“v/7* *7

y HH В т Џ Л И О ТЕ КА
и. в Р. Ш Ј Г , 5

123 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖ БИНЕ ИЛИЈЕ М, КОЛАРЦА 123

БЕОГРАД, 1907
 Л -

Српска Краљевска Академија Наука до-

судила je прву награду овоме делу из Заду-
жбине Николе Ј. Мариновића за годину 1907.
 Успомени великог трудбеника на јединству
свеколиког народа српског —• успомеии онога
врлог родољуба, по чијој je мисли, жељи и
подстаку дело ово и засновано и довршепо
— успоменн
А. Ч У М И Ћ А
писац посвећује ово своје дело и прилаже уз
њега слику овог велндог Србина.
 П Р О Л O Г1

Остајте овдје!... Сунце туђег неба

Hehe вас гријат’ ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба,
Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко he наћи бољу?!

A мајка ваша земља вам je ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова,

За ову земдву они бјеху диви,

Узори свЈетли, што je бранит’ знаше;
У овој земљи останите и ви,
II за њу дајте врело крвм ваше.

Овдје вас свако познаје и воли,

A тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи,
Но цвјетна поља, куд ce туђин креће.1

1 Из пееама А. Шантића.
Овдје вам свако братски руку стеже, —
У туђем св'јету за вас пелен цв’јета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име ii језик, братство п крв света.

Остајте овдје!... Сунце туђег неба

Hehe вас гријат' ко што ово грије ; —
Гркп су тамо залогајн хљеба.
Гд1'е свога нема и гдје брата није...
 МУЧЕНИЦИ 3A СЛОБОДУ
P O МA H
ИЗ НАРОДЕОГ ЖИВОТА БОСНЕ И ХЕРЦегОВИНЕ

I
АМАНЕТ Ћ А М И Л -Б Е Г А ОД БИС ТРИКА

Ово, што ћемо сад испричати, дешавало

ce y време здогласнога Омер-паше, кад га
оно султан посла. да Босну покори и царске
одметнике похвата, y синџире баци и y сур-
гуи отера. To беху мучни и страшни дани
за целу Херцег-Босиу, a особито за богато
шехер-Сарајево. Писка и запевка чула ce на-
све стране. Нико није знао шта му носи дан,
a шта — ноћ. ЈБуди y својим кућама омркну
a не освану. Зли и неваљали људи разми-
лели ce no свој земљи, па тлаче и убијају,
пљачкају и клеветају код везира и других
царских л>уди све виђеније и угледније људе
y народу, доказујући, да су то царски отпа-
1*
 дници. којп живо раде, да Босну сасвим оцепе
од простране Османске Царевине. II то ce
њима веровало. II данас их опањкају, a сутра
их до голе душе опљачкају. Ето, какав je ред
y Босни заводила ова одвратна потурица !...
Сарајево више није оно, што je онда бпло.
Све je y ње.му предругојачено и испреметано:
друге ултгце, друге куће. други људи, друге
уредбе, друго све, док су једпно безистан п
један део старе чарпгије задржали по нешто
од своје негдашље физиономије. a све остало
добило je други облпк, другу боју: a само,
овде-онде, уз импозантне модерне грађевине,
стоје по који, негда сјајнн. данас већ опали
беговски двори, те причају путнпцпма п на-
мерницима, како je све што je људско —
ii сила и богатство, и cpeha и слава — таште
Ti пролазно.
Ту су ii cjajira двори ©мер-пашигш : ено
пх на негдашњем „Зелен-Мејдану. “ II кад
по који Сарајлија. па ма које вере био, поред
њих прође, он ii нехотице 'обори главу, баш
као да i\iy je зазор погледати y ове још видне
сведоке негдашњег стида и понпжења по-
носне Босне и њенога алема — господскога
града Сарајева.
Мутиа времена и бурни друштвени дога-
ђајн, какве je Босна. што ниједна другаземлж,
преко своје главе претурала — многе су бе-
говске дворе п конаке збрнсали са лица земље.
те и.м ce данас нн места не знају, где су негда
били ii причали о спли и господству својих
господара.
Алп ce. ипак, зна, где je отприлике био
велпки ii богато намештени конак Ћамил-бега
од Бистрика, за кога ce говорило, да je бо-
гатдји ii од самбг каквог индијског кнеза. Тај
je конак био онде негде, где je даиаслодигнут
онај дивни парк одмах више офицнрске ка-
ciiiie, a где je негда било познато велпко мусло-
манско гробље, од кога je данас остао само
један незнатан део, што je одмах испод офи-
дирског дома, окружен високим липама и
вечно зеленим четинарима — јелама и смр-
чама. белим и црвеним борјем, a где вечитп
санак бораве многи. негда силни и моћни
сарајевски бегови. To ce место негда звало
„лцјепи изглед“, a одатле, одиста, и јесте
дивно погледати на целу леву обалу Миљацке,
ii на оне избраздане и испреламане падине
горостасног Требевића, по којима ce беласају
многобројне куће и КЈ^ћерци овога чисто му-
сломанског краја, окићеног високим џами-
јама ii витим минаретима. И кад увече сунце
на смирај дође, онда ce цео овај крај запали
неким чаролијским огњем, и тада би стари
бег од Бистрика стао на свој срчали доксат,
па ce дивио овој заносној игри сунчевога смн-
раја. и ту би остао све, док иека невидљива
рука ие би убрисала ову божанствену слику,
што ce зове први вечерњи сутон, кроз који
човек h све види и ништа не види, н онда
би ce повукао y своје раскошно намештене
одаје. да размшпља — како je велики и мпло-
стив Бог. a како cv
d зли п немнлостиви љтди
с r !...

Некако баш оннх дана, кад je спла Омер-

пашина задавала страх п трепет целој не-
сретној Босни, доцкан увече, ишао je ста-
ром чаршијом један Сарајлнја. Под левим
пазухом носпо je велики бео сомуи, a y де-
сној руцн печену јагњећу плећку. To je бпо
•Јевто Ђонџија, први капп-комшија богатог
Ћамнл-бега од Бистрнка. Чим дође на своју
капију, ои полако закуца алком на вратпма.
„■Јеси ли ти то, Јевто?“ упита један жен-
ски глас.
„Ја сам, Јело; отвори !“
И она отвори. Узе сомун п плећку пе-
чена јагњећег меса, па he му полако рећи:
,,-Јевто, y два су те пута тражпли бе-
гови људи. Пђи одмах: бити не море. да
није нека голема хитња... Алн не тнјем со-
каком, већ ’вамо на наш мали капнџик. Онп
he те туј чекати п бегу пријавити."
Тако je Јевто и урадпо.

„Камо те, болан -Јевто, од кад те, бива.

погледам?. Шједи!“ — учинн Ћа.чнл-бег. кад
-Јевто уђе y ону одају, где je бег обпчно npmiao
своје добре госте п прцјатеље... „Шједп !. Што
стојиш ‘?. “
 „Нека. беже, могу и стајати,“ одговори
•Јевто.
„Шједи, кад ти велим, ено онђе шједи!
Кад сн, бива, y моме дому, ондај ти je све-
једно, као да cii код своје куће“, додаде Ћа-
мил-бег с пуно доброте и срдачности.
-Јевто седе. a Ћамил-бег наставн:
„Да тн одмах, бива, кажем, рашта сам
те звао... Ето, сад ce видпмо, па, послнје, —
све je y Божјој руци. Ја не знам, бива, да
ли hy до шјутра бнтн жив; јера ја сваке де-
кике оћекујем свој судни дан, и ондај оио
моје двоје сироћади остају без икога свога.
који бн их хранио и од-а-зла браиио, зато,
мрј добри досту -Јевто, ја их теби и твојој Јели y
аманет остављам : они немају своје мајке, нека
им твоја -Јела буде мјесто њпхне рахметлп
мајке; они шјутра неће имати ни ода сво-
јега, буди им ти ^гјесто оца њихова, мој добри
коншија -Јевто!. Хоћега ли ce примити тога
тегаког бремена, JeBTO^" —
„Хоћу, беже. И о њима ћемо, ја и мој a
Јела, бригу водити, као што воднмо бригу о
осталој ђеци нашсј.“
„Е, хвала ти, Јевто ; сад ћу мирно умри-
јети; јера знам иа коме ђецу остављам, јера
знам да ће y вама двома наћи п оцаи мајку...
Hero још иешто, -Јевто. Кад моме синубудне
Божјом вољом седам година, да га ондај од-
ведега y Стамбол, па да распиташ, како зиаш
ii умијеш, ђе ћеш му наћи знане и мудре
 ућитеље, да га науће правој вјери Проро-
ковој, како ce no њој живи и управља; да
ce наући љубити Бога n вршитп свете запо-
виједи његове; да ce наући љубити сврју
земљу ii свој род, бидо по вјери. бидо по крви,
што y њпховпјем жилама теће: — да ce на-
ући свакоме добру што ћоека ћоеком ћини.
a што милује Бог и вјећита правда његова...
Хоћеш ли Mii ii то обећати, мој добри Јевто"?“.
иовика Ћампл-бег и престаде бројати крупна
зрна својпх скупоценпх ћилибарс-ких бро-
јаница...
„Хоћу, беже, учпнићу све што y мојој
власти буде... Али, беже, зар не би био за
тај посао какав добар Мусломанин згоднији.
подеснији, негоја, који нијесам ваше вјере‘?“
„II ја сам, драги -Јевто, о томе мислпо.
али онога босанскога бега, коме бихјасвоју
ђецу повјерио, да пхваспита. ћека иста судба
као ii мене... Па оида 1 — Онда бп све про-
пало: ii моје жеље и моје наде, па би нај-
послије пропала и сама ђеца моја, a с њима
ii моје племе; овако. драги мој досту, колпко
ти узмогиеш, толико henr. знам, и лХинмтп,
a толико he бити n доста п Богом благосло-
вено, Јевто; a сад још ово: ево ти овђеиа
ове моје кожне торбе. У љој je све благо
Ћамил-бега од Бистрика. што сам га. с Божјом
мплошћу, намијенио ђецп својој, па ако Богу
буде угодно, те мој спи дорасте п до коња и до
свијетлога оружја. нека му je то од оца
уздарје. A и моју бцјелу грлнцу, моју .малу
Зарпфу, нпје отац заборавпо: он јој уз бисер
ii драго камење, уз рушпе н махмудије н
друге материне драгоцјеностн, оставља још
педесет хиљада златнијех меџедија. Све то
има туј y тој кожној торби — мојом руком
записано н наређено. A сад још и ово: ево
овђе y овијем струненијем бисазима има равно
пет зеленијех кеса од свиле. У свакој пма по
хиљаду маџарија. II то je твоје, -Јевто: то-
лико- исто има y ономе онђе шимшир-долапу.
To сам спремио за оне, који први улете y
моје дворе да их опљаћкају. Нећу, бива, да
рекну, да ce њнх сјетио нијесам и да сам све
своје благо покупио и пеђе сакрио: нећу да
ми оне османлуке и оно дивно бокорје ружа
ii другог цвијећа разрију и упропасте, тра-
жећп благо Ћамил-бега од Бистрика. A сад
хоћу ii ово да знаш: највећи дио мојега блага
налазн ce y Риму y банкарској кући Роћилда
ii Друга: писмени шаити од тога налазе ce
такође y оној кожној торби. Од те баикарске
куће добијаћеш на крају сваке године по
двије хиљаде маџарија y злату, као ликву
на мој новац. што сам дао тој банкарској кући
на приплод: два на сто. Мало: али je п то
боље, но да ми толике nape ђаба леже. II
тај ћеш приплод подпјелити на ћетири равна
дијела, па двамојој ћерци, a два теби и твојој
ануми -Јели. To вам je онако тек — алва-
лука ради...“
 ,,E. честити беже, што je много,- много.
To ми пртш ти не можемо,“ упашће бегу y
1>еч -Јевто Ђонџија. Наово ce Ћампл-бег чисто
трже п преста да броји зрна на својим бро-
јаннцама.
„А to he рећн, добри досту -Јевто. да ти
не мореш примитп ни моју ђецу. ни свега
осталог. што ти v аманет остављам, “ учпни
Ћамнл-бег од Бистрика.
„Не. честити беже: оног, чега сам ce мало
прпје примио, примам ce драге воље и сад:
али зато нијесам ондај тражио плаће. п а је
nu сад не траж тг“, одговори му-Јевто Ђонџија.
„А ко ти вели, -Јевто, да ти ја ово дајем
као плаћу, што сн ми с душе скинуо једно
тешко бреме, које бих са собом однно и y хла-
дни гроб свој. -Ја сам ћинио вазда добријем
људима поклоне. иа што да ми браниш. да
то h сад hiraiiii?! Уосталом. то je опет лијепо од
тебека. To je за ме један доказ внше. да сам
зиао коме сам своју ђецу. своје највеће благо
иа овом свпјету, повјерио... Hero, доста о
томе. Оно. што сам рекао. то тако мора и да
остане, јер да сн тн. бива. од менека каку
било плаћу тражио, па да ce примиш ама-
пета. што тн га данас повјеравам, — ја тп
ондај. бели, пе бпх ни своје ђеце повјерио..."
To рече Ћамил-бег, па ударп дланодлан.
ii па то ce на одаји отворише врата. a на прагу
ce указа сетно лнце Хасаново. вернога слуге
Ћамил-бегова jom од његова раног детињства.
 „Хасане. приђп ближе!.“
Хасан приђе. Некаква страва беше га
свега обузела; алп страва, која само што није
лавовскп рикнула.
„Хтио сам те нешто упитати, Хасаие. “
„Мој бег mia само да заповиједа, a ми
— да слутамо."
„Еако стојимо с другијем жшпдша‘?“
„Као ii са мном: то су моја браћа п моји
ујћевићи."
„Ђе су oiiii сада?“
„Рамо ii Алија ћувају капиђик Јевтов;
a Суље ено на сокаку, те мотри, ко долази,
a ко пролази.“
„Пропдлпћи -Јевта нека иђе својој кућн.
Суљи ii Алији реци, да и они изађу на сокак
ii да добро мотре, д ал и ко ћепа око натдијех
двора: нека мотре, да ли су то наши људи
или везирове уходе ; a сад још нешто : уми-
јете ли ви шутати
„Ми умијемо ii онијемити, само ако то
хоће наш бег.“
„II ондај, кад вам живо месо са костију
клпјештима ћупају
„II онда, кад нам живо месо усијаиијем
клијештима са костију hynajy.“
„Тако, ви не знате ништа, шта ce иоћас
y двору Ћамил-бега од Бистрика догађало
„Не знамо, бива, ништа.“
„Не знате ни то, да je ове већери y мој
коиак долазио мој коишија -Јевто Ђон џијa
 „Не знамо un то. беже.“
„He знате ни то, нп да je што овога ве-
ћера y мој конак уношено ни да je што одавле
изношено‘?“
„Не знамо, беже. “
II онда Ћамил-бег заћута. Замполи ce.
Гледао je пред-а-се уједнуш ару перспјског
ћилима : али су му мисли сасвпм на другој
страни биле. Пред њим ce размотавала и смо-
тавала судбина Херцег-Босне. To беше не-
каква крвљу упрскана труба платна. To je
бпло ткпво политичког живота несретне Босне
ii Херцеговине. на коме ce видно оцртавају
— прошлост. садашњост и будућност овпх двеју
класичних покрајииа српскнх. Прошлостјеуто-
нула y вртлог верских заблуда и y познатој
неслозп народних велпкаша: садашњост ce
ваља y стпду и поиижењу, што их земљи на-
носе страна најезда п којекакве белосветске
гладнице : a будућност ce једва назире y некој
далекој тами народнога незнања п зачмало-
сти његове свести о љубавп према полпти-
чкој слободи своје отаџбине.
Ћамил-бег ce чисто трже. Он погледа y
Хасана. Хтео му je још нешто рећп, али су
му ce поглавијош врзле сасвим друге мисли.
Он је.тако иеколико тренутака hćmo гледао
y Хасана, па he му одједном pehii:
„II још нешто ви не знате, Хасане. Ви
ие знате, шта je било са мојом ђецом. са мојим
нејаким Сали-бсгом и мојоммалом ЗарифомТ.л
 „Не знамо, беже: али ћемо ce молити
милостивоме Алаху и његову Пророку Муха-
м-еду. да их они штите, па ђе били да били“,
одговори му Хасан глаеом, који je сам собом
наговештавао. да ce Ћамил-бегову дому при-
блгокују зли ii црни дани.
II онда ce Ћамил-бег окрете своме ком-
шији Јевти Ђонџији:
„А, сад. драги мој -Јевто, ћуј шта he ти
Ћамил-бег још рећи : Ти си ce мало прије пре-
пао, да ce сувгипе ие обогатнш, a не знаш,
болан, да колико гођ ћоек има новаца, да
•их никад не море имати одвише: новац je
највећи мађионик на свијету. Он слијепу
отвара оћи, a оката заћорује: новацјекадар
да ућини оно, што нај.мудрнји људи ниј.есу;
с парама свуђ, без пара ннкуд: новад je кљућ
за сваку браву ; он je ћуприја како за мале
потоке, тако n за велике ријеке!... To утувн,
драги мој Јевто!...
У тај баш треи y побочирј соби беговој
зачу ce дирљив детињп врнсак. To je био
врисак мале Зарифе. Ћамил-бег скочи и y
два-три корака био je код сврје деце. To беше
страшан прнзор. Зарифа модро-зелена. Спо-
пао je самртни страх. На њеним грудима ско-
лутала ce грдна некаква змијурипа, уздигла
главу, па на све стране палаца, аочијој ce
светле као два, као трава зелена, смарагда.
Ћамил-бег беше жив премро. Он појми да je
рукама зграби и расгаше, али y томе треиу
ова одвратна животиња као да п са.ма осетп
опасност за ce, па ce y трену ока размота и
сроза доле на патос, п за час штуче под један
стари долап. По неком народном предању ове
домаће змије, које обично y кућп ником ни-
каква вреда не наносе, не треба диратп. Зато
ii Ћамил-бег беше издао оштру заповест, да
je нико, кад ce год y кући појавп. не сме
убити. Па и ову појаву бег je сматрао као
неки предзнак, да he ce y његову дому до-
годити каква велпка несрећа. II погодио je.
После једног сахата деца бегова спавала
су дубокпм сном y кућп -Јевте Ђонџије. Поред
њих je седела газдарица -Јела и певушила
неку лепу дечју песму.
A кад je сутра-дан јутро освануло и јарко
сунце озго од Требевпћскпх висова обасјало
цело Сарајево, онда ce no целом граду про-
нео глас, да je Ћамил-бег на своме шпљтету
нађен мртав. Gko врата му je био обавпјен
зелен свилен гајтан, — овај видаи знак ве-
лике султанове милости...
 п
CBE KAO У HEKOJ МАГЛИ

Од тога je доба прошло вшие од пола века,

кад оно пред сам сунчев смирај дођоше трп
човека пред нашу колибу, ту стадоше и одоше
нешто шапоритп. Сва тројица беху y једнако
рухо одевена. To беше нека смеса од арба-
нашког, црногороког и херцеговачког одела.
На прсима сјајне сребрне токе са велики.м
позлаћеним пуцетима. На плећима позната
златали фермена, што их нарочити мајсторп
кроје ii везу y Скадру на Бојани. Чакшпре
су имали од плавога бугарског шајка, a доко-
ленице од модро-зелене бринске чове, с малим
простим арчем од црвена вунена гајтана. На
ногама лаки шкипетарски опанци грађеници.
поплетени дуплим поплетом од веома танке
ii добро упредене жућкаоте опуте. На глави
су имали високе, нешто мало на шиљак све-
дене, туниске фесове, иопод којих су вирилп
бели, на мемице оплетени памучни ћулави.
Сваки je имао за силавом по две оребром око-
ване пећапке оа змијастим златали јабукама;
a о рамену танке џефердане, што су их ко-
валп познати венедпчки на мору мајстори.
A преко рамена беху претурили велике од
суре вуне откане реснате струке, што их си-
новп ових кршних гора не остављају нп лети
IIII зими.
Сва тројица су била y пуној мушкој снази,
оштра лица a мрка погледа.
Oiiii као да су ce бојали, да им неко и
шапат не чује, те ce зато п одмакоше од наше
колибе ii стадоше код баштене ограде: али
y тај мах, rope под Лисим Стенама пуче једна,
па онда друга п трећа пушка и стадоше ce
разлегати по кршним ограицпма Змајевца и
Ковач планпне. To je, бнти не море, бпла за
њпх некаква лозинка : Онн један y другог по-
гледаше, па сва тројица, као три хитре срне,
преко ограде прескочише, дочепаше ce Медве-
дове Лазпне и густог јелагаја, што ce пружа
долином речпце Златара, н ту пх неста, само
што ce једном или два заблисташе њиховн
сјајни џевердани, обасјани кроз јелове гране
последњим зрацтха вечерхвег сунца.
Ја просто ни данас не знам, како мије
h откуда остало y памети, да je један од
њих тројице био мој отац: али моја сестра
Јелпца ипје дала ни доћп. Она ми je је-
диом рекла:
„Шта, зар наш отац долазно до пред
нашу колибу, па не свратио да нас впдп и
помилује, a то бити не море. To су моралн
бити наш у.јак Тане из Маоча, Ристан Ша-
ранац из Матаруга и Радоња Мартир из За-
бучја. Онп су ce y то доба често састајали,
некуд одлазцли и од некуд долазили.“

У моме далеком сећању, из доба мога

раног детињства, сви су ce конци, што ce
кроз ову причу као црвена нит на све стране
провлачи, стицали y малену граду Лозници,
a y кући протопопа Рајка, који je, y то доба,
како сви знаци-казују, стајао y тесној вези
ii са Београдом и са Крагујевцем, као и са
многим знаменитим беговима поносне Босне
ii кршне Хердеговине. II једно je, што ме и
дан-данас буни, a то je што не знам, којп
су ce од тих догађаја збивали пре, a који
после ; али, било како му драго, тек то беху
видни предзнаци каквих великих народнпх
догађаја.
* %
Једном доцкан y ноћ припуцаше пушке
пред нашом колибом. Мајка наша скочи, из-
лете брзо напоље. He би je позадуго, док je
ето с једном зубљом запаљеног луча, па стаде
колиби на врата, a један крупан човек мимо
њу уђе y колибу, па стаде једно по једно
од нас миловати и љубити. Он узе и мене,
уздиже ме и y чело пољуби, a затим спусти
y постељу, па хитро остави колибу.
0, колико сам ce пута од тада питао :
МУЧЕНИЦИЗА СЛОБОДУ 2
 „Да ниси ти то био. мој лраги оче?!“
Напољу je тада пљуштала киша. како
Бог хоће. Више ce ништа чуло није, само
што je ветар још једнако звиждао кроз густо
јелово грање, баш као да je неком нешто
претио !...
* *
Ми смо морали на кући бпти доста иму-
ћни. Имали смо пуно коза и оваца. говеди
и коња. Кућа велика шиндралија и пуно
стаја лубом покривених. Млекари пунп белог
смока : грдне каце напуњене сиром и скору-
пом. Некаквп туђи људи долазили су с коњма.
те нам те каце кекуд односили. Стрина Стојна
морала je бити станарица. Сви смо je волели.
Она нам je увек давала вареннке да једемо,
a млека доста — као воде. —
To je морала битијака задруга. У кући
десет 1гушака. те на нас није смела насртатп
свака балија турска. -Ја сам од некуд знао,
да нас Турци много мрзе, али смо и мн мр-
зели њнх. Боже, зар су људи зато на овоме
свету, да ce мрзе и да ce кољу као зверови?!.

Аџа je био старешина, a амиџа2 кири-

џија, али су амиџу сви слушали и бојали
га ce. Он би некуд с коњнма одлазио н дуго
ce не би враћао, A кад ce тако с коњпма на

2 Најстаријп од стрпчева.
пут крене. онда je y кућп нашој права све-
чаност : сва ce чељад обуку y празнично руво
онако. као кад ce спреме да о каквом годету
иду цркви: a кад ce с пута вратп, онда ce
пз све околине скупп свет. да чује где je наш
амиџа све био и шта je y свету впдео. Онда
сам први пут чуо за имена: „Ушћуп.3 Солун,
Манастир4. -Једрене, Узунџево".. Боже. како су
ми та имена y то доба чудно звучила y ушима!.
Бпла су покривена неком полупровпдном та-
мом. a растурена далеко, далеко по простра-
ном с-вету. Јесу ли то имена градова, докле
je наш амиџа допирао са својим коњима?. По
с-вој прилнци!
Ами деца. шта смо мптом приликом ра-
дплн ?. Начетили бисмо ce и облетали бисмо око
растоваренпх врећа. не бисмо *ли прокљувили.
шта нам je амиџа донео. II. одиста. он никад
никог y кући није заборавио, a даму није ма
шта донео. што би га обрадовало. Ја сам
један пут пред Васкрсеније добио нов нов-
цат фес с плавом свпленом кићанком и бе-
лом изрецканом хартлгјом ; a други пут, пред
сам Божић. некакве. као крв црвене, опан-
чпће. какве y нашој кући нико имао није.
Боже. моје радости!. Ту радост моје перо ннје
y стању описати...

Другом једном приликом дуто ce на путу

задржао. Отишао je кад цветају „зеленкаде“,
3 С копљ е.
4 Б и тоз.
 a вратио ce, кад je забелио први снег на ви-
совима Лисих Стена. Ни сад нас амиџа шгје
заборавио. Свима нам je донео дивие фочан-
ске. као змије оштре, бритве, a сво.ме сину
Милуну. најстаријем и најмудријем међу нама.
малп белокорац нож, с обе стране оштар, с
цагријамасребромокованим. Тај дан беше дан
истннске радостн и ужпвања за све нас: ко
je шта радио, ми смо правили од зове пу-
цаљке: a свакије држао, да je његова бритва
i i најлепша и најоштрија, само што јепо неки

од нас завидним оком погледао на Милунов

нож i i његове сребрне канпје. —
Том нам je приликом Милун много што-
шта испричао, где je све био п куда je про-
лазио његов отац: био je, рече. y Сарајеву,
y Градачцу, y Травнику, y граду -Јајцу, y
Ливн}т, y Мостару, y Требињу, y Дубровнику.
Ја сам та имена добро утувио. Она су не-
како мило звоннла y мојим ушима. Чинило
ми ce, да их моја .душа лепо види; чинило
ми ce, да y њима живи нека блиска наша
својта. Има прилика, кад душа наша више
видп, него ми сами.

Једнога јутра пробудп нас некаква за-

певка жена. Познао сам глас стрпна Стојанке,
мајке Јабланове. Мн сви поскачемо. Нзлетимо
на двор5, ii имали смо шта п впдети. Пред
s y а в л п ју .
великом кућом, на оној рудини лежи Јаблан.
Мени ce учинило да спава. Јадно му спавање
његово!. Б и о јесав y крви. Нспод ногу две-
три локве усирене крви. Стрина Стојанка
опет поче да запева:
„Па зар тако, мој Јаблане, сунце моје
потамнело, десно крило саломљено?!."
A оздо одЗмајевца као да ce неко одазива:
„...десно крило саломљено?!.“
II све ми ce чпнн, да неко рече:
„Убпо га Осман Крњо.“
Aloja ми сестра опет рече: „Ти то ниси
могао утувити. Бпо си врло мали; то ти je
неко доцнпје причаоА Међутим то није; ја оно
све као п сад да гледам. Могао бих показати
i i само место, гдеје -Јаблан лежао, п где су

биле оне локве усирене крви. Уосталом, ја сам

утувио i i Османа Крњу. Наместо носа виделе
су ce две ружне рупе. Кажу, да му je h o c
појела некаква жпвина. Уњкао je кад говори,
a био je i i разрок: никад, кажу, није гледао
y оно што гледа, већ y оно што нам ce чннп
да не гледа.

Једном отидосмо Великим Брестовима,

где смо ce обично причегаћивали. Одвела нас
je стрина Риста и Раја, старији син амиџин.
Код Брестова нуно света, све je то дотпло да
ce прнчести. Попа Шћепан још не беше до-
шао. Најпосле дође и он, и таман да почне
причешћивати, a од некуд бану неколико Ty­
pana. Били су на коњима. Пред њнма je ишао
познати зликовац Ибро Кладничанин. Чим
дође, коњ му ce стаде окретати y ковитлад
и на све стране ударати чивтетима.
„Миран !“ повпка Ибро. II коњ стаде.
Дрктао je — као прут.
Ибро ce окрете оцу Шћепану:
„Ближе-де амо, папазу !“
Попа му приђе.
„Ма ти овај ибрик, слетп за ћасак доље
y ријеку, напуни га водом на самом брзаку,
па ми, бива, донеси, да и ја авдес примим!"
„Ето ти, беже, које од ове наше момчади,
нека оно оде, a ја нијесам за тога посла, већ
сам дошао да учпним, што je нама по за-
кону, — дошао сам, да овуђецу причестпм..."
„А, то лп je, бива; е, ондај, оћекни мало,
да ја најприје тебе прићестим, па тп послије
прићешћуј ову влашку поганпју." To рече
Турчин, па обе леденпце сасу y прса нашем
веселом оцу Шћепану; али, y тај исти мах,
плануше друге две пушке : кубура оца Шће-
пана i i танка диљка сина амиџпна. II Турчин
ce с коњасроза. аонај свет прште — кудкоји!...
 Ill
САЛИ-БЕГ ОД ПЉЕВАЉА

Ми смо билп чивчије Салп-бегаПљевљака.

To je био веома богат бег. Где тај нвде имао
својих, великих и малих, спахилука, беглука,
миљкова !... Његове су Бабине, Глог, Забучје,
Дубраве, Крњаче, Матаруге — све y непо-
средној близини Пљеваља; али су му нај-
већи спахилуци y и око старога града Го-
ражда, што лежи на самој Дрини, скоро на
средокраћи између Фоче и Вишеграда; a доста
му je велики и онај спахилук, што je y Гор-
њем Подрињу, где су му и села - - Лужани,
Горњи и Доњи Полом, и друга нека омања
села i i засеоци. Ту су му и на далеко чу-
венн поломски сувати. Њих ено на самој па-
дини Зеленог Дубовића. Сали-бег своје по-
рекло доводи од старе племићске породице
Сијерчића. Он je имао личних и породичних
веза y свима главним градовима и босаноким
и херцеговачким. Био je добар Мусломанин,
али je i i несрећној босанској и херцеговачкој
раји био свагдашњи заштитник. Где ое год
могло, ou je сузбијао насиља, што су их рајн
чинили разне глобаџије и зулумћари. којпх
je вазда била пуна и Босна и Херцеговина, a
то су обично биле придошлице из белога
евета, a ретко кад прави спновп поноене Босне
i i Херцеговине.

Сали-бег je бно и срцем и душом одан

својој отаџбини. Ou je не само желео, већ
je i i евима силама радио, да Херцег-Босна
i i политички буде своја, a не сдушкиња ту-

ђину. Он je имао и на вере своје нарочите

погледе. Погледи су ce тп знатно разлико-
валн од погледа многих босанских бегова: за
људе друге вере он никад не бн рекао: „то
су невјерници...“
Једном приликом, кад ce y његовом двору
y Пљевљима о томе повела реч, он je рекао:
„Све су вјере од Бога; гонити људе друге
вјере, то je насртати на сама дјела Божја!...
Наши старн као да су то боље знали него
ми. Они су богомоље других вјера сматрали
као света н чиста мјеста, па су пх и пре-
тварали y евоје богомоље — y џамије и мо-
шеје, a то, бива, не би ћннпли, да су туђе
богомоље држалп за грјешна и нечиста мје-
ста... Шта je y Стамболу Аја-Софија, до негда
најљевша и најзнаменитија ришћанска бого-
моља; a данас?... Данас je она дика и понос
међу свима мошејама и џамијама y пространоме
Османском Царству. Па и она лијепа задужбина
браће Немањића y данашњем граду Ћаћку,
— два пут je бпла џамија, a трп пут ри-
шћанска богомоља: a то, бива, знаћи, да je
она свето мјесто и за Турке и за Србове.“
Другом je приликом рекао:
„Све вјере воде једноме циљу, воде пред
престо Божји и праведни суд његов; a кад
судни дан дође. тамо ћемо noh’ сви — и грје-
шни i i праведни, па ма које ко вјере био!“

Сали-бег je важио y доба наше приче не

само као образован Мусломанин, него и као
човек, који je доста света видео. Он ce учио
y Стамболу пуних седам година, a после je
обишао све главније градове Мале Азије, Пер-
сије i i Арапске. У Багдату, y престоници
Харун Алрашида, y чаролијској земљи из хп-
љаду i i једне ноћи, он je остао скоро пуне две
године. Он je ту изучио арапски и персијски
језик, и упознао ce с многим источњачким
обичајима. Колико је ' пута тај стајао на оба-
лама живописне долине негдашњега земаљ-
скога раја, на обалама Тигриса и Еуфрата!...
Он ce заустављао и на обалама „Долине
Смрти“, i i посматрао, како сури орлови с пла-
вих небесних висина слећу и за један цигли
залогај стрви плаћају својим животом и сво-
јом главом!... Он je био и на плавоме Нилу,
y земљи силних и моћних Фараона, чији ce
гробови6 угледају још са пучине Средозем-
6 П и р ам и д е.
 ног Мора, овога крвавог разбојишта свију вера
ii свију народа... Њему je join остало жао.
што није походио класичну земљу Инђију,
отаџбину првих људских врлина, али и првих
људских порока !...
Прнјатељи Сали-беговигледалису y њему
будућност Босне и Херцеговине : a душмани
његовн назирали су y њему најмоћнпјег про-
тивника свију њихових намера и планова, да
ове две лепе српске земље саевим подчпне
стамболским султашша, те да по њима могу
палити i i жарити бесне Османлије, a зулум-
ћари Турци, царски одметннцп, да могу живу
дерати несретну босанску и херцеговачку
рају. На челу првих био je Рашпд-бег Звор-
нички, на челу других био je Смаил-ага Ала-
гић, нознати крволок веселе раје не само y
Зворнику, већ i i y свој зворничкој и сребр-
ничкој нахији. Он je стара видинска придо-
шлица, a из кола Пазван-Оглуових зулум-
hapa; он je љубимац и повереник свију бо-
санских наша и везира и другпх царских
људи, што их Виеока Порта шаље y Херцег-
Босну, да и y овој лепој српској земљи за-
веду низам и евеколико остало новачење, од
кога je сва Херцег-Боена зазирала и слутила,
да he то једнога дана ископати гроб босан-
ској i i херцеговачкој политичкој еамостално-
сти!. Он je тај, што je, и сам и преко својнх
људи, Сали-бега пањкао код травнпчких ве-
зира, да стоји y вези са Србијом, и да ради
на томе, да ce Херцег-Босна сасвим оцепи
од Стамбола и велике Осмаиске Царевине,
i i да постане оно, што je и Коџа-Милошева
Србија, i i само je погледао, кад he га везир
позватн y своје сјајне дворе и дочекати, како
ce дочекују царски великодостојници, послу-
жити га кавом и шербетом, зачињеним по-
знатом „Аква Тафоном,“7 или, ако му то не
пође за руком, a оно да га ашићаре обдари
зеленим гајтаном око врата, онако исто, као
што je злогласни Абдурахман-паша обдарио
толике знамените синове поносне Босне и
Херцеговине.

У доба наше приче Сали-бег je могао

имати тридесет до тридесет и две године,
дакле човек y пуном цвету мушке снаге. Био
je висока раста и доста коштуњаве грађе;
косе смеђе, танких бркова, орлова носа, a
погледа блага и нешто сањалачког. Његова
цела појава имађаше нечега y себи поносног,
нечега господског, нечега што влада, што
заповеда.
Сали-бег je необично волео коње. Његова
ергела била je на далеко чувена. To беше
пунокрвна арапска пасмина; не зна ce које
je од кога грла лепше, угледније, племени-
тије. Његова Зулејка, врана као гагат, није

7 Н е к а к а в с т р а ш н и би љ н и о тров, ш то љ у д е и с т и ја а л и
н а с и г у р н о м ори, н е о с т а в љ а ју ћ и н и к а к в а т р а г а од отрова.
 ce дала сувгм златом подмерити : мале главе.
широких ноздрва, великпх и паметних очију,
дуга a повијена врата, танких ногу, a малих
h спретних копита, блш као да су саливене
од самога гвожђа ; широких груди, a поспу-
штених сапи; a свуда по слабинама види ce
читав сплет крвних судова, — вена и арте-
рија... To беше марвпнче паметннје од многог
иксана. Није ce дала узјахати, сем свом госпо-
дару ii ономе, који je зоби и тимарп; a кад
je доведу бињекташу, она ce лепо намести,
баш као да je хтела. да јој ce господар лакше
на рамена бацп.

Сали-бег од Пљеваља био je великп ама-

тер бацања џилита. Бацпти џилит, па ce
после на коњу устремити, стићи га и y руке
ухватити, y томе није му бнло равна y свој
Босни ii Херцеговини. Он je за то имао наро-
чито коње обучене, a Зулејка му je увек y
тој игри односила мегдан. Кад на Сали-бега
ред дође, да и он свој џилит бадп, он га
двапут-трн на вретено окрене, и онда га свом
снагом џплитне и y истн мах повиче:
„Зулета !.“
II тада би ce човек заклео, да онп y један
пстн трен полете — копље ваздухом, a они
прлом земљом. II онда не можеш разликовати
коња од коњика: од њих само видиш једну
мрку пругу ii ншпта внше. II ретко, врло
ретко. би ce десило, да Салн-бег своје копље
не стигне и не ухвати, и онда би га бидо дивно
слушати, како тај дан y дружини лакрднја и
сам са собом шалу збпја: a кад* му једном
неко од другова рече, да je н њему криво и
да жали. што данас није бпо боље cpehe y
бацању џнлнта. Сали-бег ce мало намршти,
па му одговорп :
„Жали ти, беже, што нам Херцег-Босна
под туђином стење, a не жали, што Сали-бег
није своје копље y лету стигао и ухватио,
H i i T i i he с тога на небу сунце помраћити; a
што Босна i i Херцеговина још туђину служе,
за то су крпви њихови рођени синови, криви
су, што су свој народ и своју снагу око ничега
поцијепали н пустили сврје диндушмане, да
по овој лијепој земљн пале и жаре, да прве
синове њихне, као дпвљу зверад, гоне и уби-
јају, трују и даве и — y сургун одводе !...“
II онда би сва дружина муком замучила, па
би i i сам Сали-бег заћутао, и почео ce играти
својим златали ножем, што га je од неког
свог пријатеља из Алгира за спомен добио...
Такав беше Сали-бег од Пљеваља, Си-
јерчић.
 HA C Â Б 0 P ¥

To je било o Тројичину-дне; a Тројичин

дан je велики годет за све Српство, за ма-
настир Тројице нарочито. Откуд ти ту не
буде света — жз све пљевљанске нахије, из
Фоче, Горажда: из Пријепоља, Нове Вароши.
Чајнича, a врло често и из самога Подриња,
Ту ce може видети и по који Сарајлија, ја
од Мостараца, па чак и из удаљенијих крајева
Босне ii Херцеговине. Тројице су место, где ce
стичу свеколике народне мисли из свију кра-
јева, где Срби живе. Ту je преноћиште и пут-
нику и намернику, ту je склониште и од зла
времена и од обести неситих глобаџија и зу-
лумћара, који на ову стару српску богомољу
мрко погледају, погледају као гладни вуци
на стадо оваца и јагањаца... A што je, опет,
освануло красно јутро — као-но ти y про-
леће : шуме, џбуње, шипрази, пропланци, све
ce то растапа y модрикастом зеленилу, што
je умивено свежом јутарњом росом, a позла-
ћено меким сунчаним зрацима. Ветрић текем
лахори, те разноси бајан миомир пролећне
руже i i другог мирисног цвећа: a што je опет
тичија узаврела, те ce из тога мора од пе-
сама извија таласасти глас славље и косова,
е би човек рекао, да je цела васељена }'стала,
да одслужи свету литургпју великом* хри-
шћанском празнику.
Збиља, je ли когод пролазио y ово доба
године оном чаробном дољом. што ce кроз њу
несташно провлачи, као очи брза. a као кри-
стал бистра Ћотинска река, те узгред мило-
стиво грли своје вечнте другаре, огумастим
шумарцима обрасле брежуљке, пнркајући им
зелена подножја њихова: je ли когод впдео
оне сиве камене клисуре с високим и голим
литицама. што као верни стражари чувају
ову мирисну дољу i i броје вечити цакот ва-
сељенине шеталице — броје дане и године,
броје векове, ове мајушне тренутке нама не-
појамне вечности?!. Ето. где су избили први
изданци градива овој нашој приповетцн!...

Још издалека чује ce бруја. као оно y

кованлуку, кад хоће ројевн да ce пуштају.
Овога ce пута код Тројица стекло света што
ретко које године: Колика je манастирска
порта, колика je она зараван. преко које ce
иде y чаршију, све je то свет прекрилио, да
камен из неба полети, не би на земљу пао.
Кола на.све стране колају, a заневке8 ce раз-
лежу по окосинама Градине п Корјен-плашше.
На вратима порте, y два реда, беху по-
седаликљасти i i богаљасти, слепии невољнн...
II кроз ону брују од сабора пробијали су тужнн
гласови :
„Стани, роде — не пролази,
Мога дара не проноси!..
A сети ce жића свога,
A д а п а п о ш љ е д њ е г а ...
ii

Ето, видпш, данас јеси;

A кад сутра — a ти шта си? —
П р а х h n e n ’o т и с и !..“

Под великим брестом беше сео старп

сдепи Вујан, иа гудп п пева. Око њега ce
пачетило много света и мушка и женска, н
стара i i млада. Вујанов глас je овога пута нео-
бично дрхтао, a свака реч, што му ce преко
бледих усана скотрљала, беше као с неба гре-
шноме свету последња опомена: „иокај се!“ -
Вујан je био осредњег стаса. Његова,
као снег бела, y перчин оплетена и низ леђа
спуштена коса, чудо му je лепо доликовала.
Обрве су му биле велике, густе и па челу
готово састављене; a брада и бркови уједно
8 Д а љ н п п р и ја т е љ и , к о ји п р е к о г о д и н е н и с у м о г л п је д а н
д р у г о м y г о с т е о т п ћ и , — н а о в а ј н а ч и н , к а д ce н а с а б о р у к о д
ц р к в е и л и м а н а с т и р а н а ђ у , је д а н д р у г о м и з ја в љ у ју т у г у и ж а-
л о с т з а к а к в и м см р тн и м г у б и т к о м y п о р о д и ц п . Ж е н с к и њ е је д н о
д р у г о м м етн е р у к е н а р а м е н а , п а п о ч н е д а н а р и ч е и р е ђ а в р -
л п н е п о к о јн и к о в е . М уш к и њ е с-тане, п а м у к о м и о б о р е н е г л а в е
с л у ш а о в е д и р љ и в е т у г о в а н к е . Б у д е п р и л и к а , к а д ц ео свет,
к о ји и х с л у ш а , у д а р и y п л а ч н је ц а њ е .
 смешани, допирали су до преко појаса. Ње-
гове очи беху сасвим усахнуле. Чињаше ce,
као да ce очњи луч овога светога старца сам
собом угасио, да не би, гледајући овај. огре-
шио ce о онај свет.
Слепог je Вујана сваки жнви поштовао
- и људи i i жене и деца, па и самп старци.
Старице су га љубиле y руку као каквог
Божјег угодника. II тада би ce његово чело,
чело вечито сетно и тужно, нешто разве-
дрило, a с његова смежурана лица нестало
би оне тамне сенке, што представљаше ткиво
некакве давнашње, али и непребољиве туге.
Вујан бп ce онако, кад и кад, јавно на
саборима, било код цркве, било код манастира,
те би гудео и певао некад јуначке песме
наше, тејетако приповедао сакупљеном на-
роду о негдашњој величинп, о јуначким бо-
јевима, о слави и витештву јунака српских:
a no некад би отпевао и по коју тужну и
жалосну песму, те би њом расплакао све. који
су га слушали. Вујан није као други слепи
ii бога.жасти просио и богорадно, па опет су,
чим би коју песму отпевао, као киша падали
подарци y његову капу, што je обично, кад
би овако гудео и певао, пред њим етајала,
II док бп ови малени подарцп падајући један
о други звецкали — слепи би ce Вујан на-
слонио левом руком на гусле, a десном би
трљао своје гудало, подигао би своју седу
главу, a лице окренуо небу, па би тако по-
тонуо y неке тужне и сетне мисли. —
Тако je i i данас било.
Тужно je јечала струна на гуслама, а
још je тужније дрхтао глас Вујанов. Песма
je била пуна ваја. Све што je застало и слу-
шало, као да беше престало да дише... -Јека
његових струна као да je претила страшним
проклетством Божјим, које ce јављало y др-
хтавом гласу овога седог старца. Вујан je
овом приликом певао о проклетој земљи Ин-
ђији i i о њеним тешким гресима. У његовоме
гласу беше неког надземаљског гн ева,— јер
кад очима своје заморене душе погледа rope
плавоме небу, он чисто завапије:
„И Богу je било дотужало,
Па затвара седмора небеса,
Да не падне киша из облака,
Те да грешиу земљу не ороси,
He ороси за седам година!...“
И y тај мах као да ce земља из темеља
заљуља. Некаква тешка гудњава као да je
нокрену из њенога колосека. Свет ce онај
чисто узјазби. Сви погледаше онамо, откуд
она тутњава дође. Имали су шта и видети.
Део запад беху покрили црни и подбеласти
градоиосни облаци. To беху бесни улаци не-
какве велике казне Божје...
Тако je. Све'је iia овоме свету непосто-
јано. Ништа' стално, ништа вечито!
Погледај само на ону тиху реку, како
ce зелено ' жбуње огледа y плавсш огледалу
њеном!... И та убава слика, рекао би. да je
створена да буде вечити отисак лепоте ва-
сељенине!... Кад, јест, само што тијан ветрић
пухне, a оне чаробне слике нестане, као да
je нека невидљива рука убрише, умрља! Сад
иогледај запосну драж, iiito нам je бајно про-
леће даје! — све цвета. све зелени, све
миром мирише, све дише. све живи, све го-
вори!... A кад студена зима дође, кад хладни
ветри пухну— шта онда видиш? Видиш како
пестаје цвета, нестаје зеленнла: видиш како
пестаје живота — видиш како све обамире.
видиш како ce све кочи, како наступа хладна
- смрт... Зато. брајане мој, не веруј дану,
не веруј ноћи; не веруј еветлости, сјају: не
веруј тамп. мраку; не веруј сунцу, месецу,
звездама, — не веруј небу!... He веруј љу-
бави. мрзостп: не веруј очајању, тузи: не
веруј срећи. иади: — не веруј своме очњем
виду!... Ta то су све гола иривпђења, што
нх мала варљив, луд сан, што ce животом
зове! — Ето, од оног бајног, мајскога дана
- па шта би? — Тамо од хладне воде Дрине
од далеког запада повукоше ce две-три
тамне нруге. те стадоше мрљати оно дивно
огледало азурног неба; затим ce почеше ди-
зати, као из мрачног понора, грдне, незграпне
облачне прилике, a из далека ce зачу тешко
мумлање, рекао би, е демони пир пирују y
своме подземном царству!... To беху страшнн
 весници! Небом су јурилн тамни облаци, a
no оној црној смеси шпбале су огњене муње!
Мумлање п гудњава престајали нису.
II онда стиже сила Божја!.- Тама покри
небо и земљу!.. Сила je та тргла огњену кам-
џију, па с њом стаде шибати по целој смеси
дроба пакленог....
И онда небо задрхта,
Онда ce земља затресе;
Онда je око слаба човека
Видело силу гнева Божијег!.
Сила je та, ко сухе травчице, из земље
чупала читаве јеле н борове, па их je, као
лака пера, с брда y брдо бацала ; a куће, ам-
бари, качаре н друге зграде летеле су као лаке
сламке, кад их впхар y вис завитла!...
У тај исти мах сииу муња поврх висова,
што су ce наднели над манастиром Светих
Тројица, a мало за тпм проломи ce страховит
тресак. Први je хитац грома на земљу бачеи
да каже грешноме свету, да je Господ Бог
близу ! Са свију страна стадоше вихари играти
своје несташне игре: стадоше упредати го-
ростасна ужа од праха и суха гаушња, да
земљу за облаке вежу. Врхови внсоких јела
n борова почеше ce тамо-амо повијати пред
бесним улацима страховите алусије, док с
једног оближњег зелеиог обрежја слети y
сабор једна женска прилика. У једиој руци
носила je зелену јошикову граиу, иа којој
беше навешано пуно којекаквих разнобојних
 стризица, a y другој je имала некакво дро-
њаво чевре, којимје тамо-амо махала и нешто
кроз зубе шаптала. На главп јој беше венац
пснлетен од авте и беле слезовине. Оно мало
дроњака, што на њој беше, једва je, овде-
онде, покривало наготу њену. По лицу овога
бедног створа. беше плинула нека луда ра-
дост, a из очију јој je зјапила некаква дивља
суманутост њене y основу поремећене душе.
A оно мало косе, што ce испод автовог венца
видело, више je личило на блатав смрсак од
тежине, но на женски оплетен перчпн...
„Укл.ањајте ce, људи, с пута!“ повика
она, a очи јој севнуше као y престрављена
звера... „Ето, ово долазп он!. Бежите, да вас
коњи његовп ие прегазе!. Чувајте ce крила-
тих коња !. Зар ви не впдите Обрада мог?!.
Оно je он — на бесном белцу свом! Слу-
шајте сплаи топот!. Бежите, бежите — да
Mojii сватови прођу!. Ха, ха, ха !!!...“
To бегае потмуо, то бегае храпав, то беше
страшан кикот једног разореног ума. II онај
свет стаде ce размицати, да отвори пут овој
сени с онога света. II само гато je од уста
до уста ишао тужаи и дирљив шапат:
„То je она!. Сирота Луда Мара !...“
II y том стиже сила Божја. Црнн п
жути облаци почегае ce један о другн трти
ii месити. II, одиста, то беше некакво жућ-
касто, пола провндно. тесто, што су га, уздуж
ii попреко, шибале огњене муње. Оркан беше
испустио узде својнх виловитих белаца, Они
су то осетили, па дали маха својој халови-
тој ћуди. Некаква тешка, потмула гудњава,
рекао би човек, да je земљуиз њенога коло-
оека покретала, a с часа су ce на час и сама
небеса проламала. II онда као да некаква не-
видљива сила одшкрину небесне двери. Од
тога блеска очи грешноме свету заблешташе,
a светови ce затресоше од погледа Свеви-
шњега...
II то све би и прође...
Најпре ce пакао отворио; после ce Го-
спод Бог осмехнуо. Сунце je још једном по-
гледало на ово халовито разбојпште. После ce
смирило...
•&
Давно су минуле јације. Све je спавало
мртвим сном. Високо rope y брду заклепета
крилима један певац. Запева. Они му ce од
Аџемових кућа одазваше. После ce јавише и
они из Алагића башче. Ту залајаше и пси.
Лајаше мало па и престаше. И само je још
ову свечану тишину проламало заносно ху-
чање надошле Ћотине. —
Нигде ватре, нигде зубље запаљена луча.
Само су била осветљена два прозора на крај-
њој ћелији манастира Тројица. Ту ce већало
о једном важном послу народном. Шта ce те
ноћи ту доконало, то ce ни дан-данас не
зна ; али ce зна то, да су y саму зору y ма-
 пастир бахнулп Турци и похватали неке сум-
њиве људе, похватали и повезали, a одмах
сутра-дан, подјаком стражом, оправили преко
Чајнича н Горажда. та.мо негде y унутра-
шњост Херцеговине.
„Оправнли су их тамо, ђе им ни гавран
кости наћи неће“, рећи he Осман Крњо, кад
ce о томе повела реч y кави Баш-Агића y
Пљевљима.
„А ђе то, бпва, мислиш, Османе?,“ упи-
таће га један од Сали-беговпх људи.
„Па, упитај твог Салн-бега. On ће то
тебика ум.јетп боље казати но ја “, pehn he
Осман, na he одмах додати :
,.Е, вала, Турцп. менп су данас ови по-
влашеии бези горн, но ова влашка поганија.“
„А, што му ко, Османе, кријеш? Кажи
му слободно, па нека му je драго!... Одве-
шће их, бива, y мостарске тавнице", учи-
Hiihe Авдо Башли-anih, ударивши нарочито
1'ласом на оно — „на нека му je драго !..."
 ЧЕТЕ И ЧЕТНИДИ

Народп живе идејама, a идеје нарашта-

јима. И док иараштаји мру. идеје ненрестано
живе, прелазећи с колена на колено, као какво
породично паследство. Тако:
Мисао да Косово ваља ооветптп, загрева
груди иародне ово je минуло више од иет
дугих векова. II што ce даље одмичемо од
тужие, али и херојске косовске катастрофе,
идеја да Косово ваља осветити, постаје н
моћнија и живља y души целог народа срп-
ског. Преднама и сад стоји жива слика, како
Царица Милица стаје пред царску војску, што
полазп на Косово, памоли, дајрј барједног
брата оставе од заклетве; али ни један неће
да претпостави свој жпвот светој дужиости
према својој отаџбини; ми као да и сад олу-
шамо тужно нарицање. Мајке Југовића и за-
певку Дамњанове љубе.за изгубљеним војном
својим... Ето, како су сплне мисли народне,
efo, како 'су живе маште његове. "Оне су то,
 су кадре вековима да загревају поко-
it it o

љења наша, да их загревају и подстичу на

велика дела народна; оне су то, што имају
y себи неку божанствену моћ, да цео народ
као једног човека уводе y борбу за слободу
нашу, за величипу нашу, за славу нашу, за
политичко биће name.
Залажући све, па и сам живот свој за
велику народну мисао, они су као мученпцп
за слободу своје отаџбине падали, a њи-
хова херојска смрт подстакла je, распалила je
огањ народни — да ce Косово освети ! „ Твоја
мисао погинути nehe /,“ узвикнуо јецео срп-
ски народ на гробу једнога свога љубимца
ii мученика, што ce беше сав заложпо, да ту
мисао y дело претвори, али га ненадна с.мрт
иомете. II та мисао нпје погинула, и она nehe
погинути, док год народ буде y своме крилу
подизао i i неговао врле синове своје, па ма
које вере они били, и док год буде кадар, да
ce загрева идејама слободе, јединства и по-
лптичке самосталности своје....
Оно, истина, буде времена, кад ce на-
родне идеје притаје, кад масом пародном
овлада неко мртвило, нека чамотиња, кад ce
човеку учтши, да y народу почињу да пзу-
миру сви племенити осећаји, све узвишеније
мисли, i i да ce спушта y као прождрљивога
животињства, одакле и доводп своје пра-пра-
порекло; али чим ветри народнога буђења
пирну, чим ce ваздуси народне успаваности
почну таласати, онда све прене и ожпви; a
од дола до дола, од града до града пође не-
каква божанствена фама:
„Време је!...“
Тако ce нешто догађало и y доба ове
наше приче y пптомој Босни и кршној Хер-
цеговини, y данима онога дивовског народ-
ног покрета, што заљуља све велике духове
народне од плавога Дунава и хладне воде
Саве, па до Неретве и кршних планина срп-
скога Јадрана. Чете н четници ницали су на
све стране. Они као да једни за друге нису
знали; али их je no свему судећи све загре-
вала једна иста мисао, мисао : да Херцег-
Босна буде своја. Чете ове као да je покре-
тала каква невидљива рука: one би на једиом
месту омркле, a на другом освануле. У њи-
ховим рукама као да беху сви планински
кланци и пролази.У

У Крајини већ je пламен ггравога устаика

почео дохватати поједина села и градове, на-
слањајући ce, с једие страпе на стрмене
клаице n тесне богазе врлетних планина Гр-
меча n Динаре, a с друге стране имајући
пред собо.ч јак заклоп Козаре планине. На
чело овоме иокрету беше ce ставио познати
јунак Јовета Војвода, човек необичие и умне
 ii физичке снаге, који je одрастао y богатом
двору Емин-бега Новљаннна, где je пмао прп-
лике, да ce упозна са многим виђенијим љу-
дима тога витешког краја. За њ ce говорило,
да стоји y вези са многим другим знамени-
тим Турцима — од Ливна па до Бишћа, од
класичнога града Јајца, па до Приједора и
Костајнице; a богата села п градовн y пп-
томим долинама Сане и Врбаса давали су
његовој војсцп храну и џебану и све друго,
што je једном устанку од неопходне потребе.
Покрет je овај, с дана y дан. узимао све
веће ii веће размере, те je с тога сва Херцег-
Босна била као y неком грозиичавом стан.у:
Травник je цептио, Мостар ce мргодио, a Са-
рајево? — Оно je нешто чекало. По целој
земљи беху ce размилеле везирове уходе
ii сваковрснн најамници из свију вера и
свакојака милета. Сам везир беснео je од
гнева, што није могао дубље да завири y по-
станак овога покрета. те да о томе извести
ii Високу Порту.
На Србију ii Дрну Гору највише ce су-
мњало, те су стога пограшгше страже удвојене,
a кордони свуда појачапп; али им то шпнта
liiije могло да помогне. Која je то сила и мај-
сторија, што би била y стању, да укочн крпла
народннм покретима, мислима н идејама? —
Алп, \r колнко ce није могло доћи до
правога сазнања и истпне, y толико су лажна
проношења, беде п клевете лакше налазиле
веровања y очима кратковидих босапских ве-
зира. На кога je само пружен прст. да стоји
y вези са устанком y Босанској Крајини,
томе je сместа са рамена одлетела глава!...

На источној h јужној страни Босне и

Херцеговине избијале су, овда-онда, поједгше
чете i i четници. Гора Романија већ никад
без њих ни била шгје. Јаворина тако исто;
a стрми кланци и заседе y Лелији планини
никад нису били сами — „ја без чете тур-
ске, ја каурске.“ Али то и јест важан пут,
што води нз долине Горњег Подриња y до-
лину Неретве код Мостара; а, кад и кад,
избијала je no која чета и y теснацима Иван-
планине, на ономе готово вратоломном путу.
што води из Сарајева преко Коњица и -Јабла-
нице за Моотар п Јадранско Mope.
Осим ових чета ваља нам још поменути
i i оне, што су ce y то доба виђале на под-
иожју Златара планине, y долини Лима, a
често внсоко rope око Берана и Ђурђевих
Ступова...
Ове су чете и четници више задавали
бриге травничком везиру, него и сам устанак
y Босаиској Крајини. Падало je јако y очи,
да су им Сарајево, a особито истакнутији бо-
сански и херцеговачки бегови, симпатисали,
и сматрали их као своје заштитнике од зу-
лума i i насиља травничких паша и ввзира
и њиховнх распуснихнајамника, којп су, опет,
са своје стране сматрали и Сарајево и Са-
рајлије i i све остале истакнутије синове Босне
i i Херцеговине као царске одметнике.
 ЧЕТА ДРНОГА BÏÏTE3A

Међу овим четама била je једна, којаје

задавала страх и трепет и босанском везиру
y Травнику и херцеговачком iiamk y Мостару
и свима осталим придошлицама, који су ра-
дили на томе, да Херцег-Босну оасвим под-
чине стамболском падиши и да босаноко плем-
ство y корену сатру.
Чета ce та звала: „Чета Црнога Витеза.“
Снагу њену нико није могао да одреди,
као ни то, где je било њено право збори-
ште, одмориште и пребивалиште. За њу би
једни рекли: „Чета Црнога Витеза‘% a други:
„ Чета четовође са зеленијем кауком." A било
их je, који су je називали: „Чета, што je
свуд и ниђе!“
И, одиста, она je избијала тамо, гдејој
ce нико живи надао није.
Некад ce јављала са тридесет, некад са
шесет, a no некад и са стотину друга, др.уга
бираних и по снази и по годинама, и по
 стасу i i no виђености. Ha њима je било je-
днако одело. To беше нека смеса од арба-
нашког, црногорског и херцеговачког одела.
На прсима сјајне сребрне токе са великим
позлаћеним пуцпма. На плећима познатп зла-
том везени фермени, што их нарочити мај-
стори кроје ii везу y Скадру на Бојани. Чак-
шире еу имали од плавога бугарског шајка.
a доколенице од модро-зелене бринске чохе,
с малим и простим арчем од црвена ву-
нена гајтана. На ногама лаки шкипетарски
опанци грађеннци, поплетени дуплим попле-
том од веома танке и добро упредене жућ-
касте опуте. На глави су ималп впсоке, нешто
мало на шиљак сведене, туннске фесове, испод
којих су вирили бели, на мемице оплетени,
ћулави.
Свакп je имао за силавом по две сребром
оковане пећанке еа змијаотим златали јабу-
кама : о рамену танке џефердане, што су их
ковали познати венедички мајотори; a преко
плећа je сваки имао пребачену од суре вуне
откану велику реснату струку, што je сцнови
ових кршних брда не остављају пи летп ни
зими. To i i све остало казивало je, да ce о
овој чети хптрих горштака стара нека моћна
i i богата кнежевска рука.

На челу ове чете могао ce кад и кад

видети њен главни четовођа, a то je главом
Дрии Витез. Он je тад обично јахао на своме
кулашу, са, као снег белом, гривом, што je
допирала до испод коњскпх колена, Грива je
ова на неколико места еиметрично подељена
са црвено окннвешш плетенпцама, a то, си-
гурно, зато да би ое могле видети ниске
крупнога бисера, што опет казује, како je
кулаш био љубимац свога господара. Али то
i i беше живинче за мажење и миловање. Бно

je паметжији од многог иксана. Он je своје-

порекло доводио од познате брдске пасмине
коња са Кавказа ; танких али чврстих иогу,
мале главе, a паметна и доброћудна погледа.
Он ce као коза пео и спуштао уз и низ нај-
препоритије стране, a никад му ce пије де-
сило, да где поорие, или да му ce пога
оклизне. Седло. колапи н стремеии, као п сав
остали прибор — беше то фина израда пер-
сдјских нарочитпх мајстора.
A шта да ce рече за његова господара?
Њега je неко прозвао Дрпи Витез. II то му
име оста. II зашто баш — Црни Витез?...
Ако пије због његова, као угљен црпа, огр-
тача. A то управо и није био огртач, већ иека
сорта веома простране доламе с дугим и низ
леђа пуштенпм рукавпма, што су више ли-
чили на чепкене но на рукаве y пробте
доламе.
To беше човек од својих тридесет ја нај-
више тридесет и две године, пун мушке
снаге и лепоте, оштра и нешто сањалачког
погледа, лица мрке масти, што je долазило
више од четничких штрапаца, него од поро-
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 4
дичног наслеђа. На глави je имао неку сорту
калпака, што међи између калпака старе бо-
санске властеле и онпх живописних мусло-
манских клобука, које су на измаку шесна-
естог века носиле познате турске серхатлије,
a који су y позније- време добили име каук.
Овај каук нашега Црног Витеза био je још
са обе стране украшен и златно-зеленим кри-
лима некакве инднјске тице, што јој je, ка-жу,
отаџбина y прастарим шу.мама на острву
Цејлону, те из далека гледан више личи на
нашу утву златно-крилну.
Моја ми je сестра доцније више пута по-
мињала, да je она оваквог човека на коњу
h y црном оделу смотрила пред вратима
наше колибе, кад оно, оне ноћи, прппуцаше
пушке и наша мајка пзађе на поље, упали
луч ii стаде пред вратима наше колибе, a
један човек мимо њу прође, уђе y колибу и
стаде нас све љубити и миловати...
Она je, рече ми, онда чула, кад je тај
човек упитао:
„Овђе су, велиш, његова ђеца?“
„Ту оу, честитл беже,“ одговорио je је-
дан глао.
„И то је,“ вели моја сестра, „био глас
нашега амиџе. “
„Добро, те си их одијелио, јера би ти
овн везирови пексијани, какви су, еву кућу
раскопали... Hero опет ти пази на ову ње-
 гову нејач. Он, бива, страда за све нас, a
највише за ову веселу зе-мљу нашу.“
Све je то морала знати и наша мајка,
јер од њена бистра погледа нису ce могли
сакрити они судбоносни народни покрети,
што су ce, y то доба, почели јављати y мно-
гим крајевима Босне. и Херцеговине, али она
о томе никад нпје хтела ни речи прозборпти.

* * с/Ч'
На самом јужном подножју Ковача пла-
нште пма једна пространа зараван, окружена
високом јеловом п боровом гором. Зараван
ce ова постепено спуигга до y саму долину
Ћотине. Диван je одатле поглед на непре-
гледне окосине горостаснога Љубична и Гра-
дине планине. Ту, под самом Орљом Стеном,
били су негда сјајни двори богатих бегова
Сијерчића од града Горажда, што су своје
порекло доводили још од старих босанских
банова. Ето, на ту пространу и живописну
зараван често je долазио и Сали-бег од Пље-
ваља, те са својим друговима бацао џилита.
To je било други дан по Тројичком са-
бору, кад су оно пред саму зору везирови људи
ненадно упали y манастир Светих Тројица,
похватали и повезали неке „сумњиве људе,“
што ce беху y манастир склонили од оне стра-
ховите халусије, па ту и законаковали, -
похватали их и под јаком Дратњом везирових
најамника оправили — не зна ce на коју
странy : да лм y правцу Сарајева или града
Мпстара. тек добро мотрећп. да ce где ие су-
сретпу с четом Црнбга Витеза.
Сунце ce спремаше да зађе за внсове
западних плашшскнх огранака : a Ковач m a ­
mma беше бацила дугачку сенку ка плаво.ме
Загорју, док су опет вечерњи зраци сунца
y велико златили сиве главице и зелена при-
брежја вијугаве долине реке Ћотнне. Све je
то треперило y некој заносној позлати, кад
rope са врха Орље Стене одјекну иечнји гла-
coBiiTii абердар: a његов ce глас стаде раз-
легати по оним испреламашш дубодолннама.
е би ce човек заклео. да ce тога часа отво-
рила жестока борба између неких по овпм гу-
дурама размештених ратпика: a мало за тим.
као на какав зборни поклич. почеше са свију
страна избпјати горски синови ових кршнпх
брда. сви под сјајнпм сребрпим токама н y
злататн руву, a са тапкнм и убојитим џе-
фердаиима о рамеиу.
To беху четници чете Црнога Витеза.
Онп ce сви упутшие подножју Орље Стене.
Тамо и хје већ чекао њихов главни четовођа
иа своме IibimciioM кулашу. II док би, што-но
кажу. човек ударио длан о длап, чета je већ
била на окупу.
„Јесмо ли сви iia окупу'?,“ упита он.
„Сви смо на окупу, витеже“. одговори
један од. четника. To je био Ристап Шаранац
од Матарута.
„А, што ми нема jour мога АлилаД
„Ево. h мене ту“, одговорн једно момче,
ја му je било двадесет година, ја пије.
„Eue!... Е, баш добро; a сад де казуј, шта
је и какоје с нашијем веселијем људијма“?“—
„Сви су живи h здравп, витеже; само
на.ч je нешто пгуман Саво оронуо. Једва ce
креће; a они катили милости немају црема
онако i i стару д слабу чоеку“, одговори оно
момче са пуно срдачне болећивости.
„Г)Ог je велики н милостив, on he му
ускоро притећн y rioMoh : a ђе велиш да могу
бити ове декике?,“ учшш Црни Внтез.
„Сииоћ су минули Плијеш планину; ве-
черас he и они пасти на конак ту неђе из-
међу Ковач-плашше и Јаворја. II они ce држе
плашшскијех стаза н пролаза, обилазећи села
h градове“, одговори оно момче.
„А колико мислиш да их море битиТ1
„Око четрдесет друга, све сама љуха
Арнаута. “
„II боље; a ко им je поглавица‘?“
„Осман Крњо, a с њима je запрпстао и
Зуко Демировић.“
„Да их je травничкн везир тражпо по
свој Боспи i i Херцеговини, не бн их ,нашар“,
pehn he na то један од четника.
„А јеси ли ти то, Је-чменице V упита
га Црни Витез... „Како су твојп МаочашГТ'
 „Као један чоек. Сви чекају на твоје за-
повијести, витеже. “
„То je, бива, лпјепо; шта ћемо да ћемо,
нека смо једно, па ће мплостиви Алах бла-
гословпти наш рад; a сад чули сте, ђе су,
колико их je и којнјем су ce планинским про-
лазима упутпли најамнпци дутпмана нашијех,
водећи собом везану браћу нашу, пријатеље
наше, неуморне работнике на ослобођењу ове
драге отаџбине наше, водећи их, да их пре-
даду крвожедноме паши мостарско.ч ; a он he­
lix с мјеста бацити на дно y тавнпцу, ђе he
им змије i i акрепи испити и пошљедњу кап
племените крви њихове !... Пођите са срећом!..
Вама су свима познате еве стазе, сви пла-
нински пролази и богази — одавде па до
града Мостара : иђите, па ђе вам ce укаже
згода i i прилика, a ви их туј дочекајте, па
им реците, да je ово земља наша, a не њп-
хова прћија, да су оно браћа наша, a не
робље њихово!,“ повпка Црнп Витез, па ce
окрете ономе момчету:
„А ти, мој драги Алпле, мој очњи внде
i i y дану i i y Hohii тамној, удрп опета на ce

твоје чобанско одијело, па као хитро срнче,

прескачи с дола y до, па ђе кога стигнеш
или сретнеш, питај га: виђе ли твоје бијело
стадо, што су га прошле ноћи рашћерали гла-
дни вуци, па нам о свему опет абер учиниА
To рече, па иза паса извадн змијасту
златали пећанку, диже je y вис и опали, a
она пуче пуста н стаде ce разлегати по они.м
испреламаним дубодолинама Ковача, Пли-
јеша i i Градпне планине, е би ce човек за-
клео, да ce тога часа отворила жестока пу-
шчана борба каквих по овим гудурама раз-
мештенпх ратника... И четници ДрногаВитеза,
као хитре срне одскакуташе сваки на своју
страну, да ce опет, где рекну, можда још ове
ноћи, састану. У томе п последњи вечерњи
сутон обави y свој тајанствени вео и њих и сву
ону живописну околину, што сечовечјем оку
даје, кад погледа са Орље Стене на она ви-
сока брда и удоља овога чаробног краја ломне
Херцеговине.
.
 Д В A ВЕЛ И К А Д 0МA

Прича je одсенак живота људскога, a

овај ce прелива y безброј боја п тонова, II
она пе сме пзгубитп пнједиу иијансу њихову.
Зато ce вратимо оним давпб мииулим
дашша, када су ce збивалп догађаји, из којих
су избили први издаици за градпво овој naiiioj
прпповетци.
-Јест, то je било давпо. Вило, па ce за-
боравило, a не би требало. Добро треба да
ce памти, да ce добру учимо ми, да ce добру
уче деца наша. Зло ce већ но себи ие забо-
равл.а. Успомена иа зло сама себе чув.а.
да колепо колепу y аманет оставллг истрагу
љихову.
Оно, гато сад улази y ову причу, давио
j e
ii давио заборавл>ено. Мученике вбћ одавно
покривају хладип гробови. Мучптел.има cè
ни трага не зпа. Само су зла дела оставпла
дубоке ожиљке т])ага свога. Траговн ce тн
провлаче и кроз ову причу...
 Онај пут, што води од Зворника Сребр-
иици, провлачи ce кроз непрегледни сплет
планинских падина и окосина, што су махом
покривени вечпто зеленим четинарпма, бу-
ковом, грабовом, а, где-где, п брезовом гором.
Идући tum стрмим ii вијугастим путем, час
ce човек попне на какво внсоко планинско
седло, одакле му ce покаже величанствено
ii вечпто узбуркано море од брда и планнна,
мрачннх долпна и кршевптих провалија ча-
робног Горњег Подрнња, a час ce опет спу-
стп y какве узане луке и корутине, кроз које
шуме зелено-бистри планински потоцн н реке.
ломећи ce о камена ребра, што су ce, овде-
онде, као какав пркос унела y сама корита
њпхова, баш као да би хтела, да mr препрече
пут. Koju су они вековима туда разрпли и
уравнали. A свуда по благим падинама ове
иепрегледне планинске мреже посејана су
китњаста села Босанског Подриња, a докле
око човечје досеже, оцртавају ce плави овр-
1пцн ii купасте главице и србпјанскпх и босан-
ских брда... С лева ce види Веља Глава,
Козјак, Мали и Великн Удрч, Зеленп Дубо-
вић h Гола Орлова Стена, a с десна — врхови
Змајевца, Кошуте и Мраморца; а, овде-онде,
кроз oiio тамно зеленило планинских валова
штрче сиви камени гољаци као шкрбп џинов-
ски зуби !...
На северној падини Дубовића, окренутој
према долини дринској, озго по самом побпљу
оне таласасте косе, што ce протеже до самог
села Лужана, расули су ce бели поломскн
кућерци, почињући од Мечјег Потока па све
до Мргодпна Виса. За Полом скреће пут с
главне џаде још од села Лужана, пењући ce
непрестано све до Ријетког Церја. IL ту по-
чињу прве поломске куће. Ово je село доста
велико. Оноје подељено на три засеока : Ве-
лики Полом, Мали Полом и Полом Криже-
вачкп. У доба наше приче y Великом Полому
било je седам племена: Васиљевићи, Тома-
новићи, Ерковићи, Самарџићи, Мутаповићи,
Вилиповићи и Поповићп. У Малом Полому
била су само Браћа Ђенадићи, a y Криже-
вачком — Џавићи.
Недалеко од Дрине, на једном широком
заравњу, одмах испод Мргодина Виса, биле
су куће Браће Иоповића, a међу њима и
највећа и пајвнђепија била je кућа оца Ву-
јана. Tu je стари свештеничкм дом, виђен и
поштован y свој околини — од Зворника па
до Сребрнице. Дом су овај поштовали и Срби
и Турци. Под његовим кровом налазио je
преноћшпта и путник намерник и Ришћаиин
п Кршћанин и Турчин и свака друга вера...
Кад Срби помену овај дом и име домаћина,
они само рекну : „Нека му ce. ватра на огњи-
шту не угаси, док је Србина и српског имена!
A други би додали : „Отале ce чује блага ријеч
и за Ришћанина и за Кршћанина и за Тур-
 чина.... Благо њему, ко ту риј.еч чује и
послуша !...“
A кад ce no некад деси, да неко од Ty­
pana за оца Вујапа рече: „они иапаз!,“ онда
други впкпу: _„е, бнва, јами то !... Оио je,
ne било му вјере хвалпти, ћоек, па су му и
укућаии добрп... Ето, за љихар ce иикад ншита
ружно ћуло inije...“
У кућп попа Вујапа било je седам му-
шких глава : три брата и четири сииовца,
сва четирп ожењена. Пуна кућа л^уди, нсена
ii деце. (Зтац Вујап je још зараиа обудовио:
али га je Бог обдарио са двоје дечице, са две
златне јабуке, спном ЈБубишом п ћерчицом
Маром. Чинило ce, као да иа слемену овога
дома почива сам благослов Божји. Тако je
ii морало битп, јер ce y овоме дому читало
јевапђелж витпе од сто година. Отац Вујан
je седми свештеиик из дома Поповића, y коме
ce ложе Христови бадњаци и слави име Бо-
жје join од оног доба, кад y Полому није
бпло ии седам кућа. — — —: —
He може бити велике жалости. док иај-
пре ne буде велике радости. Само иосле ве-
лике cpeho може доћи велика песрећа.
ЈБубиша ii Mapa расли су као из воде.
Било их je милина погледати. Они су били
блпзнацп. Мајка им je умрла баш опда, кад
су ова два апђелчета проходала, ir кад су
почела око мајке да облећу и да ce раколе...
Спрота Марпца!... Последње су јој речи биле:
..Доведпте ми децу, да их мајка join је-
дно.м види!...“
II децу су јој довелп, али пх она нпје
видела. Док су дошла од своје тетке из Лу-
жана. оиа je била већ издахнула.

Мара je бпла лепа — као уппсана. Д»у-

биша je био расечена јабука своје сестре
Маре. Оне велике, оне паметие очи Марине.
оне дуге свионе трепавице њезине, она густа,
као угљен црна коса, што јој дугн оплетеии
перчини до земље дохватају, онај витп стас.
онај поиосни ход. оно румено н увек иасме-
јано лице њеЗино — много су мушко срце
замели... 0, јест, јест !... Њена ce лепота чула
до Зворнпка i i до вребрнице... Маро.м ce по-
иосио Луоиша, брат њеп, a она Љубшпом,
јединим братом својим. Мару су .Срби звали
Шећср-Маром, a Рашид-бег прозвао ју је Вул-
бул-Мара. Али je њу чекало п једно треће
m it. To je име и страшио н језовпто. Она
га je однела п y хладни гроб свој !...

Љубишу je послао отац Вујан на школе.

.,Мој ће ЈБубиша", рече он једном, „бнти
из нашегдома осмп свештениколтараБожјег/'
To je била жел,а честитог оца Вујана,
то je желео цео њнхов дом. то су желелп свп
побожни парохијани Вујанови. Али je y Књизи
судбине било друкчије записано. Мученицима
 није одређено земаљско, већ небеско царство...
Тако je било досуђено оцу ГБубншпну и Ма-
рину, тако je било досуђено и ГБубнпш ir
његовој лепој сестри Мари.
Љубиша je остао y Београду пуних седам
година, али je свакад о распусту кући до-
лазио h о почетку школске године y Београд
одлазио. Тада би ce све село искупило, a из
Лужана дошла би им и тетка -Јанока п тетак
Шћепан. II све би ce то оросило врелим су-
зама, кад ce Мара .при самом растанку баци
y иаручје брату своме, и кад стане да јеца:
„Ама, што идеш y ту клету Србију?!...
Зар за те нема y Зворнпку школа?... Ох. ја
бих те обилазила сваке неђеље и празника!...“
ЈБубиша беше свршио трећу богословију.
Дакле, још само годииа па да ce сасвим
кући врати.
Мара беше већ y напон девојка.
To беше пред само вече. Последњп сун-
чани зрацн беху позлатили сиве главице и
зелене, овде-онде, браздасте дринске окоспне,
кад ce оздо од Ријетког Церја помолише три
коњаника. Најпре je јахао на кулашу Мом-
чило, најстарији синовац В^-јанов. У среди
je био на своме лабуду ЈБубиша, a за њим
Шћепан Брдарица, тетак ББубишпн и ^lapiiH.
Сви укућани беху им изишли на сусрет. Само
отац Вујан беше отишао, да опоја старог Петра
Мутаповића. Коњаници стигоше. Момчадија
прискочи, те им коње прихвати. Љубпша први
окочи с коња, и полете својој оестри Мари.
Они једно другом падоше y наручја. To беше
нем и дпрљив загрљај. Загрле ce, па ce ра-
ставе. Једно друго узели за руке. Гледају
ce, дуго ce гледају, па ce опет једпо другом
y наручја баце. Овога пута ове две душе
као да су једна другој имале много којечега
да кажу и да ce најадају, док he ce Љубиша
одједном измаћи. Он дочепа руке Марине,-
погледа јој y очи. Њено, тада нешто бледо,
лице букну. Он јој рече:
„Ти си ми нешто сетна, сетна и бледа?!...
Шта ти je, алеме мој
Мара ce само осмехну и опет загрли
брата свога.
И онда му прошапута:
„Само кад си ми ти дошао, сунце моје,
поносе мој !"У

У то je доба живео y Зворнику богат и

чувен трговац -Јово Орлача. Ou je водио ве-
лику трговину товљеним воловима и кравама,
a често je набављао и дебеле шкопљене овнове
за царску војску. Орлача je радио и јапијом.
Ретко би која година била, да Дрином не
прође по десетак-петнаест Орлачиних спла-
вова или за Шабац или за Београд или за
Панчево. Говорило ce, да je Орлача ортаковао
с богатим босанским и хердеговачким бего-
 вима, a већ ce као утврдо држало, да он ради
с пара.ма Сали-бега од Пљеваља, алн тај ce
глас пропео сигурно зато, што je Орлача своје
џелепе обично товио y чувеним Сали-беговим
сувати.ма, a њпх еио на источној падшш Зе-
леног ДубовпНа. II, одиста, оне згоде за то-
вљење крава и волова нема од Зворнпка па
до Вишеграда. Оне name и оних вода ретко
je где nahii. Њих иресеца, с краја y крај,
река Дубовица, a y њу ce оиет стичу не-
бројено малих потока, што не пресушују ип
летп нп зи.чи.
Орлача je бпо уважеп y свој зворничкој,
тузлаиској i i сребрничкој нахпјп. За њега ce
знало h y Сарајеву и y Травггаку. Нема нп-
једног села ии y Горњем нп y Доњем Бо-
санском Подрињу, y које он ипје долазио —
илн он или његови калаузи; али je иајчешће
пролазио кроз Лужане, Мали п Крижевачки
Полом. Туда je водио пут за Сали-бегове су-
вате. II кад je год тамо одлазио, ја одовуд
ја отуд, ои бн свратио кући оца Вујапа. A
већ колико je пута. кад бн га ружно време
пагпало, преноћио y Лужанима, a y кући Шће-
папа Брдарице, — томе ип броја нема... A
кад бп отац Вујан каквим послом спшао y
Звориик, Орлача би сав Зворник обишао, док
га не нађе и кућн доведе. ПШепаи Брдарица
на другу страну не би un свраћао. Он прво
иде кући Орлачнној. па већ одатле слазн у
чаршију, да какав посао свршп.
 Тога лета. кад je ЈБубиша свршио трећу
годину богословије и no Петрову-дне ce кући
вратио, Орлача није имао на пашп y Сали-
беговнм суватима ни крава ни волова. Он je
те године y два маха куповао дебеле овнове,
ii терао их y Сарајево. Тамо и око Травннка
беше ce иочела прикупљати царска војска.
Нико није знао зашто. Само ce могло опа-
зити. да су на дринским караулама пооштрене
страже, i i да од неког доба Турци нешто мрко
погледају на босанску рају. Ннтн je ко пу-
штан из Босне за Србију, нити из Србије за
Босну ; a већ ce y велнко почело гудкати, да
je y Крајини, тамо негде око Бишћа, букнула
буна. Тај je глас први донео y Полом Вук-
сан Џавић, иастојник Смаил-агиних сувате
i i чифлука.
 JAH0 KA CECTPOL,

Једнога дана, пред Свету Госпођу, сунце

не беше ни за добро копље одскочило, кад
један коњик на једном ђогачићу, a под д о
брим рахтом ii опремом, стаде пред вратнн-
цама кућеШћепанаБрдарице. To јебио главом
Јово Орлача.
„Домаћинв !,“ викну он.
„Чујемо,“ одговори из кућеЈодаи глас. п
на вратима ce указа .једна женска глава. To
je била Јанока Брдаричрша, a сестра оца
Вујана...
„Обрене!... Отрчи те отвори вратнице и
прихвати коња под газда-Јовом Орлачом !“
учини Јанока једном момчету, што je комило
кукуруз пред малим чардаком.
И оно момче отрча и прихвати коња под
Орлачом.
„Је ли Шћепан код куће‘?“ упита Орлача,
кад сјаха са свога ђогачића.
 „Majio пре оде Полому... Звао га не-
што ујо...“
У том i i -Јанока дође. Она најпре приђе
руци Орлачпној.
Орлача трже руку па упита :
„Хоће л’ ce Шћепан ускоро вратити ?"
„Не умијем ти казати. Он нешто журно
отиде. Звао га брат. Ако не мисле опет слати
оно дијете y Биоград... A ово сад овако — свп
смо y бризи. “
Орлача на то нншта не одговори. Он ce
упути rope великим орасима. Ту je. кад овако
лети дође, најволео сестп. -Јанока пође за њим.
Орлача седе на клупу. -Јанока стала.
Обоје ћуте. Нешто нм ce крупно мете по главн.
док he Орлача одједном окрснути :
„•Јанока, сестро. ја ево дођох нешто до
вас. и то, управо, не толпко код брат-Шће-
пана, колико.до тебе саме...“
„Долазио вазда са срећом!... A којијем
добром, -Јово
„Добријем, ако Бог д а!“
И онда застаде. Гледа преда ce, после
ће опет почети:
.,-Јанока сестро, ш знаш оно моје дијете
— мога Обрада'?“
„Нека ти je жнв и здрав, Јово...“
„Нск i i овај дом Бог одари сваким до-
бром и својијем благословом !“
„Бог те чуо i i мајка Божја!...“
 Наста ћутање. Орлача има нешто да каже,
али ce мучп. Ие зна, како да почне.
„•Јанока сестро, ти знапт, ја пмам њега
једног," поче он.
„Колико je од Бога, толико je доста,
газда Јово. "
„Ја сам Богу -благодаран."
После опет заћута, па he почети:
..Ето, тако, ја сам опет крив!. Одавно
сам ја опазио... Нпје то онај Обрад. Кад му
ce прије што каже да уради, on he све то на
богду изврппгпг, извршитп пјевајући... A сад?
- Све нешто ћути и вене. Да га сад виднш,
не un га познала... Кад ce ту ономад вратих
кући, она ce соба окрену око мене, кад га
виђех, какав je. Осушио ce као грана."
ДПта je теби‘I“ упитам га.
„Није ми ништа“, одговорп ми, a чело
му ce замрачи. И после ce окрете и оде.
Зовнем моју Росу.
ЛПта je овом нашем ђачету‘?“ упитам
je. Она NTif одговорп:
„Ама, Јово, ја откад и откад погледам,
да ме о томе упитапт... Тн којекуд по сви-
јету, a ја ни сама нисам знала, шта ћу и
како hy... Откад je оно био на сабору код
изворачке п/ркве, ето кошш као груда онега.
Побојах ce, Бог с нама био, да тгасу какве
чини. У два-трипут наваљивах, да ми каже,
шта му je, a он једно те једно: — није ми
ништа!... Кад ту ономад, a он признаде, при-
 знаде све... Ја сам као мало и од другог иачула,
не смијем ти ни казати", рече ми моја Роса.
„Говори !“ викнем јој.
.. Ila...“ иоче она да муца.
„Ама, говорн, шта je?... Немој ме му-
чити“, учпним ја.
„Па... шта je?... Загледало ce момче y
једну ђевојку..."
Мени чисто лакну.
„Ене, ене... A y коју, бона не бпла?“
упитам ја моју Росу.
„Богме y крпгау ђевојку..."
„У Ристу Фочашшову ?“
„Бог с тобом, y какву Ристу... Загледао
ce y Мару попову.“
„У коју попову Мару?!“
„Једна je попова Alapa... У Мару попа
ВујанаА
Она ми ce соба стаде витлати око главе.
II ја упптам моју Росу:
„А, ђе je он могао виђети Вујанову
\Iapy?...“
„Сигурно, кад je оно прољетос шпао
црквп y Изворце... A ко га зна! Он, кад ти
оцо прошле годпне иде до Биограда, мало
мало,. па узјаше коња и оде воловима y су-
вате... А, како ми ce чини, и кућа попа Ву-
јапа ппјо далеко од Сали-беговијех сувата...“
„Па шта велп он?... Пнта ли га, зар
пема y Зворнику ђеврјака?..."
 „Или љу, или he скочити y Дрину... Ово
се ни жи-ви ни мре,“ одговори ми моја Роса.
„II чујеш, Јанока сеетро, ou je то кадар
i i учинити. Познајем ја њега... Док ми само,

једног дана, дотрче људи и викну: Јово,

јадан твој Обрад скочи y Дрину!...
Сад, сестро, знаш све. Ја оцу Вујану не
смијем то ни поменути. He знам, шта миоли
он, a не знам шта мисли дијете његово...
Послије, она je још и млада.“
„Сад о Госпођину-дне узима, y име Бога,
осамнаесту". одговори му Јанока.
„Ето, видиш, кажем ја — седамнаест и
нема више: алп па пгга hy ја сад, Јанока
еестро‘7... Мене je голема невоља нагнала, да
до тебе дођем... Научи ме, сеслро!... Ти па
Бог!... II ти имаш своју ђеду, a Мару не дво-
јиш од њих... Моју кућу знаш, знаш мене,
знага моју Росу, a знаш и мога Обрада...
Нађеш ли, да није прилике, реци брату своме:
He дај!... Нека ти je Богом просто !...“
-Јанока бегае оборила очи. Чинило ее, као
i i да не слуша, шта говори Јово Орлача!

У том i i Брдарица стиже пз Полома. Нде

полако. Нешто je веома сетан. Видело ce то.
Кад уђе y дворигате, ou ce упути y кућу,
али Јанока изађе пред-а-њ. Нешто му оде
говорити. Оп погледа орасима. И Јово већ
беше устао и пошао му y сусрет. И њему
пође Брдарица. Пољубише ce п за здравље
72 Л. U0 МAР Ч ИЋ

уппташе. Орлача хтеде поћи одмах, али му

Шћепан не даде.
..Најприје да ce мало прихватимо, па по-
сле, Боже здравжа... Јанока, деде!... Орлача
хита. Ваља му до мрака отпћи до Салп-бего-
вијех сувата и вратити се.“
После ручка Обрен лзведе коња. Брда-
рнца не даде Орлачп. да иде сам. Иојахаше
коње ii отидоше уз Дрину, a мало за тим спреми
ce h -Јанока. Она опет ода своме брату Ву-
јаиу y Полом...

Чпм ce, пдуЈш за Полом, изађе на Га-

вранову Греду, одмах ce угледају куће браће
Поповнћа. Оне изгледају као какав малп за-
селак. Али je од свију издвојила кућа оца
Вујана са својим високим. мрким кровом и
округлом, на кубе налик, баџом, покривеном
ситним боровпм клисом, a оперваженом белпм
лнмом, те према сунцу, јутром и вечером.
одсијава као сјајна на пебу даница. Кад ce
сасвим близу куће дође, онда ce тек угле-
дају кроз густе редове џенерика, ораха, ја-
бука ii друге разне воћпје п ос-тале зграде,
што су ce око старе куће поређале; онда ce
тек опазп, како су дуго доба, кшпа, мочар,
■широке стрехе љихове покрилп маховином,
те ce зелене, као да су травом обрасле. Мало
y десно од старе куће отац Вујан начниио
je једиу омању и нешто онмжу кућу, кућу
за госте н пријатеље — намернике; a мало
више, на једном обрешку, подигнут je грдан
чардак са шпроким, на чадор налик, кро-
вом са ситним клнсастим дашчицама од
беле боровине. Кров je изведен на шнљак, a
rope му je турена лимова вртешка, те казује
„који вјетар пугае.“ Са тога je чардака дивно
погледатп Дрини и далеким плавим брдима
слободне Србнје... Колико je пута Мара Ву-
јанова са свога чардака гледала Дрину, како
ее као зелена гуја провлачи кроз дивље кр-
шеве своје, и увек би дубоко уздахнула:
Ох, лпјепа земљо, лијепа српска земљо; мајко
Србијо, чувај мп брата мог!... Тамо je он,
тамо je понос мој, Љубиша... Шта ради ои?...
Cjeha ли ce своје сестре, као што ce његова
сеетра њега cjeha ?!

Сунце je било нагло ка ићиндији. Ре-

душе ce већ вратиле од радтша, п почеле да
спремају вечеру.
На чардаку седи non Вујан. Ту je п Ја-
пока. Обоје оборили главе, na нешто мисле.
По лицу Вујанову одсенила ce нека сета, коју
није могла да покрије ни она благост идоброта
душе, којом су одсијавале црте његова лица
n иешто сањалачки поглед његових очију...
В у јан је б и | осредњег стаса. Његова гу-
ста n златно-плава коса беше покрила ши-
рока плећа његова; обрве велике и густе, иа
челу готово састављене, давале су оној сети
оштар ii таман израз, a брада и бркови, yje-
дно омелшши, допирали су до преко појаса.
Он ce одједно.м исправи. Погледа y своју
сестру Јаноку. Поглед је тај казивао некакву
челичну решеноет. II онда he упитати :
„Па, де, Јанока, шта тн велиш? Велиш
ли да дам, или да не дам нашу Мару за
Орлачина сина‘?“
,,-Ia велим даје даш. Кућадобра, a ђеца
су ce јако завољела. -Ia нијесам смјела све ни
да ти кажем... Да још не дође Орлача, ја не
знам, 1ита би с њом било...“
„Опазио сам ја то.“
„Онда je подај... Она he с њим впјек вје-
ковати. II гата ћеш, да hem — свршуј брзо. Онн
катили не треба нпшта нп да чују нида знају."
„Орлача he ce, велиш, до мрака вра-
тити?...“
„Тако рекоше.“
„Онда иди п ти ; пди одмах! Кад дође,
кажи му: I Ion Вујан даје своју кћер Мару за
твога сина... Тако je, ваљада, наредио Бог.
Hero, стани-де !../•
II non Вујан ућута. Гледа преда ce, a
рука му престала да бројп зрпа на бројанп-
цама. После ce опет псправи:
„А шта Tii велпш, Јанока'?... En ли тре-
бало о ономе што n Орлачп казати
„Н(\ брате, о томе иишта Орлачи. Он
од тебе шпте твоју Мару за свога сииа. n тп
му je дајеш, дајега м ује што миЛујеш, д а је
y његов дом удомиш ; a онако би могао по-
мислити, да je не дајеш драгом вољом, већ
по нужди, што je боље дати и за његова сина,
но за сина Вуксана Џавића, онога турског
чанколиза и уходника!"
„Добро говориш, сеотро ! Ја данас не уми-
јем ни да мислим... Добро, немој му о томе
пишта иапомињати. Могло би бити још и црње.
Могло би ми дијете тијем бити прекорено. Че-
стп дани, a дуге године. У животу ce дође
ii до ријечања. Могло би јој ce рећи: „Ако
ти ce наш дом. не допада, што нијеси бољи
тражила'?... Што нпјеси отишла за сина Сма-
ил-бегова настојника Вуксана 7!“ Или: „Тебе
су просили и Турди и Цигани !...“
II отац Вујан окрете главу y страну.
Његове очи беху пуне суза.
Кад je -Јанока дошла својој кући y Лу-
жане, Јово Орлача и Шћепан Врдарица већ
ce беху вратили. Орлача не даде, да му ce
кољ распрема.
„Мјесечипа je, рече... Заувар ми je, да за
вида стигнем до y Костјерово, a одатле ми
je, без пола муке, сићи y Зворник.“
Брдарица рече Обрену, да мадо провада
оба коња...
„Добро, кад си навалио... He дам ти ноћас
iihii самом преко овијех кршева. Ово су мутиа
времена... He знам, шта ово join моје Ја-
поке не би?!“
 II таман они y том разговору, a Јанока
изби озго из воћњака. Ударила преко flpnje-
жђа. Мало je препорптије. али je прече. Кад ce
КОС0М иде, не дође ce ни до Гавранове Греде.
a овуда сн већ код првих лужанских кућа.
Орлача изађе пред -Јаноку. He може да
трпи. Осетио je, како му срце лупа, a кад
пође, a њему ce ноге одсекле.
„Можега ли ме обрадовати, -Јанока сестро*?“
уппта je on. кад једно другом на блпзо дођоше.
„Бог je велики, газда -Iobo, oh he nae
све обрадовати," одговори она с пеком сетом.
После застадогае. Дуго су ce разговарали.
Јанока му je казала поруку брата свога, ка-
зала му je, да он даје своју Мару за Обрада,
његова снна, п да може доћи кад хоће, да
девојци обележје да и да уговоре. кад he je
прстеновати. a кад покупити сватове н доћи
по девојку.
Кад то чу -Јово Орлача, он повнка :
„•Јанока сестро, Бог те обрадовао и тебе
и кућу вашу i i све, што вам je н мило и
драго!... 0, Шћепане, о брате мој !“, окрете
ce он одједном Брдарици......Кажи Обрену,
нека су пам коњп готови... A н тн ce спреми...
Ваља нам овога часа nohn, алн пе Зворнику,
Beh кршноме Полому, твоме шури. a моме
добром прпјатељу Вујану!... Јанока сестро, и
тн hein с нама. Тп си данас моме дому мир
повратила; Бог па ти!...“
 II све би за тилп час готово. Јанока приђе
Шћепану, те му нешто рече. И Брдарица
подскочп као девојка; и њему то би мило.
II онн ce кретоше. И таман да ce крену
с џаде rope Гаврановој Греди, кад један глас
повика:
„Ене, ако Бог да вп y ово доба'?.., A гле
i i газда Орлаче!... Да, почем, нећете ђе y про-

шевину
To je био Вуксан Џавић, наотојиик Смаил-
бегових сувати и чифлука.
„Откуд сад овога белај овуда нанесе‘?!“
рећи he -Јанока више y себи но оиако.
 П О Р У К А C M Â И JI- А Г Б A Л А Г И Ћ А

Орлача je човек знаи и код Срба п код

Турака, a жени јединца сина. Његове зва-
нице Hiicv обишле нн кумове ни пријатеље,
ни знанца ни добра познаника. Ko joui не зна
браћу Миловиће?... Дошао му je сам главом
Станиша Миловић. С њим je дошло десет при-
кумака, a међу њима Обрен Брдаревић. гла-
сити момак y свој Рогатици. Стари му je
сват био Стево Биочанин, највиђенији трго-
вац y свој Сребрници. С њим je дошло девег
делибаша, a међ њима Радич Кривоишја.
Обрад je поодавно стекао Богом побра-
тима. To je кршпо момче, јединац y мајке,
то je Радиша Крсманов. Радиша ce с Обра-
дом здружио још од малена. Никад сеједап
од другог одвајали ниеу. Једном ce навезу
на Дрргну pi пођу y Мали Зворник y сувате
Демир-Беговића, где je било на паши неко-
лико крава Орлачиних. Радиша беше незго-
дно стао на баш од каика. И лепо су му
 возари говорили : „Море, Ралиша. одмакни ce
отале!...“ Аја: он ту стао, па враголује. док
ce одједно.м омаче и па^е y Дрину !... A она
пуста, као очи брза, дочепа га. па га y ко-
витлац сави, и y час га баци y Реџепов Вир.
Весели Радиша, још невпчан пливању, час
je тонуо, a час избијао наврх воде. a онај
га вртлог тек дочепа, па га као вретено
окрене i i бади на само дно. Обрад, првн пли-
вач y Зворнику, вичан Дрнни и њеној ха-
ловитој ћуди. за трен ока стури сшо хаљина
са себе. иа скочи y Дрииу. снажно размахну
рукама, дочепа ce једног брзака н. док би
ударио длан о д.лан. ou je већ био y Реџе-
повом Виру. II таман je кукавни Радиша и
последњн нут избио на воду. a Обрад ce као
стрела џилитну, дочепа згодно с леђа Ра-
дишу, ухвати га левом руком за обе јаке за
вратом, па ce онда као риба хптну y страну,
i i одједном изби на матицу, a с ње после
мало муке изађе на један оближњи пруд, и
ту на суво извуче готово полумртва Радишу.
За ово je за час чуо сав Зворник. Обале
ce одједном прекрилише светом. Пуно Срба
i i Турака ; a мало за тим чу ce издалека тужна

запевка Радишине мајке. Ma je брзо умирише.

Сам главом старп Рашид-бег беше иза-
шао. Он стаде пред Радишину мајку. па je
поче тешнти :
„Не плачи, бона, жнв je, жив!... Ето.
бива. ја сам га ове декике виђео... Ето, де.
де — престани!... Сад ћеш га и ти виђети
i i жива i i здрава.“

Тако je i i било. На његову реч капгџије

дочепаше први каик, па ce отискоше на воду,
да извезу Обрада п Радишу. II, мало, мало,
a Радишина мајка викне:
„Радиша, сине, не бој ce!... Ево дошла je
i i твоја мајка!...“

У том каик приста па обалу. Обрад устаде.

Диже Радишу. -Једва ce веселник држао на
ногама. Био je блед као крпа бела. Мајка му
полете y наручје, али je људи зауставише.
Рашид-бег нареди, те га одведоше y прву
одају његовог каигџије. Ту ce Радиша мало
одмори. Пресвуку ce оба, и Радипга оде кући
са својом мајком, a Обрад седе опет y каик,
пређе на ону страну, и оде својим кравама y
чаире Демир-Беговића.
Мајка Радишина још те вечери дође са
снном кући Орлачиној, те измоли благослов
y оца ii мајке Обрадове, да њихов син прими
Бога и Светог Јована и да буде њеном Радиши
Богом побратим. И Обрад je примио Бога н
Светог Јована.
Ето, ko je био ручни девер МариВујаиовој.
•Јово Орлача позвао je своме сину y сва-
тове h Рашид-бега, даиџу нашега јунака Са-
ли-бега од Пљеваља и Смаил-агу Алагића.
Турцима je то врло мило било. Рашид-бег
му je казао:
 „Хвала, Јово, хвала!... To je, бнва, лијепо
од тебека, што ce ти п нас сјећаш y твоме
највећем весељу... Иди. па ућпните све, што
по вашем закону треба и ваља... У царској
вас земљи, бива, нико ни за длаку не смије
повући... A ми, ако ce икако узмогне, бели,
ћемо ти доћ’ ; a ако поћем не узмогнемо, a
ти, бива, опрости... Знамо и коју узимаш... To
je лијепо... Добра кућа нашла још бољу...
Нека тије, бива, са срећом, то што сп поћео!...“
A кад je -Јово Орлача отпшао код Смаил-
аге Алагића, затекао га je нешто туробна.
Оборио главу па одбија густе котурове дима,
a као да не чу и не впде, кад му на чардак
ступи Јово Орлача. У два y три маха мрко
je погледао Орлачу и то онако испод очпју.
Јово га овако срдита нигда није впдео. Али
га он лепо замоли, да му дође на прво ве-
сеље, замоли га онако исто, као што je за-
молио i i старога Рашид-бега. Смаил-ага га
je гледао п ћутао. Нешто je премпшљао, али
му i i он најпосле рече:
„Хвала, Јово !... Нама je то. бива, драго;
a ако тп доћ’ не можемо, доћ’ he ти које од
ове наше момћадије. Ево и мога Усејпна!...
Он то, бпва, воли... Младост!... Тако!... Ако он
пође, с њпм he nohii и наш Вуксан... Пазите
на ђецу !... Немојте да ce нашикате као крмцн.
па послије криви вам Турци !“
Тако je Смаил-ага Алагић рекао -Јови
Орлачи као данас, a кад je сутра-дан смотрио
на чаршији Момчила. синовца Вујанова, он
га заустави :
„Стани-де мало, Момћо!“
Момчнло стаде,
„Оно ти би из куће попа Вујана?“
„Јесам, честити беже 9“, одговори му
Момчило.
„То je, бива. лијепо... Ама оно ви имате
сад y неђељу, пред овога вашега Аранђела.
неко веоеље y кућн‘?“ —
„Имаћемо, честити беже, ако буде Бо-
жја воља.“
„Оно, ћини мп ce, oiiii ваш папаз удаје
кћер‘? Како јој оно, бива, би име ?“
Момчилу букнуше образи, кад Смаил-ага
рече „они ваш папаз“, али му опет одговорп:
,,-Јест, честити беже, мој стриц Вујан
удаје своју кћер Mipy.“
„II добра сте јој момка нашли‘?“'
,,У Бога je добро, честити беже!"
„Море, ћујеш, овн ваш пријатељ Јово
Орлаћа — прави je крмак !... Ем тако кршну
цуру уграбио за онога свога балу, ем, како
hvje.M. купи големе сватове — као да he с
њи.ма Босну да осваја! Можете ли, бони не
били, доћекати и угостити толику војску?“
„Колико ce може и како ce може, че-
стпти беже...“

9 Н аш п с у све в и ђ е н н је н о т м е н п је Т урке звал п бего-

в и м а, т е к д а им ce у доб ре.
 „Моћиће, моћи he, Момћо... Онђејс, бива,
седам папаза текло и зидало... Сад je ред
да ce малоодлије; а, најпослије, рецп тамо.
коме знаш. нека ce постара да буде доста
купуса... За месо, бива, нека ce не брину...
За t o he ce други састарати.“
Момчило je t o још онога дана казао попу
Вујану. Вујан зовну сва три своја брата. Каза
им, шта им ce спрема. Једног спновца посла
своме зету Шћепану y Лужане — поручи му,
да сутра увече y Полом дође. Другог посла
y Рудно i i Превоје, a до дома Крсте Симо-
вића h -Јанка Стјеповића, да им каже поруку
Смаил-аге пз Зворника; a Момчнла посла у
Зворник своме пријатељу Орлачи, да п њему
учини абер о ономе, што им je поручио Смапл-
ага Алагић...
После je зовнуо п свога сина ЈБубишу.
Дуго je с њим говорио. Он му најпосле рече:
„Спне, силни су наши душманп, a вре-
мена су мутна и крвава. Над Босном ce црии
облаци вију. Из далека ce чује подземна
тутњава, a иама ето не даду с мирбм доче-
кати i i провести ни блага дана нн порадовати
ce срећи, коју смо цијелогаживота свога погле-
дали!... Чуо си, шта пам иоручујеСмаил-ага из
Зворника... Сине, сад нам ваља битина опрези.
Ван куће никад сам, a никуд без оружја!...“

Кад би на сам дан, кад he сватови доћи

no девојку, освану пред Вујановом кућом
преко педесет пушака, млада момка као ватре
живе. Ту су Поломљани, ту оу Лужани; ту
су Рудњани, ту оу Превојштани. Међу њима
je бпо i i Перо Биорац. Он приђе оцу Вујану,
пољуби га y руку, па he му рећи:
„Ево, оче Вујане, дошли смо тп !... Кад
ce за купус старамо, онда да ce постарамо и
за месо!...“
Вујаи ce горко осмехну.
„Ето, мој Биорче, како ми женимо и
удајемо — овојеравно пет стотина година!...“

За сватовима сина -Јове Орлаче беше за-

прпстало једно триестак Турака; сви на до-
брим коњима y господском руху и под добрим
i i светлим оружјем. Неколико њих имали су о ра-

мену лаке џефердане, a Алија Крезо беше обе-

сио своју дугу и на далеко оглашену тпишану.
За њ су причали, да je нз ње могао убити
орла под облаком.
Пред њима je јахао на своме ггутал-.у
Усеин, син Смаил-аге Алагића. Поред његаје
јездио на своме јагрзу Зуко Демировић; a
остраг за дружином ишао je наједном дора-
чићу Вуксан Џавић, настојник Смаил-агиних
чифлука i i сувата...
Кад су свати прешли Лужане п латили
ce виса п греде поломске, одвоји ce- једно десе-
так Турака, па оде страном иза Малог Полома.
С њима je отишао и Вуксан Џавић.
II то нико од сватова опазио иије...
 X
O T A Ц И СИН

Ретка je то земља, коју су.страни поли-

тички утицаји тако несретно ломили, це-
пали, брата о братом завађали, y њихов живот
уносили вечиту неслогу, вечите распре, било
око властн, било због верске нетрпљивости,
било због каквих народних предрасуда и за-
блуда, које су душмани ових лепих српских
покрајина употребљавали за постигнуће сво-
јих циљева, — као што je то, велимо, слу-
чај са Херцег-Босном. С једне je стране овај
веоели иарод давила лукава римска курија
својом верском пропагандом ; с друге je стране
његову утробу гризао ненасити црв грчкога
фанара, a с треће — моћни утицај силне
Османске Царевине имао je непрестано за
сврху, да i i ове две класичне земље са-
свим подчини владавгши полумесеца, и да
их, једном за свагда, засенчи светом сенком
Пророковог барјака.
 II зар je могао један слабачак, a верски
тако грдно разривен народ, одолети навалама
тако моћних, тако лукавих и тако властољу-
бивих душмана с в р ј и х Н и ј е .
Али најдубље ране задавало je и Босни
i i Херцегпвини оно вечито унутрашње трвење

између Османлија с једне и босанско-херце-

говачке властеле с друге стране. Сарајево
je било представник босанскога племства, a
Травник — седиште царских паша и везира.
Они су i i једни i i други имали својих привр-
женика: властела своје, a везири своје. Први
су били мученицн за слободу, a други — вези-
рови чанколизп и уходници. Међу ове до-
лазе i i Смаил-ага Алагић и његов син Усе-
јпн. Први je отац порока, a други чедо дви-
хово, плод разврата евеколиких придошлица.
Отац je невине клеветао, a син наертао на
невиност: отац je невиннма узимао живот,
■a син — част, понос живота њихова. Босна je
дб дна душе мрзела Омер-пашу, царскога ве-
зира, али ce она гадила, кад ce само по-
мену два имена : Смаил-ага Алагић и његов
син Усејин.
За Смаил-агу није ce знало, где ce родио
i i које je његова отаџбина; y толико по њу
боље, јер није морала црвенети, кад ce ње-
гово име помене. За Усејина ce знало. Ко-
лико je она пута поруменела од стида, што
je ову наказу од човека отхранила на сво
јим грудима!...
 Отприлике на недељу-две дана пред оно,
кад he -Јово Орлача запросити за свога сина
Обрада Мару, кћер оца Вујана, — y конаку
Смаил-аге Алагића y Зворнику ковали су ce
сатански умишљаји, који су, y својим по-
следицама, били кобни како по Босну и Хер-
цеговину, ■тако и по прве њихове синове.
Конак Смаил-агин био je, y то доба, један
од најлепших и најбогатијих беговских дво-
рова y Великом Зворнику; a што je, опет,
с његова срчалн доксата диван поглед на
вечно узбуркано море од брда н дубодолина,
мрачних провалија и камених гољака Гор-
њега Подриња, кроз које ce пробија, као јед
зелена, a као очи брза, валовита Дрина, опа-
сујућп сам град Зворник као каква хладна
исполинска гуја!
Колико би пута Смаил-ага сео иа своје
меко шиљте, застрто скупоценим персијскнм
ћилимом, па мрко погледао преко Дрине -
rope високим брдима слободне Србпје, и онда
би дубоко уздахнуо, што већ једном не сване
давно погледагш дан, кад he ce овој побе-
снелој ђауријн y главу сатерати рогови, a
ова лепа и богата земља опет турити под
ноге стамболском падиши, овоме силном п
непобедном цару царева н краљу краљева !...
Али овога пута није тако било. С дру-
гим ce мислима занимала црна душа Смаил-
 нама: пазите рају к’о своје синове: не пе-
њите јој арача!... А, мало, мало. па потргнп
Мурата са Косова, ону будалу, a не цара,
што je пустпо бијесна вука. да му утробу
зубма раздере, док je требало, да ce бијесна
звпјер коцем премлати још на вратима цар-
скога шатора, — потргнп га да иас шјетује.
како треба с рајом поступати, те да нама
дуго буде царство!... II како нас je, бива,
шјетовао, онако нам je и бпло: пукао je колан
свечевој кобили, a царство ce наше отисло
низа страну; a д а н ас је, којом срећом, шје-
товао: раји треба најприје све зубе поизби-
јати, и оне из доње и оне из горње внлпце.
онда јој текер ударити двоструке ђемове од
љутога ливена ћелика; њу ваља шибати тро-
струком камђијом, a парати оштром бакра-
члијом: не дати јој зоби ни сијена, него шаку
мокре .сламе, ја труле кровнне. — па да нама
дуго буде царство... A овако, ето, један гу-
бави папаз, па од његове силе не мож’ мпрно
ни лећи ии устати, a толн од њега запро-
ciiTii ђевојку !...“
„Бе, аферим, Крњо!... Да je нама такијех
вптезова, те да тако и зборе п творе, па да
нама дуго буде царство!11, повикаше уједаи
глас ова трн друга Османа Крње.
II ондаје доконано: да Смаил-ага, „како
зна i i у.чије, запроси Вујанову Мару за спна
Вуксана Џавића, настојника чифлука Смаил-
аге Алагића из града Зворннка, па ако дадне
на лијепо, лијепо he му и бити; a ако не
дадне, онда ће они сами по њу доћ' и одвести
je право y одаје Усејина СмаИл-Алагића.“
„Бто му то двоје, па нека бира, које je
no њ боље“, не рече већ просто зарежа Осмаи
Крњо, a његова три друга прскоше y смех...
 s
ЗЛО CEME — ЗАО ПЛОД

Кад су сватови били на до.мак кућа по-

ломских, онда ће чауш-баша Обрен Брдаре-
вић повикати:
„Оган’те мало, кпћени сватови!..
Угасите бубње и свпрале!“
II сватови стадоше. Стадоше и Турци.
II Обреп опет повика:
„Да очекнемо, док ce врате лаке мушту-
лугџије, да нам кажу, јесу лп нам ђевојачка
врата отворона". To рече, па онда ободе коња.
За њи.м полетеше још два његова друга. Од-
летеше rope поломским кућама.
II не постоја дуго, a rope код кућа Ву-
јапових припуцаше пушке — припуцаше и
на једној п на другој страии. Муштулугцттје
су абер дале, да сватови долазе, a опи од
куће девојачке абер прихватили гро.јом из
пушака. II сватови ce полако кренуше. Пушке
загројише на све страие. II сами Турци из-
бацише по једну по две из својих кубура,
na ce i i они полако кретоше. Озго ce сад
показа прамен магле. Напред лети Обрен Бр-
даревић, a за њиме двоје аберџије. Обрен
бацио узде своме дори о ункагае, a y рукама
држи две леденице. Доро му ce no земљи
положио, чини ти ce земљу не додпрује. II
кад je био надомак сватова, онда на оду-
шак плануше обе леденице. II он повика:
„Хајд’,пођите, кићени сватови !..
Врата су нам шпром отворена!..“
A Марине аберџије додадоше:
„Радују ce вама сватовима!..“

Дом оца Вујана то je кнежевски дом.

Он je кнежевски свате дочекао. дочекао и
угостио.
Овога дана велики je чардак господски
намештен. Душеме су му застрли ћилимо-
вима i i шареницама, a свуд унаоколо поме-
тати су јастуци од црвене карпузли-чохе. На
среди постављена богата трпеза.
Тако je исто застрт и намештен велики
доксат иа новој гостинској кући.
Сватовска трпеза протезала ce од нове
куће, па све до самога чардака. II свеје то
било окићено сваком ђаконијом од прочеља
па доле до зачеља, —
Кад сватовн стигоше y двориште и с коња
поскакаше, онда he повикати чауши:
 „Сваки свога коња y арове,
A љнх ено rope no вотњаку:
Јасле су им шљиве маџаруше,
Маџаруше, јали џенерике
Други би опет додали:
„Не штедите зоби ни сијена!..
Големи су овђе котареви,
A препунп зобљу амбареви!..*
Под Турцима коње прихватише момчад
суводолска, a сам домаћин дочека Турке и
поздрави их миром и добродошлицом, па их
онда собом изведе на велики чардак, где их
je чекала богата софра, шербе и медовипа.
У том опет викнуше чауши :
„Чујте, море, кићени сватови,
Ето вама богате трпезе,
Ето вама пива и јестива!..
Домаћин ce добро постарао;’
Да ce иисте после зажалили:
Е, остасте и гладап и жедни,
Нечашћени и непонуђени
У богатом дому ђевојачком
II онда почеше седати. Уврх софре по-
садише младожењу, њему с десна седе кум
Станиша Миловић, с леве стране стари сват
Перо Биочанин... До кума посадмше Јову
Орлачу : ггосле седе девет прикумака, до ста-
ројка девет долибаша; a за њима, и с десна
и с лева, поседаше остали сватови, поседаше.
редом, где je коме место по старешинству и
по виђености. У диу совре седе Обрад Бр-
даревић, да затура ајнак и еглену. II. оди-
ста. љегова ce уста не склоппше. Домаћину
je рекао, да већ гледа шта he за вечеру. A
сутра je i i нов данак и нова нафака. Коко-
шари пуникокошију, амлекарп— млека и ско-
рупа. II сватове je занпкавао: колико he којп
појести кокота, a колико „изврћег чутура",
a колнко испити бардака...
II докле су ce овако гостили сватови.
дотле су енђибуле опремале Мару.....

II опет повикаше чаушн:

„Домаћине, пзведи ђевојку!..
Далеко je нама путовати!..“
II онда ЈБубшза изведе своју сестру
Мару. А, оно Полом утувио нпје!.. He зна
ce, које je од кога лепше н стасптпје. Па оно
пусто руво, свпла и кадива. нзвезено златом,
a постављено куном и самуром.
За њи.ма je ишло двадесет девојака. To
су биле Марине другарице. To су бпле танке
Поломкиље, Суводолке и Превојштанке. To
беше мирисно цвеће Горњега Подриња, то
беху сјајне звезде плавога неба босапског,
али je међу њнма било н једно јарко сунце,
сунце што rpeje. што обасјава — што ожив-
л>ава.... To je била Мара Вујанова,
ПТго je год било сватова, мушка и жен-
ска, стара н млада. све ce то диже, да ce
иагледа најлеишег цвета Босие поносне. II
Турцн на чардаку поскакаше. да виде ову
гласовпту влашку вођевнпу, да виде чувену
Булбул-Мару... Усејин, снн С.чапл-аге Ала-
ruha беше устао. Стао, скаменио ce; a свега
га обузео пеки врео -пламен. Зинуо. Из очију
му je сипала ватра. To беше гладан вук пред
пуним тором оваца !...

II опет викнуше чауши :

„Азур, море, кићени сватови!..
Добрпјех ce коња прихватајте ;
Ти, ђевере, поведи ђевојку;
Старп свате, подижа сватове;
A , куме, остављај трпезу —
tit

He ба ли ce па те угледалв...
Далеко je пама путоватп...
Кратки давци, a дуги копеци

Док су ce сватовп код девојачке куће

гостили ii веселили ce, дотле je оно десетак
Турака, што ce од својих другова код Гавра-
пове Греде издвојшие, — избило изнад Мр-
годшта Виса, па одатле савнлн Вујаиовим
стаиовима. Ту му убију два чобаиипа и тешко
pane Рада, сина Момчилова, a y стаиове туре
угарак, те све живом огњу предаду. —
-Једва ако су Маршта сватови били за-
макли за Вучје Врдо, кад y Полом Вујано-
вој кући стшке овај црни глас.
 „Куку мени, спњој кукавицп !“ писну
Јела Момчилова, „а мој je Раде тамо! Има
ли кога жнва, да са мном пође црннјем ста-
новпма? !“
„И гата катил рече, то и учинн ! Ђецо,
коња!“ повика, отац Вујан.
„А, не, оче; ја hy ићи станови.ма. Ти
остани овђе. Чувај с људима11 ову нејач!...
Бојати ce Турака, да вас не заварају. Да ми
није Момчилова Рада. и ја иих остао, да ову
кућу чувам...“
У тај мах зачу ce доле на перилима
запевка:
„А, мој Раде, смиље моје,
Одзовп ce мајци својој,
Мајци својој— ојађеној!...“
„Море, оно Јела Момчилова запијева“,
рече Машан Вплиповић.
„Она оде сама становима !" учини Стјепо
Томановић.
„Лабуда!" повнка ЈБубиша, па ce окрете
л.удима : „Рудњани, Суводољани, Поломљанп,
де који je од вас ђетић, да y часу пзбпјемо
rope Мргодином Вису! Ту ћемо их пресрестп
— да им траг ископамо!...“
„Ево нас!“ повика Перо Биорац...

11 Ч и м ce с а з н а л о з а п о р у к у С м а и л -а ге , од м ах ce д о к о -
н а л о , д а н е к о л и к о о д а б р а н п х м о м а к а о с т а н е н а д о м у о ц а В у-
ја н а , д а м у ce н а н ево љ п н а ђ у , а к о бп п х и з н е н а д а н а-
п а л и Т урц и .
 ,,-Јесу ли вам коњи оседлани?"
„Само да им ce на рамена бацимо\“
„Онда јашите! Ево и мога лабуда!“
На то му приђе отац Вујан:
„Стани, сине!... Твоје доба и твоји ме-
гдани још нијесу ту; али he, ако Бог да, доћи,
брзо he доћи!... Тамо ндем ја с овијем соко-
ловима ; a ако Турци нападну на нашу кућу,
на овунејач, онда их ти с овијемосталијем ђе-
тићима дочекај... Своју кућу и кућну чеЈвад
треба бранити и за њих погинути.“
Сад ce опет од Бријежђа зачу запевка :
„Одзови ce мајца својој,
Мајци својој — ојађеној !...“
„А, оче, зар да пустимо Јелу, да по бр-
дима заппјева и да тражи свога сина, a ми
овђе стали, те вијећамо: ко he цоћи, a ко he
остати
To рече, па ce онда на лабуда баци, и
онда повика:
„За мном, браћо!...“
Али y тај мах пуче пушка озго од Брије-
жђа. To ce лепо н чуло и видело. ЈБубиша
ce заљуља на лабуду. Самртно бледило беше
му плинуло по лицу. И пао би, да пе прп-
трча Биорац и не прихвати га.
Поп Вујан стао, па гледа rope Бријежђу.
Он и не виде, шта би с Љубишом.
„Оно je турска пушка !“ повика он.
 „Оно je ишгаана Алије Брђашша", до-
даде Вучета Мрчић.
У том ce Вујап обазре, да негато каже.
Ou ce трже. ЈБубишу беху спустили иа земљу.
Вујан \ry притрча.
„Љубиша... Сине!... ЈБуди!... Станите!...
Шта je то'?... Размакннте ce!... ЈБубнша...
Сине !...“
ЈБубигаа un гласа да пусти.
Вујан га дочепа по среди. Диже га; алп
га брзо спустн. -Један млаз крви отегао ce
no земљи...
„Људп!... Па on умрије!...“ повика не-
срећни отац, н онда ce простре по с-ипу као
устрељен орао...
ЈБубшпа није живео пи једаи пун сахат.
Последње су му речи бпле: „Мара... Обрад...
Оче... дај ми руку — да je пољубим !... Маро !...
моја Маро!...“

Биорац, са трпестак својих друга Суво-

дољана и Рудњана, излете rope Брпјежђу. Они
опазише, како ce једна балпја по коњу повила,
иа етруже Вучјпм Долом. Биорац скиде с ра-
мена свој таикп џефердан, узе Турчнпа на
око, опали, i i потурица ce сроза низ коља.
Његов коњ стаде као укопап.
У том избгппе н осталн Турци. Пред њима
je био Зуко Демировић, па кад смотрише Али-
јиног коња без Алије. оии опалшпе на Cjioe
изпушака. Опалишеи Срби. Од Турака осташе
на месту двојица, a колико су нмали рање-
пих. не знаде ce. Они ободоше коње и y трку
прејурише Гавранову Греду. Брзи нм коњп
пустп!... Само ce видео прамен магле, како
ce повлачи куд су промицалн... Ту иогпбе
Вук Мрчић, a тешкпх рана допадоше два Су-
водољашша — Петар Митровић п Остоја Ра-
дуловић!...

Турци одјуршпе трком y Зворник, и, како

тамо стнгоше, они пустише сво.је чаугае.
Чауиш су летелп по чаршији н викали:
„Ko je Турћтш i i турско mre носи, нека
ћује i i поћује: -Јово Орлаћа жени сина. По-
звао крмак y сватове и Ђауре п Турке. Турци
су вјеровали н дошли му на весеље. Сам
Смаил-ага Алагић послао свог сииа Усејииа.
II, кад су će власи пагаикали випа и ракије,
њима иаде на ум, да свете Косово !... Убпше
иам два најбоља јупака : убшпе нам Сул.у
Кавадара, убише нам Омера Иброва, a мио-
гијема тешке pane, зададоше.“
И Зворпнк сав скочи иа оружје.
Срби ce затворпше y своје куће и одаје.
Нико за живу главу није смео изићи y чар-
шију. II само су погледалп п зебли, кад lie
iiM куће планути над главом. II да ш ф стари
Рашнд-бег узјахао па свога ђогата, па по-
шао да стпшава Турке, Бог зна. шта би било.
Он, мало, мало, па повиче :
„Станите, бони не били, станпте! Куд
сте пошли, шта сте накастили?! Зарје то ју-
наштво напасти на голотрбу рају, на њихову
нејач?! Ако сте, бива, прави Турци, вп то
нећете ућинити!... Да оћекнемо оне, гато су
под оружјем i i гато су кривп!... Па н ту не
треба наглити !... Да видимо, ко најприје кавгу
затури; ћија je пушка прва планула'? II, ако
то буде ђаурска пушка, ове ми бијеле браде,
моја he им сабља главе одсијецати
II Бога мп ее Турци почеше стпшавати.
A ii етишали un ce, да их Смаил-агинн људи
нису подбадали и распаљивали протнв „ове
влашке поганије !", како je назва сам главом
Смаил-ага Алагић...
 . XII
САРАЈЕВО И САРАЈЛИЈЕ

Сарајево и Сарајлије то je за себе једна

читава миеао. To ce двоје не да једно од дру-
гога подвојити; јер y томе двоме има само
једна душа. И та je дугаа одсенак живота
све Херцег-Босне. Сарајево и Сарајлије, то
je један еп, једна песма, песма љубави, али
љубави праве, истшште, љубави божанствене.
Сарајево je већ по себи лепота над лепотама.
Оно je y маломе топографија целе Херцег-
Босне. У њ као да су сручене све дражи зе-
маљске : ту као да ce сама земља раскопчала,
да покаже свету гола ребра своја, да покаже
дубоке ожиљке, што су их ту оставили давно
i i давно минули судари ватре и воде, ова
два џииа неимара — i.nimi рушења и џииа
стварања свега, и што смртно око човеково
види и што не види; да покаже деци својој
рањене груди своје, што су их изболе и из-
рањавиле вере, верска нетрпљивост и верске
заблуде!...
 Пошште ce само rope na врхове каме-
ннтог Кастела, стапите иа високе бедеме жу-
тога бастиона, па погледајте ону дивот-па-
нораму од брда. брдеких падпна п корутнна,
IHTQ пх je дшгва Миљацка вековима проби-
јала, док je себи прорпла и отворила пут, да
ce дочепа питоме и плодне равни чаробне
долине реке Босне, — па ћете видетн, како
су камени гољацн, стрми и високн хридн
џииовс.кога Требевића пали y наручје зеле-
iiiix и мириснпх доља, живописнпх главица
ii шумом обраслих брежуљака, па ce ту грле
ii милују!...
A кад ce озго сиђе доле, и оде y турску
каву na Бенбаши, онда ce тек човек нађе y
једној идилској н романтичпој средиин. какву
je замап тражити иа ма ко.ч другом крају
овога света! ------------
На левој страни Миљацке спугатају ce
према југо-западној страии као каквн испо-
липски млазовн зелена и коритаста под-
горја до y пшроко поље сарајевско, па ce ту
губе y благим и таласастим изданцтша пла-
нинских врхова — Хума, Малог Орловца.
Капе Дебелог Брда, док ce на десној сграни.
ii

y далеко блажнм нагибпма простире нај-

жпвљи iiнајбогатијн крај овога вплппског
града босанског, са својом старом чаршијом,
са малим, уским и једна с другом испрепле-
танпм кривпм улицама и својим, иа далеко
чувепим, безпстеном... Лева страна join носи
своја стара и поиосна miei-ia: Чобања п Би-
стрик. a десна — Кошево Поље и Ковачи.
Стари беговски двори и конаци, гато
причају о негдашњој олави и ciuiii босанскога
пл'‘мства, данас су опалн и посрнули, и сачо
ce још држе, што ce један на другог насла-
њају као погурени и изнемогли старци.
По целој, на све стране избразданој, левој
странп. као испод каквих џиновскнх стреха,
вире, као јата белих голубова, — читаве
групе кућа и кућерака, белих мошеја и џа-
мија, високих и витих минарета, са којих ce,
сваки даи по пет пута, разлеже побожнн глас
мујезииа, који разноси славу и величииу пре-
милостивога Алаха и његова Пророка, док
ce десна страна y велико отима од босаи-
ских навика и обичаја, уиосећи y престоницу
Босне западни-живот, нове обичаје и навике,
илп и нове пороке н разврате, што их y ове
класичне српске земље уносе иезваии гости
из бела незнана света !...
Многе од сарајевских улица задржале су
своја стара имена, као: Ћемалуша, Пелива-
нуша и Ферхадина улица на деспој странп
Миљацке, a на левој : Теразије, Царева п Би-
стричка улица. To су, управо, од вајкада
биле, a i i данас су, главне артерије, којима
струји i i политички i i економски живот бо-
саиске престонице. У те ce улице стичу го-
тово све остале, веће и маље, побочне улице
града Сарајева, те све скупа чине читав
сплет улица, којима, од јутра до мрака, тамо-
амо, врви силан свет — старо и младо. бо-
гато i i сиромашно — бесно и притиснуто !...
На овоме месту ваља нарочито поменути
још две или три, и ако омање, али по сво-
јој важности за трговину и земаљску инду-
стрију веома знатне улице. To су сарачка,
кујунџијска i i терзијска улица. У првој ce из-
рађују најразличитији јахаћи прибори не само
за Херцег-Босну већ и за цело Балканско Тро-
поље. Ова je роба допирала на све важније
центре простране Османске Даревине. A ко
ce још није дивио финој филигранској изради
y сребру i i злату, што je била уметннчка ру-
котворина сарајевских кујунџија?!...
He мање, знаменита je израда сарајев-
ских мајстора y бакру, почињући од тепсије
демирлије, од скупоценог кухинског посуђа,
на до кафене ђезвице и маленог зарфа за
филџане. A шта да ce рекне за „златпе руке“
чувених терзијских мајстора и калфабаша y
Сарајеву ?... Нп y једном гјЈаду на Балкану
није ce разноликост y мушком н женском
оделу развила, као y Сарајеву, почињућн од
скупоцених златалн ћуркова па до везених
џамфезли шалвара. Раскош и кићење мушка
i i женска y Сарајеву су достигли до необи-

чне висине. Ево како сама народна песма

описује златали вез на шалварама једне Тур-
киње девојке y Сарајеву:
 „На ђевојци гаће сандалије,
Што je везло девет роблњица
Од неђеље опет до неђеље;
На гаћама чуда поградиле:
До кољена вуцп и бауци,
Од кољена ситде веверице,
Уз бедрице тице и лисице,
На учкуру двије кујунџије,
Један кује други позлаћује!...“

Сарајево je, даље, средпште капитала и

свеколиког другог блага земаљског; оио je
средиште овију осталих струка радиности на
пољу занатске индустрије : сарајевска ћерће-
лија на далеко je чувена; њу као да су прели,
сновали i i откивали пауци, a не вичне са-
рајевске ткаље; сарајевски ђердани, златне
гривне, бурме и златно прсте-ње, ситан бисер
i i драго камење казују богатство тога, y сва-
ком погледу, напредног града,
И то je оио, на шта су врло често и
етамболске паше и везирп бацали своје по-
пашне погледе, па су, под изговором да по-
хватају и казне царске одметнике, слали своје
лижи-сахане, да ce овога богатог града до-
чепају; али то je, y исто доба, био и прави
узрок, што су ce Сарајлије онако упорно оду-
ииралн овим, y правом смислу, сувоземним
гусарима, да им једнога дана, ненадно y
кућу не бану: Ta ко би пустио гладне вуке
y тор пун оваца и јагањаца?!... Они су ce,
дакле, овој.крвп жедној најезди. јуначки опн-
рали, не толико због превластп. колико због
очевидне опасиостн, да једнога дана свп не
погубе i i своје главе п своја имања.
Алн je њихова отпорна снага била ма-
лена, јер je вековима вером и верским заблу-
дама цепана п разриваиа, док су догналн
дотле, да нису могли битн од помоћп нп
себи нп другоме!...
II то je тако морало да буде, јер je за-
блуда. a особнто верска заблуда, извор сва-
коме злу не само за поједине људе и народе,
већ i i за читаво човечанство. Ни једпа вера
није без својих фанатика, a верски фанатицн
су то, iiiTo y својој вери виде све, a ван
вере ништа : онп y вери впде брата, впде
пријатеља, виде друга и добра комшпју, a
ван вере виде само душмана н — неверника.
Међутим, то je заблуда. Добрнх људп
имају све вере, рђавих такоисто : адобри људи
добри су добрим делима својим, a зли су зли
- рђавим. Ово су истине, које иико на овоме
свету оборити ие може. Зато чпстите ве-ру
од злих и неваљалпх људи; јер ваља зиати.
да je све ружно, што je губаво, a кад ce вера
рђавим људима огуба, онда je то губа. што
ие губа тело, већ саму душу човекову; a
губаве душе iiehe никад видети лица Бо-
жјега !...
Hero да ce вратимо иашем Сарајеву! Оно
ce ммого променнло. Мил.ацгу не може човек
познати: очешљала ое, нагпздила ce. пројор-
данила ce y новом модерном руву свом : њено
корито регулисано, плочама патосано, обале
озидане и каменпм стубовима оперважене. У
њеном кориту нема више познатнх млинова,
ваљарица, кланпца и разних пропуста за
градску нечистоћу... Нове, дуге и широке
улице просечене, макадамисане. модерним
тротоарпма урешене. којима данас увелико
јуре електрични трамваји; .јавне грађевине
за целокупну земаљску управу т— огромне
касарне, болнице, разни хумани заводи; обе
катедрале: православна и католичка, изведене
y дивиом стилу чистога ренеоанса ; општпнска
кућа y дивном византијско-мавријском стилу;
нова јеврејска богомоља — синагога — y
класичном византијском стнлу: модерни хо-
тели, снабдевени свеколиким потребама за
путнике и намернике, два — трн доста добро и
укусно подигнута парка : јевтини и удобни из-
летиу дивну сарајевску околииу, a особито y
Илиџе i i на изворе реке Босне, што су на самом
подножју Игмана планине... Затим, пењући
ce зупчастом и змијасто-вијугастом железни-
чком пругом, проведено.ч страхотним оброн-
цима стеновитих херцеговачких брда, долина
и речних понора, све до наврх Иван-пла-
нине, где HacTaie читав низ тунела, тро-
катних и четворокатних, до техничке дрскости,
изведених, вијадуката, где путнику почиње
свест да мркне, гледајући доле y дубоке
 поноре каменитих речних долина и прова-
лија, c r c до жпвоппсног града Коњица, што
мсђм између шумом обраслих босанских пла-
нина i i камених херцеговачких брда и до-
лнна харцске формације, — кроз које јури
фантастпчна река Неретва. ова главна ар-
терија. кроз коју струји свеколики економ-
ски живот кршне Херцеговине, од дубодолнна
Прењских планинских повора. па све до кла-
сичног српског -Јадрана... To и много којешта
друго видни су знаци, да су Сарајево п
многн други градови y Босни и Херцеговинп
показали доста велики напредак и y кул-
турном i i y привредном погледу.
-Још y Босанском Броду путник ce чисто
забезекне, кад воз улети y пространо желе-
знпчко дворнште и пред собом угледа им-
позантну модерну грађевину y жпвописном
мавријском стилу. II човек ce осетп. да не
улази y познату, зачмалу, економски зане-
марену, a чес.то крвљу својих рођених си-
нова попрскану Херцег-Босну, већ y неку
нову, из мртрих васкрслу -земљу, земљу на-
претка i i културнога полета, који ce, дуж
целог путовања кроз Босну и Херцеговину,
зачињава лепотом и дражима живописннх,
шумом обраслих брда и планина. доља н ко-
рутина река и потока. овде-онде оперваженим
купастим хрпднма и степовитпм гољацнма!...
Али je то само с лица!... Његово на-
личје даје сасвим другу слику, Лнце je ва-
раклеисано, наличје нцје. Они стари опалп
беговскн двори, оие већ паду склоне, било
муслозманске, било хришћанске куће и ку-
ћерци, казују нам, да тамо и данас отанује
беда i i невоља, запуштеност п обамрлост, ово
опште социјално зло. од кога данас пати не
само Босна и Херцеговина, већ и многе друге,
велике и мале. државе, земље п народи, a
које грози, да из темеља заљуља целокупно
данашње друштвено уређење. To зло има и
своје нарочито име. Оно ce зове: аграрно
niiTaibe.
У томе погледу Сарајево je данас слика
мозаика старога и новог живота ове две к.да-
сичне покрајине српске.
I
 хш
ВЕЗИРОВЕ ЗАМКЕ

Некако баш оних дана, ја дан-два пре

ја после, кад ce оно чета Дрнога Витеза
искупи под Орљом Стеном на подножју Ко-
вач-планине, — по Сарајеву ce беше пронео
глас, да je травнички везир одлучио, да,
пошто по то, своју столицу пресели из Трав-
ника y Сарајево, те да одатле може преду-
зети оштрије мере против царских одмет-
ника, како оних y босанској Крајини, тако и
оних, што су почели промаљати своје ро-
гове по осталим крајевима цару верне. и
одане Босне.
Te je гласове травпички везир нарочито
пуштао y свет, да види, како he ce то y земљи
примити ii хоће ли бити каква озбиљна от-
пора. Сем тога, он je на све стране разаслао
своје људе, да по народу приповедају, како
je устанак y Крајини распирпо онај крмак
из Србије — Коџа Милош; да je четама и
четницима легло y Црној Гори; да Црни
Витез није нико други, већ познатп каурски
вукодлак Марко Миљанов. За тим je везпр
упутио на све правоверне Мусломане и друге
цару одане људе једну послаиицу, како y
свему томе има н московскога Maffia и мно-
гпх других диидутмана простране Османске
Царевине, па сад нека, цару верни спновп,
бирају на коју he страну — да лп уз цара
или уз царске диндушмане н одметнике. У
томе смислу писао je и y сам Стамбол, на-
глашујући, да ce право гујнно легло савило
под зидинама сарајевске тврђаве, и да га ту
треба тражити и главу му размрскати, па he
онда тек Херцег-Босна насти пред ноге цару
царева, a босански народ свију вера постатп
цару верна раја. II он убрзо доби од цара
допуштење, да своју столицу премести y Са-
рајево, са овлашћењем, да сам бира средства
h начине, како he то час npe да изврши. II
сад су травничком везиру биле одрешене
руке, да једним ударцем убнје две мухе: и
да Херцег-Босну подчини царској властн и
да ce дочепа силнога блага сарајевских бе-
гова i i свеколиких осталих царских одметника.
Кад je овако уравнао себи пут за Са-
рајево. он je тек онда послао познату поруку
Сарајлнјама, јављајући им просто на иросто,
да по царској наредби везирску столицу пре-
мешта нз Травника y Сарајево.
II то je бацило y голему бригу не само
Сарајлије. већ и сву Херцег-Босну. Чим ова
ненадна порука сарајевским беговима дође,
одмах ce сазове велпко веће y пространу
дворану старога конака Сали-бега од Пље-
ваља. потомка славних бегова Сијерчића од
града Горажда, јединог наследника рахметли
Ћчмил-бега од Бистрика и велико-поседника
многих спахилука n беглука — и оних y и
око Пљеваља, и оних y и око града Горажда,
n оних y ii око града Зворника, и оних око
Зеленог Дубовића, y кршноме Горњем По-
дрлњу, ii оних y ii око града Сарајева.
Беше их дошлб прежо шездесет које бе-
гова, које ага и других знаменитих сарајев-
ских оџаковпћа. Сви су поседали на чардаку
y „шедрван-башчи‘% који беше застрт скупо-
ценим персијским ћилимима, свиленим шиљ-
тетпма п крмезли јастуцима. Месец беше
близу на заходу. Липе и друго зелено др-
веће беху бацили своје дуге и сањиве сенке.
Мирис липовог беара ружа и другог пролет-
њег цвећа беше зачинио ово тихо и благо
вече. По који свитњак кроз оно густо ли-
снато грање тамо-амо пролети, тек да само
нагласи, да je пролетње класје јечма и pane
пшенице белице увелико зарудело.
Beh y два маха паљени су чибуди и
доношене „грке“ каве кајмаклије, a нико
речп да узме. Ћуте бези, ћуте are, ћуте
сви коленовићи, што ce беху овога вечера
искупили, да већају о једном великом послу
 народном, — док he прво проговорити Али-
пашић од Модрпче :
„Де-те, Турци, браћо. да почнемо рашта
смо ce овђе искупили!... Каку нам je то по-
руку послао травничкп везир?... Камо, je ли
дошао какав његов већил *?!... Нека, бпва,
устане, и нека je каже. Ми ћемо je. саслу-
шати као поруку царскога намјесника, са-
слушаћемо je и послушати колпко буде до
нас до наше добре воље, a на срећу и мир
i i

h наше драге Босне и нашега премилостн-

вога падише
На ове речи уста са свога места везиров
изасланик Смаил-ага Алагић. па поче овако
беседити :
„Доноспм вам, честитн бези. are н спа-
хпје, сви остали виђенн синови ноно-
ii

снога града Сарајева — нека су вам слава

ii милост царева на далеко чувене, — до-
носим вам, велим. поздрав од цареког на-
мјеснпка нама свима драге Босне поносне,
да он. не по својој вољи, већ по нарочитој
заповијести премилостивога, свемоћнога и не-
побједимога дара иашег, везиреву столицу
из Травнпка преноси y град Сарајево. II сад
нека je. бива, знано свнма и свакоме, да he
сваки. који ce овој царевој вољи покори бити
обас.ут свијема царскијем милостима, a на ви-
соком Довлету y Стамболу бити примљен као
прави бин царев: a сваки. ko ce тој пади-
шиној волш успротиви. биће оглашен и пред
иародом пред васколиком Османском Ца-
ii

ревином за цароког одметника, те да га сваки

царскн син море убити исто као оно свраку
на коцу, ја зеца y трњаку, јали каку било
другу звјерку y шуми. II сад, ето, бива, па
нека сваки од тога двога бпра — ко шта
воли
У већу иаста дубоко ћутање. Све их je
изненадила овако дрока порука травничког
везнра. Ћуте сви; гледају преда ce и од-
бијају густе котурове дима. A није било ни
ласно одговарати на онакву беседу изасла-
ника травничкога везира, дрскога и лукавога
Грка Мусурп-паше, док he опет Али-пашић
узети реч:
„Лијепо сроћено, али лоше погођено. У
тој везиревој поруци види ce, бива, троје,
Прво ii прво види ce оно, што жели везир;
друго, види ce оно, што би шћели и цар и
везир ; a треће, види ce оно, што желе и
везир ii ови његов већпл!“
Смаил-ага ce поче нешто мешколити, a
остали Турци један y другог погледати. Сали-
бег je нешто за себе мислио и играо ce сво-
јим злаћеним африканским ножем, што су
му каније изливене од сувога злата, a пот-
кићене бисером и драгим камењем...
Али-пашић настави :
„Везпра послали они из Стамбола, да
мири босанску Крајину, a он, ево, бива, ђе
би радије дошао y наше шехер-Сарајево ; и
 цар i i везир вољели бн, да je столица цар-
скога намјесника Сарајево него Травник; a
оно што y Сарајево мами Мусури-пашу, то
ието мами и овога његовог већила...“
Смапл-ага ce намршти. Она два његова
жива h пиргава ока стадоше игратп као да
су на каквом дроту. Он појми и да устане,
али га Али-пашић умири:
„Сташг, Смаиле, не срдн ce! Немаш pa­
nera. Она твоја малопријешња бесједа погорча
je него ова моја. ЈБуди на вашем мјесту
треба да су хладни, тихи, трпљиви, мудри;
јера да ништа немају, имају силу; a сила,
болаи, свијетом влада. Послпје, цио евпјет
може бпти сертли, a царски људи не треба
да су сертли; онп што не ућине данас, могу,
бива, шјутра: ником није лашње оћекнути, стр-
пљети ce као њима. Зато бисмо ми н вољели,
да ce ова наша размнрица сврши на лијепо,
него на ружно; јера, и ако je правда на на-
шој странн, сила je, бива, на вашој !...“
„Добро говори, мудро говори Али-пашић
од Модриће!" учини Сали-бег од Пљеваља,
i i онда с неком особитом вештином завитла

y вис онај свој африкански нож. Он му ce

високо rope стаде окретати п то тако брзо,
да бн ce човек заклео, да оно није нож, већ
иекакав светлуцав витлић са шпицама ; a
кад ce поче y обрту полако спуштати. Сали-
бег цружи руку и његова, као снег бела дршка
од џеферасте слонове костп већ му je била
y рукама.
Сви га Турци погледаше и начинише
му темена. После ce окретоше п Али-пагаићу,
na ii њему учпннгае то исто. To je био очпт
знак, да ce и они слажу с беседом Али-па-
шићевом.

После je узео реч стари Рашид-бег од

Зворника, ујак Сали-бега од Швеваља. Ра-
шид-бег je старином Сарајлија. Ту су му и
спахплуци, али су га обично звали Рапгад-
бег од Зворника, јер му je ту њему драго
матерпнство.
„Ама, шта хоће још те Османлије од на-
ске?“ поче он. „Нас веже једна вјера ш-њима,
a ништа више!... II ми смо их вазда при-
мали. ми.их иданас примамокао своју браћу,
али браћу но вјери. Ми љима никад нисмо
били небраћа, a они нама браћа. Њима дође
с које било стране зор, a они ce тек ондај
сјете, да смо им браћа, па y то име пшћу
од нас војске; a мпА... Ми, бива, с мјеета
полети, па купи војску, све сама момка као
ватре живе и ондај je одведи тамо, ђе нам
они рекну. II тако je то увијек бивало за
ћитава ћетири вијека. Храбри синови по-
носне Херцег-Босне, цвијет босанскога и хер-
цеговаћкога племства посијали су своје кости
по евој пространој Османској Царевини
ii no Влашкој i i no Кара-богданској, и no
Бугарији i i далеко тамо неђе по Шаму n
no Арабији. a све за славу n велпћину стам-
болекијех султана, a ne за своју драгу домо-
вину — Босну n Херцеговину. II док су онп
тако гинули за цара n лијепу вјеру Муха-
медову, дотле ce no Босни разлијегала запи-
јевка њпховијех вјернијех љуба п писка њп-
хове нејачп ; дотле су њпхове црне мајке пшле
од града до града n распптпвале, хоће лп
им ce кадгођ ђеца вратити ; али ce она нпкад
вратила нпјесу. Па како су нам ce наша по
вјерп браћа за све то одужила?...
To je страшно n казати!...
Умјесто царскијех намјеснпка онп из
Стамбола елали су нам гладне вуке да кољу,
да растржу овај веселп. али н овај вптешки
n племенптн народ босански и херцеговачкп;
послалп су нам једном онога звнјера a не
дарског ћоека, онога Абдулраман-пашу !... И,
бнва, шта мнслите, шта нам je овај динд}'-
шман као царско уздарје и превелику мп-
лост цареву са собом донио?... Донпонамје
два пуна товара зелена свилена гајтана. Он
je, само за једну noh, подавпо преко три сто-
тнне најодабранијих сниова босанскијех!... До-
цнпје су нам слалн све грђега од грђега.
бјешњега од бјешњега, грабљпвпјег од гра-
бљивнјега, поганијег од поганијега, али je
преко свију загрдила она губава потурица,
oiiii Омер-паша, што je прво n прво, чим je
стао на ову лијепу земљЈГ босанску, згазио
својом каљавом ногом нашем „дину y чорбу. “
II, знајте, браћо Турци, да he вијек за вије-
ком пролазити, да he ce кољено за кољеном
рађати i i мријети. a они стид с образа ли-
јепе земље босанске неће бити спран: он je
неколико стотина најодабранпјих синова Хер-
цег-Босне y тешке синџире турио, па их по-
слије пјеше y сургун послао. одакле ce никад
више дому своме, завичају своме, вратили ни-
јесу: a и да су ce вратили, шта би нашли?...
Нашли би пустош и несрећу: нашли би ра-
зорена огњишта, мал разграбљен, нејаћ оће-
рану y аргат! Ето, бива. како су нам пла-
ћале Османлије, ова по вјери opaha наша, a
no cpny' i i no души диндушмани наши, за
које су ђеди наши, за које су оцн наши, за
које смо ми, за које и дан-данас крв своју
прољевају ђеца наша!...“
И Рашид-бег ућута. У „шедрван-башчи
све беше занемело, само ce чула негде y зе-
лену џбуњу заносна п.есма некаквог зрикавца,
а, мало за тим, зачу ce на Ћатићеврј џа-
мијп ухтање nohne тице злослутице ! -
После ce вбће разишло, разишло ce сетно
и невесело...
* *
Док ce ово догађало y „шедрван-башчи"
Сали-беговој, — rope на Плочама, a y кави
Мујаге Алијића, седело je још њих неколи-ко
Сарајлија од све три вере. II они као да су
очекивали, да чују шта he сарајевски бегови
на своме великом већу доконати. и хоће ли
доиустити, да травннчки везир своју столицу
нремести y Сарајево. -Јације још не беху ми-
нуле, али само што ce није са 120 сарајев-
ских минарета захорило 120гласова побожних
мујезина, што пет пута на дан казују зем-
љама i i народима, како je Бог праведан и
милостив i i његов пророк Мухамед — не-
надмашан.
Кафеџија беше већ задремао за овојим
кафе-оџаком, чибугџија тако исто.
„Мени то, Бога ми, казаше,“ рече један
од гостију.
„И то баш ћета Црнога Витеза,“ до-
даде други.
„А, ђе веле да су их доћекали ?“ упита
неко други.
„У теснаци.ма између Думоша и Лелије
планпне," одговори онај први.
..Богме, згодно мјесто !“
„Згоднијега нема од Фоће па до Мо-
стара! Сућеска није ништа,“ додаде кафеџи-
баша, кога je овај разговор раздремао.
„Који их шејтан наведе, да ce кроз она
ђавоља ждријела провлаће ?" упита онај y бе-
лом ћулаву.
 „Бјежалп од Црнога Витеза. па, ето, баш
њему пали y крило‘\ улинн чибугџија, који
ce такође беше раздремао.
„А je ли било каква окршаја?" упита
један од Ришћана,
„Па да ви’ш и није. Неко bpikhpi: „бјежте,
Турдп, ето Црнога 'Витеза !.“ a оно све једно
преко другога‘% одговори један од гостију,
који je до сад ћутао и слушао шта други
говоре. „Само су, рече, остали на мјестуј по-
везани ђаури. Четници Црнога Витеза при-
скоче, те им јатаганима исијеку везе, па их
пусте, да иђу куд који хоће... Бонога игумана
Саву метиу на ноеила,. па га однесу пут
Дрне Горе...“
„Ама. па...“ хтеде један још нешто рећи,
али ce y тај мах стаде по оној тихој и бла-
гој ноћи са Бегове џамије разлегати глас му-
језина —
„Алах, ил Алах !...“
II онда гости Мујаге Алијића поскакаше
и одоше сваки на своју страну.

Сутра-дан ce no свему Сарајеву само о

томе говорило, како сршоћ y великом вбћу
сарајевских главешина нршта није доконано.
У њих je, веле, ушла позната стара неслога,
па један вуче на једну, a други на другу
страну; свакрр би хтео да je његова прва; a
-најгори су ови повлашени бегови. што про-
поведају, да je Турчин и ђаурин једно.
Te h такве глаоове протурали су вези-
реви људи, који ce беху размилели по свему
Сарајеву, a није било каве. где њихово уво
није ослушкивало, шта људи о царскпм на-
мерама хгасле и говоре.
У кави Мујаге Алијића на Плочама није
било више места. Tv ce oexv искупили и
Турци ii Хришћани и Кршћани. Од дима ниси
могао човека распознати. Само ce чуло ср-
кање кава и клокорење наргпла, док ће један
од гостију почети :
„Најгорп je, веле, био стари Рашпд-бег
од Зворника. За самога цара рекао je, да je
гори од бијесна вука: a за ову ђаурску по-
ганију казао je, да je је'но што н ми Турци.“
„Е, вала, људи, то ће нама Сарајлијама
најпослије гроб ископати, виђећете“, рече
један, крји ce спремаше да устане и да оде
y чаршију, да купи који товар дрва.
„Вала, шта je тај махнити бег тражио,
мало je нашао“, учини један други, који тек
што беше распалио свој дугачки чибук од
јасмина, и чекао да му ce и кава донесе.
Гостп ce почеше згледати. Нису га разу-
мели, a on he наставити:
„Па зар ви, бива, не знате. да су ју-
трос сабаиле нашли Рашид-бега под воде-
ничним витлом, одмах испод „Ћумурли Мо-
ста“, — нашли су га и извукли. Бпо je без
главе. Неко му je одрубио главу као олабу
нијевцу. Ено га и еад на обали Миљацке:
искупио ce свијет па сеирн п свако ce пита,
„а ђе ли му je глава‘?!...“
„А ђе ли му je г л а в а М а х н н т о пи-
тање! Код каква вична мајстора ћурчије, да
je одере п памуком напуии, па да je везир
y Стамбол пошаље!... Ето тако he проћ' сваки
царски одметник", рече онај што je први
донео абер, да су Рашид-бега нашли мртва
иод воденичшш витлом на реци Миљадки.
На овај глас један по један гост Му-
јаге Алнјића поче ce дизати. II за час оста
му кафана празна, и онда ce кафеџија од
каве-оџака окрете чибугџији:
„Све су то, бива, ђавоље замке онога
лукавог Грка — Мусури-паше, травничког
везира, и онога његова већила Смаил-аге
Алагића !...“
 XIV
ДРАГО OР Л A Ч A

Ово je нов јунак y нашој причи. На њ као

да je његово место поодавно погледало. Из-
гледа као да je мало н одоцнио, a није. Он
ce јавља баш онда, кад га je неумитан удес
живота његова упутио на једну страну, где
никад није ни мислио отићи н латитн ce
посла. којн га je тамо чекао, a који има тесне
везе са овом нашом причом.
Драго Орлача!... Откуд баш Орлача
To нико знао није, па ни он сам.
Кад je оно набелаисао са својим мајстор-
Антуном Џавићем, прозваннм Јазавцем, па
због тога допао чак и апсе y лозничком na­
ne лству ii то још y „шиљу“, где ce обично
затварају највећи зликовци, беше га узео на
први испит сам помоћник начелства г. Среја
Бабић, који, због важности кривице, за коју
беше оптужен весели калфа Драго Орлача,
беше узео за деловођу самог секретара, за
кога ce опет говорило, да je необично вичан
y кривичним стварима.
 Секретар беше већ „устројно" протокол,
ii ставио она обична питања: „како j e on-
туженом име и презиме; одакле je родом:
колико му je година; чпм ce занима; je ли
жењен; има ли деце; je ли кад и зашто ка-
жњаван; има лп што од нмања, и су чим
мисли да накнади штету, ако je no овој ље-
говој кривпци буде ? “ п сва друга општа пп-
тања, што пх са собом повлаче остала кри-
вична дела. Ншпта од свега тога калфа Драго
није разумео. Он je просто бленуо y г. се-
кретара, ие знајући ни шта га он ппта. ни
зашто га пита, a највише што ce ту поми-
њала некаква његова кривица, за коју он има
нешто чак п да плаћа.
Ту ce десио н стари прота Рајко. II он
je приметио. да ce ово момче збунило. па ће
.4}' рећи :
„Кажи, синко, што те пптају ови добри
људи ; кажп све по реду. говори само истину,
па ce не бој. Пстина je највећп бранитељ
наш“, учини стари прота Рајко, a нарочпто
удари гласом на оно: „Истина je највећп
браиитељ наш.“
II ово мало калфа-Драгу окуражн.
„Ама, оче прото, n a j a и не умем ништа
друго ' казати, него Божју пстпну; али ја не
знам, шта ме овај господпн пита?У.“
Прота Рајко беше ce y калфа-Драгу за-
гледао — као да му ce чинило, да му je ово
момче од некуд познато. Ha to he секретар:
 ,,Па, де, кажн прво, како ти je име и
презиме, колико ти je година, одакле си
родом?...“
..Јеот, јест; то најпре кажи, момче, па he
те он после упитати н за оно друго, алп
само говори пстпну ; чуо ои шта тп г. прота
каже — само he те истина одбранити, ако
сп прав : a ако си, богме, крив — оида оде
под лед!“ уплете ce и г. Срејо помоћник,
очевидно да и он мало окуражи калфа-Драгу.
,,Па ја сам још синоћ казао Пуји пан-
дуру. како ми je име, a то стоји и y мојој
буквиди. Она je код мога мајстора. Зовните
га нека je донесе, па ћете видети, да мије
име Драго, a презиме Орлача..."
На ово: „а презиме Орлача" прота Рајко
ce чисто трже. Он ce боље загледа y калфа-
Драгу. Дуто га je тако гледао, па he одјед-
ном рећи:
„То je он i i нико други. Расечена јабука.
Ето, ја преврнуо земљу, распитујући за њ, па
ништа.“ И онда he упитатп:
ЛТа шта je теби, синак, био Јово Орлача?“
„Који Јово Орлача?“
„Јово Орлача из Зворника. Један je но
један био Јово Орлача. Онаквог трговца ии
Босна ни Херцеговина није имала. “
„Он мени, по свој прилици, није био
ништа. Ја за њ сад први пут чујем.“
„Може бити, може бити, кад његов дом
и дом оца Вујана, његова пријатеља, она не-
 срећа снађе, колпки си ти онда могао бити!
Ти од свега онога ниси могао ништа уту-
вити...“ учинипрота Рајко, па ce онда диже.
прпђе помоћнику Срејп и оде му нешто тпхо
шапорити. Беше устао и г. секретар, да и он
чује, шта о овоме момчету говори стари прота
Рајко, за кога ce знало, да стоји y тесној
вези са многим виђеним личностима y Босни
и Херцеговннп, личностпма од све три вере.
II док je старп прота Рајко њима нешто го-
ворио, они су оба — и секретар п помоћшш
— често погледали на нашег новог госта
калфа-Драгу Орлачу.
A кад ce тај њихов разговор свршпо.
рећн he помоћник Срејо:
„ГГа де, момче, испричај нам све. шта
си утувио од твога најранпјег детињства. па
док ниси — крнв ја некрив — запао у
нашу „шиљу“.
„Хоћу, Господине : испричаћу вам све
редом, ii видећете да сам вам Божју истпну
испричао", одговори калфа Драго. II он je
све испричао. To je дуга али веома зани-
мљива историја једног сиротана, алп сиро-
тана, коме je род цео овај белп свет. II ми
ћемо пз свега тога извадити само оно, што
има јаке везе са историјом, коју ми оцрта-
вамо y овој нашој приповетци.
И зато пуштамо нека сам калфа Драго
Орлача говорп. Ево како он почиње :
 „Е. опда чујте ! Да почнем мало издаље!
Боље ћете разумети све оно што je било, п
зашто ме сад впдите — пред врати.ма апсане...
Али одакле баш да ночнем'?... Ни сам не
знам. Да почнем од својих родитеља!... Ја
нх утувио ниоам... -Јест, ја своје родитеље
утувио нисам — ни оца, ни мајку... -Ја сам
ce. no свој прилици, родио негде y Босни, y
каквом плапинском пределу — тамо негде,
где пма јела и борова... Сећам ce и неких
Турака — као да сад гледам њихове чалме,
њихове коње н керове. Али je све то покри-
вепо неком, једва провидном, тамом давна-
гањег детињег сећања.
,,-Ја сам своје детињство провео y Ло-
зници. Како сам ту дошао, с ким сам дошао,
то i i данас не знам... Сећам ce само неке
тета-Јаноке. Она ме je једиом доиела наједну
велику реку. На тој je реци било пуно греда,
a па гредама колпба, a y колиби гори ватра,
a за ватро.ч вру лонци. Видео сам ту неке
л>уде веомајаке. Они једио.ч руко.м узму чи-
таву греду, па je y ону реку замачу. Ми смо
ту па тим гредама седели, a оиа су брда и
планине поред нас промицали...“
Л Ia то сте ви билн иа некаквом сплаву‘?“
учини прота Рајко. „А Јово Орлача je трго-
•вао и са јапијом; мало које године да ие
прође Дрином по неколико његових сплавова,“
„II ја тако мислим. A она река‘?“
 „To je била, no свој прилицн, ова наша
валовита Дрина‘% одговори опет стари прота
Рајко.
„II join ce нечега сећам: али je то тако
неразговетно и тамно. да ја и сад држим,
да je то био сан. Да ме убијете, ја не знам
где je то било. У кући сташе неке жене за-
певати. И онда од некуд доведоше једног
погуреног човека. Неко ме узе, па ме даде
љему. II ја сам ћутао. Имао je веома ве-
лику, готово белу. браду: допирала му je до
испод појаса. Његове су очп биле везане. Он
ме стаде љубити и миловати. Ја му пружим
руке и онај му завој скпнем. II ја онда ври-
снем. Његова оба ока беху ископана... Ko je
бпо тај човек ?... Зашто су оне жене запе-
вале?... И шта су оне мени бпле? Je лп оно
паша кућа бпла?... Ја то све не знам!...

„Оно, што je y Лозници бпло, то ми je

већ све разговетнггје. Моје детињство, управо.
ту почиње. Чича-Данила црквењака и ње-
гову мајку, Јеринку, дуго сам држао за оца
и мајку; његовог с-ина Милоша и његову
ћерчицу, Леку, држао сам да су мп брат и
сестра. Доцније сам видео, да то није. Чича
Данило ме je дао y школу, n после ме на-
местно код мајстор-Стеве Рудничанипа. да
изучим терзилук.
„Кад сам пошао из Лозиице за Београд,
било ми je веома мило. To je био мој први
корак y свет. али чим сам дошао y Веоград
i i упрегао ce y оне тешке шегртске послове,

l'a ce тек онда сетпм своје Лознице, — свога

доброг чича-Данила н бабе -Јеринке; сетим
ce мојих другова и оне веселе нгре наше на
рудинама поред Штире и на вашарнштима...
За Милошем и за Леком плакао сам као за
рођенпм братом и сестром... Cehao сам ce и
наших добрих комшија и чича-Боје Бељуша
i i оног доброг Обрена Јездића. cehao сам ce

чак i i Ибре кочијаша и његовог сина Суље...

Све ми je то било као нека својта. -Једном
ми дође да побегнем. да одем мало до Лоз-
ннце. па да ce одмах вратим, али то нисам
смео. Сетио сам ce. шта ми je рекао чича
Данило, кад сам пошао: „Иди, синко!... Пођн
са срећом! Свога мајстора и своје калфе да
слушаш као што си и мене и своје учитеље
слушао: ја желим да добро испечеш занат,
a да ce донде y Лозницу не вратиш, док не
ностанеш калфа и не нзађеш на велики ајлук...
A и шта ћеш y Лозници?... Немаш ce коме
враћати..." И ја сам га послушао.
„Али ми ce join непрестаио прижељки-
ваше. да одем y Лозницу, a особито откад
сам начинио нове хаљине... По пекад би ce
пренео сав y Лозницу, па бих y мислима
летео с једног краја иа други; обишао бих
све оне луке поред Штире; отишао бихи-до
школе. Сео бих за своју скамију. Отишао бих
i i y цркву — да видим своју риниду : познао
 O i i x j e y етотину ршшда !... Отишао бих на
рудине, где сам ce играо са друговима клиса.
попео бих ce на шарампов, па гледао на равно
поље тпчарско. где je некад била пала снлна
босанска војска : отишао бпх на перила, где
жене i i девојке беле своје платно н пспирају
кошуље. Да ми je join само једном да погле-
дам на оно дивовско плаво Гучево. што ce
о његову цоносну главу разбдјају мутшг н
црни облаци: да ми je да одем на шнроке
дринске прудове, те да ce надивим богатој
разноликости боја њнховог шареног шљудка;
да ми je да видим валовиту Дрину, кад ce
при заласку сунца чисто запали, као да je
њом потекло растопљено злато!... Ето. такве
су ce слике малале онда y душп мојрј !...
Vieira ce онда чннн.до, да сва Лозница — п
људи ii жене, п деца и старци, и она зелена
поља, ii оне сиве клисуре и они зелени бре-
жуљци, — жељно погледају, кад ћу им ce
oqro друмо.ч помолитн, да нх види.ч и да их
поздравим !...
,.II тај je дан једнога јутра освануо!...

„Ја иикад y своме животу нисам осетио

всћу радост од оне. која ме беше обузела.
кад сам на Саву сишао, узео билету и ceo
y лађу. Чинило ми ce, да су ту радост осе-
ћали i i они путници и онп. што су мп ствари
унели y лађу. II небо н земља као да ce
беху y нечему предругојачилп. Све ce то на
ме осмешкивало. Чинило ми ce. да за мој
долазак зна и Шабац и Лешнида п Лозница
i i сва она кптњаста мачванска села, куда ћу

проћи... Чинпло ми ce, као да већ видим оне

лепе беле мачванске шштдралије, па оне ви-
соке ђермове, што ce као дугошијасти ждрали
дижу i i спуштају.

„Кад смо стигли y Шабац н звоно за-

звони, да смо већ ту и да he лађа да стане,
ја сам нзлетео напред и гледао y онај свет
— хоћу ли кога год познати.
.„II како мп поче срце да бцје, кад на
обали опазих неколико лозничких кочијаша...
Првога сам познао Ибру Омерова; мало ce
променио, али исти онај Ибро. Заклео бих ce,
да су на њему оне исте хаљине. Опасао ce
оном истом старом силавином с белим калај-
ним пулијама...
„„Ево, бива, добријех кола, a коњи као ла-
ставице!... Ko хоће y Лозницу, нека сједа y
кола, Ето нас тамо join за сунца.“
„Ја му приђем. Он ме мало промери.
„„Имаш ли још кога‘?“ упита ме.
,,-Ја сам сам!...
„„Шта имаш од ствари
„Један сандучић иједаи дењчић.
 „„Па добро! Даћеш осам плета, a ако
нађем још кога, то je моје...“
„-Ја пристанем, али ми би жао, што ме
je онако хладно предусрео. Можда ме нн по-
знао н и ј е Н и с а м могао да етрпнм. a да
га не упитам :
„Ибро, болан. зар ти мене не позиајет ?...
„Он ce мало забезекну, кад га зовнух
по имену. Погледа ме онако, намештајући онај
дењчић y закошарак и везујућп га некпм ста-
рим ii искнданим уларом.
„„Душе ми. младићу, не могу да ce
сјетим !...“
..,Па ii ј a сам из Лознице !...
„„Ене?!... He море бити!... A чиј си ти.
болан
„Ја сам Драго, знаш онај Драго, што je
био код чича-Данила црквењака..
„Ибро ce замисли. He може нпкако да
ce сети. Данила црквењака к’о мало ce н
ceha, ама ни њега поодавно видео iraje... He
зна, рече, да ли je и жив'?...
„А, ou je, Бог да му душу прости, умро,
одговорим му.
„„Mope бити, море бити,.. Шта je, бива.
чоек?... Данас jec’, a сутра га није“, рече
Ибро, па дохватн и оно сандуче, те га поред
себе намести...
„Како да ме це цознајеш'?! Ја сам са
твојим сином Су.жом сто пута одлазио твојој
кућн, те смо брали џенерике и дудове....
Знаш ону твоју велику џенерику испод куће?...
-Ја знам где тп je и кућа... Ено je под Ба-
шлића баштом!
„„Е, зна, Бога ми!... Jec’, бнва, ту мп je
i i сад кућа, Начинио сам љетос нову. Е, сад

да тп je виђети! Лијепо сам ce намјестио...

Hero ми ce она џенерика нешто осупш. He
знам шта јој би‘?! Ишћерао сам из ње троја
кола дрва ! И ти знага мога Суљу ? А, Суљо
ми je сад величачки. Вишп je од тебе за
шаку. -Јесенас сам накастио и да га женим.
Он већ има и своја кола. Ја мнгш, да ћемо
га ђе срестп. Ономад je одавле одвезао неке
трговде из Биограда. Данас ће да их вратн
- да сјутра уграбе лађу... Де, хајде, да ce
сједа! Далеко je Лозница. Е, баш ми je драго,
кад си i i ти ’вамо наш. И мом ће Суљп бити
мило, кад те види ; али ни тп њега не мож’
познати. Тако je. Ђеца расту као из воде
трава! И ти сад, бива, пђеш ’вамо нама?...
•Јеси ли какав запаџпја ?“ —•
„Ја сам терзија.
,,„Е, то je, бива, лијепо. Вала овамокана
код нас мож’ наћи службе y кога хоћега
мајстора.“
„Нашао сам ја мајстора. Ја сам ce пого-
дио код мај стор-Антуиа Џатшћа “, одгоДорим му.
„Ибро ме погледа. Као да ce сећа, који
he то бити Антун Џавић. И онда he упитати:
„,,Да то неће бити Антун -Јазавац?"
 „Није -Јазавац, какавјазавац! већ Антун
Џавић“, одговорим му ја.
„,,-Ја, бива, знам све редом дућанџије у
Лозници, али ce не сјећам, да има какав
Антун Џавпћ; има Антун, али Антун -Јазавац...
Hero, море бити, да га неко н тако зове...“

„После једног сахата већ смо билп прешли

Мајур, i i латили ce равног поља китошког...
Ибро спђе с насипа, пуче бичем и коњи живо
покасаше. Он запева своју омпљену песму:
„Боса Ана Дрину прегазила!...“
„II мене подузе нека чудновата милота...
Учинило ми ce, да већ улазпмо y Лознпду.
i i да ce људи и жене извпрују да виде, ко
je то y колпма?...
„У Лознпцу смо стигли рано. рано. Мене
поче обузимати нека незнана туга. Ја ce тек
сад сетих, да y Лозницп нпког свог немам...
Чича Данило умро, a баба Јеринка, њен унук
Милош i i њена унука Лека — Бог зна шта
je с њима?!... Сетих ce join пуно којечега,
али je то све било п прошло. Онп људи, оне
жене, она деца што смо их сретали и сти-
зали, кад y чаршију уђосмо, сасвим су ми
иепознати. По неко, истина, загледа y кола.
да види кога то Пбро возп, па после — ништа.
Све ce предругојачило. II оне куће, и они
сокаци, па и она камена ћуприја на Штири
— све ми je то изгледало друкчије, но како
сам оставио. Све je нешто спрчено и су-
ж ено!...------------
„Кола стадоше. Beh смо били пред ду-
ћаном мога мајстора. II баш нико живи да
ме позна и да рекне: е, гле. je лн ово онај
наш мали Драго ?...
„„Е, бива. мајстор-Антуне, да даш алва-
лук!... Довез'о оам тн твога калфу!...“
„„Добро, добро. Ибро!... Боже само здра-
вља!... Биће и алвалука !...“
„II на вратима ce указа једиа плавоока
младнца. Лепа као упнсана. Она ме мало
промери, па ce одмах врати.
„„-Je ли ово твој мај с т о ј ) ш уппта ме ша-
путом Пбро, h већ стаде дрешитп шараге, да
дењак скине.
„-Јест, то je, одговорим му.
„„Ето, виш’, бива, рекохлија, да je он.
У Лозниције самоједан мајстор Антун и то
An ун Јазавац... Оно му je мдадица!“ шану
ми Ибро још тише. a y гласу му беше печега,
што ја y тај мах нисам разум:ео...“
 MAJCTOP À HT У H ЏАВИЋ

II OBO je један новајлија y иашој причи,

зато i i о њему ваља казати коју впше. иначе
би миого што - шта остало: тамно и нера-
зумллшо.
He миже ce тачно одреднти, које je го-
дпне Антун Џавић догаао y Лозницу, a још
мање одаклеје родом и којЈ je вере. Зна ce
само то, да je о Петрову-дне прешао из Босне
па Шепку. a тога дана буде иа Шспку ве-
лики сабор. Ту дође света из Јање, из Бе-
ллше, a често и из Доње и Горње Тузле, па
чак и из Зворника. Антун je целога гога
дана продавао зјала по шепачком сабору: a
кад je било увече, њему, што-ио кажу, iro-
следгва скела оде испред самог иоса. Њега
стане дерњава као јарца кад га жива деру:
кумио je i i преклињао да ce скела врати, тс
да i i он на ону страпу пређе. Хе, алп ce
скела не хте вратитн. Била je дупком иуна
света. Опда ce Антуну понудп Рамо Дпгашш,
МУЧЕНИЦП ЗЛ СЛОБОДУ 10
146 Л. КОМАРЧ И

да га на своме чуну пребаци преко Дрине,

тражећи му за то само један грош: али ое
Антун клео да нема марјаша. Можда бп га
Рамо h џаба превезао. али ето ти му два Ја-
њанца. ко.јима je поеледња скела измакла,
те њих прими y свој чунић. добивши од сва-
ког по половницу. II тако ти наш Антун
заноћп на нашрј страни. Неки Лозничанп
сажале ce на његово пренемагање, па га
одведу ii о своме трошку наместе y механн
ч ii ча-Б ој е Б ељуша.
Тога вечера y Бељушевој механп беху
заноћиле две пантаџпје, што овако по сабо-
рпма бацају ,,попа“. II онп већ беху засели
за један повећн сто — да мало прозаиате.
Њих ce двојица беху један на другог око-
мшга, a свет ce начетио око њих, па гледа
оно чудо невиђено : један од љих баца „попа".
a други погађа. a непрестано један другом
прети, да he му и опанке с ногу на .,попу“
однети. Тако, један од њих баца попа и виче:
„Ово je non, ово није поп!.. Овоје поп.
ово иије non. a non добија !...“
A онај други сав ce предао иа мотри,
које he битп non. a које неће, док сеједном
као кобац залете, па опом својом ручетином
поклони једну карту и внкну:
,?3а плету, ово je non !“
„Ево. за две, то није non!" повика онај
што баца карте. 11 онда стану ce надметати:
ii јест ii нпје non: a кад онај дпже руку и пре-
врну карту, a оно одпста није био иоп, већ
седмпца. II онај свет прсну y смех.
„Рекох ли ја теби, да hy те оваког оста-
b iit ii?!" рече онај, што баца попа и диже
свој кажипрст y вис: a онај други ушши:
,,Де још једпом !“
II Бога ми овај му y два маха иодпже
по раван дукат жут. Чшшло ce, да je оном
cpeha окренула леђа. Све je то посматрао н
наш Антун Џавић. Он беше просто зинуо.
Пз очију му je вирила иека халапљивост;
a кад бн год онај, што баца попа, впкнуо:
„Ово je non, ово није поп“, ou je окре-
тао главу, и мотрно где he пасти non, док ce
једном ii он залете, па својом руком поклопп
једну карту и вшшу:
„За плету, ово je non !“
Онај га none мерити, иа he му pehn :
„А имаш ли тн нлету'?“
„Имам.“
„Е, оида, метни плету !“
Антун левом руко.м метну иа сто небу-
шену цвапцику, a деспом притиснуо карту,
иа ne пушта.
Кад иантаџија виде, да ce овај младић
не шали, on ce none устезати, изговарајуИп
се, да пма нраво да још једно.м промеша;
х(‘, али Аптун не даде ни доћи, и оиај no­
nane куд. већ срдито г.урну своју илету пред
Аптуна. a овај преврте карту и, одиста, то
беше non, и он онда зграбп карташеву цвап-
цику — као гладна мачка миша.
.,Ама ја сам ce сто пута зарицао, да нс
пграм са сваким, a особито с оним. кога не
позпајем," рећи he тужно онај. гато je изгу-
био. Антун je ћутао и гледао, хоће ли он про-
дужити своју пгру. Очевидио je било, да je
y себи жалио. што ce није кладпо бар за
две плете.
„Па, де, баци мбнн, однео сам ти мало
ире два минца. па јеправо да тп ихвратим.
Нећу да ми после кажеш, добио си два ду-
ката. па ухватио маглу; то уосталом не би
ии било од мене поштено,“ рече опај. што
je првп почео да погађа.
„Е, не би било поштено; зар ти још
y картама тражиш иеко поштење?... Hero,
вала, ево xohy!“ одговори on. II омда none:
„Ево, non добија: a ово je non, a ово,
видите добро, ппје non!..."
Антумове су очп само шетале и мотриле
на прсте карташеве, па he одједном упптатп:
.. Xohein ли да п ја погађам?..."
„Па, вала, иогађај !... Ваљада he ce n na
ме cpeha осмехпутп: ниоам ce н п ј а н а Б о г а
камењем бацао", одговорп онај, што баца
попа, i i онда наставп:
„Ето, non добпја; a ово je non. a ово
није non!"
II y једном трену на једну карту падоше
две руке. Једна je бнла опога. што je први
почео да погађа, a друга?... To je бпла рука
Антуна Џавпћа, 11 оба новпкаше:
„За дукат, ово je non !“
II сад наста мала препирка, ko je од њих
двојице први метиуо руку иа карту; a кад
некп прпметпгае, да je први појмио да при-
тпсне карту онај младпћ, онда ce немаде куд,
већ ce њему прпзнаде, да je on y праву; алп
y том повика онај што баца попа:
„Стој !... Молићемо, да ce најпре ту метне
мпнац. a ево n мога здрава здравцита дуката,“
додаде он тоно.м. што унапред казује, да je
овога пута срећа на његовој страни. Такоје
бар разумео Аитуи Џавић. па зато и рече:
,,-Ја уступам моје право оиоме првоме.
Ја ce с-ад сећам, да сам носле њега полетео,
да ову карту поклопим.“ Торече, па брже
боље дочепа свој дукат и стрпа га y џеп.
„А, зар Tii и то знапТ?!“ повика онај,
што баца попа, n пође да га шчепа за гушу;
али га људи зауставише. Међутпм. онај други
преврте карту и, о чуда, то, беше одиста non !...
„Будале једне, и ви хоћете да ce y
овој игри мерите са мном‘?!“ повика он и
зграби оба дуката, па их стрпа y џеп.
Антун просто побледи као крпа. Прева-
рио ce !
„Луд ја; ја сам ово могао покварити,
него ми оде дукат! -Ја ове карте више пикад
не треба да узмем y руке,“ повпка онај, што
je пзгубио. И онда поче опет превртати попа,
II inrje прошло hii пет-тест минута. a он ти
нашем Антуну придиже четири нова новцата
мипца, па онда. као по неком договору, п он
h онај његов друг усташе:
„Ово je за нас за вечерас доета." рече
опај. што j'e првп погађао.
.,Без оваквих сомова пема лова!“ до-
даде онај. што je окретао попа....
II y тај бага мах Антун Џавић рукпу као
распорен брав, па полете право за гушу ономе.
што му je придпгао четири дуката, али ra онај
другп тако несрећно звизну преко лица, да
га свега облп крв. И оида оба картароша не-
куд штукоше — ама као да y земљу про-
падоше.

Кад je Антун Џавић дошао мало себи,

ou je с места, онако крвав, излетео на улшху,
па je стао, колико га грло доносн, да запо-
маже, како му je измакла ноеледња скела.
1хако je морао остатн y Лознпци. да еамо пре-
nohii, па да ce сутра y Босну врати; како су
га неки злп л>удп усред варошп иаиалп п
отели му четири дуката: како му сад друго
нншта ue остаје. већ да скочи y Дрину. II
тако je узбунио сву Лознпцу. A кад je окру-
жнп начелник сазнао, y чемује ствар. оп п о
зове дежурног кмета, a поручи те му и по-
MohiniK дође, па им рекне, да морају земљу
иретурптп. док оне неваљалце не нађу, оду-
зму пм отете nape п предаду ономе момчету,
a њих затворе y „шиљу.“
,,-Ја не дам“, рече он. „да тај младић,
кад ce сутра y Босну врати, прича тамо браћи
нашој, како смо га ми. усред Лознице, на-
палн h опљачкалиА
II, Бога ми, за непуна два сахата оба
она картароша била су y рукама властн, a
четири дуката предата Антуну Џавићу. До-
IIео му пх je дежурни кмет.
Кад je Антун примио своје nape, он нх
загледа, свакп дукат преврте, иа тужно по-
гледа y кмега и рече:
„Моји су дукати билп пови!“
A кад му неки од људи, што су ce ту
десили, рекоше, да би требало бар иандуру,
што je с кметом дошао, a сам прокљувио
где су ce one картаџије склониле, те су
с места п похватапе, — дати који грош на
иапојницу, - он и њих тужно погледа, па
iiM рече :
„Ово нису моје nape!..."
Кад je за све то сазнао мајстор Пера
Бељииац, on je на то одговорио:
„А, за тога дечка ви ич ne брините!...
Његов he бити овај свет... Да мп je да га
видим! II оп г а је одмах сутра-дан видео, mi­
neo га ii узео на занат; a већ за Перу Бе-
љинца ce зна, да je био одличаи абаџија.
Његови су ce гуњеви носилн чак и по ту-
зланској ii по зворничкој п no бпјеллшекој
 нахији; a y Рађевини и око Сокола није
било јакосннје куће, која ннје пазарила код
мајстор-Петра Бељинца.
Кад ce Антуп Џавић погодио код Бе-
љинца, могло му je бити 18 a највпше 20
година. Зато му je мајстор и нопустпо пола
годпнр, ииаче сваки „чирак“ морао je код
мајетор-Бељшгца да служи пуне три године,
a ако je мало слабији, оду му н све четири.
Тако je онда било.
Антун je свога мајстора добро служио.
Впгае му je радио y пољу но y дућану, a за
мајстор-Бељинца ce зна, да je волео помало
ii да приорује. Кад би ce о томе повела реч,
он бн само рекао:
„Попуј, ама и нриоруј!"
Па чак h знми Бељинац бп нашао Ан-
туну посла y пољу — ја да ce ограде обиђу.
ја да ce стоди положи, н да јој ce мекиња
д§; ја да ce око кошева што притврди, пли
да ce окоми која врећа кукуруза и да ее
однесе y воденицу, да ce самеље.... Антуи je,
ио свој ирнлици. join код куће био добар орач.
Истина, као што je н сам једио.ч рекао. орао
je ралицом: али кад га срце повуче иа занат.
on je код мајстор-Бељипца научио и илугом
орати. Антуп je код мајстор-Петра научио. да
подсеца н водепнчко камење; a кад би вода
браиу провалпла, опда je Антуи и од тога
мајстор бпо. Бпо je здрав, једар п јешан,
али на јелу нпје био никакав пробирач. Он
узме, као шале радн, највећи зрео кукуруз,
па га зубима окомп и порума. II калфе n
гаегрти начетпли би ce као на како чудо.
-Једиом неки од калфа повика:
„Слушајте како рума — прави јазавац!"
II то му име оста. Њега су y Лозниди
звали — Антуп -Јазавац.
-Једном надне па ум мајстор-Петру Бе-
ллшцу, да сувати краве, a згода му je била.
Оне je године кунио на добош и Али-агину
аду. У љој ce могло утовити по сто волова.
Бељииац одвоји само педесет, и одредн Ан-
туна да настојава. На тим je воловима Бе-
Јвинац истерао дупле nape.
II тада je неко ириметио:
„Е, вала, овај Антуи хоће баш добро да
пспече абаџплуккодмајстор-Петра Бељтшца!“
„Море, ич ce ти не брини за Беллшчева
Аитуна! Taj he пре постатн мајстор но Бе-
.Бинчев калфабаша Тоша“, приметиће неко
други.
Тако ј<‘ и било.
Бељинац Атиуна најпре и ж д е за калфу,
иосле ие прође пи годпиа и no, a on га на-
ортачп на трећу пару. II пошто га je тако
уортачио, онда оде y еснаф, да му n мај-
сторско писмо пзвади; a кад устабаша помепу,
да бн требало сазватп лонџу n узети трп
мајстора, да му одреде пробу, Бељинап, he
иа то рећи :
 „А каку му бољу пробу тражиш, но пгго
сам га ја нри.мпо y ортаклук?... Немој ту ко-
јешта бенетати. већ види колико му оно до-
лази да платим ? Ваљада смо ја и ти гра-
дпли пробе, иа гата на.ч вали, де са.ч рецн?!1-
JI ту више није било помена ип о лоиџп
iiii о Аитуиовој мајсторској проби. — -------
За мајстор-Аитупа Џавића још ce и ово
зла. да je био опака џнмрија. Могао сп од
студена ка.мена одбити, a од њега не. To ce
опазило join првих дана. кад je опо y Србнју
прешао.
Тако, калфе ce јутром договоре, да од
сувпх кора начине попару, па ce сревене,
да куие масти п сира, да je зачине. На друга
не би више дошло од марјаша. II зар y ту
ревену да уђе Антун Џавић ? !... Пре би му
кљештима здрав кутњак из вилнце извадпли.
но онај марјаш узели. II док би остале калфе
јеле нопару, он бп стао y буџак и румао сув
коромаи. Међутпм волео je више проју но
ишенпчни хлеб; a ако сејош деси тејеврућа,
смазао бп je — као јагоду.
Антуна je ожетшо још мајстор Петар Бе-
л.ииац. Нсиросио му je кршиу девојку. Ko
још irnje слугаао за Стапку Радаљчеву. To
беше здрава, румена и умшвата девојка, a
увек весела — као тица на грани. Она ce.
смрота, y ирвн мах и затезала....
„Куку мени, како hy за њега iiohn ? !...
Зар да пођем за -Јазавца?!“ рекла je једмој
својој другарицп.
 A m a joj t o пишта не поможе. Антун ce
допадао оцу њеном; a на тај ce посао опет
иатурио Белчшац, à Бељинац п Нван Рада-
л.ац жпвели су и пазили ce — као браћа
рођена. — II она немаде куд. Пристаде. Си-
рота! Није саставпладти пуну годипу. Пзеде
je нека изнутрица! ------------
Те године умре и мајстор Петар Бељи-
нац i i сва његова имовина дође под масу.
Дућанску радњу прпми на ce Антун Џавнћ,
a да маси за две године положп 500 дуката...
„Пет стотина дуката !“ ишчуђавају ce
Лозничани: али je то y оно доба п била го-
мила новаца; вигае, но кад ce данас каже:
пет хил.аДа дуката.
II тако je мајстор Антун Џавпћ почео
câ.M на своје вме да ради. Он још узме и
иеколпко терзијских калфи, те, уз а(Цџплук,
окрене радгггп и терзилук, a особито за Ббсну.
Те га године изабраше и за устабашу, a те ce
године i i по другн пут оженп. Узео je удо-
вицу — Јелу Пивљакову. To беше мирна,
добра i i веома лепушкаста женица. Она си-
рота, a без нкога свога, a и лМди навалише
да нође за Аптуна, н да иде y иуну кућу.
II она пристаде, али не састави nu девет
месеци !....
„Умре од глади,“ повикао je калфа Touio,
назв?гаи Рубибреза, који ce тада судпо с мај-
стор-Аптуиом због закппутог ајлука и ршше
хране.
 Мајстор-Антуну ce нису нешто држале
калфе. Ретко je који био, да ce с њим, због
чега било, није судио, a највише због ајлука.
Увек je мајстор-Литун имао некаке штете да
одбија, — ја ирегорео какав пеш y вермена,
ја пребијеиу држалпцу y мотнке, ја гато му
ce учпнило, да je отишло више срме на који
хаљетак, но што je требало; или што нису иа
време стигле какве хаљине, на ce муштерија
л»утмла, или, иајпосле, за иступљепу сикпру.
ја за нагорелу тезгу. -Једном je калфи одбио
од ајлука 50 гроша, што je ногом закачпо за
мангал п просуо жар, те je прогорела асура
п дво даске y одајн нагореле.
Алп je просто награнсао са калфа-Дра-
гом!... To беше лепо п отресито момче. Мај-
стор Антун га je машао п погодио y Београду.
Што je тај умео да гради пачалуке и да
срмом везе, то више Лозница није видела.
Ou je то, што je извезао оно дпвпо либаде го-
сиођм. Мпци помоћниковицп. To je било баш
оне године некако, кад ce мајстор Антун и
по трећн иут рженно, u узео опо лепо нлаво-
око девојче - - Леку Јерннчииу. II она беше
псто као ii Стапа Радаљчева - увек ведра
'ie ia ii вечно нас.чејапа лица. 1Гз очију јој
спгтла жнва ватра, ватра што човека за-
ерева ii ул.уллје y некако мпло п заноено
сањање.
He зна ce због чега, али ce због нечега
мајстор Антун Џавић испизмп п на калфа-
Драгу. Одмах ce впдело, да то гшје због какве
обичне дућамске штете. To je било онда, кад
ce он дочепао п са евојо.ч невестом, леном
мајсторицом Леком. Он јој je тада много не-
што пребацивао. -Једном ce иа њу исиречи:
„ Ама. шта ти то мени?! Ја са.ч то сво-
јим очима видео!...“
„Онда тп својим очмма од сад немој ни-
шта веровати, јер то, што си, велиш, видео,
није бнло ни овога ни онога света“, одго-
ворнла му je мајсторица Лека, па ce оида
окренула п отмшла y другу собу...
 XVI
ПP B E CУ 3 E

„Дућан мога мајстора Антуна Џавића

одмах je више чича-Бојине кафане. Кућа му
je, рекоше мп, чак гореу горњем крају, тамо не-
где спроћу окружмог суда“, наставиоје калфа
Драго своје причаље.
„Једва сам чекао да дође иедеља, те да
ce обучем п изиђем y чаршију. Beh три дана
ишјем y дућану, a нико да ме упита: ама
јеси ли ти то, Драго?... Па и онн M o j i l вајпп
другови гледају ме с иеком подмуклом за-
втгшћу. Ја сам међу њима бпо туђ.
„Једиомтдва прође поред дућаиа чича
Бојо Бељуш, па ни да иогледа y дућаи. A
њега сам нешто волео : кад год бих га као
ђак срео, ја сам му пришао руцгг, a on би
ми рекао :
„,,Жив i i здрав био, снико!“, a мепи би то
било мило.
„Ми с.чо, тако рећи, шили п радним да-
ном ii празником; a ако ce кад деси, да ce
празником не ради, ми онда морамо да пре-
тресамо дућан. Прође месец, a ја y чаршију
ие изиђох. Оно мало што ce увече нзађе —
шта je?... По мраку нитн кога познати, нити
што запптати. Моју бабу -Јериику још не бе-
јах видео. Бог зна, да ли je и жива, мислно
сам. Волео сам што сазнатн и за њену уну-
чад — за Мплоша п за Леку, али ce још
прнлика не указа. кога бих могао за њих
упнтати.
„У том дођоше п свете Тројице. За тај
благ дап свн смо ce спремалн да ндемо у
цркву. Ја порашш. Обуче.ч сс — наравно
обучем моје пове срмалп хаљине. Хе, моја
господо, онако што ретко ce оида могло наћп
и y Београду, a камо ли y Лознпцн ! Онога
кроја п оне израде — данас више нема ! Mojn
су ce другови ваздан нешто ошваљкивали.
-Ја сам ce био и обукао, a они ce почелп тек
умивати. -Ја нх нисам хтео чекати. -Једва сам
чекао. да изађем на сокак. Пођем. Кад. јест,
на самој ce капији сусретнем с мојим мај-
стором. Он ме погледа. Стаде ме мерити од
главе до пете: ама као да ме je сад првн
пут видео. Он ми хтеде нешто рећи, па ce
уздржа. Прође мимо мене као мн.чо турско
гробље.
„На улици пуно света. Све то врвн цркви.
Онај ме свет гледа, алн ме не познаје. To
није онај свет. што сам га ја оставио, кад
сам отишао y Београд на занат. И ја мало
кога познајем: познао сам само газда-Мићу
казанџију, старог Перу симиџију и чпча-
Здравка ћурчију.
„Кад сам ушао y порту, осетио сам неку
милоту. Ту, y школском дворишту ii y цркве-
но.ј порти, ,ја сам провео своје детињство.
Порта окићена лиснатим липовим гранама.
Пред самим црквеним вратима стигнем и
чнча-Боју Бељуша. Он ме погледа. Видпм,
није ме познао. Нисам ce могао уздржати.
Хоћу да му ce кажем. Скинем капу и при-
ђем му руци.
„Он трже руку.
„„Жив ii срећан био, синко!... A чиј си
ти, драгане мо.ј
,,-Ја сам Драго, онај Драго покојногДа-
нила црквењака... Ја сам с твојим сином
ЈБубом заједно ишао y школу....
„Газда Бојо ce замисли. He може да ce
опомене.
„„Нека си жив и честит, сине!... Јест,
сећам ce нешто... Тако j e — деца брзо расту...
И ти си сад благо м |ни?...“
„Ја сам изучно занат y Београду, a сад
сам калфа код мајстор-Антуна Џавића.
„„Кога Антуна Џавића?... Да то неће бити
код Антуна -Јазавца?... -Jec’, jec’; њега и тако
зову“, паондарече: „Ух, дијете!... Откуд баш
да ce код њега намериш"? !... Али ништа...
Мало вичу на њега, a ти то не слушај, већ
своје одслужи. Добру je свуда добро....“
МУДЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ ii
 „II y том забрујаше звона п газда Бојо
ce прекрсти и оде y цркву. Ја пођем за њим.
Црква пуна света и по цркви посута трава,
па мирише на младе ливадске откосе...
,,-Ја стадох баш онде, где тутори прода.ју
свеће. Купим једну свећу од цванцика. п на-
меним je за покој душе моме добротвору
Данилу црквењаку.
„Свет још једнако долази. II одједном ce
на врата помоли једна младица! За њомје
ишла једна погурена бака. седа као овца.
Оне обе стадоше десно према мени. Даље
нису могле ни маћи... Боже, ја оно нигда
заборавити ие могу ! С оне младице ннсам
скидао очију !... Заборавио сам да сам y цркви,
i i да ме толики свет гледа. Очп плаве као
ведро ђурђевсконебо ; трепавице бацпле сенку
преко оног благог и нешто сетног лица. Она
ce саже, те нешто many бној старици. Ста-
рнца само климпу главом, па ce после одвоји
i i приђе 'вамо туторима, купи две свеће, па

оде те их запали на оном светњаку, којије

до њих био. Кад je мпмо мене прошла, учини
ми ce, да ми je lio лице позиато. Погледам
je добро. Коса бела као с.нег. Лпце збрчкано:
ама оне очи, оно чело, онај нос, све ми je
то познато. Док he ми иешто синути кроз
главу. За je боље погледам. Моје срце поче
да лупа. Јест, то je оиа, моја добра баба Је-
рннка !... A она. она младица, опа лепа пла-
воока?... Боже и Богородице, да то опет није
она — њена унука — Л е к а - Ј а сам хтео
да и.м полетим — да им ce кажем ко сам,
алпm it ce беху ноге одсекле... У дркви ннсам
могао вшпе остатп. Изађем y порту. Ту ста-
нем да нх сачекам.
„Не прође много, a ето ти и мога мај-
стора. ГГрође баш поред мене. Угледа ме.
Опет ме онако стаде меритп. Из очију му ,је
вирила сама пакост и мржња. Он мн само рече:
,,„3ар ce ти ту молиш Богу, гледајући ко
улази y цркву, a ко излази 1 !“
„Шта му je ово значило не знам, али
ми ce учинн да има правр; тајасам дош ао
да ce Богу молим ; бпо сам y цркви ; изашао
сам пз цркве п сад?... Кога ја чекам овде?
Света, истииа, пма још y порти. Hehe људи
да ce гуше. II после, која мп je вајда овде
чекати?... Ваља тражити згоднију прилику.
Зато ce упутим школи. Потражим фамилијаза.
Нађем га. Наш добрп чнча Тоша. Ни за длаку
ce ндје променио ! Он ме■није познао. Кажем
му ce. Њему би мттло. Он ми отвори четвртн
разред.... Само ми ce чинило, да je мања
школа iiда су скамије и ниже п уже...
„„Чини ти се“, рече ми чнча Тоша. „Ни-
шта ce ту није од оио доба преправљало.“
,,-Ја одем y трећу скамију. Нађем моје
место. Седнем — да ме жеља мине. На њој
join етоји моје „Д“ и „0“. Али испод ових слова

и;
изрезано je још једно читаво име Пивљак.
Бог свети зна, ko je то опет био!...

„После сам изашао и стао на шарампов-

Преда мном пукло поље Тичарско, a y не-
доглед ce отегла дринска равнпца. преко
које ce, тамо-амо, повија валовита Дрпна
као какво сиво-сребрно платно. Ама, то све
није било оно, што je моја душа очекивала ...
Све то беше немо и без пкакве топлине за
моју душу.... На моје ce груди беше свалио
некакав незнанн терет. Ја ce окренем и пођем.
Црква ce беше пустила и око ње ce већ
ђацп играју — онако исто, као што сам ce
ii ја некад нграо!...

„Кад сам ce вратио y одају, моји су били

већ ручалп. Нису ме хтели чекати, и ако још
није прошло подне. Казаше ми, да je мајстор
двапут слао шегрта, да ме нађе п да ме
врати. Ou je хтео и на Тројице да му ce
еспап претреса. Моји другови нису никуд
излазили. На свнма сам опазно неку про-
мену. Ови су нешто морали знати, али су
ћутали. У љиховпм очима огледала ce нека
подмукла злурадост.
„Ја купим за дваест пара сира и за
десет пара хлеба, па ручам, и онда опет иза-
ђем y чарпшју. Тај дан je играло коло y
портп. II ј a ce упутпм тамо — ие бих ли
кога год познатог нашао, да га упитам, где
седи баба -Јеринка, Кад сам био спроћу школе,
ја ce сетим Тогае фамилијаза. Он he то мени
знати да каже, помислим. Ou ce пазио с по-
којним Даиилом црквењаком. Свратим y школу.
Нађем га. Таман ce и он спремио да некуд пође.
Кажем му зашто сам дошао.
„„Епе, зар ти још ниси био код баба-Је-
ринке?!... To ти пе ваља!... Да знаш, како
he јој бити мило, кад те впди. Колико те je •
пута она помпњала ! II увек заводнп очима.
Сети ce веселог Милоша. On je некако твоја
врста....“
„Да и он, болан, није умро ?!....
„„Нека си ти жив и здрав; на годину
пре свога оца.... Весели Дани io !... Он за
њим, просто, пресвшпте !... Па хајде, да ти
кажем кућу баба-Јеринчину. Ње ено одмах
ту — трећа кућа иза протине Kvhe. Она ту
седи има четири године. Одатле јој ce п
унука извела. Е, да ти je сад да Леку видиш!...
To je младица да јој равне не.ча. Hero je
пошла за једну рђу — за неког Антуна Ја-
завца. Нога му нози добра не мисли. Ово
му je трећа жена. Сви смо говорили баба-
Јеринци, да je не даје, али она не послуша.
Сад ce, чини ми ce, и она каје....“
„Па, болан, Антун je мој мајстор, ре-
кнем му ја.
 „Он ме погледа зачуђено. Дуго ме je
гледао, па he тек рећи:
„„II тп још ниси видео Леку
„Данас je видех y цркви. Била je еа
бабом -Јеринком. Њу пе бих пнкад познао.
II бабу Јеринку једва позпадох. Оседела. па
ce погрбила....
„,,Па зар ви ие ручате празником код
свога м а ј с т о р а З а р му још ниси ишао
кући‘?....“
„Не, одговорим му.
„„Знам: то je рђа над рђама !.... У њега
ништа није као y других људп.... Ама, па
lap ни данас, на Тројичин дан, нисте бпли
код њега на ручку
„Нисмо !....
„ДТпх, циганско миле!“ повика чича
Тоша фамплпјаз.
„II мп одемо баба-Јеринцп. Одемо за-
једно. 0. моја господо, она ce радост описати
не да.... Затекосмо je y собн. Седи на мин-
дерлуку. Чим нас угледа, она устаде. Гледа
нас — гледа Тошу фамплијаза, гледа y мене.
He познаје ме, видим. -Ја јој приђем руцп.
Она мп даде руку, a стаде ме гледати y
очи. Пита са.ча себе: ко ово може бптп?!...
Док he одједном повикати:
„„Јеси ли ти то, снне Драго?.... -Jec’,
он, живота ми
„•Јест, ја сам. рекнемјој, и опет јој згра-
бим руку и пољубим.
 „Њој ce иапуипше очи суза. Хтелаје ne­
ura) рећи, алн не може, само јој ce доња ви-
лица тресе, као оно кад хоће да удари y ј е-
цање.... II онда ме окрете љубити n грлити :
„„Драго, сппе мој!... Гле колики je мајцн
нарастао!. Благо мајци својо.ј !... A мени, не-
срећнпци, куку н до века!... Ох, мој Даиило,
моје pane непреболгше!... Ох, Милошу, радо-
сти бабина!... Драго роде, ти ce од њега -
h i i

раздвајао !... Хај, црној н жалосној Д & н и ! . . .

c ii

II оп би данас био оволики, да ми га хладна

смрт не покоси...“ — „II онда ce, снрота, свалп
на мнндерлуки стаде јецатп. Плакао сам и ја,
плакао je n Toma фамилијаз... II то су биле
моје прве сузе радости, али су то биле и
моје прве сузе жалости, од кад сам ce вра-
тио y Лозницу!...

„Ја сам после с-ваке недеље и празника

одлазио баба-Јеринци. -Једног вечера затечем
ii моју мајсторицу. Оиа ме je дуго и дуго
гледала, Један тужан осмех прелете јој преко
усана. Она мн рече, д ам ејео д м ах познала.
Она од некуд чак и то зна, да сам јој ја
извезао венчану бунду и лпбаде. II онда, кад
то рече, онај јој тужан осмех опет прну преко
усана....

„А што да вам кријем, господо, започе

Драго с неким неописаним узбуђењем, ја сам
Леку још као дете заволео: заволео — нп сам
не знам како, али онда, кад сам je први пут
y цркви видео, y мојој ce души нешто пре-
врну, ii ја почех за њом лудовати...
„Једном y недељу, пред сами мрак, одем
баба-Јеринци. Мајстор Аитун беше некудоти-
шао. Баба Јеринка рече, да je нешто отишао
чак до Бељине.
„Тамо затечем и моју мајсторицу. Обукла
моје либаде. Она je зиала, да je то мени
мило. Она je и овога пута била сетда као
ii свакад. Вечно јој видпм онај осмех на
успама; али осмех, који ce сам себи рзта.
После смо ce почели разговарати, онако исто,
као кад ce и безазлена деца разговарају. Баба
Јеринка изађе за нешто y кујну. Мп оста-
досмо сами. II о чему ту није било разговора,
алн увек о прогалости, a никад о садашњо-
сти, док he ме одједном упитати:
„„Cehain ли ce, Драго, кад ce оно игра-
смо сватова?... Ала то беху златна времена!...
Ти си ми био девер, Стева Маричин кум.
Рајко тета-Ашш старојко, a Љуба чича-Бојин
младожеља !... Боже, само смо нас троје још
y животу : тл, Љуба и ја, a они су сви по-
мрли!... II мој je бата умро, мој брат од за-
клетве, мој Милош, мој понос...“ — „II онда ce
затури на јастук... Оиа ce ућута; a њене су
груди одскакале — као да хоће да прсну.
Она после скочи. Пружп ми руку. Хоће да
иде. Ја јој шчепам руку и станем je љу-
бити. Она ce није отимала... Али ce одједном
истрже i i оде...
„Кад ce баба -Јеринка врати, она ce за-
чуди, кад јој казах, да je Лека отишла. Она
ме погледа, као да ми je из очију хтела не-
што прочитати. II онда he више y себи рећи:
„„II боље... Антун ce може сваког часа
вратити..."

„То je било некако пред Спасов-дан. Ја

опет пред вече одем баба-Јеринци. Тамо за-
течем и Леку. Никад je лепшу нисам видео.
Сунце join не беше зашло, али су му зраци
већ почели златити околна брда и окоспне.
Она села на миндерлук, па гледа y мене, и
онај јој ce осмејак опет залепрша око уста.
Њени су ме погледи, просто, растапали, као
оно жешка ватра што растапа меко олово.
Баба Јеринка беше изашла да испече каву...
A ми?... Ми смо ћеретали, па и престали и
једно y друго гледали... Али y један мах
упаде баба Јерипка... Беше нешто препла-
шена. Она погледа y сврју унуку, па јој по-
лако рече:
„„Ево твог Антуна!... Шта he он сад
„Ја сав претрнух. Моја ce мајсторица
ни с места не помаче. Она само на ме очима,
да останем ту. У том ce врата отворише....
Мајстор Антун уђе.... Ја устанем. Мајстор ми
je. Било га je страшно погледати. Исколачио
о'iii на Леку. Мене ни да погледа. После ce
окрете баба-Јеринци.
„„Међер je нстина, што људп кажу, да je
свака баба сам нечастиви!" речејој он, a на
устима му ce указа пеко сатанско ругање.
„,.Шта то рече, Антуне, да од Бога на-
ђеш?!... Нека су нечастивп далеко од нас и
од наше куће!“ повика снрота баба-Јерипка.
„Мајстор Антун ce зацерека. Мене од тог
церекања подиђоше мравци. Оп сеокрете Леки:
,,„А шта ти, снашо, тражиш овде y ово
доба‘?“ i i оида погледа y мене, погледа ме по-
гледом гладна вука.
„Лека ce само осмехну. Али јој je тај
осмех бно хладан, мпран и пун збпље.
„„Мојој баба-Јеринци кад год пођем. Ан-
туие, нЉи je рано нп доцкан. За то ме нечој
никад корити !...“
„Он то као ii да не чу, већ ce мени
окрете:
„„А шта ти, момче, тражпш y овој ку1ш?...
Да i i теби. почем, баба Јеринка иије баба‘?“
упита ме он и као да ce спремаше. да на
ме скочи — као орао на свој плен..
„Моја мајсторпца скочп. Ibeno ce лице
чисто преобрази. очима јој нешто беше што
господари, што заповеда. Она погледа y свога
мужа, погледа га право y очи. II онда he му
pehn оним својим сребрним алп прекорним
гласом:
 „ „Да си мало боље размислио, по што си
то урадпо, боље бп било н памртпнје... Хај-
демо кући !...“
„Мајстор Аптун јој глодаше y очи. Ње-
гове доље вилице почеше да ce мнчу као да
нешто жрвњају, a два му гуштера искочише
на образгша.
„И они одоше кући. -Ја и баба -Јеринка
остадосмо као громом поражени. Ћути она,
a ћутим ја, док he ми она рећи :
„„Ето, видшп. сине! Ја сам ово дете уне-
срећила... -Ја сам га заробила — од сад па
до века!... Оиа ce затеза н затеза... Камо
среће, да ме не послуша !... II други ми го-
ворише, да дете ие бацам y несрећу... Ou je
већ две жене послао на онај свет, говорише
ми; a ја опет рекох: све je до Божје воље...
Моја je Лека добра, она ће умети с њим, a
иде y пуну кућу... Кад, ето, кућа пуна -
алн пуна зла и пакости, пуна ружне речи
од погана језика !...“
„Кад сам тога вечера дошао y одају, до-
чекају ме тамо Два паидура и одведу y на~
челство, ii сад ме ето, гисподо, пред вама,
па реците сами: јесам ли и шта скривио
мо.ме мајстору?“ заврши калфа Драго своје
причање...
 XVI [
ТРИ ВЕРЕ ЈЕДАН НАРОД

Ништа тако не може да утиче на живот

људи и народа као вера, вера y Бога и ве-
лику милост његову, вера y правду Божју и y
живот с оне стране гроба, када he ce судити
свима подједнако — и богату и сиромашну,
ii силну и нејаку, п цару и просјаку, a свима
и свакоме по добрим и рђави.м делмма њи-
ховим; јер je ова земља пуна неправде, пуна
зла ii пакости, пуна беде и невоље, a жељна
братске љубави и братскога милосрђа... Тако
јеједном приликом мудри Али-пашић од Мо-
дрича рекао међу сарајевским безима:
,,....Све су, бива, вјере добре и Богу драге,
које су кадре, да y људе и иароде уносе ми-
лосрђе и братско праштање, да y душу људи
и народа уносе љубав према Богу и вјеру y
неумитну правду његову.
„Збиља, каква би то вјера била, која би
људе учила: „удрите, палите, сатирнте, ко-
љите невјернике, јер je то Богу драго, јера
he вас он за то обасути свијема милостима
својцјем !...
„Кад би то Богу угодно било, шта би
му требала помоћ сдаба ћоека, да пали, да
сатпре, да коље, да убија своје ближње?...
Има он своје громове, своје огљене муње,
своје потопе: има он морнје— колеру, кугу
i i друге страшне болештине, да казнн грје-
шне људе, a не да потура слаба ћоека, да
за њ умаће своје руке y крв браће своје !...“

Редак je то народ, којн je впше настра-

дао од верскпх заблуда. — као што je на-
страдао веселп српски народ y Боснн и
Херцеговини од бездушних учитеља евоје
трп вере: католичке, православне и муха-
меданске...
•Један фратер, рођен y Босни и Херце-
говини, y Крајинн пли y срјскоме Приморју
- од оца и матере народности српске, који
никаквог другог језика не знају, него лепог,
милозвучног језика српоког, босанског, хер-
цеговачког, узмите како хоћете, — тај би
вам фратер рекао:
„Ја бих сад скочио y воду, ја поппо зер,
ја оштријем ножем удрио себе посред срца
жива. кад бих знао, да y мојијем жилама тече
i i једна кап крви овијех нечистијех влаха хри-

шћана.12"
12 Србп п р а в о с л а в н е в ере.
 Ни мадо нпје бољи ни Србин правосла-
вне вере ; он би вам рекао:
..-la бих ce сто пута пре потурчио, него
пошокчио !...“
Они боље не мпсле ни за сврју браћу
Србе Мухамедове вере. Каква je мржња ба-
чеиа међу браћу ове три вере. види ce из
ове две-три речи једпог шшпег песника. Слу-
шајте га само:
„Још ђекоји ћурком кли.ма,
Да му раја даде чест,
Ал’ y hypuy гада има,
Ихже брате числа њест!...“
Песник ce то ругао оспро>гашеним и
оголелим босанскпм беговима, a није знао,
да ce тим руга и себи и свему роду cbo^i
— ri голој ii голотрбој pajii босанској !...
A што да ce pyra брату своме по крви; a
што да ce радује беди и невољи свога брата
по народиости, по месу и костима српским,
по језику ii млеку мајке. њихове, поносне
Херцег-Босне?!...
A што, a luxo? -
Зато што je то наша стара проклетиња;
зато што нам je y књизи судбине записано,
да ce ме|у собом крвпмо и кољемо, како ћемо
вечито бити слуге y туђппа, a никад слобо-
дни сииови слободног народа витешке Хер-
цег-Босне!...
 После оне језовите и трагичне смрти ста-
рога Рашид-бега од Зворника, онога врлог
сина кукавне Босне, онога, управо, Божјег
човека, кога Османлпје нису могле гледати
да међу браћом светли, па му на онако звер-
ски начин h утулише његов племенити жи-
вот, тело његово бацпше под воденичне ви-
тлове, a главу његову однеше травничком
везиру Мусури-паши, да je гледа и да њом
своју црну душу наслађава, — после, велимо,
овога видног и за сваког добрб разумљивог
знака, да таква судба чека и све остале бегове,
који ce одупру вољи травничког везира, —
многи ce од бегова устукнуше, многи попла-
шише, те још тога дана некуд штукоше, као
да y земљу пропадоше; али, ипак, већина
њих остаде на јуначком мејдану, остадоше,
да y своме родном месту, y поносном граду
Сарајеву испију горку чашу, штоје спремају
душмани не само Сарајева и Сарајлија, већ
и целе Херцег-Босне.
Пред само вече тога истог дана почеше
ce no Сарајеву проносити гласови, да су ce
y околини Сарајева почеле виђати неке хај-
дучке чете; једна je виђена на самим изво-
рима Босне, на самом подножју Пгмана пла-
нине; a тако исто внђани су некп наоружани
људи y теснацима између Црепаје и Озрена
планине, очевндно y намери, да мотре на
кретање најамничке војске травничког ве-
зира, лукавог и крвожедног Мусури-паше. —
 Тај je глас мало разведрио духове y Са-
рајеву. Каве ce почеше опет пунити и разни
разговори водити, a највнше о томе, где ce
y то доба налазила чета Црнога Вптеза, и
да лп остале чете стоје y каквој било вези
с овпм загонетннм јунаком, за кога нико није
умео да каже, нн ko je он. ни које je вере
нп кога милета. —
Тако y Башлића кави, коју су негда
звали i i Хаџи-Глођина кава, овога вечптог
противника свеколпког новачења, што су из
Стамбола y Херцег-Босну доносиле мрске
Османлије и друге белосветске придошлпце,
'везирскн најампици* и лижи-сахани, — беше
ce искупило пуно ага и бегова сарајевских,
да већају, како he сузбити крви жудне стам-
болске силеџије. Ту je био, прво и прво, Сали-
бег од Пљеваља, потомак славних бегова Си-
јерчића од града Горажда, син рахметли Ћа-
мил-бега од Бистрика, поседник највећих
спахилука, беглука и миљкова и y Босни и y
Херцеговини, и велики приј атељ и заштитиик
иесрећне босанске раје; — ту беше дошао и
Мујага Алилов, витез коме je ваљало тражити
равна y свој Босни и Херцеговини; ту je
био Али-пашић од Модрича, ве.лики приврже-
ник јединства народног, слободе народпе,
величине народне, снаге народне; ту je био
i i Емин-бег Сердар-беговић, љута гуја за све,

који нису били прави мусломани, диидушмаи

стамболских Османдија, везирских ухода и
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 12
лижи-сахана, — ту су бнли још многи други
отмепи бегови, are и спахпје поноснога града
Сарајева. Мртва je тишина владала y Башлића
кавн, i i само ce чуло сркање кава и клоко-
рење наргила: a no некад би ce чуо и глас
кафеџпбаше :
„Ђаба од ођака!...“
Сали-бег ce беше fvneo
j y/ некакве дтбоке
t V
мислп, a лепо ce могло видети, да су сви
бегови на њ погледалп, шта he он pehii. шта
he с њима бити до послетка, и хоће ли ce моћи
Сарајево одржати против бесних и халапљивих
Османлија, a y првоме реду противу овога пре-
преденога Грка Мусурп-паше, травничког ве-
зира.... Сали-бегу беше веома жао његова
доброг ii мудрог уја, старог Рашид-бега од
Зворника, па ce и y лиду беше миого про-
менио; али je њему било далеко жалнје
нечега другог, a то je, тужнс и несрећне
његове отаџбине Херцег-Боспе и витешког на-
рода босанског, кога су још непрестано раз-
дирале три вере његове.
„Нека иас премплостивп Алах умудри,
a његов велпки пророк иа прави пут пзведе,
па he, бива, опет све битп добро“, — узеће
први реч Али-пашић од Модрпча, који као
да беше завирио y саму душу свима бего-
впма, i i видео, шта њих овога пута мучи и
пече. „Сад, бива, ваља живо настати, да нам
ce i i раја придружи, јера ii њу иста мука
мућм; јера су и win синови name поносне
Босне i i Херцеговине; јера и њихјош од Ко-
сова даве и притиекују ове бездушне Осман-
лије, па су вазда бпли готови, да ce с нама
удруже против овога пашег општег душма-
нина; јера су они, ако не по вјери, a оно по
крви h племепу браћа наша, А, ако ce, бива,
с рајом удружимо п збраттшпмо, као што смо
негда je’no н билн, п 'за ову земл>у заједно
своју крв прољевашт, — ондај нашој сили
iiii сам Ста.мбол одољети не море“, настави
Алп-папшћ од Модрича.
„Е, станите мало, браћо Турцп, да на
овоме мјесту .један другом право y ohii по-
гледамо!“ упашће y реч Али-пашићу Е.чпи-
бег Сердар-беговић. ,,-Ја, бива, одавно ћекам
прилику, да ce о томе једпоћ поведе ријећ.
Иека ce. бива, и то зна: како то мпре битп,
да je ђаур н Турћин је’но исто?!... Ја поода-
вно слушам, како .су ови наши ђаурп iiaina
браћа, i i како смо мп по. крви je’no исто. II
да то не говоре Турди, и то прави и као ју-
тарња роса ћисти Турци, ја бих ce заклео,
да то из њиховијех уста сам нећастпви го-
вори... Зато, браћо Турцн, де, кажите ми,
како то море бити, да je Турћин н ђаур je ’no
исто?... Турћин ce клања, a ђаур ce крсти
h сад je то, веле, je’rio исто
„И ја сам тако исто до скора мислио,
мој драги Сердар-беговићу“, узе реч Мујага
Алилов, за кога ce зиало, да je „влахе“ мр-
зио као шугаву пашчад, како je имао обичај,
да Србе тако назива. „Али, драги мој Сер-
дар-беговићу, ја сад тако о раји, о Србо-
вима, не мислим. Са мном ce, бпва, догодпло
је'но ћудо!... Прије сам био слпјеп, сад сам,
бива, прогледао. Сад y раји видим браћу
своју, који су готови, да за нас и своју крв
лију. Прије сам мислио, да смо ми само-
храни, да на овсш свијету никог свога неј-
мамо. Сад видим, да нијесмо самохрани, већ
да имамо пуно браће своје; a ако не браће
по вјери, a оно браће по крви, по млијеку,
којијем нас je одојила ова наша драга мајка,
ова поносна Херцег-Босна.
,,-Јест, драгп мој Сердар-беговићу, ми ни-
јесмо самохрани, ми имамо пуно своје браће;
али браћу ваља иаћи, ваља их не само паћн
већ их i i братски предусрести н замиловати, па
да впдиш, како he браћа браћи браћа бити.
А, ево, како je то било:
„Ви знате, бива, кад je оно y Крајинн
избила буна, да сам ја с мјеста скупио једну
ћету од сто друга, па с њом полетио y по-
моћ браћи својој. Кад сам, бива, y Нови са
својом ћетом приспио, распитао сам како стоје
паши, a ђе ce иалазе власи и je ли било
кака јаћег окршаја између нас н оне ђаурске
погаипје, како сам je ја ондај звао. Кад сам
тамо пошао. ја сам мислио, да су власи са-
купили коју ћету, па ce веру по оии.м врлетима
крајишничкијех планина, па кад ђе ухвати
згоду, a они упани y како село, тури y куће
угарак, заплијени нелпто жива мала. опљаћ-
кај коју богатнју кућу, па опет бјеж’ y пла-
нпну!... Хе, a кад ја тамо дођи, a оно то
ипјесу ћете хајдућке, већ je то, бива, била
права војска... Били су ce, болан, исто као
арслани. Бјеху опколилн Бихаћ, па ce y два
крила кренули: деснијем преко висова Грмећа
заПриједор, a лпјевим ce упутнли преко Крупе
за Нови. Шћели су да ce доћепају јужнијех па-
дина Козаре планпне, па да постану госпо-
дари од двије плодне долине, санске и вр-
баске, обје пуне китњастијех и богатијех села,
беговскијех дворова и конака, Ми смо ce,
бива, спремали, да их јунаћки доћекамо. Наше
су предстраже биле размјештене по висовима
Мајдан-планине. Мене и мојијех дваестак
другова одредише, да на коњма крстаримо
по западнијем окосинама Мајдан-платшпе, те
да мотримо на влашка кретања њиховог де-
спог крила. Једнога дана, таман сам хтио
пријећи пре’оједиепреседлице и са својијех де-
сетак другова спустити ce y Карабашев кла-
пац, кад ce на иас осу један плотун од де-
сетак-петнаест гарабина. Два-трн моја друга
срозаше ce са својијех коња, оно остало ce
смота низ једпу доста припориту страну ; али
y тај исти мах испаде преда ме један кау-
рии, прави горски вук,’наслони свој гарабпн
право мени y прса, a ја ce маших свога џе-
вердана, али они каур загрми :
„„Сјаши, Турчине
 „II ја ce окренем: joui двадесет цијеви
бјеше на ме упрто. II ја ондај шта ћу?... Ги-
пути мн je те гинути!... II што наумим, то,
бпва, i i ућиним. -Ја брзо распућим моју срмали
ј ећерму, ево, ову исту јећерму, па му пока-
жем моје голе руњаве грудн н викнем:
„Удри, влаше, аја, бива, сјахат’ нећу!...
„II он ме оштро погледа, a образи му
ћисто букнуше — да ли од некака постиђења
или кака поиоса, то не знам. Знам само то,
да он махну руком на своје другове, a они
сви спустише своје гарабине, спусти и ои
свој, па мп pehe:
„„Хајд’, иролази, Турчпне, иека ти je
прост живот!... Ти мора да си син поносне
Херцег-Боспе... A мн смо ce дигли на зулум-
hape п којекакве потрпезне кучке, a ne на таке
јунаке, као гато си ти!...“
„То. бива, pehe, па ce са својпјем друго-
вима окрете и спусти низ једпу страпу право
доље y Карабагаев клапац... Миого сам pacnu-
тпвао, ko je то могао бити. па никад не мо-
гох сазиати; али ми join н даиас y ушима
ћудно звуће оие његове вптешке ријећм :
,, „Хајд’, пролази, Турчине, нека ■ти je
прост живот!... Ти мора да си син поносне
Херцег-Босне... A ми смо ce днгли на зулум-
hape i i којекаве потрпезне кучке, a не иа таке
јуиаке, као пгго си ти!...“
„Овако могу, мој драги Сердар-иеговпћу,
ii говорпти ii TBopiiTii само вптезовп name
поносие Босне п кршне Херцеговнне; a моја
je душа i i сад испуњена некијем миљем и по-
носом. што су ми ови витезови род... Ето, Сер-
дар-беговићу, ово нам нијесу браћа по вјерп,
алн су иам браћа по крви и по млцјеку, ко-
јијсм нас je наша мајка Херцег-Босна на сво-
јпјем грудима одојила!“ завршп свој говор
Мујага Алилов.
У Башлића кави наста тишииа, ама није
ce чуло ни сркање кава. ни клокорење нар-
гила, Ов}г нему тишину прекиде сам главом
Салп-Ger од Пгвеваља, потомак славннх бегова
Спјерчића од града Горажда, сип рахметли
Ћамил-бега од Бистрика, поседник највећих
спахилука и беглука y Босни п Херцеговшш
i i велики загатитипк несрећне босанске раје.

On ce окрете Мујаги Алилову, па му рече :

„Хвала ти, Мујага, иа тој бесједи. Опа je
данас дошла мојој боној души н моме про-
кинутом срцу као с неба послати Алахов
илаћ...13“
У том ce на вратима указа једно младо
момче, ја му je било 20 година ја није. У
рукама je носнло нешто y бео свилен јаглук
увијеио. Оно приђе Сали-бегу од Швеваља,
поклони му ce и учиии темена, па му рече:
„Ово je, ћестити беже, глава рахметли
Рашид-бега од града Зворника !...“
 Сали-бег устаде. Диже своју десну руку
иа темена, затим je стаде лагано и с неком
истинском побожнотћу одвијати, баш као да
ce бојао, да je не пробуди. II одви je. To je
одиста била глава старога Рашпд-бега од
Зворника; али то бегае сад као глава каквог
светитеља мученика, кога су небесни анђели
већ одвели y царство небесно... Жута као во-
сак; очп склопљене п као да спавају... По лицу
плинула благост његове племените душе; a
на уснама ce следио, истина благ, алп опет
пун бола i i горчине — осмејак...
Салп-бег ce саже, те je y оно бледо, a
као лед хладно. чело пољуби:
„0. мој добри, о мој мудри, о мој пле-
менити ујо, зар je и тебп y књизи судбине
тако горка haina доеуђена ?!“ прошапта он,
метну обе руке иа своје лнце. па ce стаде
гушити y јецању!...

После једног сахата летелп су друмом,

nixo води од Сарајева за г])ад Горажде, трн
лака коилшпка. To беху: Сали-бег од Il.'he-
ва.ља на својрј виловитој зулејци; Тане Је-
чменица из Маоча и Ристан Шаранац од
Матаруга, првп на своме зеленку, a други
на својој танкој a као угљен мркој беде-
в и ји .------------
 XVIII
У ГРАДУ ЈАЈЦУ

Природа не само да ce y извођељу сво-

јих грандиозних планова и творевина игра,
већ ce она, као на каквој доколпци, хоће
кад-што и да нашали, те да покаже слабу
човеку, шта опа све може и уме.
Кад je y својој чудесној лабораторији
изводпла ону пепрегледну мрежу босанскпх
i i херцеговачких брда и планипа, провалдја

i i дубодолина, речппх слпвова и корутина, —

она као да ce зауставила на плашшским

висовима Чемернице, Лисине и Тисове Горе,
што са својим огранцима образују живоппсиу
околину класичнога града -lajua, a нарочито
y цветиим долииама Пливе и бучнога Врбаса.
Плива, жива п брза плаиипска река, имала
je да буде прнтока Врбасу, да јој ток пису
препречила околна брда, те ce ту образо-
вао један отворен водени резервоар — по-
знато и иа далеко чувепо пливско језеро, се-
дам километара дуго. a три — широко. Вода
овогајезера, немајући куд да отиче, пробпла
ce кроз кречно стење испод самога града
Јајца и пзбила y пеколико рукава на другу
страну града, па одатле пада y попоре ко-
рита реке Врбаса, ломећи ce о гребенасте
литице његове стрме, преко 30 метара ви-
соке, обале. To није водопад, то je chef-đ’
oeuvre чудесне пгре прпроднне. Гледао га
човек изблиза плп пздалека, његову душу
обузмо неко чудно осећање, осећање што
вшие запрепашћава, него што зачуђава. По
некад ce човеку учини, да га онп пламеии
буковп од ускипеле воде маме себп. да ce
с љим заједно баце y она мрачна ждрела бе-
сиога Врбаса. II гато ово чудо од игре при-
родине човек дуже посматра, њему ce учипи.
да ce његови облици непрестано мењају као
оно y каквом чаролијском калејдоскопу. .Мени
ce једиом учини. да испод зидипа града -Јајца
полећу небројепа јата као снег белих лабу-
дова, ii да једно јато за друпгм слеће y ко-
јшто Врбаса, да ce дочепају његове бпстре
воде ii брзе матице. A кад ово чудо прпро-
дипог рада, било јутром било вечером, обасјају
сунчеви зраци, онда ce оно претвори y један
исполипски букет састављен из самих брнлп-
јаиата, смарагада, рубина, сафпра п другог
драгог камења, што ce преливају y небројено
боја ii тонова, иропуштепих кроз какву испо-
лштску призму од свих седам дугшшх боја.
 Ето, то je бледа овлапша слпка чудесног
водопада испод класичпог града Јајца. II томе
правом чуду природпиог рада још свет није
одредио његову праву вредност!...

У граду -Јајцу има join пуно н других

виђења достојних ствари, које казују, да je
то најстарнја столица босапских краљева и
огЦиште пегдашње славе и величине поно-
сне Боспе п Херцеговине; да je то колевка
пајстаријега племства бооанског; алп, y исто
време, i i гробница босанске слободе, славе,
величине, народпе снагЈ и једииства, a легло
свпју зала. од којихје Босна патила, док ce
није најпосле y свој политички гроб сурвала.
Ту je погинуо последљп краљ босански
Стеваи Томашевић; ту je силно босанско плем-
ство оставило веру својих прадедова и прн-
мпло ислам. да би само одржало своје иле-
мићске повластпце п, колико толико, власти
y несрећној отаџбини својој !...
Кад би нешто могао град Јајце да ce
раскопча, и да покаже своје наге п испро-
бадане груди, своја гола п изломљена ребра,
онда бн ce тек могло видети, каква су буриа
i i крвава времена прелазила преко главе пе-

cpehne Босне и кукавпог народа босанског !...

У самом граду Јајцу п y његовој иепо-
средпрј близини има пуно остатака и разва-
лина, које и даи-данас причају о бол>им п
напреднијим данима овога старог краљевског
града босанског. Ту су развалине ваљда нај-
лепгае a п најстарцје катедрале. чији остатци
ii сад казују. да су на тој грађевпни радпле
впчие руке рпмских неимара. За њу ce прича.
да je y два-три маха претварапа y џамију,
i i опет ce враћала y крило своје старе ма-
тере рпмокатоличке вере. што, опет. казује,
како су ове три вере откад п откад раз-
рнвале снагу овога веселог српског народа...
Ту су i i оне знамените подземне катакомбе.
чији ce постанак губи y тамној и далекој
прошлости рада и жпвота босанског народа.
У тим катакомбама, y самом стапцу камену,
издубени су читави олтарн. шнроке и про-
стране краљевске гробнице, круне, стеговп.
внтешкп пшемовп п перјанице. тамничка оде-
л,ења са узаним п тесним нишама, y којима
су моралн седети окованн и за сињи камен
прпкованп сужњп некаква силна н бесна го-
сподара. Ц овпм je катакомбама једно y друго
унесено и пспреплетаио — негдагања слава
i i велпчина, буран и раскошан живот, јад и

беда давно минулих времена п људских по-

кољења, те тако скупа казују, како je све на
овоме свету таште и пролазно, a само je вечпт
Бог i i његова неумитна правда и милост!...

Све ce заборавља. Људи нерадо мисле

о прошлости. 0 будућности још мање. Њих
уљуљује, њих опија садашњост. Онп за њу
једину мисле да je трајиа, да je вечита; ме-
ђутим, они не знају да садашњостн п нема,
i i да je ена го уображен појам, који међи
између онога, што je бпло, и онога, што he
да буде.
Грађашша града Јајца п не пада на ум,
да мисле и говоре о непроденљивом благу,
што га њихов град има и y себи скрива. Они
сваки дан пролазе поред самог овога чуде-
сног водопада, a и не опазе га, нити чују
љегову громовиту тутњаву, његову ломњаву
о стрме литнце, што стрче оздо из понора
врбасовога корита, Опи би ce тек онда тргли
ii запрепастили, кад би свега тога одједиом
нестало. У Јајцу има стогодишњих стараца,
a они ce још нису спуштали y подземне ри-
знице овога града, ппти су загледалн y опу
тајнену књигу, што je псписана по каме-
ним листипама подземних олтара, краљев-
ских гробница и других иемуштих споме-
иика, које они сваким кораком газе и мимо
њих пролазе... Сви они, старо и младо, бо-
гато i i сиромашпо, силио н нејако, тамо-а.чо
по граду ходају, a џишта их од свега тога
нити зауставља, нити зачуђава. Сви они живе
својим мирним обичним животом: старији
одлазе јутром и вечером y своје каве, пале
своје чибуке и срчу горке каве, воде обичне
разговоре о свему, a само не о класичној
прошлости свога града Јајца... Млађи излазе
у чаршнју, гледају онај свет, што тамо-амо
врви; одлазе y бапхче, њиве и лнваде, слазе
иа Језера, па ce y мрак дома враћају, да ce
ту одморе i i опораве од труда мипулога дана.
Тако je иешто п овога пута било. У доба
наше приче беговски састаици били су у
пространој кавн Авде Брдара, a ље ено на
оном дивном иогледу иа Плпвска -Језера н
онај венац планпна. што обележавају ове две
живописне долнпе, — пливску п врбаску.
V тој ce кави обично претресало све. што ce
ради h y Боспп п y Херцеговшш и y љутој
Босанскрј Крајшш, па чак и о ономе, што ce
радп y Стамболу на високом Девлету сул-
танову i i y пространој османској царевинн.
Од оштра погледа јајачких ага н бегова нн-
шта ce иије могло сакрптн, нитп je икакав
nocao травничких везира н њпховпх ајана
могао проћп, а' да ce не метие на решета
гласовитих јајачких оџаковића...
Кава дупком пуна. Од дима ce људи не
распозиају. Мртва тишина; са.мо ce чује кло-
корење иаргнла п сркање кава кајмаклија,
али ce ипак видело, да и њих нека тешка
мука мучи.
„МореДули ce што, шта су доконали сара-
јевски беговн на своме ономадашњем вбћу?“
започе прво младп Ллпл-бег Мустај-беговнћ,
рођенп синовац старог Рашид-бега од Звор-
ника i i један од пајбогатијих и најчувенијпх
оџаковића града -Јајца. II он, као оно н Сали-
бег од Пљеваља, има спахилука и беглука
на све отране, па чак и y равној Посавини;
a оно што je пмао y Сашајеву п y околгшп
његовој припало je, придеоби, његовом амнџи
Радшд-бегу од Звориика.
Он иешто ицје мирнсао ни Сарајево ни
Сарајлије. Све му ce чинило, да ни они ипсу
добри мусломани, и да много гшпуштају тра-
вничким пашама и везирпма и њиховим аја-
нима; a већ што je мрзио Османлпје и које-
какве придошлице из бела света, то ce н дан-
данас прича. Он je чак п на саму босанску
рају мрко погледао. Њему ce чииило, да je
«*iia крива свему злу н свима недаћама, што
Херцег-Босну притискују, те ие може очима
да прогледа и иа своје властите ноге да стане.
A кад ce једном повела реч о томе, да
би ваљало живо настојати, да ce н раја при-
добије за ствар босанскога племства, тим
пре, што су Турци и раја по крви браћа, —
љему просто букнуше образи, па ce испречп:
„Кака браћа, да од Бога знате! Ђе he
Турћин и ђаурин бити је’но исто?!.... -Ја раји
не вјерујем, па да ce жива предамиом иа ва-
три nehe. Од раје ништа лукавије на свијету.
Пружи јој, бива, комад пећена меса, она he
ти одгристи руку. Мало, мало, па непрестано
оштри зубе. Све ce некоме лову пада... Зато,
бпва, раји треба избити из вилица све зубе,
па јој тек ондај удрити ђемове од љутога
гвожђа и ливена ћелика, a попрптегнутн јој
седморе колане и y слабине забости оштре
бакраћлнје, и никад јој не дати, да ce наншка
вина i i ракије, је-ра he ондај побјеснитн п
зубима покрхати ћелићне ђемове, — поло-
мити i i x као сухо ракитово грање.“
II Алил-бег Мустај-беговић ућута, a Бего
-Јасагџија узе реч, да каже, шта он о раји
мисли. II онда овако поче :
„Вала, ћеститн беже, мореш y неколико
и.матн i i право, што тако говориш: али сва-
како i i мп имамо кривице, што je раја така.
Ваља, бпва, истину говорити, она je вазда
вољела уз нас бити, него уз Османлије, —
са.мо јесмо ли ми шћели. и умјели je за ce
задобити ; a ми то, бива, нити смо шћели,
нити смо умјели, већ су ce увијек међу нама
налазили зијанћери, који јој ce попну за
врат или на само теме, па ту гребп, кљу-
цај, ћепркај п ондај?... Ондај, бива, и маћка
има нокте да ce брани !...
„Послије, ћестити беже, сјетнмо ce н
онога, каД оно рахметли Усејпн, капетан од
града Градаћца, скупп војску и пође на Ко-
сово, да ту доћека царскога серашћера н ње-
гову војску, те да му не да, да упада y Хер-
дег-Босну, ондај je, бива, уза њ запристало
пет хиљада Србова, све сама млада момка
како ватре живе. II огдај je Усејин капетаи
разбио царску војску и тако помео царског
cepaiuhepa, да с Херцег-Босном ућини оно,
што je био накастио.
 „То je, бива, je’no; a сад иђе друго :
„Кад оно они пексијани нз Стамбода no­
eri аше с царском војском ону губу, онога
Омер-пашу, да Херцег-Босну сасвијем тури
под ноге Османлнјама, и да саевијем и Босни
i i Херцеговшш саломп крила, он ондај преко

три стотине босанскијех н херцеговачкијех

бегова похвата, тури их y тешке синђире, па
пх пјеше оправи y сургун кроз Шумадију,
с ноганом намјером, да Турћина и лијепу
вјеру турску ногама згази, те да нам ce и
бооанска раја и сва бутун Шумадија нару-
гају; али нам ce ни наша раја ни Србови y Шу-
мадпји не наругаше. Напротив, босанска раја
под свој кров прими многу irejah прогнани-
јех босаискијех бегова, мислећи y себика, шта
још ii с њима море бити, кад овако Турћин
с Турћином ради
Бего Јасагџија хтеде још нешто pehii,
али га Ахмет Чоло прекиде:
„Море, Турци“, викну он, кад уђе y каву
Авде Брдара, „ви, бива, ту мирно сједите,
палите тутун, срћете горке каве и еглени-
шете, a ne зпате, шта ce јућер и прекјућер
догодило y граду Сарајеву !!...“
Турци ce почеше згледати, a Ахмет Чоло
мало к’о и заћута.
„Говори, Ахмете, што шутиш'?!... Говори,
болан, шта ce то догодпло y Сарајеву ; да није,
поћем, легла крв: да није они травнићки
крмак већ унишао y Сарајево?!“ повика Алил-
бег Муетај-беговић.
„II јес’ i i није, ћестити беже“, поче опет
АхметЧоло. „Прекјућера ce састало велико са-
рајевско вијеће y „шедрван-башћи“ старогако-
нака рахметли Ћамил-бега од Бпстрпка. Бпло
их je. кажу, преко шездесет највиђенијијех са-
рајевскијех оџаковића. Ту je био сам Сали-бег
од Пљеваља, потомак славнијех Сијерчпћа од
града Горажда, најзенђшшји бег y свој Хер-
цег-Босни; диндушман стамболскијех Осман-
лија, велики заштитник босанске раје.... Ту
je, бива, био и Али-пашпћ од Модрића; тује
био i i стари Рашид-бег од Зворнпка, рођени
даиђа нашега Алил-бега Мустај-беговића, a
ујо Сали-бега од Пљеваља. — Ту су, бива,
биле i i остале сарајевске are и бегови, без
којијех ce не могу овакн крупнп послови y
Сарајеву свршавати, као што je ово, о ћему
ce овога пута виј ећало. “
Ту змало застаде Ахмот Чоло, па опет
настави:
„Везиреву поруку mi je, бива, испору-
ћио сам главом Смаил-ага Алагић, десна
рука лукавога Мусури-паше. Дуго су, бива.
внјећали, али иишта нпјесу могли доконати.
Нико пије смио ударитп на царскога намје-
сника, који, бпва, y и.ме самога цара говори;
али ce опета нашао једаи спви соко поносне
Босне и Херцеговпне, a то je главом стари
Рашид-бег од Зворника. Ou je, бпва, изасла-
нпку травнићкога везира, око на око, казао,
како су босанскп и херцеговаћки витезови
своје јуиаћке кости вијековима сијали свуђ
по пространој Османс-кој Царевиии, a све за
славу и велићпну стамболскијех султана, a
овп су за то, y Хердег-Босну слали Абду-
раман-паше, Омер-паше и друге крволоке не-
срећне Босне п Херцеговпне !... На ове Ра-
шид-бегове ријећи свеје муком мућало, a из
oliiijy везировог изасланика оипала je вар-
ница не’аке сатанске срђбе и освете....“
II онда Ахмет Чоло опет заћута, a Алил-
бег С.маил-беговић опет повика:
„Ама, Ахмете. болаи, немој застајкивати,
већ говорп, шта je даље било?...“
„Ха, ћестити беже, питаш шта je даље
било1?... Бужно je било; ево ш таје бнло: сутра-
дан, y сам сабах, нашли су под воденићкијем
витлом, на ријеци Миљацкој, тнјело веселог
Рашид-бега, ал’ тијело без главе; главу му
je, кажу, одрубио сам главом Смаил-ага Ала-
гић... И сад, бива, сарајевски бегови ћекају,
кад ће и на њих ред доћи, — на неког прије,
a на неког иослије; п ондај ?... Ондај — игра
међо пред комшијском кућом, па he, бити не
море, доћи и пред иашу; јера град -Јајце нп-
кад није остало без својега исета y свима
иесрећама, што су наилазиле на кукавну
Херцег-Боспу“, заврши Ахмет Чоло, па ce
окрете и оде, да ту црну вест однесе и оста-
лим Турцима y граду Јајцу...
 II, мало за тим, кава Авде Брдара оста
празна. Последњи ce дигао Алил-бег Муетај-
беговић. Кад ce диже, он баци поглед на она
зелена брда и планине, што су ce, на све
стране, испреплетали, док су образовали оне
две кршне долине — долину реке Пливе и
долину бистрога и брзога Врбаса. па he онда
дубоко уздахнути:
„Хај, мој весели даиђа, зар и теби бп
суђено, да исиијеш тако горку и мућенићку
ћашу смрти за твоју драгу Босну ?!... 'Kohe!...
Твој he те Алил, бели, осветити! Јера, тако
ми помена мојијех славнијех предака, мојп-
јех ђедова и прађедова, ја ћу овијем мојијем
зубима заклати крвника твојега, онога Смаил-
агу Алагића, па hy га ондај бацити пред
моје 'рте ii огаре, нека му они погану крв
полоћу, a месо разнесу, да га покљуцају
врани ii гаврани." To рече, па и он остави
каву Авде Брдара....
 XIX
ИГРA СУДБИНЕ

Људима ce чини, да су они то, што дају

правац својим пословима: они раде, плани-
рају, кроје, удешавају, гата he данас a шта
сутра предузети и довршити, a кад после, a
оно ни десето не буде од онога, што су они
хтели i i желели. Прст судбине као да игра
велику улогу y животу не само појединаца,
већ i i читавих народа. Тај ce прст помаља
ii y многим делима, од којих ce откива и
ова наша приповетка... Ето, шта je загревало
душу нашега јунака калфа-Драге Орлаче,
кад ce погодио код мајстор-Антуна Џавића,
и кад je пошао y своју драгу Лозницу, a на
што ce све то изокренуло, — то je просто
ираво чудо, y толико пре, што je и Антунов
бабо играо велику улогу y догађај има, што
ce кроз ову причу провлаче, a о чему ни
Антун Џавић ни његов калфа Драго Орлача
појма имали нису....
Тако, на прилику, да ce прота Рајко није
сасвим случајно десио y начелству, кад су
 оно калфа-Драгу позвали из |шиље“ на испит,
Драго Gii ти настрадао као нико љегов. Ње-
гов му je мајстор код окружиог иачелника
већ био скувао попару и најмање, што би
га снашло, то je, да му ударе 25 батина, па
да га после протерају, као што je било наре-
ђено, да ce, y томе смислу, и с.ама пресуда
напише.... Тако je то y оно доба могло да буде,
па би му то h било : али кад оно калфа
Драго рече, да ce зове Орлача и кад га прота
Рајко упита: „А шта je тебн био Јово Орлача
из Зворника", — онда je то целој ствари
дало сасвим другп и впд и правац. Гола слу-
чајност!... He, није!... To je нешто, што људи
још не могу да знају.
„Богме, сине, да ce ја оно јутрос не де-
спх тамо, тн би зло прошао“, рече му прота
Рајко, кад га нз начелства одведе својој жући,
„а овако, благодари Богу!... Она те je рђа
несретно код власти оцрнила. Г1рво je казао,
да си му пасриуо на домаћи мир, a друго,
да си га н покрао. Нестало му, вели, из че-
кмеџета пет, као млеко белнх, талира орлаша.
a y дућану си само ти био и ннко други...
A њему од некуд власт верује, па да рече,
да je бело црио, a црно бело... Зао н пакостан
човек!... Ни име му не ваља, ни презиме му
ne ваља. Нме му казује да je шокац, a npe-
знме да je циганско миле!... Ако ико на евету
може иматн црну душу, онда je он има. Ја
га ce нешто бојим...
 „Да ми je икако могуће, не Giix га y
кућу пустио. Ја имам са светом поела, a он
he ce, кад му ce човек не нада, иа вратима
показатн и погледати с ким сам. Једном ми
тако бану на врата. Стаде. Погледа нас све,
па he тек рећи :
„ „ А, г. прото, мислио сам да си сам,
па сам дошао да те нешто припитам...“
„Одп. оди, Антуне, питај слободно ; y
нас нема ништа сакривено; a он ми на то
одговори:
„„Нека, оче прото, други пут, није ни-
какве хитње.“ To рече, a преко уста му пре-
лете некакав сатански осмех... Бог с нама
био, као да je мотрио, ко ми долази, a ко
одлази!... И код толикнх мајстора y Лозници,
да ce ти на ову рђу иамермш !... А, дај Боже,
да ce i i па овоме прође, јер на кога ce ово
зло окоми, оио га не оставља, докле га са-
свим не урнише“, допунио je прота Рајко
своје зле слутње, што их je назирао y црној
души Антуна Џавића, прозваиог -Јазавца.
„Зато, сипе, ја бих ти рекао, дајош да-
нас оставиш Лозницу. У њој ти није више
станка; јер чим je твој мајстор сазнао, да
су те ови добри људи пустили, ou je, кажу,
ceo y кола, па као ветар ' одјурио y Ле-
шницу, a одатле на Видојевицу, где ce сад
баш подижу шаичеви и довлаче топови, да
тамо нађе г. вачелника и да му каже, шта
 ii како његови млађи раде, кад он није ту:
a онај, какав je, дојуриће као бесомучан и
све оно, што су ови о теби написали, поце-
пати, a тебе опет стрпати y затвор. Зато бих
ти ја, синко, саветовао, да с места оставпш
ii саму Србију, јер би те твој мајстор нашао,
да y земљу потонеш. и тражио да ти ce суди.
II онда§|.. II онда, сипе мој, — док ce ли-
сицп прочитају берати, оде кожа на пазар!...“
„Па где ми велпш да идем, мој добрн
оче прото‘?“
„У Босну. II то право y Сарајево. Тп
имаш златнс руке, видео сам ја то. У Сара-
јеву да потражиш хаџи-Емпна Авдића. To je
тамо први мајстор смарламаџија. Свп бегови,
are ii спахије, — његова je муштерија. Ето,
'гога мајстора да потражиш; a то je, опет,
добар човек. Он не гледа који je које вере,
већ каква je срца н душе. Тебе he заво-
летп — као свога сина. -Ја ти за то стојим
добар.“
II како je прота Рајко рекао. тако je
калфа Драго Орлача н урадио.
После десетак дана већ je седео за те-
згом y дућану хаџи-Емнна Авдића, чувенога
мајстор-терзије y шехер-Сарајеву. II већ беше
y велико почео да везе за Али-пашу Сточе-
вића познату скупоцену ћурдију од некакве
тешке мави-свиле, да je везе сувим златом и
тртром, a да кити бнсером п драгим каменом.
 У то време хаџи-Емнн и.мао je y својим
одајама око 35 калфи, састављених из свију
крајева Балканскога Тропоља; међу њима
беше: два Арбанаеа из Скадра на Бојанн,
један из Битоља, a тројица из Ниша, је-
дан из Стамбола, a један из Филипопоља.
Сви остали бнли су пз Босне и Херцеговине,
a само један из Босаноке Крајине. A из Ср-
иијеХ... Из Србпје био je једини Драго Ор-
лача, који од старијих калфи ајлуком и го-
динама беше најмлађи. Међу овим калфама
беху заступљене готово све вере и све на-
родности Балканскога Полуострва. И, чудо
je Божје, како су ce међу собом слагали и
пазили! Њих као да je шљубила и збрати-
мила доброта њихова мајстора хаџи-Емина
Авдића. Свака одаја имала je свога калфа-
башу, a над свима био je калфабаша и по
годинама н пе занату и по ајлуку најстарији
- Алија Мостардија. Алија je више међу
своје другове делио послове и настајавао, да
ce све добро и па време изради, него што je
сам шио. 11 чудо што je могао да оферчи,
шта je за кога и чему je ко највичнији.
Калфа-Драгу Орлачу одмах je opeiipio, да му
y везу, ii то златали везу, међу њнма равна
нема. Зато му je и дао Али-пашипу скупо-
цену ћурдију, да на њој покаже шта може
ii уме. И Драго je то одмах и показао. Под
његовим, везу вичним, прстима дивно су ce
развијале грана за граном надрагоценој Али-
пашггаој ћурдији. Његов мајстор, хаџи-Емнн,
мало, мало, па бн стао поред њега и посма-
трао, како Орлачини прстп — не шију, већ
лију; a one дивне златалп гране просто ce
na џефер преливају. Па и сами његови дру-
гови долазили Gn јутром n вечером, да ce
надиве златпим рукама свога новог друга.
II ннје прошло много, a неко га од другова
назва : „Ћамилбаша14 Драго.“

•Једном je y дућан свратио сам главом

Али-паша Сточевпћ, да види, ко и како везе
његову ћурдију, за коју je мајстор-Емпну ка-
зао, да ие жали арча ни потрошка, са.мо да
„испане", да јој равне нема y свој Босни и
Херцеговини. II on je стао. Дуго je и дуго
гледао, како хитро везу они вити прсти Ор-
лачиии. Ои једпом-два погледа и калфа-Драгу,
иа ce окрете хаџп-Емину:
„Оклеи ти je ово момће, Емине?...“
„Ћестити пашо, ако хоћеш управо, и
сам ие знам. Њега je y мој дућан довео ње-
гов к’смет. Он ми само рече, да му je не’аки
прото Рајко из града Лозпице y Србији ка-
зао: „иђп право y Сарајево, и потражи хаџи-
Емина терзију. Свакп he ти казати, ђе му je
дућаи. Нађи га, y њега ce погоди, па ћеш y1

11 М ајстор н а д м а јс т о р п м а .
његака за ce и за твоје руке паћи доста по-
сла.“ II, ето, ћеститн пашо, нпти ја познајем
прота Рајка нн ово момће, што везе ову
твоју скупоц.јену ћурдијЈЈ He море бити, да
ту није прста Божјега", рећи he хаџи-Емин
Авдић, као да ее и сам чудио, како му je
ово момче дошло — као поручеио.
,,’Коће, Емине, ’коће. Лијепојето. Знам
ја h прота Рајка. To je, бива, протопоп Рајко.
Њега тако зову ’вамо y нашој кршној Хер-
цеговнни. Добар je то и ћестит Срб. He било
му вјере хвалнти, помало je опакијех Србова
i i овамо међу нама“, учини Али-паша Сточе-

вић, па ce окрете Драги Орлачи:

„А, ђе си наућио тако лијепо вести, дра-
гане мој V‘ —
„У Београду, честити пашо“, одговори
калфа Драго, и не подиже оних сврјпх, као
гагат, црних очпју.
„Хм, y Биограду! To je, бива, лијепо. II
еам сам иешто тако мислио. У томе послу
ни сам Стамбол не море бити Биограду ра-
ван“, учппиће Али-паша Сточевић, па ce
окрете хаџи-Емииу Авдићу:
„Tiyjeni, Емине; овоме hem твоме калфи,
што овако лијепо везе моју ћурдију, сваке
евте15 давати по жут дукат, пека мује, бпва,
на кадаиф, алву n ратлокум. Хоћу да зна

15 Е в та — тедељ а дана.
чај довео y Сарајево међу ове no срцу добре
i i простодушне људе, што их je опет око себе

савила доброта и племенптост мајстор-Емина

Авдића?!...
Овде су га његови другови, без разлике
вере i i народности, волели и тако уважавалп,
да су могли, онн би га, што-но кажу, y не-
дрима носили; a међу њима ce ни један не
нађе, да на љ и његов диван вез завидним
оком погледа, већ су ce, напротнв, сви оче-
видно поносили, што ce међу њима, a y ода-
јама њихова доброг мајстора налазп један њи-
хов друг, коме по вештинп y златали везу на
далеко равна нема. Они би ce често међу собо.ч
препиралн, да одреде n погоде, које му je
родно место, i i да по че.м нпје родом од њп-
хова завичаја; али Босанци и Херцеговци
ннсу дали доћп....
„Ама, шта je, бива, Вама, те зборите то:
зар не видите да Драго говори овијем наши-
јем лијепијем босанскијем језиком. II то вам,
бива, казује, да je ’вамо наш !“ учшшо je
калфа Асо Тузланац ; a кад бн ко од њих упп-
тао самог Драгу Орлачу, где ce родио и које
му je родно место, он им то није умео казати.
„Хајде, бива“, учиниће један од Емино-
вих калфи, „да умолимо нашега калфа-Раду
(1>оћанина, нека упита онога свога „Ћуђака"',
не би ли нам оп умио казати за нашег калфа-
Драгу, које му je постојбина и од кога je
рода i i кољена‘?“
 И на то сви прпстадоше, само што ое
доота устеза сам Драго Орлача; јер je још
првих дана слушао, да онај, што су га хаџи-
Еминове калфе звале Чуђаком, страшне ствари
људима казује и из њихове прошлости и шта
he с њима бпти до послетка, па га je не-
niTo било страх, да завирује y кљигу своје
судбине ; али кад на њ навалише његови дру-
гови, да од себе биљегу да, он иемаде куд,
већ с десне руке скиде своју, златом везеиу,
наруквицу, п а јед а д е калфабаши Алији Мо-
старлији, да он то, како зна, с Налфа-Радом
Фочашшом уреди.
-Још истог вечера, пред саме јације, y
одају калфа-Рада Фочанина беше дошло њих
неколико отаријих другова калфа-Драге Ор-
лаче, a међу њима био je и калфабаша Алија
Мостарлија, У одаји je горела само једна во-
штаница. Светлост слаба, једва су ce лица
распознавала. У углу одаје беше намештена
осниска клупа, застрта половни.ч ирамом.16
На клупи je седело једно бледо и доста жо-
љаво момче, ја м ујебило петнаест-шеснаест
година, ја ннје. To je био мали Ивица, што
тек беше произведен за калфу. Пред њп.чје
на осниској троножној столичици седео калфа
Радо Фочанин. Он беше упро своје очи y
малог Ивицу, a овај je чисто бежао од тога
оштрог погледа.

10 Н рам , и е к а в р с та п р о с т и ји х с и џ а д е т а .
 „Гледај ми право y очи!...“
„Хоћу“, одговори Ивица, гласом апсо-
лутне послушнооти. Мало за тпм он зажмурп.
„Спаваш ли
„•Још не!...“
„Спавај !...“
„Хоћу!.... Ево, сад епавам!...“
„Тврдо спавај !...“
„Ја тврдо спавам!...“
„Хоћеш ли да ми одговараш на сно, што
те будем питао
„Не знам!...“
,,Виђи!...“
Ивица ce стаде мешкољити, a y лицу
бледети. II онда поче гласно говорпти тоном
и стилом што зачуђава — ама као да je кроз
његова уста говорио какав научник философ.
„0, непостижно Божанство — све- je y
Теби i i иишта ван Тебе!... У Твојијем посло-
вима ништа ce не може помести, нпти ce ми
смртни можемо узнетп до Твојијех идеала, које
ми нисмо кадри ии аналисати нити довести
y какав систем!... Зато Tu ce молим, дај ми
снаге i i Твога благослова, да одговорим на
питања, што ме ови људи буду питали!...“
После овога његовим лицем плину не-
каква благост, помешана с неком неразговет-
ном радошћу....
„Хоћеш ли ми одговарати?" упита га
опет калфа Радо Фочантш.
„Хоћу.“
 .,Ондај виђн ko je ово?“, pehn he му
калфа Радо. и тури му y руку наруквицу Ор-
лачину.
Ивица стеже наруквицу, принесе je н
метну на десно слепо око, па he онда pehn:
„Па, ово je наш новн друг, калфа Драго
Орлача!“
„Виђи, од кога je завичаја, ђе ce родио,
ko \iy je отац. a ко мајка; има ли кога гођ
свога да je y жпвоту, и шта je њему уписано
y књизи судбине његове?!...“
Пвица ce поче опет мешкољнтм и мр-
штити — као да je хтео да ce курталшпе
стања y коме je.
„Хоћеш говоритп ?“ рече му калфа Радо,
a с њега не скидаше очију.
„Ама стани... Шта je ово?... Ђе сам ја
ово?... А, сад знам. Ево ме y Великом По-
лому, y дому оца Вујана. Hero, какав je ово
оволики свијет? Пма и Турака. Сви на до-
бријем коњма и под свијетлијем оружјем. Да
ово нијесу сватови1?... Чији су ово сватовгР?...
А, сад видим, ово Јово Орлача жени свога
сина... Ено изводе и ђевојку. Боже, ја дивне
вођевине!... Сви су поскакали, да ce љешу
љепоте нагледају !...“
II Ивица мало заћута, па опет настави:
„А, гле!... Ватра с небом свезала! Куд
бјеже ови Турци?!... Ено и пушке припуцаше.
Гину и иа једној и на другој страни. Сирота
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 14
Булбул-Мара, она још не зна, да јој je брат
погинуо. II боље!...“
„Ама, ко ти je то Булбул-МараV‘ упита
одједном калфа Радо.
„Не знам. Што видим то и казујем. Hero,
чекајдер: ђе сам ово сад?... На неком са-
бору. Силан ce искупио свијет. Да камен
с неба полети, не бп на земљу пао : a небо
ce натуштило. Земља ce нз темеља потреса.
To he бити страшна олујина. Муње п громови
не патишу. Први je хитац грома већ на
земљу бачен, да јави свијету, да je Господ
Бог близу... А, гле, којеоно?... To je сјенка
с онога свијета. У десној руци носп зелену
јошпкову грану; y другој некакав дроњак, те
њим маше п впче:
„„Уклањајте ce, људи, с пута, ето ово он
долази!... Бјежпте, да вас коњп његови не
погазе!... Чувајте cè крилатијех коња!... Зар
ие видите Обрада м о г О н о je он на бп-
јелцу свом!... Бјежите. бјежпте — да моји
сватовп прођу!... Ха. ха, ха“!!...
„Ово je кнкот једног разореног ума!...
„Ббже, на то je она!... Сирота луда
Мара !...“
. „Која она?... Која луда Мара?“ упита га
калфа Радо Фочанин.
„Па која луда Мара?... -Једна je луда
Мара: то je мајка нашега друга калфа-Драге
Орлаче !“ одговори мали Ивпца, a очи му
стадоше севати, као да су од нечега престра-
вљене. Калфа Драго скочи. Његово ое лице
чнсто преобрази. По њему беше плннула не-
каква неразговетна радост, помешана с иеком
језовитом престрављеиошћу... Он хтеде не-
што да рекне, да упита, али му калфа Радо
метну руку на уста и даде знак да ћути.
„Ух, ово ce не да гледати!“ повика од-
једном малп Ивица, и од себе отури иару-
квицу Орлачипу... „Каква страшна судбина
н њега чека!... Боже, ала je неваљао овај
свијет!... Али je Бог мплостив. Његова ми-
лост достиже и тамо, ђе ce ми смртни и не
надамо !...“
To рече, па ce стаде грчити и преви-
јати, као да су га сами беси расшдвали.
Калфа Радо Фочанин муку ,је имао, док га
je пробудио. Сиромах мали Ивица!... Кад je
дошао себи, ou je само тамо-амо зверао, као
да je хтео да сазна, шта je то с њим било.
II само ce тужио, да je малаксао и да га
свака кошчица болн !...
 БИТКА 3 АЉУБЉЕНИХ

ЈБубав je тајна Божја. Она je старија и

од самог рода људског. Њен je пра-пра-из-
вор y самој материји; али она није што и
материја. Њу je Творац небесни даровао ма-
терији — да je оживи, да je развије, да je
усаврши, да je оспособи, да ce y њој може
јавити свест, мисао о своме бићу, о бићу ва-
сељенину, о бићу самога Бога. Љубав je y
Богу, a Бог je y љубави. У љубави ce скрива
i i закон одабирања — да ce образују лепше

форме, лепши облици y биљном и y живо-

тињском свету. Каква je грдна разлика из-
међу примитивног човека и данашњег човека!
Крој тела y примитивног човека био je не-
зграпан, здепаст; његово лице било je ди-
вљачко, његове вилице животињске, a уста
i i зуби прождрљива звера; кожа једно грубо

откање, пуно кала и нечистоће; његова коса

иа глави — чекиња, a маље по телу — чупа:
његов поглед дивллр крвожедан, готово бе-
стијалан... Примитивна жена могла je бити
пре лавица и тигрица него данашња жена;
a данашња жена више личи на какав нде-
aiffli створ него на своју препотопну другу...
Кожа данашње жене еластична je, бела je.
провидна je: љено je тело обло, витко —
као да га je Канова извајао пз бела карар-
ског мрамора; њепа мала, као кармин ру-
меиа, уста, као да су само за то отвореиа,
да те својим осмејцима заиесу, залуде и да те
својим врелим пољупцпма раетопе... A њене
очи'?... Да y њнма видиш читав један свет:
њена мека коса то je свионо повесмо, што
ce прелива, као да je обливено некпм не-
бесним сјајем. ЈБуиав влада атомима. па
влада h световима. Она не зна за препоне,
она ие зна за вере, за религије, за законе
што их људи граде, јер она има y себи све.
ЈБубав не зна ни за какве еурогате, нн за
какве мајсторије. Она je лив пз некакве бо-
жанствене самоставности.
II, сад, je ли тај чудесни преображај из-
вршен случајно?... He; то je праисконека ге-
жња, то je једна виша намера. један вечити
прогресивни закон Бога Свевишњега — ка
вечптом усавргаавању и улепшавању облика
y читавој васељени. П тај ce закон скрива
y одабпрању, a одабирање y љубави...

Откад je пага јуиак, младн Драго Ор-

лача, дошао y Сарајево п погодио ce y мај-
стор-Емпна Авдића, и иочео да изводи оне
дивне златалн везрве не оамо на мушком и
женском оде.пу богатих босанскпх ага и бе-
гова, већ и на девојачком везу на ђерђефу,
ou je, од то доба, постао предмет опште па-
жње i i вољења. Заволео га je љегов мајстор,
добрп хаџи-Емин Авдић; заволели су га ње-
гови другови без разлике вере и народностп:
али га je највише заволео женски свет, који
ce дивио не само његовим златним рукама,
већ i i његовој младости, његовом витом уз-
расту, његовој мушкој лепоти, његовим, као
иоћ црним, очима, па онда и оној његовој
плашљивости, што међп између момачке на-
ивности i i девојачке стидљивости.
Али нико га тако заволео иије као Емира,
једина кћи његова мајстора Емина Авдића.
To бегае тек зајашмачено девојче поличарче,
али које још не беше ни л1ало изгубило од
познате слободе, што je има лепи босански
женски свет, којије своје дражи овлаш крио
од мушкога погледа и то више вере ради и
источњачких обичаја, што су их y Херцег-Бо-
сну донеле Османлије, него ради својих босан-
ско-херцеговачких погледа и навика, што су
још јако преовлађивали y свој Босни и Херце-
говини i i y љутој Босанској Крајини. A Емира и
беше ретка лепотица и још недириут цветак
из бокорја богатога врта харемског -цвећа бо-
санског. Оне, као небо плаве, очи, они њени
враголасти покрети, они њени ватрени по-
 гледи, што мило изазивају на слободан раз-
ровор i i наивну девојачку шалу, просто су
до лудила доводили босанску момчад. Она
je своју лепоту и природну живахност босан-
ске девојке наследила од своје рахметли ма-
тере Зарифе, кћери Омера Кујунџнје: a до-
броту срца i i племенитост душе своје насле-
дила je од свога бабе хаџи-Емниа Авдића.
Али je још снлније почело да бије једно
друго женско срце, кад je видело ону све-
жину мушке младости и девојачке стидљи-
вости, што je одсијавала са убава лица на-
шега јунака Драге Орлаче. To je била Арифа,
пајлепши харемеки цвет y свој Босни и Хер-
цеговини, то беше робнња y харему Усе-
јина, сина Смаил-аге Алагића. II старом je
Алагићу узаврела крв y жилама, кад je ви-
део оно наго, оно обло алабастер-тело : one ве-
лике, као угљен црне, очи, очи гато сагоре-
вају, очи што убијају, и онда je y себи рекао:
„Ово je, бива, за мога сииа Усејина. Хоћу
да je куппм, па шта ми гођ ови трговац за
њу узпшће. Хоћу да зна, да га ce његов бабо
увијек cjeha, па ђе био да био, и да га није
заборавио ни ондај, кад je био y Стамболу,
већ му je купио овај алем камен земље ђур-
ђијанске, те да му y двору сија као јарко на
планини сунце.“ II што je Смаил-ага рекао,
то je i i учинио. Он je за њу .дао 5.000 зта-
тиих јермилука, a толико му je затражио и
трговац, што тргује харемскпм цвећем, што
расте i i цвета y земљи првих лепотица овога
белог света — y земљи ђурђијанској.

Емира je прво заволела оно живо разно-

бојно цвеће, оно зелеио лисје, оно златно пше-
нично класје, оне гране и оне шарене леп-
тирке, што их je млади Орлача на ђерђефу
онако лако изводио, па je тек онда бацила
поглед на лице његово и на она два црна
ока његова. П онда je y тим очима опазила
пешто њој дотле непознато, нешто што je за-
грева, нешто гпто je буди, што je заноои, што
je опија и много што-шта друго, што њена
душа дотле није знала ни разумела...
ГГосле би отишла y своју собу, па би
срдпто збацила н од себе отурила свој ја-
шмак, i i онда би ce спустила на свој мин-
дерлучић, наслонила би своју'лепу главу па
своју, као снег белу, леву руку, a y десној би
држала везено јаглуче, што га je она на
своме ђерђефу везла: посматрала би свој де-
војачки вез, и одједном би га од себе оту-
рила. И онда би ce удубила y неке њој до-
тле непознате мисли, с којима ce њена душа
до сад занимала није. To управо и нису биле
мисли, то je било неко полубудно сањање. У
томе je сањању лебдел-а жива слика младога
Орлаче, његове црне очи, његове дуге сви-
оие трепавице, што беху засеичиле његово
мило, негпто сетно и бледо лице; па онда —-
они љеговп впти прсти,- па његов вез.... II
онда би ce чисто тргла и скочила y очевн-
дној намери, да ce тога луда — полубудна
спа отресе...
Она je после отишла својој другарици
Ани, сестри Радича туфегџије, што je с кућом
одмах до куће хаџи-Емина Авдића. Ана je била
годпнама старија, мудрија и искуснија, aш
су ce њих две пазиле као две рођене сестре.
h једпа би другој казале, да ce. што-но кажу,
за прст уједу: a обе добра и племенита срда.
на ce сљубиле и замиловале. Емпра je Ани
казала све по реду, шта јој ce догодпло...
„Па тп en ce то. бона не била, загле-
дала y тога твога калфу“, рече јој Ана онако
пола y шали a пола y истнни.
Емира јој благо метну своју руку на уста.
па he јој, као мало и срдито, pehn:
„Јеси ли тп помахнитала?!... Ђе hy ce ја
загледати y једног ђаура: ја Туркиња, a он
Влах... To, бива, не море бити!...“
„Море, море, лудице моја мала. Шта ce
вашијех младијех момака загледа y наше ли-
јепе каурке, па по сву драгу ноћ чепај под
њпховијем иенџери.ма, и кад пм ce протури
по којп стручак боснока, ја какав други цви-
јет, или i i читава кита цвијећа, што умије да
говори, a они ондај; cpehnn пресрећни, отиђи
кући. па гајутра опет изнова. A буде прилика,
да ce ваши залете и y name сватове, па нам
уррабе i i с-аму вођевину: a веселе мајке н
оцеви потеци мули, потеци паши, ira, најпо-
слије, потеци п самом травничком везиру, док
једног Jgraa пукпе глас, да je наша вођевина
примила вашу вјеру и оида.ј?... Оидај сунце
грије иото, као што je и пре гријало... Љубав
je, моја мачице мала, чудна работа, Она пма
свој свијет i i своју вјеру“, одговорила јој je
Аиа као какав прави модерни философ.
Емира бп ое после зампслила, уотала i i
отишла : a једном-два, после оваког разговора,
обе су долазиле y дућан оца Емирипог, те
гледале, како млади Орлача, на своме седе-
фли ђерђефу, на некаквој овиленој, као онег
белој, a као паучина танкој шамској саде тка-
иини везе иекакво дивно јаглуче...
To je била паруџбина Усејнн-аге, сина
Смаил-аге Алагића, десне руке травнпчкога
везира Мусурп-паше...

'f:

Сасвим ce друкчије према пашем мла-

дом јунаку зачела п развила љубав y ове лепе
ii ватрене Ђурђијанке. И y њепе одаје беху
допрли гласови о иекаку младом ђауру, што
уме на ђерђефу да везе лепше и дивпије.
него икаква девојка везиља, и како сваки
дан свет долази, те то чудо гледа. Ово je ве-
ома заголицало радозналост једне источњачке
лепотице, па ce једнога даиа и она зајашмачи,
i i са својом старом робињом Џеладом изађе
y чаршију, сврати y дућан хаџи-Емина тер-
зпје, ii стаде код ђерђефа младога Орлаче. У
први мах нцје ce могло опазити, да лн je
впше занима Орлачин вез или младост и
лепота његова. Али y један мах она ce чисто
уздрхта. To je било онда. кад ce њени по-
гледи. сасвим случајно, сусретоше са њего-
вим. Она je тад y својој души осетпла неко
за њу дотле непознато миље: он ајеуочи м а
ii погледу овога младог ђаура опазила нешто
дотле незнано, нешто што она није била y
стању себи да објасни. нешто више но што
je кадра да да наслада обичне љубави. II
тада ce y њеној души јавила мисао:
„Ја ово Каурче морам имати; ја, или ћу
ce убнти или ћу га имати на својим рукама,
y своме загрљају, на својим г р у д и м а О н а
ce y два маха машила свога јашмака. раз-
макла са свога лепог лица, са својих ватре-
них очију љегове завесе; али то не опази
млади Орлача: он ce беше сав предао пзво-
ђењу свога дивотног веза, оног зеленог ли-
u ih a
ii оног разнобојног ливадског цвећа.
•Једном je затекла ту и Емиру Еминову.
Она беше дошла са својом комшиницом Аном,
па стала готово уза сам Орлачин ђерђеф.
Арифа je погледа. Њене очи севнуше
иогледом гладне вучице, кад смотри свој
плен. II онда je својом малом, a као снег
белом, руком, незграпнб узе за јашмак н од-
rypiiy y страпу. те себи начини место. Оне
једна другу погледаше, погледаше право y
очи. Из очију лепе Ђурђијанке севнула je
мржња i i страст, из очију Е.чириних некаква
престрављеност. Ово je био први сусрет, први
душмански судар двејудо лудила заљубљених
лепотица: Емире слободне кћери поносне Бо-
сде i i Арифе, лепе Ђурђијанке, робиње Усе-
јнна. сина Смаил-аге Алагића, верне елуге
травничкога везира, лукавог и препреденог
Мусурн-паше.
Емира дочепа за руку своју другарицу
Ану, па с места остави дућан свога баба и
оде y своју богато намештену одају, свали
ce на своје свилено шиљте, a грудн јој ce
почеше надимати, као да су хтеле да прсну.
„Мене je од ове жене спопао неки страх.
Немој ме остављати саму“, рече она својој
другарици, па са свога лида не скиде већ
просто здера јашмак свој, п баци га доле иа
тле, да ce ногама гази.
„Не бој ce, душице моја, ич ce ти ље не
бој“, оде je тешити њена другарица Ана.
„Друго je твоја љубав, a друго њена, Твоја
je љубав силнија, моћнија него њена. Ору-
жје твоје љубави, то je сама љубав; a љубав
je јача од свега свијета. Твоја љубав, то je
огањ што вјечито гори, то je огањ живота tra­
înera ; њена љубав, то je пламен од сува лнсја
i i грања што y мах букне, a y мах ce утули.

Послије, мачице моја мала, уза те je све Са-

рајево, уза те je сам Господ Бог, a уз њу?...
Уз њу je оамо женскп бијес. Она море y лицу
бити нешто h љевша од тебе: али je твоје
срце боље него њено, a душа племенптнја
иего њена. Зато, душице моја драга, она тебе
треба да ce плашн, a не ти ње!...“
На ово Емира скочи.
.,0, како си тп добра, како си паметиа
ii мудра. моја слатка Aim!... Твоје су рпјећи
прави мелем моме рањеном срцу: опе су Ала- j
хов плаћ мојој боној душн!“ повика Емира,
па ce својој другарици y наручје бацн.

„Ама. виђе ли тп, Џеладо, ону впжљу,

како ce бијаше несрећно испријећила преда
мном‘?“ упита Арнфа робињу Џеладу. кад
оставише дућан Емина терзцје. и пођоше rope
уз чаршпју a до дућана Салије кујунџије.
„Богме впђех. како не виђех‘?!...“
„Умало што јој нијесам овијем прстима
ископала оиа оба њена жмирава ока. a овп-
јем ноктима нагрдила н разгребала оно њеио
лице...“
„Богме оно нијесу жмираве оћи, већ
жпва жеравица, што сажиже срца y јунака",
учини робиња Џелада.
„Шути!“ повика готово срдито леиа Ђур-
ђијанка, a иојми својом лепом руком, да преко
уста удари робињу Џеладу.
 „А што ce, бива, срдиш на м е О п е т
je теби лашње њу уклонити с пута, но њој
тебе. На њеној je страни само љубав, a на
твојој i i љубав и сшла. Послије, какојазнам,
теби иђе y индат још једна голема сила, сила
jaha од свега СарајеваА
Арифа погледа y Џеладу.
„За кога то мислиш?“
„Мислим за самог травнићког везира. за
Мусури-пашу. Њега je твоја љепота занијела,
па хоће да те отме од твога драгана Усе-
јина, те да свој харем закити најљевшијем
цвијетом, што га море дати једина земља
ђурђиј анска. “
„А, ђе ме je везир могао виђети'?“
,,Е, ђе те je могао виђети?... Могао те je
виђети, ђе je гођ хтио. Везирима je слободно
завирити y најскривеније избе најбјешњијех
ага и бегова ; они могу, бива, и кроз најдебље
зидове каменијех кула и сјајнијех дворова гле-
дати све шта ce туј збива, и слушати шта ce
говори и ко шта мисли и намјерава, те неће
знати, ђе ce налази најмирисније и најљевше
цвијеће харемско y граду Сарајеву!“
Арифа ce замисли. Преко њених руме-
них усана прну један чудан осмех. To управо
h не беше осмех, већ некаква смеса од по-
жуде за осветом и некакве сатанске радо-
сти, iiiT O ce могу видети једино на уснама
какве силне и опаке одалиске...
 XXI
ГРЕХ CE ЗА ГРЕХОМ ВАЉ А

Тако je! Стари греси и пови јади при-

тискују i i даве не са.мо поносну Хердег-Босну,
већ h цео народ ерпски од Пскра и Струме
иа до Јадранскога Мора, од Драве, Саве п
Дунава па до Охридскога Језера. A какав
je то народ, народ српски; a какве су то
земље, y којима он живи ово. je више од хи-
;ваду i i две ототине година?!... Српски je на-
род одарен јунаштвом и витештвом, a његове
земље лепотом н сваки.м Божјим благословом.
Српски je народ својим витештвом узле-
тао до висине Душанове царевине, али ce
за то својом неслогом и међусобним борбама
срозао до косовске пропасти...
Српски je народ видовит; ou je с ви-
сине своје join из далека опазио опасност,
која од најезде османлијске прети не само
љеговој политичкој слободи и самосталиости,
већ i i осталим државама и народима на на-
шој страни света. Зато je његов ђеније и уз-
викнуо кроз уста песникова:
 „На Царпград Турчин зија,
K’o на стадо курјак мрк,
A пз двора унинија
To спокојно гледа Грк....
Наш Цариград бити мора,
Српске славе шпте вис,
Нек с’ y волни Црпог Мора
Чалмоносни сурва рис !“. . 17
Алн je ту мисао песретни удес на Дја-
вопољу помео. Изгледа. да ни народима nrije
допуштено, да мењају одредбе, што су y књизи
судбпне за њих прописане.
Па, ипак, српеки je народ то, што je
првн дочекао силу ос.манлијску и с њом ce
y коштац ухватио још на рецп Марицп: он
je последњи пао, бранећи од азијске најезде
своју слободу h слободу Балкана, a први ce
дпгао, да ce од нга турског ослободн. Нема
нп једног бојпог поља од Стамбола па до
Будима i i гордога града Беча, где ои своју
крв нроливао није за ce и за остале потла-
чене земље п народе силном Османском Ца-
ревином...
Збиља, за студију je посматрати, како ce
i i из чега ce османска спла зачела н раз-
вила, док je узлетела па баснословну висину,
што je свет, y то доба, не само зачуђавало.
већ i i престрављивало; a како. je и зашто
cpucKii парод, са своје висине, посрнуо н стро-
поштао ce y понор расула своје снаге, своје
17 П з н е с а м а П етр а С о к о љ ан ц и а.
славе, своје величине?!... II једно и друго има
својпх одсенака y овој нашој причи...

Османлије су огранак турскога пдемена,

које ce y XI. веку, на п-озив тада најсилнијег
владара на Пстоку, султана Махмуда Себукте-
гина, са Селџуцима доселило y Хорасан — y
Месопотамију. Племенски стареишна Осман-
лија звао ce Кајп-хан. После оних великих
преврата y Средњој Азијп .један од потомака
овога Каји-хана, по пмену Сулејман-хан, му-
дро пзвуче евоје племе из оних крвавих врт-
лога и насели га y близиии Ванског Језера,
Мало за тим овај исти Сулејман одлучи, да
ce са својим племеном врати y своју стару
постојбину; али je судбина имала сасвим
другу одредбу: прелазећи преко надошле реке
Еуфрата Сулејман-хан нађе своју смрт y ње-
ним бесним таласима. —
Власт i i господство над целим овим пле-
меном поделе четири љегова сина. Старија
двојица са већим делом свога племена оду
куда су били и пошли, a то je y своју стару
домовину, a два млађа брата, са много ма-
њим делом свога племена, врате ce откуд
су i i пошли, врате ce да изврше велику улогу,
коју судбина беше одредила османскоме пле-
мену. Под врђством свога старешинеЕртогрул-
бега (Ертугли-бега) овај ce део племена на-
стани y покрајини Ерзедђапу (Ерзипђану ).
 -Једнога дана дигне ce овај Ертогрул-бег
са својих 600 коњаника, да осмотри околне
земље своје нове постојбине. и на томе своме
излету набаса на иекакво крваво разбојиште,
где ce две војске на смрт п живот бију. Обе
војске беху малаксале, и само ce чекао тре-
нутак, која he од њих двеју пре посрнути. a
она друга однети победу. Сви турски извори
i i предања тврде, да je Ертогрул-бег из про-

стог великодушја п сажаљења прискочно y

помоћ слабијој војсцн. и тако до ноге разбију
јачега противника. Побеђена војска била je
татарска, a победоносна — владара од Коње
(Пконије) султана Ала-Едина пз племена Сел-
џука. Разуме ce no себи, да je овај достојио
иаградио свога изненадног избавптеља....

Овога Ертогрул-бега наследио je no смрти

љеговој његов мудри и јуначки син Осман.18
18 Ово je о н ај О см ан, о д к о г а д о в о д и св о је н о р е к л о
„О см ан ов с а н “ . Он је д н е u o h n у с н п , д а j e и з њ е го в а п у п к а
н н к а о ii р а з в п о со је д а п г р д а и д у б — х р а с т — ч п је су г р а н е
i i ст у б о в п з а е е н ч п л п ц ео о и д а п о зн а т п свет. Њ е г о в п ж р ед п ,
с у т р а -д а и , т а ј c a n п р о т у м а ч е , д а ћ е о с м а н с к о п л е м е п о к о р п тп
св е п о з н а т е зем љ е н н а р о д е , a ш п хове в л а д а р е , ц а р е в е п к р а -
љ ев е, б а ц и т и п о д св о је н о ге. Т а ј ce сан и њ е го в з н а ч а ј т а к о
у н с о y д у ш у О с м а н л и ја , д а с у он п y њ его в о о с т в а р е њ е в е р о -
в а л п к ао y о д р е д б у с а м о г а А л а х а п њ е го в а п р о р о к а М у х ам ед а.
h д а с у њ п х о в п а л а ји у л а з п л и y б о р б у п р о тп в н е п р и ја т е љ а
с тв р д о м вером , д а h e п о б ед п тп . С вп г л а в а р н О с м а н л н ја т у су
веру одрж авалп y св о м е п л е м е п у и y с в р јо ј в о јсц п , а л п и п с у
н п к а д с м е т а л п с у м а , д а м у д р о п д р ж а в и п ч к п у п р а в љ а ју сво-
јо м д р ж а в о м , д а с в о ју н о ји у с в а г у п о д п ж у u и е г у ју , д а јо ј
н а б а в љ а ју с в с п отребс н n e л п ш а в а ју j e н п к а к в п х с р е д с т а в а ,
б ез к о јп х п н а јб о љ а в о јс к а н и је к а д р а п зв р ш и т п свој в е л п к д
задатак.
Он ce y. првој даној прнлици прогласн за
независног владара y канату Караџа-Хисару.
Он je, затим, полако и без икаква шума, уре-
ђивао i i проширпвао своју малу државиду;
он je, као оно паук, хватао y своје мреже
поједине мале државице y Малој Азији и
подчпњавао их својој власти; a највећу па-
жњу поклањао je својој младој и боју вичној
војсци. II кад je мислио, да je дорасла да, ce
y коштад хвата и с мало већом и уређени-
јом војском, он ce, једнога дана, сукоби са до-
ста великом византијском војском пред самим
Кајин-Хисаром и ту je до ноге потуче, те тако
своју власт прошири чак до иза Исника (Никеј е )
и Брусе. Њега наследи султан Оркан, који
своју столицу пренесе y Брусу, н ту тек живо
настане, да уређује и јача своју војску, те
ii он почне i i даље да шнри своју државу
на већ увелико посрнулој н y снази опалој
византијској царевини. Њега наследи његов
син Мурат L, који настави оствариватм ве-
лику замисао свога мудрог деда a join «му-
дријег оца. Највеће дело овога османског
владара било je, што je донео уредбу, по
којој je систематски попуњавана y бојевпма
проређена војска нз освојених хришћанских
држава и државица : узимата су сасвим мала
деца, одвођена y Дариград и y Малу Азију,
па ту турчена и давата y школе, да ce уче
читати и писати, затим основним знањима,
а, доцније, према даровнтостп, вредноћи и
способности, давати су y више и највише
школе, царске школе, где су ce учила п спре-
мала за све граие државног живота. —
Из ових школа и од ових младнћа добијала
je османска царевина велики контингенат до-
бро спремних официра, гласовитих ђеиерала
— војековођа, мудрих a знамеинтих држав-
нпка. Њима су иоверавана прва места y цар-
ству, a често и судбина целога племена па
i i самог царског престола. II они су ce увек

показивали достојни тога високог поверења

ii велике царске милости. Ta они су то, што
су османску царевииу из иичега подигли на
тако завидну висину; онп су то, гато су славу
оеманског оружја иронелп скраја y крај тада
познатог света... To су једини државници.
који су знали и умели, да оцене праву вред-
ност државнога јединства. Много што-шта
могло je на Високој Портн проћи неопажено
и некажњено, али повреде државнога једин-
ства, његове оспове на којој почива сила и
моћ државна -— не. II ko ce о тај принцип
огреши, њему je с места одлетала глава. па
био он царски син или брат нли ма каклв
великодоетојннк y царству: зелени свиленп
гајтан ретко je кога мимоилазио, који би ce
показао иедостојан царске милости... Ето, како
je постала и развила ce османска сила и ве-
личина, од које je свет задрхтао!...
 A витешко српско племе, a племенити
народ српски — што ce простире од Пскра
ii Струме до -Јадранскога Мора, од Драве,
Саве п тнхога Дунава па до Охрпдскога Је-
зера i i Атонске Горе, — су чгш ce он за-
нимао, i i какве су љега вшие државне идеје
одушевљавале за ових хиљаду н двеста ми-
пулпх година?... Како су његове главешине,
његовп први синови радили; како су онн не-
говали i i иодизалп снагу и јединство па-
родно?... На ова иитања нека одговори рас-
комадано Српство, a, y првоме реду, најлепше
h најхомогеније две покрајиие срнске — по-
носна Босна и кршна Херцеговина !....

Кад ce пред вече мајстор Антун Џавић

вратио из ГБешнице, ou je сву Лозницу обио,
распитујући, где ci1 то његов калфа Драго
могао склонити, те да га опет стрпау „шиљу.“
Он ce y себи зарекао, да га дотле неће оста-
вити, док му ce ne удари 25 „врућих“, и-то
насред чаршије, па да ce тек онда протера.
II то би њему г, начелник и учшшо, да га не
однесе белај y ЈБеишицу, a одатле на Видо-
јевицу; али кад je видео, где ce подижу шан-
цеви и куд ce довлаче топови и џебана, онда
га то мало и ублажи; a већ on he паћи онога
лолу, па да ce y земљу сакрије — мнслно
je. Али га јако забрину, кад му y сам сутоп
дође са Шепка Ђуро латов и каза, да je ite­
rem калфа, рано. рано, прешао y Босну и не-
куд отишао. С њим je, вели, прешао еа сво-
јим колима i i Пбро кочијаш. „По свој при-
лици, Ибро he га и одвести тамо, где je он
наумио“, додао je Ђуро латов.
Овај je глас просто пренеразио мајстор-
Антуна. Он je y томе предвиђао неку опа-
сност за своје главие нланове, a бпло м ује
опет тешко, што није могао мало боље да за-
вири y ту ствар. Дуго je и дуго нагађао ко
то може бити. што ce усудио да њему под-
меће ногу. II онда he одједном y себи рећи:
„Ха. то ли je'?!... Сад виднм y чему je
ствар. To je масло оне маторе попине, онога
протопопа Рајка, како га моји људи y Босни
зову!... Нека! Научнћу ја њега памети. Сад
моји ветри иугау, a не његови. Он мислп, да
су свп босански н херцеговачки конци a п
oiiii из Београда п Крагујевца y његовим ру-
кама. Вара ce он. Куд он намерава ићи. ја
ce отуд већ враћам !...“

Сутра-дан сабаиле отишао je y начелство.

Начелник још не беше дошао y канцеларију.
Секретар н помоћник већ су билп ту; чули
су да ce г. начелник јако љутп, што су ту
Антунову ствар без itera решилп. Помоћник
ce беше мало и забринуо, алп му секретар рече,
да ce ништа не брине, већ да остави њему,
да он то г. начелнику реферише. II док ce
овај разговор водио између помоћника и св-
кретара, y ходипку ce беше развикао мајстор
Антун Џавпћ. да je све начелство трештапо.
Из побочних канцеларија излетеше писари и
практпканти, давпде штајето. Секретар удари
y звоно. На вратпма ce указа Гавро нандур.
„Шта je то тамо, Гавро?... Ko ce t o т о -
лпко дерњa ?!...“
„Ама, г. секретару, она рђа, онај Антун
•Јазавац... Ми опомињи и опомињи да не виче,
a он ни да чује, већ све rope и rope!... Крива
му нешто власт. Каже, да y овој земљи нема
правде; алп кад оно внкну, да власт брани
лопове i i неваљале људе, онда ce онај свет
поче згледати: не зна шта he да рекне !...“
„Дајдер га ’вамо!...“
..ilehe. господпне; говорнлп смо му мп
и говорили, да ce јави било вама било r.
помоћнику, a on неће да чује. Вели, да он
хоће с начелником да говориА
„Дајдер га ’вамо кад ти велим“, повика
секретар гласом, y коме није било шале.
„Хајде, човече; чујеш ли, зове те г. се-
кретар!... Хајде одмах,“ рећи he Гавро иан-
дур. a руком га мало дохватп за рукав.
Али ce па то мајстор Антун Џавпћ
испречи:
„Одмакни-де од мене; и кажи твоме се-
кретару, нека ce обрецује на кога ce и до
сад обрецивао, a на меие, бели, неће !..“
 On хтеде још нешто pehn, али ce уједе
за доњу успу. Секретар бегае стао иа праг
евоје капцеларије. Стао мирно п слугаао, шта
говори мајстор Антуп Џавић, иа he сасвпм
хладпо рећи:
„Мнлуне, камо тај Милуи ? !
„Ево ме, г. секретару, одговори једна
л.уда од човека y днвном арбанашком руву
a под пусатом пограничких буљубаша.
„Деде с места узмите тога ту, што ce
толико развикао. па га избаците напоље!...“
II, Бога ми, он то и рече и не рече, a
оиа два арслана. Гавро пандур и Милуп бу-
љубаша, као два јастреба дочепаше Аитуна
Џавића, па га као каква немирна дерана из-
бацмше па улицу, a кад ce Антун сокака до-
чепа, ou ce тек ту поче кревељити нсто као
јарац, кад ногама западне за врљике.
У том ce оздо чаршнјом указа и г. на-
челиик.
Гавро пандур одшкрину врата на секре-
таревој канцеларији, па he полако pehn :
„Долази г. начелннк".
„Знам. Зато ce и дерња она рђа. Мисли
да he му то помоћи, “ jiehn he секретар са-
свпм мирно н оде разгледати нека своја акта.

Начелник беше човек старога кова. Много

je полагао на своје стареишнство : слепо je
слушао, што му je „озго“ налагано. У томе
je гледао и закон н правду и све ; а л и је т у
исту послушност тражно и од својих подчп-
љеиих. Према грађаиима je удешавао своје
држање по њпхову газдалуку и гласу, што
су га и.мали међу оеталим грађанима, али je
пајвшпе мотрио, како ко стојп rope y врхо-
впма власти. Антуна Џавића je од иекуд
веома уважавао : иије му могао шппта одрећи.
II преко свега тога on je био доста добар и
Душеван човек. Волео je истину и правду,
само кад ce оне нису много коеиле с онгша.
што y Србији ведре и облаче. II њега je оду-
шевљавала идеја о уједињењу српског иарода;
i i љегово ce срце нотресало, кад би чуо о
страдању иесрећне босапске и херцеговачке
раје; али je и on, као и мпоги други и Срби
i i Турци, веровао, да међу Србима Муха.че-
дове вере и Србима хришћанима никад пе
може доћи до какве слоге, до каквог братског
споразума и међусобног рада иа измирењу
верама разривеног и y душманске таборе
подељеног народа српског.
Гавро паидур опет одшкрипу врата па
секретаревој канцеларији, иа he неким забри-
иутпм гласом рећи :
„Зове вас г. иачелник!“
Секретар сместа устаде. Узе са стола је-
дан свешчић аката, метну их под лево пазухо,
ii оде y иачелникову каицеларпју. Ту je већ
био i i г. помоћиик, брижап и веома покисао:
видело ce, да je између њега н г. начелнгша
било крупна „ријечања.“ —
Начелник дочека секретара стојећи. Оне
две боре, што су обично показивале начел-
иикову срдитост i i нерасположење, беху ce
испречиле преко његова широка чела.
Он поче овако:
„Па кад ви, г. секретару, радите овако.
кад сам ја ту, онда шта ви радите, кад ја
нисам ту'?“
„Само оно. г. начелниче. што наређује
закон h земаљска правда !“ .
„А. мрлићемо, где то y закону ппше, да
ce из канцеларије могу нзбацивати на сокак
ирвн ii највиђенији грађани?“.
„То нигде, г. начелнпче, y закону не
пише, нити je то ко овде учинпо. Тај газда
Антун Џавнћ упао je јутрос сабаиле y ход-
ник нашег начелства, па ce ту тако разви-
као, да ce почео куппти свет као на какво
чудо, a цео персонал наш оставио je свој
посао i i излетео y ходник да види, k o je то
што je узбунно цело начелство. II на све моје
опомене, да ce умири, док дођете ви, он није
хтео нн главе да окрене, већ je постајао све
бешњи h бешњи. II ја сам онда наредно. да
ce избацн напоље, a на то сам имао право
ii дужпост, јер ја одговарам за све нереде,
који ce десе под кровом овога иачелства. “
 Ове речи секретарове као да мало убла-
жише срдитост начелникову, јер он, са до-
брим тоном ннже, настави :
„Па, ипак, г. секретару, тако оштра мера
према једном угледном домаћину п грађа-
шшу. као што je Антун Џавић, и сувишеје
претерана. Иосле, он je имао и разлога, да
ce мало на вас и наљути, јер сте његову
ствар олако узели и решили je, што-но кажу,
преко колена... Пустили сте онога безобра-
знога дерана, што je насрнуо на мир п част
љегова дома, а. сем тога, н покрао га; -
пустили сте га, велим, без и најмање казне.“
„Ншћта од тога свега, г. начелниче, не
стоји“, одговориће на то г. секретар. Једна
чудновата околност, један, унраво, прст Бо-
жји, показао je, како je велики грешник овај
Антун Џавић, a како je његов калфа Драго
певин као малено дете на сиси своје матере.
У -мојој ce канцеларији онога јутра, кад смо
ја i i г. помоћник Среја узели на први прет-
ходни испнт окривљенога калфа-Драгу, са-
свнм случајно десио наш прота Рајко. Беше
сео за један мали сточић, па нешто ио своме
обичају бележи и ие мотрећи, шта ја и г.
помоћник радимо. Ја сам био устројио про-
токол за прво сасдушање: како му ј<* име и
ирезиме, где ce родио, колико му je годииа
i i т. д. На све ово оптужени je зачуђеио бле-

нуо y нас. Његово цело држање, његов бе-

зазлени поглед казивали су јасно, да je то
све за њ ново и непознато: a on оптужен и
стрпат y затвор као најокорелцји зликовац !...
II то je урадио овај бездушни мајстор. његов,
овај Антун Џавић, овај „одлични и виђени
домаћин“ y нашем граду Лозннци.
„II кад, најпосле, оптужени на прво пи-
тање одговорн. да му je име Драго a пре-
зиме Орлача, прота ce Рајко чнсто трже. Он
ce боље загледа y калфа-Драгу. Дуго га je
тако гледао, па he одједном рећи:
,,„То je он и нико други. Расечена ја-
бука. Ето, ја преврнух земљу распитујући
за њ, па ништа...“ II онда he упитати:
..„Па шта je теби. сипак. био -Јово Ор-
лача
„„Који -Јово Орлача?..."
„„Јово Орлача из Зворника. -Један je Јово
Орлача. Онаког трговца, чшш ми ce. никад
више nehe пмати Херцег-Босна !...“
„Он мени, по свој прилици, нпје бно
нмшта. Ја за њ сад први пут чујем, одгово-
рио je оптужени Драго Орлача“.
„„Може бити, може бити!... Кад њега н
његова пријатеља оца Вујана она несрећа
спађе, колики си ти онда могао бити?... Ти
од свега омога ниси могао ништа утувити",
рече ирота Рајко. II онда ce диже, приђе
г. помоћнику i i каза му све, пгга он о томе
момчету зна, a о чему има записа v њего-
вим белешкама. II он нам том приликом рече:
 „,,Ово je момче, сумње нема, потомак зна-
менитих породица — оца Вујана п -Јове Ор-
лаче. Кад je оно букнуо велики устапак y
Босадској Крајини, коме ce беше на чело ста-
вио гласовити јунак војвода -Јовета: — онда
су оба ова дома оцрњена код травничког ве-
зира, да су главна спона пзмеђу Србије п
устаника. По мпгу везирову навале на обе
ове злосрећне породице најамници познатог
крволока иесрећне босанске раје Смаил-аге
Алагића н његова распуснога сина Усејииа,
па им просто огњиште раскопају. -Јову Орлачу
пресретну уједном планинском теснацу више
Зеленог Дубовића и ту га убију : a оца Ву-
јана ухвате, баш кад je служио свету литур-
ђију y Изворцима, вежу га и отерају y Трав-
ник. Њему je живо месо са костију кидато,
да каже, шта зна о везама између Србпје и
устаника y Босаиској Крајини.
„II, најпосле, једне тамне ноћи, сиђу y
Вујанову тамницу некаква два везирова хе~
ћима, па му оба ока ископају, и онда га из-
веду из тамнице и онако слепа и оковаиа
оставе y једној тесној н кривој травиичкој
улици, названој „мрачна улица.“ Пред саму
зору иа љ набаса некакав добродушан Му-
сломанин, син поносне Босне, смилује ce и
одведе својој кући; скипе му тешке лапце,
пспере његове дубоке pane, пресвуче га y
чисто рубље и укаже му сваку могућу негу.
Колико je Вујан остао код овога племенитог
босанског сина. то ce не зна. Зна ce само то,
да je први пут виђен на сабору-о Тројичпну-
дне код манастира Светих Тројица, недалеко од
града Пљеваља, где ce налазе и сјајни двори
Сали-бега Пљевљака. потомка славних бегова
Сијерчића од града Горажда, јединог наслед-
иика најбогатијег бега y свој Босни п Херце-
говини. рахметли Ћамил-бега од Бистрика, и
иајвећег заштитника несрећне босаиске раје.
Овај велнки мученик, уместо светога јеван-
ђеља, узео je гусле јаворове и пошао од са-
бора до сабора, те приповеда грешноме свету,
како je великн и милостнв Бог, a како су
зли i i пакосни људи тешки н себи п дру-
гоме — i i зем.љама и народпма !...

„Али je најгрознија судбииа чекала лепу

Вујанову кћер, познату Булбул-Мару, мајку
овога веселог момчета, што je сад ту пред
вама‘% наставио je стари прота Рајко. „Нежне
i i одвећ осетљиве душе, она није могла да
иоднесе удар за ударом, који су je као гро-
мови један за другим погађали : на сам дан,
кад су je из очине куће извели. Турци јој
убију једпног брата, њен понос. њеи очни вид;
затим јој стигне црн глас, да су на кућу
њена оца ударили Турци, да су све предали
огњу живом, a оца јој усрсд изворачке цркве
ухватилп i i везалп, па отералп y Травник. н
ту му једне ноћи очњи вид за нав'ек уга-
сили : али врхунац њене црне судбине до-
стигао je своју језовиту висину онога дана
и часа, када ce опраштала са својим светпм
бременом, када je дала живот плоду своје
прве i i последње љубави, — баш тога часа
i i дана донесу јој мртва мужа, њену још
једину потпору и утеху. И она ce тад од тога
страшнога погледа сва стресе, a кроз њено
целокупно биће духнуше некакви незнани
ветри, ветрп с некога другога света, па je
завитлају и баце y поноре вечитога мрака.
II њена нежна душа тада je посрнула и пала
y таму бесвешћа !.. II она и данас блуди,
блудп као сенка с онога света, блуди од села
до села. од града до града и виче:
„Уклањајте ce људи с пута!... Ето, до-
лази он!... Бјежите, да вас његови коњи не
прегазе!... Чувајте ce крилатијех коња! Зар
ви не видите Обрада мог?!... Оно je он
на бијесноме бијелцу свом!... Бјежите, бјежите,
да моји сватови прођу!... Ха, ха, ха!...“
II свет ce уклањао с пута као каквом
поноћном привиђењу, a од уста до уста ишао
би тужан и дирљив шапат:
„То je она!... Сирота луда Мара
 XXII
ВЕЗИРОВЕ У X 0Д E

Ha крају свога извешћа отари прота

Рајко дубоко je уздахнуо:
„Ето, ово je момче, као што сте од њега
самог чули, незнано откуд пребачено y Ср-
бију, да га она на евоме крилу однегује, те
да ce очува од очевидне пропасти, која je
животу његову грозила y његовом родном ме-
сту ; а, како ce види, он je последњи изданак
из двеју отмених српских породица из Гор-
њега босанског Подриња, које су беснило и
прождрљивост босанских зулумћара y корену
сатрли.
„Па ко га je прихватио y Србији? -Једна
сирота али племенита душа. Прихватио га
Данило црквењак и његова добра мајка —
она, као овца оседела погрбљена старица,
Јеринка. Они су га као своје дете хранили,
неговали, одевали и на снагу подизали. Он,
чули сте га, за друге родитеље и није знао.
Они су га школовали и на занат оправили.
 И он je тај занат тако изучио, да му данас
y свој Србији равна нема: он je ту већ, да
постане свој газда и први мајстор y своме
занату, алп ce испред свега тога пспречила
једна, Боже ме опрости, рђа над рђама, је-
дан Антун Џавић. II ш тајехтео овај катил
од овога младог човека?... Ни мање ни више,
већ да га морално убије, да му, ни криву ни
дужну, удари на чело вечити жиг срама !...“
Ilpoia Рајко хтеде још нешто да каже.
1 алн га г. начелник прекиде :
„Стани, г. прото!... To je страшно, што
сам од вас чуо о судбини несрећне породпце
овога момчета. Моје ме срце боли. што сам
олако поверовао његовом мајстору и с њим
онако строго поступио. Бог ми je сведок. ја
то нисам ни за што друго учинио, него што
сам мајстор-Антуну слепо веровао, д а је оно
истина. што je он на свога калфу изнео. Али
шта ћу ја, кад му и они rope верују: они
ме непрестано упућују. да с њпм радим на
овој нашој општој ствари. Једаи од првих
наших главешина баш ми ту неки дан пише,
да Антун Џавић има велнког познанства са
првгш беговима y Босни, a добро зна шта
ce ради i i y Сарајеву и y Травнику, a преко
ова два града босанска он зна, шта ce ради
h y самом Мостару, па да ce за то на њ могу
потпуно ослонити. II, сад. коме да верујем
ј а ?!... Бто, i i јуче, кад je дошао да ce на вас
жали, што сте му ту његову ствар упропа-
 стиЈш, ои ce чак н на ме љутну, што му то
ја нисам свршмо, него осташпо иа млађе ; али
кад je впдео, какву ја муку мучи.м око поди-
зања утврђења и око смештања џебане и
другог убојног материјала, ou ce мало и одо-
бровол.п, а. особито, кад дођосмо на мали
шанац, из кога бп ce сузбијало наступање
непрнјатељске војске, да ие заузме ЈВешницу,
а, кад тамо, a оно цео onaj народ оставио
посао, па ce ухватио y коло па игра зајма,
аједан чапкун из Равња извадпо од аршипа
свиралу иза појаса, па крстари по колу и
свира, те н сам подскакује и осталпм нграчима
још боље вољу отвара; a ја, кукавац, шта ћу?...
Да казним с в е He иде; незгодно je: мо-
гло би бити свашта... Народ je иарод: a ова
времена бурна. Ту би само шићарилн наши
непријатељи... Да питам one y Београду —■
то je, опет, заметио. Ствар ие трии одлагања.
Зато гги ја дочепам за јаку мога свирача, па
му жегнем 25 „врућпх,“ и омда му подвикнем:
„Ашов за уши, па па посао!.. Нпсам ја
оволики иарод кренуо од својпх кућа, да му
ти овде свпраш, a он да игра, већ да вргаи
мало прече послове. Зар ие видите, весела
ва.ч мајка, да су на ово мало парче слободне
српске земље зипулп Турцп као гдаднм вуди,
na само чекају да им ce из Стамбола мпгне,
иа да упадну y ову иашу питомину, да туре
угарак y куће name, да зајме мал наш, па
шта бисмо ми опда?.. Би ли нам онда помогла
та твоја свнрала и ти ваши „танци?“. И,
Бога ми, кад то чу онај народ, он леже на
посао, да ce до мрака урадило впше но јуче
за читав дан. И онда jie ми тај псти Антун
Џавић рећи:
„Богме, г. начелниче, ово теби треба
да ce призна. Да тебе ту није, од свега тога
не би бнло ништа!“ И ја га после одведем,
те му покажем све, што je до сад спремљено
ii урађено. Водпо сам га и y манастир Чо-
кешину. Ту су нам смештене трп батерије
топова, сва топовска муниција п остала пуш-
чана џебана. Водио сам га и y Прњавор, те
je видео п она места, где he ce подизати и
остала утврђења, a ту ce мисли, ако Бог да,
да ce подиже и мост за прелаз наше војске
y Босну. И, колцко сам ја могао познатн, он
je био просто изненађен, кад je видео, шта
ce чуда за кратко време урадило... Аштаје,
најпосле, мислио, ђаво би га његов знао; тек
он мени, кад синоћ стигосмо y Лознпцу, рече:
„Богме, г. начелнпче, Турцп, како ја
видим, треба да ce на ум узму. С овом п
оваком спремом нпје ce шалити
У тај мах врата ce на начелниковој кан-
целарији полако одшкринуше, и на прагу ce
указа Гавро пандур, па he некако значај-
но рећи:
„Газда Антун Џавпћ желп с г. начелни-
ком реч-две пасамо проговорити“.. Начелник
готово збуњено најпре погледа y г. Среју по-
моћника, па онда y г. секретара. A они оба
устадоше п одоше сваки y своју канделарију...

Ево нас већ једном и y граду Травинку,

y столици царских намесника — паша и ве-
зира! Травник je мрачни угао стамболских
паукова, одакле су они вечито сновали своје
смртоносне мреже по свој Босни и Босанској
Крајини, те y њих ловили овоје жртве, вите-
шке синове босанске и крајинске. Травник
je средиште господства стамболскога, a не
господства босанокога. Све што je за ово
име везано, носи на себи обележје језа и
ужаса. Травник je гробница слободе босан-
ске; он je слободном босанском сину не-
какав кужни израст на телу његове отаџ-
бине. Босанцу je Травник туђ, као што je
и он y Травнику туђ. По травничким ули-
цама гмижу, као црви y рани, везирове уходе
и најамници, гладне потрпезне кучке и које-
какве белосветске придошлице... Травник je
y Босни град прокажених !. —----------
Па ипак je Травник доста примамљиво
место. Он je подигнут y једиом од најдив-
нијих предела y читавој Босни поносној. Он
лежи на благим окосинама Влашић-планине,
a има поглед на непрегледна брда и пла-
нине, што образују китњасте долине река:
248 л. к о ii a р ч и ii

Плнве, Врбаса и Лашве н мнпгобројних при-

точица њихових. Прича ce. да je првп камен
темељац граду Травнмку ударио још босап-
ски краљ Твртко II: a он je, што ce већ зна,
подпгао h травнички градић, који ce до дана-
шњег дана очувао од потреса толиких поли-
тнчких бура i i преврата. У овоме су градићу
подигнутп пространи и велелепни двори трав-
нпчкпх паша н везира: али град овај још
i i данас чува познате травничке тамнице, ве-

шала h кочеве, на којима су издпсали бо-

сански мученици за слободу од све три вере
a једног иарода, ове класичне покрајине срп-
ске. Диван je иоглед с овога старога градића
на пространу п питому околину града Трав-
нпка, Ту су од вајкада чувени миљкови,
ливаде и пашњаци, башче п суватп, станови
ii котари за многобројну, крупну н ситну,
рогату марву богатих босанских ага и бе-
гова. Отуд je овај град н добио своје нме —
Травиик.
У Травпику од вајкада преовлађује култ
римске курије. Ту je подигпут и чувени завод
„милосрдних сестара. “ Главпо место овоме
култу бпло je познато и на далеко чувено
село Долац, које je данас, иепрестано ширећи
ce, већ постало предграђе Травнику, н свп
политпчки копци укрттавалн су ce y овом
травничком прњавору. II кад би год травни-
чкп везпр хтео да сазна, шта мисли Травник,
он би своје уходе слао y село Долац.
 У доба иаше приче, на самом улазу y
село Долац, била je једна с-тара п доста про-
страна крчма, крчма Ђуре Мартина. Њен
мрки, на шп.Ђак изведеии, кров, видео ce још
из далека; аљеие широке и веома испугатене
стрехе зелениле су ce као каква травом обра-
сла ледина, по којој су ce истићиле и раз-
бокориле све саме чуваркуће, које Босанац
за живу главу неће са својих стреха да
скида. Qn верује, да, док су год стрехе ње-
1'ова дома окићене зеленим чуваркућама, до-
тле y његовој кућп почива свако добро п
Божји благослов. Село Долац било je за град
Травник. y исто време, и место теферича, a
крчма Ђуре Мартипа била je, опет, место са-
стајања н егленисаља. место где ce пре
могло сазнати, шта ce y свету збива но п y
самом граду Травнику.
Цело дворигате Мартинове крчме било je
опкољено високим чадорастпм белим липама;
a one четири велике липе, гато су иа све
стране рагаириле своје лиснате зелепе гране
на оној широкој заравни одмах вигае саме
крчме, чпсто су, y доба летње оморине, y
своју дебелу хладовииу мампле н путимка и
намерника. Опе су служиле па лепом вре-
мену као сењасти зелени хладњаци, под ко-
јима je било пуно клуна и столова од дебе-
лих растових и липових дасака. Ту су обично
лети људи седелп, пупшли иа своје мале
камише, пијуцкали било меку, било љуту,
 било стару, било нову — „мученицу," и слу-
шали шта људи говоре, и шта ce све y свету
догађа.
Тако je i i овога пута било.
Под липама пуно света од све три вере —
и сељака и чаршинлија, алп су шокцп ипак
преовлађивали ; a no себп ce разуме, да je
ту било i i везирових људп : од како ce одлу-
чило, да ce везпрска столица преселп y Са-
рајево, они су ce размплели на све стране.
Травнику није било право, што ce везпрат
премешта y Сарајево: он je y томе много гу-
бно, па му je мило било, кад je чуо, да je
Мусури-паша напшао на јак отпор y Сара-
јеву, и да ова ствар неће пћи тако глатко,
како ce y први мах мислило.
„Чу ли ce то, људи, како су прошли овп
наши, што су ce ту некп дан кренули, да
промотре стазе и богазе, куда he везпр проћп,
кад са својом сјајном свитом крене за Сара-
јево‘?“ упита неко од гостију, што седе rope
под липама.
„Бог.ме, како ce ћује, ружно je било‘%
учиниће Суљо амалбаша y горњој махали
впше Челебића хана y Травнику. „Доћекала
их, бива, ћета Дрнога Витеза y теснацпма
између Штита i i Вратнице планине на прије-
ком путу, што води из Травника y Сарајево,
i i туј су наши грдно настрадалп. Туј je по-
гинуо наш најбољп јунак старп Осман Крњо,
a тешкијех рана допао Зуко Демпровпћ !...“
 „А не казујеш, шта je било са Смаил-агом
Алагићем?“ упашће Суљи y реч Видан Са-
марџија, за кога ce знало, да не избија из
одаја везирових кабадахија.
Онп ce људи стадоше згледати. Видело
ce, да нпко од њих није знао, шта je било
са с.тарим Смаил-агом Алагићем.
„Па, де, што шутиш?.. Што не казујеш
шта je било са нашијем Смаил-агом2“ по-
викаће амалбаша Суљо.
„Смаил-ага нам je јунаћки погинуо", на-
стави казивати Видан Самарџија. „Еад je
видио, шта би с његовијем људима, он ce на
своме зеленку заустави, да види на коју he
страну, те да не пане y руке Црноме Вт
тезу, али y тај баш мах звизну гором једно
витко копље, те њега погоди посред ли-
јеве сисе и избије на другу страну испод
саме плећке за читаве двије гааке; a он,
јадник, баци из руку узде, и појми rope y
вис, као да je хтио нешто да ухвати, и
ондај му на нос и на уста шикну врео кључ
крви... A озго, са „Ђавоље Лазине“, зачу ce
један глас:
„То ти je, Смаил-ага, за мојега баба Ћа-
мил-бега од Бистрика; a ово ти je, опет, за
мојега уја, старога Рашид-бега од Зворника?"
И y тај исти трен нешто звизну Смаил-агу
испод самог грла, па га закла исто као слаба
пијевца. To бјеше, као змија оштар, двосјечац
нож, ca, као млпјеко. бијелом, дршком од сло-
нове кости...“
,,-Ја само знам једнога, ko ce тако умије
бацатн ђилита и нграти ce оштријем ноже-
вима,“ рече неко. што je стајао од.мах иза
леђа Суље а.малбаше.
„To he битн сам главом Црни Витез‘%
учмниће Видан Самарџија.
„Море бити, да то обоје умије и Црни
Витез; али ја знам другога, a то je онај, што
мује бабо Ћамил-бег од Бистрпка. a ујо стари
рахметлп Рапшд-бег од ЗворникаД учш-ш онај
иза Суљиних леђа.
„Вогме, ко је д а је , теке су y Смаил-аги
много изгубили ii Травник и травнићки ве-
зири.“
„За Травник не знам: али ce ви, бпва.
nh не брините за травнићке везире... Докје
н.има Стамбола и дубоке hece падишине, iiahn
he ce пуно Смапл-ага и осталцјех ајлугђија,
те о царском тајипу висе и љегов 'љеб једу,“
дотурнће пекакав дугошијасти Зјеничашш,
што je под пазухом носио читава два те-
стета брда.
5’ тај мах дође под липе један новај-
лија. Све гато je на њему, казивало je да
није nu пз Травнпка нп из села Долца ипти
из ма које облпжње касабе.
Вио je осредњег стаса, широких нлећа,
a дугих вилица, зелених п негато пиргавих
очмју. На врху носа имао je модро-плаву
брадавицу. a на десној страни његова доста
широка али осниска чела имао je један ожи-
љак, који je више личио на опржетину но
на зараолу рану, задану од каква тупа се-
чива. На њему су биле чакшире од плаве
чохе бистрице, с веома малим арчем од ву-
нена гајтана. На прспма je имао ђечерму од
просте памучне ћитабије, док му je копорап
био од некакве морасте шамалаџе са доста
леппм каришик-арчем. На ногама je имао
неку сорту гломазних низамских цокула, обу-
ченпх преко танких, лепо везених, вунених
чарапа, На глави je нмао доста висок, али
озго затубаст фес, с веома малом, на ми-
шјн pen налик, кићаиком од цариградског
ибришима.
Чим дође, он оде разгледати по гостима,
што седе по клупама под великим липама.
па ce онда упути столу, за којим je седео
Вндан Самарџцја и седе баш до њега. Одмах
ce вндело, да су стари познаници.
„Дође ли и ти“?“ упптаће га Самарџија.
„Дођох. Донио са.м нешто поруџбине...“
„Који златали ћурак‘?“ учини Видан, a
преко усанамупрхну некакав осмех, што више
међи шалом него збиљом.
„Треба ’љеба јести“, одговори онај.
„А с ’љебом ваља имати и што смока..,
•Јеси ли ce састајао с.ким гођ?...“
„Још нијесам!..,“
 „А, јеси ли, болан. чуо, како ти je про-
шао Смаил-ага Алагић?...“
„Чуо сам!...“
„А, je ли ти га жао
„И јес’ и није... На њему ми je пропало
много зараде... Послије — мртви мртвијем,
a живи живијем..."
„Имаш право. Твој je бабо почео о оцем,
ти настави са сином, па he опет бити за те
лијепа шићара, Збиља, би ли му могао на-
бавши каку лијепу каурку?... Он још зањима
лудује; a сад би то згодно било: јучер му
je везир из харема узео најљевши ђурђијан-
ски цвијет, те je стога веома карли. Баш сам
ce стшоћ пред сам акшам десио y граду, кад
су je четпри снажна евнуха пронијели на
златали тертеривану и однијелп y раскошни
везиров харем. За тертериваном je на једном
бпјелцу јахао један Црнац. Тојебио евнух-
баша y харему Мусури-паше — a шта he,
с везиром ce бочити не море, a много м ује
жао те лијепе робиње Ђурђијанке, тијем прије,
што му je то поклон од баба његова, — па
кад би му ти ђе нашао каку лијепу ђаурку,
да му те ране лпјечи, — ту би било шићара и
за те ii за ме“, pehii he Вндан Самарџија,
нарочито ударив гласом на оно : „ту бн било
шићара и за те и за ме“, па додаде:
„А ја је’ну знам, згодну за тога по-
сла твог.“
„А која je то, болан‘?,..“
 „То je она лијепа каурка Радојка, ћерка
Јевте Ђонџије...“
Виданову познанику засветлише очи као
y гладна вука, кад му наблизу заблеје ја-
гањци...
У том им столу приђе Омер Сакагија,
којије био надалеко оглашен, да лечи коње
од сакагије, те су га о тога и прозвали Омер
Сакагпја. Он je врло добро стајао и y вези-
ровом двору, нарочито о тога, што je био по-
знат код овију ага и бегова босанских.
Он мало промери познаника Виданова,
па he га одједном упитати:
„Ене, јеси ли то ти, Антуне?... Какви
тебе вјетри донијеше овамо нама?... Откад
те, бблан, впдио нијесам. Долазиш ли право
из твоје Шумадије?... Како ви тамокана?...
Спремате ли ce да нам y походе дођете?... Ми,
богме, ћујемо, да сте силну сакупили војску,
да сте на Дрину довукли велике топове и
тешке лубарде, a да сте накастили да нам
узмете и поносну Босну и кршну Херцего-
вину и љуту Босанску Крајину?...“
Сав онај свет оде мерити овога новог
госта, што га Омер Сакагија назва Антуном...
A то, збиља, нико другииније био, већ
главом наш јунак Антун Џавић, мајстор ве-
селог калфа-Драге Орлаче.
 ххш
ЗА ПАРЕ СВЕ ПÂ И — ДУШУ

Кад je Антуп Џавић изашао из канцела-

рпје г. начелника, био je веома покисао.
Хладноћа, с којом га je г. начелник прн.чпо
h с њим говорио, за њ беше очнти знак, да
ce y његове послове унела некаква незнана
али моћна рука, п да му она може побркати
све његове планове. II то гајејако забринуло.
С тога ce одлучиј да ce y памет узме.
„Протнв мене моја жена, моја пуница;
против мене она матора попина, онај прота
Рајко; против мепе сва ова ситнурцја y iia-
челству !... И са.чо још једини пачелник беше,
y кога сам ce могао поуздати, па сад п ои
почео нешто да увпја!... А, то нисЈј чиста
посла!... Ја томе морам ући y траг. И свему
томе крив m i i je оиај чапкун, што ми уиесе
ватру y кућу, a y дућану заведе неки други
свој ред... Ха, наћи ћу га, па да иод облаке
одлети, i i онда?... Олда he му опо бити, што
сам му давно п давно наменмо," говорио je
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 17
y себи Антун Џавић. кад ce из начелства
кући враћао.
He, однста, чудна je зверка бно овај
Антун Џавнћ ! Да коме учинп зло. y томе му
није било равна: a да коме учини добро, он
y то, опет, нпје имао куражп да улазп. Све
ce бојао, да он ту што не штетује.
A што ce, опет, умео да претвара, то je
нросто за причу! Начпни лице благо. добро-
ћудно, па чак и бојажљнво; a кад говори —
мед му из уста тече!...
Тако je п сад било, кад je кући на ру-
чак дошао. Ceo je за сто снуждена и сетна
лица. Према својој жепи a н према пуницн
беше сасвим љубазан. Њих je то просто пз-
иеиадило. Из очију му je вирило како ce каје,
што ce према њтша онако суров показао. Он
кусну једном-два, па спусти кашику преда ce,
затури ce мало па столици, па овако поче: N
„Откуд сам ја могао знатн. да je он код
вас одрастао, да сте га вп отхранилн као
свога рођенога сина, да сте га y школу дали
n на занат оправили, и да он данас, i i i t o je
ностао првп над првим y своме занату, има
једино вама п вашој доброти да благодари?...
A да сам ја то знао, зар бнх ce према вама
a n према њему показао онако. суров?... He
бих зацело; a овако — ја волим моју кућу,
ја волим мога друга, па кад сам га затекао
онако готово y недоба, и то кад ce знало, да
сам отпшао y Бељину, — онда није никако
чудо. што сам онако плануо и на моју добру
ташту i i на моју драгу Леку, па чак и на
њега
После тога устао je и отишао, a није мо-
гао више нпгата ни окуситп. Тако je био по-
тресен!...
..Ама, мамо, шта хоће ова гуја?“ упита
мајсторица Лека своју стару мајку Јеринку.
„Не знам, днјете, жпвота ми мога; али
што знам, то je, да ce ми од њега не мо-
жемо никаквом добру надати, па говорио он
— добро илн зло !...“

ГГд^Ли тако низ чаршију доле Агпћевој

кавани, Антун je y себи рекао:
„Ма шта ce овде. десило, ма како ce
ствари против мене окренуле, ја ћу то све
накнадити y Травнику!...“
Сутра-дан je прешао y Босну. Понео je
неке наруџбине за своју муштерију y Сара-
јеву i i Травнику. To му je био изговор, али
му je главна намера била, да потражн свога
калфа-Драгу, те да га код Турака представп
као тајпог изасланика протопопа Рајка. Ми-
слећи о томе, како he то све извести, он од-
једном прште y смех. To управо и не беше
смех. већ некако сатанско ругање. Коме ce
оп то ругао, то нико не зна. Он само рече:
,/Гако ја знам! У мене захода нема. Ја
идем право своме циљу. За те ствари y
Турака шале нема. Ty с.места полећу главе,
a ја 'ту дупло добијам : казним овога чап-
куиа, што ми je домаћи мир нарушио н —
добијам масну награду !...“
После тога впдпмо га y селу Долцу a
y крчмн Ђуре Мартина, тамо. где ce укр-
штају незнани пути и пролази многобројних
везнрових ајлугџцја. жбпра и тевдила.

„Па јесп ли иам донно каквијех важиијех

гласова, Антуне?" поче опет Впдан Самар-
џија, ДПта мисли твоја Шумадпја?... Ови
су те наши поодавно погледали. Они су с
тобом задовољни".
„„гГа;ј нас чоек нигда преварио није". ре-
као je ту некп дан сам главом везпров ха-
знадар."
„Знам, Впдане. али ја нисам с љнма за-
довољан; a ретко су кад испуннли оно. што
су ми обећали. Од сад то мора мало друк-
чије да пде. Хоћу да ми ce плати, и то до-
бро да ce плати. Да ти je само знати, шта
то мене кошта ■ — док ми ce свака врата
отворе; a оно што mi сад доносим, то еува
злата вреди."
„Вјерујем, вјерујем, Антуне, алн нас je
иа овоме нашем чанку и сувише много; a
од везира ce тражн више, но што његова
heca поднијети море. Траже онп нз Стам-
бола, траже ови из Травннка. траже са свпју
страпа — све je то зинуло на везиров ’љеб!...
He море ce. Оолан. надавати!..."
„ГГа зар, Видане, на мени да ce ломе
кола?!... Крваво ја ово зарађујем: сваки ми
час глава виси о концу. Само неко да викне:
везнрова ухода. жбир, издајнпк -- па ми
оде глава !...“
На ово ce Самарџија само насмеја.
„А што ce тн смејеш?...“
„Смијем ce, како ти висн глава о концу.
па сам хтпо да те упитам, колнко ти они
плаћају
.,Којн они
.,IIa твоја Шумадија!...“
.. A што к’о да ми не плаћају?! Ја и њима
чиним услуге. Продајем сваком ко шта воли.
ii то продајем за nape. У меие je све на
продају — i i моја кућа и мој живи мал, п
мојп златалп ћурковп и моји реснати гу-
њевн... Ја hy продати п моју жену, па н
саму моју душу, само кад би je хтео ко да
купп. He шалим ce ја ово, мој драги Самар-
џцја. ја ово озбиље кажем. У мене je новац
нада све на свету. Ст о г ај а шт о год радим,
за паре радим. II само ’ ономе боље радим,
ко ми боље плати. Ја само готовом новцу
верујем. a свету не. Турцима боље служим,
што онн боље и плаћају. Уосталом, њихова
je кеса п дубља н пуиија, но кеса сиротне
i i нејаке Шумадцје, a ја и на то много гле-

дам. II ти ce меии смејеш, што ја служи.м

 новцу a ие хатару, a не вери; a ја служпм
и вери, али мојој вери, a моја je вера no-
Ban;. Најпосле, тако свп раде, па тако радим
i i ја. Разлика je између мене и другпх та.
•што ce онн стиде да кажу истину, a ја ce
не стидим. Бто, сав овај свет, што ce овде
искупља, служи новцу, служи ономе, ко му
боље плати, a не ономе§ ко му je no вери
ближи. Травник нам je y томе најбољи no­
nas: i i ти знаш како je задао тврду веру и
Тузла-паши и Али-аги Видаићу, да му ce
предаду. II они су му веровали и предали
му ce. Па шта je било с њима?... Чим су ce
предали, одмах je вера бачена под ноге. a
њих сместа бацили y томруке. н те псте
iiohn добили су, y mie цурске милостп, зе-
лен свилен гајтан око врата. II то je Трав-
ник с њнма тако учинио не за то. што су
царски одметннци, већ што су имали доста
пуста блага. Ta иста судба чека и Али-пашу
Сточевића. n ако je сав легао, да Османлнјама
служи: a што то до сад с њим већ iinje учи-
њено, то je за то, што они y Мостару n овп
y Травнику ne могу да ce погоде. ko he ce
први дочепатп његовог силног блага... Тако
je радпо Абдураман-паша, тако je радио n
Омер-паша. тако су раднли n свп остали
Стамболу вернн травничкн везири. па тако
ради ii ова потурица, овај лукави Мусурн-
паша. Зар не видиш, мој драги Самарџија,
да ce овде y везнрске замке не хватају onn.
што су царски одметници, већ сни. којн имају
небројена блага?...
„Зато. немој да ми ce смејеш, него гледај,
да ме час пре при.ми везиров хазиадар, те
да му предам оно, рашта сам ’вамо вама п
дошао, алп. шта ћеш да ћеш. гледај. да то
буде за готове наре, па — пола мени a пола
царскоме хазнадару, a н t i i нећеш остати
без свога исета...
„А сад бпх те join кешти упнтао?.."
„Да чујем !..“
„Позпајеш ли ти хаџи-Емина терзцју из
Сарајева?...“
„Знам ђе му je дућап: a онако нијесмо
бо’зна каквн познапици... A што питаш?..“
„Знат .ni, да ли je он ускоро добио ка-
кога новог калфу?...“
„Знам. To je једно младо момче, штоје
љевше h стид.гвнвије од сваке ђевојке. a умије
да везе не само златали ћуркове и скупо-
цјене беговске ћурдије, већ н саме јаглуке н
чеврета на ђерђефу љевше п днвније но икака
сарајевска ђевојка везиља... Свијет ce кугш
к’о иа како чудо... Je лн то?..“
„Jec’. To je ou ; ou главом !..“
„Који oii?..“
„Мој калфа Драго, Драго Орлача... (Ји
je моју кућу запалио, моје планове тумба
окреиуо. Ou ме je пајпосле п похарао, паје
пирнуо y Босну; a шта га гледаш, рекао би
човек. да un мајку за сису ујео није, a овамо
то je гуја потајница. Мене je за само срце
ујела... После, како ја овамо нешто знам, он
je ухода one маторе попине, онога протопопа
Рајка. што стоји y вези са свпма царскпм
одметннцима. Он има y својој кућм једну
мрачиу избу; ја бих je назвао: ђавоља изба.
Ту je легло свима бунама y Херцег-Босни.
0 ову ce избу чешу сви врази, што дан н noh
раде на томе. да Херцег-Боена и Шумадија
постану једпо. Од те ђавоље избе нпје да-
леко ни сами Дрнн Витез, па ни остале чете
i i четници. П сад, како сви знаци казују, та

гуја иотајипца, тај чапкун. тај мој злосретии

калфа Драго Орлача, постаће глаена спона
између протоиопа Рајка и свеколиких одмет-
ника y свој Босни н Херцеговшш и y љутој
Босанској Крајини...“
„Богме, Антуне. ако би п десета од тога
бпла истипа. томе бп твоме калфи усијанпм
кљештима откпдали Нчпво месо са костију. па
би га тек онда жпва на колац натаклн",
рећн he Видап Самарџија гласом, као да не
верује, да je оно момче, што га je y дућаму
хаџи-Емппову вндео, како за ђерђефом везе
као каква сарајевска девојка, — тако зло п
подмукло.
„То, то: то i i ја хоћу. Али не. ја још
нешто хоћу: ја бнх желео, да то својнм очима
гледам... II још бих нешто желео...“
„ А шта бп то још желео?"
 ..Желео бих, да то гледа п она моја жена
— она неверница н она моја пуница, онај
суштн ђаво y облику једне маторе бабетине...“
„Е. знаш ли шта, Аитуне, знао сам те
i i знам те; али нијесам знао, да си тако зао

i i пакостан чоек“.

„Нисам ја, Видане, ни зао пи пакостан.

-Ја сам само ловек: кога мрзим, ја га тако
мрзим; a кога волим, ја га — мало волнм“.

-Још тога нстог дана, пред само вечЦ

Антун Џавићвећ je био код Хајредин-бега ве-
зировог хазнадара. II дуго ce код њега бавио.
Готово више од сахата, Врло су полако го-
ворпли — као да су ce бојали, да пх иеко
ne чује. Само ce ,једио.м-два чуо глас Хајреди-
нов. II онда би i i Антун мало јаче п])оговорио:
..To je, бива, лцјепо од тебека, што си
нам први тај абер дшшо... II велиш да су
ce јако забрииулп?.."
.. A иајвише протопоп Рајко“.
„А шта хоће тај ваш папаз? Мислн лн
on, да ce je'iia муха може бостн са каквијем
силовитије.ч б и к о м “
„Ншита ои пе мисли, честптп беже. У
његовој глави и иема ннчега другог, до —
ветра..“
„То си, Аитуие, мудро казао. Кад неко
y главн памети иема, онда je доста. кад у
њој н.ма бар вјетра, тек да није празна“.
 После овога морао je Антун Џавић још
нешто pehn, што ce везнровом хазнадару до-
пало, кад овај рече:
„П то ти je добро, Антуне!.. To he Опти
мило и Мусурп-пашп, кад му само кажем...
Hero сад, Антуне. јеси ли казао све. што си
нмао да нам кажеш?..А
„Све сам казао!...“
„Е, ондај, ево тн овђена двије ћесе. У
свакој има по двије стотине маџарија. Узмп
ову je’ny, a ова друга иђе — знаш ђе; a ако
ce кадгође y везнровој околини поведе рпјећ.
колико сам ти садека дао. a ти бо’ме, рецн...."
„Да са.м добио две кесе и y свакој...."
Хајредпн му не даде ни довршити. взћ
му метну руку на уста — да тшпе говорн.
као да ce бојао, да н дувар ушн нема...
„Ја бнх те још нешто замолио, честитп
беже !...“
„0 пара.ма слободно ић впше ие говори;
јера тн више ни пребијене мангуре датн ие
могу. -Ја одавле од кад сване па док мрак
не пане на земљу једнако пздајем, a слабо
ce откуд што добија, a везиру много треба...
•Ја ce просто ћудим, како ce на крај пзлазп...“
„Нцје о томе, честити беже...“
„Ондај, бива, говори!...“
.,-Ја сам сад овом прнликом донио и опа
два ћурка, што су nx наручпли неки Мусурн-
пашини л>уди из Сарајева, па их сад нема.
да своју поруџбину узму, a мени nape тре-
бају; a ти, честитп беже, најбоље знаш, да
ce без пара не море унић’ ни y цркву ни y
џамију, a то ли онамо, ђе ја морам да за-
куцам алком на вратнма и то y глуво доба
ноћи, кад му време није...“
„Ух, зар i i то сад!... Ади нека!... Добро
си нас усдужио... Колико тп стају ти ћур-
кови?... Немој y цнјени прегонити !...“
„Онај мањи, честити беже, кошта мене
40 a онај већи 50 минаца. Ја ту не тражим
ни nape ћара. Нека добијем главно, па he
ми бити, као да сам дупле nape добио...“
„Е, ондај, добро!... Однеси оба ћурка, па
nx подај хаџн-Емпну везпровом терзпбаши.
Подај му, бива, и овај прстеи од менека. II
on he тн све до nape измирити; a ја и он
већ имамо овђе своје раћуне, па he то да ce
је’но за друго одбије; a сад, мој добрп Ан-
туне, пођи са срећом y твоју питому Шу-
мадију...“
„Откуд je, честптп беже, моја Шума-
дија?... Нијесам ја Шумадипац и ие дао
мој Бог!...“
Хајредин-бег мало ce к’о и зачудп, па he
упитати:
„Ене, зар ти пијеси Срб‘?... Ја оклен ono
T I I бп?...“
„Ја сам, честити беже, пз Горњег бо-
санског Подрнња; ја мислим, да сп ти слу-
шао imo и о бабу моме. On je био настојник
чифлука i i сувата рахметли Смаил-аге Ала-
гпћа. десне руке свију травничкмх везпра...“
„А ou ce оно звао?...“
„Вуксан Џавић.“
„Ене, ене: Вуксан Џавић бпо твој бабо'?!.
To je лијепо: и ou je, y оно доба, Травнику
много ваљао... -Jec’, jec’: п бабо ти je био до-
бар, i i син му je добар: види ce — прави
босански кољеновнћи !“ рећи he Хајредип-бег,
везиров хазпадар y граду Травнпку.

11 тако Антун Џавпћ може битн потпуно

задовољан, како je прошао y Травнику, a осо-
бито код везировога хазнадара. On je y првп
сумрак опет дошао y село Долац i i свратио
y крчму Ђуре Мартина. Мссечина беше као
дан. Тих вечерњп поветарац пнрушно je озго
са окосина планине Влашића. Света je бпло
нупо као оно н данас. За пстнм стблом са-
чекао je Антуна Видан Самарџија. A лепо
ce вндело, да га je с нестрпљењем чекао.
..Шта учшш. чоече, откад те чекам?!к
рећн he Самарџија, кад Антун седе на своје
дапашње место.
„Ето ме, вала, сад отуд право ндем. Код
Турака, тп знаш, иде све — еин беии -
исгија, полако!..."
„Како прође, вјере тн?... Добро, знам.
Тп код њих данас више вриједнш но ми сви,“
 „А, која ми je вајда од тога. кад они
не плаћају ии пола, колико нмја вредим?.."
„Ширете!... He питам те то ја, што бпх
с тобом дцјелпо оно, што си добио, већ што
би ми одиста драго било, да од тебе чује.м.
да си задовољан..."
„Па знаш како je, Самарџија. II задово-
љан сам н нисам. Од Турака узетп пару, то
je колико од камена одбитн. Овде сам добро
прошао само y толико, што су ме лепо при-
милн, i i што са.ми виде, да им више y овоме
нашем послу вредим, него многи други. II
још нешто: наредили су, да ми хаџи-Емпп.
везиров терзпбаша, исплати и ова деа ћурка,
па мп je i i то дошло као гладном залогај
хлеба...“
„Ето, виднш; тако кажи! Сад je н менн
мпло. Немој, брате, да вјечито кукаш, као да
већ од глади скапаваш!...“
„Тако то ваља, мој драги СамаЈн.шја! Друк-
чије ce y свету не море проћи, па да ce
нешто има: вечито ce тужи, вечито тражи
вигае. да ие би добио мање...“
„Душа ваља, ни то није ружно: ако од
свијета не тражиш, не ишћеш, a често п ne
отимаш, не би ce иикад сјетио, ни да ти да
оно, што сп код његака крваво зарадио ; a сад,
деде, сјетн ce ти и мене!... II ја имам за-
слуге, што си ту твоју ствар свргаио и до-
бро и брзо!...“
 ,,А, збиља, да не помену, могао бпх и
заборавити. -Jec’, ти си ми доста ваљао, a
увек ми ваљаш. II за то ево ти на!... Ово
je твоје исе!" учини Антун Џавић, па баци
пред Видана Самарџију један сребрн бешлук.
Видан узе бешлук, па га стаде окретати
i i погледати y Антуна.

„Шта тп je ово?“ упита он.

,,Па зар не видиш шта je. ниси ва-
љада слеп'?... To je нов, новцит бешлук,
сребрн бешлук — ама као да je јуче иза-
шао пз царске кузнице,“ одговори Антун
Џавнћ.
„То знам; али што ми га дајеш?..А
,,Па дајем тп га, што си ми бпо на руци,
да час пре свршим ову моју работу, рад’
које еам ce кренуо чак из града Лознице до
града ТравникаА
„Па зар само један бешлук‘?!...“
„Толико сам мислио да треба да тн дам.
па сам тп толпко и дао : нећеш. ваљада, тра-
жити, да са мном поделиш, што сам крваво
заслyжио'?!... Уосталом, ваља ти знати, да
мн je i i то било врло тешко дати: јер ја
нерадо дајем бакшише, a од онога што неко
мисли да треба дати, ја никад не водим ра-
чуна, већ од онога што ce мора дати“.
„А, je ли то? па ондај. кад ти je било
тешко датн један цигли бешлук, ево узмн п
њега; него, стани-де. да би ce твоја сребро-
љубива душа зајазила, ево, да ти ја од своје
сиротиње дам још један бешлук y име бак-
шпша, што сп тако брзо и лијепо свршио свој
посао i i згрнуо из хазне травнпчкога везпра
скоро три стотине маџарија“.
II. Бога ми, Видан ce маши y џеп, из-
вади један као млеко бео сребрн бешлук, па
га баци пред Антуна Џавића; a овај ти оба
бешлука шчепа као гладна мачка миша, па
стрпа y свој шпаг:
,,Ама, шта ти то учинн, Антуне?...“
„Узех своје nape; ето шта сам учинио!...“
„Па зар i i мој бешлук
„Оно више није твој бешлук, већ мрј. “
„Анатема те било!... Ево већ сам почео
ii да спједим, a таког чуда од чоека још
видио нкјесам..."
,.Ни ја таку будалу, као i i i t o c i i t i i : ја
ти дајем бешлук, a ти нећеш: мало ти je
бешлук. па вадиш из свога џепа други бе-
шлук. па ми га дајеш... И тако ја, уместо
да изгубим један бешлук, a ја добијем два:
a ти?... Ти, уместо да добијеш чисто иа
чисто један бешлук, a ти губиш два!... Раз-
мислп-дер мало о овоме, па hein видети, да
y тој твојој главп нема ни мрве памети !...“
 XXIV
HOME ТИДЕ ПE Б AJ У .

Пливско горње језеро je једна дубока

i i широка планинска котлина, опкољена свуд

однаоколо високим и стрмим шумовитим бр-

дима, небројеним каменим литицама и го-
љацима, шиљастим главицама, зеленим бре-
жуљцима, пропланцима и густим непробојним
типразима. У ту ce котлину слива сва вода
реке Пливе са свима њеним приточицама и
потоцима, што из околних брда утичу y горње
пливско језеро. To je једно вечито затишје.
Ретко кад да с које стране горски ветри
духну, те да ову убаву слику убришу, умр-
љају. Ту je y томе џиновском огледалу свака
главица, сваки џбунић. сваки пропланак тако
дивно и тако живо оцртан, да ce човеку
чини, е бп сваку гранчицу, сваки листак
могао руком узети n откинути. A кад још ову
идилску слику обојп плаво ђурђевско пебо,
онда ce човеку учини, да je на некој пезна-
ној страни света, онога света, о коме наша
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 18
душа сања, кад стане да мисли о дивотама,
што je чекају тамо y ошш небесним просто-
ријама, где она замишља, да he наћи свој рај.
Ето, ту. y непосредној близшш горљега
пливског језера нма пуно зелених лука и
испуста, где ce деца — турска и српска —
лети. a особито y премалеће, искупљају н за-
турају пгре свакојаке, a иајвише јуначке.
Тако je i i овом ириликом било. Тада ce о
устанку y Босанској Крајини много говорило.
a највигае о томе. ко губп a ко ли задо-
бпја. Таласи устанка почелп су увелико за-
пл>ускпватп н y веће касабе н градбве. Би-
хаћ сасвпм умуасереи : Новоме кудају алком
на вратима: Прцједору су ce упутила прва
устанпчка одељења. Питоме долпне — санска
i i врбаска — готово су сасвнм биле y ру-
кама устаника. II о томе су говорили људи:
a тај je говор прешао и на децу, a ова су
све то преносила y своје витешке дечје игре.
У то баш некако доба беше дошао y госте
своме шурп Алил-беговићу од града -Јајца,
Рустем-бег од Лијевна са својим мезимцем
спном Аџем-бегом. дечком од својих десетак-
дванаест година. Млади Аџем-бег брзб ce
упозна i i здупш са свом п сриском п турском
децом i i y граду -Јајцу п y свој околпни. II
често су пшлн до пливскпх језера, и ту
затурали веселе дечје игре. Турчнће je предво-
дио младн Аџем-бег, a Српчиће — Срдан. син
Марка Ждрала, што je с кућом одмах испод
горњег пливског језера.
-Једнога дана беше дивно јутро освануло,
право пролетње јутро. Чинило ce, да су ce
сама небеса отворила, те она брда, шуме п
шумарке обукла y иеко свечаио рухо; a ти-
чија на све стране узаврела, a нз тога мора
пд песама издваја ce као какав тенор из Bu­
rner небесног хора — глас славуја, — док
he неко повикати:
„А коме ове тпце пјевају
„A ко.че другом него нама Турцима",
одговорп некоје од Турчијјја,
„Нпје, богме, вама Турцима, већ нама
Србовима. Липар je, бпва. наш; а, ено, тице
цјевају y Липару“.
„Одмакни отале, влашка поганијо: какав
Липар ваш, какве тице ваше?!... Наша су ова
брда, name су оне плашше; иашајезера, name
шуме, наше све, па name и тпце!...“
II онда ту реч по реч, док дође до за-
ваде. Деца ce смоста поделише y два табора.
Турчићима ce стави на чело млади Аџем-бег,
a Српчићима — Срдап, сгш Марка Ждрала. fl
крвава ce борба отвори. Камеиице су летеле
као киша. Рањепих доста и иа једној ir на
другој страни. На српскбј jom више. Усред тога
боја једна каменица несретно погоди младога
Лџем-бега пспод са.чог левог слепог ока тако,
да му je сву јагодицу размрскала. Он ce за-
љуља и паде — као свећа. Обли га свега крв.
Сви су мислили, да je на месту остао мртав.
II тај ce глас разнесе муњевитом брзином.
Он je стигао и y град -Јајце пре, него што
je ико мислио. Борци ce разбегоше као зе-
чеви, Српчићи особпто. Сваки je мислио, да
и он ту има неке своје кривице, Први долете
Рустем-бег. Он још издалека викну:
„Има ли кога гођ, да ми каже: je ли мој
син жив
Али одговора ни с које стране. Рустем-
бег сјаха с коња. Стаде. Поче да ce осврће,
као да нешто тражи: али шта... то нико
није знао. После опет узјаха на коња. па викну
неким очајничким гласом:
„Не може бити, да je он мртав!... Моја
ми душа каже, да je он жив!“
„Твој je син жив!“ одјекну један глас
озго од Ждралова Липара.
Рустем-бег ce осврте на ту страну, откуд
му je тај глас дошао. Гледа. He може никог
живог да видп. II оп онда повика:
..Ko сн да en, обрадовао те Алах и ње-
гов Пророк, као што сп тп мене обрадовао‘%
па онда ободе коња и као стрела полете де-
чјем игралишту.
„Сине, Аџеме!... Ево твога бабе; иђе ти,
да види јунака свога!... He бој ce, не бој !...
Нпје то ншита!... Теке иду твоји правп меј-
даип !... Јесп ли ти само лоза нашијех слав-
нијех предака, ондај je то колнко кад муха
иечи!...“ II Рустем-бег стиже на место де-
чјег ограшја. Затекао je сина жива. Беше са-
св1ш дошао себн. Блед као крпа: наслонно
ce на груди једног дечка — ја je био годину
старији од њега ја млађи; a једна стара бака
беше ту стала, па ce с њима шалнка. Каже
h она. да то није ништа н да ће све проћи.
Она му je п рану испрала и превила.
Рустем-бег скочи с коња. Једним погле-
дом одмерпо je, да je све добро. И онда тек
клону, клону од радости и неког душевног
миља, што га je сад y животу први пут
осетио.
У томе долете на своме виловитом белцу
iiАлил-бег Муетај-беговић од града Јајца, ро-
ђени ујо младога Аџем-бега, a шура Рустем-
бега од града Лпјевна, Беше исукао сабљу
димишћију, a из очггју му жива ватра сева.
,,Казуј, нећаће, ко те тако грдно обрани,
да му смјеста овом сабл>ом одрубим главу?“
повика он.
„Ако je, честити беже, до тога, ко га je
ударио, ево мене, ја сам га ударио. Билоје
y игри; али, ето, ја опет велим, да сам га
ја ударио, и да нико други пије крив до је-
дино ја!...“
Млади Аџем-бег пружм полако руку, па
je метну овоме дечку ira уста:
„Шути!... Није истина, да си ме ти уда-
рио. Камен je долетио озго од башча Усејии-
аге Алагића. Камеи je из праћке баћен. По-
знао сам ја фијук његов.“ И млади Аџем-бег
дочепа руку онога момчета, па je поче ми-
ловати:
„Добро си ce држао, Срдане. Мудро си
заклањао своје четиике. Они би много rope
прошли, јера смо мп билп двапут јачп, ако
ne ii трипут.“
II онда ce окрете своме уји:
„А ти, ујаће, турп ту твоју сабљу y ка-
пију. Не.чој ce мијешати y наше игре. Тебе
и твоју сабљу ћека друго мјестои друге при-
лпке, a не да њом нлашиш ђецу несрећне
босапске раје.‘;
На ово Рустем-бег поскочи као ђетић од
дванаест година:
„Ето, погледај, мој драги Алиле, што je
прави кољеновић, што je прави витез, што
je прави син ионосме Херцег-Босне...“ II онда
ce саже и свога сина y чело пољуби:
„Нека си мп /Кнв и ћестнт сине!... Сад
не марпм, да ове декпке умрем, јера видим,
на коме name племе остаје!...“
II онда ce окрете ономе момчету, што-но
му ce на груди беше наслонио његов снн,
млади Аџем-бег:
„А, чиј си ти, слнак, благо мени, те си
ce моме сину па невољн нашао
,,-Ја сам сип Марка Ждрала. Ево нашијех
ку 11a одмах пза овога ЛИиара“.
„То je лијепо, сине. Добар ти je бабо:
чуло ce за њ чак и y нашем Лијевну, па му
je ii cnn добар. II мени je то драго, јера смо
ми сви ђеца ове иаше ојађене мајке, ове ли-
јепе Херцег-Боене... A ко ти je ова старкаХ.А
„То je, честпти беже, мајка баба мога...
Ето, кад ce ми овако покрвимо, опа нам наше
pane испира и лијечи...“
„II твоји су ce четници разбјеглп, кад
су впђелп, да je мој спп тешкијех раиа до-
пануо
„А шта he, честити беже ; свак ce бојао,
да на њ кривпца не падие, па бп му ce по-
слије i i само огњипгге раскопало..."
„А тиА..“
„А ја... ја сам остао па своме мјесту;
остао сам, да ие дам да на другог кривпца
пане !...“
„Алиле, nivpe мој драгп, одн ’вамо, бо-
лан, да ћујеш како ово дцјете збори!... А,
док гођ ова земља оваке 1)етић'е рађа, дотле
она пропанути неће !“' -повнка Рустем-бег, a
очи му беху пуне суза....
 ТУРНА JE ТЕЖA ОД ТАМНИЦЕ

„О стајте о в д је !... С ун ц е т у ђ е г н е б а
H eh e в а с г р и ја т ' кб ш то ово г р и је ;
Г р к и с у там о з а л о г а јп хљ еб а.
Г д је с в о г а н е м а п г д је б р а т а н и је ...“!9

Од тога доба прошло je доста година. Преко

Србије и Херцег-Босне прелазили су многи
црнн ii градоносни облаци. Мењају ce људи,
па ce мењају и политичке прилике. Све ce
мења, Ништа ие стоји на једном карару. *\Ји
ce сасвим нреселимо y Србију. Отац ми je
добио h неку службицу: чувао je телеграфске
жице и днреке — од Ваљева па до Косје-
piiha. Меие су дали па школовање. Добри ce
:вуди за ме заузеше, те добијем и благоде-
јање. Учећи себе и другога, ја, истина с му-
ком, довршим школовање. При једној утак-
мици будем изабрап за државног питомца.
Послаше ме y Париз, да изучава.ч државме
науке. Ii сад ме ево y српском иосланству19
19 А л е к с а Ш а н т п ћ : „П јес.ме".
y Стамболу. Писар сам прве класе. Воже,
како je добра ова наша мајка Србија !... Њена
су недра за све нас, па ма из кога краја
Српства ко био, подједнако топла.
Јест, ево нас y Стамболу, y граду цара
царева, y престоннци силне османске царе-
впне. Стамбол!... Како je значајно то име за
многе- државе и народе, али ни за кога тако
као за пас Србе. У тај огромпи град уткан
je велики део живота нашега. II то није
уткивато за деценнју и две, већ кроз векове.
Наше су ce судбине једиа за другу срасле...
Има прилика, кад нам ce учинп, да иам je
Стамбол иека блиска својта. Па ми п јесмо
својта. У жнлама њпхових најмоћнијих сул-
тана текла je српска крв; a њихову славу.
a ibiixoBo оружје пронелн су по свету највеће
војсковође, најмудријн и најзнаменитнјн њи-
хови државпици, али по крви и нар.одности
Срби, a y првоме реду синови поносне Херцег-
Восне, као: Мехмед Соколовнћ, Синан-паша
Спјерчић, Нмјале-паша, као везири првога и
другог реда y царству ; па онда Самиз-паша,
иа Пертев-паша, па Мустафа-иаша Соколовић.
зиаменити царскп намесник y граду Будиму.
па Хасан-паша Предојевнћ и многи другп.
To je могла и да заборавп охолост Осман-
лија, али ce то није могло да избрише из
успомена османскога царства...
Стамбол!... To je престоница незнана
света. Он не познаје своје грађане, али их
прима y своје крпло као своју рођену децу.
Свн свбтекп језици -ту су код своје куће. Ту
те нико не пита, коју веру верујеш п коме, ce
пророку клањаш. Стамболија нема кад да о
томе размишља. On je то оставио хоџама и
пмамима. II онп ту дужност ревносно врше:
мујезшш позивају своје правоверие пет пута
дневпо на молитву, алн не воде бригу, да
ли ce онн томе позиву одазивају, остављајући
свакоме слободну вол>у, да п оп своју дуж-
ност вршп. У Стамболу крст н полумееец не
етоје тако y опреци један према другоме као
по другим крајевима царства. Између њих као
да овде. влада прнмирје.
•Једном упитамунашем посланству, има
ли y Дариграду какво место, где долазе наши
Србн, a особито босански и херцеговачки до-
сељеници. Мојн другови прскоше y смех. -Је-
дан ће pehn:
„Како: има лн г д е И м а их свуд
као нлеве. Све луке на Восфору, на Златном
[Јогу, на Мраморном Мору, — они су пре-
плавили. Они су овде y стамболским водама
као иа своме Јадрану. Пстина, они имају и
нарочитих места, где ce састају п проводе
своје зали време. Онп ту нмају своје ашчи-
нпце, своје крчме, своје башче, своје куглане.
Ту долазе и босански п херцеговачки досе-
љеници. Oim су ту једно. Верска разлика,
мало по мало, y њпма ce успавала, a на ме-
сто ње пренуло je и оживело племенско je-
динство, језик, обичаји и успомене на за=
једничку отаџбину. Значајречи: „онјеотуд
наш,“ замениле су речи: „он je наш брат!...“
Једном одем с друговима тамо. Моју душу
обузе неко особито мнље: ама као да сам до-
шао y какво живо српско место: лакрдија,
шала, свађа, псовка. препирка, вика — све
ce то једно y друго смешало. Један Бокељ
развикао ce, што му je неко очепио мачка,
па сиромах рамље :
„Да ми je само знатп, да ли je то учи-
нио мени за инат, ја бих му ондај овом бри-
твом одсјекао оба ува, па да по свијету чуљ
хода!“ викнуо je као да je на рпви свога по-
носног Котора.
На другој страни, за једним малим сто-
чићем, играју ce двојица жандара, a један
ce од њих иа онога другог беше жестоко
наљутио :
„Нећу внше с тобом да играм!... Кад год
ти дијелиш, y тебе нма увијек пет жан-
дара h сви теби дођу!“ новика он и баци
карте.
„Каквијех пет жандара; ђе си тп видио,
да y картама има пет жандара; то може да ce
деси само с једнпјем илп два дељења... Сијеци
то, лудаче једаи — док ти je чнтав тај твој
црвенн нос!...“
II овај немаде куд, већ пружи руку п
пресече карте!... Menu ce учшшло, као да
сам y каквој крчми више нашег Лимана на
Сави a не на плавоме Босфору y царском
граду Стамболу...

На јужнрј страни Брусе, на АГраморном

Мору, на еамим окомцгша азнјокога Олимпа,
далп су ce једном зеленом дољом, кроз коју
вијуга немирна и као очи брза речица Бари-
Дере, кптњасти вртови пуни цвећа, воћа n
зелених чардаклија. У тим вртовима, овде-
онде, беласају ce дивни вилписки киосци
са стакленим зелено обојеним доксатима,
окренутим плавом Мраморном Мору, и небро
јеним кулама ii замцима, што су ce, као бели
лабудови, поређали по том зеленом прибрежју
класичнога мора, по коме су негда једрили
Аргонаути, кад оно кренуше пут Колхиде, да
ce докопају златнога руна.
•Ја сам одавна желео, да видим лепоте
овога краја. II сад ми ce дала ирилика. -Је-
дап велики Лојдов пароброд често je правио
излете на ту страну и до Принкипових Острва.
Мој друг из посланства сазна за дан иоласка.
па оде y дирекцију, те купи две билете. Томе
излету радовао сам ce као мало дете. Цео
персонал на лађи били су наши Далматинци.
Капетан лађе бно je Зоре Пераштанац, други
капетан био je Анта Ријечанип, a коптро-
лор Матулдг Рагужанин (Дубровчанин), a сви
остали — све сами острвљани из непосредне
близине Корчуле и Шибеника.
 Многи од гостију одоше пут Крзлн-Дере,
a мп ce унутисмо башчама иегдашње престо-
нице османских канова. Пут je водпо живо-
писном долином Бари-Дере. II с једне исдруге
стране ове речице подижу ce идилски киосцп
усред цветних вртова. засађених вечно зе-
леним ципресима.
Оба смо ce билп замислили: беше нас
очарала лепота овога вилинског краја, док
ће мој друг први прекинути ћутање:
„Погледај, Срдане‘% рече ми. „ове ле-
поте што нас окружавају!... Како ћуте — н
само ce преливају y стотину чаробних боја!...
A да нешто говорити знају, one би нам умеле
причати о крвавим бојевима тројанским, о
прекрасиој Јелени Парисовој: о гневу п о
страпшрј освети Менелајевој: о витештву Хек-
торовом h Ахпловом, о мудрости лукавству
ii

Улисовом о тајанствеиом пророштву лепе

ii

Касандре, кћерп Прнјамове... Оие би нам знале

прпчатп о силним п безбројшш војскама пер-
сијским, о првој појавп силе османскога
ii

господарства. што из темеља заљуља и y прах

претвори негда славну н силну Византпју, п
иод своје ноге баци толике златпе круне н
престоле ондашљнх сплних и моћних царева
iiкраљева!..."
У тај мах минуше мпмо нас иеколико
група зајашмачених була... II кад мало изма-
коше од нас, онда lie ме мој друг упитатп:
„Опази jiir ти што, Срдане
 „Нисам: видех само, да их je билолеппх
ii младнх. Пспод јашмака севале су као же-
равица очи овог лепога, овога мириено|а ха-
ремскога цвећа.“
,,Не питам то, човече!... Виде лн ти, како
она једна група застаде п погледа на nacA..
„-Ta то нисам смотрпо!“ рекнем му.
„А ја сам то лепо видер, п бих ce за~
клео, да су нас one разумеле. што смо го-
ворили."
„Може бити, може бити, јер y свој овој
околтши има пуно босамскпх и херцеговачких
бегова, који су оставили свој лепи завичај,
ne могућп гледатп, како туђппац господарп
иегда поносном Босном n крпшом зем.љом
Херцеговом, па су дошли y ове далеке кра-
јеве, где нпкога свога пе.мају, где пе/чују
збора свога легшг матернног језпка, пптп за-
носпе песме о лепој Хајкупп девојцп, nn о
лепотп гој.|ног Алила, ни о богатству n о
гостољубљу Таиковић-Османа, ии о вптештву
Ђерђелез-Алије n Будалипе Тала!...“
У том стигосмо y Шербет-башче. Ту беше
пуно света из Стамбола, из Шкутара и из
облпжњпх прп.чорских места.
Тек што ce бесмо ,чало расхладили шер-
бетом, a ona група була опет мииу мп.мо nac.
Г'ад ce само беху тако зајашмачиле, да су
пм ce једва виделе дуге црие трепавице оних
ватрених и жарких очију њихових... И ја лепо
чух, кад .једна од њих лепим босанским на-
гласком проговори:
„Они говоре нашки!...“

Таман хтедосмо устати и поћи, да оби-

ђемо i i остала места овога днвног шеталишта
пред Брусом са небројеним баштама и ки-
осцпма, шедрванпма и густим шипразима, —
кад нам приђе једно момче y црнимјевроп-
ским хаљинама и са финим туппсом на глави.
Он нас љубазно поздрави — као да je наш
познаник од детињства, и то, помислите, по-
здрави иас оним истим босанским нагласком,
којим je проговорила мало пре она кадуна,
кад оно рече:
„Они говоре нашки!...“
„Опрбстите, госнодо: наша чељад, која
су овуда мало прије прошла, казала су бабу
моме Алил-бегу Муетај-беговићу од града Јај ца,
да оу чуле y два маха два господина, како
зборе нашијем језиком, и то рекоше: „не море
битн, да нијесу од некуд од нашијех крајева.
ја од Бооне ја од Херцеговине, ја одкршног
Приморја !...“
Ha to he му мој друг одговорити:
„А нама je, млади беже, драго и нашој
души мило.niтоy овијем далекије.ч туђијем кра-
јевима чујемо милу и драгу ријеч пашег ма-
терииог језика. -Јеот, и ми смо отуд од ли-
јепе зРмље Херцегове!,..“
 Младом ce бегу зажарише образи, иа he
pehii :
„Тако исто ii мој баоо каже!... II он je
мене к вама оправио, да вас лијепо замолим,
да му дођето, да вас види п да коју нашки с
вама продивани... Ено ђе су нашп дворн“,
рече нам млади бег, и пружи руку иа десну
обалу баридерске речнце... Сунце беше већ
нагло к западу, a срчали пенџери на једном
дивном зеленом киоску блнстали су y некој
чаролијској ватри. To су бнли летњи дворцп
Aлил-бега Мустај-беговића.
*
'к vb

„Мој би бабо,“ настави млади бег, „и

сам доље сишао, али je од ову евту дана
јако оболио, па, мало, мало, a све му je на
устима Босна и Херцеговина. Колпко je пута
веселник уздахнуо :
„„0, да ми јејош цигло једном да про-
ђе.ч чаршијом лијепог и попосиог града Јајца,
да ми je join само једном да видим она ви-
сока брда, оне бистре н брзе босанске ријеке
ii оне зелене и питоме луке око Сане и Вр-
баса, око Уне и Неретве!" Хајдемо, господо,
само за иеколико декика, a join je pano, стићи
ћете y пристаниште join за сунца!...“
II ми ce позиву младога бега с драге
воље одазвасмо. После неколико минута били
смо на чардаку Алил-бега Мустај-беговића.
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 19
 И таваница и дуварови све je то била
румено-златна резарпја од скупоцене суве
кедровине; a оне оофе, покривене скупоце-
ним персијскпм ћилимовима и јастудима од
фине тканине шамске, извезене златом и
поткићене ситним бисером, — казивале су
богаштину надалеко разглашеног Мустај-бе-
говића.
На једном богато намештеном дивану
мало устурено оедео je крупан али веома
блед ii изнурен старац с дугом и белом бра-
дом, великим и широким челом, које беху
избраздале дубоке боре. тешке сете и големе
душевне боље... To впше није био онај бесни
Алил-бег, то беше само сенка његова. Никад
га познао не би.
Чим нас угледа. он ce усправи, па нам
слабачким гласом рече:
„Добро сте ми дошли, ђецо !... Ви сте,
познајем, од нашијех крајева!... Сједите, болан.
што стојите; ово je све једно као и ваша кућа!...
Сједите и говорпте ми нашијем лијепијем јези-
ком!...“ рече старац, па ce опет завали и за
тренутак зажмури... Његове су ce груди ди-
зале ii спуштале, a нека тамна бледоћа плину
преко старчева п онако бледа готово про-
зрачна лица...
Млади бег притрча старцу п једно му
стакаоце принесе под нос, и као снег белим
чевретом убриса оне крупне грашке зноја
с чела старчева.
 Старац прогледа. Лак п благ оемех за-
игра му преко бледих п смежуранпх усана,
па he нам рећи:
„Није, бива, ништа; овоје од радости!...
Сјед'те!... Е. баш мп je драго!... A кад сте, бо-
лан, кренули од т.ог нашег лијепог завичаја?“
упита нас стари бег п опет зажмури !...
Пооле неколико тренутака старац опет
прогледа:
„Османе, одн, болаи, помози ми, да ce
мало усправим!... Дајдер још један јастук.
па га тури в.ођена иза мојпјех леђа!... Хоћу
љуцки да сједпем !... “
Оно момче, што нас je довело, притрча,
подиже полако старца, па му после полако
метну иза леђа једно као злато жуто сви-
лено јастуче.
„Тако, тако, Османе!... Слушај, болан,
твога старог бабу, a нека Бог да, да и тебе
твоја ђеца слушају, али не, болан, вође y
туђпнп, већ y лијепој и питомој Босни ila­
in<>ј, y поносном граду Јајцу нашем!... A сад,
де нареди, да ce наши гости понуде шербе-
том и колаћима!... Де, жив ми и ћестит био,
сине!...“
II онда ce старац окрете нама:
„Е, баш ми je драго, што вас видим y
дому своме... 0, да вам je негато знати, како
ce душа моја топи од неког миља, кад ћујем
лијепи збор наш. Онда ми, бива, пред оћи
изађе сва Босна и сва Херцеговипа!... Али,
ми бегови босански и херцеговачки, носнмо
највећи гријех на души својој!... He умједо-
омо о рајом, већ ce на њу iicnpnj ehn као на
дивље звијерје, a она — шта he, куд he — већ
ce лати оружја, па гори y хајдуке, a отуд
слијећи y села и касабе, па п.али ђе шта нађи,
a ми то исто ћини са слабом — нејаком ра-
јом. II сада нас je Бог обоје казнпо!... Сад
ii иас и њихар, бива, једна мора мори, једни
јади тиште!... Ја бих сад волио виђетп и оиога
Шћепу Мрава, што су ce с њпм ђеца шали-
кала кад чаршијом прође, него пола бутун
османске царевине... Лијепа je вјера Муха-
медова, али je п она y туђини хладна као
гуја... Ви не знате, ђецо, како je менн y мо-
јој души овђе y овоме туђем свијету!... Куд
ce гођ креии, све je туђе, свејехладно, све
je ледено... Нити види свога познаника, нити
чуј својега језика!... II знате ли, Јецо, што
пајвише пада души мојој тешко, то je што
видим, да ми ce самртни час ближи, па ce
сав стресем, -кад помислим, ђе сам ce родно,
одрастао и своје ђетпњство провео, био чувен
ii внђен међу својијема, a сад — зар своје
кости да оставим y туђпни?.. Зар своју ђепут
да оставим вође, ђе ниђе иикога свога не-
мају, да пропану као шака пијеска, кад га
саспеш y пучину сињега мора!... 0, колико
би за ме љевше п поносније било, да сам,
као h мој јунаћки зет Рустем-бег од града
Лијевна, y својој постојбини остао, за њу
ce- борио ii y њој своје кости и своју ђецу
оставио !...“
II старац опет зажмури, a његове ce грудп
почеше јако дизати и спуштатп, a иа бледо
чело избише читаве грашке зноја.
У том Ос.чап уђе a за њим један Цр-
иац.... Овај je иосио велпки сребри послу-
жавник, a на њему пуно чаша шербета н
малвасцје и две велике тасне пуне смокава,
урми, бадема n стамболскога ратлокума...
Осман, чим спази да му отац жмури п
да тешко дише, оп му притрча, поднесе му
оно стакаоце под иос, п опет оним белпм че-
вретом убриса зној са бледа чела старчева.
Старац погледа, па he тек pehn :
„Ето, тако ово мени. бива, дође heinhe,
a увијек кад овако говорим о моме милом
завићају, о мојој питомој Восни п кршној Хер-
цеговини... Ама као да ми ce ire да, да ми
ce душа моја забавља с онијем, што j e ii.oj
ii ај сл ађ e 11 н ај милиј е !... “
Онда ce окрете нама:
„Збиља, ђецо, ја вас не упитах, je ли
ко од васке био y пашем поносиом граду
•Јајцу?... Познајете лп кога гођ из тпјех na­
in ијех лијепијех крајева?...“
Па ја сам, честити беже, готово из са-
мог града -Јајца. Наше су куће биле до са-
мог горњег пливског језера. Могло би ce,
што-но кажу, из добре шишане дотурити y
сами град Јајце, рекнем му ; a он ce na to
чисто трже. Исправи ce. Погледа ме — као
да не верује што му говорим, па hepehn:
„Шта велиш, болан?... Зар си баш од
иашег пливског језера; па т о ј е бива ко-
лико ii из самога града Јајца... А. чиј си тп.
драгане мој, кад сп отуд наш, н кога још
познајеш из те наше драге околпце?..."
Ја сам син Марка Ждрала... Ја y Јајцу
знам сваку кућу, сваки сокак... -Ја зна.ч. че-
CTiiTii беже, и твоје сјајне дворе: a како je
душп мојој драго. што данас пред собом ви-
дим једног од првих синова наше поносне
a ii ојађене Херцег-Босне, што видим дику
ii понос славнога града -Јајца п све околнне
љегове; после, честитп беже, ја сам позна-
вао ii твога зета Рустем-бега од града Ли-
јевна ii његова сина младога Аџем-бега...
Колико смо ce пута играли јуначких игара
иа лукама горњега пливског језера !... Младп
Аџем-бег предводно je турску војску, a ја —-
српску. II кад смо ce били, јуначки смо ce
били, a кад je међу нама мир легао, ми смо
ce као браћа пазили... Једном смо ce побили
око тога, коме тице певају, и онда твој не-
ћак умало што не плати главом....
„Ама, та јеси ли тн то, што оста на меј-
дану, да за све на ce кривицу узмеш?!“ по-
вика Алил-бег Мустај-беговнћ, па онда дубоко
уздахну...
,,-Јест: ето, ја ce тога и сад лијепо сје-
ћам; ама као да je jyhepa било!... Такоје!...
Махнити ми били, па смо помахнитали и луду
ђецу. своју. Ондај смо ое билн и крвавили
око тогај — коме тице пјевају, a оне су пје-
вале ii нама и вама... Оне п дан данас пје-
вају, али не пјевају вшпе ии нама ни вама,
већ пјевају туђину!...“ тужно уздахну стари
h изнемогли Алил-бег Мустај-беговић, па клону
на своје свилено шиљте. Његовим лицем плину
неко самртно бледило. a no челу му избише
крупне грашке зноја. Он зажмури, a груди
му ce стадоше дизатп п спуштати — као да
ce с душом раставља !...
Осман му брже прискочи, и стаде га трти
по челу ii прскати некаквим необично ми-
рисним балсамом. II, гле, старад опет про-
гледа. Његове ce очи зауставише на Осману,
a no лицу му илину некаква небеспа светлоћа.
После погледа н y нас, па he нам сасвим
тихо рећн :
„A ви, ђецо моја драга, браћо моја по
крви ii језику, кад ce вратите нашем милом
завичају, кажите ђе кога сретнете и видите,
да не остављају сво.ју постојбину, своју браћу
ii своје прцјатеље, своје реке и своје долине.
своја брда и своје планине, па да бјеже y
туђину, јера je туђина тежа од сваке там-
нице...“ II старац ce онет завали. Зажмури.
Лице му нокри голема туга и умор. Он
опет прогледа. II тад видесмо, да су му очи
нуне суза. Он махну руком — као да je хтео
рећи: „све je било и прошло“, али je то био
h знак, да ce с нама прашта. Ми устадосмо,
поклонисмо ce старцу и одосмо.
Осман нас je испратио чак до Крзли по-
тока. II ја ce и мој друг опростисмо с овим
младим човеком као са рођешш братом, са
којим ce нигда впше впдети нећемо. Ми до-
ђосмо на стаиицу. и једва смо две-три речи
ii

прозборили, — тако нас je овај ненадни су-

срет с овом босанском породицом y Малој
Азији гануо н — растужио!....
Остајте овдје!... Сунцо туђег неба
Неће вас гријат’ ко што ово грије;
Гркп су тамо залогајн хљеба,
Гдје свога нема п гдје брата нпје...
 XXVI
ВЕРНА СЛУГА ЋАМ ИЛ-БЕГА ОД БИСТРИКА

Народне ce идеје често n уепавају. II

многи помисле, да ce one више никад ни про-
будити nehe. II онда иастају сасвим друге
политичке струје. Борци за слободу обичко
малакшу, малакту и духом п телом. Људи
ce y тој борби ломе као челична длета, про-
бијајућп тврдо грапитско стење; алн ако ce
.вуди ломе, остају народне идеје. II ако их
ие буде кадар једаи нараштај да оствари,
њих прихвата друго, па и треће покољење.
Само јачина народие свести њих je кадра
y дело да ирнведе. Коликоје нарагатаја ле-
гло y свој хладни гроб са сломљеном надом,
да he ce народпа мисао икад остварити!... Хе,
али n на самим хладним хумкама ниче и бо-
кори ce чудесна биљш народпога надања. II
то je оно, гато y народима вековима одржава
веру y бсше и срећније дане живота њихова.
Том вером наш народ живи од како je: она
га храни, крепи, нодмлађује; она га уводи y
очајне борбе против датеко надмоћнијег не-
пријатеља — с надом, да he на крају крајева
изпћн као победилац. II њега та нада nehe
изневерити.

Ненадни политички обрт y Србији одјед-

ном je почео да кочи цео народни покрет y
Херцег-Босни. Ново политичко стање неми-
новно je тражило наслона y Стамболу. Ви-
сока Порта, наследница старе византпјске по-
литике, старала ce, да до дна ново стање y
Србији искористн за ce и свој моћни ути-
цај на Балкану; a како је ја ч а и моћнија од
малене и слабачке Шумадпје, то јој je ишло
без пола муке.
Најпре je и најпре одјекнуо по свој Хер-
дег-Босни фатални глас:
„Издаде нас П1умадија!...“
„Не, она нас није само пздала, већ нас
je продала", довпкпвали С } г други.
ii

Овај су глас проносили душмави срп-

скога јединства. II сирожах стари прота Рајко
муку je имао, да те гласове сузбија y толико
теже; што je Србија морала, по изричној жељн
травничког везнра Мусури-паше, све ускоке,
што су ce Pi3 Херцег-Босне склонилп под
окриље своје мајке Србије, дпћп са границе
ii отерати пх далеко y унутрашњост.
 Али да ce ти гласови сузбију, требала
je да ce чује једна моћнија реч, пего штоје
реч старога протопопа Рајка.
II она ce чула, н не само да ce чула,
већ je ii одјекнула с краја y крај витешке
Херцег-Босне.
„Нас није нн издала ни продала Шума-
дија, већ ce морала нокорити неумитномј по-
литичком обрту, што je ненадно и иеочеки-
вано y земљи преовладао : а л ина с ј е баш то
ii упутило своме правом позиву, својој пра-
вој дужности: ми од сад треба да ce посве-
тимо буђењу народне свијестп — да он сам
увиди, ђе je његов спас, a то je y његовој
властитој сназиУ — рекао je Сали-бег од
Пљеваља, кад ce о то.ме повела реч y њего-
вом сјајном двору y граду Горажду. II тај е
реч окрилатила: она je летела од уста до уста
по свој Боснп и Херцеговини, она je вите-
шким синовима поносне Херцег-Босне на ухо
шаптала: „пробудите ce, освијестите ce !... ује-
дините ce; познајте снагу своју : она je y вама
самијема — y вама и браћи вашој по крви
h млијеку, по језику и славној прошлости
вагаој !...“
[I Сали-бег ce сав посветио овој вели-
кој народној мисли.
Али je његову душу занимала join једна
пријатна мисао: y његовој ce памети светлу-
цале две, њему драге, слике. Јесу ли то биле
слике његовога оца и мајке1?... On то није
 знао. Па, ипак, оне су га пратпле кроз цео
његов млађани живот.
Невероватно, али ce нз његова детињег
памћења не може да избрите, кад су га још
y колевци љуљали; a често бп ce над њим
иаднело једно благо и мило лице, па би му
певало и тепало. Да ли je то била његова
мајка? Он ии то не зна.
Он ce сећа и своје сестре Зарифе. Она
,је морала колпко - толико бити од њега ста-
рија, јер га je увек плашила евојом златном
гривном. To управо н није била гривна, већ
око леве руке савијена модро-зеленкаста змнја
са зелеппм, као трава, очима п црвенкастнм
језиком, што непрестано палада, чим његова
сестра макне руком. Он ce те змије плашио
каоii сваке друге жпве змије, и увек ce чу-
дио, како ce и>егова сестра ње не плаши, и
како je сме да иоси на руци и то на голој
руци !...
II још ce једиог милог створења cehao.
To je био његов добри Асо, који je с времеиа
иа време долазио, па би join с врата повикао:
„Камо тај мој млади бег. je ли устао, je
ли ce обукао, хоће лп мало надвор, да по-
јаше свога ђога од мејдана?!...“
II онда би га узео п метнуо на кркаче,
изнео бн га на двориште и ту стао с њим
тркати, онако па попречке и поребарке -
тамо-амо, као оно бесаи хат, кад ce стане
љутити, luxo га његов коњпк удара оштрим
бакрачлијама. II то бп малога Сали-бега тако
раздрагало, да je на кркачама свога Ace не-
нрестано подигравао и викао:

А, кад би Асо мало застао, он би га стао

иожицама ударати и викатп:
„Де још
-Још je пуно слика било, што су ce no
његовој памети једна за другом ређале. Он
иије могао да зна, да ли je своје рано де-
тињство нровео y хришћаиској или мухаме-
данској кући. 0 бајраму je увек добијао нове
хаљине — нову кошуљу од фине свилене
ћерћелије са широким везеним рукавима ;
нову ђечерму од свилене. шамалаџе; нов ту-
нис фес с маленом кићанчицом од цариград-
ског пбришима; нове као дукат жуте мествице;
озго преко свилена паса имао je, као крв
црвено, силавче, a за силавом, као сиег бело,
свилено јаглуче. Главе лепо подбријане, a ииз
плећа пуштен перчин y неколико плетеница,
што су му допирале скоро до чланака. Пер-
вазом око феса нанизано неколико златних
рубија, a y средини je висила, као сиег бела,
седефли урочица. II онда би дошао његов
Асо, узео га на кркаче, па кроз ваздам које-
каквих капиџика однео y једно пространо
двориште, где je било пуно Турчића тако
нсто обучених y свечано рухо...
Његов први верски учитељ био му je
његов Аса. Он му je први к а з а о , дај еј едан
Бог, a Мухамед његов пророк: он му je ваз-
дан причао о мплости Алаховој и о мудрости
Мухамедовој. II то ce дубоко урезало y живој
уобразиљи Сали-беговој, те je необнчио волео
да слуша, кад мујезнни са стодвадесет в-итих
минарета стану позивати правоверне на мо-
лптву. Њему бн ce тада учинило, да ce сама
небеса отварају, и да их озго сам Алах и ње-
гов пророк гледају и благосиљају.

Асо je обично долазио петком ја недељом.

II то су билп дани радостн за младога Сали-
бега: али на велпку жалост љегову Асо од-
једном престаде долазити: не би га за не-
дељу дана, па и за другу и трећу недељу,
ама као да je y земљу пропао. Кад би четврте
недеље он дође: али то не беше Асо већ
љегова сенка. Страшно га je било погледати.
Сали-бег га шгје могао познати: његоволице
беше нагрђено. По челу, по слепим очима,
по образима све саме изгоретине!... Један део
горње леве вплице размрскан, те ce кроз њу
видела усна дупља и један део језика, Све
то беше y живим ранама, Дочепали га на-
јамници травннчкога везпра, иа челу којих
je стајао још тада познати крволок несрећне
босанске раје — Смаил-ага Алагић, па га
бацили y најдубље травнпчке тамнпце, и онда
га металп на нечувене муке : с њега су живо
месо кидалп, a усијаним гвожђем по лицу
пекли ii пржили, тражећи. да им каже, где
су деца Ћамил-бега од Бистрика, a где ње-
гово силно благо. II Асо je све све те муке
издржао, a није казао ни где су ни код кога
су деда Ћамил-бегова. ни где je његово не-
бројено благо...
Његове су последње речи биле:
„Бјежите с ђецом Ћамил-беговом!... Бје-
жите куд знате: јера су душмани њиховн
силни. силни ii бпјесни. Они их на све стране
траже ; земљу he преврнути док нх не нађу,
a ако их нађу, све he их подавити и њихово
разграбити благо !.,. “

To ce десило уочи свете недеље. Деца

беху y крајњој соби увелико поспала. Над
њима су бдиле будне очи добре Јеле Ђон-
џијине. У предњој соби, пред светим Хрнсто-
вим распећем и иконом Светог -Јована Крстн-
теља, горела су кандила. Соба беше испуњена
мирисом од тамњана, Јевто Ђонџија доврши-
вао je своју смирену молитву:
„0 ’Ристе Боже, о света мајко Божја,
свети Јоване Крститељу и сви вн Божји уго-
дници, заштитите дом мој од зла и напастн
људске, и не дајте мени грјешноме, да с пра-
вога поклизнем пута!“
И y тај мах бахнуше на врата четири
Турчина. Они на самом прагу застадоше
баш као да их je ту нека виша сила зауставила,
 Њихови ce погледи зауставлше на све-
том' Хрлстовом распећу и на ономе, што ce
Г)Огу моли, па he један од њих рећи:
„Шта ћемо ми овђела‘?...“
„Овђена ne могу бити ђеца Тлшил-бе-
гова“, рећи he други.
.,11 ја мним. Он je uno погапац за ове
name стварн, али je био тврд y вјери. Он би
прије своју ђецу подавно, ио их оставио, да
спавају под овлјем влашкијем раскршћем“, до-
даде трећи.
„А п.мамо од везира заповпјест, да y
каурске куће не дирамо", учшш четвртп.
„То, бива, није везирово, већ опет они-
јех из Стамбола... Доклен he ce онп прибо-
јавати ове губаве раје, ја не знам“, примети
оиај што рече: „шта he.no ми овђена
„Па да ce вратимо!...“
„Да ce вратимо !“
II y тај ce мах из крајње собе чу један
очајан глас:
„Мајко!... He дај ме!...
Али то Турци не чуше, већ ce окретоше
ii — одоше.

Кад ce млади Сали-бег са далеког истока

вратио y своју драгу постојбину, y поносну
Херцег-Босну, ou ce веома растужп, јер не
затече y животу никог, које je његова мла-
ђана душа једва чекала да.види и да изгрли:
јер y њнх оеше ударила страшиа морија,*20
те поморила п старо п младо и мило и драго.
Његова мила сејка Зарифа умрла je y цвету
своје ране младости однесретне сухе болести;
љегов анђео хранитељ, његова добра помајка
ЈелаЂонџијина не дочека, да га, кад ce снаука
врати, y своја топла наручја нрими и загрли,
као што га je негда грлила и миловала, Te­
na л a му и успављивала га, певајући му за-
носне детиње песме. II још једна велика душа,
један свети човек не беше y животу. To je
онај добри. онај мудри, онај племенити -Јевто
Ђонџија. Али ce y душу и срце његово ни-
шта тако не беше унело као његов добри Асо,
као оне веселе игре његове, као оно враго-
ласто подскакивање, кад га je на кркачама
ио дворишту носао, као она његова њиска и
чивтетање !... II све су те детиње радостп
биле h прошле, a он ce сад ocehao као какво
самохрано сироче без иигде никога свога!...

Све прилпке казују, да ни еам Рашпд-

бег од Зворника ннје ништа знао о оудбипи
својих сестрпћа. Ou je истина знао, да п
њима прети иста опасност као п оду њихову;
али кад je његов зет имао разлога, да y ту

20 У то j e д о б а н а ц е л о м Б а л к а н с к о м Т р о п о љ у б е с ш ш а
к о л е р а т а к о , д а j e м н о г е д о м о в е г л о г о п п м к оцем з а т в о р п л а .
МУЧЕНПЦИ ЗА СЛОБОДУ 20
тајну не посвећује свога шуру, за кога je бно
уверен, да би за њ и за децу његову своју главу
заложио, — те ни он никад није хтео нп по-
кушати, да распитује, шта je с децом Ђ_а-
мпл-бега од Бистрпка: али како ce обрадо-
вао, кад му ce једнога дана y његову двору
y Зворнику јавп једно жпво н стасито момче
од својих највише дваестак годпна, обучено
y франачко одело, јаке п доста коштуњаве
грађе, блага п нешто сањалачка погледа.
фнног h отменог држања, н кад му рече:
„Како je души мојој драго, што je Алаху
i i његовоме Пророку било угодно, да ce жив

i i здрав вратим y моју милу постојбину, у

поносну Херцег-Босну, н да ми прва радост
буде, што налазим тако исто здрава и чила
мога драгога ујака Рашид-бега од Зворника, те
га могу поздравптп i i десниду му пољубити."
To рече млади Сали-бег, па ce саже и
дочепа десну руку свога ујака и на њу при-
тиште једаи врео пољубац.
Рашид-бег скочи. Његовнм лицем плииу
нека неочекпвана радост. Ou ce загледа у
младога Сали-бега, — као да je y цртама
лица његова тражио неке њему познате драге
сличности. II онда га загрли п y чело пољуби:
„А ја, опета, драгн мој iiehahe. благо-
дарим великом Алаху и његовом Пророку
Мухамеду, што су мп данаске додијелплн нај-
већу радост y животу моме, те да пред собом
видим понос i i дпку, видим здрав п једар
 огранак славне породице Cnjephiiha, видим
лонос i i уздање ове ојађене отаџбине' наше !...“
После два-три дана Рашпд-бег одведе
свога нећака y свој стари н богато наме-
штенп конак, па му рече:
„Ево, нећаће. ово je сад твој двор —
све док ce не намјестиш y коме од својијех
сјајнијех дворова, или ономе y бијелијем Пље-
вљима твојијем, пли ономе y граду Горажду,
пли ономе под Зеленијем Дубовићем y кршном
горњем Подрињу, или ономе y нашем шехер-
Сарајеву a y сјајнијем конацима твојега рах-
метлп бабе Ћампл-бега од Бпстрика... Ето,
ту шједи па мпслп, шта he бити до пошљетка
од ове наше веселе постојбине, од наше по-
носне Херцег-Босне !“
Од тога доба није прошло ни пуна недеља
дана. кад му Рашид-бегови људи доведоше
једно младо момче, ја му je било петнаест-
шеснаест година, ја није. Чио п жив момчић;
љупка лица a дубока погледа. На њему бо-
санско одело планинског чобанчета. На ра-
мену je носио велику платнену торбу, покрп-
вену негда скупоценим, али сад увелико
извечалим сиџадетом. Чим дође он семладоме
бегу поклони. па преда њ спусти ону торбу,
i i оде му овако говорити :

„Неко je на самрти ову торбу п ово си-

ђаде предао бабу моме и заклео га, да ти
он обоје преда, кад ce y Босну вратиш. Али
оцу моме није било суђено, да доживи твој
повратак, пај е мене пред саму смрт зовиуо
к себи и заклео, да ја то умјесто њега из-
вршим. Он ми тадај још п то рече, да ти
кажем, да je на овоме сиђадету иснуетио
своју мућенићку душу Ћамил-бег одБистрнка,
један од најзнаменитпјијех спнова поносне
Херцег-Босне. II још ме je нешто мој бабо
заклео, a то je, да ја будем теби оно, што je
он био бабу твоме. II мене, млади беже. ево.
да испуним завјет баба мојега: ти, бпва. сад
заповнједај и наређуј, a мене ево, да слушам.
II што ти будеш наредио, да ја пзвршим, ја
ћу то, с помоћу Алаховом, и извршпти. нз-
вршити или — погинути...“
Млади Сали-бег устаде, метпу руку на
раме овоме ненадном госту, загледа му ce y
лице, па he га упитати:
„Ама, ко си ти, млад јуначе?... Како ce
зовеш ти?... Да тн однекуд нијеси син мо-
јега рахметли Аса
„•Јест, млади беже, ја сам Алил, сип Асе
твојега, вјерне слуге Ћамил-бега од Бистрпка. “
Лицем младога Сали-бега сину нека ие-
описана радост. Он Алила загрлн и притпште
на своје топле груди, па he му рећи:
„Драги Алиле, ти нећеш бити мој слуга,
већ мој брат. Тебе je сам Алах одредио, да
ми будеш десна рука на великом послу на-
родном!...“
To рече, па га y чело пољуби, онако, као
што прави брат љуби једштог брата свога...
 XXV] I
ЗЛАТНА ГРИВНА

„ К у п и ћ у ти з л а т н у г р и в н у ,
Д и ви у гривну!

Ево нас већ једном и пред класичним

градом Мостаром, пред престоницом кршне
Херцеговине!...
GapajeBo je престоница љубави, али je
Мостар престоница поноса народнога; Сара-
јево je златна круна босанских градова, али
je Мостар алем камен међу градовима по-
носне Херцег-Босне; Сарајево je могло кад
и кад да буде и огњиште порока, али je Мо-
стар увек био огњиште грађанских врлина...
Редак je то град, y коме je задана трго-
вачка реч узлетела на тако видну висину
поштовања као y Мостару. Ту она толико исто
•вреди, као и положена заклетва на светом
Христовом јеванђељу. И ko je прекрши, тај
ce из грађанства избацује као и свако друго
сметлиште.
 После, Мостар красе и многе друге лепе
одлике. У њему су ce најбоље очувале успомене
иа негдашње јединство народно: y њему нп-
кад није верска нетрпљивост узимала познату
заоштреност, као по многим други.м градо-
вита Босне и Херцеговине.
Мостарлије су биле вазда болећнва ерца
према страдању својих сународника, па ма
које они вере били: они су радпје, y глуво
доба ноћи, отварали на тамницама врата и да-
вали сужњима прилике, да ce слободе доче-
пају, него што би уживалн y патњама својпх
сународника... Они ce, истина, међу собом
по вери разликују, али ce no крви, no језнку,
no прошлости осећају, да су једпо племе н
један народ.

Мостар лежи y једпој пространој n веома

плодној долшш Неретве, a на пајнижој па-
дини Велеша планпне. Неретва дели Мостар
скоро на две равне половппе, које су везане
чувепим старим мостом, од кога je n сам град
добпо своје mie — Мостар. За овај ce мост
држп, да je порекла римскога грађевпнарства.
a није, јер свп знацп шкзују, да je он руко-
творина пз доба прве турске пнвазпје, ма да
су му неимари морали бптп плп Млечапп
пли далмаишскп Талијани, док ce међутпм
впдн. да су љегове куле, што су y непосредпој
 близинп овога моста, старијега, по свој при-
лици још римскога, порекла.
Ове су куле join од постанка свога, a
особпто за доба османске силе, служиле као
тамнице за тешке полптичке преступнике.
Кад Неретва надође и излије ce нз својих
обала, она онда продре п y ове тамнице, те
y њима задуго буде — „вода до колена...“
Несретнп сужњи овпх тамница обично
су вођени право иа губилиште. — -
Широко мостарско поље има облик огро-
мног лопара, око кога су ce поређала внсока
камена брда : Хум, Орлац, Велешки Вис п
Столац. Па и цела — горња н средња — до-
лина Неретве оперважена je сличним купа-
стим брднма формацнје порознога карста; a
има их тако голих, да ce, издалека гледаиа,
беле као грдпе шећерове главе. II само ко-
рито Неретве исте je формације. Вековима
ниркајућп своје камене обале и нспирајући
ово шупљпкаво стење, Неретва je иа сво-
јим обала.ма образовала небројено чудповатих
слика i i прилика, тако, да, кад их човек о
лепим i i ведрим вечерима, иа тихој и сјајпој
месечини, посматра, њему ce учини, да пред
собом виднједаи фантастичан подземни свет,
који као да je жив и да ce миче!...
Са пајвише тачке овога гигаитског моста,
који ce са речиог огледала уздиже на 20 ме-
 тара висине21, a y распону 28 метара ширине,
— ма ce диван поглед на цеоМостар, a особито
i i

иапоједине живописнегрупе кућа. као сиегбе-

лих мошеја, високих џамија, витих минарета;
одатле ce вндс све знатни1е нове грађевине.
што овоме граду дају модернији изглед; ода-
тле ce впде обе катедрале: п православна
католпчка, подигнуте y мешовитом стилу —
византијскога ренесанса; али поглед на де-
сну обалу Неретве надмашује y идплској
лепоти све остало. To je читав лабиринат зна-
менитих мостарскпх вртова, испреплетаних
зелешм османлуцима, засађеним сваковр-
сним бокорјем екзотнчног цвећа, лнмуновпма.
смоквама, бадемима и другом јужном воћи-
јом.... A нестапша планинска речица Радо-
боља као да ce такмачи, да п она допринесе
што више дражи п лепоте овим мостарским
вртовима. Она ce на све стране враголасто
извијугала и испресецала целокупно мостар-
ско иоље тако. да je образовала пуио живо-
ппснпх лука и међуречја. на којима ce виде,
иаизменце поређани, њени брзацп и затпшја.
која ce, гледана с висине мостарскога мо-
ста. беласају као y каквој џиновској шерпн
ускипело млеко. —
Радобоља je пуна пастрмака. Њих je за-
нимљпво посматрати. како ce no брзацима

21 К р о з о в а ј отвор — св о д — м ож е д а п р о ђ е ч п т а в а тр о -
катнпца.
несташно нграју п како, с времена на време,
из једног брзака прескачу y други, нсто као
оно што светлуцаве морске ласте прелећу са
једног морског вала на другн.

Од свију ових вртова иајвише ce сво-

јом лепотом ii богатством једрога зеленила
нстпче башча Раџп-бега од Уостара. Уокви-
рена свуд однаоколо впсоким мурвама, ко-
шћелама н ципресима, засађена сваковрсшш
бокорјем разнобојног цвећа и огумастим зе-
леним шппразима, a на све стране нспресе-
цана вијугавим стазама, посутпм шареипм
шљуиком, што су га планинске приточице,
овде-онде, изнеле на своја ушћа y Неретву,
— све то само собом казује господство и прн-
родну раскош овога града. Његови камени
-зндови покривени су вечитнм зеленилом бр-
шљана. зимзелена и другог пузавог биља, те
ce ретко где впдп груба и гола ограда башче
Раџн-бегове. Овде .још ваља поменути два
његова прострапа срчали чардака, којимаје
по лепоти h богатству памешћа ретко где nahii
равнпх. У овоме бујном зеленилу струјао je
весео живот п мушке и женске чељади Ра-
џи-бегове, али су ту ималп приступа и многи
добри дости h суседи богатога дома Pai.in-
бегова. Ту су ce врло често виђали читави
бу.вуци лепога женског света из све три вере
h то без јакнх јашмака и покривала. Лепи
ii босански i i херцеговачки женски свет ра-
дчје je показивао дражи свога витога стаеа.
лепоту лица свога и оштрн поглед својих ва-
трених очпју, y толпко пре, што ce y опште
знало, да je y томе погледу старп Раџи-бег
вео.ма либералан, н што je мрзио на све iigro
je долазило од туђина...
Некако баш онпх дана, кад ce травнпчкп
везнр Мусурп-паша спремао. да своју сто-
лицу премести y Сарајево, сјајни двори Раџи-
бегови y Мостару беху ce обукли y свечано
руво. Они су гостилп једног од првих спнова
поносне Херцег-Босне. To je био Сали-бег од
ПљеварБа, потомакславнихСијерчића од града
Горажда, једини наследннк Ћампл-бега од
Бистрика, заштитнпк песрећне босанске и хер-
цеговачке раје. Раџн-бег ce поноспо, што je
оваког от.меног госта под кровом свога двора
дочекао н угостио; али Сали-бег није само
бно гост Раџи-бегов, већ je он бпо гост свега
Мостара. Зато ce све, што je y Мостару от-
меније, такмачило ко he овога знаменитог
спна Херцег-Босне достојнпје дочекати и уго-
стити, a ко му већу пошту указатп.
•Још првога јутра по његову доласку у
Мостар освануле су пшром отворене мостар-
ске тамнице. Te je ноћи пуштено па слободу
деветнаест тешкпх заточника, што их беше
пред Стамболом оцрнила обест познатог крво-
лока Гајреднн-паше Једренлије. II то беше
Сали-бегу драже него сва пошта, којом су га
предусретале честите Мостарли.је.

To je било једно иосле подне. Башча

Раџи-бегова пуна света мушка н женска,
стара i i млада. Све je то дошло, да внди мила
госта града Мостара; алп Салп-бега још нема
да пзађе из својпх одаја. Зато му оде сам
Раџп-бег, па му стаде говорити :
„Ама, добри досту мој, шта раднш ваздан
y тој твојој одаји? Моја башћа пуна свијета.
Хоће парод да те впдп и поздравп, a ти туј
сједиш i i нешто крупно метеш по памети.
■Јамп то садека! Свачему има своје вријеме,
a оад изађи на ћошку. Тамо те ћека и моја
ханума Зелида, a ето, бива, н менека ове
декике. “
II Сали-бег га je послушао.
Диван je поглед с ћошке Раџи-бегова
срчали чардака. С ње ce види цео Мостар п
сва живописна околниа његбва; с ље ce внде
све мостарске башче, које je враголасто пспре-
сецала брза речица Радобоља; с ње ce впде
све стазе и сви завијутци простраие и кпт-
њасте башче Раџи-бегове.
Пред самим женским чардаком беше ce
нскупило пуно махом женског света, a око
једне оморике ухватило ce коло дивног мо-
старског девојачког цвећа па кола и пева
иесму за песмом. Једне су певале a друге
припевале, не зна ce која од које лепше и
дирљивије. Међу свима су ce издвајала два
звонка сребрна гласа; први je почео:
„Ој. Милпце. наша другарице,
Ил’си луда, ил’одвпше мудра.
Те тп гледаш y зелену траву,
A не гледаш небу y облаке,
Како муље облак цнјепају!..."
A други му одговара:
,,Нит’са.м луда, нп одвише мудра.
Beh ђевојка да преда ce гледпм !...“
Ha t o he одјекнути други један зво-
иак глас:
„Бистра видо, хлађани студенче,
Je л’те синоћ походпо Авдо? —
Каж’дер Авдн, кад y подне дође.
Да са.ч брала по планинп цвеће,
Да му дадем, кад ceрастанемо!...“-2
Такоје то трајало скоро до мрклога мрака.
И лепо ce видело, да je Сали-бег често, час
за ово, час за оно, распитивао своју дома-
ћицу Зелиду; али je њихов разговор тако тих
био, да ce није могло разабрати о чему го-
воре. Само ce једном чу, кад Зелпда рече:
„То je другарица моје Мејре, лијепа Ра-
дојка. Оне ce пазе — као двије рођене се-
стре. Каурка je истпна, али је веома паметна
ђевојка: она би својом мудром бесједом и2

22 П о н а р о д н о ј п есм п .
самог царевог везира постнђела... To je си-
роче без оца и мајке и без пкога својега. па
je за то i i постала онако слободна, слободна
— као тпца на грани... Виђн, виђи, ово je
већ други пут како ое нагоне, да те бол>е
впде i i упознају...“
После ce опет ућуташе. Сали-бег ce беше
замислио, док he Зелида почети:
„А што к’о не?.. Pehn ћу мојој Мејри, да
je упита. Мореш слободно с њом п говорити,
ама ти ce ваља причувати њенијех ватренијех
очију... Она je својом љепотом, својим витијем
стаеом, љупкошћу лица својега, својијем поно-
снијем држањем — куд и камо одвојила од
осталијех мостарскијех љепотица...“
Сали-бег je join једном-два нзлазио на
ћошку срчали доксата Раџи-беговог, паje после
престао. Домаћин и домаћица су опазили јаку
промену на своме госту. To беше више нека
врста збуњености. Он би остајао y својим ода-
јама више него обично. Најпосле ce одреди
i i дан његова одласка, али он тога дана не

оде. Буде одређен и други дан, али он не

оде ни тога дана. Домаћици као да то беше
драго. Она ce смешила, враголасто ce сме-
шила...
-Једном остаде y својој соби од јутра до
мрака, Ваздуги дан je нешто писао; a кад
би пред сам акшам, он зовну свога Алила.
Чинило ce, да je расположен, a није: поглед
му беше заморен, a душа клонула; y лицу
 блед i i свео. Једном речи, то више не беше
онај ведрп, онај поносни, онај озбиљни Сали-
бег од Пљеваља... Смешио ce, алп то беше
осмех онога што мре... Дуго je гледао y свога
Алила. Пзгледало je. као да ce и сам плаши
од онога, што je имао да му каже.
II Алнл ce беше збунио. Видео je, да ce
нешто необпчно снрема. Најпосле he Салп-бег
почети:
„Хе, драгп мој Алиле, дође вријеме, да
ce i i нас двоје растанемо, растапемо можда
за навпјекА У томе гласу беше нечега од-
суднога.
„Не зборп тако, мој Бого.ч дани брате и
пријатељу!... Гора п вода могу ce растати.
a нас двоје не — све, док нас хладна смрт
ие растави!“ одговори му Алил.
„Шутн !... To севншеизмијенити иеморе...
Тако je уписано y књизи моје судбине, и тако
бити мора... Hero слушај, што he ти твој брат
иа растанку рећн. Ево ти ова моја торба, то
je она иста торба, што си ми je прије донио.
У овој торби све je записано, шта roiam да
радиш... Ти мп оно ондај рече, да ia треба
да наређујем, a тп ћеш вршити, вршити и
извршити или — погинути. Ето, сад je, бива.
томе ред дошао. -Ја одлазпм y шпроки евијет,
не били мојијем тешкијемранамапдаћанашао;
али ма ђе y свијету био, ја не бих бпо рад.
да ce позна да ја нијесам овђе. II ти си, мој
драги Алнле, једнни кадар, да ми ту жељу
 испуниш... Остављам ти све своје благо. Оно,
што бих ја с њпм радио, хоћу да радиш тн:
сувијем златом отварај натамнпцама врата н
пушћај на слободу сужње и невољне, што нх
гони обијест душмана народа нашега, домо-
вине наше, слободе наше!... Наше чете п чет-
нпке склањај y братску Шумадију. Ko арча
нејма —- подај му: нека впде и нека знају, да
нп.јесу самохрапи... Одржавај везу са свијема
нашијем људима, спротопопомРајкомупрвоме
реду... Ђе стпгнеш и ђе дођеш казуј, да je
слобода наша y нама сампјема, y сназп нашој,
y :вубавн нашој једног према другоме, па ма
које вјере који био — само ако je паш брат
ri<j крви, по лијепом језику нашем, по слав-
ној прошлости нашој... II још нешто, Алиле.
Ђе гођ ја био да био y пространом свнјету,
3Piaj. да hy душом п срцем бити вође међу
вама!... А, сад, збогом, Алиле!“ повика Сали-
бег ii пружн му руку. To je бпо знак, да ое
е њим прашта, али га Алил заустави :
„Стани, брате; ласно ћемо ce нас дво-
јица растати, али je мучно иа великом послу
народном теби замјену наћи...“
„То ћеш бити ти, драги Алиле!...“
„ Може ли вршити овако големе народне
работе један слабачки мрав, ђе треба гвоз-
деиа рука једнога џпиа, као што je рука јед-
нога Сијерчића, једнога Ћампл-беговића —
једнога витеза над вптезовима поносне Хер-
цег-Босне
 „Стани, Алнле, не говори даље !... Доста
je то, што си рекао. -Ја сам то, што сам ман.п
од слабачка мрава: a тп и твој рахметли бабо.
твој бабо a мој драги Асо — ви сте џинови,
џинови на сваком послу. кога сте ce латили...
Ја сам мислио, да сам нешто, сад видим, да
пијесам иишта. -Ја сам је’на слаботиња. сла-
бија од сваке слабе женске главе.“
„А, смије ли твој Алпл знати, која je
то сила, што je бнла кадра тако обрватн.
те внше нијесп оио, што си до сад био?...
Кажи Алилу твоме, не би ли он твоме ра-
њеном срцу, твојој сломљеној душп могао
илаћа наћи?...“
„Казаћу ти. To je љубав према је’ној
лијепој Каурци. 0, да ти je, Алиле, знатп
тога анђела Божјег!... He зна ce, које јекод
ље внше, да ли доброта и питомост срца
њена или племенитост и величина душе њене.
За остало немој ни питати. Ја сам с њом п
говорио. Казао сам јој, да je више волим него
јарко на небу сунце. Она ce није зачудила.
Знала je, вели.
„А волнш ли тн мене.?“ упитао сам je.
„То ти треба да зиаш“, одговорила ми je.
„Па шта ћемо ми; моремо ли ce узетп?“
„Не моремо. Мн иијесмо једне вјере.‘‘
„Ондај ћу ја прећи y твоју вјеруА
„Ондај тек ја не бих пошла за те: ја мр-
зим људе, што вјеру својпјех отаца без нужде
мијењају..."
 „А нашн стари‘?“
„Њнхар je на то нагнала груба сила
Османлија. II добро су учинили. Сачувалп
су своје племе од коначне пропасти.“
„Па. лијепо. -Ia hy те узети е твојом
вјером“.
„Ни то ие море бити. Мени ce чини, да
ме озго са небеса гледају мој отац и моја
мајка, Онп би ce на ме расрдили, кад би ви-
ђели, да сам noin.ia за другу вјеру“.
..Па, шта he од нас најпослпје битп? Овако
ce ни жпви ш i мре. Има ли кака гођ илаћа
од пве страшне бољке, што ce л>убав зове?“
„Има. To je опет љубав, али . вубав према
роду своме. To рече| па уста и пружи ми руку.
To бјеше знак, да ce праштамо. Ја je узмем
за руку i i пољубпм. II тад сам осјетио, како
ме подузе врео пламен. To je и она морала
осјетити, јер брзо трже руку; али y тај мах
ја смотрим на њеној руци једну мени добро
познату златиу гривну. To управо и није била
проста гривна, већ једна умјетнички паправ-
л>ена змија, као трава зеленијех очију a цр-
вена језнка. што непрестано палаца — мај-
сторија сарајевскијех кујунџцја.
„.Мене обузе једно чудновато миље. Ја
пи сад не знам, шта ми би, те je готово грубо
упитах:
„Ђевојко, откуд теби ова гривна
„Њенијем лицем сииу зрака иеког неоче-
киваног изиенађења. Она ce чпсто трже п
МУЧЕНИЦИ 3 А. СЛОБОДУ 21
стаде ме иосматратп. Дуго ме je тако гле-
дала — као да ce предомпшљала, шта да ми
одговори, па he одтедном pehii:
„Дакле то си ти, a откад те ја погле-
дам!... За ову гривну само једаи човек зна
i i ти си t o L . 0 , како je дугаи мојој драго,
што сн ти t o ! . . . II тн ме питаш, откуд мн
ова грнвна !... Па да тн кажем. О војеједан
амапет, свети аманет ; предао нам га je на
пошл>едњем самртном часу један анђео Божји.
да га предамо ономе, ко нас тако упита. II
ти ен то!... Е в о , на. ово je твоја гривна!... A
душа je моја задовољна, што je менн y дио
пало, да баш ја тај светп аманет испунпм."
,/Го рече. па с неко.м тужно.ч болећнво-
шћу скиде с руке златну гривну и метну je
преда ме...
„Ето. мој драгн Алпле, сад знаш ону
силу, што је моју душу заппјела, моје срце с.чр-
вила, моју прошлост. мој}' садагањост. моју
будућност тумбе окренула!..."

Сутра-дап ce Салп-бег оиростпо са својим

домаћином. Ту беху дошлп први грађанн
града Мостара, први грађанн из све три ве])е.
Улице прекриљеие светом. To je одпста био
дирљив растанак. Свита његова беше малена.
y којој бегае и млади Аџем-бег, спи Рустем-
бега од града Лпјевна: стари Митар Шола
h join њих неколико мостарских бегова и тр-
говаца. Упутили су ce право горп Рома-
нпјп. II где су год пролазилн, впђалн су ce
ii с једне ii с друге стране пута неки ору-
жани људп... To беху четници чете Црнога
Витеза...
 XX YU!
Б P A T И CECTPÂ

Наша би прпча бпла непотпуиа, кад на

овоме месту не бисмо коју впшо рекли о деци
•Јевте Ђонџпје и његове Јеле. To беху две
златне јабуке — Нера старија и Радојка млађа.
Нера беше за годину или две отарија и од
Зарифе сестре Сали-бегове. Њпх су ce две
пазиле као две сестре рођене. Нера je била
Зарифи још нешто више. Она јој je била и
сестра i i мајка. Зарифа je била при чистој
свестп до последњег часа самртног. Оиа je
издахнула на рукама Нерпним. To беше ту-
жаи i i дирљив призор, призор који ce лако
не заборавља. —-
На иеколико дана пред саму смрт Зари-
фину ii.iix су две једна поред друге седеле
i i разговарале ce. Зарифа ce беше наслонила

иа крило Нерино. Узе јој обе руке, па их оде

миловати и љубити. И онда ће одједном рећи:
„Ти ћеш ме ce сећати. je ли, слатка моја
Неро?... A to he мени rope бнтн драго.“
 Нера јој метну руку на уста.
„Шути!... He говори тако!... Бог je ми-
лостив: тн ћеш твојој сејкп join дуго п дуго
да живиш...“
„Ама, шта шути?!... Зар пе видиш, да су
моји дани избројани?!... Ово je тешка бо/вка.
Од ње илача нејма. Па пека ! -Једпом ce мри-
јети мора. ТТТто iipiije, то боље; али што њега
још нејма, њега. поноса мојега п једнног
брата мојега, да га његова сејка на самртпом
часу види, загрли и пољуби!... Hero, чекај-
дер !“ повика она и с руке скиде своју златну
гривну, па je обавн око руке Нерине.
„ Т а к о р е ч е она. „Ту je њено мјесто.
све док ce он ие врати, a кад ce он врати.
ондај му je подај и рецп:
„Ма, чувај t o ! . . . To ти je успомена на
1’воју драгу сејку Зарифу. Она те није забо-
равила t u i на самом самртном часу својему."
Али Нери ne бп суђено да доживп. да
тај аманет испуни. Она je за својо.м милом
другарпцом копиила, као што коппи груда
снега на сунчаној премагревпци. Hnje нро-
шла ни година, иа п она оде за веселом
Зарнфом.
Пзгледа, да je некакав виши удес хтео.
да тај аманет нзвршп њена млађа сестра Ра-
дојка. Впделн смо, како je то било. Сали-бег
je дочепао грпвпу своје сестре и обасуо вре-
лим пољунцима :
 „0. слатке успомене мојега сретнога ђе-
тињства!" повикао je ou. „0. вн свете сјеии
мојијех драгцјех покојника, како сте ce пску-
ииле око иве, нама свијема миле, породичне ре-
л-иквије !... -Јест. ту сте свн: ту je свцјетла сјепка
моје мнле сејке Зарпфе, ту je њепа нераздвојпа
другарица Нера, ту je она велика, она пле-
мегпгга душа мојега добротвора, мојега по-
очима -Јевте Ђонџије. Ту je quo добро срце,
опај анђео жена, што ме je чувала, његовала.
што Mil je тепала и својом запосном цјесмом
успавЈврвала :
„Буји, riajir, моје гонџе малго,
He би л' скоро душом ојачало,
Да пскочиш пз колЈевке, сине,
Да покушгш по св’ јетуврлине;
Да ce пустпш сам на своја крнла, —
-Јер те мајка роду пам"јенила!...“-3
„На ту je ii on. мој драги Асо, оио златио
с-рце, онај идеал преданостп п вјерпостн према
породици нашој — јест. ту су свн, свп баш,
iiiTO их je дугаа моја joui y ђетпњству заво-
.b'e.ia i i зампловала !...“
II онда застаде. загледа ce y гривиу, iia
he новикати:
„Па шта hy ја сад са ово.ч гривном?!...
Како да je чувам, ђе да je чувам?... Зна.м
ђе“. To рече, па дочепа руку лене Радојкс23

23 J . .Јо в а н о в и ћ — Зма.ј.
ii оки ње сави своју златну гривну. днвну
гривну. II сшда ce окрете Радојци.
,,Радојка, сунце жнвота мојега, чувај ову
свету спону између нас п нашцјех милцјех
покојника; алн ce, кад п кад, сјети и онога
бпједног створења. коме велики Алах није до-
иустио. да на овоме свпјету буде сретан!..."

Поигго je Радојка y Сарајеву иаучила

читати i i писатп п нешто пз првих основних
зиања. њени je родитељи даду y један угле-
дан женсЕИ завод y Дубровнику. да ce y њему
васпита. Она je све разреде тога завода свр-
шнла са одлпчним успехом, a том je прилп-
ком иаучила и талпјанскп, тако. да ce могла
служптп с пространом литературом овога ве-
лпког културног иарода. али je то није могло
иомести, да ce посвети п литерату.рн свога
народа. Њена нрва и најмилија лектнра била
je — „Моја матп“, једпо од најдуховитдјпх
умннх производа познатог српског књижев-
нпка Луудевпта Вуличевића. Она je y овоме
делу гледала слику своје матере, a y слпци
своје матере гледала je слпку своје отаџбпие.
О н| je једном приликом рекла :
„Шта су Омприве ијесме према у.чотворн-
нама нашега народа?!... У Омпровцјем пје-
смама има пуно нерфидија, нодвала н лу-
кавстава. a y дјесмама нагаега народа нма
само врлнна и одвратности према неправди.
ирема тиранији п према неваљалству. Сјетите
ce -Јевросиме. сеје Момчплове a мајке Кра-
љевнћа Марка! Она своме сину каже:
„Бол>е тп je пзгубпти главу,
Hero евоју огрјсптити душу!...“
„Какав узвишен васпптнп упут. што га
Српкпња своме снну даје!
..Послије, с каквом нронпјом српски на-
родпи ђешгје жнгоше лаже и варалице y же-
нпдбн српског цар-Шћепана, ђе оне трн шп-
ћарџцје салијећу „младо Бугарче“, да му m -
маме коња халовита :
„Даћемо тп коња још бољега,
И још прида стотину дуката!...“
„Али све надмашује устанак иа Дахије.
.,То je права увертпра једне божанствене
епопеје, што свој парод уводи y внтешку
борбу ---
„За iv-pcT часни
II слободу златну.“
„Којп народ крас(' овакве врлине, тај
народ море п посрнути, али пасти не море!...
Il ја ce поносим. што сам кћп овога херојског
иарода.“
А. кад ce једном повела реч о једип-
сгву народном. она je рекла:
„Нас двоје заблуда и верска нетрпљивост,
a ми смо један народ. Узмите само за прпмер
пародпу умотворину o женндбп од Задра То-
дора, на ћете виђетп, да je тако. У тој ce пје-
сми разговијетно виде три вјере a један иарод.
Танковић Осман својијем богатством. сврјцјем
господством. својпјем поносом н велнкцјем ве-
зама y народу одсјеиак je богатству и i\>-
сподству од Задра Тодора; мудрост н здраво
еуђење од Добоја Мујо одсјенак су хладиом
разбору Јанковић-Стрјана : витештво Гојеног
Алила одсјенак je витештва од Сења Тадије:
a груба кавгаџијска ћуд Будалине Тала од-
сјенак je нашега -Јероглавца Марка. који. оиет.
нејма un вјере un душе!...“

Кад je Алил впдео. да ништа Сали-бега

нпјс y стаљу одвратитц од његова умишљаја.
да остави своју отаџбину онда, када она
његову помоћ највише треба. он памнслн, да
учшш још један последњн покушај. Оп оде
п нрцјавн ce Радојци. Она га одмах iipmni.
Нзгледало je, као да му ce и надала:
„Баш добро кад дође. До сједи, ето ту
сједп, иа минрпчај. шта ради твој нобратпм?"
„Шта радп ? Ружно радн. Ено га, спрема
ce да пђе y свпјет: да бјежи од својнјех при-
јатеља, из своје домовппе. пз иопосне Херцег-
Босне!... Ево, послао тп je пошдедњп оиро-
штај !■“ h Алил јој пружи једно иисамце, у
коме беху iiciincaiia ова два-три ])етка :
 „Моме злату,
„Прпми ову кцту цв’јећа,
У њој сви су српскп болп
II све пусте жеље мо.је;
Остављам тп срде своје.
Све, што пмам, ето то ј е !..“ -4
Док je она ове ретке чшзала. њеио je
лице рбузимала дубока туга једног рањепиг
срца; алп je y исто вре-ме y њеним очима
заблистала n зрака неке неразговетпе ду-
шевне радости. Алил иастави:
„Говорио еам му и говорио, да ce окаии
тога лудог носла. па нпшта. II сад сам, ево,
дошао да тебе молим, да му тп говориш. Оп
he тебе послушати, тебе, ја ипкога на овоме
свијетуУ
„И ја сам о томе нешто мислила, Алпле:
али учишгла бих rope ii за њега п за себе.
Боље je, да га пустпмо нека пђе, кад je na-
умио. Од те бољке једини je нлач путовање
y далеки и пространи свијет... Hero, јеси лп
могао сазнати, на коју he страиу?“
„Тамо неђе. ђе je п прије био, далеко
иза Стамбола. Ја бих рекао, да he да иђе п
y „проклету земљу Инђију“, a море бити још
i i даље; какав je. може отићп ћак п до вла-

шке ћабе, иа и тамо, ђе je, веле, море нро-

копато...*2б“

24 П о А вд и К а р а -и е г о в п ћ у .
26 С ујец.
 Радојка ce благо осмехну Алиловој про-
столуишости. Впдела je, да он шгје познат
са земљама и градовима. гсојп су даљи a који
блпжи. па he онда pehii:
„II ја сам мпслила, да he на ту страну:
али бих рада знатп, кад he ce кренутп. кад
ii којцјем путе.м : морем илн суви.јем -
„Морем, каким сувцјем! Ено му жемије уси-
дрпла ce y Гружу код Дубровнпка.“
„To he иајприје и битн. Она пђе за Беј-
рут. a отале за Порт-Саид, a то je баш тамо.
ђе je „море прокопато“ и куда ce нђе за „про-
клету земљу Пиђију“. рече Радојка. a преко
њених руменпх усана прхну онај истп мало-
пређашњн осмех, али то Алил не опази.
II онда наста ћутање. Она je гледала
преда ce и нешто размишљала, a он? Он je
гледао право y њено дражесно лнце.
„И шта ти сад тражиш од менека, мој
добри Алиле '?“■
„Да га ие пугаћамо. да y свцјет иђе сам.
јера he. какав je, скоћити y море. II ондај?—
Ондај he га доћепати морскп кућковп, растр-
гиути опу мушку спагу н љепоту његову.
растргнутп појестп као гладни вуцн слабо
ii

ја ’ње...“
Радојка ce чисто трже. Њенпм лпцем
плину самртно бледило. Она само повика :
„Алиле, дз сн мп no Богу брат. не го-
вори тако!... 0 свему сам мислила. алп ми
није нигда на ум дошла та црна могућност...
II сад де тп кажи, шта да ce
,Д а га не нушћамо, д а у свијет иђе сам!“
„Па кога бисмо послалп, да га пратп?...
За то би најзгоднији био тп
.,Не ја већ ти: ти. која сп свему овоме
i iкрива.“
Радојка га оштро погледа, па he му pehn:
„Нијесам ја томе крива, већ наша суд-
бина, a људи су још нејакн, да судбини иа
пут стају... Послије, нијесам нп ја од гвожђа
камена. Ја ce бојим, да не поклизпем с пута
i i

своје свете дужностн...“

„Ондај да ce молимо Богу, да ти снаге
да. a Бог je велики и мплостпв. Послнје, тн
му ce немој јављатп. Узми какво друго оди-
јело. Забулн ce, зајашмачн ce. Тамо и нако
жене крцју љепоту лпца својега од мушкијех
погледа. Пази на њ. алп нздалека. Твоји he
иогледи o i i T i i кадри, да завире до на дно
душе његове: па кад опазиш, да je страшна
декика ту, a ти стани преда њ, па му реци:
„Стој. игга сн то паумио? Зар пе видиш, да
сам ја т у И ја сам увјереи, да he те
ii

нослушати. II — оидај he он бити ciiaceii. “

„Алиле, брате мој, нерођеип као п ро-
ђени. сад тек виђу, кога он пма за вјерна
друга иријатеља!... 0. ти сп суво злато од
ii

чоека!... Сад тек виђу, како мудро збориш,

a join мудрије творпш. II ја hy те, ево, по-
слушати. Ilohii hy с њим, па ма то било до
па крај бцјела свцјета“. одговори му Радрјка...
На овс њене речи Алил устаде :
„А ја сад тек разумпјем, зашто je ње-
гова душа опако болна, a срце онако смрв-
љено

Лађа je иловила с пуном паром. To беше

доста пријатап дан за путовање. Али ce пред
вече осети промена y ваздуху : то беше нека
врста загушљиве о.морине. Онп. којп су вични
оваким променама. предвпђали су. да he
бпти јачег мора. He прође много, a море по-
стаде немирнпје. Лађа ce поче дизати п спу-
штати. Покашто je no боковима ошине и по
којп јачи талас. Међу мриарима осети ce
живље кретање. Капетанскп сигиали почеше
ce на броду разлегати. Најпосле пздаде ce
наредба. да пашажери снлазе y своје кајуте.
Једном-два таласи запљуснуше и на сам кров
од лађе. II y тај баш мах појавише ce на
крову две црие сенке. Једна од њих стаде
баш на оио место. где су оно мало пре таласи
запљуснули. II оиа друга сенка упути ce томе
пстом месту. Она прва ову другу као да ни
опазила није. Њу као да je занимала игра
морских таласа. Ова друга убрза своје ко-
раке. a кад ce сасвим приближи. она стаде.
пеправп ce и неким свечашш тоном упита:
 „Шта си стао ту'?... Зар не видиш, да те
с-вакогчаса таласи могу бацити долеуморе?...“
Од овога гласа она ce прва сенка сва
cfpece:
„Радојка, сунце живота мојега, шта hein
tu овђе?... Зар ме пцјеси могла попггеђетп
од овога новог пскушења
To рече, па ce простре пред њене ноге...
•Јест, те две сенке биле су њих двоје —
Сали-бег од Пљеваља и Радрјка, кћи Јевтс
Ђонџије. Она ce саже. узе га за руке, па
му рече:
„Устани!... Будп великп, као што си вазда
бпо велики... Устани !“
1Г он ce дпже. Био je чисто постиђеп.
Рледао je преда ce.
„Па шта hy ја сад'?...“
„Да ce покоримо својој судбими!... Нама
пнје одређепо, да будемо храца ајкулама, већ
пам je одређена сасвијем друга узвишенцја
дужност, дужност према роду своме... A сад
пди доле y своју кајуту, ira ce моли Богу,
да ти снаге да; али само једно немој сметатн
с ума. a то je, да си ти мој брат !...“
 XXIX
БОГ ЗАБАВЈБА, АЛИ HE ЗАБОРАВЉ А

„Иђи, Оамарђија. доље y тамнице, те оно

Каурће, како си вјешт, пропитај, јера ми синоћ
реће наш Антун Ђавић, да оно зна све споне,
што их има они папаз — протопоп Рајко са
овијемнашијем отпадницима. Штета би, бива,
била, да ово влашће са собом y гроб однесе
те тајне; a оно he, за дан за два, липсати
на коцу, нека раја види, шта свакога од њихар
ћека, ko ce усуди, да што ради против цара
и царских намјесника !...“
Тако je ту неки дан рекао Хајредин-бег,
везиров хазнадар, Видану Самарџији. И Ви-
дан je то једва дочекао, не толико што je
желео да дозна тајне, што би их y гроб однео
калфа Драго Орлача, колико што му ce дала
прилика, да Антуну врати мило за драго због
онога бешлука. II кад му доведоше Орлачу,
он му оде овако говорити:
„Е, мој веселниче, који je тебе белај до-
вео y травничке тамнице?... Слушао сам ње-
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 22
што за те, па ми те je жао, и ево сам дошао
да видм.мо, еда лп бп ce, како гођ, могао
курталисатп зла и напасти, y које си ce,
крив ја некрпв, увалио!...“
„•Ја сам ти благодаран, незнани прија-
тељу! To су, откад сам овде, прве речи, које
падају на моју болну душу као прави мелем,
a ја ти ce кунем Богом и Светим -Јованом,
да ја ииком нпкаква зла учинио нисам, п да
ме je овде довела црна клевета једнога без-
душног човека, коме такође нпкаква зла учи-
нио ипсам“, одговори му Драго Орлача гласом
човека, који не зна ни за какво прптворство.
To je морао опазпти и Видан Самарџија.
„Како ce зове тај твој душман‘?“ упита он.
„То je мој мајстор.“
„Не море бити! Хаџи-Емин je, колико ја
знам, добар и честит чоек“.
„ Није он... Какав хаџи-Емин, већ мој
мајстор из Лознице — Антун Џавић“.
„Ене, зар je твој мајстор Антун Џавић?!.
To, видиш, нијесам знао“, рећи he Самар-
џија гласом очевидног притворства... II каква
je то љегова сила, да море и no Босни го-
нити људе i i бацати их y тамнпце
„То једини Бог зна и — ако ви можете
знати", одговорп калфа Драго Орлача.
На ово Самарџија ништа не рече, али ce
видело, да je младога Орлачу посматрао с осо-
битим интерееовањем.
 „Ама, па збиља, млади чоече, бткуд ти
y Босни, ii ко те упути ’вамо нама? “
„Отерало ме зло мога мајстора. Он ме
je i i код власти y Србији тако оцрнио, да ме
je она бацила y најтежу апоану, y апсану где
ce затварају најокорелији злочинци. И д а м е
не спасоше пријатељи, Бог једини зна, шта
би и тамо од мене билоД
„А, који суто твоји пријатељи?... Кажими
слободно. Ако то што не помогне, одмоћи iiehe. “
„Прво прво спасао ме стари прота Рајко.
ii

Он ме je ii саветовао, да бежим пз Србије:

„„Овдети, рече ми, станка нема. Ова he
те рђа наћи, па где био да био, и тражиће
да те опет затворе, и затвориће те; јер га
од некуд све власти слушају. Hero ти, благо
мени, бежи, бежи y Босну. Ти имага златне
руке. Иди право y Сарајево. Нађп хаџн-Емина
терзију. Погоди ce y њега. Ou he те при-
мити. II код њега he ти добро бити.“ И ја сам
га послушао.“
„Ама, за кога ти оно рече, да теје упу-
тио, да бјежиш y Босну и да ce пријавиш
хаџи-Бмину терзији?...“
„Стари прота Рајко.“
„Да то неће бити протопоп РајкоА.А
„Он. Њега овде y Босни тако зову.“
„Е, мој брајко, па то je доста, па да ти
с рамена одлети дванаест глава, a то ли та
једна.“
Орлача га зачуђено гшгледа. па fae му pehu:
 „Питаш ме, ко ме je y Босну упутио?...
И ја тп истину кажем: a ако сам зато крив.
онда нека ми оде и ова једна глава. За истину
je слатко мрети“. одговори му млади Орлача
гласом човека чисте a неокаљане душе. II
очевидно je било, да je тај одговор и y душп
Самарџијиној изазвао сажаљење према веселом
Орлачи. Зато му он и рече:
„А, сад, веселниче мој. пдп на своје
мјесто, иди ii моли ce Богу. Он je једпнп
кадар. да те спасе од зла, y које те je ува-
лила она црна и неваљала душа....“

„Ово je момче невино. To ce no свему

види“, рече y себп Вндан Самарџпја. пошто
ce Орлача удали.... „А кад би било пстина
оно. што за њ износи Антун, он онда тек
не би смио ни помињати mie протопопа
Рајка, за кога ce зна. да отојп y вези са цар-
ским отпадницима.... II то баш казује, како
je црна душа оне рђе a не чоека.“

Овај Видан Самарџија стајао je y вези

с многпм личностима из непосредне околпне
травничкога везира и његових првпх догла-
вника. Он je однекуд могао да завпри чак
h y саме харемске тајне. Тако, онога истога
вечера. кад ce оно разговарао с веселим Ор-
 лачом, доцкан y ноћ, јави му ce стара робиња
Џелада. Ou je прими.
„Ћујеш, Самарђијо‘% започе она чим y
собу уђе, „она моја' лијепа Ђурђијанка хоће
просто да пзлуди за онијем младијем ђауром.
Никад je онакву виђела нијесам. Просто ce
игра са 'c'BojoM главом. Да везир њешто са-
зна, шта она ради, да оно Каурће спасе, те
да му ce y наручја баци, он би јој својом
руком одрубио ону лпјепу главу њену. -Јутрос
ми само реће:
„„Шта, опет неће‘?!...“
„„Неће, за живу главу неће. Боји ce, да
му ce не pehe: побјегао je, јера je знао, да
je крив.“ — Он и није ћоек, већ нека ађамија.
Он не зна, да ce из травнићкијех тамница
иђе право — ја на колац, ја на конопац, a
нигда ce не пита: je ли ко крив или није,“
рекнем јој ја, a она мени:
„,,Е, ондај пушћај, пека иђе, куда га je
шејтан поиио!...“ A кад пођох, она ме за-
ii

устави :
„„Стани, Ђеладо, стани сестро!... Отиђи
му још једном, говорп му нека бјежи, нека
бјежи куд било. Жао ми je оне љепоте, сше
младости, онога меког и благог погледа!..."
Mope, Самарђијо, ти и не знаш, како je то
добро ii мплостиво срце... И зато, ево дошла
сам ти, да те замолим, да ме наућиш, 1сако-
да ce то момће спасе?.. Ућинили бисмо, бо-
лан, један велики севап!..“
 „Е, моја Џеладо. ништа вам ја ту не могу
liuMohii. Њега сутра, ја прекосутра воде на
Везирову Раван,26 a шта га ту чека, ти већ
ii с.ама знаш...“

Од прилике тих баш дана беше ce пронео

глас по Сарајеву и Травнику, да су ce чете
Црнога Витеза растуриле куд која. Истакну-
тији махом су пребегли y Србију, a тамо mi
иису далн ни да ce одморе близу грапице,
већ су нх све гурнули y унутрашњост Србпје.
Тај je глас најпре избио y селу Долцу
a y крчми Ђуре Мартина, Од неког времена
ово je село просто онлтело. Везирови ајлу-
чарн размилелп су ce као гуштери на про-
летњој премагревнци. Под Великим Липама
ниси могао места добити. Свакн je дошао, да
какву повост улови. Највише ce говорило о
политичком обрту, који je овладао y Србпјн.
„Није впше вино, пошто je приђе било“.
рећи he Суљо амалбаша из Челеби - мале.
„Сад онп, бнва, y Шумадији играју онако,
како им ce нз Стамбола свира.“
„Па да ви’ш. добро им колане притеже
ii овп 11a 111 Мусу р п-паш а“. pehii he једап ду-
гошијастп Зјеничашш.

26 Место, где ce извршују језовпте пресуде травнпчкпх

везпра.
 „Море, ја сам то одавно погледао... Ђе
he ce губави зец мјерити са горскпјем ар-
сланом?... Слабији je за то п дошао на сви-
јет, дадвори јаћегаД додаде Суљо амалбаша,
па ce онда окрете Вндану Самарџији:
„Де ти коју реци, Самарђијо. Ти си ми
ce данаске њешто много умудрио
„ Il a слушам шта паметни људи зборе;
али мпњешто не силази с ума: мислим, шта
ce ово ништа не чује за Сали-бега од Пље-
ваља?... Ви кажете, да ce чете Црнога Вн-
теза растуриле, a ја ce бојим, да ce нијесу неђе
прптајале... А, вндиш, нема нам ïiii његова
Алпла, на и то, бива, пије без ништа!...“
„Добро говори, мудро говори Самарђија,
јера ја Салп-бегу и његову Алилу не вјеру-
јем све, док им главе не видим на Везиро-
вој Равни“, рећи he неко из оне гомиле.
„А ја, бива, не мислим тако. Сали-бег
je лукава звјерка. Откад су му y Мостару
Али-паиш утулили евијећу и његово силно
благо међу собом подијелили, од тога доба он
ce завукао-у мишју рупу, на плашљиво по-
гледа, кад he ред и на његову главу доћи;
a и ои има пуста блага, ако не више од Али-
паше, бели мање не... A што сК бива, њ<'гов
Алил не виђа, ту je, опет, друга работа!...
Зар не знате, да je он цуру испросио“, рећи
he Смајо Зечина, један од виђенијпх вези-
рових ајлучара. —
 „Ене, eue; a којује то цуру Алил испро-
сио?“, упита Мејо Мечета, везиров налбанта.
„Богме те кршну ђевојку. Испросио je
Емиру хаџи-Еминову. “
„Неће бити! Она ce, бива, загледала y
једно младо Каурће, y калфу хаџи-Еминовог,
што умије на ђерђеву вести љевше, но икаква
везпља ђевојка.“
„То jec’: алп je то Каурће допало трав-
нићке тамнице и шјутра га воде на Вези-
рову Раван, па кад je за то ћула, она ce
препане и смјеста пружи руку Сали-бегову
Алплу“, додаде Смајо Зечина.
„II мудро je ућинила : своме je оцу по-
могла, да и даље остане y везировој мило-
сти, a себи je нашла кршна и млада ђуве-
глпју, а, што je најљевше, — полази за евоју
вјеру“, рећи lie Рамо Вјетар, опет један од
везирових ајлучара.
„Богме, да му није било златом везене,
a бисером и драгим каменом поткићене Али-
пашине ћурдије, мућно би га y мплости ве-
зировој одржала", пр.иметп Бего везиров бег-
лугџцја, који je, кад и кад, свраћао y крчму
Ђуре Мартпна — једпно због оне „љуте“, што
јој, кажу, има внше од дванаест година,
„У тој he ћурдцјијордамити Мусури-паша,
што ни један досле травнићки везир", рече
Суљо амалбаша.
„А ја бих ce, вала, y што хоћете, оп-
кладио, да та Алп-пашина ћурдија није ни
преноћпла y двору Мусури-пашр. Она je досле
већ стигла y Стамбол. Зар онолнко Али-пашино
благо међу ce подијелити, a да велики везир
y Стамболу не добпје своје исе‘?!“ учини, као
шале ради, Смајо Зечпна.

Кад ce иде старим планпнским путем из

Травника y Сарајево, пролази ce поред тако
зване провалије код „Вучјег Зуба“. Са тога
планинског, управо, козјег пута, страшно je
погледати доле y понор реке Понорице, или,
како je некп зову, реке Потајнице. Понорпцом
су je прозвали зато, што мало ниже испод
ове провалпје понире y земљу, и избија иа
другој страни брда; a Потајницом je зову
зато, што y двадесет н четири сахата час
хучи као каква велика воденична брана, те
ce сва брда разлежу. a час ce тако притаји.
е би ce рекло, да y њеном корнту нема ни
капи воде. Њеиа десна страна саздана je од
врха до дна од — као срча углачаног — гра-
нита, да њом никад није могла слазити ни не-
сташна дивокоза, a толи људска iifra. По
овој су страни, овде — онде, нзбиле камене ли-
тице, a једна ce од љих зове „ Вучји Зуб.“
Он je пз онога станца камена нзбио од при-
лике на средннн онога понрра. He зна ce, или
je страшније погледати озго са онога козјег
пута, или оздо из луке реке Потајнице. До
тога Зуба никад ни.је могла доћи човечја
нога, a толи ce попетп на сам Зуб. Ту само,
кад i i кад, слећу сури орлови, те озго мотре,
не бп ли где опазпли за ce стрва ; a често ту
облећу i i гракћу и црнп гавранови, баш као
да пм ce пречи, да п опи ту стану н одморе ce.
Сама овршина Вучјег Зуба обрасла je
y густо зелено шибље, те, пз далека гледана.
личп на ћубу на кокошјој глави. У средпни
те ћубе, нпкао je и разгранао ce један доста
велпки глог. Али тога глога данас впше нема.
Од њега je остао само један упреден козји
рог. Једнога лета. прпчају. да je y тај глог
трипут гром ударао, те je од њега остао само
онај усукани глогов шпљак.

Одмах сутра-дан, после онога разговора

y селу Долцу a y крчми Ђуре Мартина, из
Травиика ce кренуо јак спровод за Везирову
Раван. Спроводила ce три осуђеника, да ce
над њима изврши смртна пресуда Мусури-
пашина. Један од ових бедника бпо je Драго
Орлача, калфа хаџи-Емина Авдића. -Јаке су
их страже пратиле. To беху везировп наја-
мници, све сами љутп Арнаути. У овоме
спроводу бпо je и Антун Џавић. Он je пошао
да својим очима гледа, кад му његова калфу
стану жива на колац натицати. Шта je то
требало његовој црној души, то би само не-
частиви знао! Пшло ce полако и опрезно. Пут
je био узак и на местима стрм и нераван, a
особито над „Вучјим Зубом“ и ономјезовп-
том провалијом над реком Понорпцом.
Антуна су пратила два његова стара
пријатеља — Брђанпп Алија и Зуко Деми-
ровић, што ce беше тек опоравио од тешкнх
рана, добивених y једном судару с четом Др-
нога Витеза, a то je онда, кад je њихов по-
братим Омаил-ага Алагић погпнуо.
Антун je јахао на једном дорачићу. To
je једно од оне омалене брдске кљусади, што
ce као коза вере и уз брдо и низ брдо.
Овога пута Антун беше веома располо-
жен. Час je пролетао напред, a час остајао
позади, баш као да je њему поверено, да из-
врши ову језовиту мисију травничке правде.
У средини овога. спровода ншли су ве-
зани i i y тешке сипџире оковани тамнички
сужњи, праћени јаком војничком стражом. Кад
je једном Антун прошао поред веселог Драге
Орлаче, on he га пакосно упитатн:
„А, гле, момч'е, јеси ли ти то‘?... Куда
си ce то сад упутио Да ие тражнш још
кога мајстора, да му везеш златне ћуркове
i i свплене јарлуке?... Нека, нека; штакотражи,

он то i i нађе!...“
Драго беше оборио главу. Чисто га беше
стид... „Ама, има ли Бога?!...“ као да су ње-
гова уста хтела прошаптати...
Ту je пут био веомаузак... Нису ce могла
два коњика један мпмо другог размимоићи.
 Ту беше застао и Антун Џавић на своме до-
рачићу. Његова два пратиоца мало даље. II
y тај ce баш мах озго страном зачу нека
ломњава, као оно кад каква днвокоза стане
преко суха грања да скаче. Чула ce п нека
неразговетна вика. налик на некакво алакање.
II та je вика постајала све разговетнпја и
разговетнија, док ce најпосле не поче гором
разлегати дивљи крик :
„Склањајте ce људи с пута, да његови
коњп прођу!... Чувајте ce крплатпјех коња!...
Ено, оно je он, на своме помамном бијелцу!...
Јест, оно je Обрад мој!... Вјежите, бјежите, да
моји сватовп прођу!... Ха, ха, ха !!...“
To беше кикот једног разореног ума. To
je била она — кукавна луда Мара. Сва крвава
ii изгребана, као да ce била и носпла с некнм
несавладљнвим силама. Она пзби баш пред
самога Антуна... Ту одЈедном застаде, погледа
y Антуна, па рикну као помамна звер:
„Ха, ево Sa !... Ово je ou !...“ II y истом
трену, као бесна мачка. скочи на Аитуна.
Једном га руком дочепа за косе, a другом
својим оштрим ноктима дочепа га за гушу.
па га стаде тако дрмусати, докле~ не изгубнше
равнотежу, те обоје стрмекнуше доле нпза
страну, ударајући, онако једно за друго скоп-
чани. овде о какву литицу, тамо о неку брезу
ја глог, док најпосле ne иадоше на сам
Вучји Зуб. Ту ce за трен зауставише. па ce
једно од другог раздвојшпе. Антун ce насука
 на онај глогов шиљак, a она стрмекну y онај
језовит понор реке Пота.јнпце. II то ce све
и-зврши. док бп човек, што кажу. ударио длан
о длан, пзвршп ce, као по командп неке више
тајанствене силе. Антун ce беше на онај гло-
гов шиљак несретно насукао. Шлљак му беше
прошао с трбуха на десну плећку. Руке и
ноге оклембесио над ону пучину. Руке беше
мало повио. као да ce хтео за нешто да ухвати.
Глава разбарушена, лицем окренута доле y
она.ј понор. i i тако je над оном језовитом без-
днохг лебдео — као нп на небу ни на земљи.
To беше слика, што ју је измалао меки вппш
небесни усуд. —
У тај мах поче и Потајннца да хучп...
To беше тајанствено брујање, што га je из-
водио неки џпновски кор са својим гро.мо-
внтим рефреном :
„Тебе Бога хвалпм!...“
A она узвишена мученица беше пала на
једну зелену рудину. To беше више сув ко-
стур него мр.тво женско тело... Очи склопљене
као да je заспала... По лиду јој плинула нека
луда радост. Hero, то п нцје било лице, већ
једно чудесно ткпво од порушених нада, од
разривених успомена, од тешке дугогодпшње
душевне бољке. Али око њених смежураних
усана беше ce следпо и један други осмех.
Он као да je међио са оним свстлпм тре-
нутком, y коме ce, кад п кад, пробуди здрава
свест какве y основи поремећене душе. Осмех
je тај казивао. да je ова узвишена мученица
извршила једну божанствену ммсцју, на коју
je тако дуго чекала, — извршила, па ce, нај-
после, i i она смирила.-----------------------------
•Још тога истога дана. пред само вече.
падоше на Вучји Зуб неколико орлова стр-
винара, па стадоше са Антуновпх костију
откидати i i ждерати месо његово, a црни га-
вранови облеталп су око њих и грактали, че-
кајући, да и на њих ред дође, те да и они
своје исе узму. II није прошла ни пуна не-
деља дана. a већ ce костур несретног Антуна
Џавића белео — као да су га мрави опипали...
A кад ce Потајница ућутн. причало ce. да
ce чак доле y рецп лепо чуо шкргут њего-
вих костију.
На то je околни народ још пуно које-
чега надовезивао. Причало ce. да ce y глухо
доба ноћи виђало, како ce око Вучјег Зуба
искупљају нечастпви дусп, п ту држе своја
поноћна већа. Други су, опет. казивали. да
су својим очима, дубоко y ноћ. виђали. како
ce на Вучјем Зубуједан људскп костур дпже
i i загледа y језовити амбпс реке Понорпце...

Онога истог дана. кад ce ово са грешним

Антуном Џавићем догодило, као муња пронео
ce глас и no Сарајеву и по Травнику, д аје
чета Црнога Витеза, y једном планпнском
теснацу, дочекала п растерала спроводнпке
осуђенпх заточеника из травничких тамница,
спроводнике растерала a сужње ослободила и
одвела некуд y оближње планине...
Чету je. кажу, предводио сам Дрни Ви-
тез, a није... Њу je предводпо млади Аџем-
бег од поноснога града Лијевна...
 ДЕД И УНУК

Да одмах кажемо, да ово двоје нису

нико други до слепи Вујан и Драго Орлача.
Обоје су важне личности y нашој приповетцн,
стога смо им дужни особиту пажњу покло-
нити, y толнко пре, што je њихов живот верна
слика n am e и страдања нашега народа не
оамо y Боснн и Херцеговгши, већ и y свима
другим крајевима његове, туђином прити-
снуте, отаџбгше. -
Збиља, пренесимо ое за часак мислима
y оно давно минуло доба наше приче, кад
ce оно чгшило. да y дому оца Вујана ца-
рује cpeha п Божји благослов; сетимо ce
прве радости његове, када je удавао своју
једину кћер, најлеппш цвет y целом Горњем
Подрињу, лепу Булбул-Мару, за једмпца сина
-Јове Орлаче, чувеног трговца y свој Боснп
i i Херцеговини; сетимо ce сатанске поруке
Смаил-аге Алагића из Зворника; сетимо ce
онога тужнога уздаха оца Вујана, кад оно
болно Биорцу рече:
 „Ето. мој Биорче. како ми женимо и уда-
јђмо, ово je равно пет стотпна годпна!...“
Па шта je било од те cpehe дома ње-
гова? Шта je било, шта je било, питамо? —
Дом његов раскрпан, a породпца сатр-
вена. уништена: a он?... Он je везан п оте-
ран y травничке тамнпце, те ту мучен и
ослепљен, па онда избачен, онако слеп. у
једну травничку улицу, где га je нашла н
y свој дом одвела једна племзнита душа, је-
дан наш по крви и језику брат Мухамеда-
нац. Колико je слепн Вујан остао на нези и
старању те добре и честите душе, то наша
прича не зна; зна ce само то, да je свето
Христово јеванђеље заменио јаворовим гу-
слама, те je ишао од сабора до сабора и уз
гусле приповедао, како je велики п мило-
стив Бог, a како су грешнп и беднп људи!...
Ми смо га први пут виделп на сабору код
Светих Тројица y Пљевљима. — —

Он je још годпнама пшао по саборима,

гудео ii певао. II свет ce већ свикао, да y
њему гледа слепог Вујана a не свештеника
Вујана. Свет je такав. Ou cč брзо навикне
на зло као и на добро: a на крају крајева
све ce предаје вечноме забораву. Тако je свет
почео да заборавља и слепог Вујана, али га
није заборавила велпка милост Божја. Она
 je његову мученичку душу обрадовала на са-
мом обронку хладнога гроба његова,
Сатрвен, сломљен дугогодпшњим отра-
дањем. патњама и жалостима, он je најпосле
клонуо, те ce више није виђао ни на сабо-
pmia. Беше ce склонио y манастпр Светих Тро-
јица y једну узачку ћелију, y којој су ce једва
два човека окренути могла. Ту je седео дан
i i ноћ, i i непрестано ce Богу молио. Његова
би ce молитва увек завршивала:
„Господе Боже. нека буде света воља
Твоја!... Смнлуј ce и прими себп једног из-
мученог грјешника !.. “
IT после би легао да отпочине: али ce
тад тек пред његовим очима стану ројити
читаве гомиле мисли. слика п догађаја из да-
леке i i тужне прошлости мученичког живота
његова, a међу њи.ча би ce увек заблистала
једна светла. једна божанствена слика. Ta
слика, то je била сен његове лепе кћери Маре.
Она je y њ гледала благо н смешећи ce. Је-
дном му ce учини, да чу и њен глас :
„Оче — надај ce !... “
II он je одиста и живео y некој нераз-
говетној нади. Све му ce чинило, да негато
има да ce догоди пре, но што умре; a шта,
он то није знао. -Једном му пред очи изађе
и једна тужна успомена. To беше оиај мо-
менат, кад су га слепа довели на неко место,
по свој прилици на згариште несрећног дома
његова. Жбна je стала запевка; деца су уда-
рила y плач. II сви оу прилазили и љубили
га y руку. Најпосле му дадоше и .једног ма-
лишана... Неко му je тада рекао:
„То je, бабо, Драго, унук твој!...“
II све то данас лежи под црном земљом
- нешто од ножа и јатагана душмана не-
сретне босанске раје, a нешто од оне страшне
морије : али шта je с њим, Драгом, унуком
његовим. то нп од кога нпје могао да дозна...
„Он je данас, ако je жив, читав чоек
— зао или добар, племенит илп злочест. Би
ли га смио загрлити, пољубити, или би ое
од њега морао склањати п стиђети га ce?..."
II онда би дубоко уздахнуо:
„Боже. нека буде воља Твоја!...“
❖
•Једнога дана посети га једно младо момче.
Чим ,уђе y ћелију, он ce смерно поклони, па
му рече:
„Добри старино, велики мућениће наш.
нмаш поруку из Шумаднје, a из града Лоз-
нице, од протопопа Рајка. да му одмах иђеш.
Све je готово. Путоваћеш рахат. Носиће те
на тертеривану сигурни људи, носиће те све
до Зворника, a туј те ћека спремна „зворни-
куша.“ На њој су људп внћни Дрини и њеној
халовитој ћуди, вићни њеним ћеврнтијама,
њеним окукама, брзацима п спрудовима. Они
he те одвести до самог Шепка код града
Лознице, a туј he те доћекатп и протопоп
Рајко... A сад ми, бпва, кажи, кад мореш
поћи, те да нашијем људима ућиним абер, да
по те дођу i i да буду спремни за полазак. “
Лицем слепога Вујана сину зрака пе-
обичне радости и нзненађености. II он he
онда рећи:
■„Ко си тп, добар чоече, те ми ту pag
досну поруку од мога сабрата протопопа Рајка
доносиш
„Ја сам Алпл, вјерна слуга својега го-
сподара, Сали-бега од града 1рБевал>а. И еад
мним, да знаш све.“
„И знам“, одговори слепп Вујан, па по-
дпже своју седу главу небу и побожно иовика:
„Нека Бог благослови ваш рад и ваше
путе којијема идете, јера су типути свијетли и
богоугодни; a док гођ Херцег-Боспа буде ра-
ђала врле синове као што су: Сали-бег од
Пљеваља, Раџи-бег од Мостара, Али-пашпћ
од Модриче, Рустем-бег од града Лијевна п
многи други племенити синови y Херцег-
Босни i i љутој Босанској Крајини, — дотле
ce join увијек можемо надати, да he наша
драга домовина постати своја, бити чувена
i i внђена, поштовапа и одликована међу оста-

лијем просвећенијем државама и народима...

A мене ево, ја сам готов; могу поћи онога
часа i i мипута, кад вашн људи по ме дођу...“
И тога истога дана слепи ce Вујан кре-
нуо нут Вишеграда, a одатле све по[)ед хучне
Дрине за град Зворник. II свуда поред иута
виђали су ce оружагш људи. To су били чет-
нпци из чете Црнога. Витеза.

Нашпм je читаоцима познато, да je чета

Дрнога Вптеза после онога догађаја код „Ву-
чјег Зуба" дочекала п разбпла спроводнпке
она трп сужња из травничке тамнпце. сужње
ослободила собом одвела y планину. После
h

трп дана они су свп тројица пребачени у

Србнју, a ми четвртога дана већ впднмо калфа-
Драгу Орлачу y кућп старога проте Рајка.
Старац ce веома обрадовао, кад je младога
Орлачу видео здрава и жпва. јер je био из-
вештен, каква га je грозна смрт чекала на
„Везировој Равни.“ —
„Сад, синко. прво иди старој -Јерннци.
Тамо he, no свој прилпци, бити п њеиа унука
Лека. 0, како he ce обрадовати. кад те виде!
One знају све, знају n то, како je несретно
сврпшо Аитун Џавпћ. A кад су чуле, да cn
запао y травничке тамнице, н да he те жива
на колац иатаћи, оне су брпзнуле y плач и
јецање, да их чоек niije могао утјешнтп...
,,„ll то je све због нас!“ повпкалаје ве-
села Лека.
,, „Нпје због нас, hepn моја. већ због злих
n неваљалих људи n због неке чудновате
судбине — судбпне n naine n његове... Зато
ce молнмо Богу!... Све je опет y његовој pymi“,
 одговорила јој je добра и паметна баба Је-
ринка... Зато, отнди им, нека те виде, јер ће
y nexo време видети, како je велики и мило-
стив Бог...“
„А, ја бих Вас, оче прото, пре но што им
одем, замолпо, да ме саслушате, шта сам и
како сам накастио да радим, па да ми ка-
жете, хоће лн тако бити добро... Ето, прво,
ја без Леке жпвети не могу, a колико je мени
познато. ни она без мене... И зато сам ce ре-
шио, да je пајпре пспросим п обележје јој
дам; алп пре но што ја то свршим, ја не
бих био рад, да им одлазим, већ кад им ста-
нем одлазпти, хоћу да одлазим својој заруч-
ници; али то, опет, не може бити пре, док
ја не постанем мајстор. Ја нећу да она пође
за калфу њенога мужа Антуна Џавића, већ
за мајстор-Драгу терзију. И још сам нешто
рад, a то je, да она сместа остави кућу Ан-
туна Џавића, и да ce нресели y кућу своје
бабе Јеринке; хоћу да оставп y кући Анту-
новој све, iiiTO je његово, па и саме хаљнне
што јој je кројио; јер све што je његово, то
je мени мрско, одвратио, као нешто што je
проклето. II сад Вас молим, оче прото, да ми
кажете, хоће ли тако вад>ати, п шта Ви о томе
мислите ?“ —
„Мислим добро, сине ; ама као да ми душу
читаш! To je све и мудро п племепнто. II онда
- тако ради; него, синко, имаш ли ти пара,
ii

да сав тај трошак поднесеш‘?“ —

 „Имам, имам п више но што ми треба;
a знате лп, ко ме je y томе помогао? — To
je честита једна душа, то je натп по крвп и
језику брат, брат Мухамеданац, то je Алнл.
нобратим Сали-бега од Пљеваља. Он ми на
растанку рече:
„Ја, бпва, знам све. шта ти треба и да
немаш трошка, да то све нзвршиш, зато, ево
ти ова heca и y њој сто мађарија... Ма, па
свршавај своје послове, a тп ћеш ми то вра-
титн кад узмогнеш !...“
„II, вратићу му, оче прото ; прве nape,
што их својпм знојем зарадим — бпће ње-
гове !...“
Проту Рајка као да није зачудпла ова
племенитост Алилова. Он само рече :
„Ето, мој синко, впђи, како су то добри
ii племенити људи. II то су иаша рођена
браћа по крви п језику п no славној прошло-
C T i i пашој. II кад њихова доброта н нлеме-
нпта мнсао продре y срце n душу нашега
парода, оида he on пренутп новпм жпвотом
n постатп чувеп n впђен, слободан n папре-
даи...“ одговорп na то старн прота Рајко...

Hnje прошло nn пуппх десет дана, a no

целој Лознпцп пуче глас, да je младп Орлача
постао мајстор, да je своме еснафу дао сја-
jan зијафет; да je nenpocno n прстеновао Леку
•Јерппчину a удову Аптупа Џав.ића, н да je
већ одређен и дан венчана. To je за Лозницу
било као неко мало пзненађење и предмет
сваковрспих пагађања, па чак и оговарања.
Тако на једном женском поселу y гор-
њој махали о томе ce повео овакав разговор:
„Впде ли ти, сејо, да ce онп баш узеше‘?!“
рећи he Смиља Трбушкова... „Е, секо, свему сам
ce од њих надала, алп да he ce и узети, to
нисам могла никад ini помпслити. “
„А ја сам, видиш, то знала. Нисам могла
знати, да he ce то овако брзо свршнти, али
да he ce најпосле узетп, то ce no све.му знало“,
одговори Стана Папуџпка.
„Лудак једаџ. узима једну шштдивплу,
па још удовицу, код толиких девојака y Лоз-
ипци“, иркмети Јула Пурпћка.
„Море, друго, не узима оп удовпцу Ан-
тунову, већ његове nape. Ето, тако, штедео
je веселппк од својих уста, na сад хоће да
оде све na ђавол.е мекиње", учини опет Смиља
Трбушкова.
„И то ие састави ин годину, па оде за
другога", готово срдито рече Пела Казанџика.
„Ама, ne веруј ти оној „сорти“, па да
ce на ватрн пече. Гладно ce то роди.то, гла|дно
девовало, a пало y иуну кућу па — побе-
снело!...“ додаде Стана Папуџпка.
„А, онај лудак бленуо y њу, као, Воже
ме опрости, y свету Богородицу, читшо јој
све по вољи, a да бп јој ce додворио, оти-
шао je, код толикпх мајстора y Лозницп, чак
y Београд, да нађе нарочитог мајстора, да јој
скројн i i навезе бунду и либаде. II. данас,
једна клисарева кћер пма лепше п скупоце-
није одело, пего и сама пачелниковица ! II
она то еве заборави. па оде за другога пре,
но што јој ce муж и охладио y гробу", —
учини опет -Јула Пурићка.
„Вала, говорите ви, шта вам je драго,
тек њима je пала секира y мед“, рече Круна
Гагићева.
„Добро в р л и ш . друго; а. најпосле, пнје
коме je речепо, већ коме je суђено. II зар ce
ii могло за ноћ постати мајстор н давати
онако сјајне гозбе мајсторима, што сумудали
мајсторско писмо, да ту није радила дубока
кесајаднога Антуна Џавпћа!“ примети Смиља
Трбушкова.
„Море. секс». што га жалиш?! Онај жено-
мор није боље нн заслужио. Ја опет велпм,
посветила им ce!" pehii ће Јула Пурићка. -

Освануо je и дан вепчања. Скуп сватова

биојеу кући баба-Јеринчиној. To беше скромна,
готово сиромашка свадба. Куи je био стари
прота Рајко, старојко чича Тоша Фамнлијаз, a
девер — епнчпћ ГБубе Бојиног. Правих сватова
беше њпх неколико — што су дошли уз кума,
старојка и девера. На ппак то беше свадба
какву Лознпца утувила није. У њој je Лоз-
нпца гледала као неки редак догађај, као y
нешто y чему има п прста Божјега. To управо
беше нека врста праве евечаностп, y крјој je
учествовала цела Лозница. Јеринчпној кући
није ce могло прићи од силна света. С осо-
бптом спмпатијом гледани еу и млада и мла-
дожења, и не само то, већ je свет с неким
пијететом посматрао стару баба-Јеринку. A
она‘?... Она ce беше чисто помела, као да ce
нпје умела иаћн y овој иеиадној cpehn својој...
Пзгледало je, као да je ономе свету хтела
pehn: „Видите ли, добри људи, како ce Го-
спод Бог i i на ме смиловао !...“
Све je било готово, да ce пође дркви,
али ce чекало па кума. Њега одазваше кући,
a кад je пошао он je рекао:
„Ви мене очекнито, ето мене за час.“ II
не би га позадуго, док ce најпосле не по-
моли од своје куће. Није ишао сам. Водио je
исиод руке једно свештено лице. По боји по-
јаса i i горње хаљине видело ce, да je прото-
јерејскога чина. На глави, место чите, имао
je црн свештенички шешир са великим п ши-
роким ободом. Очп везане као снег белим
повезом. Ишли су полако — ногу пред ногу.
Дубока старост, велике патње и тешке жа-
лости беху избраздале оно смежурано, оно
бледо, готово прозрачно лице старчево. To
беше више сенка него људски створ. Кад већ
 дођоше близу, онај ce свет стаде размпцати,
да пм пачшш пут. Кад дођоше пред саму
кућу Јеринчину, прота Рајко намести овога
новога госта на једну застрту клупу, па he
повикатн:
„Камо ce ти. младожења. ево дошао ти
je један сват намергшк. оди да га поздравпш!..“
II Драго Орлача изађе ; за њимје изашла
i i млада, па п баба Јеринка. Сви стадоше.
Гледали су новога госта, гледали као y неко
прнвиђење. Наста један свечан тајац. док he
прота Рајко опет pehn :
..Драго. де приђи ближе; види, ко ти je
ово'?... -Јеси лп ово лице кад год y животу
видео‘?“
II Драго ce беше загледао y оно бледо
старчево лице, a погледн му ce беху зауста-
вили на оном белом завоју преко очију. Ње-
гове мисли као да не беху ту. One су прхнуле
далеко y прошлост, y тамно детиње сећање.
док he ce одједном чисто тргиути, полете
корак напред, па опет застаде, дпже руку
челу, i i онда he повикати :
,,-Јест, то je ou!... Оно лице. оиај завој,
oiio све...“ II онда дочепа руку старчеву п
стаде je обасипатн нољупцима :
„0, слаткп мој ђедо, јеси ли тн то?....
-Јес/г, ти си мој дед!... Ево унука твога... Се-
ћаш лп га ce ; сећаш лп ce онога малишана,
што си га једном држао на своме крилу, др-
жао га, љубио и миловао, a он ти je тај за-
вој са пчпју скинуо, скинуо п вриснуо
II сад настаје призор, који ce не да опи-
сатп. Старчево ce лице преобрази. Њпм плину
некп виши небесии сјај. Уста отворена, лпце
небу окренуто. Старац ce сав y ухо претво-
рпо, као да je желео да чује оно, што unie
могао да види. Доње ce вилице почеле да
тресу... Изгледало je, да хоће да бршзне y
плач i i једање. да пролије поток суза, али
je то све y љему нзумрло, a извор суза давно
i i давно пресушио. II ou ce само грчевито
стресе. Диже руке небу, па повика :
.,0. Боже Свемогућп, како су пепосш-
жни пути Твоји; како je велика мнлост Твоја:
како je све y светој вољи твојој, a ништа ван
ње ; како ce y свему само Тн огледаш, Ти и
света добница Твоја...“ II онда паде y на-
ручја младоме Орлачи, обави своје слабачке
руке око Орлачима врата, стаде га пипати
по лицу, по челу, по косн, по брадн, баш као
да нешто тражи, што je y љегову далеком се-
ћању још светлуцало, па he рећи :
„Јест, ово je његова глава, глава мога
/Вубише, попоса мога, живота мога — 'сина
мога: a ово je свијетло лице њепо, лице моје
Маре; ово су очп љене, ово je свилена коса
њена!... 0, моја Маро, радостн моја — муче-
ницо моја, светитељко моја, ово je сии твој...
■Јест, ово je он, твој мали Драго ; овоје очњи
вид мој !... -Jec’, jec’, ја га лијепо видим, ја га
познајем... Ово je он, онај малиша, мој Драго,
обновљена нада моја. мелем. дубокцјем ранама
мојијем !...“
II онда старац клону, наслони главу на
грудн своме унуку, a лицем његовим опет
плину она малопређашња зрака небесна. Као
да je његова мученичка душа угледала лице
Божје. угледала па ce и сама осветлпла !...
II сав онај свет поче добожно присту-
пати ii љубити старца y руку, љубити га
као каквог Божјег угодника ! ------- —

После овпх дана радостп за старога сле-

пога Вујана настао je сасвим други нов жи-
вот. Његова ce душа беше просто преобра-
зила. Ou je почео увпђати. да y овоме свету
има внше љубави и милоште, него што ce
то њему дотле чинпло. II то му je дало нове
снаге и новог живота : a његовп су ce опет
такмачили, ко he га боље услужити и додво-
рити му ce : све троје долазили су јутром и
вечером, те га y руку љубили, па тек онда
ишли на посао илн на спавање. Баба Јеринка
би често код њега остајала по читаве сахате.
Она му je причала све, што je знала о ње-
говом унуку, младоме Орлачи — коликп je
бпо кад je к њима дошао, како га je њен син
Данпло црквењак нашао на сокаку где плаче,
како га je довео кући и рекао: „Ово нам je
дете послао сам Г.оспод Бог, да буде друг
нашем Милошу и нашој Леки“: како je школу
научпо i i на занат отишао, п како их je je-
днога дана обрадовао, кад им ce као читав
човек јавио.
II док би баба Јеринка то причала, слепи
би ce Вујан сав y ухо претворио, и на крају
прошаптао :
„Велија дјела Твоја, Госпрде !...“
И године су за годпном пролазиле, a
нигда ce y трј кући није поменуло име не-
сретнога Антуна Џавића.
%
Бог je обдарио ову смирену породиду
новим благословом. Добили су двоје дечице
- два синчића као два златокрила анђел-
чета. Старијп беше лрава мудрица, Он није
одмицао од свога старог деда. Триста му je
питања постављао. Једном га je упитао :
„Видиш ли ти мене, ђедр?...“
„Видим, како не видим, рођо мојa !... “ од-
говорпо му je слепи Вујан.
A онај млађи тек што беше проходао и
почео да ce раколи.... Jec', jec’, срећна je t o
била породица. На крову дома њеиа почпвао
je прави благослов Вожјп. Слепи Вујаи беше
ce унео y ову сретну садашњост, да je почео
заборављати — своју прошлост! -
 дг. -V.

СтраснајеНедеља, недеља Хриотова стра-

дања. Слени ce Вујан спремао, да нде на
бденије.
„Још ово, па Бог зна хоћу ли дочекати
ндућу годину“, рекао je.
Прота Ра.јко долазно му je готово свакп
дан, те му причао новости из Босне и Хер-
цеговине. A слепи Вујан je опет Једва чекао да
чује, шта ce тамо радп, н како стоје народне
ствари. Тако je било н овога вечера. уочи Ве-
ликог Петка,
„Добио сам абер, да су ce y Шумадцју
преселпле многе породице из околине Нове
Варошп. Пријепоља. Доњега и Горњега Ко-
лаишна, Пљеваља п Чајннча. У Србпју je
прешла i i знаменита породица чувеиога кп-
риџнје Станнше из Забучја, онога Станише,
што je одржавао везу са свнма прпјатељима
поносне Херцег-Босне, од Стамбола п града
Једрена, па до срџског Јадрана.“
,, Ама што остављају ти људн свој лијепи
завичај : зар не знају, да he ce y те наше
земље населпти дивљи Арбанасп, па онда?
муку ћемо иматн с њима“, приметио je
слепи Вујаи доста сетно п забринуто. II то
га je тако растужпло, да je, кад je дошло
време да пође на бденпје, своме унуку, којн
беше дошао да га води, рекао :
 „Синко, нека Бог опрости, ја iihn не могу.
Сав сам нешто клонуо. He могу да ce на
ногама држим. “
To je све y кући забрннуло. Баба Је-
ринка није сву драгу ноћ одмицала од његове
постеље; али je он ипак мирно спавао. a кад
бн y само свануће, он ce мало узнемнрн...
Поче да бунца. Баба Јеринка ce препаде, па
дозва i i Драгу и Леку. Јавпше и протн Рајку.
II сви ce искуппше око постеље Вујанове.
Он ce, с времена иа време, тргне и нешто
проговорп. Тако je трајало скоро до пред
подне. Једном he pehii сасвим разговетно:
„Угасите свијећу!... Хоћу боље да видим.
Јеси ли тп то, кћери лшја драга, моја Маро,
муја мучеппце, моја светитељко?! Јест, то си
ти... како тп je лице свцјетло! Оно блпста као
на гори јарко сунце!... Јест, то си ти; оди
ближе, да те отац y руку пољуби ! А, ено и
љега, сина мога, мога ЈБубише. Ено још стоји
она локва његове драгоцјене крви!... Оди и
ти, драго дијете моје, оди ближе, да те отац
загрли i i пољуби! А, гле, којп су оно тамо?
- Знам који су: моји укућани, све сами му-
чеирЈЦИ !... Еио и мога доброг зета Шћепана
Брдариде п моје сироте сестре Јаноке, и њи-
хова јединца сина... Сви су они испили горку
чашу мученија y несретнијем травничкијем
тамницама!... Како им лица блистају, као да
их je сунце обасјало !... Збиља, a који су оно
тамо •— што ce y крви ваљају? — Видим
МУЧЕНИЦИ ЗА СЛОБОДУ 24
којп су: мој прпјатељ -Јово Орлача. a оно
друго?.. To je његов јединац син a мој ве-
сели зет... II свн ме зову к себи !... Сад, сад:
очекнпте само мало... ето и мене тамо!...“
II y тај мах, пред светим Хрпстовпм ра-
спећем прсну кандпло, прсну па ce угасп.
a слепи Вујан чисто ce трже. Његова ce уста
мало више отворнше, a лпцем плпну самртно
бледпло... Груди му ce почеше полако дизати
i i спуштати, i i онда ce утаја. a преко усана

му прхну светао осмех. па ce ту следп. следп

за иавек...
У тај баш мах улете y собу малп ЈБу-
биша, дочепа оца за руку, баци свој беза-
злени поглед по соби, погледа y свога ста-
рога деда, па he кроз плач своме оцу рећи:
„Оцо, Раде Ма})г1чип сломпо ми сабљу;
кажи деди, кад устаие да му извуче ушп: a
ти ћеш m i l je лн. купити нову сабљу
,,-Јест, сние мој, Радп he твој ђедо изву!ш
ушп само док устаис, a отац he ти купити
нову сабљу, сабл>у и леггшу и ол1трпју...“
pehn he Драго Орлача, a преко уста му пре-
лете осмех големе туге и жалости.
II дете пзлете падвор. да својнм дру-
говима каже ову радоспу вест.

Слепи Вујап je сахрањеп иа сам дан Хри-

стовог Васкрсеиија. На опелу je чинодејство-
вало десет свештеника н једанаести прота
Рајко, a кад га понеше на гробље, ђаци за-
певаше божанствену песму:
„Хрпстос воскресе !...“
У Лозници нпје остала ни једна жива
душа. која овога Божјег угодника није цели-
вала i i испратпла га до његове вечне куће!...
 Е П II Л 0 Г

Ево нас и y земљи чуда, y земљи снова

ii загонетака; y земљи, где je први пут чо-
вечјп дух пренуо и загледао y непостижне
впсине небесне; ево насуземљи вечите ватре
i i вечитога леда, y земљи што ce зове „кров

света“; y земљи првих људских врлина, али

i i првих човекових порока; y земљп вечите
глади, али п нечувене раскоши; y земљи
сјаја, али и y земљи мрака и заблуда; ево
пас y земљи народне зачмалости п обамрло-
сти; y земљи живих и несахрањених људ-
ских костура ; y земљи фантастичних пагода
ii старих богова; — ево нас y баснословпој
земљи Инђији, тамо, где ce једна y другу
сливају две џиновске реке — Брамапутра и
свети Гангес, одакле ce гранају небројено
рукава, те образују највећу делту на свету,
шпроку y пречнику преко три етотиие и пе-
десет километара !...
-Још пре четрдесет векова на једном за-
равњу, на самој обали реке Гангеса, поди-
гнута je света обитељ богу Будп од самог.
као трава зеленог. гранита, a човек un ce
заклео, да ју je no њеним фантастички из-
веденим резаријама јуче радило вајарско
длбто !...
По широким мраморним тремовима овога
величанственога храма бога Буде леже и да-
пас, као што су лежали и пре четрдесет мн-
нулих векова, побожпи Индуси, чекајући ту
последњп час живота свога, a погледајући
не би ли ce нашла каква милостпва душа,
да им помогне, да ce спусте y свете воде,
да ce ту последњи пут окупају и очнете од
овоземаљских грехова, те да тако очишћени
оду с овога на онај свет...
Y једном углу ове простраие граинтске
богомоље бегае ce искупило мпоштво света.
Догали су да чују. шта he коме бити до по-
слетка. Ту беху дошли и — он и она...
У једиој узачкој собици лежао je на го-
лом мраморном иодл' човек од рођеља слеп.
To беше видовит човек. Свакоме je на челу
чнтрр књигу судбеиицу, и казивао шта гајош
y животу чека. Ту je владала мртва тишина.
Само ce његов глас чуо. Ои једиом овако поче:
„У пра-прапочетку овога свијета била je
мисао, a та мисао — то je Бог!... Бог!... To
je биће, које обухвата сва бића овога сви-
јета: On je простор мјеста п времена; Он je
свијет; Он je садашњост, On je прошлост, Он
je будућност: Он je y свему и што ce види
ii што ce не види; Он je праизвор сила што
покрећу праматерцју, из које су образовани
небројени свијетовн... Све оно, што ce догађало,
све оно што ce догађа, све оно што he ce y
неизмјерној будућности догађати; сви пре-
ображајп што ce врше y крилу васељенину,
— све ce то врши, све ce то вршило, све he
ce то i i y будуће вршптн no вољи Његовој.
која je опет скуп свију воља, свију свијетова
— простора i i времена,..“
II онда јасинје повика:
„0, непостижно Божапство — све je y
Теби i i ипшта ваи Тебе !... У Тврјијем п о с ј г о -
вима ништа ce ne може помести, нити ce ми
смртни можемо узнети до Твојпјех идеја, које
ми ипјесмо y стању un аиалисати, нити до-.
вестн y какав систем !...“
После he окренути :
„Одите вас двоје, што тамо стојите !... A
гле, то сте ви?!... Па вас није двоје, већ
једпо: ви сте једпа душа. He, ви сте једна
мисао — велика народна мисао!... Ви сте
дошлн да чујете, шта he бити до пошл.етка
с вашом иостојбином'?... Биће добро : она he,
y времеиу, бити своја, битн виђеиа, уважена,
слободна i i напредна !...“
II оида његов г.тас поста за два тоиа вишп:
„Али ондааа, кад из њене три вјере про-
говори — један народ !...“
 II j тај исти мах, као из неких подзе-
мних дубина, тихо одјекну и његово ехо. Оно
ce стаде разлегати по просторијама овога бо-
жанственог храма — разлегатп као каква
виша небесна напомена :
„Али ондааа. кад из њене трп вјере про-
говори — један народ!...“
 ГДБ JE ШТО
СТРАНА
П о с в е т а ........................................................................ III
П р о л о г .................................................................. 1— 2.
А м ан ет Ћ а м и л - б е г а од Б п с т р и к а . . . 3- 14.
С ве к а о y н екој м а г л и .................................... 15— 22.
С а л п -б е г од П љ е в а љ а .................................... 23- 29.
Н а с а б о р у .................................................................. 30- 40
Ч е т е и ч е т н и ц н ...................................................... 41- 40
Ч е т а Ц р н о г а В и т е з а .......................................... 47- 55.
Д в а в е л и к а д о м а ................................................ 57— 05
Ј а н о к а с е е т р о ...................................................... 67— 77
П о р у к а С м а и л -а г е А л а г и ћ а ........................ 79— 85
О тац и с и а ............................................................ 87— 95
З л о сем е — з а о п л о д .................................... 97—106
С а р а је в о п С а р а јл н је .................................... 107—115
В е з и р о в е з а м к е . . : .................................... 117-129
Д р а г о О р л а ч а ...................................................... 131-143
М ајсто р А в т у н Џ а в и ћ ........................................... 145—157
П р в е с у з е .................................................................. 159-171'
Т рн в е р е је д а н н а р о д .................................... 173—184
У г р а д у Ј а ј ц у ...................................................... 185—196
И гра судбнне ....................................................... 197-211
Б и т к а з а љ у б љ е н и х ........................................... 213—223
Г р ех ce з а г р е х о м в а љ а .............................. 225-241'
В ези рове у ходе ................................................. 243—255
З а n a p e с в е п а н — д у ш у ........................ 257—271
К ом е т и ц е п е в а ј у ................................................. 273—279
Т у ђ и н а j e т е ж а од т а м н и ц е . . . . . 281—296
В ерна с л у га Ћ ам и л -б ега од В истри ка , 297—308
З л а т е а г р и в н а ...................................................... 309—323
Б р а т ii с е с т р а ...................................................... 325—335'
Б о г за б а в љ а , а л п н е з а б о р а в љ а . . . 337—351'
Д ед и ун ук ............................................................ 353-371.
Е п и л о г ........................................................................ 373—376
ч
 Писац овог дела сматра за пријатну ду-
жност, да срдачно благодари Г. Љуби Кова-
чевићу, члану Управе- Задужбине Илије М.
Еоларца и т. д., и т. д., који je био тако до-
бар, да од почетка до краја овога дела држи
супер-ревизцју. јер сам због своје познате сла-
бости овај мучни посао није могао да вршн.