадница

Током 2018. године обавила сам административне послове на Катедри за
иберијске студије и Семинару за друштвене науке који укључују организовање
наставе, саветовање у студената у вези са студијским програмима, израду распореда
часова и испита, комуникацију са студентима, помоћ при одлазној и долазној
мобилности студената, одржавање и ажурирање веб страница Иберистике и Семинара
итд. Заједно с Аном Ранчић израдила сам електронску верзију Централног распореда
Филолошког факултета за оба семестра доступну свим запосленима, као и распоред по
салама.
Сарађивала сам у припреми и извођењу културних активности са Институтом
Сервантес у Београду, дипломатским представништвима Мексика, Шпаније и
Аргентине, Друштвом хиспаниста и Удружењем професора шпанског језика у Србији
(АПЕС).
У летњем семестру 2017/18. године радила сам као докторандкиња-сарадница
на вежбама из предмета Шпански језик 4, а у зимском семестру 2018/19. на предмету
Дијалектологија шпанског језика.
Обављала сам послове секретарке редакције и активо учествовала у изради и
допуњавању веб странице часописа Катедре за иберијске студије, Beoiberística –
Revista de estudios ibéricos, latinoamericanos y comparativos. Други број изашао је у мају
2018. године.
Асистирам продеканици за међународну сарадњу у преписци са студентима на
одлазећој и долазећој мобилности, саветујем студенте у вези с избором предмета на
Филолошком факултету и обављам друге административне послове везане за
међународну сарадњу.
Активно сам учествовала у допуњавању сајта Филолошког факултета на
енглеском језику и саставила листу питања и одговора за потенцијалне стране студенте
150
Филолошког факултета. С групом колегиница и колега радим на изради свеобухватне
странице Најчешће постављана питања на српском језику.
На Мастеру из конференцијског, стручног и аудиовизуелног превођења
обављам послове администрације и организације.
Ангажована сам као секретарка Синдиката Независност Филолошког
факултета.
Учествовала сам на округлом столу „Транскрипција са шпанског на српски и
институционализација предлога српских хиспаниста―, у оквиру Друге националне
конференције хиспаниста Еstudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad,
одржане на Филолошком факултету од 20. до 22. септембра 2019. Била сам и чланица
организационог одбора Конференције.
Објављен научни рад: Beljić, Izabela (2018): ―La ideología indigenista y el
feminismo comprometido de Rosario Castellanos‖, en América Latina y el mundo del siglo
XXI: percepciones, interpretaciones e interacciones – Tomo II, Belgrado: Universidad
Megatrend, pp. 175–186. ISBN 978-86-7747-593-2.
Добила сам стипендију CEEPUS – једномесечни студијски боравак на
Католичком универзитету у Будимпешти и стипендију Владе Мексика – тромесечно
студијско истраживање из области индихенистичке књижевности на престижном
факултету Colegio de México u Сјудад Мексику, као једина кандидаткиња из Србије,
које, нажалост, нисам могла да искористим.
У 2018. добила сам субвенцију Министарства културе Шпаније за превод књиге
Сунчаница Емилије Пардо Басан са шпанског на српски.
Са др Снежаном Јовановић и др Жељком Донићем уређујем едицију Bibliotheca
Hispania, издавачке куће Партенон из Београда. Последња књига, седамнаеста по реду,
објављена је у новембру 2018. године.
др Ана Кузмановић Јовановић, ванредна професорка

Током школске 2017/2018. године држала сам наставу на следећим предметима:
Основне студије:
Шпански језик 1
Историјска граматика шпанског језика
Историјска граматика шпанског језика 2
Савремени шпански језик Г6
Шпански језик 7 (анализа дискурса)
Мастер студије, ЈКК:
Критичка анализа дискурса
Језик и род
Мастер из конференцијског, стручног и аудиовизуелног превођења:
Студије усменог и писаног превођења
Технике усменог и писаног превођења
Докторске студије (летњи семестар):
Дискурзивна конструкција рода
151
МЕНТОРСТВА НА ИЗРАДИ МАСТЕР И ДОКТОРСКИХ РАДОВА
Дана 12. 9.2018. године, Младен Ћирић одбранио је докторску дисертацију под
насловом Језичке идеологије у женској бразилској дијаспори у Србији:
интердисциплинарна перспектива (Филолошки факултет, Универзитет у Београду),
чијим сам радом руководила.
Тренутно као менторка руководим израдом следећих докторских дисертација:

Тијана Гајић, Развој способности критичког мишљења и постигнућа у
учењу страних језика на универзитетском нивоу: пример студентске популације у
Србији, Филолошки факултет, Београд, тема одобрена 27.4.2016., израда рада у току.
Тања Антић, Родни идентитети у култури и језику: студија традицијских
родних модела и савременог јавног дискурса у Србији, Филолошки факултет,
Београд, тема одобрена 16.11.2016., израда рада у току.
Чланица сам комисије за одбрану докторске дисертације Јелене Резничек,

Репрезентација Републике Србије и Републике Српске у медијском дискурсу:
Шпанија као студија случаја (2005-2016).
Током 2017/2018. године била сам менторка у изради три мастер рада (Анђела Митић,
Анђела Радмилац и Јелена Дабетић), одбрањена на Катедри за иберијске студије.
СТУДИЈСКА ПУТОВАЊА
У периоду од 19. 4. до 23.4. 2018. боравила сам на Карловом Универзитету у Прагу у
оквиру CEEPUS програма мобилности.
У периоду од 15.10. до 20.10.2018. боравила сам на Универзитету Комплутенсе у
Мадриду у оквиру ERASMUS + + K1 програма мобилности и међууниверзитетске
сарадње. Током боравка, одржала сам 8 часова студентима основних и мастер студија
Филолошког факултета поменутог универзитета, а тема мојих предавања били су
одређени проблеми иберијске историјске социолингвистике, као и критичке анализе
дискурса и феминистичке лингвистике.
РЕЦЕНЗИЈЕ
Била сам рецензенткиња радова за следеће часописе: Beoiberística, Комуникација и
култура, Анали Филолошког факултета, Речи, Наслеђе, Complutense Journal of English
Studies, Гласник антрополошког друтва Србије.
НАУЧНИ СКУПОВИ
Чланица организационог одбора Националне конференције хиспаниста, одржане од 20.
до 22. септембра 2018. на Филолошком факултету у Београду. На овој конференцији
поднела сам и усмени реферат.
Учествовала сам на следећим научним скуповима:
152
VIII International Conference on Critical Education, University of East London,
Лондон, Велика Британија, од 25. до 28. јула 2018.
6th International Congress Apllied Linguistics Today: Language, Literature and
Interdisciplinarity, Филолошки факултет, Београд, 12. и 13. октобар 2018.
НАУЧНИ РАДОВИ
Током протекле године, објављени су ми радови:
Нови оквири за традиционалне теме: Косово и Европа у српском политичком
дискурсу [New frames for the traditional topics: Kosovo and Europe in Serbian
political discourse]. У Снежана Гудурић и Биљана Радић-Бојанић (уреднице).
Језици и културе у времену и простору VII/2, Нови Сад: Филозофски факултет,
2018, 119-128
„Путовати и стално померати циљ―: Немачка и српски државни наратив о евро-
интеграцијама, Комуникација и култура, 9 (прихваћено за штампу, биће
објављено у децембру 2018.)
Предала сам у штампу следеће радове:
Ликовне активности као облик отпора неолибералним идеологијама у
образовним политикама: контекст српског предшколског система (коауторство
са Вером Вечански), Теме
El mundo del trabajo en los libros de texto de ELE: Una perspectiva política y
económica (коауторство са Пауом Боријем), Spanish in Context
Serbian Gender Linguistics (коауторство са Јеленом Филиповић), in Scheller-
Boltz, D. & V. Gorjanc (eds.), Slavonic Gender and Queer Linguistics (у штампи,
планирано за крај 2018. године)
ПРЕВОДИ
Сарамаго, Жозе, Камени сплави, Београд: Лагуна, 2017.
Кореја, Елија, Двадесет степеника и друге приче, Београд: Штрик (у штампи).
др Весна Дицков, ванредна професорка

1. Настава
1.1 Основне студије:
- Шпанска књижевност 1 и 2
- Хиспаноамеричка књижевност 1, 2, 3 и 4
- Хиспанске културе 2
- Увод у рецепцију хиспаноамеричке књижевности 1, 2
1.2 Мастер студије:

1.2.1 Студијски програм „Језик, књижевност, култура“:
- Модернизам у хиспаноамеричкој књижевности
1.2.2 Студијски програм „Културе у дијалогу“:
- Хиспанска Америка и међукултурни дијалог
1.3 Докторске студије:

153
- Савремена хиспаноамеричка књижевност
2. Публикације
- „Тестимонијални дискурс у роману Воз пролази први Елене Пониатовске―, у:
Железница, књижевност и филм: зборник радова. Приредила Драгана Бедов.
Вишеград: Андрићев институт, 2017, 111-128. Штампано.
УДК 821.134.2(72).09 Пониатовска Е.
ISBN 978-99976-21-14-6
COBISS.RS-ID
- „Хиспаноамеричка култура у настави на српском језику―, у: Култура и/или

наука: Међународна научна конференција CLIMB, Београд, 1-3. јуни 2017.
Уредници Александра Вранеш, Љиљана Марковић. Београд: Филолошки
факултет, 2017, 47-61. Штампано.
811.134.2(091)
https://doi.org/10.18485/clmb.2017.5.1.ch4
ISBN 978-86-6153-493-5
- ―El cóndor pasa: Mario Vargas Llosa y el papel social del escritor‖. Las Américas:
Cambios globales y responsabilidades: Conferencia internacional, Pécs, 10-12 de
mayo de 2016. Iberoamericana Quinqueecclesiensis, 15. Ferenc Fischer, Domingo
Lilón, Tamás Z. Kiss, Máté Deák (eds.). Pécs: Universidad de Pécs, Centro
Iberoamericano, 2017, 76-87. Impreso.
ISSN-1785-7716
- Dickov, Vesna Z., i Ksenija Vulović, „Kritiĉki odjek knjiņevnog stvaralańtva Marija
Vargasa Ljose na srpskom jeziku―, u: Knjiţevni plamen Marija Vargasa Ljose:
meĊunarodni tematski zbornik, priredili Aleksandar Jerkov i Ksenija Vulović.
Beograd: Kosmos izdavańtvo, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković―;
Podgorica: Nova knjiga, 2017, 120-142. Ńtampano.
ISBN 978-86-6369-173-5 (KI)
- „Буенос Ајрес у поезији Хорхеа Луиса Борхеса: Буеносајреска трилогија (1923-

1929)―, у: Сан о граду: зборник радова. Уредник Александра Вранеш.
Вишеград: Андрићев институт, 2018, 369-388. Штампано.
821.134(82).09 Борхес Л.Х.
https://doi.org/10.18485/ai_san_o_gradu.2018.ch15
ISBN 978-99976-21-27-6
COBISS.RS-ID 7460888
3. Скупови:
- Segunda conferencia nacional: Estudios hispánicos serbios y retos de la
contemporaneidad, Belgrado, Facultad de Filología, 21-22 septiembre 2018. (―Una
mirada a las religiones precolombinas: desde el punto de vista de los lectores
serbios‖)
154
- Дискурс победе у књижевности. Вишеград, Андрићев институт, 9-11. новембра
2018. („Дискурс победе у хиспаноамеричкој књижевности колонијалног доба:
Писма-извештаји Ернана Кортеса―)
4. Промоције:
- Видаковић-Петров, Кринка. Хоризонт Хиспанија. Београд: Чигоја штампа,
2017. (Шпански културни центар Сервантес, Београд, 24.4.2018. год.)
5. Комисије
5.1 За израду мастера:
- Јована Вулић (2013/10460): „Мотив времена у приповеци ,Пут ка семенуʽ Алеха
Карпентјера и роману Сто година самоће Габријела Гарсије Маркеса ―.
(ментор, одбрана 06.7.2018. год.)
- Нина Милић (2012/10650): „Културолошки одјек хиспаноамеричког бума у

Србији―. (ментор, одбрана 28.9.2018. год.)
5.2 За преглед и оцену докторских дисертација:

Ксенија Вуловић (11055D): „Наратив љубави у романима Хулија Кортасара и
Милорада Павића―.
(ментор, одбрана 20.4.2018. год.)
6. Oдбори
Чланица Научног одбора Друге националне конференције хиспаниста која је
одржана на Филолошком факултету Универзитета у Београду 21. и 22.
септембра 2018. године.
др Јелена Филиповић, редовна професорка

А. Уз редовне активности које се тичу наставног процеса на сва три нивоа студија,
координације мастер радова и докторских дисертација, бавила сам се академско-
истраживачким радом који је резултирао већим бројем објављених радова у земљи и у
Filipović, Jelena. 2018. Moć reĉi: Ogledi iz kritiĉke sociolingvistike. 2. Dopunjeno i

prońireno izdanje. Beograd: Zaduņbina Andrejević.
Vuĉo, Julijana & Jelena Filipović (eds.) 2018. Jezici obrazovanja. Filološka istraţivanja
danas, VIII. Beograd: Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Filipović, J. 2018. A transdisciplinary approach to minority language revitalization: Judeo-
Spanish as a case study. In: D. Bunis, Ivana Vućina Simović & C. Deppner (eds.)
Caminos de leche y miel. Jubilee Volume in Honor of Michael Studemund Halévy, vol.
II Language and Literature. Barcelona: Tirocinio, pp. 116-134.
Filipović, J. 2018. Multimodalna sociolingvistiĉka narativna mreņa kao konstruktivistiĉki
pristup ĉitanju u 21. Veku: Ĉimananda Ngozi Adiĉi. U: S. Gudurić (ur.), Jezici i kulture
u vremenu i prostoru VII. Novi Sad: Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu,
str. 109-120.
Filipović, J. & A. Đordan. 2018. Terminolońka politika i planiranje u Srbiji: interdisciplinarni
pristup. Srpski Jezik, XXIII: 469-486.
155
Филиповић, Ј. 2018. Од структурализма до друштвеног конструктивизма: научна
(р)еволуција у социолингвистици, у: М. Ковачевић (ур.), Српски језик,
књижевност, уметност, књ. 1: Курс опште лингвистике, Крагујевац: ФИЛУМ,
стр. 35-50.
Филиповић, Ј. 2018. Наука о језику из перспективе теорије комплексности: теорија
језичког предводништва у историјској социолингвистици, Ј. Петковић и В.
Поломац (ур.), Српски језик: статус, систем, употреба, Крагујевац: ФИЛУМ,
стр. 653-670.
Filipović, J. 2018. Jeziĉka politika i planiranje i jeziĉko predvodnińtvo. Obrazovanje za XXI
vek. U: J. Vuĉo & J. Filipović (ur.) Jezici obrazovanja. Filološka istraţivanja danas
VIII. Beograd: Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, pp. 15-32.
Filipović J. & I. Vuĉina Simović. 2018. La visión de Andrić de la otredad: los judíos como
―comunidad imaginada‖. Bakania, 8: 97-112.
Vuĉo, J. & J. Filipović. 2018. Jezici u srpskom obrazovnom sistemu: odgovori s povodom,
U: Vuĉo, Julijana & Jelena Filipović (2018). Jezici obrazovanja. Beograd: Filolońki
fakultet Univerziteta u Beogradu., pp. 9-14.
Mićović, D., J. Filipović & L. Beko. 2018. Community interpreting in Serbia – current
situation and perspectives. In: A. Vujović, S. Ńirpagić Đokić & M. Parprić (eds.) Strani
Jezik struke i profesionalni identitet/Langauge for Specific Purposes and Professional
Identity/Langue sure Objectifs Spécifique et Identité profesionnelle. Belgrade: Teacher
Education Faculty, University of Belgrade, pp. 475-492.
Б. Учесница сам на пројекту МПНТР Динамика структура савременог српског језика,

бр. 178014
В. У оквиру сарадње Еразмус + боравила сам на наставничким мобилностима на

Департману за едукацију Универзитета у Гранади (14-18. мај, 2018.) и на Факултету
хуманистичких наука Универзитета Помпеу Фабра, Барселона (12-16. новембар,
2018.).
Г. Учествовала сам (са проф. др Јулијаном Вучо и проф. др Иваном Вучина Симовић)
на међународном пројекту Inclusion and exclusion of Muslims and Jews in South
Eastern Europe: Contributions to transdisciplinary linguistics који је фниансирала
DAAD, а чији је координатор био Хумболт Универзитет из Берлина.
Д. Била сам предавачица по позиву (пленарно излагање са проф. др Јулијаном Вучо):

Filipović, Ј & Ј. Vuĉo (University of Belgrade), Sign language in academic contexts from the
perspective of language and human rights, Third PRO-Sign2 Conference 19-20 October
2018, University of Belgrade, Serbia
Ђ. Учествовала сам на већем броју конференција у земљи и иностранству:
Vuĉo, Ј., J. Filipović,& Lj. Bajić. Migrant crisis and language education: Serbian
experiences II International Conference on New trends in foreign language teaching,
Organized by the University of Granada, the University of Algarve and the European-funded
project PETALL, in collaboration with the research unit CETAPS, the research group
"HUM-457 Didáctica de la Lengua y la Literatura" and the the Department of Didactics of
156
Language and Literature (UGR). 17-18 May, 2018, Faculty of Education
Sciences, University of Granada, Spain.
Филиповић, Ј. Значај језичке подршке за образовну интеграцију деце миграната у

Србији. Међународни научни скуп Српски као страни језик у теорији и пракси IV.
Београд, 26-28. 10. 2018.
Filipović Ј. &, Ј. Vuĉo, Multimodalni transdisciplinarni pristup oĉuvanju kulturnog nasleĊa:

virtualni jeziĉki i kulturni pejzaņi, Међународна конференција,
Jезици и културе увремену и простору 8, 17. новембар 2018.
Filipović, J. & I. Vuĉina Simović. La presencia de los sefardíes en los paisajes culturales de
Belgrado. Estudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad. Beograd, 20-22. 09.
2018.
Вучо, Ј. & Ј. Филиповић. Српски као страни језик окружења и образовања. XIII
Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност. Крагујевац, 26-27. 10.
2018.
E. Радила сам као као консултанткиња МПНТР за нострификацију академских

диплома из иностранства (на свим нивоима студија).
Ж. Била сам рецензетнкиња у следећим издањима:
1. International Journal of Qualitative Research in Education, USA

2. American Journal of Educational Research, USA
3. Strani jezici, Hrvatska
4. Suvremena lingvistika, Hrvatska
5. Наслеђе
6. Филолошки преглед
7. Зборник института за педагошка истраживања
8. Комуникација и Култура
9. Живи језици
10. Рецензије већег броја монографских издања
З. Обављала сам активности у надлежности прокеканице за науку Филолошког

факултета.
И. Обављала сам редовне активности као чланица Одбора за образовање и Одбора за

проучавање живота и обичаја Рома Српске академије наука и уметности.
др Владимир Карановић, доцент

Одржавање наставе и консултација, координација предмета:
- Увод у студије пикареске
157
- Шпанска књижевност 7
- Шпанска књижевност 8
- Књижевност шпанског реализма – тумачење текстова
- Жена у шпанској књижевности реализма
Извођење наставе на другим универзитетима у земљи и(ли) иностранству:

― У летњем семестру школске 2017/2018. године доцент Карановић је био ангажован
за извођење наставе и испита из предмета Шпанска књижевност барока: позориште на
основним студијама на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у
Крагујевцу.
― Април 2018. године: гостујући професор на Катедри за хиспанистику Факултета за
друштвене и хуманистичке науке Католичког Универзитета Петер Пазмањи у
Будимпешти (Мађарска).
Учешће на конгресима и научним скуповима:

― Друга национална конференција Студије хиспанистике у Србији и изазови
савременог доба, одржана на Филолошком факултету у Београду 20-22. септембра
2018. године. Представљен рад: El idealismo estético en los textos crítico-literarios de
Leopoldo Alas Clarín: una mirada crítica a la obra de Emilia Pardo Bazán.
― VIII Coloquio de la Sociedad de Literatura Española del Siglo XIX: ―El pensamiento y la
literatura del siglo XIX desde los siglos XX y XXI‖, celebrado del 7 al 9 de noviembre de
2018 en la Universidad de Barcelona, España. Представљен рад: Vicente Blasco Ibáñez y
Serbia: historia de una recepción ideológica y de un amor palpitante.
Координација програма размене и учешће у пројектима:

― У 2018. години доцент Карановић је координирао размену наставног особља и
студената (март-јун) Катедре за иберијске студије Филолошког факултета у Београду
за Регионалну мрежу хиспаниста Централне Европе (Red de hispanistas de Europa
Central) у оквиру програма размене CEEPUS (Central European Exchange Program for
University Studies).
Објављене монографије/приручници:
― Владимир Карановић, Шпанска књижевност реализма, Београд: Филолошки
факултет, 2018. ISBN: 978-86-6153-499-7
Објављени радови:
― Vladimir Karanović, «La novela picaresca española y la enseñanza de literatura: el caso
de los estudios filológicos en las universidades serbias», in: El español por el mundo,
revista de la AEPE, Número 1, 2018, pp. 145-154. ISSN: 2605-1052
Чланство у уређивачким одборима часописа:

― Уређивање и припрема актуелног броја часописа BEOIBERÍSTICA (Revista de
Estudios Ibéricos, Latinoamericanos y Comparativos), Београд, Катедра за иберијске
студије, Универзитет у Београду. ISSN: 2560-4163 Online;
― Припрема актуелног броја часописа COLINDANCIAS (Revista de la Red de
Hispanistas de Europa Central), Темишвар, Факултет за филозофију и књижевност.
ISSN: 2067-9092;
Рецензије:
158
― Рецензија радова за часописе:
Наслеђе (Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу);
Комуникација и култура online (ФОКУС – Форум за интеркултурну комуникацију
Филолошки факултет, Универзитет у Београду);
Colindancias – Revista de la Red de hispanistas de Europa Central (Западни
Универзитет у Темишвару).
Рецензент превода:
― Висенте Бласко Ибањес, Оријент, превод са шпанског, белешке и поговор Мирјана
Секулић, Београд: Партенон, Bibliotheca Hispania, II/5.
― Бенито Перес Галдос, Златна фонтана, превод са шпанског, белешке и поговор
Снежана Јовановић, Београд: Партенон, Bibliotheca Hispania, II/6.
― Шпанска народна лирика (XI-XVII век), превод са мосарапског, галисијско-
португалског, каталонског и кастиљанског, белешке и поговор Жељко Донић, Београд:
Партенон, Bibliotheca Hispania, II/7.
Рецензент у процесу признавања високошколских диплома и студијских

програма:
― Рецензент у поступку признавања страних високошколских исправа при ЕНИК-
НАРИК центру Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.
Чланство у организационим/научним одборима конференција:

― Члан Организационог одбора Друге националне конференције српских хиспаниста:
Хиспанске студије и изазови савремености, одржане на Филолошком факултету у
Београду 20-22. септембра 2018. године.
Учешће у комисијама за избор наставника/сарадника:

― Избор једног наставника у звању доцента за ужу научну област Хиспанске
књижевности и култура на Одсеку за филологију Филолошко-уметничког факултета
Универзитета у Крагујевцу; изабрани кандидат: др Мирјана Секулић;
― Избор једног наставника у звању доцента за ужу научну област Романистика -
Хиспанске књижевности и култура на Одсеку за романистику Филозофског факултета
Универзитета у Новом Саду; изабрани кандидат: др Бојана Ковачевић Петровић;
― Избор једног наставника у звању доцента за ужу научну област Шпанска и
хиспаноамеричка књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани;
изабрани кандидат: др Алехандро Родригес Дијас дел Реал;
― Избор једног наставника у звању доцента за ужу научну област Хиспанске
књижевности и култура на Одсеку за филологију Филолошко-уметничког факултета
Универзитета у Крагујевцу; изабрани кандидат: др Јелица Вељовић;
Менторство на мастер студијама:

― Ментор при изради мастер рада кандидаткиње Иконије Дабижљевић, на тему Сукоб
традиционалзма и феминизма у критичким текстовима Емилије Пардо Басан,
Консепсјон Аренал, Хуана Валере и Леополда Аласа.
― Ментор при изради мастер рада кандидаткиње Биљане Скопљак, на тему Етика и
естетика у трилогији „Страшне комедије― Рамона Марије дел Ваље-Инклана.
― Ментор при изради мастер рада кандидаткиње Љубице Јовановић, на тему Пикарке
и терор мизогиније: слика жене у шпанским пикарским романима.
159
Учешће у комисијама за одобрење теме за израду докторске дисертације:
― „Проблем комуникације у делима Ернеста Сабата― (кандидаткиња Ана Чановић),
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
Учешће у комисијама за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације:

― „Хумани и постхумани идентитет јунака у романима Хуана Гојтисола―
(кандидаткиња Јелица Вељовић, менторка доц. др Мирјана Секулић), Крагујевац:
Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу;
― „Рецепција шпанске поезије на српском говорном подручју― (кандидат Жељко
Донић, менторка проф. др Јасна Стојановић), Београд: Филолошки факултет
др Луиза Валожић
1. Наставни рад
1. а. Предмети из којих изводи наставу – Основне академске студије
1. Савремени шпански језик Г-5
1. б. Предмети из којих изводи наставу – Мастер студије
(почетак ангажовања, зимски семестар 2018/2019, Мастер програм КСАП/MCIT)
1. Увод у консекутивно превођење 1 (шпански језик)
2. Превод политичких и економских текстова (шпански језик)
2. Научноистраживачки рад
2. а. Објављени радови
Валожић, Луиза. Шпанско-српски српско-шпански речник. Завод за уџбенике.
Београд. 2018.
Валожић Луиза. "Cambio de código y uso de otras lenguas por parte de los alumnos
en clase de español L2". Beoiberística. 1. 2017. 165-167.
2. б. Учешће на научним скуповима

Национална конференција: Segunda conferencia nacional de hispanistas serbios.
Estudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad одржана на Филолошком
факултету Универзитета у Београду од 20. до 22. септембра 2018. године, са
рефератом: ―Análisis comparativo de anuncios de cerveza en España y Serbia‖.
3. Остале професионалне активности

1. Омогућење у академоској години 2017/2018, обављања 60 часова хоспитовања за
предмет Методичка пракса – хоспитовање студентима Филолошког факултета
Унивезитета у Београду.
2. Лекторка за шпански језик за научни часопис Beoiberística Катедре за Иберијске
студије Филолошког факултета у Београду.
3. Лекторка за шпански језик на Републичком такмичењу из шпанског језика за
основне у средење школе 2018. године.
4. Предавач на Припремном курсу за пријемни испит за Мастер студије
Конференцијско, стручно и аудио-визуелно превођење (КСАП/MCIT), мај-јул 2018.
године.
160
5. Испитивач и припрема пријемног испита за Пријемни испит за Мастер студије
Конференцијско, стручно и аудио-визуелно превођење (КСАП/MCIT), октобар 2018.
године.
др Ана Јовановић, ванредна професорка

Настава
 Савремени шпански језик Г3 (ОАС)
 Примењена лингвистика и настава шпанског језика 1 (ОАС)
 Примењена лингвистика и настава шпанског језика 2 (ОАС)
 Специјалне теме из примењене лингвистике (МАС)
 Методичка пракса – хоспитовање (шпански језик) (МАС)
Уређивање тематске монографије

 Филолошка истраживања данас, том IX: Рано и почетно учење страних језика у
формалном образовању. Главни уредник Јулијана Вучо, уреднице Ана Јовановић,
Катарина Завишин и Љиљана Ђурић, (у штампи). ISBN 978-86-6153-533-8
Пoглaвља у научним књигама, рaд у тeмaтскoм збoрнику

 Вучина Симовић, Ивана и Ана Јовановић. 2018. Употреба глаголских облика у
нарацији једнојезичне и двојезичне деце на српском језику. У: Српски језик,
статус, употреба. Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу, Јелена Петковић и
Владимир Поломац (ур.), 715–732. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
ISBN 978-86-80796-27-7, УДК 811.163.41'242'367.625-051.2
 Јовановић, Ана, Катарина Завишин и Љиљана Ђурић. (у штампи) Рано учење
страних језика у формалном образовању Србије: историјски осврт и изазови
савремене наставе. У: Филолошка истраживања данас IX: Рано и почетно учење
страних језика у формалном образовању, ур. Ана Јовановић, Катарина Завишин и
Љиљана Ђурић. Београд: Филолошки факултет. ISBN 978-86-6153-533-8
Рад у међународном часопису

 Jovanović, Ana. 2018. ¿Estandarizar lo diferente? El papel de los estándares de la
competencia intercultural en la educación formal. Verba hispánica, 26, 249–265. ISSN
0353-9660 DOI: 10.4312/vh.26.1.249-265
Учешће у научним пројектима

 Сарадник нa прojeкту 178014 „Динамика структура савременог српског језика―,
који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије. Руководилац пројекта Милош Ковачевић.
 Сарадник на међународном пројекту Trans-Atlantic and Pacific Project TAPP.
Носиоци пројекта Филолошки факултет Универзитета у Београду и Државни
универзитет Северне Дакоте (North Dakota State University).
Излагање на научним скуповима

161
 Горана Зечевић Крнета; Ана Јовановић; Маја Андријевић; An analysis of elements of
intercultural communicative competence in the manuals for learning Serbian as L2. Рад
представљен на Десетом међународном интердисциплинарном симпозијуму
Сусрет култура, који организује Филозофски факултет Универзитета у Новом
Саду. Нови Сад, 30. новембар 2018.
 Ана Јовановић; Ивана Вучина Симовић; Ко-конструкција наратива на српском као
наследном језику код деце раног узраста. Рад представљен на међународном
научном скупу Српски као страни језик у теорији и пракси IV, коју организује
Филолошки факултет у Београду. Београд, 27. октобар 2018.
 Ана Јовановић; Ивана Вучина Симовић; Причаћу вам причу: наративна структура
у приповедању на српском језику код једнојезичне и двојезичне деце. Рад
представљен на 13. међународној конференцији Српски језик, књижевност,
уметност, коју организује Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.
Крагујевац, 26. октобар 2018.
 Ана Јовановић; Estándares de la competencia intercultural en el segundo ciclo de la
educación primaria: objetivos y realidad. Рад представљен на Другој националној
конференцији хиспанистике Estudios hispánicos serbios y retos de la
contemporaneidad, коју организује Филолошки факултет у Београду. Београд, 20-22.
септембар 2018.
Гостовања и настава по уговору

 Гостујући наставник на Универзитету у Љубљани, у оквиру програма Ерасмус+,
Кључна акција 1 – Кредитна мобилност, Универзитет у Београду и Универзитет у
Љубљани, децембар 2018.
 Гостујући наставник на Универзитету у Гранади, у оквиру програма Ерасмус+,
Кључна акција 1 – Кредитна мобилност, Универзитет у Београду и Универзитет у
Гранади, април 2018.
 Пленарно излагање на тему Окружење за учење у оквиру Недеље страних језика
коју је организовала Фондација Темпус од 1. до 4. октобра 2018. Београд, 01.
октобар 2018.
 Наставник по уговору на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у
Крагујевцу; предмет Усвајање српског као страног језика (ДАС).
 Гостујући предавач у Истраживачкој станици Петница.
Менторство у изради докторских дисертација

 Милена Видосављевић, Улога наставника у примени и развоју мултимодалног
учења у настави страних језика, тема одобрена 30.05.2018.
Менторство у изради магистарских теза

 Катарина Крунић, Мотивација током усвајања страног језика и мотивационе
стратегије учења, 28.09.2018.
 Јована Варничић, Феномен заборављања шпанског језика након завршетка
формалног образовања, 28.09.2018.
 Александра Тешић, Избор и мотивација за учење шпанског као главног језика
студија на факултету, 05.07.2018.
162
 Александра Јузбашић, Утицај особина личности и стилова учења на реализацију
наставних активности на часу шпанског језика, 05.07.2018.
 Анђела Гашић, Динамика између студената шпанског као матерњег, страног и
наследног језика, 05.07.2018.
 Бојана Судар, Развој вишеструких интелигенција кроз наставу шпанског језика,
22.02.2018.
 Лука Живковић, Усвајање социолингвистичке компетенције при учењу страног
језика: квалитативно истраживање, 22.02.2018.
Учешће у комисијама за избор у звање наставника и сарадника

 Комисија за избор у звање вишег лектора за ужу научну област Хиспанска
лингвистика, Филолошки факултет Универзитета у Београду; изабран Жељко
Донић.
 Комисија за избор у звање вишег лектора за ужу научну област Хиспанистика,
Филолошки факултет Универзитета у Београду; изабрана Јасмина Николић.
 Комисија за избор наставника за ужу научну област Шпански језик, Филозофски
факултет Универзитета у Косовској Митровици; изабрана Јелена Ковач.
 Комисија за избор у звање наставника за ужу стручну област Енглески језик,
Висока школа техничких струковних студија у Чачку; изабрана Весна Петровић.
Допринос академској и широј заједници

 Члан организационог одбора Друге националне конференције хиспанистике
Estudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad, коју организује
Филолошки факултет у Београду. Београд, 20-22. септембар 2018.
 Учешће у организацији Трећег семинара за студенте последипломских студија
Collaborative Learning across Continents, у сарадњи Филолошког факултета
Универзитета у Београду, Државног универзитета Северне Дакоте и Универзитета
у Сао Паолу. Београд, 10. април 2018.
 Реализација семинара за студенте последипломских студија Dialogic Editing у
сарадњи Филолошког факултета у Београду и Универзитета у Висконсину
(University of Wisconsin-Stout), октобар–децембар 2018.
 Коаутор и реализатор семинара за стално стручно усавршавање наставника страних
језика, ИКТ у настави шпанског језика, који је акредитовао Завод за унапређивање
васпитања и образовања, каталошки број 875. Факултет за медије и комуникације,
Београд, 24.11.2018.
 Организација и реализација радионица ‖Вештине усмене презентације на страном
језику‖ и ‖Вештине писане презентације на страном језику‖ у оквиру Недеље
страних језика у организацији Фондације Темпус. Београд, 3. и 4. октобар 2018.
 Учешће на пројекту Шпански језик у основним школама у сарадњи Филолошког
факултета у Београду, Удружења професора шпанског језика Србије.
Обављање консултантских послова

 Члан радне групе за припрему Предлога новог наставног плана за опште средње
образовање и васпитање и наставног програма за други разред – обавезни предмет
Први и Други страни језик. Наручилац Завод за унапређивање образовања и
васпитања
163
 Члан радне групе за припрему Предлога наставног плана и програма за први
циклус основног образовања и васпитања и наставни програм за други разред за
страни језик и други страни језик. Наручилац Завод за унапређивање образовања и
васпитања
 Члан радне групе за припрему Предлога наставног плана и програма за први
циклус основног образовања и васпитања и наставни програм за трећи разред за
страни језик и други страни језик. Наручилац Завод за унапређивање образовања и
васпитања
 Члан радне групе за припрему Предлога наставног плана за други циклус основног
образовања и васпитања и програма за страни језик и други страни језик за шести
разред. Наручилац Завод за унапређивање образовања и васпитања
 Члан радне групе за припрему Предлога наставног плана за други циклус основног
образовања и васпитања и програма за страни језик и други страни језик за седми
разред. Наручилац Завод за унапређивање образовања и васпитања
 Коаутор Обуке запослених у образовању за примену образовних стандарда у
основном и средњем образовању. Носилац пројекта Завод за вредновање квалитета
образовања и васпитања.
Рецензирање радова
 Часопис Гласник Етнографског института САНУ, број 61. (M24)
 Часопис Hispania, A journal devoted the teaching of Spanish and Portuguese, published
by the AATSP. (M23)
 Часопис Journal of Subject Didactics, Друштво предметних дидактичара Србије.
 Часопис Липар, Универзитет у Крагујевцу
 Часопис Методички видици, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
 Монографија Александре Шуваковић, Учење два страна језика у раном узрасту,
ФИЛУМ.
Усавршавање
 Обука наставног особља Workshop Corpus Linguistics, Универзитету Хумболт,
Берлин, у оквиру програма Ерасмус+, Кључна акција 1 – Кредитна мобилност,
Хумболт универзитет у Берлину и Универзитет у Beogradu, од 4. до 8. јуна 2018.
Чланство у научним и стручним асоцијацијама

– Педагошко друштво Србијe
– The American Association of Teachers of Spanish and Portuguese
– Modern Language Association
– Друштво за стране језике и књижевности Србије
– Удружење професора шпанског језика Србије
др Ксенија Вуловић, асистенткиња

У току календарске 2018. године обављала сам послове асистента на предметима Увод
у хиспанистику 2, Хиспанске културе 4, Хиспаноамеричка књижевност и филм,
Хиспаноамеричка књижевност 20. века – монографски курс, Хиспаноамеричка
књижевност 1, Хиспаноамеричка књижевност 2, Хиспаноамеричка књижевност 3 и
Хиспаноамеричка књижевност 4 на основним академским студијама, и на предмету
Модернизам у хиспаноамеричкој књижевности на мастер академским студијама.
164
Докторску дисертацију под насловом „Наратив љубави у романима Хулија
Кортасара и Милорада Павића― одбранила сам 20. априла 2018. године на
Филолошком факултету Универзитета у Београду пред комисијом у саставу проф. др
Весна Дицков, ментор, проф. др Александар Јерков, др Кринка Видаковић-Петров и
проф. др Дејвид Дамрош (David Damrosch).
На међународној научној конференцији Култура универзитета и филологије
одржаној 30-31. маја 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у
Београду, учествовала сам са излагањем на тему Julio Cortázar and University [Хулио
Кортасар и универзитет].
У периоду од 18. до 20. јула 2018. године у Барселони (Шпанија) учествовала
сам на међународном научном конгресу VI Congreso Internacional de Historia y Cine:
Imágenes de las Revoluciones de 1968 (VI Међународни конгрес о историји и филму:
слике револуција 1968.), у организацији Универзитета у Барселони (Universitat de
Barcelona), Центра за међународне студије историје (Centre d'Estudis Històrics
Internacionals) и Центра за истраживања филм-историја (Centre d'Investigacions Film-
Història), са излагањем на тему Julio Cortázar y Jean-Luc Godard: una historia y dos
anticipaciones de las revoluciones de 1968 [Хулио Кортасар и Жан-Лик Годар: једна
прича и две антиципације револуција 1968.].
На Другој националној конференцији хиспаниста Србије одржаној на
Филолошком факултету Универзитета у Београду од 19. до 21. септембра 2018. године
учествовала сам са излагањем на тему La poética explícita de Julio Cortázar
[Експлицитна поетика Хулија Кортасара].
На XIII међународном научном скупу Српски језик, књижевност, уметност у
организацији Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, који је
одржан од 26. до 27. октобра 2018. године, учествовала сам са радом на тему
Кортасарове бебе: Рокамадур и Мануел.
Била сам члан комисије за одбрану мастер рада „Сукоб традиционализма и
феминизма у критичким текстовима Емилије Пардо Басан, Консепсјон Аренал, Хуана
Валере и Леополда Аласа― кандидаткиње Иконије Дабижљевић, под менторством доц.
др Владимира Карановића. Рад је одбрањен 15. јуна 2018. године на Филолошком
факултету Универзитета у Београду.
Као члан комисије учествовала сам у одбрани мастер рада „Мотив времена у
приповеци „Пут ка семену― Алеха Карпентјера и роману Сто година самоће Габријела
Гарсије Маркеса― кандидаткиње Јоване Вулић, израђеном под менторством проф. др
Весне Дицков. Рад је одбрањен 6. јула 2018. године на Филолошком факултету
Била сам члан комисије за преглед и одбрану мастер рада „Култоролошки одјек
хиспаноамеричког „бума― у Србији― кандидаткиње Нине Милић, под менторством
проф. др Весне Дицков. Рад је одбрањен 28. септембра 2018. године на Филолошком
факултету Универзитета у Београду.
Била сам рецензент научних радова објављених у 26. тому часописа Estudios
Hispánicos (E-ISSN: 2545-0980; ISSN: 2084-2546), публикацији Универзитета у
Вроцлаву (Пољска). У часопису Катедре за иберијске студије Филолошког факултета
Униврзитета у Београду, Beoiberística (ISSN: 2560-4163 Online), ангажована сам као
један од помоћника уредништва и учествовала сам у припреми другог броја часописа.
др Ивана Вучина, ванредна професорка

Настава
165
 Дијалектологија (ОАС)
Иновације у настави
 Развијање Moodle тестова, колоквијума и завршног испита на предметима
Савремени шпански језик Г-1 и Савремени шпански језик Г-2.
Учешће у научним пројектима

 Сарадник нa прojeкту 178014 Динамика структура савременог српског језика, који
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије. Руководилац пројекта: Милош Ковачевић.
 Сарадник на међународном пројекту Corpus numérique judéo-espagnols,
AMERIBER-GRIAL, Université Michael de Montagne, Bordeaux 3, Бордо
(Француска), број EA 3656, 2016-2020. Руководилац пројекта: Ана Штулић.
 Координатор и сарадник на међународном пројекту CoLABproject Corpus
Linguistics, Универзитет Хумболт, Берлин, финансиран у оквиру програма
Ерасмус+, Кључна акција 1 – Кредитна мобилност, Хумболт универзитет у
Берлину и Универзитет у Београду.
Гостовања и настава по уговору

 Наставник по уговору на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у
Крагујевцу, предмети Увод у историјску граматику шпанског језика (ОАС),
Контактна лингвистика (ДАС), Социолингвитика (ДАС).
 Гостујући наставник на Институту за славистику Факултета за проучавање језика и
књижевности (Sprach- und literaturwissenschaftliche Fakultät, Institut für Slawistik)
Хумболтовог универзитета у Берлину, Стипендија Erasmus+ за мобилност
наставног особља, Кључна акција 1 – Кредитна мобилност, 04-08.06.2018.
 Гостујући предавач на семинару: Seventh Sefardic Summerschool, Moses Mendelssohn
Akademie, Halberstadt, Instituto Cervantes Hamburg, Халберштат, 24-31.08.2018.
 Гостујући наставник на Институту за славистику Факултета за проучавање језика и
књижевности (Sprach- und literaturwissenschaftliche Fakultät, Institut für Slawistik)
Хумболтовог универзитета у Берлину, Стипендија Erasmus+ за мобилност
наставног особља, Кључна акција 1 – Кредитна мобилност, 23-27.10.2018.
 Гостујући предавач на семинару: In search of Sephardic and Ashkenazic encounters in
Sarajevo, Selma Stern Zentrum für Jüdische Studien, Berlin-Brandenburg, 25.10.2018.
Уређивање тематске монографије

 Caminos de leche y miel. Jubilee Volume in Honor of Michael Studemund-Halévy,
Volume 2 – Language and Literature, Edited by David M. Bunis, Ivana Vuĉina Simović
& Corinna Deppner, Barcelona: Tirocionio, 2018. ISBN (Vol. 2): 978-84-942925-8-3
Пoглaвља у научним књигама, рaд у тeмaтскoм збoрнику

 Vuĉina Simović, Ivana, Nomen est Omen: The sociolinguistic consequences of Sephardic
polyglotttonymia, in: Caminos de leche y miel. Jubilee Volume in Honor of Michael
Studemund-Halévy, Volume 2 – Language and Literature, David M. Bunis, Ivana Vuĉina
Simović & Corinna Deppner (eds.), Barcelona: Tirocionio, 2018, стр. 198-210.
166
 Вучина Симовић, Ивана; Ана Јовановић. 2018. Употреба глаголских облика у
нарацији једнојезичне и двојезичне деце на српском језику. У: Српски језик,
статус, употреба. Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу, Јелена Петковић и
Владимир Поломац (ур.), 715–732. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
ISBN 978-86-80796-27-7, УДК 811.163.41'242'367.625-051.2
Рад у међународном часопису

 Filipović, Jelena; Ivana Vuĉina Simović, La visión de Andrić de la otredad: Los judíos
como "comunidad imaginada, Balkania 8 (2017), 97-112. (@ ISSN 2530-9676 / ISSN
2172-5535) Напомена: објављено 08.03.2018.
Излагање на научним скуповима и радионицама

 Ивана Вучина Симовић, The Jews in Sarajevo between multilingualism and
monolingualism, The Habsburg Legacy of Multilingualism: Perspectives from
Borderlands and Border Communities in South-Eastern Europe. Association for
Borderlands Studies (ABS) 2nd World Conference 2018. Border-Making and its
Consequences: Interpreting Evidence from the ―Post-Colonial‖ and ―Post-Imperial‖ 20th
Century, University of Vienna, Central European University Budapest, Будимпешта, 10-
14.07.2018. (Међународна конференција)
 Ивана Вучина Симовић, The Sephardim in multilingual Belgrade, XIth Congress of the
EAJS: Searching for Roots of Jewish Traditions; Southeastern European Jewish History
and Culture: Judeo-Spanish in Multilingual Societies, European Association of Jewish
Studies (EAJS), Fundacja Alef, Institute of Jewish Studies Jagiellonian University in
Krakóv, Краков, 15-19.07.2018. (Међународна конференција)
 Ивана Вучина Симовић, Haim S. Davicho: Entre judaísmo familiar y patriotismo
serbio, Seventh Sefardic Summerschool, Moses Mendelssohn Akademie, Halberstadt,
Instituto Cervantes Hamburg, Халберштат, 30.08.2018. (Међународна семинар)
 Ивана Вучина Симовић, Sephardic landscapes in Belgrade, Workshop ―Discursive
inclusion and exclusion of Jews in the Balkans‖, Network for Competencies in the
Liberal Arts on the Balkans (CoLABnet) Институт за славистику Факултета за
проучавање језика и књижевности (Sprach- und literaturwissenschaftliche Fakultät,
Institut für Slawistik), Хумболтов универзитет у Берлину, Сарајево, 03-05.09.2018.
(Међународна радионица)
 Ивана Вучина Симовић, El papel de los investigadores del judeoespañol en la variación
de sus denominaciones en la época moderna, Segunda conferencia nacional. Estudios
hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad, Катедра за иберијске студије,
Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 21-22.09.2018.
(Национална конференција)
 Filipović, Jelena; Ivana Vuĉina Simović, La presencia de los sefardíes en los paisajes
culturales de Belgrado Segunda conferencia nacional. Estudios hispánicos serbios y retos
de la contemporaneidad, Катедра за иберијске студије, Филолошки факултет
Универзитета у Београду, Институт Сервантес, Београд, 21-22.09.2018.
(Национална конференција)
 Ивана Вучина Симовић, Remembering the Jewish quarter in Belgrade in
post-Holocaust Jewish press, Memory in Post-Conflict Societies in Central and Southeast
Europe, Humboldt University, Берлин, 23-25.10.2018. (Међународна конференција)
167
 Ивана Вучина Симовић, In search of Sephardic and Ashkenazic encounters in Sarajevo,
Selma Stern Zentrum für Jüdische Studien Berlin-Brandenburg.
 Ана Јовановић; Ивана Вучина Симовић, Причаћу вам причу: наративна структура у
приповедању на српском језику код једнојезичне и вишејезичне деце, XIII
међународни научни скуп. Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-
уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 26-27.10.2018.
(Међународна конференција)
 Ана Јовановић; Ивана Вучина Симовић; Ко-конструкција наратива на српском као
наследном језику код деце раног узраста. Српски као страни језик у теорији и
пракси IV, коју организује Филолошки факултет у Београду. Београд, 27. октобар
2018. (Међународна конференција)
Учешће у комисијама за одбрану мастер радова

 Бојана Судар, Развој вишеструких интелигенција кроз наставу шпанског језика,
22.02.2018.
 Лука Живковић, Усвајање социолингвистичке компетенције при учењу страног
језика: квалитативно истраживање, 22.02.2018.
 Катарина Крунић, Мотивација током усвајања страног језика и мотивационе
стратегије учења, 28.09.2018.
 Јована Варничић, Феномен заборављања шпанског језика након завршетка
формалног образовања, 28.09.2018.
Менторство у изради докторских дисертација
 Неда Понс, Етнојезички идентитет сефардске заједнице на интернету,
Филолошки факултет у Београду, тема одобрена 23.03.2018.
Учешће у комисијама за одобрење теме за израду докторске дисертације

 Неда Понс, Етнојезички идентитет сефардске заједнице на интернету, Филолошки
факултет у Београду, 13.03.2018.
Учешће у комисијама за преглед и оцену докторских дисертација

 Младен Ћирић, Језичке идеологије у женској бразилској дијаспори у Србији:
интердисциплинарна перспектива, Филолошки факултет у Београду, 27.04.2018.
Учешће у комисијама за одбрану докторских дисертација

 Ивана Ковач Барет, Урбана социолингвистика: стратегије учтивости у усменој
интеракцији урбане популације града Санта Доминга, Доминиканска република,
Филолошки факултет у Београду, 09.05.2018.
 Младен Ћирић, Језичке идеологије у женској бразилској дијаспори у Србији:
интердисциплинарна перспектива, Филолошки факултет у Београду, 12.09.2018.
Рецензирање радова
 Часопис Гласник Етнографског института САНУ (УДК 39(05); ISSN 0350-0861;
@ISSN 2334-8259). (M24)
168
 Часопис Beoiberística: Revista de Estudios Ibéricos, Latinoamericanos y Comparativos
(@ISSN: 2560-4163), Филолошки факултет у Београду
 Часопис Balkania, Casa Mediterráneo (@ ISSN 2530-9676 / ISSN 2172-5535)
 Тематски зборник: Варади, Тибор; Биљана Сикимић (ур.), Очување, заштита и
перспективе ромског језика у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног
20-21. октобра 2016, Београд: Српска академија наука и уметности (Научни
скупови; том 175 / Српска академија наука и уметности. Одељење друштвених
наука; књ. 40), 2018.
Усавршавање
 Workshop CoLABproject Corpus Linguistics, Универзитет Хумболт, Берлин, у оквиру
програма Ерасмус+, Кључна акција 1 – Кредитна мобилност, Хумболт универзитет
у Берлину и Универзитет у Београду, Берлин, 04-08.06.2018.
 Workshop Training in Corpus Linguistics: Creating Spoken Corpora, Филолошки
факултет Универзитета у Београду, Београд, у оквиру програма Ерасмус+, Кључна
акција 1 – Кредитна мобилност, Хумболт универзитет у Берлину и Универзитет у
Београду, Београд, 10-13.12.2018.
Чланство у научним и стручним асоцијацијама

 Еuropean Association for Jewish Studies (EAJS)
 World Union of Jewish Studies (WUJS)
169
КАТЕДРА ЗА ГЕРМАНИСТИКУ
Настава на катедри за германистику се 2018. г. одвијала редовно, уобичајеном

динамиком, без обзира на бројне изазове – ненајављено је дао отказ Ј. Красни, М.
Матић је и даље са супругом у иностранству и Д. Глишовић је отишао у пензију. У
току је конкурс за једног лектора на то радно место.Успешно су одржани и сви
предвиђени испитни рокови.
Ка највећи успех у раду катедре се за 2018. год. може навести успешан рад у оквиру
партнерство са Слободним универзитетом у Берлину, које финансира ДААД и које је
предвиђено у три етапе од по 3 године, тј. у трајанју од 9 година. То партнерство нам
омогућује размену професопра и студената, организованје конференција, планиранје
курикулума, заједничке публикације и сл. Оно без сумње у великој мери доприносии
видљивости наших актвиности на међународном плану као и нашем даљем усешном
развоју, у сваком погледу. На размену у Берлин су отишли проф. др Анете Ђуровић,
доц. Др Александра Лазић-Гавриловић и ма Јулиа Поповић. У оквиру уговорене
сарадње у оквиру ЦЕЕПУС-ТРАНС-а остварена је размена професора, овде у Београду
је боравила доц. Др петра Жагар-Шоштарић из Ријеке, а проф. др Анете Ђуровиђ је
гостовала у Дубровнику.
На Катедри предавања су одржали проф. др Алмут Хиле и проф. др Бритнахер са
Слободног Универзитета у Берлину и доц. др Јелена Кнежевић са Универзитета Црне
Горе.
Овај извештај садржи три пододдељка, (1) Извештај о раду Групе за немачки језик и
књижевност (17), (2) Извештај о раду Групе за скандинавистику (18), и (3) Извештај
о раду групе за недерландистику (37).
(1) ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРУПЕ ЗА НЕМАЧКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Унапређења
2018:
- Нема
Објављени радови, монографије, приређене публикације:
проф.др Анете Ђуровић:

 Ђуровић, Анете: завршен рукопис за књигу из транслатологије који је предат и
налази се у процедури штампања (336 страна).
проф. др Оливера Дурбаба:
 Нема података у назначеном року)
170
. проф. др Јелена Костић-Томовић:
Научни чланци
• Срдић, С., Костић-Томовић, Ј. & Ивановић, Б. 2018. Фразеолошки елементи у
савременим рекламним слоганима на немачком језику. У Комуникација и
култура 9.
• Tomović, N., Bilandņija, S. & Kostić-Tomović, J. 2018. Lexicographic Competence of
Foreign Language Students. У Комуникација и култура 9.
Уџбеници немачког језика

• Костић-Томовић, Ј., Можек Д. & Чеклић, Н. 2018. Sprachpuzzle Deutsch. Њемачки
језик за 6. разред основне школе. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и
наставна средства.
језик за 6. разред основне школе. Радна свеска. Источно Ново Сарајево: Завод за
уџбенике и наставна средства.
језик за 6. разред основне школе. Приручник за наставнике. Источно Ново
Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Предговори књижевним публикацијама

• Костић-Томовић, Ј. 2018. Суд је свуд око нас. Франц Кафка и његов процес. У
Кафка, Ф. Процес. Превела Вида Жупански Печник. Београд: Лагуна, стр. 9–34.
Обимнији књижевни преводи

• Јелинек, Е. 2018. Сенка (Еуридика говори). Превела с немачког и адаптирала
Јелена Костић Томовић. Београд: Радни сто.
ванр. проф. др Бранислав Ивановић:

 . a) Нема публикација у назнеченом периоду.
ванр.проф. др Миодраг Вукчевић

a) Vukĉević, M. M. (2018): The perception of a state of Insecurity in literature on
global occurrences. Gehen, Ging, Gegangen vs. Die Flucht. Istanbul University
Press: Alman Dili ve Edebiyatı Dergisi – Studien zur deutschen Sprache und
Literatur, 40(2), https://doi.org/10.26650/sdsl2018-0001.
b) Вукчевић, М. М. (2018): Не знам и не осећам. О Istoĉnom diwanu Џевада
Карахасана и Гетеовом Западно-источном дивану. Књижевна историја
50/164, Београд: Институт за књижевност и уметност, 247-251. УДК
821.163.4.09-31 Карахасан Џ. 821.112.2.09-1 Гете Ј. В.
c) Вукчевић, М. M. (2018): Иронија стереотипа: како је веровање Грегора
Федуна надвладало његову природу. Емир Кустурица, Александра Вранеш
(Ур.): Иво Андрић у нашем времену. Вишеград : Андрићев институт, 221-
239. doi.org/10.18485/ai_andric.2018.ch13
d) Vukĉević, M. M. (2018): Kultura sećanja u savladavanju prońlosti i izgradnji
identiteta. Da li je tom prilikom maniĉna depresija neminovna? Munir Mujić
171
(Ur.): Sarajevski filolońki susreti 4: Zbornik radova (knj. 2). Sarajevo: Bosansko
filolońko druńtvo. 375-389. UDK 821.112.2.09-32 Witzel F.
e) Вукчевић, М. M. (2017): Облици сећања у ‗Војницима Саламине‘ Хавијера
Серкаса. Весна Дицков (Ур.): Идентитет, мобилност и перспективе у
студијама књижевности и културе: монографија поводом 45-годишњице
Групе за шпански језик и хиспанске књижевности на Филолошком
факултету Универзитета у Београду. Београд: Универзитет у Београду,
Филолошки факултет; Кјети; Пескара: Универзитет „Габријеле
Д‘анунцио―. 357-379. UDK 821.134.2.09; 930.1:316.7;
doi.org/10.18485/imp.2017.ch.15.
Учешћа на конференцијама/излагања/трибиине
проф. др Анете Ђуровић:

 Предаваењ на годишњој конференцији летње академије ТРАНС у јулу 2018.
год. у Дубровнику. Abtönungspartikeln in Serbischen und im ´Deutschen.
 Воркшоп за студнете на 6. Летњој транслатолошкој академији у Дубровнику на
тему: Терминологија Европске уније у српској штампи.
 Воркшоп на Слободном универзитету у Берлину на тему. Von der
Vebdependenzgrammatik zum Audiovisuellen Übersetzen. Oktobar 2018. godine
проф. др Оливера Дурбаба:
 Нема података у назначеном пероиду.
проф. др Јелена Костић-Томовић:
 Организација јавних културно-образовних манифестација
 Циклус трибина о савременој немачкој књижевности Гетеовог друштва у
Београду посвећен сећању на проф. др Мирка Кривокапића, Библиотека града
Београда – Римска дворана, Кнез Михаилова 56, Београд:
 10. 4. 2018: Поп музика и књижевност у Источној Немачкој, учесници Биљана
Пајић и Споменка Крајчевић;
 29. 5. 2018: Љубав у доба конзумеризма. Кристоф Флајшман „Капитализам као
религија‖ и Елфриде Јелинек „Еуридика, учесници Добрила Бегенишић, Ивана
Вујић, Бојана Денић и Јелена Костић-Томовић;
 19. 6. 2018: Шта да читамо овог лета? Добрим књигама против таблоидизације;
учесници: Биљана Пајић, Јована Стојановић и Дуња Шукара, водитељ
Споменка Крајчевић;

 Учешће на јавним културно-образовним манифестацијама
 Трибина о роману „Крусо‖ Луца Зајлера, Лагунин књижевни клуб, Књижара
Делфи, Краља Милана 48, Београд, 12. 2. 2018, учесници: Споменка Крајчевић,
Јелена Костић-Томовић, Биљана Пајић и Владимир Табашевић; водитељ: Јана
Степановић;
 Трибина о савременој немачкој књижевности „Сусрет с променом‖, Библиотека
„Аница Савић Ребац‖ – Полиглотско ћоше, Трг републике 2, Нови Сад, 14. 2.
2018, учесници: Јелена Костић-Томовић и Мирољуб Стојановић;
 Трибина о савременој немачкој књижевности „Источна Немачка у оку
савремених источнонемачких писаца‖, Библиотека „Аница Савић Ребац‖ –
172
Полиглотско ћоше, Трг републике 2, Нови Сад, 14. 2. 2018, учесници: Јелена
Костић-Томовић, Бојана Денић и Биљана Пајић;
 Трибина о роману „Боровица‖ Регине Шер, Дом културе Студентски Град, Клуб
Магистрала, 1. 3. 2018, учесници: Мирољуб Стојановић и Јелена Костић-
Томовић; водитељ: Тамара Митровић;
 Промоција романа „Крусо‖ Луца Зајлера, Градска библиотека Панчево,
Немањина 1, Панчево, 19. 3. 2018, учесници: Бојана Денић, Биљана Пајић и
Јелена Костић-Томовић; водитељ: Вуле Журић;
 Представљање другог и трећег тома антологије „Савремена немачка драма
1945–2008‖, Библиотека „Аница Савић Ребац‖ – Полиглотско ћоше, Трг
републике 2, Нови Сад, 15. 5. 2018, учесници: Николина Зобеница, Јелена
Костић-Томовић, Бојана Денић и Драгана Ковачевић;
 Промоција антологије „Савремена немачка драма 1945–2008‖, Градска
библиотека и читаоница Котор, Стари град Котор – Пјаца од кина, 23. 5. 2018,
учесници: Јелена Кнежевић, Јелена Костић-Томовић и Бојана Денић;
 Јавно предавање „Карфиол, лигештул и кригла. Немачко-српске језичке и
културне везе‖, Институт за стране језике, Господар Јованова 35, Београд, 8. 6.
2018;
 Јавно предавање о драми „Урнебесна тама‖ Волфрама Лоца у склопу
манифестације „Превођење у излогу – Међународни дан преводилаца‖, формат
„Стаклени преводилац‖, Гетеов институт у Београду, Кнез Михаилова 50,
Београд, у сарадњи за позориштем Атеље 212, 1. 10. 2018; предавач: Јелена
Костић-Томовић, уз учешће Бојана Денић и Биљане Пајић;
 Промоција зборника „О језику с разних аспеката‖ посвећеног проф. др Весни
Берић, Филолошки факултет у Београду, у оквиру Шестог међународно
конгреса Примењена лингвистика данас – Језик, књижевност и
интердисциплинаросност, 19. 10. 2018, учесници: проф. др Весна Половина,
доц. др Гордана Ристић и проф. др Јелена Костић-Томовић.
доц. др Бранислав Ивановић:

- ŃESTI MEĐUNARODNI KONGRES PRIMENJENE LINGVISTIKE DANAS -
JEZIK, KNJIŅEVNOST I INTERDISCIPLINARNOST
THE 6TH INTERNATIONAL CONGRESS OF APPLIED LINGUISTICS TODAY
– LANGUAGE, LITERATURE AND INTERDISCIPLINARITY
Beograd, 12 - 13. oktobar, Filolońki fakultet
Tema:
Branislav Ivanović/Sofija Bilandņija
KONTRASTIVNA ANALIZA PRETERITA U NEMAĈKOM I NORVEŃKOM
JEZIKU
проф. др Миодраг Вукчевић

a) 13th International Legal Forum FIT Task Force Legal Translation and Interpreting
Legal Translation and Interpreting in a Changing World: Technology – Outsourcing - Shifts,
Bonn, 6-8. September 2018, Gustav-Stresemann-Institut. Реферат на тему: Turns of the
173
Centuries. ―The Transkribus automated tool for recognition, transcription and translation of
handwritten historical documents: A case study.‖
b) XVI Међународни конгрес слависта, Филолошки факултет Универзитета у
Београду, 20-27. август 2018. Излагање на тему: „Не знам и не осећам. О Istoĉnom
diwanu Џевада Карахасана и Гетеовом Западно-источном дивану.―
c) V научна конференција Истраживачког центра Немачки у Средњој, Источној и
Југоисточној Европи (FZ DiMOS), Регенсбург, 27-29. септембар 2018, Универзитет у
Регенсбургу. Излагање на тему: „Erinnerungsliteratur und –Kultur zu Deutschland, den
Deutschen und dem Deutschen in Serbien.―
Гостујући предавачи/књижевници
шроф. др Хиле и проф др Бритнахер са Слободног Универзитета у Берлину
доц др Јелена Кнежевић са Универзитета Црне Горе.
доц. др Петра Жагар-Шоштарић са Универзитеа у Ријеци.
Библиотека:
Библиотека целе године ради са једним библиотекаром који ради по основу ороченог
уговора о раду и обслужује и скандинавску библиотеку. Током ове године је било
одређених набавки , библиотечки фонд увећан је са неколико књига.
174
(2) ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРУПЕ ЗА СКАНДИНАВИСТИКУ (саставио доц. др
Доријан Хајду)
UnapreĊenja:
Doc. dr Dorijan Hajdu i doc. dr Sofija Bilandņija unapreĊeni su u zvanje vanrednog

profesora, novembar 2018.
Prof. dr Dorijan Hajdu:

Monografija:
Pragmatiĉna ekvivalencija izraza sa konotativnim znaĉenjem u ńvedskom i srpskom jeziku,
Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2018.
Ĉlanci:
„Uticaj vladajućih kognitivnih kulturnih modela i vrednosti na uvredljive izraze vezane za
figuru majke u ńvedskom i italijanskom jeziku―, Komunikacija i kultura online, br. 9, god. 9,
2018, pp. 59–75 (sa Jelenom Drljević)
Predavanja, izlaganja, seminari, radionice:

- Radionica na Konferenciji prevodilaca po pozivu Saveta za kulturu Ńvedske, na temu
„Henrik Bergren: Zemlja izvan – Ńvedska u Drugom svetskom ratu, 1939–1940―, decembar
2018.
- Izlaganje na meĊunarodnoj konferenciji Primenjena lingvistika 6, na temu „Perfekat u
ńvedskom jeziku i njegovi ekvivalenti u srpskom jeziku― (sa Danijelom Babić), Beograd,
oktobar 2018.
- Predavanje na univerzitetu u Kopenhagenu, na temu „Skandinavija iz srpske
perspektive― (na engleskom jeziku), u okviru Erasmus+ programa razmene, maj 2018.
- Predavanje na univerzitetu u Kopenhagenu, na temu „Srbija izmeĊu istoka i zapada―
(na engleskom jeziku), u okviru Erasmus+ programa razmene, maj 2018.
Recenzije:
- Zbornik u ĉast prof. Branimira Ņivojinovića – „Kulturno posredovanje u nastavi
prevoĊenja na primeru ńvedskih konstrukcija s finalnim udvajanjem (svansdubblering)―
Prevodi:
- Niklas Natt och Dag: 1793 („1793.―, Samizdat B92, 2018.)
Doc. dr Zorica Kovaĉević:

Nauĉni ĉlanci:
- Kovaĉević, Z. (2017*). „Iskustva u meĊujeziĉkom i meĊukulturnom posredovanju
izmeĊu ńvedskog i srpskog jezika na primeru ńvedske rodno-neutralne liĉne zamenice HEN―.
175
U Anali filolońkog fakulteta, Knjiga XXIX, Sveska II, str. 41-50. Beograd: Filolońki fakultet.
*Objavljeno u ĉasopisu 2018.
- Kovaĉević, Z. (2018). „Kulturno posredovanje u nastavi prevoĊenja na primeru
ńvedskih konstrukcija s finalnim udvajanjem (svansdubblering)―. [Po odluci urednińtva
odobreno za objavljivanje u Zborniku u ĉast B. Ņivojinoviću, Filolońki fakultet Univerziteta
u Beogradu.]
- Kovaĉević. Z. (2018). „Semantiĉka kategorija lokalizacije prema distanci u ńvedskom
jeziku―. U O jeziku sa raznih aspekata. Primenjena lingvistika u ĉast Vesni Berić-Đukić, (Ur.
Zorka Kańić). Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu/ Filolońki fakultet Univerziteta
u Beogradu, str. 237-249. Novi Sad/ Beograd: Druńtvo za primenjenu lingvistiku.
Uĉeńća na nauĉnim i struĉnim skupovima:

Kovaĉević, Z. (2018). „Metajezik i kulturno posredovanje na primeru ńvedskih konstrukcija s
koordinacijom i pseudokoordinacijom―. VI MeĊunarodni kongres Primenjene lingvistike
danas – jezik, knjiņevnost i interdisciplinarnost, 12-13. oktobar 2018, Filolońki fakultet
Univerziteta u Beogradu.
Kovaĉević, Z. (2018). „Deskriptivni, empirijski i interdisciplinarni pristup u nastavi nauĉnog
i struĉnog prevoĊenja―. XV MeĊunarodna konferencija Prevodioci i izazovi III milenijuma,
5-6. oktobar 2018, Udruņenje nauĉnih i struĉnih prevodilaca Srbije UNSPS/ Fédération
Internationale des Traducteurs FIT/ European Legal Interpreters and Translators Association
– EULITA.
Recenzije:
Hieronymus – Journal of Translation Studies and Terminology (Filozofski fakultet
Sveuĉilińta u Zagrebu), naslov recenziranog rada „Prijelaz sa statistiĉkog na neuronski
model: usporedba strojnih prijevoda sa ńvedskoga na hrvatski jezik―, septembar 2018.
Doc. dr Danijela Babić:

Recenzije:
- Komunikacija i kultura online – „Uticaj vladajućih kognitivnih kulturnih modela na
uvredljive izraze u ńvedskom i italijanskom jeziku―
- Zbornik u ĉast prof. Branimira Ņivojinovića – „Kulturno posredovanje u nastavi
prevoĊenja na primeru ńvedskih konstrukcija s finalnim udvajanjem (svansdubblering)―
Konferencije:
„Perfekat u ńvedskom jeziku i njegovi ekvivalenti u srpskom jeziku―. Zajedniĉko izlaganje s
Dorijanom Hajduom odrņano na meĊunarodnoj konferenciji Primenjena lingvistika 6,
Beograd, oktobar 2018.
dr Natańa Ristivojević Rajković:

Radovi:
- Sredstvo kao agens u glagolskom dogaĊaju udaranja, Zbornik radova sa konferencije
Jezici i kulture u vremenu i prostoru 7, Univerzitet u Novom Sadu, str. 356-367 (u ńtampi)
176
- U koautorstvu sa prof. dr Ljiljanom Ńarić sa Univerziteta u Oslu: From Heaven to
Hell and back, Representations of Scandinavia in South Slavic Online Sources, Proceedings
of Scandinavia through Sunglasses Symposium. Spaces of Cultural Exchange between
Southern/Southeastern Europe and Nordic Countries (in press)
Konferencije:
- LIF Language in Focus 2018 u Solunu (konferencija u organizaciji Cukurova
University - Turska,the University of Sheffield International Faculty, CITY College - Grĉka,
and Southeast European Research Center – Grĉka) sa izlaganjem Three Types of Agent in
Hitting Event.
Prevodi:
„Devojĉica iz svetlucave doline― (Kreativni centar, 2018.) – studentski prevod pod
mentorstvom Natańe Ristivojević Rajković
Gostujući predavaĉi, posete i sl:
Od 26.2. do 4.3. su nam na razmeni preko Erazmusa bile Guro Nore Fløgstad i Evy Beate
Tveter sa Universitetet i Sørøst-Norge. Drņale su nastavu za studente norveńkog (2. 3. i 4.
godina), a Guro je odrņala dva predavanja za sve studente, jedno o jeziĉkim mitovima, a
drugo o gramatiĉkoj kategoriji roda u norveńkom jeziku
8.3. poseta Rolfa Fjellestada, predsednika Druńtva norveńko-srpskog prijateljstva (

Vennskapssambandet Norge – Vest-Balkan). Razgovarali smo o mogućoj saradnji na
projektu Blodveien, koji za cilj ima odrņavanje sećanja na ljude iz Jugoslavije koji su tokom
Drugog svetskog rata prebaĉeni u nemaĉke koncentracione logore u Norveńkoj.
16.4. - 22.4. na razmeni preko Erazmusa nam je bilo ĉetvoro nastavnika sa NTNU iz
Trondhajma: John Brumo, Tor Anders Åfarli, Lil Kristin Lund Kibakaya i Nils Arne Ree. LIl
Kim i Nils Arne su drņali nastavu na Savremenom norveńkom, a John i Tor predavanja za
sve studente: John o modernizmu u norveńkoj knjiņevnosti i o piscu Frode Grytten, a Tor o
jeziĉkoj situaciji u Norveńkoj i o norveńkoj sintaksi iz perspektive usvajanja stranog jezika.
19.4. Rolf Fjellestad i Jim Nyrdal iz Druńtva norveńko-srpskog prijateljstva (

Vennskapssambandet Norge – Vest-Balkan) odrņali su predavanje o projektu Blodveien i o
istorijatu nańih zatvorenika u nemaĉkim koncentracionim logoroma u Norveńkoj za vreme
Drugog svetskog rata. Predavanju su prisustvovali studenti, zaposleni i gosti iz Norveńke
(nastavnici na razmeni preko Erazmusa)
20.4. norveńka knjiņevnica Brit Bildøen je odrņala predavanje i radionicu sa studentima 2. i

3. godine
177
6.10. poseta Jensa Stoltenberga
17.10. - 20.10. Tor Einar Sæther, predavaĉ norveńkog jezika i autor knjiga i veņbanki za
norveńki jezik nivo B2-C1. Odrņao je predavanje i radionicu za studente 2. 3. i 4. godine.
10. i 11. 12. Olaf Husby sa NTNU/Trondheim - predavanje i radionica posvećeni norveńkoj
fonetici i fonologiji, kao i predavanje o norveńkim dijalektima.
178
(3.) ИЗВЕШТАЈ О АКТИВНОСТИМА НА ГРУПИ ЗА НИЗОЗЕМСКЕ СТУДИЈЕ
(саставила проф. др Јелица Новаковић-Лопушина)
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРУПЕ ЗА НИЗОЗЕМСКЕ СТУДИЈЕ У ТОКУ 2018. ГОДИНЕ

Академска 2017-2018. подједнако се одликује мањком стручних кадрова као и
претходна. То је за
последицу имало неодржавање наставе из одређеног броја предмета као и немогућност
прихватања студената са других Група заинтересованих за изборне предмете са наше
Групе. Као и
претходне године, и ове смо Деканату и Комисији за план и развој упутили дописе с
предлозима
решења нашег сад већ хроничног проблема, али одговор нисмо добили. Због тога смо у
мају 2017.
инсистирали на томе да се упркос несмањеном интересовању (преко 35
заинтересованих) макар
смањи квота за упис нових студената са 20 на 15. Тој молби Деканица је изашла у
сусрет али се
стање де факто само незнатно поправило с обзиром на 18 новоуписаних студената на
првој
години.
Настава из Холандског као изборног предмета морала је да буде отказана због
отказивања
сарадње демонстратора Невене Кукољац. Она је из материјалних разлога морала да
прихвати
стално запослење и није више могла да настави са волонтирањем.
Спољна сарадница, докторанткиња Мила Војиновић, која већ пету годину волонтира
са пуним
фондом часова, најавила је да ће у 2019. такође из финансијских разлога морати да
престане са
држањем наставе. Њен одлазак предстаљаће велики губитак за научни подмладак. Тим
пре што
једини наставник, проф. др Јелица Новаковић-Лопушина, за годину и по, тачније 2020.
одлази у
пензију.
Из наведених разлога предлажем Већу катедре за германистику као и Комисији за план
и развој
Филолошког факултета да се једно постојеће место лектора унапреди у асистентско а
отвори још
једно лекторско радно место. То би обезбедило наставак постојања Групе након
пензионисања
проф. др Јелице Новаковић-Лопушина.
Детаљнији преглед ваннаставних активности у 2018. години може се наћи на интернет
страници
Групе: http://www.nederlandistika.fil.bg.ac.rs/dogadjaji
Наведимо оне најзначајније:
- мart 2018: MeĊunarodni studentski diktat 2018
Група за недерландистику учествовала је и ове године на деветом међународном
диктату
179
низоземског језика. Студенти су имали прилику да се такмиче са студентима са 16
универзитета из
9 земаља Централне Европе.
- април 2018: Српско-холандске везе у Великом рату
У четвртак, 5. априла у књижари Мала галерија Културног центра Панчева одржаће се
вече
посвећено српско-холандским везама у Великом рату.
Том приликом биће представљана публикација „Иза бодљикаве жице― холандског
новинара
Хенрија Хаберта посвећена судбини српских ратних заробљеника који су пред крај
Првог светског
рата нашли привремено уточиште у Холандији. Ово дело објавио је Ариус – центар за
научну и
културну сарадњу земаља низоземског говорног подручја уз финансијску подршку
Амбасаде
Краљевине Холандије у Србији.
Учествују сарадници Групе за низоземске студије и преводиоци: проф. др Јелица
Новаковић
Лопушина, Бојана Будимир, Тамара Бритка, Александар Ђокановић, Мила Војиновић
- април 2018: Вече холандско-српских културних веза у Чачку
Поводом јубилеја Групе за низоземске студије при Катедри за германистику
Филолошког
факултета у Београду, а у сарадњи са Амбасадом Краљевине Холандије одржано је
вече
посвећено српско – холандским односима. Проф. др Јелица Новаковић Лопушина, шеф
Групе, и
2
њени сарадници илустровали су историјат тих односа на примеру научног рада Групе
у последњих
тридесет година, као и активности удружења Аријус, које је основано ради унапређења
културне и
научне сарадње између земаља српског и низоземског говорног подручја. На
предавању је
представљена публикација ―Иза бодљикаве жице‖, посвећена судбини српских ратних
заробљеника који су пред крај Првог светског рата нашли привремено уточиште у
Холандији.
О утицају холандске ликовне уметности на српску посведочила је изложба младог
чачанског
уметника Луке Витошевића.
Гости: проф. др Јелица Новаковић Лопушина, Бојана Будимир, Тамара Бритка,
Александар
Ђокановић и Мила Војиновић.
- април 2018: Вече холандско-српских културних веза у Чачку
Гостујућа предавања
Од 16. до 20. априла београдска недерландистика угостила је Роланда Нађа (Ronald
Nagy) са
универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти. Роланд је студентима треће и четврте године
одржао серију
180
предавања о методологији научних истраживања и раду с корпусима, а одржао је и
радионицу у
оквиру које су студенти друге године имали прилику да усаврше свој изговор.
Олга Новицкаја (Olga Novitskaja) са Католичког универзитета у Левену (кампус
Антверпен) одржаће
у уторак, 9. маја од 11.30 предавање о језику и роду.
- јул 2018: Свечани пријем у Амбасади Краљевине Белгије у Београду
Поводом завршетка академске 2017/18 године, Амбасада Краљевине Белгије у
Београду
приредила је свечани пријем за студенте недерландистике.Том приликом представљен
је и
најновији број студентског часописа Paukenslag! који можете прочитати на сајту
удружења Ариус
http://www.ariusbeograd.com/paukenslag.php
- јул 2018: Учешће студената недерландистике на летњој школи превођења у Бечу
Захваљујући програму CEEPUS и сарадњи са недерландистиком Бечког универзитета
7 студената
недерландистике похађало је летњу школу превођења у Бечу. Један од предавача на
летњој
школи била је проф. др Јелица Новаковић-Лопушина
- новембар 2018:
У уторак, 13. новембра од 11 часова у Историјском архиву града Ваљева,
представљена је
монографија проф. др Јелице Новаковић-Лопушина Ариус ван Тинховен и холандска
медицинска
мисија.
- децембар 2018: Промоција једанаестог броја часописа Еразмо
На дан када је пре сто година проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1.
децембра 2018,
у Југословенској кинотеци представљен је најновији број часописа Еразмо, посвећног
слици
Краљевине у холандским и фламанским изворима у првим годинама њеног постојања.
181
КАТЕДРА ЗА АНГЛИСТИКУ
U periodu januar – decembar 2018. objavljeno je 58 nauĉnih radova, bilo je 47 uĉeńća na

nauĉnim i struĉnim skupovima; interakcija sa studentima bila je na zavidnom nivou u
uĉionici i van nje; odbranjeno je 125 radova na master akademskim studijama i 8 doktorskih
disertacija, ńto govori o ozbiljnom angaņovanju nastavnika na razvoju nauĉnog podmlatka,
kako u svojstvu mentora, tako i u svojstvu ĉlanova komisija za ocenu teme; osmoro
nastavnika uĉestvuje u recezenziranju radova za objavljivanje, dok njih jedanaestoro
uĉestvuje u ureĊivanju ĉasopisa ili su ĉlanovi ureĊivaĉkih odbora.
Napominjem da su prof. dr Katarina Rasulić i prof. dr Ivana Trbojević, zajedno sa
UreĊivaĉkim odborom, uredili deseto izdanje ĉasopisa BELLS posvećeno nańem profesoru
Ranku Bugarskom. U pripremi je joń jedan broj ĉasopisa BELLS, koji ureĊuje prof. dr
Radojka Vukĉević. Osim toga, planiramo i posebno izdanje BELLS-a posvećeno prof. dr
Borisu Hlebecu, koje će sadrņati radove kolega koji su kod njega magistrirali, doktorirali ili
su sa njim saraĊivali u domenu nauke i nastave, a ureĊuju ga prof. dr Biljana Ćubrović i doc.
dr Nenad Tomović.
Ņelim da istaknem da je uraĊen znaĉajan rad na prevodilaĉkoj delatnosti. U toku su i
grupni projekti, dok je desetoro nastavnika odrņalo zapaņena javna predavanja. Katedra je
organizovala i gostovanja ĉetiri ugledna profesora sa stranih Univerziteta. Nastavljena je
univerzitetska saradnja (razmena studenata, nastavnogi i nenastavnog osoblja) sa dva
evropska Univerziteta (Notingem i Klugenfurt) i uspostavljena je saradnja sa univerzitetima
Banberg (Nemaĉka), Gisen (Nemaĉka), Hajdelberg (Nemaĉka) i Midlseks (Velika
Britanija). Katedra je organizovala gostovanja nekoliko istaknutih predavaĉa iz inostranstva.
Osim nastavnog osoblja, koji je svojim ozbiljnim i posvećenim pristupom radu dao znaĉajan
doprinos ugledu Katedre, pa time i Filolońkom fakultetu, veoma znaĉajan doprinos dale su i
nańe bibliotekarke, zbog ĉega na kraju ovog saņetog pregleda aktivnosti Katedre u protekloj
godini izdvajamo njihov Izveńtaj i dajemo ga i okviru ovog pregleda, kao i u okviru ńireg
pregleda svih aktivnosti koje vam ńaljemo u posebnom dokumentu.
Na kraju kalendarske 2018. godine biblioteka na Katedri za anglistiku (zakljuĉno sa
6.12.2018.) u svom fondu raspolaņe sa 42.074 monografske publikacije i 7.125 svezaka
ĉasopisa. U ovoj godini legat prof. dr Sonje Dekanić Janoski je u potpunosti obraĊen i
klasifikovan i broji 639 publikacija. Pored toga u fond biblioteke ulazi i legat prof. dr
Svetozara Ignjaĉevića sa 733 publikacije i posebna biblioteka prof. dr Ljubomira Mihailovića
steĉena otkupom, a koja broji 1049 publikacija..
U COBISS-u je do sada obraĊeno 27.427 publikacija. UraĊena je kompletna analitika 63
sveske ĉasopisa Critique, a bibliotekari ubrazano rade na lepljenju nalepnica sa bar kodovima
kako bi od septembra 2019. poĉeli sa automatizovanom cirkulacijom.
182
Bibliotekari su u toku ove godine u okviru struĉnog usavrńavanja prisustvovali kursevima
„Viki bibliotekar― i „RDA i BIBFRAME―, kao i kursu „Prelazak na katalogizaciju sa
normativnom kontrolom― u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković― u Beogradu.
U prilogu pojedinaĉni izveńtaji ĉlanova Katedre za anglistiku

Извештај o rаду Библиотеке
На крају календарске 2018. године библиотека на Катедри за англистику (закључно са

6.12.2018.) у свом фонду располаже са 42 074 монографске публикације и 7 125 свезака
часописа. У овој години легат проф. Соње Деканић Јаноски је у потпуности обрађен и
класификован и броји 639 публикација. Поред тога у фонд библиотеке улази и легат
проф. Светозара Игњачевића са 733 публикације и посебна библиотека проф.
Љубомира Михаиловића стечена откупом, а која броји 1049 публикација.
У КОБИС-у је до сада обрађено 27427 публикација. Урађена је комплетна аналитика
63 свеске часописа Critique, а библиотекари убразано раде на лепљењу налепница са
бар кодовима како би од септембра 2019. почели са аутоматизованом циркулацијом.
Библиотекари су у току ове године у оквиру стручног усавршавања присуствовали
курсевима „Вики библиотекар― и „RDA и BIBFRAME―, као и курсу „Прелазак на
каталогизацију са нормативном контролом― у Универзитетској библиотеци „Светозар
Марковић― у Београду.
dr Sergej Macura
Izlaganja na konferencijama:
1. „Saznavanje zidanog i tekstualnog Zdanja spolja: abdukcija u Imenu ruţe―,
Konferencija Jezik, knjiņevnost, teorija, Niń, 27. april 2018.
2. ―An Ironic Animal Called Man: The Futile Self-Sacrifice in The Centaur‖, 5th
Biennial John Updike Society Conference, Faculty of Philology, Belgrade, 5 June
2018.
3. „Rekonstrukcija istorijskih deńavanja kroz djeĉju lektiru: Tajanstveni plamen
kraljice Loane―, Konferencija Diskurs pobede u knjiņevnosti, Andrićgrad, 11.
novembar 2018.
4. „Nepouzdani pripovjedaĉi kod Akutagave i Kurosave: neke strukturne razlike―,
Konferencija Film i knjiņevnost, Institut za knjiņevnost i umetnost, Beograd, 29.
novembar 2018.
Struĉni seminar:
183
Uĉeńće na seminaru Understanding America in the 21st Century: Culture and Politics, u
organizaciji Salzburg Seminar American Studies Association, Salcburg, Austrija, 21–25.
septembar 2018.
Promocija knjige:
Promocija prvog srpskog izdanja romana Hladnokrvno Trumana Kapotea u izdanju IPC
Media, preveli Srbislav Jeliĉić i Ana Stefanović, Kinoteka, Beograd, 12. septembar 2018.
Publikacije
Ĉlanci
1. ―Licentious Spleen Turned into Melodramatic Technicolor: A Film Version of The
Sun Also Rises‖, Belgrade BELLS, Vol. 9, 2017, pp. 65–79.
DOI: http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/bells/2017/bells-2017-9-4.pdf.
2. ―Marvell, Andrew‖, Encyclopedia of Renaissance Philosophy Living Edition, ed.
Marco Sgarbi, Springer, 12 February 2018,
https://link.springer.com/referenceworkentry/10.1007/978-3-319-02848-4_521-1,
DOI: https://doi.org/10.1007/978-3-319-02848-4_521-1.
3. ―The Bride of Night: An Esoteric Journey in Against the Day‖, Esotericism,
Literature and Culture in Central and Eastern Europe : CEENASWE 2 (Second
Conference of Central and Eastern European Network for the Academic Study of
Western Esotericism), ed. Nemanja Radulović, Belgrade: Faculty of Philology, 2018,
pp. 259–271.
Monografija
Naracija u prozi Tomasa Pinĉona. Beograd: Ĉigoja ńtampa, 2018, 340 str.
Prevod
Hilari Mantel: „Atentat na Margaret Taĉer, 6. avgust 1983―, Bokatin Dijak br. 12, Lopare
(Republika Srpska), 2018, str. 67–89.
U pripremi:
Zbornik radova sa konferencije Canada Filmed, sa jednim autorskim ĉlankom i
prireĊivaĉkim radom
Autorski ĉlanak ―Shakespeare‘s Professions of Love through Discursive Practices in Sonnets
117–120‖, u zborniku Language and Philosophy of Emotions, Filozofski fakultet Beograd
Zbornik radova Da baštinimo veĉnost svekoliku, sa jednim autorskim ĉlankom i
prireĊivaĉkim radom
184
Prof. dr Biljana Đorić Francuski
1. MeĊunarodna konferencija The IAFOR International Conference on Education
(IICEHawaii2018), Honolulu, SAD, January 4 - 6, 2018.
2. MeĊunarodna konferencija 2018 Hawaii International Conference on Education,
Honolulu, SAD, January 4 - 7, 2018.
3. MeĊunarodna konferencija 2018 Hawaii International Conference on Arts &
Humanities, Honolulu, SAD, January 9 - 11, 2018.
4. MeĊunarodna konferencija The IAFOR Asian Conference on Education &
International Development, Kobe, Japan, March 26 – 28, 2018.
5. MeĊunarodna konferencija The IAFOR Asian Conference on Arts & Humanities,
Kobe, Japan, March 30 - April 1, 2018.
6. MeĊunarodna konferencija The Chautari Annual Conference, Kathmandu, Nepal, 22-
23 April 2018.
7. MeĊunarodna konferencija The second Annual Ireland India Institute Conference on
South Asia, Dublin City University, Ireland, 26-27 April 2018.
8. MeĊunarodna konferencija ICRTEL 2018 – International Conference on Research in
Teaching, Education & Learning, Universitat Pompeu Fabra, Barcelona, Spain, 27-28
August 2018.
9. MeĊunarodna konferencija The IAFOR Asian Conference on Education (ACE2018),
Tokyo, Japan, October 13-15, 2018.
10. MeĊunarodni nauĉni skup Srpski jezik, knjizevnost, umetnost, Filolońko-umetniĉki
fakultet u Kragujevcu, 26–27.10.2018.godine, Kragujevac, Srbija (dva izlaganja).
11. MeĊunarodna konferencija The IAFOR Conference on Heritage & the City – New
York (HCNY2018), Hofstra University, New York, USA, November 7 - 9, 2018.
12. MeĊunarodna konferencija Being and Doing Gender: Multidisciplinary Perspectives,
University of Madras, Chennai, Indija, December 6-7, 2018 (plenarno izlaganje).
Objavljeni nauĉni radovi
(napomena: pod 1. je rad koji nije ukljuĉen u izveńtaj za 2017. godinu)
1. Kulturna inteligencija kao vińedimenzionalna kompetencija koja spaja kulturu i

nauku (koautor). U: Aleksandra Vraneń i Ljiljana Marković (ur.), Kultura i/ili
nauka 5/1. Beograd: Filolońki fakultet, 2017, str. 33-46. (ISSN 2560-3426, ISBN
978-86-6153-493-5, UDK 316.72/.73, 316.32, DOI: 10.18485/climb.2017.5.1.ch3)
2. Other-languagedness in Stories by R.K. Narayan, Saadat Hassan Manto, and Ruth
Prawer Jhabvala. CLCWeb: Comparative Literature and Culture 20.1, 2018 (ISSN
1481-4374, https://doi.org/10.7771/1481-4374.3197)
3. Enhancing Foreign Language Learning through Understanding Cultures (koautor),
Proceedings of the Hawaii International Conference on Education - 16th Annual
Conference, January 4th – 7th, 2018, Honolulu, SAD, pp. 324-337 (ISSN 1541-
5880).
185
4. Representations of Nepal in Serbia (koautor), Caraivéti, Vol. I Issue 2 (January-
June 2018), pp. 11-19 (ISSN : 2456-9690).
5. Sociolinguistic Elements in Teaching British, Japanese and Serbian Cultures at
University Level (koautor), The IAFOR Hawaii Conference Series 2018
Programme & Abstract Book – International Conference on Education "Surviving
& Thriving", Nagoya: The International Academic Forum (IAFOR), 2018, p. 89
(ISSN 2433-7587).
6. Gone with the Wind: A Decline in Literary Reception Quality in Serbia (koautor),
Hawaii International Conference on Arts & Humanities - 16th Annual Conference,
January 9th – 11th, 2018, Honolulu, SAD, p. 7 (ISSN 1541-5899).
7. Cultural Adaptation of Foreign Students at Belgrade Faculty of Philology (koautor),
ACEID2018 Programme & Abstract Book: "Surviving & Thriving" – Education in
Times of Change, Nagoya: The International Academic Forum (IAFOR), 2018, p.
55 (ISSN: 2433-7544 (Online) ISSN: 2433-7587 (Print)).
8. The Silk Road: Past, Present and Future (koautor), ACAH2018 Programme &
Abstract Book: "RECENTERING: ASIAN SPACES CULTURES & IDEAS IN
THE 21ST CENTURY", Nagoya: The International Academic Forum (IAFOR),
2018, p. 55 (ISSN: 2433-7544 (Online) ISSN: 2433-7587 (Print)).
9. Teaching translation methods based on culture-specific meaning to ESL students in
higher education (koautor), CONFERENCE PROCEEDINGS ICRTEL 2018 –
International Conference on Research in Teaching, Education & Learning,
Universitat Pompeu Fabra, Barcelona, Spain, 27-28 August 2018, pp. 34-35,
PEOPLE: International Journal of Social Sciences (ISSN 2454-5899).
10. The Impact of International Cooperation between Universities on Foreign
Language Students‘ Achievements (koautor), The Asian Conference on Education
(ACE2018) Programme & Abstract Book: "Surviving & Thriving" – Education in
Times of Change, Nagoya: The International Academic Forum (IAFOR), 2018, p.
97 (ISSN: 2433-7544 (Online) ISSN: 2433-7587 (Print)).
11. Plava beba = gospodar vaseljene. Knjiga rezimea sa XIII skupa Srpski jezik,
knjizevnost, umetnost odrţanog na Filološko-umetniĉkom fakultetu u Kragujevcu
(26–27. X 2018), Kragujevac: Filolońko-umetniĉki fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, 2018, str. 20.
12. Kako se preziva ova beba? Kulturolońka analiza srpskih i britanskih prezimena
(koautor). Knjiga rezimea sa XIII skupa Srpski jezik, knjizevnost, umetnost
odrţanog na Filološko-umetniĉkom fakultetu u Kragujevcu (26–27. X 2018),
Kragujevac: Filolońko-umetniĉki fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2018, str. 83.
13. The Magic of Belgrade – a City where Heritage Meets the Modern (koautor), The
IAFOR Conference on Heritage & the City (HCNY 2018) Programme & Abstract
Book: "Urban Heritage & the Modern City", Nagoya: The International Academic
Forum (IAFOR), 2018, p. 39 (ISSN: 2433-7544 (Online) ISSN: 2433-7587 (Print)).
dr Bojana Gledić, lektor

Dana 13.07.2018. uspeńno sam odbranila doktorsku disertaciju pod naslovom „Hibridni
identitet u romanima Grejama Svifta i Hanifa Kurejńija― pred komisijom u sastavu prof. dr
Zoran Paunović, mentor, prof. dr Aleksandra Jovanović, ĉlan i doc. dr Arijana Luburić
Cvijanović, ĉlan. Steĉeno zvanje doktora nauka – filolońke nauke.
186
Proleća 2018. godine angaņovana sam kao ĉlan Katedre za potrebe izrade testova za ńkolsko
takmiĉenje iz engleskog jezika – specijalnu kategoriju, za osmi razred osnovne ńkole, na
gradskom/okruņnom i na republiĉkom nivou.
Letnjeg semestra 2018. godine uĉestvovala sam u realizaciji elektronske pripreme za

prijemni ispit iz engleskog jezika na Filolońkom fakultetu u Beogradu (vińe kategorija).
Zimskog semestra 2018. godine u svojstvu sekretara redakcije ĉasopisa BELLS koji izdaje
Katedra za anglistiku, Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, intenzivno radim na
pripremi jedanaestog broja ĉasopisa zajedno sa glavnom urednicom, prof. dr Radojkom
Vukĉević. U pomenutom broju biće objavljen i moj rad.
Tokom 2018. nastavila sam rad za izdavaĉku kući „Klett― iz Beograda. Kao rezultat bila sam
autor adaptacije za publikaciju pod naslovom Eyes Open 1 (Engleski jezik za peti razred
osnovne ńkole) – Priruĉnik za nastavnike, 2018. i struĉni konsultant za dve publikacije, Eyes
Open 1 (Engleski jezik za peti razred osnovne ńkole) – Udņbenik za petu godinu uĉenja,
2018. i Eyes Open 1 (Engleski jezik za peti razred osnovne ńkole) – Radna sveska za petu
godinu uĉenja, 2018.
Septembra 2018. uĉestvovala sam na trećoj meĊunarodnoj konferenciji CELLTTS
(Conference on English Language, Literature, Teaching and Translation Studies) pod
nazivom Living, Reading, Teaching and Translating in a World Dominated by the Culture of
War and War of Cultures odrņanoj 28. i 29. septembra 2018. godine na Filozofskom
fakultetu Univerziteta u Sarajevu, BiH, sa osvrtom na stogodińnjicu primirja u Prvom
svetskom ratu, i predstavila rad pod nazivom: ―A War of Worlds in a World at War in
Graham Swift's Novel Wish You Were Here‖.
Doc. dr Mirjana Daniĉić

Nastava i ispiti
Tokom 2018. godine obavljala sam nastavu i ispite iz sledećih predmeta:
 Prevod neknjiņevnog teksta 2 (III godina OAS)

 Prevod neknjiņevnog teksta 1 (III godina OAS)
 Translatologija (MAS – JKK)
 Uvod u konsekutivno prevoĊenje 2 – engleski (MAS – KSAP)
 Uvod u konsekutivno prevoĊenje 1 – engleski (MAS – KSAP)
Publikacija
Мирјана Даничић & Наташа Илић (2018): Збирка тестова са пријемних испита из
енглеског језика (за профил Енглески језик и књижевност). Београд: Филолошки
факултет. ISBN 978-86-6153-461-4, 102 стране + оптички диск.
Objavljeni radovi sa recenzijama (bibliografski podaci:)
187
Vujić, J, M. Daniĉić & T. Aralica. Caught in the Cross-fire: Tackling Hate Speech from the
Perspective of Language and Translation Pedagogy. Lodz Papers in Pragmatics 14.1 (2008)
Special issue on Narrating Hostility, challenging hostile narratives, 203–223. Berlin: De
Gruyter Mouton. ISSN 1898-4436. https://doi.org/10.1515/lpp-2018-0010
Даничић М. Мирјана. Неке дилеме, недоумице и изазови у настави превођења на
академском нивоу. Иновације у настави ХХХI, 2018/1. Београд: Учитељски факултет у
Београду, 141-147, UDС 81'25 81'255.2, ISSN 0352-2334. Doi:
10.5937/inovacije1801141D
Даничић Мирјана. Превођење у дигиталном добу. Climb 5/1: Culture: Language,
Literary, Translation, Library and Information Studies, Teaching Methodology and Book
History. Београд: Филолошки факултет, 2017, 171-179, UDK 004:81‘255. ISSN 2560-
3426, https://doi.org/10.18485/climb.2017.5.1ch13.
Izlaganje na meĊunarodnom skupu:
Daniĉić, M, S. Josipović i M. Abramović. More Than Half a Century of Translating Updike
in Serbia. John Updike in Serbia, 5th Biennial John Updike Society Conference, 1-5.06.2018,
Filolońki fakultet u Beogradu.
Uĉestvovanje na meĊunarodnom skupu:
22th Conference SCIC-Universities, Sharing Knowledge and Fostering Communities, 19-
20.4.2018, DG Interpretation, European Commission, Brussels.
UreĊivaĉki rad
Kao urednik rubrike Nauka o knjiņevnosti, radila sam na pripremi XV broja nauĉno-struĉnog
ĉasopisa Philologia (ISSN 1451-5342, eISSN 1820-5682), izdanje za 2017. godinu
objavljeno u martu 2018.
Ĉlanstvo u organizacionom odboru nauĉnog skupa:
John Updike in Serbia, 5th Biennial John Updike Society Conference, 1-5.06.2018, Filolońki
fakultet u Beogradu.
Ĉlanstvo u nauĉnom odboru nauĉnog skupa:
Reclaiming/Renaming Histories – The XIV International Conference on Anglo-American
Literary Studies, Faculty of Philology, Nikńić, Montenegro, 28-29 June 2018
Ostali struĉni angaţmani
 Koordinator programa studentske razmene Erazmus+ na Katedri za anglistiku (do

septembra 2018)
 Jedan od koordinatora dvogodińnjih master studija Konferencijsko, struĉno i audio-
vizuelno prevoĊenje koje se realizuju na Filolońkom fakultetu u Beogradu.
 Promocija master studija Konferencijsko, struĉno i audio-vizuelno prevoĊenje pod
nazivom Interpreting for Europe odrņana 29.3.2018.
 Institut za standardizaciju RS, ĉlan Komisije za standarde i srodna dokumenta,
Terminologija (oznaka Komisije KS A037) i ĉlan potkomiteta „Translation,
Interpreting and Related Technology―.
188
Recenziranje
 Ĉasopis za znanost o knjiņevnosti Anafora (Univerzitet u Osijeku),

 Folia linguistica et litteraria, ĉasopis za nauku o jeziku i knjiņevnosti, Univerzitet
Crne Gore
Mentorski rad (angaţovanost u formiranju nauĉnih kadrova)
 Ńest odbranjenih master radova (kandidati: Isidora Milićević, Dejan Kojić, Nina
Pivarski, Biljana Sovilj, Ivana Popov),
 Jedan odbranjen doktorski rad: Hedina Sijerĉić ―Language and Literature of Roma
Within Translation in the Western Balkans: Poetry in Self-Translation‖
 Doktorski radovi ĉija je izrada u toku:
(1) Vińnja Krstić ―Intra- and Interlingual Translation through the Prism of Linguistic Fluidity
and Literary Circulation‖
(2) Rima Taher ―In Public Service: Interpreting and Translating for Migrants and Refugees in
the Serbian Local Community‖
Ĉlanstvo u komisiji za pregled, ocenu i odbranu doktorske disertacije

Jelena AnĊelković „Terminologija menadņmenta - u prilog razvoju terminolońke i jeziĉke
politike i planiranjaˮ
Учешће у комисијама за избор у звање наставника и сарадника
 Председник једне комисије за избор лектора и једне комисије за избор вишег

лектора на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду;
 Члан комисије за избор доцента на Факултету организационих наука у
Београду;
 Председник комисије за избор сарадника на Факултету организационих наука у
Београду;
 Члан комисије за избор доцента на Војној академији у Београду.
Prof. dr Jelena Vujić, redovni profesor
 Do jula 2018. obavljala duņnost upravnika Katedre za anglistiku.
 Objavljeni radovi
Vujić, J. M. Daniĉić & T. Aralica (2018). Caught in the cross-fire: Tackling hate speech from
the perspective of language and translation pedagogy. Lodz Papers in Pragmatics, Vol. 14,
Issue 1, 203-223.
 Radovi u ńtampi
Вујић, J. Конструкционизам у настави страних језика: језичка употреба као полазно
становиште у процесима учења и подучавања језика. Иновације у настави, бр. 2018/31,
том 4, Београд: Учитељски факултет .
189
Daniĉić, M. & J. Vujić. Destinations through Migrations. In Krivokapić, M. & A. Nikĉević-
Batrićević (eds) Women Writers and their Destination(s):Influences and Comparisons,
Marginalizations and Demarginalizations. Neohelicon. Springer. ORCID 0000-0001-9152-
0877
 Uĉeńće na konferencijama
Konferencija „Jezici i kulture u vremenu i prostoru 8―, Filozofski fakultet, Univerzitet u
Novom Sadu (17.11.2018) uĉeńće sa radom „A constructionist approach to mprhological
creativity: a study of first and last name nonce-formations― u koautorstvu sa Tijanom
Rabrenović
 Uredniĉki rad
Glavni i odgovorni urednik ĉasopisa BELLS no. 9 za 2017. godinu.
 Recenzentski rad
Monografije:
Gorjanc, V. & R. Chitrakar. Jezikovna industrija in tehnologija:primer tomalĉenja.
Ljubljana: Znanstvena zaloņba Univerze v Ljubljani.
Ĉasopisi:
Folia Linguistica et Literaria, Nasledje, Inovacije u nastavi.
Rad u nastavi
- OAS - nastava i sprovoĊenje ispita na predmetima Deskriptivna gramatika 1-4
- DAS- a) nastava na kursu Pregled teorija tvorbe reĉi (zimski semestar ńk. 2018/2019)
b) nastava na kursu Sloţenice u jezicima sveta (letnji semestar ńk. 2017/2018)
- MAS- MCIT
a) uĉestvovala u aktivnostima prijemnog ispita za testiranje kandidata za MCIT (oktobar
2018).
b) nastava na predmetu Englski jezik (jezik C) u letnjem semestru 2017/2018 godine i
zimskom semestru 2018/2019. godine
Komisije za odbranu doktorskih disertacija

Milevska Vesna. Ameriĉki i britanski engleski: varijantne razlike na razliĉitim nivoima
jeziĉke strukture. (mentor: prof. dr Ivana Trbojević-Milońević)
Hedina Sijerĉić. Language and Literature of Roma Within Translation in the Western
Balkans: Poetry in Self-Translation. (mentor: doc. dr Mirjana Daniĉić).
Ĉlanstvo u komisijama za odbranu master radova
190
Popov Ivana, Populist strategies used in political discourse of election campaigns in the USA
and Serbia and tackling the transaltion of hate speech in newspapwer articles (mentor: doc.
dr Mirjana Daniĉić).
Kojić Dejan. Govor mrţnje u politiĉkom diskursu: translatološka perspektiva. (mentor: doc.
dr Mirjana Daniĉić).
Rad na obezbedivanju nauĉnog podmlatka

Mentor pri izradi doktorskih disertacija mr Irene Pantić i Marije Milojković, mastera.
(istraņivanja u toku).
Ostali struĉni angaţmani

A) Recenzent za izradu prijemnog ispita za ńkolsku 2018/2019. za bilingvalna odeljenja
u gimnazijama u Srbiji. Saradnja sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja.
B) Obavljala recenzentske poslove za akreditaciju studijskih programa iz oblasti jezika i
knjiņevnosti pri Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta pri Ministarstu nauke, prosvete i
tehnolońkog razvoja.
C) Koordinator aktivnosti oko sprovoĊenja Prijemnog ispita 2018. i ĉlan Centralne
upisne komisije na Filolońkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
D) Koordinator programa engleski za zaposlene na Filolońkom fakultetu Univerziteta u
Beogradu.
E) Koordinator i supervizor testova za opńtinsko, gradsko i republiĉko takmiĉenje iz
engleskog jezika za uĉenike osnovnih i srednjih ńkola u organizaciji Druńtva za strane jezike
Srbije.
Др Александра В. Јовановић, редовни професор
УЧЕШЋЕ У МАНИФЕСТАЦИЈAMA:
1. Конференција: EBAAS 2018. април од 4-7. априла 2018. године. у организацији
Европског британског удружења за америчке студије (EBAAS).
Место: King‘s College у Лондону, Уједнињено Краљевство,
Панел дискусија: ―Need for some genuine stimulation‖ : Revolutionary Vibes Across Genre
Borders‖.
У оквиру овог панела представљени су појединачни радови:
Др Радојка Вукчевић, Revolutionary Vibes and the American Dream

Др Александра Вукотић, Revolutionary Vibes and Film
Др Александра Јовановић, Revolutionary Vibes and Performance Art
191
2. Конференција: Жена у књижевности, књижевност о жени, 21 јун. 2018.
Место: Црногорска академија наука, ЦАНУ, у Подгорици, Црна Гора
Пленарно предавање под називом, ―Простор и идентитет у књижевности Маргарет
Атвуд‖.
3. Конференција: Осме триеналне међународне конференције коју организује

CEACS (Central European Association for Canadian Studies). септембра 20-22, 2018.
године
, Transnational Challenges to Canadian Culture, Society and the Environment
Место: Карлов Универзитет у Прагу, Чешка република.
Назив предавања:, ―Identity and the ‗Liminal Panic‘ in the Transnational Cinema of Atom
Egoyan‖.
4. Конференција Port Cities and Maritime Routes in Eastern Medditarenean and

Black Sea 18th – 21st century, од 21-24. новембра. 2018.
Место: Универзитет Хорокопио у Атини
Наслов предавања: : ―Mediterranean Ports and Towns in the Fiction of Dragan Velikić‖,
Aleksandra Vukotić
Bibliografija
Vukotić, Aleksandra. Don DeLilo i poetika istorije. Novi Sad: Akademska knjiga, 2018.
(monografija)
Vukotić, Aleksandra. ―Prońlost koja nikad ne prestaje da se dogaĊa‖. Polja. Ur. Alen Beńić.
Kulturni centar Novog Sada, 2018, str. 117-119. (esej)
Vukotić, Aleksandra. ―John Updike‘s Terrorist and the Politics of Hygiene‖. Updike and
Politics: New Considerations (Politics, Literature, & Film). Ed. Scott Dill and Matthew
Shipe. Lanham /Boulder /New York/ London: Lexington Books. U ńtampi. (poglavlje u
monografiji)
Vukotić, Aleksandra. ―Apdajk ponovo u Beogradu: Peta bijenalna konferencija Druńtva
Dņon Apdajk‖. Zbornik Matice srpske za knjiţevnost i jezik (knjiga 66, sveska 3, 2018). Ur.
Jovan Delić. Novi Sad: Matica srpska. U ńtampi. (prikaz)
Jovanović, Aleksandra, Milica Spremić, Sergej Macura, Aleksandra Vukotić, ur. Da
baštinimo veĉnost svekoliku: u spomen profesorima knjiţevnosti Katedre za anglistiku
Filološkog fakulteta u Beogradu. Filolońki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2018. U ńtampi.
Gostujuća predavanja
- U periodu od 12-16.3.2018. boravila sam na Univerzitetu Midlseks u Londonu, gde sam u
svojstvu gostujućeg predavaĉa odrņala ĉetiri predavanja u okviru programa mobilnosti
nastavnika Erasmus +. Teme predavanja bile su:
1. Metafiction in Postmodern American Literature and Popular Culture
2. Intertextuality in Jeanette Winterson's The Gap of Time
192
3. Negotiating the Technological Sublime: DeLillo's and Antonioni's Murder Mysteries
4. ―Whoever controls your eyeballs runs the world― : A 'Paranoid' Reading of Media.
- Nakon mog poziva da poseti Beograd, direktorka Programa za anglistiku Univerziteta
Midlseks Dr Anna Charalambidou, koja je bila moj domaćin, prijavila za program razmene
za posetu Katedri za anglistiku Univerziteta u Beogradu, gde je boravila u maju 2018.
godine.
Uĉeńće na konferencijama i ĉlanstvo u organizacionim odborima

- Od 4-7. aprila 2018. godine uĉestvovala sam u radu Konferencije EBAAS 2018 u panel
diskusiji ―Need for some genuine stimulation‖ : Revolutionary Vibes Across Genre Borders,
zajedno sa prof. dr Radojkom Vukĉević i prof. dr Aleksandrom V. Jovanović, u okviru koje
sam predstavila rad ―Revolutionary Vibes and Film‖. Konferencija, koja je odrņana na
univerzitetu King‘s College u Londonu, u organizaciji Evropskog i britanskog udruņenja za
ameriĉke studije (EBAAS) nosila je peĉat 50. godińnjice revolucionarnih dogaĊaja 1968.
- Od 1-5. juna 2018. uĉestvovala sam na Petom bijenalnom meĊunarodnom nauĉnom skupu
Druńtva Dņon Apdajk (The Fifth Biennial John Updike Society Conference) koji je odrņan na
Filolońkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prvi put izvan teritorije Sjedinjenih
Ameriĉkih Drņava. Na konferenciji sam uĉestvovala sa radom ―From a clean-scrubbed
assembly to filthy infidels : The hygienic discourse in John Updike‘s Terrorist‖, i kao ĉlan
organizacionog odbora.
Ostalo
- Uĉeńće u nekoliko komisija za odbranu master radova, u svojstvu mentora (2) i ĉlana
komisije.
- Uĉeńće u nekoliko komisija za odobrenje teme doktorata, u svojstvu mentora (1) i ĉlana
komisije.
- Sastavila testove za gradsko i republiĉko takmiĉenje za uĉenike IV razreda srednje ńkole
(opńta kategorija), koje je odrņano u martu i aprilu 2018. godine. Testove su recenzirale Clare
Zubac i Jean Linehan.
- U septembru 2018. boravila sam na Univerzitetu Fordam u Njujorku u dogovoru sa dr Keri
Walsh, vanrednom profesorkom engleske knjiņevnosti i direktorkom Centra za irske studije
na Fordamu, u sklopu prikupljanja graĊe i pripreme za novi predmet na master studijama,
Irska proza XX veka na engleskom jeziku, koji predajem od zimskog semestra 2018. godine.
- Recenzent za zbornik ELALT4 i nauĉni ĉasopis Reĉi.
Clare Zubac 2018
1. I was a core-reader for the entrance exam essays.
2. I collaborated on and proofread the tests for the city and state English competitions
for the general high-school category with Aleksandra Vukotic and for the native
speaker category with Jelena Vujic.
3. I proofread Aleksandra Vukotic‘s paper John Updike‘s Terrorist and the Politics of
Hygiene which has been accepted for publication in Updike and Politics, Lexington
Books.
4. I proofread 4 papers for the BELLS Ranko- Bugarski-85th-birthday issue: Interview
with Ranko Bugarski by Katarina Rasulic, Hedging in Disagreements in US Film
193
Dialogues by Olga Panic Kavgic, 21st Century Standard Language Ideology in Serbia
and Poland by Motoki Nomachi and Bojan Belić and Contesting Identity in The
Linguistic Landscape of Belgrade by Costas Canakis.
5. I proofread the paper Do you speak Greek? A case study of L2 Serbian learners of
Greek by Dr. Vojkan Stojicic and Dr. Lampropoulou.
6. I co-translated and proofread the summary for the book Uvazavanje Razlicitosti U
Funkciji Potitivnog Razvoja Dece I Mladih published by the Institut Za Pedagoska
Iztrazivanje, urednice Rajka Devic and Nikoleta Gutvajn.
7. I proofread several papers for Milan Nikolic and Edit Terek at the Mihajlo Pupin
Technical Faculty: e.g. The impact of communication models of public relations and
organization-public relationships on company credibility and financial performance
and National culture and the entrepreneurial intentions of students in Serbia.
Prof. dr Radojka Vukĉević
Knjiga:
Istorija ameriĉke knjiţevnosti: Novi Sad/Podgorica: Akademska knjiga & MSCG, 2018 (640.
Str; nagradjena na Sajmu knjiga u Beogradu).
Pripremljene knjige za ńtampu:

Na ivici interpretacije: ogledi o ameriĉkoj knjiţevnosti (u ńtampi kod Zavoda za izdavanje
idņbenika, Beograd, 2018)
Razgovorom kroz Ameriku: knjiga intervjua (u ńtampi kod Sluņbenog glasnika, Beograd,
2018).
Radovi:
―Postmodernistiĉki modeli pripovjedanja Gorana Radonjića‖, Zbornik Matice srpske za
knjizevnost i jezik, Sveska II, Novi Sad, 2018. (prikaz)
―Njegońeve igre u Sablji i pjesni Edvarda Denisa Goja‖, Njegošev zbornik Matice srpske 3,
Novi Sad, 2018, str. 77-85. UDC 821.163.41.09 Petrović Njegoń P. II 821.111.09 GoyE. D.
―Ameriĉka knjiņevnost nakon 9/11: knjiņevnost krize‖, Monografija: Da baštinimo veĉnost
svekoliku, Filolońki fakultet, 2018. (u ńtampi)
―Revolutionary Vibes and the American Dream‖, Belgrade Bells XI, 2018. (u ńtampi)
Urednińtvo:
194
Belgrade Bells, Vol. 11, (Eds. Radojka Vukĉeviĉ and Milica Spremić), Beograd: Filolońki
fakultet, 2018.
Predavanje po pozivu: Filolońka gimnazija u Beogradu

Recezent u ĉasopisima: Anali, Filološki pregled, BELLS…
Konferencije:
1. ―Revolutionary Vibes and the American Dream‖, London, March 2018.
2. ―The Reception of John Updike in Serbia and Montenegro‖, Belgrade, June 2018.
3. ―American and British Playrwrights in the Belgrade National Theatre from 2005/2006
to 2015/2016‖, RADAC, Paris, 11-12 October
Svetlana Milivojević-Petrović
Uĉeńće na konferencijama:
The 5th International Conference on New Trends in English Language Teaching and
Testing, Istanbul, 30. 3. 2018, u organizaciji Canadian Institute for Knowledge
Development Inc.
Izloņila rad pod naslovom ―The Problems of Translation of Cultural Aspects of Literary
Texts and Its Evaluation‖.
Rad je objavljen u ĉasopisu Language Teaching Research Quarterly, Vol. 7, 2018,
str. 57-64.
DR ZORAN PAUNOVIĆ
Zoran Paunović, Doba heroja (eseji o popularnoj kulturi), Beograd, Geopoetika, 2018.
Zoran Paunović, Prozor u dvorište (eseji o anglofonoj i srpskoj knjiņevnosti), Beograd,
Geopoetika, 2018
РАДОВИ
Набоков и Гогољ. Анали Огранка САНУ у Новом Саду. Број 13 за 2017, Огранак САНУ
у Новом Саду, Нови Сад, 2018, 38-48.
Понешто о Ћопићу, а понешто и о Кољевићу. Анали огранка САНУ у Новом Саду (у
штампи).
195
The Unexpected Emerging of Luzitanija. Literary Links of Matica srpska (у штампи).
Translation as a Means of Literary Criticism (у коауторству с Иваном Ђурић Пауновић),
Пета бијенална конференција Друштва „Џон Апдајк―, Филолошки факултет у
Београду, 2. јуна 2018,
ПРОЈЕКТИ
Учесник у пројекту Језици и културе у времену и простору, који финансира
Министарство за науку и технолошки развој, бр. пројекта 178002.
Учесник у пројекту Жанровска укрштања англофоне и српске књижевности.
Пројекат се реализује у оквиру Матице српске.
НАСТАВНИ РАД
Филозофски факултет у Новом Саду: предмети Енглеска књижевност 3
(Викторијанска књижевност), Енглеска књижевност 4 (Књижевност модернизма)
(основне академске студије); Романи Владимира Набокова (дипломске академске
студије); Популарна култура у англоамеричкој књижевности двадесетог века
(докторске студије). Филолошки факултет у Београду: предмети Енглеска
књижевност 3 (Књижевност романтизма и викторијанска књижевност), Енглеска
књижевност 4 (Књижевност модернизма) (основне академске студије).
УРЕЂИВАЧКИ РАД
Члан уредништва часописа Literary Links of Matica Srpska (Матица Српска, Нови Сад);
уредник едиције „Клепсидра― у издавачкој кући „Клио―, Београд; уредник едиције
„Нотни спис― у издавачкој кући „Геопоетика―, Београд.
ОДБОРИ И ФУНКЦИЈЕ
Од 8. новембра 2018, дописни члан САНУ; продекан за науку и међународну сарадњу
на Филозофском факултету у Новом Саду; потпредседник српског ПЕН центра.
Andrijana Aniĉić, lektor

Struĉno usavrńavanje:
Na poziv Univerziteta Nortvestern, uĉestvovala sam u radionicama pod nazivom
„Undergraduate Learning Abroad Program Director Training―, od 20. do 24. maja 2018.
godine na Univerzitetu Nortvestern u Evanstonu, savezna ameriĉka drņava Ilinois.
Objavljeni radovi:
Aniĉić, Andrijana. 2018. ―The Common Language of Discipline: Nesting Pedagogy and
Alternative Subject Positions in Power in Serbia.‖ Belgrade English Language & Literature
196
Studies, volume 10, special issue in honour of Ranko Bugarski on the occasion of his 85 th
birthday, 259-282, ISSN 1821-3138 (Printed volume) ISSN 1821-4827 (Online text) UDC
811.111+82.
Aniĉić, Andrijana. 2018. ―Dijalektika (post) kolonijalnih prostora u romanu Post i gozba
Anite Desai.‖ Jezik, knjiţevnost, prostor – knjiţevna istraţivanja, ur. Vesna Lopiĉić, Biljana
Mińić Ilić, Niń: Filozofski fakultet, str. 231-344, ISBN 978-86-7379-473-0.
Ana ĐorĊević, docent

- Sastavljanje testova za takmiĉenje (opńtinsko, okruņno/gradsko, republiĉko) uĉenika
osnovne ńkole iz engleskog jezika i uĉeńće u komisiji za ocenu uĉenika na usmenom delu
testa na republiĉkom takmiĉenju odrņanom 13.05.2018. godine u Ćupriji
- Recenzija testa iz engleskog jezika za prijemni ispit za Filolońku gimnaziju u saradnji sa
Zavodom za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja
- Inspekcija nastave engleskog jezika u vińe privatnih ńkola stranih jezika u Beogradu i
Vrnjaĉkoj Banji
- Recenzija rada za ĉasopis ELTA Journal
Лектор Мирјана Вучковић
 Школске 2017/18. и 2018/19. године ангажована сам као координатор наставе на

Курсу енглеског језика за запослене који се одржава на Филолошком
факултету.
 Током 2018. године учествовала сам више пута на усменим испитима полазника
из министарстава Владе Републике Србије по окончању наставе коју је по
програму EU English организовао Центар за стално образовање и евалуацију
 Рад под насловом „Сусрет са Другим у новели Свет се каже шума Урсуле Ле
Гвин″ ми је прихваћен за објављивање у часопису Речи који издаје Факултет за
стране језике Алфа БК Универзитета.
Објављени материјали:
Вучковић, Мирјана и Јелена Матић: Збирка тестова са пријемних испита из енглеског
језика (осим за групу Енглески језик и књижевност). Београд, Филолошки факултет,
2018. ISBN 978-86-6153-460-7
Вучковић, Мирјана и Сања Мандарић: ″Analysis of Terms and Expressions in Figure
Skating″, [У зборнику] Effects of Applying Physical Activity on Anthropological Status of
Children, Adolescents and Adults, Proceedings book (ур. С. Мандарић, Л. Московљевић и
М. Ћосић), стр. 353-360, Београд, Факултет спорта и физичког васпитања, 2018.
197
Jelena Matić
Publikacije:
Vuĉković, M. & Matić, J. (2018). Zbirka testova sa prijemnih ispita iz engleskog jezika (osim
za profil ENGLESKI JEZIK, knjizevnost, kultura). Beograd: Filolońki fakultet. ISBN 978-86-
6153-460-7
Stojanović. A., Murray, P. & Matić, J. (2018): Emma and Zap. Udņbenik iz engleskog jezika
za prvi razred osnovne ńkole. Beograd: Nańa kuća znanja. ISBN 978-86-81250-07-5
Stojanović. A., Murray, P. & Matić, J. (2018): Emma and Zap 1. Audio zapis uz udņbenik iz
engleskog jezika za prvi razred osnovne ńkole. Beograd: Nańa kuća znanja.
Stojanović. A., Murray, P., Matić, J. & Josimović, T. (2018): Emma and Zap. Pripreme za
izvoĊenje 72 ĉasa uz udņbenik iz engleskog jezika za prvi razred osnovne ńkole.
Intervju sa profesorkom dr Elanom Shohami (na autorizaciji)
Usavršavanje:
Executive Programme: English Pronunciation: A Contemporary Approach, UCL (University
College London), 12th -15th June 2018. Course tutor: Dr Geoff Lindsey
Kursevi i ispiti na Katedri za anglistiku:

Savremeni engleski jezik G3
Savremeni engleski jezik G4
Primenjena lingvistika i nastava engleskog jezika
Metodika nastave engleskog jezika 2
Angaţovanje u okviru Centra za stalnu edukaciju i evaluaciju pri Filološkom fakultetu:

Nastava EU English i ispiti za zaposlene u ministarstvima Republike Srbije
Nastava Legal English za sudije u Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu
Angaţovanje u okviru Centra za srpski jezik kao strani pri Filološkom fakultetu:
Nastava engleskog jezika za studente iz Kine u okviru programa BISU (Beijing International
Studies University)
198
18-19.maj 2018. konferencija Fakulteta za strane jezike Alfa univerziteta u Beogradu, "Jezik,
knjizevnost i emocije", predstavljen rad "Ńekspir i emocije";
Jun 2018. predavanje na temu "Profesija konferencijski prevodilac", na poziv profesora
Filoloske gimnazije;
17-20. jun 2018. konferencija Britanskog udruzenja ńekspirologa u Belfastu, predstavljen rad
"The Balkan Shakespeare, Shakespeare in the Balkans";
Decembar 2018. gostovanje nagradjivane predstave Filoloske gimnazije "You Never Can
Tell" Bernarda Ńoa, za studente Katedre za anglistiku.
―Formant Measurements of Serbian Speakers' English Vowels‖, izlaganje na

konferenciji BIMEP 4 (Belgrade International Meeting of English Phoneticians),
odrņanoj 30. i 31. marta 2018. godine.
Odbranjena disertacija pod naslovom „Vokali savremenog standardnog britanskog izgovora i

njihovo usvajanje kod izvornih govornika srpskog jezika‖
Rad, izlazi u decembru 2018: Harry Potter and the Glottal Stop: Glottal Replacement and T-
voicing In Contemporary RP. Filolog 18
Nenad Tomović
Radovi:
Tomović, N. [koautor] 2018. Lexicographic Competence of Foreign Language Students.
Komunikacija i kultura 8
[https://www.komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/382/283] M53
Tomović, N. [koautor]. 2018. Expanding and outer circle cultural content in English
coursebooks commonly used in Serbia. Inovacije u nastavi. Beograd: Uĉiteljski fakultet.
M51
Tomović, N. 2018. Anglicizmi u leksiĉkom polju klasiĉnog brijanja. U PrevoĊenje kao
veština i umetnost. Zbornik u ĉast Branimiru Ņivojinoviću. [u ńtampi] M14
Konferencije:
Ńesti meĊunarodni kongres primenjene lingvistike danas – jezik, knjiņevnost i
interdisciplinarnost, 12-13.10.2018. Filolońki fakultet, Beograd,
Naslov saopńtenja: Principles of assessment and assessment criteria as essentials in
educational evaluation
Jezici i kulture u vremenu i prostoru 8, 17. novembar 2018. Filozofski fakulet u Novom Sadu
199
Naslov saopńtenja: Ima li prevoĊenje svoje mesto u nastavi stranih jezika? (sa N. Janković i
Z.S. Nenadović)
Udņbenici:
Tomović, N. et al. (2018). Take a Chance 1. Udņbenik za prvi razred gimnazije. Istoĉno
Sarajevo: Zavod za udņbenike i nastavna sredstva.
Tomović, N. et al. (2018). Take a Chance 1. Radna sveska za prvi razred gimnazije.
Istoĉno Sarajevo: Zavod za udņbenike i nastavna sredstva.
Tomović, N. et al. (2018). Take a Chance 1. Priruĉnik za nastavnike. Istoĉno
Tomović, N. et al. (u ńtampi). Take a Chance 2. Udņbenik za prvi razred gimnazije.
Tomović, N. et al. (u ńtampi). Take a Chance 2. Radna sveska za prvi razred gimnazije.
Tomović, N. et al. (u ńtampi). Take a Chance 2. Priruĉnik za nastavnike. Istoĉno
Mentorstva doktorskih radova:

Radosavljević Krsmanović, A. 2018. Prediktori postignuća u uĉenju engleskog jezika kod
studenata nefilolońkih studija u Srbiji. (Filolońki fakultet, Beograd)
Dr Biljana Ĉubrović
Publikacije
Ĉubrović, Biljana. 2018. Profiling English Phonetics2. Beograd: Philologia, str. 93, ISBN
978-86-84461-25-6.
Ĉubrović, Biljana. 2018. The Acquisition of Low Back Merger in Nonnative Speakers of
American English. NasleĊe 41, Filolońko-umetniĉki fakultet u Kragujevcu.
Ĉubrović, Biljana. 2018. Foreword. The Linguistics Journal, Vol. 12, Issue 1, str. 4-5, ISSN
1718-2301.
Uĉeńća na konferencijama
Ĉubrović, Biljana. 2018. Spectral and Quantitative Differences of Nonnative Serbian
Vowels, Fourth Belgrade International Meeting of English Phoneticians Book of Abstracts
(BIMEP 2018). English Department, Faculty of Philology, University of Belgrade, 30-31
March 2018, str. 8
Mentor na dve uspeńno odbranjene doktorske disertacije:

Maltez, Ksenija. Razvoj veštine razumevanja govora u kontekstu video i audio inputa.
Filolońki fakultet u Beogradu, 5. februar 2018.
200
Bjelaković, Andrej. Vokali savremenog standardnog britanskog izgovora i njihovo usvaјanje
kod izvornih govornika srpskog јezika. Filolońki fakultet u Beogradu, 17. septembar 2018.
Urednik ĉasopisa The Linguistics Journal, Vol. 12, Issue 1, ISSN 1718-2301 za 2018. godinu
(https://www.linguistics-journal.com) koji je objavljen u julu 2018. godine.
U okviru Laboratorije za fonetska istraņivanja (Belgrade Phonetics Lab) gostovali su prof. dr
Elizabeth Zsiga (Georgetown University, SAD), prof. dr Draga Zec (Cornell Univiersity,
SAD) i dr Robin Karlin (Rutgers University, SAD). Laboratorija za fonetska istraņivanja
Katedre za anglistiku organizovala je ĉetvrti po redu meĊunarodni skup fonetiĉara Fourth
Belgrade International Meeting of English Phoneticians (BIMEP 2018) na kome je
uĉestvovalo oko 50 fonetiĉara i fonologa iz zemlje i inostranstva (Argentina, Bosna i
Hercegovina, Bugarska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Indija, Japan, Kipar, Makedonija,
Poljska, Rusija, Singapur i Velika Britanija).
Struĉni koordinator na predmetima Savremeni engleski jezik G1 i G2. Sa posebnim
zadovoljstvom istiĉemo da je posle većeg broja godina ponovo aktiviran kurs iz Istorije
engleskog jezika (Engleski jezik SPEC).
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ
Учествовала сам на конференцији ―The Fifth Biennial Updike Society Conference‖,
одржаној од 1. до 5. јуна 2018. године у Београду. На конференцији сам заједно са
колегиницама Мирјаном Даничић и Милицом Абрамовић имала презентацију ―More
than Half a Century of Translating Updike in Serbia‖.
Marija Milojković
Konferencije
,,Выявление неочевидных лексико-грамматических инноваций в языке И.
Бродского посредством корпусного анализа семантических просодий‘‘,
Международная научная конференция ,,Вторые Григорьевские чтения. Неология
как проблема лингвистической поэтики‖, Институт русского языка им. В.В
Виноградова РАН (mart 2018.)
‘The diagnostic potential of Contextual Prosodic Theory in establishing forensically the
features of manipulative newspaper discourse in Russian‘, IVACS, ‗Corpus linguistics:
Language, Comminities & Mobility, University of Malta‘ (jun 2018.)
‗Corpus-derived subtext and prospection in novel-writing‘, Poetics and Linguistics
Association (PALA), University of Birmingham, UK (jul 2018.)
201
Predavanje
,,Filozofske osnove korpusne stilistike‘‘, Institut za Filozofiju i druńtvenu teoriju, 13.12.
2018.
http://www.instifdt.bg.ac.rs/marija-milojkovic-filozofske-osnove-korpusne-stilistike/
Rad prihvaćen za objavljivanje u decembarskom izdanju ĉasopisa, ali će de facto izaći u
januaru:
Милойкович. М. Иосиф Бродский - модальность как прием // Вестник
нижегородского университета им. Н.И. Лобачевского. - 2018. - № 6.
202
КАТЕДРА ЗА ОРИЈЕНТАЛИСТИКУ
Група за арапски језик, књижевност и културу
На Групу за арапски језик, књижевност и културу, школске 2017/2018. године, на прву

годину студија уписао се 71 студент. Тачан број студената на осталим годинама није
могуће навести; оквирно се у 2018. годин. на другу годину уписало око 55 студената,
на трећу око 50 и на четврту око 45 студената.
Наставу су изводили –
 Редовни професори: др Анђелка Митровић и др Eма Петровић; доценти: др
Ивана Глигоријевић, др Драгана Ђорђевић, др Мејсун Гараибе Симоновић и др
Ада Шоштарић.
 Гостујући професори: др Драган Ћаловић, ванредни професор и др Војислав
Станимировић, ванредни професор;
 Сарадници: асистент – др Марко Гагић; виши лектори – Иман ел Хабаши и мср
Јелена Бабић и лектори – мр Мухамед Билал и мср Дајана Ајуб.
 Др Марко Гагић је стекао услове и предложен је за унапређење у звање доцента.
Настава на свим годинама основних академских студија се током 2017. године

одвијала без већих проблема на свим програмом предвиђеним обавезним и изборним
предметима.
Поред студената који су се уписали на Групу за арапски језик, књижевност и културу

поједине предмете са те Групе као што су: Увод у оријенталистику 1 и 2, Савремени
арапски језик Г1, Г2, Г3, Г4, Основи исламске цивилизације 1 и 2, слушао је већи број
студената и са других катедара Филолошког факултета. Што се тиче предмета
Савремени арапски језик П1, П2, П3 и П4, ове године се пријавило педесета студената,
а наставу је изводила у другом семестру школске 2016/2017. године мср Ена Павловић,
докторанд, а у првом семестру школске 2017/2018. године мрс Јелена Росић,
докторанд.
Наставу на дипломским академским студијама – мастер на предметима: Европски

колонијализам и арапски свет (проф. др А. Митровић), Неарапски ислам (проф. др Е.
Петровић) и Арапска лексикографија (др Д. Ђорђевић), похађало је двадесетак
студената који су претходни ниво студија завршили на Групи за арапски језик,
књижевност и културу. Током 2018. године одбрањено је десетак мастер радова којима
су руководили др Анђелка Митровић, ред. профофесор, др Ема Петровић, ред.
професор и др Драгана Ђорђевић, доцент. Школске 2017/2018. године на мастер
студије на Групи за арапски језик, књижевност и културу уписало се свега десет
студената. Углавном се изводи консултативна настава јер студенти због посла не могу
да похађају редовну наставу.
На докторске академске студије из језика, књижевности и културе, на Групу за арапски

језик, књижевност и културу, школске 2016/2017. године, уписана су се три студената.
203
На Групи могу слушати предмете Арабистичка лингвистика 1, 2, 3 и 4 (проф. др А.
Митровић) и Исламска цивилизација/култура на тлу Балкана (проф. др Е. Петровић).
Наставници и сарадници Групе за арапски језик, књижевност и културу учествовали су

током 2017. године на пет научних скупова у земљи и иностранству и објавили десетак
научних радова, уз напомену да се десетак радова налази у штампи у часописима и
зборницима. Такође, у штампу је још пре две године предат други део уџбеника за
египатски дијалекат.
Што се пројеката тиче, проф. др Ема Петровић (Миљковић) се налази на пројекту

Филозофског факултета у Београду (ев. бр. 177015) Хришћанска култура на Балкану у
средњем веку: Византијско царство, Срби и Бугари од 9. До 15. Века.
Група за турски језик, књижевност и културу
На Групу за турски језик, књижевност и културу школске 2017/2018. године, на прву

годину студија уписао се 55 студент. Тачан број студената на осталим годинама није
могуће навести због нама недоступних података.
 Редовни професори: др Мирјана Теодосијевић и др Љиљана Чолић, ванредни
професори: др Ксенија Ајкут и др Мирјана Маринковић и др Саша Брадашевић,
доцент;
 Сарадници: асистенти: мср Смиљана Ристић Бојанић и др Тарик Дурсун, један
контрактуални лектор и више демонстратора и докторанада.
Током 2018. године покренут је поступак за унапређење др Ксеније Ајкут и др

Мирјане Маринковић за избор у највише звање. Исто тако у току је и поступак за
избор једног асистента за ужу научну област Туркологија, предмет османски језик.
На дипломским академским студијама – мастер наставу су изводили: проф. др Мирјана

Теодосијевић, проф. др Љиљана Чолић, проф. др Ксенија Ајкут и проф. др Мирјана
Маринковић.
На докторским академским студијама из језика, књижевности и културе, курсеве су

држали: проф. др Мирјана Теодосијевић, проф. др Љиљана Чолић, проф. др Ксенија
Ајкут и проф. др Мирјана Маринковић.
Настава на свим годинама основних академских студија се 2018. године одвијала на

свим планом и програмом предвиђеним обавезним и изборним предметима.
Поред студената који су се уписали на Групу за турски језик, књижевност и културу

поједине предмете са те Групе, као што је Увод у туркологију слушао је врло велики
број студената са осталих катедара Филолошког факултета. Такође постоји и брло
велико интересовање за Савремени турски језик П1, П2, П3 и П4.
На дипломске академске студије – мастер и на докторске студије на Групи за турски

језик, књижевност и цивилизацију уписан је већи број студената.
204
На докторским студијама из језика, књижевности и културе, курсеве су држале: проф.
др Мирјана Теодосијевић, проф. др Љиљана Чолић, проф. др Ксенија Ајкут и проф. др
Мирјана Маринковић.
Што се пројеката тиче, проф. др М. Маринковић је од 2010. сарадник на пројекту:

Европа и Срби (1804-1918): подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. бр. 177031):
ужа тема: Србија између Оријента и Европе у 19. веку (Историјски институт Београд,
руководилац др Славенко Терзић). Проф др Љиљана Чолић се налази на пројекту
Српска нација – интегративни и дзинтегративни процеси, истраживачки рад:
Цариградски гласник – о интегративним и дзинтегративним процесима српског
народа, ев. Бр. 177014.
Наставници и сарадници Групе за турски језик, књижевност и културу учествовали су

током 2018. године на више научних скупова у Србији и Турској, објавили су десетак
научних и стручних радова, неколико књига преведено је с турског језика, а више
радова се налази у штампи у часописима и зборницима.
Група за јапански језик, књижевност и културу
На Групу за јапански језик, књижевност и културу школске 2017/2018. године, на прву

годину студија уписало се 65 нових студената. Тачан број студената на осталим
годинама није могуће навести због због нама недоступних тачних података.
 Редовни професори: др Љиљана Марковић и др Кајоко Јамасаки; ванредни
професори: др Дивна Тричковић, др Марина Јовић, др Данијела Васић и др
Далибор Кличковић и доценти: др Марко Грубачић, др Дивна Глумац и др
Милица Јотов;
 Сарадници: један контрактуални лектор и више докторанада.

Поред студената који су се уписали на Групу за јапански језик, књижевност и културу

поједине предмете са те Групе, слушао је врло велики број студената са осталих
катедара Филолошког факултета, а велико интересовање испољено је и за Савремени
јапански језик П1, П2, П3 и П4.
На дипломске академске студије – мастер, као и на докторске академске студије из

језика, књижевности и културе, на Групи за јапански језик, књижевност и културу
уписан је већи број студената, а наства је извођена на свим планом и програмом
предвиђеним предметима. У току је и израда више мастер и докторских радова.
Наставници и сарадници Групе за јапански језик, књижевност и културу учествовали

су током 2018. године на више научних скупова и конференција. Објављено је
двадесетак научних и стручних радова. Више радова се налази у штампи.
205
Група за кинески језик, књижевност и културу
На Групу за кинески језик, књижевност и културу школске 2017/2018. године, на прву

годину студија уписало се 45 нових студената. Тачан број студената на осталим
годинама није могуће навести због због нама недоступних тачних података.
 Наставници: др Радосав Пушић, редовни професор, др Мирјана Павловић,
ванредни професор, др Зоран Скробановић, ванредни професор и др Aна
Јовановић, доцент;
 Сарадници: виши лектори: мр Јелена Гледић и Ћин Сјаолеи, један
контрактуални лектор и мср Сара Коносар, асистент.

Поред студената који су се уписали на Групу за кинески језик, књижевност и културу
поједине предмете са те Групе, слушао је већи број студената са осталих катедара
На дипломске академске студије – мастер уписано је двадесетак студената, а наства је

извођена на свим планом и програмом предвиђеним предметима. У току је и израда
више мастер радова.
На докторске студије из језика, књижевности и културе, на Групи за кинески језик,

књижевност и цивилизацију уписано је неколико студената.
Што се пројеката тиче проф. др Мирјана Павловић је сарадник на пројекату

Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије бр. 178019 Превод у
систему компаративних изучавања националне и стране књижевности и културе.
Наставници и сарадници Групе за кинески језик, књижевност и културу учествовали

су током 2018. године на више научних скупа, и на више пројеката намењених
усавршавању, у земљи и иностранству (Кина). Објављено је десетак научних и
стручних радова и књига, као и преводи више књига са кинеског језика (др. М.
Павловић, др З. Скробановић и др А. Јовановић). Наставници Групе за кинески језик,
књижевност и културу одржали су више јавних предавања у оквиру културних
програма Института Конфуције у Београду, а проф. др Р. Пушић је одржао неколико
предавања по позиву у земљама у окружењу.
Посебно треба издвојити редовно излажење следеће публикације: Алманах

Института Конфуције (Београд : Филолошки факултет у Београду, Институт
Конфуције).
На Катедри за оријенталистику је у припреми зборник радова са научног скупа

Оријенталистика јуче, данас, сутра, одржаног 8. и 9. децембра 2016. године поводом
206
деведесет година постојања Катедре за оријенталистику и надамо се да ће он коначно
изаћи у првој половини 2019. године.
Катедру за оријенталистику је током 2018. године посетило више угледних гостију.

Све групе Катедре за оријенталистику имале су до сада врло развијену сарадњу са
амбасадама арапских земаља, амбасадом Републике Турске, амбасадом Јапана,
амбасадом Кине, амбасадом Исламске Републике Ирана и амбасадом Азербејџана. У
сарадњи са амбасадом Азербејџана, у Азербејџанском културном центру на
Филолошком факултету одржано је неколико скупова и предавања, међу којима је и
„100 година Републике Азербејџан― (18. 5. 2018).
У септембру месецу – 4. 9. 2018. године одржана је и научна конферанција „Првих 150

година модерног Јапана―.
Дана 20. 10. 2018. године одржано је такмичење у говорништву на корејском језику.
Током календарске 2018. године Катедра је успоставила тешњу сарадњу са амбасадом

Уједињених Арапских Емирата која је обећала помоћ у побољшања услова рада
адаптацијом учионичког простора. Искрено се надамо да ће тај пројекат ускоро бити
реализован. Дана 19. 3. 2018. Катедра је добила педесета књига на арапском и
енглеском језику на поклон од амбасаде УАЕ, а 11. 6. 2018. Катедру је посетио први
секретар амбасаде УАЕ Абдурахман ал Шамси и разговарао са Деканом Факултета
проф др Љиљаном Марковић и члановима Катедре и модалитетима сарадње и помоћи.
Факултет и Катедру је 23. 10. 2018. године посетила амбасадорка Израела Алона
Фишер Кам. На састанку се разговарало о обнављању рада Лектората за хебрејски
језик.
*
Као посебне проблеме у раду Катедре за оријенталистику, односно свих њених група
поново истичемо перменентно присутан проблем учионичког простора, као и
кадровске проблеме. Катадра за оријенталистику по броју уписаних студената (на
прву годину студија 2018. уписано је преко 230 нових студената) јесте, свакао, највећа
катедра Филолошког факултета. У поређењу са другим катедрама, лако је уочити
велики несклад између великог броја студената и броја наставника и сарадника
Катедре. Томе треба додати и да се велики број студената са других катедара
опредељује за предмете група Катедре за оријенталистику, што знатно увећава стварни
број студената. Посебно наглашавамо чињеницу да сви наставница и сарадници имају
велики број часова и предају већи број предмета. Такође понављамо, да нико од
наставника са Катедре никада није могао да користи једногодишње одсуство ради
континуираног научног рада због оптерећености наставним и испитним обавезама. На
појединим групама, пре свега на Групи за турски језик, књижевност и културу и на
Групи за јапански језик, књижевност и културу не постоји довољан број сарадника, па
је ангажован већи број демонстратора и докторанада.
Тренутно, на Катедри за оријенталистику проблем број један јесте учионички

простор. Настава се изводи у две лабораторије (330 и анекс) и у четири учионице –
329, 5а, 9а и 27а, од којих су последње три готово потпуно неусловне за рад због
207
велике влаге и загушљивости, а уз то су и премале. Стога се велики број часова одвија
у библиотеци.
Сматрамо да ова два проблема захтевају што скорије решавање, особито, ако се има у
виду значај и перспективност изучавања оријенталних језика и култура у нашој земљи
али и свету уопште.
208
КАТЕДРА ЗА АЛБАНОЛОГИЈУ
КАТЕДРА ЗА ОПШТУ ЛИНГВИСТИКУ
Част ми је да поднесем Извештај о раду Катедре за општу лингвистику у 2018.

години. Током текуће године, сви чланови Катедре су у потпуности испунили своје
радне обавезе – настава је одржавана редовно, у пуном обиму и без сметњи, сви
наставници су испитивали студенте у редовним и додатним испитним роковима.
Чланови Катедре, студенти докторских студија Иван Књижар и Ђорђе Божовић,
успешно приводе крају рад на докторској дисертацији, а проф. др Јасмина
Московљевић Поповић предложена је за унапређење и у току је њен избор у звање
редовног професора.
Осим редовних наставно-научних активности, чланови Катедре су, у циљу
унапређења наставе и подстицања сарадње са другим Катедрама на Филолошком
факултету и сродним институцијама у земљи и иностранству, учествовали у научним
пројектима, на домаћим и међународним скуповима и у раду научних и стручних
удружења.
Др Весна Половина, редовни професор, наставила је научни рад из области
опште и примењене лингвистике. Она је, такође, као председник Савета Филолошког
факултета, знатно допринела да се наставно-научне и све остале активности Факултета
одвијају на оптималан начин. Током ове године објавила је следеће радовеи
учествовала на следећим научним скуповима:
 Маја Ђукановић, Весна Половина. (2018). Културно-специфична лексика у
преводу Ива Андрића на словеначки, француски и енглески језик. У: Иво
Андрић у нашем времену. Андрићград – Вишеград: Андрићев институт, 241–
260.
 Весна Половина, Маја Ђукановић. (2018). Град као текст. У: Сан о граду.
Андрићград – Вишеград: Андрићев институт, 591-606.
 Vesna G. Polovina, Melina M. Nikolić. (2018). Naruńavanje odnosa moći u
konfrontacionom intervjuu. Анали Филолошког факултета XXX/1, 299–318.
 Весна Половина. (2018). Појам функције у лингвистици текста/дискурса у
јужнословенској лингвистици. У: Српска славистика. Зборник радова српске
делегације на XVI међународном конгресу слависта. Том I. Језик. Београд:
ССДС, 259–267.
Др Маја Ђукановић, редовни професор, током ове године наставила је своје
учешће на пројекту Министарства науке Републике Србије Стандардни српски језик:
209
синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004) и као
руководилац пројекта започела рад на билетералном међународном пројекту између
Републике Србије и Републике Словеније Језик, књижевност и култура као основа
интеркултурне комуникације. Наставила је рад као главни и одговорни уредник
научног часописа Словеника, који издају Филолошки факултет Универзитета у
Београду и Национални савет словеначке националне мањине у Србији.Орагнизовала
је међународну студентску конференцију Цанкар и(н) ми, која је одржана 8. и 9.
децембра на Филолошком факултету у Београду. Именована је за координатора на
ceepus мрежи CIII-AT-0037-14-1819 Slavic Philology and Its Cultural Context.Такође је
била члан научног и организационог одбора Шестог међународног конгреса
Примењена лингвистика данас Друштва за примењену лингвистику Србије, који је
одржан на Филолошком факултету у Београду. Објавила је следеће радове и
учествовала на следећим конференцијама:
 Ђукановић, М. и Ковачевић, Б. (2017). ''О превазилажењу културних разлика у
настави страног језика''. Из: Вранеш Александра и Марковић Љиљана (ур.),
CLIMB(Culture: Language, Translation, Library and Information Studies, Teaching
Methodology and Book History) 5 – Kultura i/ilinauka, 63-70. Београд: Филолошки
факултет. ISBN 978-86-6153-493-5; UDK 316.66-054.6 371.3:81'25(изашло из
штампе 2018, није било у извештају за 2017)
 Половина В. и Ђукановић М. (2018). Град као текст, Зборник Радова Сан о
граду (ур. А. Вранеш), Библиотека Научни скупови Ојељења за књижевност,
Коло Зборници радова књ. 9, стр. 591-605.
 Ђукановић М. и Половина, В. (2018). Културно-специфична лексика у преводу
Ива Андрића на словеначки, француски и енглески језик, Зборник Радова Иво
Андрић у свом времену (ур. А. Вранеш), Библиотека Научни скупови Одјељења
за књижевност, Коло Зборници радова књ. 8, стр. 241-260.
 Ђукановић, М. и Половина, В. (2018). Културно-специфична лексика у преводу
Ива Андрића на словеначки, француски и енглески језик, Зборник Радова Иво
Андрић у свом времену (ур. А. Вранеш), Библиотека Научни скупови Одјељења
за књижевност, Коло Зборници радова књ. 8, стр. 241-260.
 Ђукановић М. (2018). Преводи поезије Десанке Максимовић на словеначки
језик, Зборник Радова Српске песникиње (ур. А. Вранеш), Библиотека Научни
скупови Одјељења за књижевност, Задужбина «Десанка Максимовић», Коло
Зборници радова књ. 10, стр. 123-131.
 Đukanović M., Polovina V. (2018). Slovenska knjiţevnost na filmu s stališĉa pouka
slovenšĉine kot drugega/tujega jezika. Rad izloņen na meĊunarodnom skupu
Primorski slovenistiĉni dnevi, 5-7. april, Seņana - Tomaj
 Đukanović, M. i Kovaĉević, B. (2018).Univerzitetska nastava juţnoslovenskih jezika
u Srbiji – istorijat i mogući pravci razvoja.Rad izloņen na 6. meĊunarodnoj nauĉnoj
konferenciji CLIMB – Kultura univerziteta i filologija, Beograd, 30 – 31.maj2018.
Rezime na str. 51 (ur. Aleksandra Vraneń i Ljiljana Marković). ISBN 978-86-6153-
492-8; COBISS.SR-ID 264216332
 Ђукановић М. (2018). „Било је јесење вече...град необичан―: Београд као
инспирација Миховила Логара. Рад изложен на научном скупу Сан о граду
II,Андрићев институт, Андрићград - Вишеград, 15-17. октобар 2018, резиме на
стр.ISBN 29-30 978-99976-21-34-4 COBBISS.RS-ID 7713816
210
 Ђукановић М.(2018).Словенија на Балкану, Балкан у Словенији.Рад изложен на
међународној научној конференцијиMapping Balkan routes 2: literary, cultural
and linguistic landscapes, Beograd, 26– 27.oktobar2018.
 Ђукановић М. (2018). Култура и књижевност у настави словеначког језика.
Рад изложен на 6. међународној научној конференцији Примењена лингвистика
данас - језик, књижевност и интердисциплинарност,Београд, 12 – 13. октобар
2018.
 Ђукановић М. (2018).Српски језик на Универзитету у Љубљани. Рад изложен
на 48. МНССУВД. 13-17. септембар 2018, Београд - Тршић
 Ђукановић М. (2018).Књижевностнафилму – примена у наставистраногјезика
Mеђународни научни скуп Српски као страни у теорији и пракси IV,Београд,
26–28.октобар 2018.
Др Јасмина Московљевић Поповић, ванредни професор, током ове године

наставила је своје учешће на пројектима Министарства науке Републике Србије
Идентификација, мерење и развој когнитивних и емоционалних компетенција важних
друштву оријентисаном на европске интеграције (бр. 179018) и Стандардни српски
језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004). Објавила
је следеће радове и учествовала на следећим скуповима:
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). О бенефактивним конструкцијама са
глаголима типа даровати. Српски језик XXIII: 237–253.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). О зависносложеним реченицама са
коментативном кондиционалном клаузом. Јужнословенски филолог 74, св. 1–2,
61–80.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). Корелативне конструкције у савременом
српском језику. У: Српска славистика. Зборник радова српске делегације на XVI
међународном конгресу слависта. Том I. Језик. Београд: ССДС, 229–244.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). Интуиција изворног говорника, дескриптивни
речници и глобална рачунарска мрежа као извор података за синтаксички опис.
Зборник радова са 47. научног састанка слависта у Вукове дане. Београд: МСЦ
и Филолошки факултет, 73–83.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). Глаголи типа владати у имперсоналним
конструкцијама с партиципским пасивом у савременом српском језику. Анали
Филолошког факултетаXXX/1, 169–184.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). Глаголи комуникације и когнитивних процеса
у имперсоналним конструкцијама с партиципским пасивом. У: В. Поломац, Ј.
Петковић (ур.), Српски језик: статус, систем, употреба. Зборник у част проф.
др Милоша Ковачевића. Крагујевац: ФИЛУМ, 235–246.
 Moskovljević Popović, J. (у штампи): Word Awareness and Early Foreign Language
Acquisition. U: Vuĉo, J., Jovanović, A., Zavińin, K., Đurić, Lj. (ur.), Filološka
istraţivanja danas, vol. 9: Rano i poĉetno uĉenje stranih jezika u formalnom
obrazovanju. Beograd: Filolońki fakultet.
 Московљевић Поповић, Ј. (у штампи): Корелативне конструкције: теоријске
основе анализе. Београд: Филолошки факултет.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). Линеаризација конституената у реченицама
адвербијалног значења с корелативном конструкцијом. Рад изложен на 48.
211
Mеђународном научном састанку слависта у Вукове дане, Београд, 13–17. IX
2018.
 Московљевић Поповић, Ј. (2018). Лексичко знање и начини његове провере. Рад
изложен на међународној конференцији Applied Linguistics Today (ALT) 6,
Београд, 12–13. 10. 2018.
Др Маја Миличевић Петровић, ванредни професор, током 2018. године
наставила је учешће на националном пројекту Министарства просвете, науке у
технолошког развоја Републике Србије Стандардни српски језик: синтаксичка,
семантичка и прагматичка истраживања (пројекат бр. 178004) и започела учешће на
два међународна пројекта, као руководилац за Србију: 1. (Dis-)entangling traditions on
the Central Balkans: Performance and perception– TraCeBa, у оквиру програмаHorizont
2020 – потпрограм ERA.Net RUS Plus, који у Србији финансира
Министарствопросвете, науке у технолошког развоја, у сарадњи са Универзитетом у
Цириху и Руском академијом наука, 2. Revisiting research training in linguistics: theory,
logic, method, у оквиру програма ―Worldwide intensive programme - International
intensive programmes for higher education‖, који финансира швајцарска агенција за
размене Movetia, у сарадњи са Универзитетом у Цириху и Универзитетом у Женеви.У
периоду 31.5-6.6.2018. боравила је на Хумболтовом универзитету у Берлину, у оквиру
Еразмус + размене. Заједно са колегиницом Тањом Самарџић са Универзитета у
Цириху 28-30.6.2018. одржала је на Филолошком факултету у Никшићу семинар по
позиву под насловом „Од текста до бројки: увод у статистичку анализу језичких
података. Објавила је следеће радовеи учествовала на следећим конференцијама:
 Miliĉević Petrović, M., N. Ljubeńić i D. Fińer (2017) Nestandardno zapisivanje
srpskog jezika na Tviteru: mnogo buke oko malo odstupanja? Anali Filološkog
fakulteta 29(2). 111-136. [рад штампан 2018.]
 Fińer, D., Miliĉević Petrović, M. i N. Ljubeńić (2018) Zapisovalne prakse v spletni
slovenńĉini. U D. Fińer (prir.), Viri, orodja in metode za analizo spletne slovenšĉine.
Ljubljana: Znanstvena zaloņba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani. 124-139.
 Lazić, K. i M. Miliĉević Petrović (2018) Uĉestali leksiĉki spojevi u tekstovima
biotehniĉke struke na engleskom i srpskomjeziku.Rad izloņen na konferenciji ―Jezici
i kulture u vremenu i prostoru 8‖, 17. novembar 2018, Novi Sad.
 Miliĉević Petrović, M. i N. Ljubeńić (2018) Nestandardni jezik u nastavi: novi resursi
za srpski i hrvatski kao strani. Rad izloņen na konferenciji ―Srpski kao strani jezik u
teoriji i praksi IV‖, 26-28. oktobar 2018, Beograd.
 Lazić, K. i M. Miliĉević Petrović (2018) L1 impact on L2 lexical bundle production:
The case of L2 English-L1 Serbian writing. Rad izloņen na konferenciji―Applied
Linguistics Today 6‖, 12-13.oktobar 2018, Beograd.
 Krań, T. i M. Miliĉević Petrović (2018) Overt subject pronouns in Italian: Comparing
Italian monolinguals and Croatian-Italian bilinguals. Rad izloņen na konferenciji
―Overt subject pronouns in null –subject languages: comparing natives and near-
natives‖, 13.septembar 2018, PeruĊa, Italija.
 Lazić, K.i M. Miliĉević Petrović (2018) Creating pedagogically useful lists of
biotechnical academic formulas. Rad izloņen na konferenciji―13th biennial Teaching
and Language Corpora (TaLC)‖, 18-21.jul 2018, Kembridņ, Velika Britanija.
 Miliĉević Petrović, M., N. Ljubeńić i D. Fińer (2018)Dialectal features of Serbian and
Croatian on Twitter. Rad izloņen na konferenciji―CLARC 2018: Perspectives on
Linguistic Diversity‖, 8-10.jun 2018, Rijeka, Hrvatska.
212
 Miliĉević Petrović, M., T. Krańi V. Lisica (2018)Is there L1 attrition outside the L2
environment? Anaphora resolution by L2 English-L1 Italian, Serbian and Croatian
translators. Poster izloņen na konferenciji―2nd International Symposium on
Bilingualand L2 Processing in Adults and Children‖, 24-25.maja 2018,
Braunschweig, Nemaĉka.
Др Борко Ковачевић, ванредни професор, током ове године наставио је своје

учешће на пројекту Министарства науке Републике Србије Стандардни српски језик:
синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004) и започео
учешће на билетералноммеђународном пројекту између Републике Србије и Републике
Словеније Језик, књижевност и култура као основа интеркултурне комуникације.
Такође је био члан научног и организационог одбора Шестог међународног
конгреса Примењена лингвистика данас Друштва за примењену лингвистику Србије,
који је одржан на Филолошком факултету у Београду.Објавио је следеће радове и
учествовао на следећим конференцијама:
 Kovaĉević, B. (2018). ''O polisemiĉnim glagolskim imenicama u savremenom
srpskom jeziku''. Anali Filološkog fakulteta XXX/1, str. 285-297. ISSN 0522-8468;
UDK 811.163.41'367.622.16
 Đukanović Maja i Kovaĉević B.(2017). ''O prevazilaņenju kulturnih razlika u nastavi
stranog jezika''. Iz: Vraneń Aleksandra i Marković Ljiljana (ur.), CLIMB (Culture:
Language, Translation, Library and Information Studies, Teaching Methodology and
Book History) 5 – Kultura i/ilinauka, 63-70. Beograd: Filolońkifakultet. ISBN 978-
86-6153-493-5; UDK 316.66-054.6 371.3:81'25 (izańloizńtampe 2018, nijebilo u
izveńtaju za 2017)
 Đukanović Maja i Kovaĉević B. (2018).Univerzitetska nastava juţnoslovenskih jezika
u Srbiji – istorijat i mogući pravci razvoja. Rad izloņen na 6. meĊunarodnoj nauĉnoj
konferenciji CLIMB – Kultura univerziteta i filologija, Beograd, 30 – 31.maj 2018.
Rezime na str. 51 (ur. Aleksandra Vraneń i Ljiljana Marković). ISBN 978-86-6153-
492-8; COBISS.SR-ID 264216332
 Kovaĉević B. (2018). Jeziĉki kontakti i pojednostavljivanje gramatike na primeru
padeţa. Rad izloņen na meĊunarodnoj nauĉnoj konferenciji Mapping Balkan routes
2: literary, cultural and linguistic landscapes, Beograd, 26– 27.oktobar 2018. Rezime
na str. 49-50 (ur. Vesna Polovina, Mirjana Marinković i Merima Krijezi). ISBN 978-
86-6153-544-4; COBISS.SR-ID 269229580
 Toyota Junichi i Kovaĉević B. (2018).Where can Ethnolinguistics Meet Applied
Linguistics.Rad izloņen na 6. meĊunarodnoj nauĉnoj konferenciji Primenjena
lingvistika danas - jezik, knjiţevnost i interdisciplinarnost, Beograd, 12 – 13.oktobar
2018. Rezime na str. 43 (ur. Vesna Polovina, Borko Kovaĉević i ĐorĊe Boņović).
ISBN 978-86-6153-542-0; COBISS.SR-ID 268463116
Др Наталија Панић Церовски током 2018. године је изабрана у звање
ванредног професора на Катедри за општу лингвистику. Поред ангажовања у оквиру
CEEPUS пројекта као локални координатор за мрежу Inter-American Studies, почела је
ангажовање на међународном пројекту билатералне сарадње између Републике Србије
и Републике Словеније Језик, књижевност и култура као основа интеркултурне
комуникације под руководством проф. др Маје Ђукановић. Учествовала је на Шестом
интердисциплинарност (Applied Linguistics Today (ALT) 6, 12-13. октобар, 2018.,
Филолошки факултет, Београд):
213
 Панић Церовски, Н. (2018). Функције директног цитирања у разговорном
језику. Applied Linguistics Today (ALT) 6, 12-13. октобар, 2018.Резиме на стр. 36
(ур. Весна Половина, Борко Ковачевић и Ђорђе Божовић), Филолошки
факултет, Београд. ISBN 978-86-6153-542-0; COBISS.SR-ID 268463116
Мр Иван Књижар, асистент, у 2018. години своја истраживања из области

прагматике публиковао је у једном раду и изложио на две међународне конференције:
 Књижар, И. (2018). Принципи диференцијације пресупозицијских и
непресупозицијских ентитета у функционалној анализи исказа. Зборник
Матице српске за филологију и лингвистику, 61/1, 7–18.
 Књижар, И. (2018).Корпусно испитивање неких маркера пресупозиције и
примена у лексикографији. Рад изложен на Шестој међународној конференцији
Примењена лингвистика данас, Филолошки факултет, Универзитет у Београду,
12–13. октобар 2018.
 Књижар, И., Бошњаковић, Ж. (2018). Формална и функционална ограничења
пресупозиционалности пропозицијског садржаја клаузе која допуњује речи у
значењу осећања. Рад изложен на међународној конференцији Јазикот и
културата – состојби и предизвици, Институт за македонски језик „Крсте
Мисирков―, Универзитет „Св. Кирили и Методиј―, Скопље, 6−7 новембар 2018 .
ЂорђеБожовић, асистент, у 2018. години реизабран је у звање асистента на

Катедри за општу лингвистику и започео је учешће на научноистраживачком пројекту
Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике СрбијеСтандардни
српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004), у
оквиру јавног позива Министарства за ангажовањемладих истраживача на
научноистраживачким пројектима. Усавршавао се на 54. семинару словеначког језика,
књижевности и културе на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани и
учествовао у раду истраживачког тимаса Филолошког факултета Универзитета у
Београду на међународном пројекту билатералне сарадње између Републике Србије и
Републике Словеније Језик, књижевност и култура као основа интеркултурне
комуникације под руководством проф. др Маје Ђукановић.Учествовао је са
излагањима на две међународне научне конференције на Филолошком факултету
Универзитета у Београду и био ангажован у раду организационог одбора Шестог
међународног конгреса Примењена лингвистика данас Друштва за примењену
лингвистику Србије:
 Boņović, Đ. (2018). „Lingvistiĉki markeri regionalnog identiteta―. Izlaganje na
Ńestom meĊunarodnom kongresu Primenjena lingvistika danas, Filolońki fakultet
Univerziteta u Beogradu, 12–13. oktobar 2018.
 Boņović, Đ. (2018). „Roli i sinkretizmit në sistemin rasor të shqipes―. Izlaganje na
meĊunarodnoj nauĉnoj konferencijiMapping Balkan routes 2, Filolońki fakultet
Univerziteta u Beogradu, 26–27. oktobar 2018.
Др Милица Динић Маринковић, асистент, у периоду од марта до октобра 2018.

године била је на трудничком боловању, породиљском одсуству, и одсуству са посла
ради неге детета. Започела је ангажовање на међународном пројекту билатералне
сарадње између Републике Србије и Републике Словеније Језик, књижевност и
култура као основа интеркултурне комуникације под руководством проф. др Маје
Ђукановић, и учествовала са излагањем на једној међународној конференцији.
214
 Динић Маринковић, М. (2018) Индекс понављања специјализованог вокабулара
у уџбеницима за други циклус обавезног образовања. Рад изложен на Шестом
међунардном конгресу „Applied Linguistics Today (ALT) 6―,12-13. октобар, 2018.,
Филолошки факултет, Београд.
Сви наставници и сараднициКатедре чланови су стручних удружења Societas

Linguistica Europaea (SLE) и Друштва за примењену лингвистику Србије.
215
КАТЕДРА ЗА БИБЛИОТКАРСТВО И ИНФОРМАТИКУ
Катедра за библиотекарство и информатику је активна организациона јединица

Филолошког факултета, чији су наставници и сарадници остварили запажене резултате
у календарској 2018. години на више планова: у наставном, научно-истраживачком
раду, организовањем међународних и националних научних конференција
(Међународна научна конференција Култура и/или наука (CLIMB. Culture, Language,
History), јуна 2018; 17. Међународна научна конференција Транскултуралност и
библиотеке (MELISSA - Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies,
Archives), 1. октобар 2018); развијањем међународне сарадње, учешћем у научним
пројектима, ауторским остварењима и запаженим издавачким резултатима.
Катедра исказује захвалност декану, деканском колегијуму и колегама на
сарадњи у унапређивању активности.
У наставку су лични извештаји чланова Катедре за библиотекарство и
информатику.
Проф. др АЛЕКСАНДРА Б. ВРАНЕШ
У току 2018. године редовно сам држала наставу на свим предметима на основним,
мастер и докторским студијама, учествовала у одбранама мастер и докторских
дисертација, као ментор и као члан.
РАД У ТЕМАТСКОМ ЗБОРНИКУ МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА
Cultural and Scientific Aspect Within the Universal Decimal Classification of Knowledge /
Aleksandra Vraneń ; [translation Марина Милошевић] // CLIMB. Culture, Language,
History / [ed. Александра Вранеш, Љиљана Марковић]. - ISBN 978-86-6153-494-2. - Vol.
5, No. 2 (2017), p. 67-72.(ISSN 2560-3426)
(није ушло у извештај за претходну годину)
Transculturality in the Context of Digital Humanities / Aleksandra Vranes, Ljiljana Markovic

// MELISSA - Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives / [ed.
Александра Вранеш, Љиљана Марковић]. - ISBN 978-86-6153-495-9. - Vol. 16, No. 1
(2017), p. 25-35.
(ISSN 2560-3418)
РАД У МОНОГРАФИЈИ МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА

216
"Књижество славенско" у српским библиографијама 19. века / Александра Вранеш//
Српска славистика. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике /
[уредници Бошко Сувајџић, Петар Буњак, Душан Иванић]. - Београд : Савез
славистичких друштава Србије, 2018. - ISBN 978-86-917949-4-1. - Стр. 53-64.
РАД У ТЕМАТСКОМ ЗБОРНИКУ МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА
Максим Горки у српској периодици / Александра Вранеш // Классики и современность:

Гоголь, Тургенев, Горкий / сост. Александра Вранеш, Лиляна Маркович, Алла
Геннадьевна Шешкен. - Белград : Филологический факультет Белградского
университета ; Москва : Московский государственный университет имени М. В.
Ломоносова ; Тюмень : Тюменский государственный университет ; Воронеж :
Воронежский государственный университет, 2018 (Белград : Белпак).
Гогољ и Тургењев у српској периодици на конференцији / Александра Вранеш //

Классики и современность: Гоголь, Тургенев, Горкий / сост. Александра Вранеш,
Лиляна Маркович, Алла Геннадьевна Шешкен. - Белград : Филологический факультет
Белградского университета ; Москва : Московский государственный университет
имени М. В. Ломоносова ; Тюмень : Тюменский государственный университет ;
Воронеж : Воронежский государственный университет, 2018 (Белград : Белпак).
РАД У ТЕМАТСКОМ ЗБОРНИКУ ВОДЕЋЕГ НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
Андрић и Десанка / Александра Вранеш // Иво Андрић у нашем времену : зборник

радова / [ed. Александра Вранеш]. - ISBN 978-99976-21-26-9. - (2018), p. 115-123.
Српске песникиње у ревији „Жена и свет‖ (1925-1941) / Александра Вранеш // Српске

песникиње : зборник радова / [ed. Александра Вранеш]. - ISBN 978-99976-21-28-3. -
(2018), p. 89-100.
Кратке народне прозне форме (пословице и загонетке) као баштиници културног и

етничког наслеђа миграната и домаћина/ Љиљана Марковић, Александра Вранеш //
Kултуре у дијалогу / приредиле Александра Вранеш, Љиљана Марковић. – Београд :
Филолошки факултет, 2018. – Стр. 53–59.
Kњиге и библиотеке у путописима с пута свиле / Александра Вранеш // Kултуре у

дијалогу / приредиле Александра Вранеш, Љиљана Марковић. – Београд : Филолошки
факултет, 2018. – Стр. 209–218.
Стих и време / АлександраВранеш // Језик, књижевност, музика:

поезијаимузикаБореЂорђевића : (радовисаокруглогстолаодржаногуАндрићграду 7. јула
2018) / [главнииодговорниуредникЕмирКустурица]. - Андрићград - Вишеград :
Андрићевинститут, 2018 (Београд : Белпак). - 221 стр. ; 20 cm. -
217
(БиблиотекаДобитнициАндрићевенаграде. Одјељењезасрпскијезик.
Одјељењезакњижевност ; књ. 1 / уредникедицијеМилошКовачевић)
Српскојезичкоикњижевнобивствоубиблиографији / АлександраБ. Вранеш //

Српскијезикићирилицаданас / [главнииодговорниуредникЕмирКустурица. -
[Вишеград], Андрићград : Андрићевинститут, 2017. -
(БиблиотекаНаучнискуповиОдјељењазакњижевност. Коло Зборници радова ; књ. 7). -
ISBN 978-99976-21-20-7. - Стр. 91-103.
Библиографија о Добрици Ћосићу / Александра Б. Вранеш // Књижевно дело Добрице
Ћосића : зборник радова / [ed. Радоје Симић, Вељко Брборић]. - ISBN 978-86-6153-547-
5. - (2018), p. 465-470.
САОПШТЕЊА СА МЕЂУНАРОДНОГ СКУПА ШТАМПАНА У ИЗВОДУ
Важност библиотека на путу свиле / Александра Вранеш // BookofAbstracts

[Elektronskiizvor] / InternationalScientificConferenceFirst 150 YearsofModernJapan -
TheFirstModernizationontheSilkRoad, Belgrade, September 4th, 2018. - Београд :
Филолошки Факултет Универзитета, Центар за студије Азије : Међународни комитет
слависта, Комисија за словенски свет и културе на путу свиле ; Осака : Универзитет ;
Васеда : Универзитет ; Нагоја : ИАФОР TheInternationalAcademicForum ; Невшехир :
Хаџи Бекташ вели универзитет, 2018. - ISBN 978-86-6153-531-4. - Str. 16-17.
Kњиге и библиотеке у путописима с пута свиле / Александра Вранеш // Зборник

резимеа / 17. Међународна научна конференција Библиотеке на путу свиле, Београд, 1 -
2. октобар 2018. - Београд : Филолошки факултет, 2018. - (MELISSA - Museums, Ethics,
LibraryandInformationScience, Studies, Archives, ISSN 2560-3418). - ISBN 978-86-6153-
562-8. - Str. 15-16.
Библиотека и универзитет / Александра Вранеш // Зборник резимеа / 6. Међународна

научна конференција Култура универзитета и филологија, Београд, 30-31. маја 2018. -
Београд : Филолошки факултет, 2018. - (CLIMB. Culture, Language, Literary, Translation,
Library and Information Studies, Teaching Methodology and Book History, ISSN 2560-
3426). - ISBN 978-86-6153-492-8. - Str. 29-30.
Дискурс победе у поезији Десанке Максимовић / Александра Вранеш // Дискурс

победе у књижевности : зборник сажетака / [главни и одговорни уредник Емир
218
Кустурица ; уредник Александра Вранеш ; превод на енглески Марина Милошевић]. -
Андрићград - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - 92 стр. ; 20 cm.
- (Библиотека Научни скупови Одјељења за књижевност. Коло Зборници сажетака ; књ.
10)
ISBN 978-99976-21-37-5
Нушићев Београд /Александра Вранеш // САН о граду : зборник сажетака / [главни и

одговорни уредник Емир Кустурица] ; [уредник Александра Вранеш] ; [превод на
енглески Марина Милошевић]. - Андрићград - Вишеград : Андрићев институт, 2018
(Београд : Белпак). - ISBN 978-99976-21-34-4. – Стр. 33-34.
УРЕЂИВАЊЕ ТЕМАТСКОГ ЗБОРНИКА МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА
КЛАССИКИ и современность: Гоголь, Тургенев, Горкий / сост. Александра Вранеш,

Лиляна Маркович, Алла Геннадьевна Шешкен. - Белград : Филологический факультет
Белградского университета ; Москва : Московский государственный университет
имени М. В. Ломоносова ; Тюмень : Тюменский государственный университет ;
Воронеж : Воронежский государственный университет, 2018 (Белград : Белпак). - 318
стр. ; 21 cm. - (Библиотека Язык и литература. Серия Труды о языке и литературе ; кн.
19)
УРЕЂИВАЊЕ ЗБОРНИКА САОПШТЕЊА МЕЂУНАРОДНОГ

НАУЧНОГ СКУПА
Зборник резимеа / 16. Међународна научна конференција Библиотеке на путу свиле,

Београд, 1 - 2. октобар 2018. ; уредници Александра Вранеш, Љиљана Марковић. -
Београд : Филолошки факултет, 2018 (Београд : БелПак). - 119 стр. ; 24 cm. - (MELISSA
- Museums, Ethics, LibraryandInformationScience, Studies, Archives, ISSN 2560-3418)
ISBN 978-86-6153-562-8
Зборник резимеа / 6. Међународна научна конференција Култура универзитета и

филологија, Београд, 30-31. маја 2018. ; уредници Александра Вранеш, Љиљана
Марковић ; [превод Марина Милошевић]. - Београд : Филолошки факултет, 2018
(Београд : БелПак). - 193 стр. ; 24 cm. - (CLIMB. Culture, Language, Literary, Translation,
Library and Information Studies, Teaching Methodology and Book History, ISSN 2560-
3426)
ISBN 978-86-6153-492-8
ДИСКУРС победе у књижевности : зборник сажетака / [главни и одговорни уредник

Емир Кустурица ; уредник Александра Вранеш ; превод на енглески Марина
Милошевић]. - Андрићград - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). -
92 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Научни скупови Одјељења за књижевност. Коло
Зборници сажетака ; књ. 10)
ISBN 978-99976-21-37-5
219
УРЕЂИВАЊЕ ТЕМАТСКОГ ЗБОРНИКА ВОДЕЋЕГ НАЦИОНАЛНОГ
ЗНАЧАЈА
ИВО Андрић у нашем времену : зборник радова / [главни и одговорни уредник Емир
Кустурица ; уредник Александра Вранеш]. - 1. изд. - Вишеград : Андрићев институт,
2018 (Београд : Белпак). - 429 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Научни скупови
Одјељења за књижевност. Коло, Зборници радова ; књ. 8)
ISBN 978-99976-21-26-9
ФИЛИП Вишњић : зборник радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ;

уредник Александра Вранеш ; уређивачки одбор Злата Бојовић ... [и др.]]. - Вишеград,
Андрићград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - 168 стр. ; 20 cm. -
(Библиотека Научни скупови Одјељења за књижевност. Коло Зборници радова ; књ. 11)
ISBN 978-99976-21-35-1
САН о граду : зборник радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ; уредник
Александра Вранеш]. - 1. изд. - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд :
Белпак). - 640 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Научни скупови Одјељења за књижевност.
Коло, Зборници радова ; књ. 9)
ISBN 978-99976-21-27-6 (брош.)
СРПСКЕ песникиње : зборник радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ;

уредник Александра Вранеш]. - 1. изд. - Вишеград : Андрићев институт, 2018
(Београд : Белпак). - 261 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Научни скупови Одјељења за
књижевност. Коло, Зборници радова ; књ. 10)
ISBN 978-99976-21-28-3
Библиотека Културе у сусрету
Друштво спектакла / Ги Дебор ; [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ;

уредник Александра Вранеш ; превод Татјана Самарџија]. - Вишеград, Андрићград :
Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - 140 стр. ; 20 cm. - (Културе у сусрету ;
књ. 3)
Превод дјела: LaSociété duspectacle / GuyDebord. - Тираж 500. - Напомене уз текст.
ISBN 978-99976-21-32-0
Библиотека Посебна издања:

Саздаде се бела црква : српско народно стваралаштво Косова и Метохије / Валентина
Питулић. - 1. изд. - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - 308 стр. :
илустр. ; 21 cm. - (Посебна издања / Андрићев институт ; књ. 5)
ГОЗБА и књижевност : зборник сажетака / [главни и одговорни уредник Емир

Кустурица] ; [уредник Александра Вранеш] ; [превод на енглески Марина Милошевић].
- Андрићград - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - 90 стр. ; 20
220
cm. - (Библиотека Научни скупови Одјељења за књижевност. Зборници сажетака ; књ.
11)
Уредник едиције Културе у дијалогу
УРЕЂИВАЊЕ ЧАСОПИСА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
Уредник две свеске часописа за науку о књижевности, језику и култури у издању

Андрићевог института у Андрићграду и Универзитета Ломоносов:
ЛИК : Литература и култура : часопис за литературу и културу = LIK :
Literatureandculture : journalforLiteratureandCulture / главни уредник Александра
Вранеш. ISSN 2303-8640
ЧЛАН РЕДАКЦИЈЕ
Члан редакције часописа „Књиженство―:

Књиженство [Електронски извор] : часопис за студије књижевности, рода и културе. –
Електронски часопис. – Београд : Филолошки факултет, 2011– . – Naĉinpristupa (URL):
http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=11.
ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА
Члан уређивачког одбора научног часописа Stephanos у електронском

издању(http://www.stephanos.ru), Универзитета Ломоносов
АЛЕКСАНДАР Белић, српски лингвиста века. Књ. 3, Aлександар Белић и "београдски

стил" / [уредници Драгана Мршевић Радовић, Бошко Сувајџић, Александар
Милановић]. - Београд : Филолошки факултет Универзитета, Међународни
славистички центар, 2018 (Београд : Чигоја штампа). - 340 стр. : слика А. Белића ; 24
cm
Језик, књижевност, музика : поезија и музика Боре Ђорђевића : (радови са округлог

стола одржаног у Андрићграду 7. јула 2018) / [главни и одговорни уредник Емир
Кустурица ; уредник Милош Ковачевић]. - Вишеград, Андрићград : Андрићев
институт, 2018 (Београд : Белпак). - 221 стр. : граф. прикази ; 20 cm. - (Одјељењe за
српски језик. Одјељење за књижевност. Библиотека Добитници Андрићеве награде ;
књ. 1)
ПРЕДСЕДНИК ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА

1. Међународна научна конференција „Српске песникиње― одржана је од 10. до 11.

маја 2018. у суорганизацији са Задужбином Десанка Максимовић. Научном скупу је
221
претходила свечаност у Бранковини. Организациони одбор: академик Злата Бојовић,
проф. др Александра Вранеш, проф. др Бојан Ђорђевић, проф. др Биљана Дојчиновић,
др Светлана Шеатовић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Валентина Питулић,
проф. др Љиљана Марковић, проф. др Љиљана Бајић. Учесници: мср Милан Ружић,
Радован Белимарковић, др Светлана Шеатовић, проф. др Биљана Дојчиновић, проф. др
Александар Петров, проф. др Александра Вранеш, проф. др Весна Половина, проф. др
Љиљана Марковић, доц. др Маја Радонић, проф. др Јелена Пилиповић, мр Љубица
Ћоровић, проф. др Бојан Ђорђевић, проф. др Љиљана Бајић, проф. др Маја Ђукановић,
проф. др Предраг Петровић, мср Александра Пауновић, мср Александра Секулић.
2. Међународна научна конференција „Сан о граду― одржана је од 15. до 17.

октобра 2018. Организациони одбор: академик Слободан Грубачић, академик Злата
Бојовић, проф. др Александра Вранеш, проф. др Ала Шешкен, др Мирослав Перишић,
проф. др Љиљана Марковић, проф. др Владимир Осолник, проф. др Габриела Шуберт,
проф. др Оксана Микитенко. Учесници: проф. др Јеленка Пандуревић, проф. др Саша
Кнежевић, проф. др Александар Петровић, проф. др Ирина Антанасијевић, проф. др
Весна Половина, др Слободан Селинић, доц. др Маја Радонић, проф. др Маја
Ђукановић, доц. др Марко Чудић, проф. др Александра Вранеш, проф. др Биљана
Дојчиновић, мср Ана Ивковић, мр Невена Јанићијевић, др Саед Сафари, доц. др Лала
Маџидова, мср Солмаз Тагхдини, др Милица Јотов, мср Сања Раденковић, др Хакан
Јалап. Током ове конференције представљена је по први пут Антологија народне
књижевности у четири тома, коју су приредили проф. др Јеленка Пандуревић и проф.
др Саша Кнежевић.
3. Међународна научна конференција „Дискурс победе у књижевности― одржана је од

09. до 11. новембра 2018. године. Организациони одбор: академик Слободан Грубачић,
академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Злата Бојовић, проф. др Александра
Вранеш, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Ала Шешкен, др Мирослав Перишић,
проф. др Љиљана Марковић, проф. др Владимир Осолник, проф. др Габриела Шуберт,
проф. др Оксана Микитенко. Учесници: проф. дрСлободан Грубачић, проф. др
Валентина Питулић, др Светлана Шеатовић, др Зоран Живковић, проф. др Бојан
Ђорђевић, доц. др Маја Радонић, проф. др Ана Јаковљевић Радуновић, доц. др Бобан
Ћурић, проф. др Ема Петровић, проф. др Весна Дицков, мр Невена Јанићијевић, др
Сергеј Мацура, проф. др Весна Половина, проф. др Љиљана Марковић, др Милица
Јотов, проф. др Александра Вранеш.
4. Међународна научна конференција „Гозба и књижевност― одржана је од 15. до 17.

децембра 2018. године. Организациони одбор: академик Слободан Грубачић, академик
Нада Милошевић Ђорђевић, академик Злата Бојовић, проф. др Александра Вранеш,
проф. др Милош Ковачевић, проф. др Ала Шешкен, др Мирослав Перишић, проф. др
Љиљана Марковић, проф. др Владимир Осолник, проф. др Габриела Шуберт, проф. др
Оксана Микитенко. Учесници: академик Горан Петровић, проф. др Јован Делић, др
Бојан Јовић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Милош Ковачевић, др Лидија Делић,
проф. др Љиљана Ж. Пешикан-Љуштановић, проф. др Саша Кнежевић, књижевник
Мухарем Баздуљ, проф. др Татјана Самарџија Грек, проф. др Јелисавета Милојевић,
проф. др Весна Половина, проф. др Анђелка Митровић, проф. др Ема Миљковић, др
Павле Павловић.
222
РЕЦЕНЗЕНТ
Рецензент за књиге: Библиографија Стане Смиљковић у издању Педагошког факултета
у Врању Универзитета у Нишу; Четрдесет година Новопазарског зборника, аутора
Фуада Баћићанина.
ПРЕДАВАЊА, КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Представљање књиге „Оставићу вам једино речи― Коларчева задужбина, 8. мај 2018.
Организатор летње школе Академија Андрић од 28. јуна до 5. јула 2018. за студенте
универзитета у Србији и Републици Српској. Одржана два предавања: Дневничка проза
о Великом рату и Десанка Максимовић.
Учешће на међународној конференцији „Језик, књижевност, музика: поезија и музика

Боре Ђорђевића―са радом „Стих и време― одржаној јула 2018. у организацији
Андрићевог института у Андрићграду – Вишеграду.
Предавање „Kњижество славенско у српским библиографијама 19. века― на

Међународном конгресу слависта августа 2018.
Приказ библиотеке Језик и књижевност на Конгресу слависта августа 2018.
Учешће на међународној научној конференцији у организацији Универзитета у

Невшехиру, Филолошког факултета Универзитета у Београду, IAFOR-а у септембру
2018. са радом „Библиотеке на Путу свиле―. Члан Организационог одбора.
Предавање „Библиотека и библиографија у функцији наставе српског језика у

иностранству― за студенте младе слависте на Међународном скупу слависта септембра
2018.
Учешће на међународној конференцији „Сан о граду―са радом „Нушићев

Београд― одржаној од 15. до 17. октобра 2018. у организацији Андрићевог института у
Андрићграду – Вишеграду.
Предавање „Култура и просвета у Великом рату― одржано у Културном центру Србије

у Паризу 22.11.2018.
Излагање „Десанка Максимовић и свет― на међународној конференцији у организацији

Универзитета Ломоносов у Москви, 29.11.2018.
223
Учешће на међународној конференцији „Классики и современность: Гоголь, Тургенев,
Горкий―са радом „Максим Горки у српској периодици― .
Учешће на међународној конференцији „Классики и современность: Гоголь, Тургенев,

Горкий―са радом „Гогољ и Тургењев у српској периодици― .
Излагање на међународној конференцији са радом „Студије културе и

превођење― (први аутор у коауторству са Љиљаном Марковић) одржаној у
организацији Универзитета Ломоносов у Москви, 29.11.2018.
Менторство и члан комисије
Ментор за преглед, оцену и одбрану доктората Владимира Јерковића Голуб:

илустровани лист за српску младеж са сликама 1879 - 1913. (библиографија листа
Голуб)
Члан за одбрану теме доктората Аманде Харисон, Емпориа универзитет, Емпориа,

Канзас
Члан Комисије зе преглед и оцену доктората Културе на Путу свиле – aзербејџанска и
српска перспективаЏаваншира Маџидова
Ангажовања
Члан Националног савета за високо образовање Републике Србије

Председник Већа групације друштвено-хуманистичких наука Универзитеа у Београду.
Члан Сената Универзитета у Београду.
Управник Катедре за библиотекарство и информатику, руководилац Центра за
информациону, дигиталну и медијску писменост и Центра за текстолошка
истраживања Универзитета у Београду.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института.
Руководилац Рукописног одељења Матице српске у Новом Саду.
Проф. др ЦВЕТАНА КРСТЕВ
Извештај о раду у 2018. години
У току 2018. године држала сам наставу, испите и све друге облике наставних
активности (консултације, семинарски радови, тестови) на основним, мастер и
докторским студијама према важећем наставном плану и програму. Била сам члан
комисије једне докторске дисертације која је одбрањена у току године. Руководим
израдом још четири докторске дисертације од којих ће једна бити одбрањена наредне
године.
224
Била сам ангажована у настави на једном мастер програму „Рачунарство у друштвеним
наукама― и једном програму докторских студија „Интелигентни системи― при
Универзитету у Београду.
Као сарадник сам учествовала у раду два научна пројекта које финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја: 178006 Српски језик и његови
ресурси и 47003 Инфраструктура за електронски подржано учење у Србији. Као
сарадник на овим пројектима објавила сам више научних радова у часописима и
зборницима са конференција (списак је у прилогу).
Учествовала сам у раду акције CA16204 COST Distant Reading for European Literary
Historyгде сам била члан управног одбора..
Београд, 11. XII 2018. проф. др Цветана

Крстев
Радови објављени у току 2018. године
 Cvetana Krstev, Branislava Sandrih, Ranka Stanković, ―Using English Baits to
Catch Serbian Multi-Word Terminology‖, Proceedings of the 11th International
Conference on Language Resources and Evaluation, LREC 2018, Miyazaki, Japan,
May 7-12, 2018, 2018, eds. Nicoletta Calzolari et al., ISBN 979-10-95546-00-9.
 Ranka Stanković, Cvetana Krstev, Biljana Lazić and Mihailo Ńkorić, ―Electronic
Dictionaries -- from File System to lemon Based Lexical Database‖, Proceedings of
the 11th International Conference on Language Resources and Evaluation - W23 6th
Workshop on Linked Data in Linguistics : Towards Linguistic Data Science (LDL-
2018), LREC 2018, Miyazaki, Japan, May 7-12, 2018, 2018, eds. John P. McCrae et
al., ISBN 979-10-95546-19-1.
 Cvetana Krstev, Ranka Stanković, Duńko Vitas, ―Knowledge and Rule-Based
Diacritic Restoration in Serbian‖, in Proceedings of the Third International
Conference Computational Linguistics in Bulgaria (CLIB 2018), May 27-29, 2018,
Sofia, Bulgaria, ISSN 2367-5675 (on-line), pp. 41-51, The Institute for Bulgarian
Language Prof. Lyubomir Andreychin, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia, 2018.
 Ranka Stanković, Miljana Mladenović, Ivan Obradović, Marko Vitas, Cvetana
Krstev, ―Resource-based WordNet Augmentation and Enrichment‖, in Proceedings
of the Third International Conference Computational Linguistics in Bulgaria (CLIB
2018), May 27-29, 2018, Sofia, Bulgaria, ISSN 2367-5675 (on-line), pp. 104-114,
The Institute for Bulgarian Language Prof. Lyubomir Andreychin, Bulgarian
Academy of Sciences, Sofia, 2018.
 Mathieu Constant, Cvetana Krstev and Duńko Vitas, ―Lexical Analysis of Serbian
with Conditional Random Fields and Large-Coverage Finite-State Resources‖,
Human Language Technology Challenges for Computer Science and Linguistics,
LNCS, volume 10930, pp. 277-289, 2018, Springer International Publishing, DOI
10.1007/978-3-319-93782-3_20, ISBN 978-3-319-93781-6
 Ranka Stanković, Rada Stijović, Duńko Vitas, Cvetana Krstev, Olga Sabo, ―The
Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database‖, in
Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in Global
Contexts. Ljubljana: Ljubljana University Press, Faculty of Arts. Ĉibej, Jaka, Gorjanc,
225
Vojko, Kosem, Iztok & Krek, Simon (eds.), ISBN 978-961-06-0097-8 (epub), ISBN
978-961-06-0096-1 (pdf), pp. 941-949, 2018.
 Svetla Koeva, Cvetana Krstev, Duńko Vitas, Tita Kyriacopoulou, Claude Martineau,
Tsvetana Dimitrova, ―Semantic and syntactic patterns of multiword names: A cross-
language study‖, in Multiword expressions: Insights from a multi-lingual perspective.
Berlin: Language Science Press. Manfred Sailer Stella Markantonatou (eds.), ISBN
978-3-96110-063-7 (pdf), 978-3-96110-064-4 (hard), DOI:10.5281/zenodo.1182589
pp. 31-62, 2018.
Проф. др ГОРДАНА СТОКИЋ СИМОНЧИЋ
Проф. др ГОРДАНА СТОКИЋ СИМОНЧИЋ

РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У 2018.
Рад у водећем часопису националног значаја

1. Информациона писменост наставника и сарадника на Универзитету у Београду /
Гордана Стокић Симончић, Драгана Сабовљев // Читалиште: научни часопис за
теорију и праксу библиотекарства, год. 17, бр. 32 (мај 2018), стр. 12-23.
Doi/ISAN 10.19090/cit.2018.32.12-23
Линк: http://citaliste.rs/casopis/br32/stokic_gordana.pdf
УДК: 378-057.175(497.11 Beograd):004
2. Информациона писменост у светлу статистике: српске прилике / Горан Траиловић,

Гордана Стокић Симончић, Драгана Сабовљев // Читалиште, год. 17, бр. 32 (мај 2018),
стр. 24-34.
УДК: 004-057:311.312(497.11)
Doi/ISAN 10.19090/cit.2018.32.24-34
Линк: http://citaliste.rs/casopis/br32/trailovic_goran1.pdf
УДК: 004-057:311.312(497.11)
Рад у научном зборнику националног значаја

Павле Стефановић – библиотекар Универзитетске библиотеке у Београду / Гордана
Стокић Симончић // О укусима се расправља : Павле Стефановић (1901-1985) :
тематски зборник / уреднице Соња Маринковић, Јелена Јанковић-Бегуш. - Београд :
Музиколошко друштво Србије : Факултет музичке уметности Универзитета уметности,
Катедра за музикологију, 2017.
ISBN 978-86-87757-08-0 (МДС)
УДК: 7.072:929 Стефановић П.(082)
7.072(497.11)"19"(082)
012 Стефановић П.
226
Приређивач, главни уредник
Током 2018. уредила два редовна броја Читалишта: научног часописа за теорију и
праксу библиотекарства, број 32 и 33.
ISSN: 2217-5555 (штампано издање), 2217-5563 (online)
УДК: 02
Линк: www.citaliste.rs
Библиотеке и идентитет : зборник радова са научног скупа одржаног 25. и 26. маја
2017. године / главни уредник Гордана Стокић Симончић ; одговорни уредник Горан
Траиловић. – Панчево : Градска библиотека : Центар за културу и екологију Панарт ;
Нови Сад : Филозофски факултет ; Сомбор : Педагошки факултет, 2018 (Ваљево :
Интелекта) 145 стр. : илустр.
ISBN 978-86-85131-36-3
УДК: 02(082)
Одбрањене докторске дисертације

Мастер Биљана Ђурашиновић одбранила је докторску дисертацију на тему Јавне
библиотеке у Србији 1919-1941 : практични и теоријски домети, 7. 9. 2018. године, пред
комисијом у саставу проф. др Гордана Стокић Симончић (ментор), проф. др Жељко
Вучковић и проф. др Бојан Ђорђевић
Жарко Војновић, одбранио је докторску дисертацију на тему Манастирске библиотеке на

подручју Карловачке митрополије у 18. веку, 28. 9. 2018. године, пред комисијом у саставу
проф. др Гордана Стокић Симончић (ментор), проф. др Светлана Томин и проф. др Жељко
Вучковић.
Мастер Нина Аксић одбранила је докторску дисертацију на тему Културне институције
(библиотеке, архиви, музеји) и културне манифестације у Новом Пазару од 1945. до 1991.
године: архивско-музеолошки, документалистички и културолошки приступ, пред комисијом
у саставу др Бојан Ђорђевић (ментор), проф. др Ема Петровић, др Александра Павићевић и
проф. др Гордана Стокић Симончић.
Ангажовање на научном пројекту

Сарадник на пројекту Дигиталне медијске технологије и друштвено-образовне промене,
број 47020, Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.
Проф. др БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ
227
1) У току 2018. године држао сам предавања и вежбе из следећих предмета: Увод у
архивистику, Архивистика 1, Архивистика 2, Увод у музеологију, Музеологија 1,
Музеологија 2, Конзервација и рестаурација (сви на основним студијама);
Документалистика (на мастер студијама); Научни рад у архивима (на докторским
студијама).
2) У току 2018. године учествовао сам на следећим научним скуповима:

- „Периодизација српске књижевности (САНУ, Београд, март 2018)
- „Поезија Десанке Максимовић― (Институт за књижевност и уметност и
Задужбина „Десанка Максимовић―, Требиње, април 2018)
- „Српске песникиње― (Андрићев институт и Задужбина „Десанка
Максимовић―, Андрићград, мај 2018)
- „Десничини сусрети― (Филозофски факултет у Загребу и Српско културно
друштво „Просвјета―, Загреб, септембар 2018)
- „Дискурс победе у књижевности― (Андрићев институт, Андрићград, новембар
2018)
- „Филм и књижевност― (Институт за књижевност и уметност и Факултет
драмских уметности, Београд, децембар 2018). На овом скупу сам члан
организационог одбора и уредник зборника радова.
3) У току 2018. године изашла је из штампе следећа монографија:

- Племенита мисија или мука жива: српски књижевници као професори,
Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2018; 145 стр.
3) У току 2018. године изашле су из штампе следеће научне студије:

- „Сан Симеона Газде о Београду―, Сан о граду: зборник радова, Андрићев
институт, Андрићград – Вишеград, 2018, стр. 461-471.
- „Muva na gornjoj usni: narativni prostor smrti u prozi Vladana Desnice―, Smrt u
opusu Vladana Desnice i europskoj kulturi – poetiĉki, povijesni i filozofski aspekti: Zbornik
radova s Desniĉinih susreta 2017, FF Press, Zagreb, 2018, str. 117-127.
- „Прве објављене песме Милице Костић и Селене Дукић: прилог проучавању
културног живота у окупираној Србији (1915-1918)―, Српске песникиње: зборник
228
радова, Андрићев институт, Задужбина „Десанка Максимовић―, Андрићград –
Вишеград, Београд, 2018, стр. 9-21.
- „Чија се рука машила непријатељске браве: о „издаји― интелектуалаца у
Првом светском рату―, Лик, 2018, IV, 5, стр. 55-81.
Доц. др МИЛОШ УТВИЋ
Настава
У школској 2016/2017. години сам на основним студијама држао предавања

(Информатички практикум 1, Информатички практикум 2, Информатички практикум
3, Дигитални текст 2, Статистика у библиотекама, Базе података и библиотечки
информациони системи) и вежбе (Информатички практикум 1-3, Дигитални текст 1-2,
Статистика у библиотекама, Базе података и библиотечки информациони системи), на
мастер студијама предавања на предметима Електронско издаваштво и дигиталне
библиотеке, Обликовање и одржавање садржаја на вебу, а на докторским студијама
предавања на предмету Математичка лингвистика.
Доц. др ГОРДАНА ЂОКОВИЋ
Учествовала у настави на основним и мастер студијама. Ангажована на

следећим предметима:
Основне студије: Информациона писменост 1, Информациона писменост 2,
Издаваштво, Књижарство, Медијска писменост 1, Организација знања 1, Организација
знања 2, Библиотечки практикум 1, Библиотечки практикум 2, Библиотечки практикум
5, Увод у библиографију.
Мастер студије: Научне информације, Националне библиотеке, Стандарди у
библиотекарству и издаваштву, Информациона и медијска писменост у науци.
У току 2018. године Гордана Ђоковић држала је наставу на основним и мастер

студијама. Била је члан комисија за одбрану мастер радова. Учествовала је са радом на
две међународне научне конференције. Учествује у изради DOI бројева.
229
БИБЛИОГРАФИЈА 2018.
ЧЛАНЦИ И ДРУГИ САСТАВНИ ДЕЛОВИ

Библиографија као огледало транскултуралности / Драгана Грујић, Гордана Ђоковић //
MELISSA - Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives / [ed.
Александра Вранеш, Љиљана Марковић]. - ISBN 978-86-6153-495-9. - Vol. 16, No. 1
(2017), p. 83-91.
(ISSN 2560-3418)
Doktorske disertacije na Filolońkom fakultetu u Beogradu : (2013-2017) / Gordana Đoković,

Veljko Đoković // Prevodilac. - ISSN 0351-8892. - Sv. 79, br. 1/2 (2018), str. 125-140.
Алекса Шантић : селективна библиографија / Гордана Ј. Ђоковић // Књижевност и

језик. – ISSN 0454-0689. – Год. 65, бр. 3/4 (2018).
Педесет година Књижевне историје: прилог српској библиографији периодике /

Гордана Ђоковић, Драгана Грујић // Књижевна историја. - ISSN 0350-6428. - Год. 50, бр.
165 (2018).
Преглед имена / Гордана Ђоковић, Драгана Грујић. – Регистар // Српске песникиње :

зборник радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ; уредник Александра
Вранеш]. - 1. изд. - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - ISBN
978-99976-21-28-3. – Стр. 251-261.
Преглед имена / Гордана Ђоковић, Драгана Грујић. – Регистар // Сан о граду : зборник
радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ; уредник Александра Вранеш].
- 1. изд. - Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). - ISBN 978-99976-
21-27-6. – Стр. 625-640.
САОПШТЕЊЕ СА МЕЂУНАРОДНОГ СКУПА ШТАМПАНО У ИЗВОДУ

Улога и значај библиотeкe у високошколском образовном систeму / Гордана Ђоковић //
Зборник рeзимeа / 6. Мeђународна научна конфeрeнција Култура унивeрзитeта и
филологија, Бeоград, 30-31. маја 2018. - Бeоград : Филолошки факултeт, 2018. -
(CLIMB. Culture, Language, Literary, Translation, Library and Information Studies,
Teaching Methodology and Book History, ISSN 2560-3426). - ISBN 978-86-6153-492-8. -
Стр. 67-68.
Члан редакције
230
Члан редакције часописа „Преводилац―
PREVODILAC : ĉasopis Udruņenja nauĉnih i struĉnih prevodilaca Srbije / glavni i
odgovorni urednik Zoran R. Jovanović. - God. 1, br. 1 (apr./juni 1982)- . - Beograd :
Udruņenje nauĉnih i struĉnih prevodilaca SR Srbije, 1982- (AranĊelovac : Ńtamparija
Napredak). - 24 cm
Izlazi dva puta godińnje.

ISSN 0351-8892 = Prevodilac

КЊИЖЕНСТВО [Електронски извор] : часопис за студије књижевности, рода и
културе. - Електронски часопис. - Београд : Филолошки факултет, 2011- . - Naĉin
pristupa (URL): http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=11. -
Конференције и семинари
Учествовала са радом „Улога и значај библиотeкe у високошколском образовном

систeму― на 6. мeђународној научној конфeрeнцији „Култура унивeрзитeта и
филологија― одржаној у Бeограду на Филолошком факултету од 30. до 31. маја 2018.
године.
Учествовала са радом „Serbian – Bulgarian dialogue of culture in libraries― на

међународној научној конференцији „The Modern Library - Learning Center, Dialogue of
Culture, Innovation and New Technologies" одржаној у Софији 26. септембра 2018.
Учествовала на Cobiss конференцији од 28. до 29. новембра у Марибору.
Одржала предавања у оквиру акредитованог семинар за школске библиотекаре „Пут

књиге у школској библиотеци― у Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић― у
Ваљеву 23. новембра 2018.
Доц. др ДРАГАНА А. ГРУЈИЋ
У току 2018. године Драгана Грујић држала је наставу на основним и мастер

студијама. Била је ментор једног мастер рада, члан комисија за одбрану мастер радова
и члан једне комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације. Учествовала
је са радом на међународној научној конференцији. Учествује у изради DOI бројева.
231
БИБЛИОГРАФИЈА 2018.
Чланци и други саставни делови
Библиографија као огледало транскултуралности / Драгана Грујић, Гордана Ђоковић //

MELISSA – Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives / [ed.
Александра Вранеш, Љиљана Марковић]. – ISBN 978-86-6153-495-9. – Vol. 16, No. 1
(2017), p. 83–91.
(ISSN 2560-3418)
Поводом јубилеја / Драгана Грујић. – Поводом годишњице излажења часописа

Библиотекар // Библиотекар. – ISSN 0006-1816. – Год. 60, бр. 2 (2018), стр. 9–12.
Библиографија монографских публикација из методике наставе српског језика и

књижевности: 2010–2017 / Драгана А. Грујић // Књижевност и језик. – ISSN 0454-0689.
– Год. 65, бр. 1–2 (2018), стр 289–307.
Педесет година Књижевне историје: прилог српској библиографији периодике /

Гордана Ђоковић, Драгана Грујић // Књижевна историја. – ISSN 0350-6428. – Год. 50,
бр. 165 (2018).
Преглед имена / Гордана Ђоковић, Драгана Грујић. – Регистар // Српске песникиње :

зборник радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ; уредник Александра
Вранеш]. – 1. изд. – Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). – ISBN
978-99976-21-28-3. – Стр. 251–261.
Преглед имена / Гордана Ђоковић, Драгана Грујић. – Регистар // Сан о граду : зборник
радова / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ; уредник Александра Вранеш].
– 1. изд. – Вишеград : Андрићев институт, 2018 (Београд : Белпак). – ISBN 978-99976-
21-27-6. – Стр. 625–640.
Уређивање часописа и члан редакције
Библиотекар : часопис за теорију и праксу библиотекарства / главни и одговорни

уредник Драгана Грујић. – Год. 1, бр. 1 (1948/1949) – год. 47, бр. 1/2 (1997) ; Год. 48, бр.
232
1/4 (2006) – . – Београд : Библиотекарско друштво Србије, 1948/1949–1997; 2006 –.
ISSN 0006-1816
Излази два пута годишње.

Књиженство [Електронски извор] : часопис за студије књижевности, рода и културе. –
Електронски часопис. – Београд : Филолошки факултет, 2011– . – Naĉin pristupa (URL):
http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=11.
Конференције и семинари
Учествовала са радом „Serbian – Bulgarian dialogue of culture in libraries― на

међународној научној конференцији „The Modern Library – Learning Center, Dialogue of
Culture, Innovation and New Technologies" одржаној у Софији 26. септембра 2018.
Учествовала на Cobiss конференцији од 26. до 29. новембра у Марибору.
Одржала предавања у оквиру акредитованог семинар за школске библиотекаре
„Пут књиге у школској библиотеци― у Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић― у
Ваљеву 23. новембра 2018.
Асистент БРАНИСЛАВА ШАНДРИХ, мастер
План рада за школску 2018/19. годину, Бранислава Шандрих
- Настава
- I семестар
- Вежбе из предмета Информатика за библиотекаре 1
- Вежбе из предмета Информатички практикум 1
- Вежбе из предмета Дигитални текст 1
- Вежбе из предмета Методе обраде природних језика
- Вежбе из предмета Језичке технологије 1
- Вежбе из предмета Формирање и обликовање садржаја на вебу (мастер
студије)
- II семестар
- Вежбе из предмета Информатика за библиотекаре 2
- Вежбе из предмета Проналажење информација
- Вежбе из предмета Мултимедијални документи
- Вежбе из предмета Језичке технологије 2
233
- Вежбе из предмета Напредне методе у проналажењу информација
(мастер студије)
- Наука
- Докторске студије
- Активности у оквиру завршне године:
- предлог пријаве тезе на семинару Катедре за рачунарство и
информатику на Математичком факултету (октобар 2018);
- писање тезе са радним насловом: „Утицај класификације текста
на примене у обради природних језика―.
- Истраживања
- учествовање на пројекту 178006 Српски језик и његови ресурси: теорија,
опис и примене, Министарство за образовање и науку Републике Србије
(у току од маја 2017. године)
- активности на развоју ресурса и алата за српски језик;
- објављивање научних радова у циљу сабирања резултата поменутих
активности.
- Остало
- Рад као технички уредник научног часописа Инфотека на припреми два
броја за 2019. годину
- Допринос раду Катедре за Библиотекарство и информатику у активностима
које Катедра преузима:
- активности за промовисање и популаризацију Катедре;
- израда веб апликације за унос и претрагу цитирања у оквиру различитих
часописа Филолошког факултета.
мср Анђела Стошић, сарадник у настави
Укључена у све облике наставе у оквиру предмета на основним академским

студијама: Историја књиге и библиотеке 1, Историја књиге и библиотеке 2, Књига и
билиотеке код Срба 1, Књига и библиотеке код Срба 2, Компаративно библиотекарство,
Процеси управљања у библиотекама и Односи библиотека са јавношћу.
У јулу одбранила мастер рад под називом Развој и коришћење дигиталних
колекција: на примеру Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис― у Чачку,
Библиотеке града Београда и Народне библиотеке „Стеван Сремац― у Нишу, пред
комисијом коју су чинили проф. др Гордана Стокић Симончић (ментор) и доц. др
Милош Утвић. У октобру уписала докторске академске студије на Факултету.
Прихваћен рад под називом Using digital collections: a comparative analysis in the
case of three public libraries in Serbia за учешће на конференцији BOBCATSSS 2019 која
ће бити одржана од 22. до 24. јануара у Осијеку.
234
КАТЕДРА ЗА НЕОХЕЛЕНСКЕ СТУДИЈЕ
Први део - општи
2. Кадровска структура
На Катедри за неохеленске студије структуру:
А) наставног и сарадничког особља чине:
а) три наставника:
- ванредни професор: др Предраг Мутавџић,

- доценти: др Ана Елаковић-Ненадовић,
др Војкан Стојичић;
б) седам домаћих сарадника у настави, од чега:
- три виша лектора: мр Љиљана Вуловић,

Ивана Милојевић, мастер,
др Анка Рађеновић;
- два лектора: Дина Дмитровић, мастер

Драгана Ткалац, мастер;
- два сарадника у настави: Маја Баћић, мастер

Антонина Костић, мастер
в) Придружени чланови Катедре су:
- један научни сарадник: др Дејан Џелебџић (Византолошки институт САНУ);

- један студент докторских студија: Миљана Јовановић
- три страна лектора у настави, од чега:
- двоје се налази на платном списку Министарства просвете Републике Грчке: др Јоана

Дзима и мр Фани Мелиса,
- једног страног лектора плаћа Министарство просвете Републике Србије: Теодорос
Кукос.
Б) ненаставног особља чине:

235
- секретар Катедре: Ана Милосављевић,
- библиотекар: Иван Грујић, мастер.
До почетка академске 2018/2019. године члан Катедре била је и др Милена Јовановић,

редовни професор, која је, с обзиром да није тражила накнадно продужење радног
односа, званично пензионисана са 01. октобром т.г.
На седници Катедре одржане 28.09. т.г. за управника изабран је ванр. проф. др Предраг
Мутавџић, а за заменика управника доц. др Војкан Стојичић.
На 6. међународном скупу Асоцијације за хеленске студије у Лунду октобра т.г. доц.
др Војкан Стојичић изабран је у чланство Управног одбора ове Асоцијације, док је
доц. др Ана Елаковић-Ненадовић била делегат Катедре.
Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
на седници одржаној 14. децембра т.г. др Предграг Мутавџић, ванредни професор,
именован је у Уређивачки одбор часописа Методички видици ког издаје Филозофски
факултет у Новом Саду. Одлуком Уредничког савета часописа Keria, Studia Latina et
Graeca, ког издаје Одсек за класичну филологију Филозофског факултета у Љубљани,
а који се налази на ERIH листи, проф. др Предраг Мутавџић је именован спољним
чланом.
На радном састанку са проф. др Јулијаном Вучо у вези са припремама за учешће
Филолошког факултета Универзитета у Београду у Еразмус+ програмима мобилности
наставног и ненаставног особља између програмских и партнерских земаља (КА103 и
КА107), за административне координаторе са Катедре за неохеленске студије одређени
су Ана Милосављевић, др Анка Рађеновић и др Предраг Мутавџић.
Будући да су се испунили услови за покретање поступка за избор у наставничко звање,
Катедра за неохеленске студије упутила је свој допис (деловодни број Катедре:
72/2018; деловодни број Филолошког факултета: 3314/2) Комисији за план и развој са
молбом да се распише конкурс за једног доцента за предмет Грчки језик. Исто тако,
због одласка проф. Јовановић у пензију, упућен је допис (деловодни број Катедре:
51/2018 и 65/2018) са молбом да се распише конкурс за једног вишег лектора.
3. Просторни и материјално технички услови рада
А) сала 127
Једина учионица Катедре за неохеленске студије опремљена је делимично као

мултимедијални кабинет и максимално је искоришћена како радним данима тако и
суботом. Како она ипак није довољна, сходно исказаним потребама, редовна настава
изводи се и у другим просторијама (Сала хероја, А5, библиотека италијанистике и
236
слично) на Факултету. Такође, учионица се увек уступа када се на Факултету одржава
какав значајан скуп (попут МСЦ, конгреси, симпозијуми...).
У складу са постојећим потребама, ову учионицу намеравамо да подигнемо на виши
ниво техничке искоришћености. Уколико имамо у виду да је Катедра за неохеленске
студије добила донације са Кипра, упућен је предлог декану за расписивање јавних
набавки за куповину техничке опреме, и то:
а) 50 лаптоп рачунара, према нашим датим спецификацијама, који би се користили

двојако: као мултимедијално (помоћно) наставно средство и као средство за обављање
свих предвиђених колоквијума и писмених испита;
б) 50 слушалица,
в) 50 мишева,
као и посебни захтеви за:
а) извођење електричарских и грађевинских радова;

б) наручивање/ прављење једног ормара за чување лаптоп рачунара;
в) хигијенско кречење.
На основу постигнутог договора са руководиоцем ИТ сектора, г. Гораном Лазичким,

расписивање јавних набавки за лаптоп рачунаре ће се обавити одмах после
новогодишњих и божићних празника 2019. године.
Б) сала 125
Наведени простор на првом спрату функционише и као библиотека/читаоница, и као

зборница, и као кабинет свих наставника и сарадника. С обзиром да од 1997. године,
од када је Катедра за неохеленске студије добила на располагање наведени простор, до
данас нису урађени никакви већи радови, осим што је два пута био хигијенски
окречен, послат је захтев за расписивање јавних набавки за извођење одговарајућих
електричарских и грађевинских радова, и то:
а) да се угради лед расвета (топло жута);

б) да се замене улазна врата и прозори;
в) да се наручи/изради макар један библиотечки ормар (стандардне факултетске
величине).
Такође, због застарелих компјутера, поднесен је и захтев за набавку четири нова

десктоп рачунара, с обзиром да њихове конфигурације као и техничке спецификације
више не могу да подржавају осавремењене рачунарске програме и захтеве.
В) кабинет 514
237
Овај мали простор на петом спрату нове зграде служи првенствено као секретаријат,
али је у исти мах и место где се примају странке, врше консултације, а по потреби се у
њему одвијају и усмени испити.
Посебно напомињемо да нико од наставника са Катедре није имао нити има на
располагању свој кабинет нити да дели кабинет са неким колегом / колегиницом са
друге катедре.
4. Извођење наставе, рад са студентима, студентске стипендије,

студентска пракса
Целокупна настава на основним академским студијама, на мастер и на докторским

студијама изводи се према утврђеном распореду часова и према свим наставним
плановима и програмима усвојеним и акредитованим током 2014. и 2015. године
(мастер и докторске). Према свим нашим сазнањима и обавештењима, студијски
програм Катедре за неохеленске студије (уз англистику и романистику) признат је и
даље од стране надлежног министарства у Републици Грчкој (ДОАТАП, раније
ДИКАТСА), што недвосмислено говори у прилог томе да се и даље постижу добри
резултати у раду. То додатно потврђују и сва наша сазнања која потичу од екстерних
(грчких и кипарских) евалуација.
Током 2018. године један број наших студената похађао је летње курсеве учења грчког
језика, највише у Атини и Солуну.
На основу раније потписаног уговора о сарадњи с Амбасадом Републике Грчке за
обављање праксе, одабрани студенти – било четврте године основних академских
студија, било на мастер студијском програму – одлазили су на волонтирање у трајању
од по три месеца. Овај вид активности ће се наставити и током 2019. године, будући да
је грчка страна исказала задовољство нашом сарадњом као и студентима који су им
послати на праксу.
План Катедре је да овакав вид сарадње оствари и са Амбасадом Републике Кипар за
шта је кипарска страна показала заинтересованост.
Други део – стручно-научни
5. Међународна сарадња
5.1.Сарадња са грчким универзитетима
Током 2018. године продубљена је и настављена сарадња са релевантним грчким

универзитетским институцијама, попут Аристотеловог универзитетом у Солуну,
238
Каподистијасовог универзитета у Атини, Центра за грчки језик из Солуна. Први пут
је покренута и значајнија сарадња са Демокритовим универзитетом у Тракији са
којим је остварена мобилност наставног особља преко Еразмус+ пројекта.
Настављена је и сарадња са Кипарским универзитетом у Никозији, с Епирским
институтом за технологију у Јањини, те са Критским универзитетом.
5.2.Мобилност наставног особља Катедре за неохеленске студије
Путем Еразмус+ програма, активност КА 1, наставници Катедре за неохеленске

студије учествовали су у следећим активностима:
1. ванр. проф. др Предраг Мутавџић
а) Свеучилиште у Сплиту, Сплит, 22-29.04.2018. Реализација 8 часова наставе у виду

предавања (Бајрон и Грци; Неохеленизам или хеленизам?; Реторика у Византији;
Грчко језичко питање данас);
б) Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 11-16.06.2018. Реализација 8 часова

наставе у виду предавања (The History of the Serbian Nation; The Serbs and the Greeks –
history of mutual relations; Beginnings of the Modern Serbian literature; The Serbian
language question and standardization).
2. доцент др Војкан Стојичић
Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 07–27. мај 2018. Реализација 32 часа

наставе у оквиру следећих курсева: ΕΕΓΛΩ357- Θευπίερ Απόκηηζηρ Δεύηεπηρ/Ξένηρ
Γλώζζαρ, ΕΕΓΛΩ360- Διδαζκαλία γλώζζαρ για ακαδημαφκούρ ζκοπούρ и EΕΓΛΩ333-
Διδακηική ηος λεξιλογίος.
3. др Анка Рађеновић, виши лектор
Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 03-10. јун 2018. Реализација 8 часова

у оквиру следећих курсева: ΕΕΓΛΩ357- Θευπίερ Απόκηηζηρ Δεύηεπηρ/Ξένηρ Γλώζζαρ,
ΕΕΓΛΩ360- Διδαζκαλία γλώζζαρ για ακαδημαφκούρ ζκοπούρ и EΕΓΛΩ333- Διδακηική
ηος λεξιλογίος.
4. мастер Ивана Милојевић, виши лектор
239
Универзитет у Гранади, Шпанија, 30. 04 - 30. 07 2018. Учествовање у програму
намењеном студентима докторских студија ради прикупљања грађе за израду
докторске дисертације из области грчке и српске фразелогије.
5. мастер Дина Дмитровић, лектор
Демокритов универзитет у Тракији, Комотини, 24. мај – 02. јун 2018. Реализација 8
часова наставе у оквиру следећих курсева: ΕΕΓΛΩ357- Θευπίερ Απόκηηζηρ
Δεύηεπηρ/Ξένηρ Γλώζζαρ, ΕΕΓΛΩ360- Διδαζκαλία γλώζζαρ για ακαδημαφκούρ ζκοπούρ и
EΕΓΛΩ333- Διδακηική ηος λεξιλογίος.
5.3.Мобилност ненаставног особља Катедре за неохеленске студије
У програму Еразмус+ мобилности намењеном ненаставном особљу учествовали су:
3. Ана Милосављевић, секретар
Универзитет у Гранади, Шпанија, 15.-19. јануар 2018. године. Програм: „Десета

недеља обуке за административно особље―.
4. мастер Иван Грујић, библиотекар – Универзитет у Вроцлаву, Пољска, 26-

30.03.2018.
5.4.Гостовања страног наставног особља на Катедри за неохеленске студије
У периоду април-мај 2018. у оквиру Еразмус+ програма размене наставног особља

сваки од шесторо наставника с Одсека за грчку филологију Факултета за класичне и
хуманистичке науке са Демокритовог универзитета у Тракији (др Ана Мастројани, др
Марија Дзиадзи, др Лидија Митић, др Геориос Цомис, др Димостенис Стратигопулос
и др Керацо Георгијади) одржало је по 8 часова предавања и/или лекторских вежби
из савременог грчког језика и из грчке књижевности нашим студентима са треће и
четврте године основних студија. Током септембра такође на основу Еразмус+
програма с истог универзитета гостовао је и Асимакис Флиатурас, лектор.
5.5.Учешће у домаћим пројектима
240
Др Предраг Мутавџић и др Војкан Стојичић укључени су у домаћи пројекат Језици и
културе у времену и простору, број 178002, у склопу Министарства науке, просвете и
техничког напретка Републике Србије.
5.6.Учешће на научним и стручним скуповима наставног особља Катедре за

неохеленске студије
Наставно особље Катедре за неохеленске студије је у 2018. години учествовало на

научним скуповима/конференцијама са следећим рефератима у земљи и
10. Кријези, М. – Мутавџић, П. – Kampouris, А. „О анималистичким идиомима

увредљивог садржаја у савременом грчком, албанском и српском језику―. Рад
изложен на 56. скупу слависта Србије, Београд, 1-2- фебруар 2018.
11. Мутавџић, П. „Питање стандардизације писма код Аромуна и Срба – сличности и
разлике (Михаил Бојаџи и Вук Караџић)―. Реферат поднет на 48. међународном
научном састанку слависта у Вукове дане. Београд, 13–17. IX 2018.
Ελληνικόρ ηύπορ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek Studies.
University of Lund, 4-7 October 2018.
13. Мутавџић, П. – Kampouris, А. „Фразеологија у служби савлађивања страног језика
(на примеру савременог грчког и српског језика)―. Међународни научни скуп
Српски као страни језик у теорији и пракси IV. Београд, 26 – 28. октобар 2018.
14. Мутавџић, П. – Ткалац, Д. „Историјски значај појаве првих речника савременог
српског и грчког језика (Вук Караџић и Адамантиос Кораис)―. Реферат поднет на
XIII скупу Српски језик, књижевност, уметност. Крагујевац, ФИЛУМ, 26 – 27. Х
2018.
15. Krijezi, М. – Mutavdņić, Р. „Iskazivanje (izraņavanje) prostornih odnosa putem
predlońko-padeņnih konstrukcija u albanskom, grĉkom i srpskom jeziku―. Реферат
поднет на The 6th International Congress Applied Linguistics Today – Language,
Literature and Interdisiplinaritу. Београд, 12–13.10. 2018.
16. Кријези, М. – Мутавџић, П. „Проблематика разумевања вида номинала у
албанском језику (прилог настави албанског језика као страног)―. Рад изложен на:
Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic Landscapes. Belgrade, 26-
27 October 2018.
17. Mutavdņić, P. J. – Καμπούπηρ, Α. Λ. „Φπαζεολογική ικανόηηηα και ο πόλορ ηηρ
εκμάθηζηρ ηηρ Νεοελληνικήρ υρ ξένηρ ζηο πανεπιζηημιακό επίπεδο―. Рад изложен на
међународној конференцији Преподавание греческого языка как иностранного.
Москва, 12–15 ноямбра 2018 года. Москва, Универзитет Ломоносов.
18. Мутавџић П. – Стојичић В. „Учени изрази и развијање лексичке компетенције код
студената савременог грчког као страног―. Рад изложен на међународној
241
УНС, 17.11.2018.
4. Божанић, С. – Елаковић-Ненадовић А. – Кисић Божић М. „Сусрети,

прожимања, утицаји: странци на историјској позорници Србије (1402-1427)―.
Рад изложен на међународној научној конференцији Сеобе од антике до данас
у организацији Филозофског факултета у Новом Саду, 14.-15. април 2018.
5. Елаковић-Ненадовић А. – Божанић, С. „Појам слободе и античка synousia―. Рад
изложен на међународној научној конференцији Филозофија и слобода у
организацији Српског филозофског друштва и Удружења Логос, Требиње, 15-
18. јун 2018.
6. Stojiĉić V., Lampropoulou M., Mutavdņić P., Elaković-Nenadović A. „Η
Ομοζπονδιακή Δημοκπαηία ηηρ Γιοςγκοζλαβίαρ ηος 1999: Ρηηοπική πολιηικών και
Ελληνικόρ ηύπορ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek
10. Stojiĉić V. – Lambropoulou M. «Έκθπαζη ηηρ ζςνηελεζμένηρ και αζςνηέλεζηηρ

μοπθήρ ηηρ πημαηικήρ ότηρ: μελέηη πεπίπηυζηρ ζεπβόθυνυν θοιηηηών». Рад
изложен на 39η Εηήζια Σσνάνηηζη ηοσ Τομέα Γλωζζολογίας. Aристотелов
универзитет, Солун, 19-21.04.2018.
11. Стојичић, В. „Српски језик као страни у Републици Грчкој – изазови и
перспективе―. Рад изложен на 48. међународном састанку слависта у Вукове
дане. Београд, 13-17.09.2018.
Ελληνικόρ ηύπορ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern Greek
13. Lambropulu, М. – Stojiĉić, V. – RaĊenović, A. ―INTERPRETATION OF THE
SUBJUNCTIVE IN GREEK AS L2: A CASE STUDY OF SERBIAN
STUDENTS―. Рад изложен на The 6th International Congress Applied Linguistics
Today – Language, Literature and Interdisiplinaritу. Београд, 12–13.10. 2018.
14. Стојичић, В. – Петковић, Љ. „Од огласа до платформе MOODLE – пример
добре праксе у настави модерног грчког као страног језика―. Рад изложен на 6.
међународном конгресу примењене лингвистике данас- језик, књижевност и
интердисциплинарност. Филолошки факултет у Београду, 12-13.10.2018.
15. Стојичић, В. „Језичка активност слушања у настави српског језика као
страног―. Рад изложен на међународном научном скупу Српски као страни
језик у теорији и пракси 4. Филолошки факултет у Београду, 26-28.10.2018.
16. Stojiĉić V. «Νεοελληνικέρ Σποςδέρ ζηην Σεπβία: ζύγσπονερ πποζεγγίζειρ ζηην
εκπαίδεςζη». Рад изложен на међународној конфреренцији Έδρες Νεοελληνικών
242
Σποσδών ζηην Εσρώπη: Παρόν, παρελθόν και μέλλον. Демокритов универзитет у
Тракији, 07-08.11.2018.
17. Σηόιηζιηρ, B. – Λαμπποπούλος, M. «Καηανόηζη πποθοπικού λόγος: η μεηαγνώζη
ζηην εκπαιδεςηική διαδικαζία». Рад изложен на међународној конференцији
Преподавание греческого языка как иностранного. Москва, 12–15 ноямбра
2018 года. Москва, Универзитет Ломоносов.
18. Мутавџић, П. – Стојичић, В. „Учени изрази и развијање лексичке
компетенције код студената савременог грчког као страног―. Рад изложен на
међународној конференцији Језици и културе у времену и простору 8.
Филолозофски факултет УНС, 17.11.2018.
5. Anka RaĊenović – Dina Dmitrović – Dragana Tkalac, „Ανθπυπιζηικέρ ζποςδέρ ζε

δεύηεπηρ/ ξένηρ γλώζζαρ―. Реферат поднет на 6th European Congress of Modern
Greek Studies. University of Lund, 4-7 October 2018.
6. учешће са рефератом на Међународној конференцији Настава грчког језика
као стрног. Универзитет Ломоносов, Москва, 13-15.11.2018.
7. учешће на Шестом међународном конгресу Примењена лингвистика данас –
језик, књижевност и интедисцилинарност. Филолошки факултет
Универзитета у Београду, 12-13.10. 2018.
мастер Дина Дмитровић, лектор
3. 19-21.04: делегат на 39. лингвистичкој конференцији Катедре за англистику,

Аристотелов Универзитет, Солун;
8. Anka RaĊenović, Dina Dmitrović, Dragana Tkalac Ανθπυπιζηικέρ ζποςδέρ ζε
δεύηεπηρ/ ξένηρ γλώζζαρ Реферат поднет на 6th European Congress of Modern
Greek Studies. University of Lund, 4-7 October 2018
4. Lambropoulou, M. – Dmitrović, D. „Μελέηη κοινών πημαηικών δανείυν ηηρ
ελληνικήρ και ηηρ ζεπβικήρ γλώζζαρ―. Изложен постер на Другој међународној
конференцији Грчка и балканска етимологија, Аристотелов Универзитет,
Солун.
Ивана Милојевић, мастер, студент докторских студија
26.10.2018. – учешће на једнодневној обуци за конференцијско усмено превођење при

Европској комисији у оргазицији Tempus канцеларије Универзитета у Београду
(предавач: Chris Pavis).
Маја Баћић, мастер, сарадник у настави

243
4. Баћић, М. „И лингвистичка и комуникативна компетенција? Aнализа
уџбеничког комплета ΤΑΞΙΔΙ ΣΤΗΝ ΕΛΛΑΔΑ―. Рад изложен на Шестом
перспективе у универзитетској настави‖. Рад изложен на конференцији Mapping
Balkan Routes: literary, cultural and linguistic landscapes 2 у организацији
Филолошког факултета Универзитета у Београду (Београд, 26. и 27. октобар
2018).
модерног грчког као страног језика―. Рад изложен на међународном скупу
Језици и културе у времену и простору VIII у организацији Филозофског
факултета Универзитета у Новом Саду (Нови Сад, 17. новембар 2018).
Антонина Костић, мастер, сарадник у настави
4. Костић, А., „Буни се као Грк у апсу – студија о мотивацији, стереотипима и

предрасудама при учењу модерног грчког језика―. Рад изложен на Шестом
перспективе у универзитетској настави‖. Рад изложен на међународној
конференцији Mapping Balkan Routes: literary, cultural and linguistic landscapes 2
у организацији Филолошког факултета Универзитета у Београду (Београд, 26. и
27. октобар 2018).
модерног грчког као страног језика―. Рад изложен на међународном скупу
Језици и културе у времену и простору VIII у организацији Филозофског
факултета Универзитета у Новом Саду (Нови Сад, 17. новембар 2018).
Драгана Ткалац, мастер, сарадник у настави
5. Рађеновић, А. – Дмитровић, Д. – Ткалац, Д. „Η ποπεία και η θέζη ηηρ μεηάθπαζηρ

ζηην εκμάθηζη ηηρ Ελληνικήρ υρ δεύηεπηρ/ξένηρ γλώζζαρ―. Рад изложен на 6ο
Εςπυπαφκό Σςνέδπιο Νεοελληνικών Σποςδών «Ανθπυπιζηικέρ ζποςδέρ ζε κπίζη».
Центар за језике и књижевност, Универзитет у Лунду, Лунд, Шведска, 4-7
октобар 2018. године.
6. Ткалац, Д. „Значај књижевних текстова за наставу грчког језика као страног –
пример Стратиса Дукаса и Јоргоса Јоануа―. Рад изложен на Шестом
244
7. Мутавџић, П. – Ткалац, Д. "Историјски значај појаве првих речника савременог
српског и грчког језика (Вук Караџић и Адамантиос Кораис)". Рад изложен на
XIII међународном научном скупу Српски језик, књижевност, уметност у
организацији Филолошко-уметничког факултета из Крагујевца (Крагујевац, 26-
27. октобар 2018).
8. Ткалац, Д. „Грк као странац у својој отаџбини у делу Земља натопљена крвљу
Дидо Сотириј―. Рад изложен на међународном скупу Језици и културе у времену
и простору VIII у организацији Филозофског факултета Универзитета у Новом
Саду (Нови Сад, 17. новембар 2018).
8.6.Објављени радови чланова Катедре за неохеленске студије
Током 2018. године следећи радови чланова Катедре су објављени, или су ушли у
поступак објављивања:
5. Стојичић, Војкан – Мутавџић, Предраг. (2018). „Књижевни текстови у

уџбеницима савременог грчког као страног―. У: Тематски зборник Језици и
културе у времену и простору VII/1 (приредиле: Снежана Гудурић и Биљана
Радић-Бојанић). Нови Сад: Филозофски факултет, стр. 503-511 (са резимеом на
енглеском језику, стр. 510) (доступно на следећој интернет страници:
371.3:811.14‘06‘243, ISBN 978-86-6065-475-7.
6. Предраг Мутавџић – Аnastassios Kampouris. (2018). „Да ли је интеркултуралност
заиста могућа на Балкану―. У: InterCult 2017, Selected Papers from the Third
International Conference Interculturalism in Education, Vol. 2. Нови Сад:
Педагошки завод Војводине – Филозофски факултет Универзитета у Новом
Саду, стр. 13–33 (с уводним апстрактом на енглеском језику и кључним речима,
стр. 13).
7. Мутавџић, Предраг Ј. (2018). „О важности акцента у настави савременог грчког
као страног језика― (On the Importance of Accent in Teaching Modern Greek as a
Foreign Language). Методички видици 9 (2018). Нови Сад: Филозофски
факултет УНС – Педагошко друштво Војводине, стр. 107 – 131 (са резимеом на
енглеском језику, стр. 131) (доступно на следећој интернет страници:
http://metodickividici.ff.uns.ac.rs/index.php/MV/article/view/1883/1938).
8. Мутавџић, Предраг Ј. – Сивачки, Ана - Kampouris, Anastassios L. (2018). „Сукоб
језичких цивилизација на Балканском полуострву― (Тhe Clash of Linguistic
Civilizations in the Balkans). стр. 183–198 (са резимеом на енглеском језику, стр.
198). УДК: 81'272(497.1)
Радови прихваћени за штампу:
245
4. Мутавџић, П. – Дмитровић, Д. – Кampouris, A. „Фразеологизми са кључном
речју новац у савременом грчком, румунском и српском језику―. Рад прихваћен
за часопис Анали Филолошког факултета.
5. Мутавџић, П. – Кријези, М. – Сивачки, А. „Mesec u frazeologizmima u
savremenom albanskom, grĉkom i srpskom jeziku―. Рад прихваћен за часопис
Филолошки преглед.
6. Мутавџић, П. – Кријези, М. – Сивачки, А. „Фразеологизми са лексемом коњ у
савременом албанском, грчком и српском језику―. Рад прихваћен за часопис
Анали Филолошког факултета.
3. Елаковић-Ненадовић А. – Божанић, С. (2018). „Тиртајева елегија и етос

родољубља у Ликурговој беседи Против Леократа―. Култура полиса. Број 37,
година XV (2018). Нови Сад: Култура - Полис, Београд: Институт за европске
студије, стр. 491–500. (рад је доступан на следећој интернет страници:
http://kpolisa.com/KP37/KP37-IV-1%20ElakovicBozanic.pdf). УДК:
821.14`02:82.085, COBISS.SR-ID: 199568391.
4. Божанић, С. – Елаковић-Ненадовић А. (2018). „Етимологија и употреба термина
граница у историјском контексту – од антике до српског средњег века.― У:
Лукић, А. (уредник), Филозофија етоса: споменица Симу Елаковићу. Београд:
Српско филозофско друштво, стр. 86–99. ISBN 978-86-81349-45-8, COBISS.SR-
ID: 264903948.

Стојичић В. – Мутавџић П. (2018). Књижевни текстови у уџбеницима савременог
грчког језика као страног. У: Језици и културе у времену и простору VII/1 (приредиле
Снежана Гудурић и Биљана Радић-Бојанић), стр. 503–511. Нови Сад: Филозофски
факултет УНС – Педагошко друштво Војводине (доступно на следећој интернет
страници: http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-475-7.pdf).
УДК: 371.3:811.14‘06‘243, ISBN 978-86-6065-475-7.
Рађеновић, А. (2018). Категорија глаголског начина/модалности у настави савременог

грчког као страног. Наслеђе XIV 2018 39. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет,
187-200. ISSN 1820-1768
Дина Дмитровић, мастер, виши лектор

Dmitrović, D. (2018). „Strategy instruction and its effectiveness in building grammar
competence in Modern Greek as a foreign language―. У: Тематски зборник Језици и
културе у времену и простору VII/1 (приредиле: Снежана Гудурић и Биљана Радић-
Бојанић). Нови Сад: Филозофски факултет УНС – Педагошко друштво Војводине, стр.
246
433–443 (доступно на следећој интернет страници:
811.14‘243, ISBN 978-86-7798-059-7.
Рад прихваћен за штампу:
Мутавџић, П. – Дмитровић, Д. – Кampouris, A. „Фразеологизми са кључном

речју новац у савременом грчком, румунском и српском језику―. Рад прихваћен
за Анале Филолошког факултета.
Драгана Ткалац, мастер
Lambropoulou, M. – Tkalac, D. (2018). "Humor and comics - evidence from two languages".
У: Језици и културе у времену и простору VII/1. Нови Сад: Филозофски факултет УНС
– Педагошко друштво Војводине, стр. 173–184 (доступно на следећој интернет
страници: http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-475-7.pdf).
УДК: 811.163.41:741.5, ISBN 978-86-6065-475-7.
8.7.Менторство чланова Катедре за неохеленске студије и учешће у

комисијама у 2018. години
Доцент др Војкан Стојичић, био је ментор у изради три мастер рада, а доцент др Ана
Елаковић-Ненадовић била је члан у комисији за одбрану докторске дисертације
(докторанд мастер Дејана Васин, теза: Погранични српски и угарски градови на Сави и
Дунаву у средњем веку одбрањена је на Филозофском факултету у Новом Саду 04. јуна
2018).
Др Предраг Мутавџић је укључен као ментор у израду два мастер рада која би требало
да се одбране током 2019. године.
8.8.Донације Катедри за неохеленске студије
Захваљујући сарадњи са Универзитетом у Гранади преко Еразмус+ пројекта размене

ненаставног особља, секретар Ана Милосављевић донела је на поклон Катедри десет
књига које је послао др Мосхос Морфакидис, професор Одсека за грчку филологију.
247
КАТЕДРА ЗА ХУНГАРОЛОГИЈУ
У току ове календарске године, наставу на Катедри изводиле су следеће стално

запослене колеге: др Марија Циндори Шинковић, редовни професор (најстарија
чланица колектива и дугогодишња управница Катедре – до 1. октобра, када је отишла
у пензију), др Марко Чудић, ванредни професор, др Моника Бала, прво као виши
лектор, а затим, од 27. марта, као доцент, затим мр Сандра Буљановић, виши лектор, а
од 1. новембра Катедра је добила новог сарадника – у звање асистента примљена је
Јелена Тричковска, мастер.
Као важни датуми у овој години издвајају се 27. март, када је др Моника Бала
унапређена у звање доцента, као и 1. новембар, када је Јелена Тричковска, мастер,
примљена у звање асистента. Проф. др Марија Циндори-Шинковић је 1. октобра, по
сили закона, отишла у пензију, и није више ангажована ни на једном нивоу студија.
Терет извођења наставе на њеним предметима поделиле су колеге.
Послове гостујућег лектора успешно је наставила да обавља др Едит Богар. Осим

ангажманом у настави, колегиница Богар истакла се и на другим пољима: довела је
четири изванредна гостујућа предавача, а у оквиру програма „Гостујући предавачи за
мађарску културу― учествовала је и у организацији два концерта: гудачки квартет
„Дунав― из Будимпеште одржао је 29. октобра концерт у Мађарском културном центру
у Београду, а у Сали хероја Филолошког факултета 14. новембра одржана је и оперска
гала, са учешћем еминентних мађарских оперских уметника.
Студентима и наставном особљу Катедре за хунгарологију указана је велика част

тиме што их је угледни мађарски књижевни портал litera.hu замолио да у трајању од
шест дана једне недеље у фебруару (конкретно, у првој радној недељи пролећног
семестра, од 26. фебруара до 3. марта) сваки дан неко други са Катедре воде онлајн-
девник на мађарском језику. Понуду смо са задовољством прихватили, био је то прави
изазов креативности и брзине. Студенти четврте године Анђела Ђуровић и Теодора
Горењак, гостујући докторанд (у оквиру програма Erasmus+ размене студената) Арпад
Кочиш са Универзитета у Печују, као и наставно особље Катедре, мр Сандра
Буљановић, др Едит Богар и проф. др Марко Чудић писали су, свако свој део дневника.
Катедру су логистички помагали и хонорарни (гостујући) професори, др Едита

Андрић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
(држала је наставу и испите из предмета Мађарски језик 1-4), као и др Анамарија
Бене, редовни професор Учитељског факултета у Суботици (држала је наставу и
испите из предмета Мађарски језик 5-8), обе професорке са дуплим фондом часова (по
4 часа недељно).
248
Катедра је и током ове године наставила и продубила добру сарадњу са Мађарским
културним центром (Collegium Hungaricum-ом) из Београда, као и са Београдским
одбором Савеза војвођанских Мађара. Та сарадња је, разуме се, ограничена на поље
културе, уметности и књижевности, мада се, управо преко ових контаката, у току
следеће календарске године, планира и тражење спонзора за извођење молерско-
фарбарских радова, набављање паметне табле и новог намештаја.
5. и 6. септембра, под вођством колегинице др Каталин Вебер из испитивачког

центра ECL при Универзитету у Печују, за све запослене на Катедри одржан је тренинг
и полагање испита за лиценцу испитивача за утврђивање нивоа знања мађарског језика
као страног према критеријумима ECL. Све колеге су испит успешно положиле, чиме
су стекле лиценцу ECL испитивача за мађарски језик. Тиме су се стекли и услови да
Катедра за хунгарологију Филолошког факултета постане центар за ECL испите за
мађарски језик. Чека се само финализација договора око детаља уговора са
Универзитетом у Печују.
У календарској 2018. години, на Катедри су одржана следећа јавна предавања (за

сва предавања колегиница и колега из Мађарске био је обезбеђен консекутивни
превод):
1. др Петер Като, историчар антике и асистент на Катедри за историју

Филозофског факултета Универзитета „Лоранд Етвеш― (ELTE) из Будимпеште,
одржао је на Катедри 3. маја предавање на мађарском језику под насловом
„Антички споменици свакодневног живота и обичаја у Панонији―.
Консекутивно је преводио проф. др Марко Чудић.
2. др Кинга Пап, теолошкиња и лингвисткиња, одржала је на Катедри 9. маја
предавање на мађарском језику под насловом „Религије, конфесије, цркве и
секте у Мађарској―. Консекутивно је преводио проф. др Марко Чудић.
3. др Илдико Ширато, театролошкиња и историчарка позоришта, управница
Одељења за историју националне библиотеке „Сечењи― из Будимпеште,
одржала је на Катедри 24. маја предавање на мађарском језику под насловом
„Мађарско позориште кроз векове―. Консекутивно је преводио проф. др Марко
Чудић.
4. Долазећа мобилност у оквиру Erasmus+ размене наставника: од 21. до 29.
октобра на Катедри је гостовао др хабил. Габор Сабо, ванредни професор
Филозофског факултета Универзитета у Сегедину, и одржао серију предавања
на мађарском језику под насловом „Сећање и историја у савременој мађарској
прози―. Консекутивно је преводио проф. др Марко Чудић.
5. Мари Миклош, ванредна професорка Универзитета Метрополитан и позната
филмска монтажерка, одржала је 1. новембра у Сали за седнице Филолошког
факултета предавање на мађарском језику под насловом „Тајне филмске
монтаже―. Ово предавање организовала је гостујућа лекторка др Едит Богар у
оквиру програма „Гостујући предавачи за мађарску културу― Министарства
спољних послова и трговине Мађарске и Института „Балаши―. Консекутивно је
преводила мр Сандра Буљановић Симоновић.
249
Међу плановима за следећу годину, са логистичке тачке гледишта, посебно се
издваја план реновирања Катедре (молерско-фарбарски радови, за које ће средства
бити прибављена од спонзора), као и организација конференције 25 година београдске
хунгарологије, 29. и 30. новембра 2019. године.
У наставку, на страницама које следе, наведене су, појединачно, активности свих

запослених колега.
Др Марко Чудић, ванредни професор
Наставне активности:
Држао је наставу и испите на основним студијама из предмета Увод у

хунгарологију 1 (заједно са др Едит Богар, почев од 1. октобра, а након одласка
у пензију проф. др Марије Циндори-Шинковић), Мађарска књижевност 5-8,
Мађарско-српске књижевне везе ХХ века 1 (од 1. Октобра, након одласка у
пензију проф. др Марије Циндори-Шинковић), и Теорија и техника превођења
1-2. На мастер студијама држао је наставу из предмета Поетика Дежеа
Костолањија, и предмета Ендре Ади и српска књижевност ХХ века. На
докторским студијама држао је, редовно, консултативну наставу из предмета
Поетика савременог мађарског романа.
Ваннаставне активности:
Објављени научни радови (једна књига, две студије):
1. Áthangolódások [Преусклађивања]. Форум, Нови Сад, 2018. [монографска

студија, 177. страна]
2. „Aleksandar Tińma fragmentumai a magyar irodalomról‖ [Фрагменти Александра
Тишме а о мађарској књижевности]. Alföld, Debrecen, 2018. szeptember, стр. 52–
67.
3. „Проблеми израде новог мађарско-српског речника из перспективе књижевног
преводиоца―. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, одржан
14–18. IX 2017., 47/1, 2018, стр. 441–449. (тематски зборник радова Српска
лексикографија – речници српског језика као изворишта граматичких и
семантичких истраживања).
250
Приказ књиге (научне монографије):
1. „Bonyolult kérdések olvasóbarát megközelítésben (Deczki Sarolta: Fordított világ)―

[Компликована питања изложена на разумљив начин. Приказ књиге Обрнути
свет Шаролте Децки]. Híd, Нови Сад, 5/2018, стр. 83–87.
Преводи научних радова:
1. Zoltan Virag: „Gotovo istovetni drugi: juņnoslovenski kontekst opusa Endrea

Adija―. Књижевна историја, Београд, год. L, бр. 164, 2018, стр. 109–124.
2. Ińtvan Ladanji: „PrevoĊenje i kulturni identitet ĉasopisa Új Symposion u prvim
godinama izlaņenja (1965–1971)―. Књижевна историја, Београд, год. L, бр.
164, 2018, стр. 125–134.
Учешће на научном скупу:
1. Учешће на научном скупу Сан о граду, одржаном у Андрићевом институту у

Андрићграду (Вишеград, Босна и Херцеговина) од 15-17. октобра 2018. године,
са рефератом под насловом „Слика Београда у путопису Ласла Ч. Сабоа―.
Учешће у комисији за одобрење теме за израду докторске дисертације:
1. Учешће у Комисији за одобрење теме за израду докторске дисертације коју је

Вишња Крстић, мастер, пријавила под насловом ―Intra- and Interlingual
Translation through the Prism of Linguistic Fluidity and Literary Circulation―
(„Интра- и интерлингвално превођење кроз призму језичке флуидности и
циркулисања књижевности―). У Комисију се именују: др Јелена Вујић, редовни
професор (председник Комисије, др Марко Чудић, ванредни професор и др
Игор Лакић, ванредни професор (документ бр. 2417/1). Одлука је прихваћена на
I редовној седници већа Филолошког факултета у Београду, 31. октобра 2018.
године.
Учешће у комисији за избор у звање:
1. Учешће у Комисији за избор у звање асистента за наставно-научну област

Хунгарологија, предмет Мађарски језик и књижевност. Извештај је био
позитиван за кандидаткињу Јелену Тричковску, мастера, и прихваћен је на I
редовној седници већа Филолошког факултета 31. октобра 2018. године.
Чланство у уредништву часописа:
1. Члан уредништва часописа Híd (категорија M53) од јануара 2012. године до

данас.
251
2. Члан уредништва часописа за преводну књижевност Мостови од јануара 2011.
до данас.
3. Члан уредништва научног часописа Acta Historiae Litterarum Hungaricarum чији
је издавач катедра за мађарску књижевност Филозофског факултета
Универзитета у Сегедину од 2016. до данас.
Уређивање темата у научном часопису међународног значаја:
1. Уређивање темата „Српско-мађарска културна и књижевна прожимања― (други

део) у часопису Књижевна историја, Београд, год. L, бр. 164, 2018, стр. 109–
134.
Ангажовање на међународном научном пројекту:
1. Ангажовање (као спољни сарадник) на пројекту Probing the Boundaries of the

(Trans)National: Imperial Legacies, Transnational Literary Cultures and
Multilingual Practices in East Central Europe од 19. јануара 2018. године.
Пројекат се реализује на Одсеку за књижевност, регионалне студије и европске
језике Хуманистичког факултета Универзитета у Ослу. Руководилац пројекта је
др Stijn Vervaet. Линк: https://www.hf.uio.no/ilos/english/research/projects/probing-
the-boundaries-of-the-transnational/index.html
Учествовање у програму међународне размене професора Erasmus+:
1. Учествовао је (са серијом предавања) у програму размене професора

Erasmus+ на Катедри за мађарску и компаративну књижевност Филозофског
факултета Универзитета у Печују (Мађарска) од 18–25. марта 2018. године.
2. Учествовао је (са серијом предавања), а заједно са проф. др Александром
Јерковим, колегом са Катедре за српску књижевност Филолошког
факултета, у програму размене професора Erasmus+ на Катедри за мађарску
књижевност Филозофског факултета Универзитета у Сегедину (Мађарска)
од 18–26. новембра 2018. године. Осим што је одржао своја предавања,
консекутивно је преводио и сва предавања колеге Јеркова са српског на
мађарски језик.
Остало:
1. Организовао је српски преводилачки семинар за београдске студенте

хунгарологије у Кући преводилаца мађарске књижевности у Балатонфиреду
(Мађарска) од 10–17. септембра 2018. године.
2. Одржао је предавање о мађарско-српским речницима на традиционалном
годишњем преводилачком кампу у организацији кружока часописа Híd у
згради Издавачког завода „Форум― у Новом Саду, 3. новембра 2018. године.
252
Др Моника Бала, доцент
- Предавања, вежбе, консултације и испити из предмета Мађарска књижевност 1, 2, 3 и

4.
- Предавања, консултације и испити из предмета Савремени мађарски језик П1, П2, П3
и П4.
- Предавања, консултације и испити из предмета Мађарско-српске књижевне везе
19.века 1.
Учешће на научним скуповима:
 „Functions of minority language as solidarity code. A case study of Hungarians of

Bukovina in Vojvodina― na meĊunarodnom nauĉnom skupu Association for Borderlands
Studies 2nd World Conference 2018: Border-Making and its Consequences: Interpreting
Evidence from the ʺPost-Colonialʺ and ʺPost-Imperialʺ 20th Century. The Habsburg Legacy
of Multilingualism: Perspectives from Borderlands and Border Communities in South-
Eastern Europe II, University of Vienna-Central European University Budapest July 10-14,
2018.
• „Време, сећање и идентитет у Микешевим Писмима из Турске― на
међународном научном скупу Језици и културе у времену и простору 8, одржаном 17.
новембра 2018. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду
(Сажетак штампан у изводу Језици и културе у времену и простору 8, 17.11.2018.
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, стр.12)
Објављен рад:
● „Двојезичност и идентитет јужнобанатских буковинских Мађара у Војловици,

Скореновцу и Иванову― у Гудурић, С. и Радић-Бојанић, Б. ур. Тематски зборник Језици
и културе у времену и простору VII/1, 18-19. новембар 2017, Нови Сад: Филозофски
факултет Универзитета у Новом Саду, стр. 21-30.
253
Рецензија за часопис Philologia:
● „Улога префикса мег- и ел- у узражавању глаголског вида у мађарском и њихови

еквиваленти у српском и енглеском језику―.
Менторство:
● Одбрањен мастер рад кандидата Ненада Пауновића под насловом „Комуникативни

приступ у настави мађарског као страног језика: предлог активности усмене
продукције―, 7.9.2018.
● Менторство мастер рада кандидаткиње Мионе Гвозденовић под насловом „Језички
ставови ученика двојезичне наставе―.
Мр Сандра Буљановић Симоновић, виши лектор
Држала вежбе, консултације и испите из предмета Савремени мађарски језик Г1 – 4.
1. 1. новембра у сали за седнице Филолошког факултета консекутивно је

преводила предавање Мари Миклош „Тајне филмске монтаже―.
2. 7. новембра учествовала у књижевној вечери-сећању на Белу Хамваша и Саву
Бабића Хамваш и ми у Библиотеци града Београда.
3. У Сали за седнице Филолошког факултета, 22. новембра, одржана је промоција
превода збирке прича савремене мађарске ауторке Едине Сворен Нема и нека не
буде, у преводу мр Сандре Буљановић Симоновић (издавач SezamBook, 2017).
У разговору о књизи учествовали су ауторка Едина Сворен, преводитељка мр
Сандра Буљановић Симоновић и Саша Ћирић, писац, књижевни критичар и
уредник на Другом програму Радио Београда. Консекутивни превод у оба смера
радила је мр Сандра Буљановић Симоновић
Ваннаставна активност са студентима:

254
• Редовно посећују дешавања у Collegium Hungaricum-у
• Филмски фестивал ФЕСТ: пројекција филма Jupiter holdja и филма Aurora
borealis
Асистент Јелена Тричковска, мастер (запослена од 1. новембра 2018. године)
Држала вежбе из предмета Мађарски језик П1–4
Ангажована на Војној академији у Београду, где држи вежбе из предмета Мађарски

језик
Др Едит Богар, гостујући лектор
- Вежбе и испити из предмета Савремени мађарски jeзик Г5–8

- Почев од 1. октобра, предавања (заједно са проф. др Марком Чудићем) из
предмета Увод у хунгарологију 1.
1. Предавања по позиву:
а) од 30. јануара до 3. фебруара одржала је, по позиву, два предавања на

Институту за сами (лапонски) језик Универзитета у Тромсеу (Норвешка):
предавање под насловом „Results of FinUgRevita Saami Survey―, као и предавање
под насловом „Serbia – a monolingual country and its multilingualism (linguistic
landcapes)―.
б) од 26. до 30. новембра на Филозофском факултету Универзитета Comenius у
Братислави (Univerzitá Komenského v Bratislave) одржала је, по позиву, курс од
15 часова под насловом „Minority languages, linguistic minorities and linguistic
landscapes in Europe―.
в) одржала је предавање о односу преводилаца и лектора њихових превода на

традиционалном годишњем преводилачком кампу у организацији кружока
255
часописа Híd у згради Издавачког завода „Форум― у Новом Саду, 3. новембра
2018. године.
2. Објављен научни рад:
Објавила је научни рад под насловом „Finn bűnügyek magyar kontextusban, avagy
egyes fordítói kihívások krimik fordítása során― (Фински злочини у мађарском
контексту, или о одређеним изазовима приликом превођења финских
криминалистичких романа). Текст је објављен у зборнику у част 60. рођендана
Харија Мантиле (Harri Mantila), професора Универзитета у Оулуу (Финска).
Имајући у виду да зборник тек треба да стигне поштом из Финске, колегиница
Богар није била у прилици да наведе целовите библиографске податке за рад,
али, оно што је извесно, јесте да се рад налази на стр. 533—550 наведеног
зборника.
3. Остало:
Учествовала је у организацији три културне манифестације (двају концерата и

једног предавања) у оквиру програма „Гостујући предавачи за мађарску
културу―, а позвала је и три гостујућа предавача на Катедру (видети на стр. 2
овог Извештаја).
256
СЕМИНАР ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
Обавештавамо вас да су наставници Семинара за друштвене науке одржали пун

обим наставничких, консултантских и испитних активности, како на основним тако и
на мастер и докторским студијама. Поред редовних активности, чланови Семинара
учествовали су на научним скуповима и објавили низ научних радова.
У наставку извештаја следе појединачни извештаји чланова Семинара.
др Александар Петровић, редовни професор,

управник Семинара за друштвене науке
Пројекти
 Руководилац пројекта „Српско индијске културне везе кроз историју― Матице
српске.
 Саветник међународног пројекта Science and Orthodoxy around the World који
води National Hellenic Research Foundation из Атине.
 Истраживач на пројекту 178018 Министарства просвете, науке и технолошког
развоја.
Предавања на Филолошком факултету

 Теорија културе и цивилизације – основне студије
 Културна антропологија – основне студије
 Етика у науци и култури – основне студије
 Културна историја Индије – мастер студије
 Увод у културу Интернета – мастер студије
 Књижевност и културна дипломатија – докторске студије
 Лаза Костић и историја науке – докторске студије
 Теорија кризе и култура Југославије – докторске студије
Јавна предавања по позиву

 „Речник технологије и југословенска криза раног пост-титоизма―. Предавање на
изложби „Херметика Речника технологије и застарела модерност утопије
Југославије―, галерија Прозор, 25. јануар 2018. Београд.
 „Милутин Миланковић, Кепен и Вегенер―. Предавање у Словеначкој академији
наука и уметности, 15. фебруар 2018, Љубљана.
 „Милутин Миланковић као инжењер―. Факултет за организацијске веде, 16.
фебруар 2018, Марибор.
 „Градња модела Миланковићевих циклуса―, Културно научни центар 27. мај
2018, Даљ, Хрватска,
257
 „Миланковић и реформа образовања―. Ректорат Универзитета у Београду, 12.
септембар 2018.
 „Савршена истина Михаила Петровића Аласа―. Предавање у Музеју науке и
технике у оквиру циклуса „150 година од рођења Михаила Петровића Аласа―, 2.
април 2018. Адреса https://www.youtube.com/watch?v=zWQsJUM0unI
 „Етика и феноменологија Милутина Миланковића―. Предавање у оквиру
циклуса „60 година успомена и сећања на Милутина Миланковића―. Музеј
науке и технике, 25. јун 2018. Адреса https://www.youtube.com/watch?v=N16--
sTsTcM&t=393s
 „У чему је величина Милутина Миланковића―, Народна библиотека
Деспотовац, 12. децембар 2018.
 „Карл Маркс – човек и идеолог―, Научна конференција „Историјска
перспектива и хоризонт сагледавање савремене левице – поводом 200 година од
рођења Карла Маркса―, Институт за политичке студије, Београд, 13. децембар
2018.
Научни скупови
 Председник Научног одбора скупа Религија и технологија, Ректорат
Универзитета у Београду, 25. мај 2018. Предавање Речник технологије као
студија случаја.
 Olgivana Lloyd Wright and Eastern Religious Literature Impact on Modern
Architecture „Women in the History of Science, Philosophy and Literature―,
Ermoupoli, 12. јули 2018.
 Ethics of Nutrition from Manu to Srejovic, Unifood International Conference,
University of Belgrade, 5. октобар 2018.
 Наланда, ватра и време. О првој библиотеци на путу свиле. Међународна
конференција „Библиотеке на путу свиле―. Филолошки факултет. Београд.
Октобар 2018.
 Симулакрум зачећа. Производња живота у роману Валг Б. Вонгара.
Међународна конференција „Бебе у књижевности―. Филолошко-уметнички
факултет. Крагујевац. Октобар 2018.
 An Explanation about Threefold Logos, „The Science and Orthodox Christianity
Relationship: Past, Present and Future―, Athens 28. новембар 2018.
Публикације
 Orthodoxy and Artificial Intelligence, National Hellenic Research Foundation,
Athens 2018.
Текстови
 Theology in Mirror: Dictionary of Technology as Revival of Orthodox Culture and
Re-Ideation of Technology. Modern Science and the Orthodox Tradition. An uneasy
relationship? Eds. Gayle Woloschak, Vasilios Makrides. Springer Verlag. Berlin
2018.
 Translating and Comprehending. Dictionary of Technology and the Rosetta Stone‘.
In: International Journal of Translation. Vol. 30. No. 2. Special Issue: Visual Culture
in Translation. Eds. Dr. V. Vamshi Krishna Reddy, Dr. Prabha Shankar Dwivedi.
New Delhi: Bahri Publications. 2018.
258
 О светлости без жига. Записи о Индији кнеза Божидара Карађорђевића. Ур.
Драган Бошковић. „Брендови у књижевности, култури и уметности―.
Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. 2018.
 Осмех на лицу света. Предговор књизи кнеза Божидара Карађорђевића „Записи
из Индије―, Матица српска 2018.
 Dictionary of Inversion. ―Orthodoxy and Artificial Intelligence‖, National Hellenic
Research Foundation, Athens 2018.
 Middle Ages and Artificial Intelligence. ―Orthodoxy and Artificial Intelligence‖,
National Hellenic Research Foundation, Athens 2018.
 Мој сусрет с Миланковићем, у: Радмила Царевић, „Милутин Миланковић: 1879-
1958: 60 година од смрти: биобиблиографија Милутина Миланковића у
фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу―: електронски каталог
изложбе, Крагујевац, Универзитетска библиотека, 2018.
Рад у редакцијама међународних научних часописа
Almagest, International Journal for the History of Scientific Ideas, Belgium;

People Say, Toronto, Canada;
Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis, Cracow, Poland;
European Journal for Geopoliltics, Cracow, Poland;
Modern Research Studies, National Institute of Technology, University of Agartala,
Преводи
 Кнез Божидар Карађорђевић, „Записи из Индије―, Матица српска, Задужбина
краља Петра I, Нови Сад 2018. Превод с француског.
Изложбе
 „Херметика Речника технологије и застарела модерност утопије Југославије―,
Галерија Прозор, Београд 16 – 26 јануар 2018. Студијска изложба уз научну
рецензију.
 Коаутор идејног решења и модела за меморијалну собу Милутина Миланковића
у ректорату Универзитета у Београду.
др Зорица Томић, редовна професорка

U ńkolskoj 2017-2018, obavila sve ispitne obaveze, odrņala sva predavanja i
konsultacije na redovnim, master i doktorskim studijama.
U maju 2018. uĉestvovala na meĊunarodnom nauĉnom skupu Nauka i stvarnost u
Istoĉnom Sarajevu, Filozofska sekcija, sa izlaganjem pod naslovom Filozofija i politika u
doba post-istine.
Od septembra 2018. obavila sve ispite u septembarskom i oktobarskom roku. Odrņala
sva predviĊena predavanja i konsultacije na redovnim, master i doktorskim studijama.
Odrņala predavanje po pozivu na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, pod
nazivom Ćutanje kao izbor, 26.10. 2017.
Odrņala predavanje po pozivu na Kolarĉevom univerzitetu, pod nazivom Holistiĉka
komunikacija, 13. 10.2018.
Odrņala predavanje po pozivu Srpsko filozofsko druńtvo. pod nazivom Principi
holistiĉke komunikacije – MapTER METOD.
Objavila knjigu Šta stvarno ţeliš, Ĉigoja ńtampa, Beograd, oktobar 2018.
259
U meĊunarodnom nauĉnom ĉasopisu Modern research studies, objavila rad pod
naslovom:
Tomić, Z. 2018. ―Communicative Functions of Silence and Repetition in Meditation and
Prayer―, in Modern research studies, Volume 5: Issue 3, pp. 130-144.
др Маја Савић, доценткиња

 Редовно одржавање наставе и консултација на основним, мастер и докторским
студијама
 Активности у оквиру менторства за докторску тезу Долорис Бешић
Вукашиновић, под називом: „Утицај примене информационо-комуникационих
технологија у настави на усвајање стручног вокабулара енглеског језика на
академском нивоу и мотивацију студената за учење енглеског језика― на
Филолошком факултету, Универзитету у Београду
 чланство у комисијама за одбрану 5 Мастер радова (4 на Филолошком
факултету и 1 на Филозофском факултету у Београду)
 Члан програмског одбора и рецензент радова за међународну конференцију
Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет у Београду
 активности везане за чланство у уређивачком одбору часописа Комуникација и
култура online
 Рецензирање рада у часописима Теме и Зборник института за криминолошка и
социолошка истраживања
 писање уџбеника „Усвајање језика: Увод у развојну психологију―
 Истраживачке активности у оквиру пројеката:
- Фундаментални когнитивни процеси и функције (2011–), ON 179033,
Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет у
Београду, финансиран од стране Министарства просвете и науке
- Cost Action 1406 - Enhancing children's oral language skills across Europe and
beyond - a collaboration focusing on interventions for children with difficulties
learning their first language
- Криминал у Србији: феноменологија, ризици и могућности социјалне
интервенције (2011 – ), ON 47011, Институт за криминолошка и социолошка
истраживања у Београду; финансиран од стране Министарства просвете и
науке.
Учешће на конференцијама:
Andjelković, D., Ńeva, N., Savić, M., Tutnjević, S. & Lakić, S. (2018). Construction of
Serbian inventory of communicative and language development. Child Language
Symposium, 25-26 Jun, University of Reading, Reading, UK.
https://www.reading.ac.uk/celm/media/1278/cls2018_postersession2.pdf
Popović, M., Savić, M., Batas, A., & AnĊelković, D. (2018). Prosodic complexity in the non-
word repetition task: Language assessment of Serbian typically developing and children with
SLI. Conference on Developmental Language Disorders, 26-28 September, Facultad de
Educación, Madrid, Spain. http://www.psycholinguistics.info/disorders/program.html
Drozd, K., AnĊelković, D., Savić, M., Tońković, O., Gavarró, A., Lite, A., Hrņica, G.,
Kovaĉević, M., Kuvaĉ Kraljević, J., Skordi, A., Jensen de Lopez, K., Sundahl, L.,
Hollebrandse, B., van Hout, A., van Koert, M., Fabre, E., Hubert, A., Noveck, I., Ott, S.,
Yatsushiro, K., Balĉiūnienė, I., Ruzaitė, J., Vija, M., Gatt, D., Grech, H., Kiebzak-Mandera,
D., Miękisz, A., Gagarina, N., Puzanova, J., Popović, M., Kapalkova, S., Slanĉová, D.,
260
Smith, N., Sauerland, U., & van der Lely, H. (2018). A cross-linguistic investigation of
symmetrical judgments. Boston University Conference on Language Acquisition, November
3, 2018, Boston University, USA.
http://www.bu.edu/bucld/conference-info/browse-abstracts-2018/
др Милијана Ђорђевић, доценткиња

У календарској 2018. години одржала сам наставу из предмета: Увод у екологију 1 и
Увод у екологију 2 и обавила испите са студентима према распореду у сваком
испитном року.
др Желимир Вукашиновић, доцент

* Није наведено у Извештају за 2017. годину:
1. Желимир Вукашиновић, "Духовност, заједница и живот – о културној индустрији и
границама савремене науке", Култура и/или наука, Тематски зборник са међународне
научне конференције, Уреднице: проф. др Александра Вранеш и проф. др Љиљана
Марковић, Филолошки факултет у Београду, pp. 101 - 111, issn: 2560-3426, udc: 316.72,
2017.
I. Радови:
1. "Критика и одређење човјека: проблем (само)разумијевања и слободе", Зборник
радова са међународног научног скупа "Наука и стварност", Филозофски факултет
Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, vol. Том I, no. Књига 12, pp. 49 - 58, issn:
2490-4074, doi: 10.7251/TOMNIS1701049V, 2018.
II. Учешће на научним скуповима:

1. Међународни научни скуп Наука и стварност – Филозофија и техника,
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 19. 5. 2018.
III. Пројекат
1. Као истраживач ангажован на пројекту 178018 Друштвене кризе и савремена српска
књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир који
финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.
IV. Књига фрагмената (филозофем):

1. Графити, Удружење за очување баштине „Дијак―, Прибој, БиХ, 2018. 53 стр.
ISBN 978-99976-688-8-2
Изабела Бељић, секретарка

Током 2018. године обавила сам административне послове на Катедри за
иберијске студије и Семинару за друштвене науке који укључују организовање
наставе, саветовање у студената у вези са студијским програмима, израду распореда
часова и испита, комуникацију са студентима, помоћ при одлазној и долазној
мобилности студената, одржавање и ажурирање веб страница Иберистике и Семинара
итд. Заједно с Аном Ранчић израдила сам електронску верзију Централног распореда
261
Филолошког факултета за оба семестра доступну свим запосленима, као и распоред по
салама.
Сарађивала сам у припреми и извођењу културних активности са Институтом
Сервантес у Београду, дипломатским представништвима Мексика, Шпаније и
Аргентине, Друштвом хиспаниста и Удружењем професора шпанског језика у Србији
(АПЕС).
У летњем семестру 2017/18. године радила сам као докторандкиња-сарадница
на вежбама из предмета Шпански језик 4, а у зимском семестру 2018/19. на предмету
Дијалектологија шпанског језика.
Обављала сам послове секретарке редакције и активо учествовала у изради и
допуњавању веб странице часописа Катедре за иберијске студије, Beoiberística –
Revista de estudios ibéricos, latinoamericanos y comparativos. Други број изашао је у мају
2018. године.
Асистирам продеканици за међународну сарадњу у преписци са студентима на
одлазећој и долазећој мобилности, саветујем студенте у вези с избором предмета на
Филолошком факултету и обављам друге административне послове везане за
међународну сарадњу.
Активно сам учествовала у допуњавању сајта Филолошког факултета на
енглеском језику и саставила листу питања и одговора за потенцијалне стране студенте
Филолошког факултета. С групом колегиница и колега радим на изради свеобухватне
странице Најчешће постављана питања на српском језику.
На Мастеру из конференцијског, стручног и аудиовизуелног превођења
обављам послове администрације и организације.
Ангажована сам као секретарка Синдиката Независност Филолошког
факултета.
Учествовала сам на округлом столу „Транскрипција са шпанског на српски и
институционализација предлога српских хиспаниста―, у оквиру Друге националне
конференције хиспаниста Еstudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad,
одржане на Филолошком факултету од 20. до 22. септембра 2019. Била сам и чланица
организационог одбора Конференције.
Објављен научни рад: Beljić, Izabela (2018): ―La ideología indigenista y el
feminismo comprometido de Rosario Castellanos‖, en América Latina y el mundo del siglo
XXI: percepciones, interpretaciones e interacciones – Tomo II, Belgrado: Universidad
Megatrend, pp. 175–186. ISBN 978-86-7747-593-2.
Добила сам стипендију CEEPUS – једномесечни студијски боравак на
Католичком универзитету у Будимпешти и стипендију Владе Мексика – тромесечно
студијско истраживање из области индихенистичке књижевности на престижном
факултету Colegio de México u Сјудад Мексику, као једина кандидаткиња из Србије,
које, нажалост, нисам могла да искористим.
У 2018. добила сам субвенцију Министарства културе Шпаније за превод књиге
Сунчаница Емилије Пардо Басан са шпанског на српски.
Са др Снежаном Јовановић и др Жељком Донићем уређујем едицију Bibliotheca
Hispania, издавачке куће Партенон из Београда. Последња књига, седамнаеста по реду,
објављена је у новембру 2018. године.
262
Центар за постдипломске студије
Са задовољством Вас обавештавамо да се од 132 кандидата, који су се

пријавили на три конкурсна рока које је Филолошки факултет расписао за упис на
прву годину докторских академских студија (на 150 места, на акредитовани студијски
програм Језик, Књижевност, Култура), у школску 2018/19. годину уписало 113
докторанада. Од тога, према Oдлуци Владе о броју студената који се финансирају из
буџета, 25 студената је уписано на буџет.
Од 15. до 18. октобра уписали смо студенте на другу по реду годину докторских
академских студија у школску 2018/2019. годину и тиме омогућили да настава може
почети 27. октобра. До 15. новембра уписане су и преостале генерације докторанада -
на шест редовних година докторских академских студија (и две продужене) уписано је
укупно 706 студената докторских академских студија.
Током 2018. године на Филолошком факултету одбрањено је 60 докторских

дисертације (53 доктората са докторских академских студија и 7 „по старом―).
Центар за српски као страни језик
НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
1. Регуларни курсеви
Током другог семестра школске 2017/2018. године у Центру је организована
настава српског језика за укупно 135 страних студената, у пет наставних група,
формиране према нивоу знања:
- 85 самофинансирајућих студената
- 6 у програму ERASMUS +
- 4 у програму Erasmus + KA107
- 2 у програму ERASMUS MUNDUS EUROWEBPLUS
- 1 у програму CEEPUS III PROGRAM REPUBLIKE SRBIJE
- 24 стипендисте Владе Републике Србије
- 10 по основу међууниверзитетске/међуфакултетске сарадње
- 3 лектора за стране језике на Филолошком факултету.
263
Током првог семестра школске 2018/2019. године у Центру је организована
настава српског језика за укупно 100 страних студената, у четири наставне групе,
- 54 самофинансирајућа студената
- 17 у програму ERASMUS +
- 2 у програму Erasmus + KA107
- 10 стипендиста Владе Републике Србије
- 2 стипендиста Министарства просвете Републике Србије
- 10 по основу међууниверзитетске/међуфакултетске сарадње
- 4 лектора за стране језике на Филолошком факултету
- 1 асистента за стране језике на Филолошком факултету.
2. Летњи курс
У периоду од 09.07.2018. до 27.07.2018. године у Центру је организован летњи
курс српског језика за укупно 50 студената, распоређених у три наставне групе,
- 7 самофинансирајућих студената
- 27 студената на основу билатералног међууниверзитетског споразума
- 16 стипендиста на основу међууниверзитетског споразума са
Аристотеловим универзитетом из Солуна.
3. Онлајн курс српског као страног језика

Током другог семестра школске 2017/2018. године реализован je један циклус
онлајн курса српског језика у трајању од три месеца (у периоду од 19. фебруара до 19.
маја 2018. године). Овај курс је похађао 1 студент.
Током првог семстра школске 2018/2019. године реализован je један циклус
онлајн курса српског језика у трајању од три месеца (у периоду од 1. октобра до 23.
децембра 2018. године). Овај курс је похађало укупно 3 студента.
4. Пројекат Свет у Србији

У току другог семестра школске 2017/2018. године Центар је организовао
наставу за 21 страног студента, који су учествовали у пројектима Владе РС Свет у
Србији и Србија за Србе из региона. Настава је организована на Авали, а реализовало
ју је укупно 4 предавача Филолошког факултета.
5. Сарадња са BISU
Од 1.10.2018. Центар изводи наставу српског језика за 10 студената
универзитета из Пекинга у оквиру међууниверзитетског споразума између
Универзитета у Београду и BISU.
6. Мастер програм Српски као страни језик

У октобру 2018. године на мастер програм Српски као страни језик уписана су
22 студента. Настава се изводи од 1. новембра 2018. године.
ИСПИТНЕ АКТИВНОСТИ
264
Током 2018. године у Центру за српски као страни језик организоване су
следеће проверe знања:
 102 испита за студенте који су учили језик у Центру и остале заинтересоване
(од тога je 69 студента положило испит);
 три испитна рока за учеснике пројеката Владе РС Свет у Србији и Србија за
Србе из региона;
 16 студената Балканолошког института ИМХА у Солуну.
НАУЧНЕ АКТИВНОСТИ
Запослени у Центру су учествовали на неколико научнх конференција и

научних пројеката са темама из области методике наставе српског као страног и
српског као нематерњег језика.
Центар за српски као страни језик је 26–28. октобра 2018. године организовао
Међународни научни скуп Српски као страни језик у теорији и пракси IV, са 92
учесника из земље и света.
265
Међународни славистички центар
Уводне напомене
Oвогодишњем Скупу слависта и Научном састанку претходио је XVI

Међународни конгрес слависта, који представља најважнији облик научнога деловања
и сарадње у славистичком свету, који је одржан од 20. до 27. августа 2018. године на
Филолошком факултету у Београду.
Припреме за Конгрес одвијале су се великим делом у просторијама
Међународног славистичког центра, који је за овај значајан догађај, уз велику подршку
Министарства просвете и науке и Управе Факултета, постао модеран и
репрезентативан центар Филолошког факултета, технички оспособљен за реализацију
различитих научних и културних пројеката током године. За време Конгреса, у
просторијама МСЦ-а одвијала се жива активност, неформални састанци чланова
комисија МКС-а, обављани бројни интервјуи са представницима медија.
Дух научне радозналости и задовољство због постигнутих резултата уложених
интелектуалних напора, који је овладао пленарним заседањима, на округлим
столовима, специјалним заседањима и бројним промоцијама књига створио је здраву
стваралачку климу и расположење с којим је посебно дочекан овогодишњи научни
састанак.
У току ове календарске године највећи део времена посвећен је припремању и
организовању 48. Скупа слависта (тронедељног семинара српског језика, књижевности
и културе), који је успешно одржан од 1. до 21. септембра 2018. године. И ове године
одржана је завршна секција Научног састанка у Тршићу, у оквиру факултативне посете
Лозници и Тршићу, којој су присуствовали учесници научног састанка са страних
универзитета.
Поред припремања ова два важна скупа, током године МСЦ је имао и других
активности. Једна од активности МСЦ-а – организовање програма за стране слависте и
током школске године успешно је реализована од 15. до 27. октобра 2018. године као
двонедељни студијски боравак украјинских студената-србиста са Универзитета „Иван
Франко― у Лавову, које је предводила професорка Ала Татаренко. МСЦ је предложио и
организовао наставни програм који је обухватио лекторски курс (12 часова, лектори Т.
Матић и С. Новокмет) и предавања из области српског језика и књижевности, која су у
договору са Катедром за славистику одржали проф. Б. Сувајџић, проф. др Рајна
Драгићевић, проф. др Предраг Петровић, доц. др Ана Батас, др Мина Ђурић, проф. др
Михаило Шћепановић, проф. др Александар Милановић. За време боравка у Београду
студенти су били смештени у студентском дому „Краљ Александар I―.
Такође је настављена успешна сарадња са бројним страним катедрама и
институтима на којим се изучава српски језик, чији се дипломирани студенти
(студенти мастер студија, докторанди) припремају или већ учествују као сарадници у
настави српског језика на својим факултетима. Један број ових кандидата имао је
прилику и ове године да буде укључен у наставу српског језика у оквиру курса за
усавршавање лектора српског језика као страног.
266
Издавачка делатност МСЦ-а била је ове године веома успешна и издавачки
план у потпуности остварен, а објављен је и нов приручник намењен полазницима
Скупа слависта и Курса за усавршавање лектора.
48. Скупу слависта (семинар српског језика и књижевности), који се одржава уз
подршку и помоћ Министарства просвете и науке, за студенте и млађе научне раднике,
учествовао је 51 полазник из седамнаест земаља Европе који су у пет лекторских група
током тронедељног курса слушали предавања из науке о језику и књижевности,
усавршавали своје познавање српског језика на лекторским вежбањима, присуствовали
факултативним курсевима са специјалним темама из језика и књижевности, имали
прилику да посете многе културне, научне и просветне институције, а на стручним
екскурзијама стицали нова знања из српске културе, историје и историје уметности.
Ове године приликом студијског боравка у Андрићграду одржан је научни скуп
Српски језик у настави у иностранству– као матерњи, као наследни и као страни, као
и округли сто на тему Српски језик у настави у иностранству. Боравак у
Андрићграду остварен је уз потпуну подршку и у сарадњи са Андрићевим институтом
из Андрићграда.
На овогодишњем Међународном научном састанаку слависта у Вукове дане
учествовали су научници са двадесетак универзитета, као и из других славистичких
домаћих и страних славистичких центара.
Теме 48. Међународног научног састанка слависта у Вукове дане биле су:
Језичке јединице српског језика у систему и контексту, Критичка и књижевнонаучна
мисао Павла Поповића, Српски језик, књижевност и култура на страним
универзитетима – актуелно стање и перспективе.
За конференцију је прихваћенo 89 реферата и саопштења. Поднето је 75
реферата, а рад се одвијао у пленуму и по секцијама, на којима је рад праћен живом
дискусијом, о чему сведоче подаци о броју слушалаца и учесника у дискусији,
садржани у извештајима научних секретара о раду појединих секција.
Међународни славистички центар захвалан је свим институцијама и
донаторима који су својим колегијалним односом и залагањем допринели успешном
остварењу програма Скупа и Научног састанка. Посебно истичемо пуну помоћ и
подршку деканског колегијума Филолошког факултета МСЦ-у да оствари планиране
програме на високом стручном и професионалном нивоу. Такође захваљујемо свим
институцијама на књигама поклоњеним полазницима Семинара, као и на другој
помоћи - Министарству културе и информисања, Скупштини града Београда, Друштву
за српски језик и књижевност Србије, Вуковој задужбини, Задужбини Десанке
Максимовић и Доситејевој задужбини.
Четрдесет осми Скуп слависта
Четрдесет осми Скуп слависта одржан је од 1. до 21. септембра 2018. године, у

Београду, Андрићграду и Тршићу и то у Београду од 1. до 6, од 10. до 13. и од 18. до
21. септембра у Београду од 7. до 9., септембра Андрићграду, а 14, 15. и 16. септембра
у Лозници, Троноши и Тршићу.
Учесници скупа су били смештени у Београду у студентском дому „Рифат
Бурџевић―, у Андрићграду и Тршићу у Образовно културном центру „Вук Караџић―.
Свечано отварање 48. Скупа слависта било је у понедељак 3. септембра 2018. у
сали 11 на Филолошком факултету а учеснике и угледне госте поздравили су: проф. др
267
Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета, проф. др Драгана Мршевић-
Радовић, управник Међународног славистичког центра, и проф. др Бошко Сувајџић,
заменик управника Међународног славистичког центра. Свечаном отварању
присуствовали су и посебни саветник министра културе и информисања Драган
Хамовић, посебни саветник Министарства просвете, науке и технолошког развоја,
проф. др Татјана Цветковски, који су се поздравним речима обратили учесницима
Скупа.
Отварању су, поред учесника Скупа, присуствовали представници градског
Секретаријата за културу, представници Вукове задужбине, директор Центра за
културу „Вук Караџић― из Лознице, мр Снежана Нешковић Симић, Задужбине
„Десанка Максимовић―, представници научних институција, културни и јавни
радници, представници медија.
Учесници
На четрдесет осмом Скупу слависта учествовао је 51 полазник из 17 земаља.
Бројчани преглед по земљама:
1 Аустрија................. 1 10. Пољска.............. 6

2 Белорусија.............. 1 11. Румунија........... 4
3. Бугарска.................. 5 12. Русија............... 10
4. Велика Британија... 3 13. Словачка.......... 1
5. Италија.................... 2 14. Словенија......... 1
6. Кина......................... 2 15. Украјина........... 3
7 Мађарска................. 2 16. Француска........ 1
8. Македонија............. 2 17. Чешка................ 2
9. Немачка................... 5
 Аустрија: Беч, Андреа Кол

 Белорусија: Минск, Владимир Бадусев
 Бугарска: Софија, Христо Бојаџијев, Петар Рименов; Пловдив, Петрана Чукова,
Елица Маринова; Велико Трново, Иван Добрев, Сава Стаменковић
 Велика Британија: Нотингем, Керолајн Селсби, Џорџ Грагори
 Италија: Падова, Давиде Скиавон; Торино, Илариа Росин
 Кина: Пекинг, Сјао Мјао Џенг, Ји Ђи Лу
 Мађарска: Будимпешта, Деспот Савић; Сегедин, Лила Дукаи
 Македонија: Скопље: Марија Јовановска, Ана Новаковић
 Немачка: Берлин, Винсент Леман; Хале, Лаура Болин; Хамбург, Јелена
Анђелковић, Наталија Колођеђе; Келн, Михаел Бекер,
 Пољска: Краков, Николај Дуниковски; Познањ, Моника Джевјецка, Доминика
Гапска; Варшава, Јакуб Баволек; Лођ, Ана Гозђик; Опол, Хана Стружина
 Румунија: Букурешт, Бјанка Војнеа, Михаил Ђорђе Ханку; Темишвар, Јања
Димитријевић, Михаела Каролиа Брату
268
 Русија: Москва, Аљона Вишњакова, Вероника Колесникова, Виктор Нестеров,
Jулија Сорожкина, Јекатерина Тимонина; Санкт Петербург, Ирина Гучкова,
Анастасија Репина, Ана Кочановскаја, Јекатерина Славгородскаја, Александра
Павлова
 Словачка: Братислава, Патрик Павласек
 Словенија: Љубљана, Андраж Стевановски
 Украјина: Лавов, Соломија Пасељска, Христина Стељмах,
Кијев, Јана Сергатјук
 Француска: Париз, Марко Николић
 Чешка: Праг, Јакуб Шлехта, Марија Симеуновић Скворцова
Настава
На 48. Скупу слависта настава је била организована у следећим облицима:

а) предавања из лингвистике
б) предавања из књижевности
в) предавања из културне историје
г) лекторска вежбања
д) факултативни курсеви
ђ) курс за усавршавање лектора
Програм се одвијао у преподневним и поподневним терминима.

Пре подне су организовани:
1. факултативни курсеви
2. једночасовно предавање
3. два часа лекторских вежбања/
4. курс за усавршавање лектора
5. обиласци музеја, посете институтима, галеријама и сл.
После подне су организовани:

6. курс за усавршавање лектора
7. два часа конверзационих вежбања
8. Курс народних песама и игара и Мала школа рокенрола (наизменично)
9. посете музејима.
Бројчани преглед одржаних часова:
а)
 11 једносатних предавања из српске књижевности
 6 једносатних предавања из српског језика
 2 предавања из културне историје
 12 предавања или стручних тумачења приликом обиласка Андрићграда
(Република Српска), Новог Сада, Тршића, Ваљева, Бранковине,
Сремских Карловаца као и приликом обилазака манастира Манасије,
269
Раванице и Троноше, као и других културно-историјских споменика,
културних институција, музеја и галерија у Београду
б)
 262 часа лекторских и конверзационих вежбања
 15 једносатних предавања на факултативним курсевима (паралелно језик
и књижевност)
 10 часова народних песама и игара и 8 часова Мале школе рокенрола
Преглед предавања
На скупу су одржана следећа предавања из српског језика, српске књижевности,

културе и културне историје:
проф. др Бошко Сувајџић (Београд): О поезији Десанке Максимовић
проф. др Александар Милановић (Београд): Славеносрпски језик: све научне
дилеме
роф. др Вељко Брборић (Београд): О растављању речи на крају реда
проф. др Живојин Станојчић (Београд): Београдска лингвистичка школа А.
Белића и књижевни језик нашег времена
проф. др Зорица Витић (Београд): Словенски преводи византијских житија
проф. др Бошко Сувајџић (Београд): Народна књижевност у настави за
странце
проф. др Зона Мркаљ (Београд): Настава српског језика у дијаспори.
поц. др Светлана Гољак (Минск, Белорусија): Српски језик на Белоруском
државном универзитету у Минску – статус и перспективе
проф. др Гордана Јовановић (Београд): Опис Београда у Житију деспота
Стефана Лазаревића од Константина Филозофа
проф. др Александра Вранеш (Београд): Библиотека и библиографија у
функцији наставе српског језика у иностранству
проф. др Јован Делић (Београд): О Травничкој хроници Иве Андрића
проф. др Милош Ковачевић (Београд): О односу реченице и исказа
проф. др Славко Петаковић (Београд): Метафизичко залеђе у збирци Десанке
Максимовић Тражим помиловање
проф. др Радивоје Микић (Београд): Облик и значење у роману Кад су цветале
тикве Драгослава Михаиловића
проф. др Александар Јерков (Београд): Српско-јеврејска и српско-мађарска
књижевност у XX веку
проф. др Зорица Несторовић (Београд): Милош Црњански, драмски писац
проф. др Драгана Вељковић Станковић (Београд): Концептуализација бола у
српском језику
проф. др Радивоје Микић (Београд): Облик и значење у роману Кад су цветале
тикве Драгослава Михаиловића
проф. др Предраг Петровић (Београд): Авангардна поезија Милоша Црњанског
Др Предраг Марковић (Београд): Балкан – прва и последња Европа, предавање са
пројекцијом.
270
Поред предавања из српског језика и књижевности, на 48. Скупу слависта
одржана су и предавања са широм тематиком. Тако су одржана предавања или стручни
коментари приликом посета: Галерији САНУ, Музеју Вука и Доситеја, Музеју Николе
Тесле, Белом двору, Институту за српски језик, Институту за књижевност и уметност,
Катедри за српски језик и Катедри за српску књижевност на Филолошком факултету,
Народној бибилотеци Републике Србије, Музеју Иве Андрића и Вуковој задужбини.
Пригодних беседа и предавања било је приликом обиласка и током посета манастира
Манасије, Раванице, градова Ћуприје и Спомен-музеја у Бранковини, као и приликом
посете Сремским Карловцима и Матици српској у Новом Саду.
Лекторска вежбања
Полазници 48. Скупа слависта су били подељени у пет група према нивоу знања
српског језика. Процена њиховог знања је извршена анкетирањем (на основу резултата
урађених тестова) првог дана по доласку. Настава је организована тако да свака група
има по два лектора. Они су водили своје групе током лекторских вежбања и за време
вежбања конверзације, те су се полазници скупа упознали са различитом
методологијом рада. Преглед ангажовања лектора по групама:
 прву групу (почетни ниво) водио је Томислав Матић.

 другу групу (средњи ниво) водили су Слободан Новокмет и Валентина
Илић
 трећу групу (средњи виши ниво) водили су Данило Алексић и Бранко
Вранеш
 четврту групу (виши ниво) водили су Никола Радосављевић и
Александра Бијелић
 пету групу (највиши ниво) водили су мр Олга Сабо и Мина Ђурић
Факултативни курсеви
Поред стандардних облика наставе (предавања, лекторска вежбања и

конверзациони курсеви), полазници семинара могли су да употпуне своја знања и кроз
посебно организоване факултативне курсеве. Укупно су организована три
факултативна курса, и то – Курс савременог српског језика, који је водила проф. др
Јелица Јокановић-Михајлов, проф. др Александар Милановић, проф. др Рајна
Драгићевић, проф др Драгана Мршевић-Радовић, Курс савремене српске
књижевности, који је водио проф. др Михајло Пантић.
Курс за усавршавање лектора
Наставу на Курсу за усавршавање лектора водили су:

 проф. др Јелица Јокановић Михајлов: Проблеми прозодије (акценат и
интонација) у настави српског језика као страног
 проф. др Весна Ломпар: Примена језичких игара и модела у настави сх језика
као страног
 проф. др Весна Крајишник: Методика наставе српског као страног.
271
 проф. др Зона Мркаљ: Методичка обрада часова српског језика као страног
Курсу је присуствовало 11 полазника, а одржана су 92 часа.

Списак полазника курса:
1. Христо Бојаџијев, Бугарска, Софија
2. Eлица Маринова, Бугарска, Пловдив
3. Сава Стаменковић, Бугарска, Велико Трново
4. Анa Новаковић, Македонија, Скопље
5. Јелена Анђелковић, Немачка, Хамбург
6. Доминика Гапска, Пољска, Познањ
7. Михаил Ђорђе Ханцу, Румунија, Букурешт
8. Јања Димитријевић, Румунија, Темишвар
9. Ирина Гучкова, Русија, Петроград
10. Христина Стељмах, Украјина, Лавов
11. Марија Симеуновић Скворцова, Чешка, Праг
Курс народних песама и игара водили су Мирјана Николић и Милош Добрић, док
су Мирко Ђукић и Саша Јефтић водили Малу школу рокенрола.
Наставна средства – уџбеници и приручници
У настави на Семинару су коришћени досадашњи уџбеници („Говоримо

српски―, „Лекторска вежбања―), као и избор текстова из „Српске читанке― (прир. проф.
Зона Мркаљ) и „Српски с лакоћом― (прир. проф. Весна Ломпар). Овогодишња одржана
предавања објављена су унапред у књизи Предавања 7 и подељена полазницима
семинара.
Посете, обиласци, културни програм, стручни излети
Током двадесетодневног боравка представљене су им вредне галеријске збирке,

приказане изложбе и одржана предавања у: Музеју Вука и Доситеја, Музеју Николе
Тесле, Војном музеју, Галерији САНУ, Белом двору, Ризници у Патријаршијском
музеју у Сремским Карловцима и Ваљевском музеју.
Студенти су имали прилику да се упознају са богатом историјом и досадашњим
радом наших најважијих институција при посетама: Катедри за српски језик и Катедри
за српску књижевност; Институту за српски језик и Институту за књижевност; Вуковој
задужбини, Задужбини Десанке Максимовић, Вуковој Задужбини, Доситејевој
задужбини, Матици Српској у Новом Саду. На завршној свечаности је, као и приликом
ових посета, свим полазницима поклоњен значајан број књига, проспеката и брошура
од стране Друштва за српски језик, Задужбине Десанка Максимовић, Међународног
друштва преводилаца и Министарства за културу.
Учешће на Научном скупу у Андрићевом институту
Боравак у Андрићграду започео је одмах по доласку из Бранковине у

поподневним часовима, у петак, обиласком Андрићграда уз стручно вођење, и трајао је
до недеље. У наредна два дана, учесници 48. Скупа слависта присуствовали су
Научном скупу посвећеном настави српског језика у иностранству: Српски језик у
272
настави у иностранству – као матерњи, као наследни и као страни. У суботу су у
преподневним часовима у свечаној сали Андрићевог института пратили излагања
проф. др Милоша Ковачевића, проф. др Зоне Мркаљ и доц. др Светлане Гољак. Након
тога полазици 48. Скупа учествовали су на Округлом столу где су износили сопствена
запажања о овој теми и искуства са својих катедара, а у поподневним часовима
присуствовали су часовима Курса народних песама и игара и имали прилику да им се
обрати директор Андрићграда господин Емир Кустурица.
Учешће на 85-ом Вуковом сабору
Учесници 48. Скупа слависта провели су два дана као гости у Тршићу и
Лозници. Првог дана свог боравка посетили су Вукову родну кућу и Музеј језика и
писма, након тога присуствовали секцији 48. Међународног научног састанка слависта
у Вукове дане.
Другог дана присуствовали су свечаном отварању изложбе у у Образовно-
културном центру „Вук Караџић― „ Српска лексикографија од Вука до данас, аутора:
др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића, а након тога свечаној церемонији
затварања 85. Вуковог сабора. Одржан је Курс народних песама и игара. Приређен је и
традиционални студентски вечерњи програм под називом „Вече нација―, у ком су
учествовали сви полазници семинара али и њихови професори, тј учесници на секцији
овогодишњег Међународног научног састанка слависта у Вукове дане одржаној у
Тршићу. Завршна свечаност 85. Вуковог сабора „Очувајмо језик, сачувајмо земљу―
започела је отварањем изложбе и настављена саборском беседом проф. др Вељка
Брборића. У наставку програма полазници 48. Скупа слависта одгледали су позоришну
представу „Српски рјечник―, изведену по тексту Сташе Петровића, у режији Дарка
Камарита.
Традиционално успешан и код студената популаран, овај изузетно важан
студијски боравак слависта у Тршићу омогућио је Центар за културу из Лознице.
Осврт на рад 48. Скупа слависта
И ове године настава на Скупу слависта организована је и изведена

највећим делом на Филолошком факултету у Београду. Сви полазници курса добили су
на крају сертификат о похађању лекторских вежбања и предавања из српског језика,
књижевности и културе, а после положеног испита (почетни, средњи и виши ниво)
посебни сертификат о успешно положеном испиту са одговарајућим бројем кредита –
6 бодова (према Болоњској декларацији - ЕСТS). Предвиђен програм је остварен у
целости и сви полазници су положили завршни испит.
На завршној свечаности учесницима су уручена сведочанства и сертификати о
положеном испиту, Предавања 7 и указано им је на могућност да као и претходне
године постану чланови фејсбук групе коју води и чије странице уређује мр Олга Сабо.
Полазницима Семинара су подељене поклон-књиге, знатан број уџбеника и
приручника, антологија, дела наших класика. И ове године, по завршетку Скупа
слависта, спроведена је анонимна анкета, у оквиру које су учесници износили своја
мишљења, оцене, коментаре и сугестије у вези са наставом и организацијом Скупа,
као и своје утиске о боравку у нашој земљи. Анализа ове анкете је показала да су сви
учесници изузетно задовољни наставом и својим напредовањем у учењу српског
273
језика. Сви су веома високо оценили стручност својих лектора и ниво предавања.
Веома им се допао Београд и изразили су жељу да поново дођу.
Рад Скупа су и ове године пратила средства информисања (штампа,
радио и телевизија: РТС - Први програм Радио Београда, РТС - Други програм Радио
Београда, Политика, Новости, РТВ Словољубве, Коперникус).
274
48. МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ САСТАНАК СЛАВИСТА У ВУКОВЕ ДАНЕ
Од 13. до 17. септембра ове године у Београду одржан је 48. Међународни

научни састанак слависта у Вукове дане. Рад овогодишњег научног састанка отпочео је
свечаним отварањем 13. септембра 2018. године у 10.00 сати на Филолошком
факултету у Београду. Отварању је присуствовало преко 150 званица. Учеснике
Састанка и госте поздравили су: заменик градског секретара за културу, г. Милан
Лазовић, декан Филолошког факултета проф. др Љиљана Марковић и управник
Међународног славистичког центра проф. др Драгана Мршевић-Радовић.
Отварању су присуствовали: учесници Састанка, страни студенти на 48. Скупу
слависта, чланови Српске академије наука и уметности, представници Вукове
задужбине, Задужбине „Десанка Максимовић―, представници научних институција,
културни и јавни радници, представници медија. Проф. др Живојину Станојчићу за
допринос у раду уручена је Повеља захвалности Факултета и Међународног
славистичког центра.
У раду Научног састанка учествовали су слависти из тринаест земаља:
Учешће на Научном састанку пријавило је 89 референата, а поднето је 75 реферата:

из књижевности је било 24, а из језика 28 поднетих реферата, а 23 реферата прочитана су у
Тршићу. Учествовало је 52 домаћа учесника са 52 реферата, а 23 учесника била су из
иностранства. Сви учесници из иностранства били су смештени у хотелу „Касина―.
Бројчани преглед референата из иностранства (по земљама) и из наше земље (по

универзитетским и културним центрима) је следећи:
Италија........................1 Велика Британија....1

Немачка......................2
Пољска........................4
Русија..........................1
Црна Гора .................. 4 Београд.......................30
Француска…………. .1 Косовска
Словенија.....................1 Митрoвица..................3
Украјина ....................2 Крагујевац...................2
Бугарска.................. 3 Лепосавић....................1
Чешка………………1 Ниш.............................3
Словачка……………1 Нови Сад....................12
Македонија…………1 Сомбор..........................1
275
Радни део састанка почео је 13. септембра, у 11.00 часова, пленарном седницом
којом је председавала проф. др Љиљана Марковић, а секретари су били Марина
Спасојевић, Весна Ђорђевић, Ирена Плаовић, Александра Секулић. Реферате су
поднели: проф. др Снежана Самарџија (Београд) Павле Поповић о усменој прози, проф.
др Mилош Ковачевић (Београд) Статус атрибутива међу одредбама у словенским
језицима, проф. др Весна Цидилко (Берлин) Варијације биографског приступа и
питање жанра у савременој српској прози код Павла Поповића.
У оквиру тема: Језичке јединице српског језика у систему и контекст и
Критичка и књижевнонаучна мисао Павла Поповића истог дана поподне, радило се у
четири секције: две из језика, две из књижевности. У петак, 14. септембра, у
преподневним, као и у поподневним, часовима такође су одржане четири секције, (по
две из језика и из књижевности).
Трећа тема, Српски језик, књижевност и култура на страним универзитетима –
актуелно стање и перспективе, у целини је одржана у Тршићу у петак и суботу, 14. и
15. септембра 2018. Рад је отпочео пленарном секцијом којом је председавао проф. др
Вељко Брборић. Том приликом саопштили су своје реферате: проф. др Вељко Брборић
(Београд) Будућност лектората српског језика са освртом на прошлост и садашњост,
проф. др Бошко Сувајџић (Београд) Улога МСЦ-а у развијању српских лектората у
иностранству, проф. др Маја Ђукановић (Београд) Српски језик на Универзитету у
Љубљани, проф. др Лесја Стеблина (Кијев) Српски језик и књижевност на Кијевском
универзитету „Тарас Шевченко― – изазови савременог доба, проф. др Изабела Лис-
Вјелгош (Познањ) Српски језик, књижевност и култура у оквиру славистичких студија
у Институту словенске филологије Универзитета „Адам Мицкијевич" у Познању,
Магдалена Богуславска (Варшава) Од културне херменеутике ка примењеној
хуманистици – србистика на Варшавском универзитету данас и Младена Весковић
(Одељење за књижевност при Министарству културе и информисања, Београд): О
преводима српске књижевности на стране језике.
Рад је настављен по секцијама у суботу 15. септембра.
На дискусији је истакнуто да je један од проблема у раду лектора недостатак
књига и уџбеника за српски као страни језик. Указано је на то да је Народна библиотека
једина институција која организовано лекторима шаље помоћ у књигама, али да те
књиге нису стручне и да недостају уџбеници који су неопходни за извођење наставе.
Предложено је да се оствари повезивање лектора, као и могућност креирања уџбеника
који би садржавао прилоге самих лектора. Током дискусије било је речи о стању
лектората уопште и у појединим земљама, о проблемима усклађивања наставе са
захтевом да лектор предаје и српски и хрватски стандард, те о уџбеницима и
материјалима који би задовољили овакве потребе. Говорило се и о мотивацији страних
студената за студирање српског језика, те о перспективама за њихово запослење.
У суботу, 15. септембра, од 9.00 часова у Библиотеци Катедре за српски језик

представљен је факултетски истраживачки пројекат „Српски језик и његови ресурси:
теорија, опис и примене―, чији је руководилац проф. др Божо Ћорић, а секретар проф.
др Александар Милановић (евиденциони број пројекта 178006).
На Састанку, из оправданих разлога, нису учествовали: Софија Кошничар

(Нови Сад), Миливој Сребро (Бордо), Даринка Дончева, Ничка Бечева
(Пловдив), Бранимир ЧОВИЋ (Бања Лука), Љиљана Костић (Ужице), Катарина
Беговић (Београд), Лариса Човић (Бања Лука),Ливија Екмечић (Београд), Јелена
Петковић (Крагујевац), Јелена ЈОВАНОВИЋ СИМИЋ (Београд), Јован ПЕЈЧИЋ
(Ниш), Ненад ИВАНОВИЋ (Београд), Персида ЛАЗАРЕВИЋ ДИ ЂАКОМО
(Кјети-Пескара)
*
Тематика 48. Научног састанка
За овогодишњи Научни састанак из области језика одабрана је тема Српска

лексикографија – речници српског језика као изворишта граматичких и семантичких
истраживања . У образложењу теме указано је на могуће правце научног
истраживања:
Речници српског језика као изворишта за лексикографска истраживања.
Теоријска и практична српска лексикографија. Историја српске једнојезичне и
вишејезичне лексикографије. Српска лексикографија данас – потребе и могућности.
Појединачни речници, једнојезични и вишејезични. Специјални речници српског језика.
Концепција српских речника – опис лексикографских решења и могућности
унапређивања. Традиционална и модерна лексикографија. Лексикографске институције
у Србији – прошлост и будућност. Лексикографи који су задужили српску
лексикографију.
Грађа за израду српских дескриптивних речника. Лексика писаца у речницима.
Лексика страног порекла у српским речницима. Дијалектизми, архаизми, историзми,
неологизми, оказионализми, жаргонизми, термини у српским речницима. Ексцерпција
грађе за речнике јуче, данас и сутра. Избор израза у српским речницима. Примери у
српским речницима.
Речници српског језика као изворишта за акценатска, фонолошка, морфолошка,
синтаксичка испитивања. Речници српског језика у лексиколошким, фразеолошким,
стилистичким, прагматичким истраживањима. Речници као изворишта за
лингвокултуролошка истраживања. Слика света фиксирана у речницима српског језика.
Специјални и општи речници као изворишта за дијалектолошка, дериватолошка,
ономастичка, терминолошка истраживања. Речници као изворишта дијахронијских
истраживања – етимологија и историја српског језика. Речници српског језика и
нормативистичка питања. Речници у настави српског као матерњег и страног језика.
За тему из области књижевности одабрана је: КРИТИЧКА И КЊИЖЕВНОНАУЧНА

МИСАО ПАВЛА ПОПОВИЋА са образложењем:
Дело Павла Поповића тематски је разноврсно, а јединство и препознатљивост

даје му „историјска критика― као метод проучавања историје књижевности.
На почетку свог јавног деловања (од 1892) Павле Поповић писао је књижевне и
позоришне критике, да би у годинама професорске каријере (1904-1939) интерес за
праћење савременог стваралаштва ограничио на научне монографије. И пре ступања на
катедру Велике школе, Поповић је монографијом О „Горском вијенцу― (1900) поставио
његошологију на научне темеље, баш као што је студијом „Српска драма у XIX веку―
(1902) дао синтезу српске комедиографије. Приступним предавањем из историје српске
књижевности на Великој школи „Проучавање српске књижевности, његови правци и
методи― (1904) епистемолошко-методолошки је раздвојио филолошке и
књижевноисторијске студије, залажући се за „историјску критику― као особен
позитивистичко-стилистички приступ књижевним делима из прошлости. Вођен
начелима изложеним у том предавању Поповић је проучавао све области српске
књижевности – народну, стару, дубровачку и нову књижевност – и кроз велики број
277
значајних студија успоставио образац за њихова будућа истраживања. Нарочито
значајно место у Поповићевом раду заузимају Преглед српске књижевности (1909) у
којем су систематизована знања о народној и старој књижевности и концептуализована
дубровачка књижевност као део српске књижевности и Југословенска књижевност
(1918) у којој је на другачијим начелима започето успостављање појма југословенске
књижевности, довршено у приступној академској беседи „Југословенска књижевност
као целина― (1922).
Поводом сто педесет година од рођења Павла Поповића циљ је научним скупом
на којем ће учествовати стручњаци за све области српске књижевности осветлити место
које су Поповићеве студије имале у проучавању народне, старе, дубровачке и нове
књижевности у двадесетом веку: како у успостављању образаца, тако и као предмет
полемичког отклона у име нових парадигми. У вези са више пута мењаним интересом
проучавања књижевности у последњих пола века, важно је испитати значај који
Поповићева многострана истраживања и закључци могу имати за савремено
проучавање књижевности; то је нарочито инспиративно у светлу трансформације
статуса позитивних биографских сазнања током двадесетог века: од циља истраживања
у Поповићево доба, преко ирелевантних података у време доминације иманентног
приступа књижевности, до вредних прилога културној историји крајем века. Посебно
битан проблем данашњег проучавања српске књижевности јесу још увек нерешена
питања о њеним границама и о односу са хрватском књижевношћу: у генеалогији тих
питања Поповићево бављењем историјим српске књижевности и концептуализацијом
југословенске књижевности заузима средишње место.
Као могуће подтеме предложене су:
 Метод „историјске критике―: теорија и пракса Павла Поповића и његових
следбеника
 „Историјска критика― у другој половини двадесетог века: између
традиције и оспоравања
 Значај компаративних истраживања за проучавање српске књижевности у
делу Павла Поповића
 Варијације биографског приступа код Павла Поповића
 Позитивизам и архивска истраживања
 Концепције српске и југословенске књижевности Павла Поповића
 О „Горском вијенцу― и његошологија
 Павле Поповић и проучавање драме
 Народна књижевност и научни рад Павла Поповића
 Стара књижевност у проучавањима Павла Поповића
 Дубровачке студије Павла Поповића
 Павле Поповић као проучавалац нове српске књижевности
 Научна критика Павла Поповића
 Књижевна и позоришна критика младог Павла Поповића.
Ове године заједничка тема СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА НА

СТРАНИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА – АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ понудила
је разматрање веома важних питања:
278
1. Српски језик, књижевност и култура у оквиру славистичких универзитетских
студија и перспективе даљег научног развоја славистике на страним
универзитетима и институтима.
2. Положај српских лектората у историјској перспективи и синхроно стање.
Лекторати српског језика на славистичким катедрама–актуелно стање, тешкоће у
извођењу наставе, кадровска решења, неговање научног подмлатка, материјална
и стручна подршка српским лекторатима.
3. Примена савремених информатичких средстава и метода (софтверских и
хардверских) у настави српског као страног језика – досадашња искуства,пресек
текуће ситуације и перспективе.
4. Потреба израде институционалног правног оквира за регулисање рада положаја
и статуса лектора српског језика и брига о њиховом раду.
5. Потреба институционалног умрежавања постојећих лектората и повезаност са
матицом.
6. Интензивна подршка очувању статуса српског језика као стандардног у
контексту појаве нових стандардних језика.
Учесници Научног састанка присуствовали су и завршној свечаности

обележавања 85. Вуковог сабора.
За почетак конференције припремљена је и објављена публикација Тезе и
резимеи, као и зборници реферата са претходног, 47. Међународног научног састанка
слависта у Вукове дане, који су подељени учесницима.
По завршетку овогодишњег научног састанка прихваћени научни реферати из
области српског језика и књижевности са међународном рецензијом биће објављени у
зборнику Међународног славистичког центра у току 2019. године.
Научна конференција је протекла изузетно успешно. Била је динамична,
плодотворна и донела је низ занимљивих научних опсервација.
На основу прочитаних реферата и саопштења, као и на основу богате дискусије
и завршног свођења резултата, може се оценити да су све теме са успехом вишестрано
обрађене и да ће зборници са рефератима употпунити до сада недовољно проучене
области у лингвистици, односно у историји и теорији књижевности.
Ток рада на Научном састанку, као и учешће страних слависта редовно су
пратили медији. После одржаног Научног састанка, Међународни славистички центар
примио је низ писама у којима су наше колеге изнеле своја запажања о Научном
састанку, позитивне оцене о одржаном скупу, као и предлоге за будуће конференције.
Издавачка делатност МСЦ-а
Напоредо са припремама Скупа слависта и Научног састанка, Међународни

славистички центар је oве године остварио богату издавачку делатност. Објављен је на
време пропратни информациони материјал, плакат 48. Скупа слависта, плакат 48.
Међународног научног састанка слависта у Вукове дане, програм 48. Скупа слависта,
програм 48. Међународног научног састанка, Теме и резимеи 48. Међународног
научног састанка.
Уз подршку Министарства просвете и науке објављени су зборници реферата
НССУВД 47/1, 47/2 са претходног, 47. Међународног научног састанка слависта у
Вукове дане, као и пројекатски зборник 47/3.
279
Такође смо, настављајући нашу едицију покренуту 2012. године – објавили
седму књигу Предавања, која садржи предавања из српског језика, књижевности и
културе која полазници имају прилику да одслушају за време свог боравка у Београду.
Ове године, у циљу подстицања развоја србистике и облика усавршавања
страних слависта, објављена је Српска читанка. Аутор овог уџбеника била је проф. др
Зона Мркаљ. Такође, објављено је ново, допуњено издање Лекторских вежби. Овај
програм садржи прилоге сарадника и лектора који изводе наставу на курсевима МСЦ-а,
и допуњен је са два нова прилога: доц. др Ане Батас и мс Дине Томић, а руководилац
пројекта је проф. Јелица Јокановић-Михајлов.
Међународни славистички центар је ове године наставио издавачку делатност са
још два, преостала, тома планиране тротомне публикације – капиталног издања –
Александар Белић – српски лингвиста века. Министарство културе и информисања
Републике Србије конкурсом за капитална дела за 2016. годину одобрило је средства
Међународном славистичком центру за објављивање публикације под насловом
Александар Белић – српски лингвиста века. Прва публикација је, како је и планирано,
изашла у 2016. години под насловом O Александру Белићу на Научном састанку
слависта у Вукове дане (1971–2016), док је 2017. године објављен други том под
насловом: Александaр Белић и страни слависти, а финални, трећи, том под насловом
Александар Белић и „београдски стил ― објављен је у 2018. години. Ова публикација
представљена је на 16. међународном конгресу слависта у оквиру округлог стола о
Александру Белићу.
У 2018. уз ову тротомну публикацију објављена је и Биобиблиографија
Александар Белић (1876–1960), која представља прву књигу у новој едицији
Међународног славистичког центра под насловом Биобиблиографије: слависти који се
памте и посвећена је успомени на А. Белића, знаменитог српског и словенског
филолога и лингвисту.
У остваривању свих активности током година Међународни славистички центар

је имао пуну подршку и помоћ сарадника, домаћих и страних чланова редакције
зборника, колега наставника, а посебно млађих сарадника, асистената, библиотекара,
секретара.
280
Центар за информациону, медијску и дигиталну писменост
Током 2018. године Центар за информациону, медијску и дигиталну писменост и

дигитализацију Филолошког факултета у Београду остварио је значајан напредак:
- на плану даље дигитализације и претраживости метаподатака у Дигиталној

библиотеци и Дигиталној архиви Филолошког факултета;
- дигитализовани су рукописи Ивана В. Лалића и Александра Вуча;
- дигитализован је део фонда старе и ретке књиге из Библиотеке Катедре за

српску књижевност;
- на плану спровођења континуиране контроле и омогућавања сталне

доступности расположивих садржаја у дигиталном облику;
- на плану едукације заинтересованих корисника и одржавању кратких

инструктивних консултација будућим корисницима;
- на плану унапређивања софтвера који омогућава креирање дигиталних

идентификатора и ажурно укључивање издања Факултета и издања других образовних,
научних и културних институција у CrossRef базу података и пуних текстова;
- на плану континуиране обраде монографских и серијских публикација, како

текуће, тако и ретроспективне;
- на плану усавршавања сарадника који активно доприносе унапређењу рада

Центра као обрађивачи, редактори DOI-бројева, редактора метаподатака и
администратора репозиторијума дигиталних идентификатора објеката – doiFil
(http://doi.fil.bg.ac.rs) (проф. др Александра Вранеш, доц. др Милош Утвић, доц. др
Гордана Ђоковић, доц. др Драгана Грујић, Зорица Ивковић Савић, Марина
Милошевић). Марина Милошевић, секретар Центра, је у сарадњи са Катедром за
библиотекарство и информатику, радила на ажурирању сајта репозиторијума на коме
су, поред приступних страница метаподатака за обрађене чланке у часописима и
тематским зборницима, сада доступни и статистички преглед обрађених података, као и
индекс аутора. У базу се региструју дигитални идентификатори објеката, за чланке у
часописима, за радове у зборницима, за саме зборнике, укључују се пуни електронски
текстови, уз редовну и врло строгу контролу метаподатака пре коначне регистрације и
уз непрекидну сарадњу са институцијом CrossRef код које смо и лиценцирани за
обраду.
У бази су заступљене следеће публикације:
281
1. Анали Филолошког факултета (ISSN 0522-8468)
2. Applied Engineering Letters : Journal of Engineering and Applied Sciences (ISSN
2466-4677)
3. Belgrade English Language and Literature Studies (ISSN 1821-3138)
4. Beoiberística : Revista de Estudios Ibéricos, Latinoamericanos y Comparativos (ISSN
2560-4163)
5. Библиотекар (ISSN 0006-1816)
6. Братство : часопис Друштва „Свети Сава‖ (ISSN 1451-2386)
7. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
(ISSN 1820-5305)
8. ESP Today 2334-9050 European Project Management Journal (ISSN 2560-4961)
9. Живи језици : часопис за стране језике и књижевности (ISSN 0514-7743)
10. Infotheca (ISSN 1450-9687)
11. Italica Belgradensia (ISSN 0353-4766)
12. Књижевност и језик (ISSN 0454-0689)
13. Књиженство : часопис за студије књижевности, рода и културе (ISSN 2217-7809)
14. Komunikacija i kultura online (ISSN 2217-4257)
15. ЛИК : часопис за литературу и културу (ISSN 2303-8640)
16. Meat Technology (ISSN 2466-4812)
17. Примењена лингвистика (ISSN 1451-7124)
18. Philologia (ISSN 1451-5342)
19. Славистика (ISSN 1450-506)
20. Slovenika : ĉasopis za kulturu, nauku i obrazovanje = ĉasopis za kulturo, znanost in
izobraņevanje (ISSN 2466-555X)
21. Српски језик : студије српске и словенске (ISSN 0354-9259)
22. Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије (ISSN 2560-441)
23. Александар Белић, српски лингвиста века (ISBN 978-86-6153-421-8)
24. Едиција Филолошка истраживања данас 978-86-6153-123-1 (ISBN 978-86-6153-
123-1)
25. Значај српског језика за очување српског културног идентитета (ISBN 978-
99976-21-31-3)
26. MELISSA - Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives
2560-3418 (ISBN 978-86-6153-423-2)
27. Научни састанак слависта у Вукове дане 0351-9066 (ISBN 978-86-6153-467-6)
28. Предавања / Семинар српског језика, књижевности и културе (ISBN 978-86-
6153-468-3)
29. CLIMB. Culture, Language, Literary, Translation, Library and Information Studies,
Teaching Methodology and Book History (ISSN 2560-3426)
30. Актуелни теоријско-методолошки проблеми проучавања и наставе словенских
језика, књижевности и култура (ISBN 978-86-6153-518-5)
31. Иво Андрић у нашем времену (ISBN 978-99976-21-26-9)
282
32. Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића (ISBN: 978-99976-
21-33-7)
33. Novi put svile: evropska perspektiva (ISBN 978-86-80144-24-5)
34. Сан о граду (ISBN 978-99976-21-27-6)
35. Слободан Ж. Марковић - човек институција (ISBN 978-86-917949-7-2)
36. Српске песникиње (ISBN 978-99976-21-28-3)
37. Трагом славистичких истраживања професора Богољуба Станковића (ISBN 978-
86-6153-520-8)
38. The New Silk Road: European Perspectives (ISBN 978-86-80144-28-3)
39. Feministiĉki ĉasopisi u Srbiji. Teorija, aktivizam i umetniĉke prakse u 1990-im i 2000-
im (ISBN 978-86-6153-515-4)
40. Филип Вишњић (ISBN 978-99976-21-35-1)
41. Читате ли Јелену Димитријевић? (ISBN 978-86-6153-480-5)
42. 4th International Conference on Human Security (ISBN 978-86-80144-30-6)
У базу се свакодневно укључују издања и других факултета и института, међу
којима, да наведемо само нека, и Института за политичке науке, Института за
економске науке, Андрићевог института.
Центар исказује захвалност декану, деканском колегијуму и колегама на

сарадњи у унапређивању активности., науке и образовања.
Центар за текстолошка истраживања
Центар за текстолошка истраживања Филолошког факултета

Универзитета у Београду је у претходној календарској години радио на:
- развијању комуникације са надлежним институцијама у циљу
коришћења дигиталне архиве Личног фонда Иве Андрића;
- публиковању три нове књиге у едицији Језик, књижевност, култура на
руском језику;
- припреми плана рада на едицији Језик, књижевност, култура на
енглеском језику;
- библиографским истраживањима грађе о књижевности за децу;
- припреми за организовање конференције Текстолошка истраживања
данас у наредној години;
- истраживању и ишчитавању грађе ратних дневника Милана
Јовановића Стоимировића. Прва књига је припремљена за штампу;
- организована је промоција књиге Просвета и култура у Великом рату
и предавања проф. др Александре Вранеш и проф. др Љиљане
Марковић у Културном центру Србије у Паризу.
283
Друштво за стране језике и књижевности Србије
Нова управа Друштва, изабрана на Скупштини одржаној у Београду 26. фебруара

2017. године, као и низ изузетно активних чланова Друштва, наставили су да спроводе
и развијају активности које доприносе остваривању циљева Друштва 1:
- организовање и реализација такмичења за ученике основних и средњих школа,
- акредитовање и одржавање семинара,
- одржавање међународног научног скупа Језик струке и професионални
идентитет и објављивање зборника,
- објављивање часописа Живи језици итд.
Како би се све активности благовремено испланирале, током 2017. године одржано
је седам састанака Управног одбора (од тога два у проширеном саставу), а током 2018.
године четири састанка проширеног Управног одбора, с тим што је у неколико наврата,
у вези са одређеним хитним питањима, вршено изјашњавање путем мејла.
I ПИТАЊА СТАТУСА СТРАНИХ ЈЕЗИКА, ПОСЕБНО ПРОБЛЕМ ДРУГОГ СТРАНОГ

ЈЕЗИКА
Поред наведеним, већ традиционалним, активностима (опширније даље у

Извештају), Управа се бавила и проблемом искрслим доношењем новог Закона о
основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ, октобар 2017. године) којим је
Други страни језик дефинисан као „изборни програм― који се оцењује описно (до тада
је био обавезно- изборни наставни предмет у основној школи и обавезан предмет у
средњим школама у којима се уче два страна језика и оцењивао се бројчано). Друштво,
као ни запослени у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и у Заводу за
унапређивање система образовања и васпитања задужени за стране језике, нису имали
сазнања о тој крупној и неповољној измени. Промакла нам је јавна расправа на коју нам
није скренута пажња (крај маја – почетак јуна 2017.), нити смо позвани да у њој
учествујемо, тако да нисмо реаговали на време.
1
Члан 2 Статута Друштва:
- унапређивање научно-истраживачког рада, стручно усавршавање наставника страних језика и

књижевности и популарисање учења страних језика;
- изучавање контаката и међусобних утицаја страних и српског језика и њихових књижевности;
- стварање стратегије и спровођење политике наставе и учења страних језика у нашем образовном
систему;
- изучавање проблема наставе страних језика и уџбеничке литературе;
- заступање и одбрана сталешких интереса;
- сарадња са другим друштвима, организацијама и појединцима, од интереса за струку и науку, у
земљи и иностранству.
284
Реаговали смо 24. XII 2017. године дописом министру просвете и помоћницима за
предшколско и основно образовање и васпитање и за средње образовање. То је био
први у низу дописа у вези са тим проблемом, а почетком 2018. године уследило их је
још неколико. Министарство је формирало радну групу у коју смо укључени као
представници Друштва, међутим задатак радне групе (писање упутства наставницима
како да оцењују описно) није одговарао нашем виђењу решења проблема које је од
почетка било враћање на статус обавезно-изборног наставног предмета који ће се
бројчано оцењивати, а оцена утицати на општи успех ученика.
Будући да нисмо имали јасна уверавања да ће се наш предлог прихватити, то јест, да
ће Министарство у Народној скупштини Републике Србије покренути иницијативу за
доношење измена и допуна ЗОСОВ-а, 1. јуна 2018. године обратили смо се председнику
Републике, а допис који смо му послали (са прилозима) проследили смо председнику
Владе Републике Србије, првом потпредседнику Владе и министру спољних послова,
министру просвете, науке и технолошког развоја и министру за европске интеграције.
После тих дописа добили смо информацију да ће неки од наших захтева бити уважени,
што се и потврдило када смо имали прилике да видимо Предлог Закона о изменама и
допунама ЗОСОВ-а, који треба ускоро да буде усвојен. Према том Предлогу, враћа се
бројчано оцењивање, али статус Другог страног језика остаје непромењен.
Нови проблем отворен је реформом гимназија, чијим се новим наставним планом

смањује фонд часова за страни језик, па ће се сходно томе и обим наставног програма
смањивати за трећину. На ова нова сазнања још нисмо реаговали.
II САРАДЊА СА НАЦИОНАЛНИМ ПРОСВЕТНИМ САВЕТОМ
У складу са новим ЗОСОВ-ом, Друштво је 14. XI 2017. Министарству просвете,

науке и технолошког развоја упутило листу кандидата за нашег представника у
Националном просветном савету. Изабран је, како смо се и надали, први кандидат са
листе, наша колегиница и дугогодишњи активни члан Друштва, професорка Снежана
Марковић. Захваљујући колегиници, њеном угледу у стручним круговима, али и њеној
посвећености овој одговорној функцији, Национални просветни савет подржао је наше
предлоге у вези са враћањем на бројчано оцењивање Другог страног језика, што је
можда и пресудно допринело прихватању тог предлога.
И у вези са другим питањима, наша је сарадња са Националним просветним саветом
на високом нивоу, опет захваљујући ангажовању професорке Марковић. Једна од
битних новина, о којој ће још бити речи у Извештају, односи се на заступање интереса
класичних језика који немају свог представника у овом саветодавном телу.
III САРАДЊА СА НАУЧНИМ И ОБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА, СА СРОДНИМ

ДРУШТВИМА, ИЗДАВАЧИМА И СТРАНИМ ИНСТИТУТИМА
285
Од свог оснивања пре 63 године, Друштво за стране језике и књижевности Србије
има непрекидну подршку Филолошког факултета Универзитета у Београду са којим
негује сталну сарадњу, и то у погледу:
- коришћења простора за састанке, трибине, скупове, такмичења и слично,
- издавања Живих језика и других публикација,
- учешћа наставника и сарадника у рецензирању и лекторисању тестова, па чак и
потпуног преузимања израде тестова (Катедра за англистику), снимања звучних
материјала,
- решавања важних стратешких питања везаних за положај и наставу страних језика и
друго.
Сарадња са Факултетом и са Српском академијом наука и уметности настављена је
објављивањем 2018. године монографије Језици образовања (уреднице Јулијана Вучо и
Јелена Филиповић) у едицији Филолошка истраживања данас, том VIII, у којој су
објављени радови представљени 26. маја 2016. године у САНУ на симпозијуму Језик у
образовању. (Подсећамо да је одржавање скупа иницирало Одељење језика и
књижевности Србије Српске академије наука и уметности, а организовало Одељење у
сарадњи са Филолошким факултетом, као реакцију стручне и научне јавности на
покушаје угрожавања вишејезичности у српском систему образовања. На том послу,
поред Српске академије наука и уметности и Заједнице филолошких и филозофских
факултета Републике Србије, нашло се и Друштво уз друга значајна стручна
удружења.)
Другим поводима, пре свега приликом организовања такмичења, семинара,
састанака и скупова, Друштво је успешно сарађивало и даље сарађује са већим бројем
школа и факултета, међу којима овом приликом истичемо ОШ „Раде Драинац― у
Београду, ОШ „Младост― на Новом Београду, ОШ „Ђура Јакшић― у Ћуприји, Пету
београдску гимназију, гимназију „Јован Јовановић Змај― у Новом Саду, Ваљевску
гимназију, Учитељски факултет Универзитета у Београду, Универзитет Сингидунум и
други.
Потреба за интензивнијом сарадњом са сродним друштвима која окупљају

наставнике страних језика (Славистичко друштво Србије, Удружење професора
француског језика Србије, ELTA – удружење наставника енглеског језика Србије,
Удружење наставника немачког језика Србије, Удружење професора шпанског језика
Србије) посебно се исказала у вези са проблемом статуса и оцењивања Другог страног
језика. Председници друштава одазвали су се позиву на састанак који је одржан 22.
фебруар 2018. године и убрзо после тога, 5. III 2018. године, упутили министру допис у
којем су подржали наше предлоге. Та иницијатива дала је додатну тежину нашим
захтевима и показала да се уједињеним снагама можемо изборити за побољшање
статуса страних језика. Напоменимо да се сарадња остварује и тако што су многи наши
чланови истовремено чланови и наведених друштава.
Сарадња са Одељењем за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у
Београду и са Асоцијацијом за класичне студије успостављена је недавно поводом већ
286
поменутог заступања интереса наставника класичних језика у Националном просветном
савету. Модалитети сарадње још нису у потпуности разрађени и могу бити предмет
договора на овој скупштини.
Друштво је наставило такође традиционалну сарадњу са страним институтима и

културним центрима који делују у Србији, а чија је помоћ посебно драгоцена приликом
одржавања такмичења (обезбеђивање страних лектора за усмени део такмичења,
поклона за награђене ученике), као и приликом одржавања научних скупова (довођење
експерата и слично).
Са домаћим и страним издавачима такође сарађујемо, посебно у време такмичења,

када им омогућујемо излагање књига, а они поклањају књиге за награде.
IV ТАКМИЧЕЊА
Такмичења ученика VIII разреда основне школе и IV разреда средње школе редовна
су активност Друштва која укључује велики број сарадника. И у 2017. и у 2018.
остварена су по плану на свим нивоима предвиђеним нашим пропозицијама, али је обе
године било пропуста који су у великој мери отежали њихову реализацију и изазвали
негодовања родитеља и наставника. У неколико наврата до пропуста је дошло грешком
школе домаћина (понављање истих шифара, тест из немачког језика са спојеним
речима), али било их је, и то врло озбиљних, и с наше стране. 2017. године, највећи
проблеми настали су због непримерене тежине теста из енглеског језика за општински
ниво такмичење ученика основних школа, а 2018. године због погрешно додељених
диплома на Републичком такмичењу ученика основних школа из француског језика и
на Републичком такмичењу ученика средњих школа из енглеског језика. У оба случаја,
грешка је у најкраћем року исправљена, али незадовољство родитеља и наставника –
праћено претњама тужбама и слично – довело је до оставке координатора за француски
језик и смене координатора за енглески језик.
Били смо, такође, принуђени да мењамо Пропозиције како бисмо ограничили број
такмичара и свели га на савладив ниво (2017. и 2018. године имали смо, на пример,
преко 600 учесника на Градском и на Републичком такмичењу ученика основних школа
из енглеског језика, а слична ситуација била је и на Градском и Републичком
такмичењу ученика средњих школа из енглеског језика). Новим пропозицијама
омогућили смо на свим нивоима учешће ученика и на такмичењу из енглеског и на
такмичењу из неког другог језика, под условом да то дозволе техничке могућности
приликом израде Календара смотри и такмичења.
Штампање збирки тестова посао је којим се тренутно бавимо и у току је избор

штампарског предузећа којем ће се поверити посао. Досадашња пракса давања тестова
наставницима и њихово објављивање на сајту Друштва или школе домаћина није била
287
добра јер је омогућавала плагирање, за шта смо могли да одговарамо да су аутори због
тога подигли тужбу против нас.
V СЕМИНАРИ
Већ је претходна Управа Друштва обновила активност стручног усавршавања

наставника страних језика тиме што је акредитовала три семинара („Стандарди
постигнућа и наставни програми као главне смернице за обликовање наставе страних
језика―, „Креативна употреба уџбеника у настави страног језика― и „Вредновање и
евалуација постигнућа ученика у настави страних језика―) за школске 2016/2017. и
2017/2018. годину. Прва два семинара одржана су са успехом у више наврата и у
различитим местима (Београд, Ниш, Нови Сад, Ваљево, Параћин, Крагујевац, Краљево,
Свилајнац, Лазаревац), док је трећи почео да се реализује тек ове јесени, после
обновљене акредитације за период од 2018. до 2020. године.
У жељи да се што прецизније утврде обавезе Друштва, аутора и реализатора
семинара, Управа је донела Интерни правилник о семинарима. Готово сви семинари
донели су известан приход Друштву.
Новина у овој календарској години била је обавеза да се пријавимо у Централни
регистар фактура. Нови начин издавања предрачуна заинтересованим школама увелико
је повећао обим посла, тако да је укључен и рачуновођа, што је, опет, повећало наше
трошкове и значајно утицало на смањење прихода од семинара.
VI ТРИБИНЕ
Одржавање трибина, које је такође увела претходна Управа (последња, на тему

Положај страног језика струке, одржана је 23. фебруара 2017, то јест непосредно уочи
Изборне скупштине), наставили смо у складу са могућностима. У периоду обухваћеном
Извештајем одржане су две трибине
- 1. новембра 2017: Стандарди постигнућа за крај основног образовања;
- 20. септембар 2018: Статус и оцењивање Другог страног језика у V разреду
основне школе.
Све три трибине биле су одлично посећене и омогућиле су плодну размену са
наставницима и стручњацима који су се одазвали позиву и учествовали било као
излагачи, било као дискутанти. Све три трибине приказане су извештајима који су
објављени у Живим језицима.
VII РАД СЕКЦИЈА: СЕКЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА СТРАНОГ ЈЕЗИКА

СТРУКЕ, ГРАДСКА СЕКЦИЈА НАСТАВНИКА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА, СЕКЦИЈА
НАСТАВНИКА ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА
У оквиру Друштва у овом периоду радиле су три секције, Секција универзитетских

наставника страног језика струке, Градскa секцијa наставника енглеског језика и
Секција наставника италијанског језика, која је основана је 23. јуна 2018. године.
288
Све три секције биле су активне и председници су поднели извештаје који су део
овог извештаја.
VIII ЖИВИ ЈЕЗИЦИ
Гласило Друштва, часопис Живи језици основан 1957. године, чије је излажење
прекинуто 1993. године, обновљено је одлуком Друштва 2015. године. Први број
појавио се 2016. године, затим следећи 2017, а управо ових дана треба да се појави и
трећи, за 2018. годину. Главна и одговорна уредница, проф. др Оливера Дурбаба,
заједно са Уредништвом, улаже напор да часопис, који објављује прилоге из
лингвистике, науке о књижевности и глотодидактике, већ 2019. године добије вишу
категорију. Објављени бројеви доступни су у електронском издању. Очекујемо ускоро
промоцију.
IX ЧЛАНСТВО: ЈАЧАЊЕ БРОЈНОСТИ, ПРАВЉЕЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА
Проблем који Друштво годинама не успева да реши јесте питање недовољне

бројности чланства. Иако се наставници страних језика са свих нивоа образовања веома
често обраћају Друштву када искрсну проблеми као што је онај у вези са статусом и
оцењивањем Другог страног језика, очекујући да их Друштво ефикасно реши,
релативно је мало колегиница и колега који се учлањују и редовно плаћају чланарину.
Ове године смо одлучили да свим наставницима који похађају наше семинаре
понудимо да постану чланови Друштва (и да се уплаћивањем котизације сматра да је
измирена и чланарина за 2018. годину) и до сада су сви прихватили понуду. Тиме је
чланство донекле ојачано, али на омасовљавању треба још радити.
У намери да створимо базу података о чланству, замолили смо колегиницу Миру
Симеуновић да преузме бригу о том послу. Колегиница је прихватила, тако да је база
значајно унапређена.
Постоји потреба и за прикупљањем података о заступљености страних језика,

посебно у основним школама. Као модел може нам послужити начин на који је
Београдска подружница Славистичког друштва урадила тај посао, а с којим нас је
упознала колегиница Снежана Марковић, председник Подружнице.
X САРАДЊА СА МЕДИЈИМА
Медији су се веома заинтересовали за Друштво и наше активности у вези са

проблемом Другог страног језика. Било је доста написа у новинама, а чланови Управног
одбора у више наврата гостовали су у телевизијским и радио емисијама. Одјеци су били
углавном веома позитивни.
Било би пожељно даље одржавати те контакте и о нашим активностима редовно
извештавати медијске куће и новинаре који су показали да разумеју проблематику
којом се бавимо.
289
Остаје на крају да се истакне велики труд и несебично ангажовање како чланова
проширеног Управног одбора тако и чланова који су се у заједничком интересу
добровољно прихватили послова којима посвећују добар део свог слободног времена.
290
Центар за стално образовање и евалуацију
Руски центар
Институт Конфуције
Институт Камоиш
СЕКРЕТАРИЈАТ ФАКУЛТЕТА
Одсек за студентска питања
Запослени у Одсеку за студентска питања у 2018. години су: Татјана Миленковић -

управник Одсека за студентска питања, самостални стручнотехнички сарадник за
студије и студентска питања (телефон 20-21-738, email: studije@fil.bg.ac.rs), Добринка
Грујић - самостални стручнотехнички сарадник за студије и студентска питања
(телефон 20-21-736), Данило Обренић - самостални стручнотехнички сарадник за
студије и студентска питања (телефон 20-21-735, email: studijef@fil.bg.ac.rs), Иван
Самарџић - самостални стручнотехнички сарадник за студије и студентска питања
(телефон 20-21-737, email: ivansamardzic@fil.bg.ac.rs), Милија Миловац -
стручнотехнички сарадник за студије и студентска питања (пензионисана 05.10.2018.
године), Јованка Крсмановић - стручнотехнички сарадник за студије и студентска
питања (телефон 20-21-732), Снежана Љубеновић - стручнотехнички сарадник за
291
студије и студентска питања (телефон 20-21-734) и Маријана Роглић - стручнотехнички
сарадник за студије и студентска питања (телефон 20-21-731).
Одсек за студентска питања је пружио услуге високог образовања за студенте

основних студија, основних академских студија и мастер академских студија:
1. Објављивање Првог, Другог и Трећег конкурса за основне академске и мастер

академске студије (утврђивање предлога квота, припрема текста конкурса, правилника,
конкурсне документације);
2. Организовање спровођења конкурса и пријемог испита за основне академске студије
у првом, другом и трећем конкурсном року;
3. Организовање спровођења конкурса за мастер академске студије у првом, другом и
трећем конкурсном року;
5. Електронска пријављивање похађања наставе и накнадно пријављивање похађања
наставе;
6. Електронска пријава испита и накнадна пријава испита (за шест редовних и додатни
продужени шести рок рок);
7. Припрема предрачуна школарина за основне и мастер академске студије, електронска
евиденција школарине за самофинансирајуће студенте, решавање молби по питању
дуговања школарина и ослобађања, позивање дужника да измире своје обавезе према
Факултету;
8. Контрола електронских досијеа и израда ранг-листи за упис у школску 2018/2019.
годину;
9. Упис студената у наредну школску 2018/2019. годину (уписано је 8.353 студената на
ОС, ОАС и МАС);
10. Израда и издавање уверења о статусу студента;
11. Израда и издавање уверења о положеним испитима;
12. Израда и издавање уверења о току студија;
13. Електронско формирање студентских досијеа, обрада података и издавање индекса ;
14. Обрада података и издавање дупликата индекса и наставка индекса;
15. Израда и издавање уверења о дипломирању, додатка дипломи и дипломе;
16. Спровођење процедуре признавања испита;
17. Испис са Факултета;
18. Пружање административних услуга у вези са конкурсом за смештај у студентске
домове и студентске кредите и стипендије;
19. Расподела соба за смештај у студентске домове;
20. Пружање информација студентима о њиховим правима, обавезама и студијским
програмима;
21. Пружање информација свим кандидатима који су заинтересовани за упис на
Филолошки факултет;
22. Електронска обрада и излучивање досијеа исписаних студената уз сагласнос Архива
Србије;
23. Рад са студентима који су на мобилности и са гостујућим студентима.
292
Одсек за опште и правне послове
У току 2018. године у Одсеку за опште и правне послове Филолошког факултета

Универзитета у Београду обављали су се послови предвиђени Правилником о
организацији и систематизацији послова на Филолошком факултету Универзитета у
Београду, донетим 26. 3. 2018. Године (добијена сагласност Министарства просвете,
науке и технолошког развоја бр. 110-00.00116/2018-06 од 4. 7. 2018. године).
У оквиру правник, кадровских и административних послова, између осталог,

завршена је процедура избора избора у звања наставника и сарадника и то:
- у звање редовног професора изабрана су 2 наставника,

- у звање ванредног професора изабрано је 5 наставника,
- у звање доцента изабрано је 17 наставника,
- у звање асистента изабрано је 5 сарадника,
- у звање вишег лектора изабрано је 11 сарадника,
- у звање лектора изабрано је 12 сарадника,
- у звање сарадника у настави изабрано је 3 сарадника.
Завршен је и поступак за избор у звање и заснивање радног односа 15 истраживача-

приправника, учесника на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког
развоја.
У 2018. години у пензију су отишли др Предраг Пипер, редовни професор, др

Љубомир Жиропађа, редовни професор, др Јелена Рајић, редовни професор, др Марија
Циндори Шинковић, редовни професор, др Милена Јовановић, редовни професор, др
Душан Глишовић, ванредни професор, др Мариана Алексић, мр Вукосава Ђапа Иветић,
виши лектор, ванредни професор, Милан Крсмановић, самостални стручнотехнички
сарадник за рад у лабораторијама или центрима (секретар катедре), Миловац Милија,
стручнотехнички сарадник за студије и студентска питања, Драган Стошић, портир,
Ненад Стефановић, самостални стручнотехнички сарадник за остале делатности
(координатор за интерни надзор).
По добијању сагласности Министарства просвете, науке и технолошког развоја

закључени су уговори са 34 страна лектора за школску 2018/2019. годину (29 уговора о
раду на одређено време и 5 уговора о ангажовању за извођење наставе) којима су
посредством Националне службе за запошљавање издате радне дозволе.
Током 2018. године одржано је 10 седница Наставно-научног већа (24. jануара, 7.

марта, 22. марта, 25. априла, 30. маја, 21. јуна, 4. јула, 12. септембра, 31. октобра и 5.
децембра) и 5 седница Изборног већа (24. јануара, 7. марта, 4. јула, 31. октобра и 5.
децембра) као и 5 седница Савета Филолошког факултета Универзитета у Београду (25.
јануара, 28. фебруара, 26. марта, 11. јуна и 22. јуна).
Спроведено је укушно 21 поступака јавних набавки.

293
Послове у Одсеку за опште и правне послове обављали су: Милош Станић,
руководилац правних, кадровских и административних послова – управник одсека,
Катарина Живановић, дипломирани правник за правне, кадровске и административне
послове, Снежана Ловре, правно кадровски аналитичар (органа управљања), Гордана
Благојевић, самостални стручнотехнички сарадник за остале делатности (координатор
за акредитацију и опште делатности), Љиљана Петковић, шеф кабинета декана, Татјана
Пејновић-Максимовић, стручнотехнички сарадник за остале делатности, Маја Дробњак,
самостални стручнотехнички сарадник за остале делатности (у писарници).
Послове у Техничкој служби обављали су: Владимир Димитрјевић, портир,
Миљенко Цаковић, домар/мајстор одржавања, Драган Стошић, портир, Владимир
Данковић, портир, Нада Дробњак, портир, Душанка Комњеновић, портир, Радован
Радман, портир, Драгић Словић, техничар штампе, Васо Савчић, домар/мајстор
одржавања (столар) (обављао и послове водоинсталатера), као и раднице на оджавању
чистоће Слађана Алексић, Јоргована Белоичић, Милена Васиљевић, Сњежана Винчић,
Сузана Делић, Ивана Димитријевић, Сунчица Димитријевић, Александра Ђокић, Нада
Ђокић, Милуника Ђорђевић, Зора Ђукарић, Сања Ђуришић, Сања Илић, Даница Ковач,
Јасмина Максимовић, Јелена Марковић, Сузана Милићевић, Слађана Поповић, Марија
Симић, Анђа Ставрић, Јасмина Стошић и Оливера Тамбурић.
.
IT сектор
Радно време IT сектора распоређено је у две смене од 8h до 22h, радним данима и

викендом у складу са потребама Факултета.
Запослени у IT сектору:
Горан Лазички – руководилац сектора, мејл: goran.lazicki@fil.bg.ac.rs, teл. 063/1027732

Драган Вранешевић – администратор, мејл: dragan.vranesevic@fil.bg.ac.rs, тел.
063/1027726
Александар Благојевић – техничар, мејл: aleksandar.blagojevic@fil.bg.ac.rs, teл.
063/360261
Нађа Солдатић – администратор Мудла, мејл: nadja.soldatic@fil.bg.ac.rs, тел. 063/303752
Драган Ђурђевић – техничар, мејл: dragan.djurdjevic@fil.bg.ac.rs, тел.063/271507
Бранко Петрић – програмер, мејл: branko.petric@fil.bg.ac.rs, teл. 063/8027184
Борко Ловре – техничар, мејл: borko.lovre@fil.bg.ac.rs, teл. 063/610452
Никола Таресјев – техничар, мејл: nikola.tarasjev@fil.bg.ac.rs, тел. 064/9564700
1. IT сeктор је пружиао услуге IT подршке на свим нивоима студија на нашем

Факултету, као и ит подршку свим стручним службама Факултета.
2. Постављање и ажурирање података на Интернет презентацији Факултета, као што су

студијски програми, странице запослених, распореди испита и предавања, као и важна
обавештења свих организационих јединица. Такође, објављујемо све информације о
294
научним скуповима, конференцијама и семинарима у организацији Филолошког
факултета, што укључује и постављање релевантних обавештења и на спољне Интернет
презентације (Lingust List..). Техничка подршка научним скуповима, семинарима и
конференцијама.
3. Техничка подршка при упису на основне академске студије у виду постављања на

Интернет презентацију Факултета важних обавештења и информација, спискова
студената, прелиминарних и коначних ранг листа, као и одржавање рачунарског
система за упис у просторијама Одсека за студентска питања и у Сали хероја приликом
самог уписа на Факултет.
4. Техничка подршка при упису на мастер и докторске академске студије у виду

постављања информација на Интернет презентацију Факултета, као и одржавање
рачунарских ресурса укључених у сам упис.
5. Одржавање рачунарске мреже и њених активних компоненти, одржрвање преко 330

рачунара и 220 штампача (са заменом тонера у склопу ЈН), 33 VGA пројектора,
oдржавање серверских рачунара и адекватних софтверских сервиса који се свакодневно
користе у пословању Факултета, као што су електронска пошта, Интернет презентација,
Moodle - систем за електронско учење, база дигиталних идентита запослених и
студената који се користе за приступ сервисима и eduroam мрежи.
6. Одржавање 2 Мудл платформе за потребе Филолошког факултета
http://moodle.fil.bg.ac.rs
http://elf.fil.bg.ac.rs/
 Корисничка подршка за студенте и предаваче на платформама (просек од 8500
корисника на месечном нивоу)
• Организација, израда и контрола припреме пријемног испита за следеће језике:
енглески језик (за групу Енглески језик, књижевност и културу и осим за групу
Енглески језик, књижевност и културу), италијански језик, шпански језик, грчки
језик, немачки језик, српски и руски језик
 Техничка и корисничка подршка за потребе припреме за пријемни испит
 Унос питања за припреме пријемног испита (укупан број око 10.000 питања)
• Планирање, израда и контрола А1 курса Српског као страног језика (А1 курс
активан 4 циклуса, А2 у фази израде)
 Техничка и корисничка подршка за потребе курса А1 Српског као страног језика
• Израда рекламног материјала за потребе припреме пријемног испита и
комерцијалних курсева
• Прилагођавање Мудл платформе за потребе Филолошког факултета за академску
годину 2017/2018 (креирање подтеме за http://moodle.fil.bg.ac.rs – креирање
додатака (pluginova) за индивидуалне потребе предавача на платформи
 Одржавање обука за предаваче и сараднике за коришћење Мудл платформе
 Одржавање обука за студенте за коришћење Мудл платформе, студентског сервиса
и студентског мејла
295
 Одржавање обука за секретаре и сараднике за коришћење активности за резултате
испита
 Синхронизација LDAP сервиса са студентским сервисом и одржавање сервиса
 Креирање и одржавање сајта http://learnserbian.fil.bg.ac.rs/за потребе Центра за
Српски као страни језик и за комерцијални А1 курс
 Подршка онлајн испитима у рачунарским учионицама факултета
 Унос материјала за потребе 400+ курсева на платформи
 Сликање студената за потребе Moodle и ФИС сервиса
Одсек за финансијско и материјално пословање
У Одсеку за финансијско и материјално пословање послове предвиђене

Систаматизацијом послова и радних задатака запослених на Филолошком факултету
обављају: Снежана Васојевић, Тања Кафеџић, Јока Гузијан, Драгица Марковић и
Станка Стаменковић, Неда Јанић.
Послови које су запослени обављали су:

Снежана Васојевић, виши референт за финансијско пословање – контиста/билансиста
и ликвидатор
прати прописе из области финансијско-материјалног пословања и непосредно их
примењује;
непосредно сарађује са службом у оквиру Министарства просвете, науке и технолошког
развоја, Министарства за културу и Министарства финансија;
саставља предлог финансијског плана, саставља статистички извештај прати и спроводи
реализацију основне делатности, као и уговора склопљеног између Филолошког
факултета и других правних лица;
прати и непосредно спроводи реализацију међународних и домаћих
научноистраживачких пројеката и саставља финансијске извештаје о њима;
саставља билансе, периодичне обрачуне и завршни рачун;
контрола исправности улазних фактура и остале финансијске документације;
обрада улазних фактура и остале финансијске документације;
врши плаћање рачуна;
комплетну ликвидатуру;
књижење добављача;
води девизну благајну и врши девизна плаћања и књижење;
други послови из делокруга рада Одсека по налогу декана, продекана, секретара
Факултета и управника Одсека.
Неда Јанић, референт – књиговођа главне књиге/контиста

књижи аналитику свих промена на основним средствима и ситним инвентаром;
сравњује промет и салдо аналитике књиговодства основних средстава и ситног
инвентара
сваког месеца врши упоређење са материјалним картонима које води економ;
296
води књигу основних средстава и књигу ситног инвентара ради на годишњем попису
основних средстава и врши преглед исправности пописних листи;
ради на ревалоризацији основних средстава, води књигупотрошног материјала и
улазних рачуна, књижи улазе и излазе потрошног материјала куца вирмане по фактури
за материјално пословање и уноси у књигу вирмана;
подноси предлог за расходовање ситног и крупног инвентара који је изгубио вредност
или постао неупотребљив, врши годишњи отпис - исправну вредност основних
средстава, врши ликвидацију рачуна;
ради и друге послове из делокруга рада Одсека по налогу декана, продекана, секретара
Факултета и управника Одсека.
Тања Кафеџић, финансијски књиговођа

прима сва новчана документа која треба да књижи (благајничке извештаје улазне
фактуре, изводе жиро рачуна и све изводе издвојених средстава рекапитулације лд и
грађанско-правног односа);
проверава суштинску и формалну исправност докумената из претходног става;
врши обрачун уговора о ауторском раду, о привременим и повременим пословима и
уговорима о делу испоставља улазне фактуре;
саставља бруто биланс, књижи аналитику добављача - купаца – библиотека, врши
анализу салда на картицама главне књиге и прави спецификацију отворених ставки;
други финансијски послови по налогу декана, продекана, секретара Факултета и
управника Одсека.
Драгица Марковић, референт за обрачун личних доходака и осталих личних примања:

саставља све врсте платних спискова;
саставља рекапитулацију за обрачун пореза и доприноса и куца вирмане;
књижи картоне по свим видовима исплате ЛД, обрачунава променљиви део ЛД,
саставља образац М4 за завршни рачун и периодични обрачун, даје податке о
исплаћеним ЛД, попуњава обрасце, даје податке за остварење пензија и за боловање
саставља извештаје у вези са исплатама;
остали финансијски послови по налогу декана, продекана, секретара Факултета и
Јока Гузијан, референт благајник:

прима и исплаћује готовину на основу писменог налога и води књигу благајне где
свакодневно евидентира исплате и уплате готовине;
исписује чекове, уплатнице и друге обрасце на банку води картотеку о уплатама и
депозиту и испоставља налоге за исплату депозита, усаглашава са стањем у банци;
води посебну евиденцију о путним трошковима;
води евиденцију о кредитима и другим обуставама;
остали финансијски послови по налогу декана, продекана, секретара Факултета и
Станка Стаменковић, референт економ

прима требовања и врши набавку материјала за одржавање чистоће, канцеларијског
материјала, електробраварског и осталог материјала;
297
стара се о благовременом одржавању и о правилном коришћењу непокретне
имовине и инвентара;
води картотеку за сав потрошни материјал и сваког месеца саставља спецификацију
утрошеног материјала;
чува гаранције за купљени читав инвентар и основна средства;
врши набавку основних средстава и стиног инвентара и издаје га на употребу;
брине се да сва основна средства добију инвентарски број;
подноси предлог за расходовање основних средстава који је постао неупотребљив за
рад;
сарађује са комисијама за попис;
други послови по налогу декана, продекана, секретара Факултета и управника Одсека.
Од усвајања нове Систематизације ..
298

Izveštaj o Radu Filološkog Fakulteta 2018

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izveštaj o Radu Filološkog Fakulteta 2018

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Студентски трг 3, 11000 Београд

Београд, фебруар 2019. године

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДЕКАНСКОГ КОЛЕГИЈУМА ................................................................ 3

Ценетар за текстолошка истраживања .....................................................................................283

Друштво за стране језике и књижевности Србије ..................................................................284

Центар за стално образовање и евалуацију ............................................................................. 291

Проф. др Љиљана Марковић, декан

Имам част да као декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, поднесем

Филолошки факултет Универзитета у Београду је, током календарске 2018. године,

Укупан број Од тога на буџету

Студије по закону који је важио пре 2005 365 0

Завршило основне академске студије у школској 2017/2018.

- у звање редовног професора изабрана су 2 наставника,

Завршен је и поступак за избор у звање и заснивање радног односа 15 истраживача-

У 2018. години у пензију су отишли др Предраг Пипер, редовни професор, др

По добијању сагласности Министарства просвете, науке и технолошког развоја

Научни супови и семинари

Etudes francaises 2018

9-10 Novembre 2018.

Српски као страни језик у теорији и пракси IV

26., 27. и 28. октобар 2018. године

Mapping Balkan routes: literary, cultural and linguistic landscapes 2

PROSIGN 3: Promocija visokog kvaliteta u nastavi znakovnih jezika

19 – 20. oktobar 2018

MELISSA (Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives)

01. октобар – 02. октобар 2018. године

Šesti meĊunarodni kongres primenjene lingvistike danas –

Jezik, knjiţevnost i interdisciplinarnost

12–13. oktobar 2018.

Првих 150 година модерног Јапана – Прве модернизације на Путу свиле

20-22. septembar 2018. godine

16. Међународни конгрес слависта

20–27. август 2018.

Сви наставници и сарадници су активно објављивали научне резултате у домаћој и

Филолошки факултет координира 29 пројеката научних истраживања одобрених од

Аутори, назив рада, наслов часописа/зборника, странице М

Ethnicity and mother tongue in population censuses: from Yugoslavia to

JOURNAL OF MULTILINGUAL AND MULTICULTURAL

DIFFICULTIES IN THE ACQUISITION OF GRAMMATICAL GENDER

Bori, Pau; Petanovic, Jelena (2017)

Puric, Danka; Vuksanovic, Jasmina; Chondrogianni, Vasiliki (2017)

Филолошки факултет је имао запажену издавачку делатност. По расписаном јавном

11. маја, Др Руселина Ницолова, редовни професор Универзитета „Св. Климент

POZIV ZA PRISUSTVOVANJE CIKLUSU PREDAVANJA I RADIONICAMA

Gostujuće predavanje: Prof. dr Mastrogianni Anna, Department of Greek Philology,

Филолошки факултет континуирано одржава комуникацију са амбасадама земаља

После спроведених избора, Студентски парламент Филолошког факултета

Студентски парламент руководио је изузетно запаженим акцијама, самостално и у

Одржавање зграде и опреме

Спроведено је укупно 19 поступака јавних набавки.

Активности декана Факултета одвијале су се по правима и обавезама која су утврђена

Проф. др Љиљана Бајић, продекан за наставу

У сарадњи са Студентском и Правном службом током 2018. године обављани су

Конкурсни поступак и упис пратила је Централна уписна комисија, надлежна да се

У циљу усаглашавања/уједначавања процедура уписа студената у прву годину

За успешно функционисање и рад у току године припремљени су предлози одлука

Значајан део послова у 2018. години обављен је у сарадњи са Ректоратом

Филолошки факултет има богату листу педагошко-психолошко-методичких

Развијајући студије српског језика као матичне научне дисциплине, Филолошки

- стручни рад са студентима на упознавању и остваривању студијских програма

У циљу представљања и промоције Факултета у јавности у 2018. години спроведен

Поштована професорко Марковић,