Professional Documents
Culture Documents
14. Помоћни глаголи и футур први
14. Помоћни глаголи и футур први
Циљ часа: Обнављање и утврђивање знања ученика о футуру првом и помоћним глаголима
Предметна повезаност:
Српски језик и књижевност: градиво из језика и језичке културе; примери из књижевних текстова
Међупредметна повезаност:
− препозна футур;
Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за средње школе, ЗУНС, Београд, 2008.
Предраг Пипер, Иван Клајн, Нормативна граматика српског језика, МС, Нови Сад, 2014.
Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу, Српска школска књига, Београд, 2002;
Активности наставника: најављује тему часа, мотивише ученике на обнављање кроз одабране примере;
повезује наставу језика и књижевности; бележи кључне појмове; усмерава на самостално одређивање
глаголских категорија и на стилску функцију глаголског вида; допуњава, објашњава; испитује, коригује
одговоре када је неопходно.
Активности ученика: обнављају, препознају глаголе и њихову функцију у одабраним примерима, наводе и
одређују категорије глаголских облика, бележе, коментаришу, закључују; повезују своја знања, наводе
примере из свакодневног говора; учествују у разговору; одговарају, упоређују и коригују туђе одговоре;
решавају предвиђене задатке самостално или у паровима; користе Граматику и Радну свеску.
Напомене: Прилози: слајдови или наставни листићи за обнављање и утврђивање о глаголском виду и роду.
Граматика, стр. 53–58; систематизација 78–79. Прилози (стр. 58): Видео (Вук; Сиви вук). Тест: Глаголи,
глаголски облици, граматичке категорије глагола. Страна 79: Тест (Глаголски облици: прости и
сложени, лични и нелични); Тест (Глаголски облици).
Уводни део Наставник у уводном разговору укратко обнавља знање ученика о глаголима,
проверава да ли су тачно урадили домаћи задатак.
часа
Даје краћи текст у ком ученици треба да препознају и подвуку глаголе у
презенту. На пример, једну строгу из песме Поље Јована Дучића:
Главни део Најава теме часа: Наглашени и ненаглашени облик презента помоћних
глагола
часа
Наставник упућује ученике у то да у српском језику постоје три помоћна
глагола: ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ.
ЈЕСАМ
Једнина Множина
ХТЕТИ
Једнина Множина
БИТИ
Једнина Множина
Читали смо драму за децу коју је Љубиша Ђокић науписао инспирисан бајком
Биберче.
Завршни део У наставку часа наставник упућује ученике да ураде задатке у Граматици на
часа страни 129. и 130. Ученици решавају задатак и образлажу одговоре.
− краћи облик помоћног глагола јесам служи за грађење прошлог времена – перфекта.
− краћи облик помоћног глагола хтети служи за грађење будућег времена – футура.
(он, она, оно) јесте / је (он, она, оно) није (он, она, оно) хоће / ће буде
Инфинитив
− од лат. infinitum: неограничен, неодређен;
− прост глаголски облик;
− неличан глаголски облик којим се именују радња, стање или збивање
Инфинитив је неодређен и неличан глаголски облик који нема облике за време, лице,
род и број.
-ти -сти -ћи
радиТИ, пазиТИ, сеСТИ, јеСТИ, моЋИ, доЋИ, леЋИ, стиЋИ
браниТИ, истреСТИ
Презент
Управо гледам телевизију и пратим вести из света.
− прост глаголски облик;
− лични глаголски облик за исказивање радње, стања или збивања које се врши у
тренутку говорења тј. у садашњости
− има облике за лице и број;
– глаголи у презенту не разликују род;
– гради тако што се на презентску основу додају наставци за лица;
Презентска основа
Презентска основа је углавном непроменљиви део глагола у презенту.
Презентска основа добија се одбијањем наставка за 1. лице множине презента -мо.
СЕДЕТИ СЕСТИ СЕДАТИ
СЕДИМО СЕДНЕМО СЕДАМО СЕДА-
СЕДИ- СЕДНЕ-
Инфинитив
Не треба радити као остали, него као они који раде исправно.
Инфинитив је неодређен и неличан глаголски облик који нема облике за време, лице, род и
број.
Инфинитив као нелични глаголски облик самостално не може имати функцију предиката.
Ове недеље ћемо ићи у посету баки. (инфинитив је део футура, будућег времена)
Морамо одмах поћи. (инфинитив може бити допуна глаголима непотпуног значења у
оквиру сложеног глаголског предиката).
возимо – возити идеш – ићи, мислите – мислити, шетају се – шетати се, волећу –
волети…
• свирати → свира-
• кувати → кува-
2. код глагола на -ћи и на -сти добија се од облика глагола који се завршава на -ох,
одбијањем тог наставка
Презент
− лични глаголски облик за исказивање радње, стања или збивања које се врши у тренутку
говорења тј. у садашњости
Лиц
Једнина Множина
е
1. -м -мо
2. -ш -те
Презентска основа