ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Предмет: Наставна област: Језик Редни

Српски језик и број
књижевност часа: 14

Разред: 7.а Датум: 25.9.2023.

Наставна јединица: Помоћни глаголи и футур први

Тип часа: обнављање/утврђивање

Облици рада: индивидуални, рад у пару

Методи рада: монолошки, текстуални, дијалошки, аналитичко-синтетички, интерпретативни

Циљ часа: Обнављање и утврђивање знања ученика о футуру првом и помоћним глаголима

Кључни појмови: футур, будуће време, сложен, личан, помоћни глаголи

Предметна повезаност:

Српски језик и књижевност: градиво из језика и језичке културе; примери из књижевних текстова

Међупредметна повезаност:

Општи и операционализовани исходи

Ученик ће бити у стању да:

− препозна футур;

– пише га у складу са нормом;

− опише начин градње;

− објасни појмове личан/неличан, односно прост/сложен глаголски облик;

− објасни функцију помоћних глагола.

Литература за наставнике и ученике

Милија Николић, Методика наставе српског језика, ЗУНС, Београд, 2008.

Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за средње школе, ЗУНС, Београд, 2008.

Предраг Пипер, Иван Клајн, Нормативна граматика српског језика, МС, Нови Сад, 2014.

Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Чигоја, Београд, 1997.

Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу, Српска школска књига, Београд, 2002;

Активности наставника: најављује тему часа, мотивише ученике на обнављање кроз одабране примере;
повезује наставу језика и књижевности; бележи кључне појмове; усмерава на самостално одређивање
глаголских категорија и на стилску функцију глаголског вида; допуњава, објашњава; испитује, коригује
одговоре када је неопходно.

Активности ученика: обнављају, препознају глаголе и њихову функцију у одабраним примерима, наводе и
одређују категорије глаголских облика, бележе, коментаришу, закључују; повезују своја знања, наводе
примере из свакодневног говора; учествују у разговору; одговарају, упоређују и коригују туђе одговоре;
решавају предвиђене задатке самостално или у паровима; користе Граматику и Радну свеску.

Напомене: Прилози: слајдови или наставни листићи за обнављање и утврђивање о глаголском виду и роду.

Дигитално издање уџбеника на Мозаик платформи

Граматика, стр. 53–58; систематизација 78–79. Прилози (стр. 58): Видео (Вук; Сиви вук). Тест: Глаголи,
глаголски облици, граматичке категорије глагола. Страна 79: Тест (Глаголски облици: прости и
сложени, лични и нелични); Тест (Глаголски облици).

Уводни део Наставник у уводном разговору укратко обнавља знање ученика о глаголима,
проверава да ли су тачно урадили домаћи задатак.
часа
Даје краћи текст у ком ученици треба да препознају и подвуку глаголе у
презенту. На пример, једну строгу из песме Поље Јована Дучића:

Јечмена жута поља зрела,

Речни се плићак зрачи;

Купина сја сунчана, врела,

Ту змија кошуљу свлачи.

Ученици се подсећају претходног знања о садашњем глаголском времену и

подвлаче глаголе у презенту.

Главни део Најава теме часа: Наглашени и ненаглашени облик презента помоћних
глагола
часа
Наставник упућује ученике у то да у српском језику постоје три помоћна
глагола: ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ.

Данас јесмо, сутра нисмо.

Ко говори што хоће, ваља да слуша и што неће.

Пре буде од добра зло, него од зла добро.

У наставку часа, наставник саопштава да глагол ЈЕСАМ има само облик

презента (за друге облике користи се као допунски глагол БИТИ), а друга два
имају и остале облике.

Охрабрује ученике да сами покушају да овај глагол промене кроз презент

(садашње време). Уколико је потребно, пружа помоћ.

Наставник ће записати промену на табли, а затим ће истаћи краће

(ненаглашене) облике овог глагола:

ЈЕСАМ

Једнина Множина

1. лице: јесам, 1. лице: јесмо, смо

сам

2. лице: јеси, 2. лице: јесте,

си сте
 3. лице: јесте, 3. лице: јесу, су
је

Исти задатак се понавља са глаголом ХТЕТИ. Најпре ученици покушавају да

тај глагол промене кроз презент, а затим уз наставниково упућивање исписују и
краће (ненаглашене) облике.

ХТЕТИ

Једнина Множина

1. лице: хоћу, 1. лице: хоћемо, ћемо

ћу

2. лице: хоћеш, 2. лице: хоћете,

ћеш ћете

3. лице: хоће, 3. лице: хоће, ће

ће

По наставниковом упутству ученици ће по лицима променити и глагол БИТИ.

Ученицима скреће пажњу да овај помоћни глагол нема ненаглашене облике.

БИТИ

Једнина Множина

1. лице: будем 1. лице:

будемо

2. лице: будеш 2. лице:

будете

3. лице: буде 3. лице: буду

Напомиње ученицима да се помоћни глаголи користе за грађење сложених

глаголских облика, о којима ће тек учити у овом разреду и још више у
наредним разредима: мислила сам, доћи ћу, будем певао.

Помоћни глаголи јесам, бити и хтети служе за грађење сложених глаголских

облика.

Читали смо драму за децу коју је Љубиша Ђокић науписао инспирисан бајком
Биберче.

Кад будем отишла у градску библиотеку, пронаћи ћу књигу са драмским

играма.

Ми ћемо посетити Бранковину, место где је провела детињство Десанка

 Максимовић.

Бранко Ћопић је аутор збирке Башта сљезове боје.

Помоћни глаголи јесам и бити могу да чине глаголски део именског

предиката.

ЈЕ: краћи (ненаглашени) облик помоћног глагола / ЈЕ: краћи (ненаглашени)

облик личне заменице она (ње):

Била је велика и дебела, подбула лица; бојао сам је се као нечег

непријатељског, злурадог...

Завршни део У наставку часа наставник упућује ученике да ураде задатке у Граматици на
часа страни 129. и 130. Ученици решавају задатак и образлажу одговоре.

Домаћи задатак: Задатке које ученици не стигну да ураде на часу, урадиће

код куће. На наредном часу се проверава да ли су тачно урадили задатак.

Провера Већина ученика у стању је да:

остварености
− уочава глаголе у реченици;
исхода
− разликује глаголска времена (прошло време, садашње време и будуће
време);

− уочава презента помоћних глагола.

Средњи и напредни ниво:

− промени помоћне глаголе у презенту;

− пише глаголе поштујући правописну норму.

Ученик који ради по прилагођеном програму:

− уочава облике презента. .

РЕЗИМЕ / ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Презент помоћних глагола

– помоћни глаголи: ЈЕСАМ, ХТЕТИ, БИТИ;

− помоћни глаголи служе за грађење сложених глаголских облика;

− наглашени (дужи) облици;

− ненаглашени (краћи) облици;

− краћи облик помоћног глагола јесам служи за грађење прошлог времена – перфекта.

− краћи облик помоћног глагола хтети служи за грађење будућег времена – футура.

Помоћни глаголи имају дужи (наглашени) и краћи (ненаглашени) облик.

Глагол бити нема краћи (ненаглашени) облик.

Јесам Нисам Хтети Бити

(ја) јесам / сам (ја) нисам (ја) хоћу / ћу будем

(ти) јеси / си (ти) ниси (ти) хоћеш / ћеш будеш

(он, она, оно) јесте / је (он, она, оно) није (он, она, оно) хоће / ће буде

(ми) јесмо / смо (ми) нисмо (ми) хоћемо / ћемо будемо

(ви) јесте / сте (ви) нисте (ви) хоћете / ћете будете

(они, оне, она) хоће / буду

(они, оне, она) јесу / су (они, оне, она) нису
ће

Инфинитив
− од лат. infinitum: неограничен, неодређен;
− прост глаголски облик;
− неличан глаголски облик којим се именују радња, стање или збивање

Лакше је рећи него урадити!

Боље је бесплатно радити него ништа не радити!
Не треба радити као остали, него као они који раде исправно.

Инфинитив је неодређен и неличан глаголски облик који нема облике за време, лице,
род и број.
-ти -сти -ћи
радиТИ, пазиТИ, сеСТИ, јеСТИ, моЋИ, доЋИ, леЋИ, стиЋИ
браниТИ, истреСТИ

Инфинитив као нелични глаголски облик самостално не може имати функцију

предиката.
Ове недеље ћемо ићи у посету баки. (инфинитив је део футура, будућег времена)
Користи се уз помоћне глаголе за грађење будућег времена (футура).
Почели су се озбиљно бринути.
Морамо одмах поћи. (инфинитив може бити допуна глаголима непотпуног значења у
оквиру сложеног глаголског предиката).
Служи као допуна глаголима у личном облику.
возимо – возити идеш – ићи, мислите – мислити, шетају се – шетати се, волећу –
волети…

Инфинитивна основа се добија на два начина:

1. код глагола на -ти добија се одбијањем завршетка -ти;
• свирати → свира-
• кувати → кува-
2. код глагола на -ћи и на -сти добија се од облика глагола који се завршава на -ох,
одбијањем тог наставка
 исећи → исекох → исек-
 поћи → пођох → пођ-
  плести → плетох → плет-
 сести → седох → сед-

Презент
Управо гледам телевизију и пратим вести из света.
− прост глаголски облик;
− лични глаголски облик за исказивање радње, стања или збивања које се врши у
тренутку говорења тј. у садашњости
− има облике за лице и број;
– глаголи у презенту не разликују род;
– гради тако што се на презентску основу додају наставци за лица;

Лице Једнина Множина

1. -м -мо
2. -ш -те
3. –/(-Ø) -е, -у, -ју

Презентска основа
Презентска основа је углавном непроменљиви део глагола у презенту.
Презентска основа добија се одбијањем наставка за 1. лице множине презента -мо.
СЕДЕТИ СЕСТИ СЕДАТИ
СЕДИМО СЕДНЕМО СЕДАМО СЕДА-
СЕДИ- СЕДНЕ-

РЕЗИМЕ / ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Инфинитив

− од лат. infinitum: неограничен, неодређен;

− прост глаголски облик;

− неличан глаголски облик којим се именују радња, стање или збивање

Лакше је рећи него урадити!

Боље је бесплатно радити него ништа не радити!

Не треба радити као остали, него као они који раде исправно.

Инфинитив је неодређен и неличан глаголски облик који нема облике за време, лице, род и
број.

-ти -сти -ћи

радиТИ, пазиТИ, браниТИ, сеСТИ, јеСТИ, моЋИ, доЋИ, леЋИ,

 истреСТИ стиЋИ

Инфинитив као нелични глаголски облик самостално не може имати функцију предиката.

Ове недеље ћемо ићи у посету баки. (инфинитив је део футура, будућег времена)

Користи се уз помоћне глаголе за грађење будућег времена (футура).

Почели су се озбиљно бринути.

Морамо одмах поћи. (инфинитив може бити допуна глаголима непотпуног значења у
оквиру сложеног глаголског предиката).

Служи као допуна глаголима у личном облику.

возимо – возити идеш – ићи, мислите – мислити, шетају се – шетати се, волећу –
волети…

Инфинитивна основа се добија на два начина:

1. код глагола на -ти добија се одбијањем завршетка -ти;

• свирати → свира-

• кувати → кува-

2. код глагола на -ћи и на -сти добија се од облика глагола који се завршава на -ох,
одбијањем тог наставка

 исећи → исекох → исек-

 поћи → пођох → пођ-

 плести → плетох → плет-

 сести → седох → сед-

Презент

Управо гледам телевизију и пратим вести из света.

− прост глаголски облик;

− лични глаголски облик за исказивање радње, стања или збивања које се врши у тренутку
говорења тј. у садашњости

− има облике за лице и број;

– глаголи у презенту не разликују род;

– гради тако што се на презентску основу додају наставци за лица;

Лиц
Једнина Множина
е

1. -м -мо
 2. -ш -те

3. –/(-Ø) -е, -у, -ју

Презентска основа

Презентска основа је углавном непроменљиви део глагола у презенту.

Презентска основа добија се одбијањем наставка за 1. лице множине презента -мо.

СЕДЕТИ СЕСТИ СЕДАТИ

СЕДИМО СЕДНЕМО СЕДНЕ- СЕДАМО

СЕДИ- СЕДА-